U R E D B U
O RASPODELI PODSTICAJA U POLJOPRIVREDI
I RURALNOM RAZVOJU U 2013. GODINI
Član 1.
Ovom uredbom propisuje se za budžetsku 2013. godinu obim sredstava, vrste i maksimalni iznosi po vrsti podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju (u daljem tekstu: podsticaji), u skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu.
Član 2.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu u Razdelu 23 Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Glava 23.0, Funkcija 420 Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, Ekonomska klasifikacija 451 – Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacija utvrđena su sredstva u iznosu od 726.000.000 dinara, od čega se ovom uredbom raspodeljuju sredstva u iznosu od 689.700.000 dinara.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu u Razdelu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Glava 23.1 Fond za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje u Republici, Funkcija 420 Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, Ekonomska klasifikacija 451 – Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacija utvrđena su sredstva u iznosu 830.000.000 dinara, koja se raspodeljuju u skladu sa ovom uredbom.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu u Razdelu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Glava 23.10 Uprava za agrarna plaćanja, Funkcija 420 Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, Ekonomska klasifikacija 451 – Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacija utvrđena su sredstva u iznosu od 34.091.735.000 dinara, od čega se ovom uredbom raspodeljuju sredstva u iznosu od 33. 866.690.000 dinara.
Član 3.
Na poziciji 451 – Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, iznos od 319.700.000 dinara raspodeljuje se za izmirenje obaveza iz prethodnih godina i obaveza koje dospevaju u 2013. godini (u daljem tekstu: neizmirene obaveze), po osnovu savetovanih poslova u poljoprivredi, kao i podrške nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima.
Na poziciji 451 – Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Fond za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje u Republici, iznos od 330.000.000 dinara raspodeljuje se za neizmirene obaveza po osnovu kreditne podrške.
Na poziciji 451 – Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Upravi za agrarna plaćanja iznos od 4.709.718.220 dinara raspodeljuje se za neizmirene obaveza po osnovu tekućih i razvojnih podsticaja u oblasti poljoprivrede, koje se odnose na: podršku razvoju organske proizvodnje; podsticaje za genetsko unapređenje stočarstva; premiju za mleko; sredstva za regresiranje osiguranja životinja, useva i plodova; podsticaje za tov junadi i tov svinja; subvencije za ratarsku proizvodnju i proizvodnju krompira; podsticaje za podizanje proizvodnih zasada voća i vinove loze; podsticaje za podršku ruralnom razvoju, kroz investicije za proizvodnju i plasman voća, grožđa, povrća, pečuraka i cveća; Projekat podrške ruralnom razvoju za pet okruga Južne i Istočne Srbije u saradnji sa Vladom Danske; podsticaje za podršku razvoju poljoprivredne i prehrambene proizvodnje kroz sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla; podršku za nabavku osnovnog stada.
Član 4.
Sredstva iz člana 2. ove uredbe raspoređuju se za sledeće vrste podsticaja:
1) direktna plaćanja;
2) podsticaje za mere ruralnog razvoja;
3) posebne podsticaje.
Član 5.
Obim sredstava za direktna plaćanja iznosi 28.268.250.000 dinara.
Sredstva iz stava 1. ovog člana raspodeljuju se u odgovarajućim ukupnim iznosima, i to za sledeće vrste podsticaja:
1) premiju za mleko u iznosu od 4.400.000.000 dinara;
2) osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju u iznosu od 10.500.000.000 dinara;
3) podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave, kvalitetne priplodne ovce i koze, kvalitetne priplodne krmače, roditeljske kokoške teškog tipa, roditeljske kokoške lakog tipa, roditeljske ćurke, kvalitetne priplodne matice ribe šarana i kvalitetne priplodne matice ribe pastrmke, u iznosu od 3.163.250.000 dinara;
4) podsticaje za tov junadi, tov jagnjadi i tov svinja u iznosu od 1.090. 000.000 dinara;
5) podsticaje za krave dojilje u iznosu od 30.000.000 dinara;
6) podsticaje za košnice pčela u iznosu od 200.000.000 dinara;
7) podsticaje za proizvodnju konzumne ribe u iznosu od 65.000.000 dinara;
8) regres za gorivo u iznosu od 7.820.000.000 dinara;
9) regres za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje u iznosu od 400.000.000 dinara;
10) regres za troškove skladištenja u javnim skladištima u iznosu od 100.000.000 dinara;
11) kreditnu podršku u iznosu od 500.000.000 dinara.
Član 6.
Direktna plaćanja, u zavisnosti od vrste podsticaja iz člana 5. stav 2. ove uredbe isplaćuju se u odgovarajućim maksimalnim iznosima, i to za:
1) premiju za mleko u iznosu od sedam dinara po litru mleka;
2) osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju isplaćuju se u iznosu od 6.000 dinara po hektaru;
3) podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 20.000 dinara po grlu;
4) podsticaje za kvalitetne priplodne ovce i koze u iznosu od 4.000 dinara po grlu;
5) podsticaje za kvalitetne priplodne krmače u iznosu od 4.000 dinara po grlu;
6) podsticaje za roditeljske kokoške teškog tipa u iznosu od 60 dinara po grlu;
7) podsticaje za roditeljske kokoške lakog tipa u iznosu od 100 dinara po grlu;
8) podsticaje za roditeljske ćurke u iznosu od 300 dinara po grlu;
9) podsticaje za kvalitetne priplodne matice ribe šarana u iznosu od 500 dinara po grlu;
10) podsticaje za kvalitetne priplodne matice ribe pastrmke u iznosu od 300 dinara po grlu;
11) podsticaje za tov junadi u iznosu od 10.000 dinara po grlu u tovu;
12) podsticaje za tov jagnjadi u iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu;
13) podsticaje za tov svinja u iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu;
14) podsticaje za krave dojilje u iznosu od 20.000 dinara po grlu;
15) podsticaje za košnice pčela u iznosu od 500 dinara po košnici;
16) podsticaje za proizvodnju konzumne ribe u iznosu od sedam dinara po grlu;
17) regres za gorivo u iznosu od 6.000 dinara po hektaru;
18) regres za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje u iznosu od 40 % plaćene premije osiguranja;
19) regres za troškove skladištenja u javnim skladištima u iznosu od 40 % troškova skladištenja.
Član 7.
Direktna plaćanja iz člana 5. stav 2. tačka 10) ove uredbe isplaćuju se iz sredstava propisanih članom 2. stav 1. ove uredbe.
Direktna plaćanja iz člana 5. stav 2. tačka 11) ove uredbe isplaćuju se iz sredstava propisanih članom 2. stav 2. ove uredbe.
Direktna plaćanja iz člana 5. stav 2. tač. 1) do 9) ove uredbe isplaćuju se iz sredstava propisanih članom 2. stav 3. ove uredbe.
Član 8.
Obim sredstava za podsticaje za mere ruralnog razvoja iznosi 1.202. 721.780 dinara.
Sredstva iz stava 1. ovog člana raspodeljuju se u odgovarajućim ukupnim iznosima, i to za mere ruralnog razvoja koje obuhvataju podršku programima koji se odnose na:
1) investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta u iznosu od 752.721.780 dinara, i to za:
(1) investicije u poljoprivrednu proizvodnju u iznosu od 700.000.000 dinara, od čega za:
– podsticanje podizanja novih višegodišnjih zasada voćaka, vinove loze i hmelja u iznosu od 200.000.000 dinara,
– podršku za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u iznosu od 500.000.000 dinara;
(2) investicije u preradu poljoprivrednih proizvoda i marketing u iznosu od 52.721.780 dinara, od čega za:
– podršku unapređenja kvaliteta vina i rakije u iznosu od 50.000. 000 dinara,
– kontrolne markice za poljoprivredne prehrambene proizvode i vino u iznosu od 2.721.780 dinara;
2) podsticaje za održivi ruralni razvoj u iznosu od 220.000.000 dinara, i to za:
(1) organsku proizvodnju u iznosu od 200.000.000 dinara,
(2) očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa u iznosu od 20.000.000 dinara, od čega za očuvanje biljnih genetičkih resursa u iznosu od 10.000.000 dinara, a za očuvanje životinjskih genetičkih resursa u iznosu od 10.000.000 dinara;
3) podsticaje za unapređenje ruralne ekonomije u ukupnom iznosu od 230.000.000 dinara, i to za:
(1) investicije za unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture u iznosu od 150.000.000 dinara,
(2) unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima u iznosu od 50.000.000 dinara,
(3) ekonomske aktivnosti u smislu dodavanja vrednosti poljoprivrednim proizvodima, kao i uvođenje i sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla u iznosu od 30.000.000 dinara.
Član 9.
Podsticaji iz člana 8. stav 2. ove uredbe isplaćuju se u maksimalnom iznosu od 30% od vrednosti pojedine vrste mere ruralnog razvoja, odnosno u maksimalnom iznosu od 45% od vrednosti pojedine vrste mere ruralnog razvoja u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.
Član 10.
Podsticaji za mere ruralnog razvoja iz člana 8. ove uredbe isplaćuju se iz sredstava propisanih članom 2. stav 3. ove uredbe.
Član 11.
Obim sredstava za posebne podsticaje iznosi 556.000.000 dinara.
Sredstva iz stava 1. ovog člana raspodeljuju se u odgovarajućim ukupnim iznosima, i to za sledeće posebne podsticaje:
1) podsticaje za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi u iznosu od 260.000.000 dinara;
2) podsticaje za sprovođenje odgajivačkih programa, radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu u iznosu od 120.000.000 dinara;
3) podsticaje za sprovođenje naučnoistraživačkih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi u iznosu od 136.000.000 dinara, i to za:
(1) mere i akcije u poljoprivredi u iznosu od 10.000.000 dinara,
(2) unapređenje stručnog znanja i stalnog usavršavanja ljudskih kapaciteta u iznosu od 126.000.000 dinara;
4) podsticaje za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju, u iznosu od 40.000.000 dinara.
Član 12.
Posebni podsticaji iz člana 11. stav 2. tačka 1) i tačka 3) podtačka (1) ove uredbe isplaćuju se iz sredstava propisanih članom 2. stav 1. ove uredbe.
Posebni podsticaji iz člana 11. stav 2. tačka 2), tačka 3) podtačka (2) i tačka 4) ove uredbe isplaćuju se iz sredstava propisanih članom 2. stav 3. ove uredbe.
Član 13.
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj:
U Beogradu, februara 2013. godine
V L A D A
PREDSEDNIK
4827013.0062.14.doc/1
OBRAZLOŽENJE
I. PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE UREDBE
Pravni osnov za donošenje ove uredbe sadržan je u članu 4. stav 1. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS”, broj 10/13), članu 7. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 114/12) i članu 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12-US i 72/12).
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE UREDBE
U skladu sa promenama koje se dešavaju u okruženju i međunarodnim odnosima, ekonomiji i trgovini, podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2013. godini pažljivo su koncipirani, tako da na optimalan način podržavaju nedovoljno razvijene oblasti poljoprivredne proizvodnje, kroz direktno i indirektno stimulisanje konkurentnosti proizvodnje. Ovako koncipirani podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju deo su agrarne politike u narednom periodu koju karakterišu predvidivost, stabilnost i konzistentnost.
Zbog svoje povezanosti i uticaja na ostale sektore privrede, poljoprivreda je od izuzetnog značaja za razvoj srpske privrede, s obzirom na to da zapošljava, direktno ili indirektno, skoro četvrtinu zaposlenog stanovništva u Srbiji. Poljoprivreda i prehrambena industrija učestvuju značajnim delom u spoljnotrgovinskoj razmeni, i to u izvozu sa oko 21%, dok u uvozu učestvuje sa 6-8%. Osim toga, poljoprivreda je već duži niz godina jedini sektor srpske privrede, koji ostvaruje pozitivan rezultat u spoljnotrgovinski razmeni, uz stalno rastući trend. Značaj poljoprivrede, između ostalog, ogleda se i u njenom doprinosu u stvaranju bruto domaćeg proizvoda Republike Srbije (BDP), pri čemu učešće poljoprivrede u nacionalnom BDP iznosi oko 10-11%, dok učešće agrobiznisa u celini prelazi nivo od 20% BDP.
Podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao deo poljoprivredne politike i ukupne ekonomske politike zemlje, sprovode se kroz različite mere, kojima se uređuju odnosi između učesnika u procesu proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda, kao odgovor na tržišne procese i kao jasna strategija razvoja sektora, usmerenih ka ostvarivanju različitih ciljeva koji doprinose celokupnom razvoju zemlje.
Prilagođavanje mera podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u skladu je sa orjentacijom Republike Srbije ka tržišnim uslovima privređivanja i međunarodnim integracijama, koje podrazumevaju proces pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji i pridruživanje Evropskoj uniji, kao i unapređenje trgovinske i ukupne ekonomske saradnje sa ostalim zemljama.
III. SADRŽINA UREDBE
Ovom Uredbom su obuhvaćeni podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji će se realizovati tokom 2013. godine u iznosima i uz obim sredstava, koji su sadržani u Uredbi, sve u skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i rurarnom razvoju i Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu (član 1.).
U članu 2. Predloga uredbe propisana sa raspodela sredstava u okvirima budžeta Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede utvrđeno Budžetom Republike Srbije za 2013. godinu.
Odredbom člana 3. Predloga uredbe opredeljeni su iznosi za izmirenje obaveza iz predhodnih godina i obaveza koje dospevaju u 2013. godini.
U članu 4. Predloga uredbe sredstva utvrđena članom 2. Predloga uredbe raspoređena su za sledeće vrste podsticaja: direktna plaćanja, podsticaj za mere rurarnog razovoja i posebne podsticaje.
U okviru direktnih plaćanja predviđene su mere podsticaja kroz: premije, podsticaje za proizvodnju, regrese i kreditnu podršku.
Premiranjem proizvodnje sirovog mleka na gazdinstvu povećava se konkurentnost proizvođača sirovog mleka na tržištu i stvaraju se uslovi za unapređenje ove proizvodnje. Proizvođači se motivišu da vrše plasman mleka preko pravnih lica koja se bave preradom mleka, a na taj način se obezbeđuje i higijenska ispravnost proizvoda koji se nalaze na tržištu.
Osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju realizuju se kroz direktna plaćanja po hektaru obradive, prijavljene površine, pod odgovarajućom kulturom. Ovom merom se smanjuje cena koštanja proizvodnje, što otvara mogućnost za povećanje prihoda gazdinstva, što otvara prostor za potpuniju primenu agrotehničkih mera i unapređenje efikasnosti proizvodnje.
Kroz podsticanje gajenja kvalitetnih priplodnih mlečnih krava podstiče se povećanje proizvodnje po grlu, kroz gajenje grla čija je proizvodnja kontrolisana i koja pravilnom selekcijom mogu proizvesti grla višeg kvaliteta u odnosu na populaciju. Na ovaj način se unapređuje rasni sastav stada čime stvaraju uslovi za efikasnu proizvodnju uz optimizaciju troškova proizvodnje, kako mleka, tako i mesa.
Realizacijom podsticaja za krave dojilje podstiče se gajenje tovnih rasa goveda, koje su u našoj zemlji zastupljene u malom obimu. Kroz podsticaj gajenja krava dojilja se vrši dodatna specijalizacija govedarske proizvodnje i stvaraju uslovi za povećanje proizvodnje goveđeg mesa, kako za domaće tržište, tako i za izvoz.
Podsticanjem gajenja kvalitetnih priplodnih ovaca i koza stvaraju se uslovi za povećanje proizvodnje proizvoda ovčarstva i kozarstva, uz motivisanje proizvođača da unaprede rasni sastav stada. Na ovaj način se povećava i proizvodnja kvalitetnog priplodnog podmlatka, koji je osnova za dalje unapređenje proizvodnje.
Proizvodnja po krmači je u našoj zemlji ispod proseka koji je u razvijenim zemljama. Podizanje nivoa proizvodnje je moguće samo gajenjem kvalitetnih priplodnih grla koja ispoljavaju proizvodne karakteristike karakteristične za određene plemenite rase svinja, a koje se ogledaju pre svega u visokoj plodnosti i mesnatosti.
Podsticanjem gajenja kvalitetnih roditeljskih kokošaka teškog tipa stvaraju se uslovi za povećanje proizvodnje proizvoda živinarstva, pre svega živinskog mesa, uz motivisanje proizvođača da unaprede nivo proizvodnje u jatima živine. Na ovaj način se povećava proizvodnja priplodnog podmlatka, koji je osnova za razvoj proizvodnje i uvećanje komercijalne proizvodnje u živinarstvu.
Podsticanjem gajenja kvalitetnih roditeljskih kokošaka lakog tipa stvaraju se uslovi za povećanje proizvodnje proizvoda živinarstva, u ovom slučaju kokošijih jaja, uz motivisanje proizvođača da unaprede nivo proizvodnje u jatima živine. Samo kroz gajenje kvalitetnih roditeljskih kokošaka lakog tipa se može postići nivo proizvodnje po grlu, koji se ostvaruje u intenzivnoj živinarskoj proizvodnji.
Podsticaji gajenja roditeljskih ćurki imaju za cilj da se poveća proizvodnja u ovoj grani živinarstva, koja se karakteriše proizvodnjom visokovrednog ćurijeg mesa i jaja. Obim proizvodnje ovog mesa je u našoj zemlji ispod nivoa kakav je u razvijenim zemljama, a svakako da postoji potreba za njim. Samo jata ćurki koja su selekcionisana na visoku produktivnost daju željene proizvodne rezultate, te stoga treba subvencionisati proizvođače da unaprede svoju proizvodnju.
Podsticanjem gajenja kvalitetnih priplodnih matice riba šarana se stvaraju uslovi za povećanje proizvodnje proizvoda ribarstva, odnosno šaranske ribe namenjene za konzum. Kroz upotrebu ovih matica riba u priplodu se stvaraju uslovi za povećanje proizvodnje ribe po hektaru površine i povećanje procenta zadovoljenja potreba domaćeg tržišta za ribom. Proizvođači se na taj način motivišu da rade na unapređenju kvaliteta priplodnog materijala uz snižavanje troškova proizvodnje.
Podsticanjem gajenja kvalitetnih priplodnih matice riba pastrmke se stvaraju uslovi za povećanje proizvodnje proizvoda ribarstva, odnosno pastrmke namenjene za konzum. Ovo je veoma intenzivna grana ribarstva, gde se samo kroz upotrebu kvalitetnih matica riba u priplodu mogu postići rezultati proizvodnje u objektima za gajenje pastrmke, kakvi se postižu u zemljama sa razvijenom akvakulturom.
Podsticanjem proizvodnje konzumne ribe povećava se konkurentnost proizvođača ribe na tržištu i stvaraju se uslovi za unapređenje ove proizvodnje. Proizvođači se motivišu da vrše plasman proizvedene konzumne ribe preko pravnih lica koja se bave prometom ribe i proizvoda od ribe, kao i njenom preradom, a na taj način se obezbeđuje i higijenska ispravnost proizvoda koji se nalaze na tržištu.
Kroz podsticaje za tov junadi motivišu se proizvođači da gaje tovnu junad, kako bi se zadovoljile potrebe domaćeg tržišta za junećim mesom, ali i kako ni se stvorili uslovi za povećanje izvoza.
Kroz podsticaj tova jagnjadi stvaraju se uslovi za povećanje proizvodnje jagnjećeg mesa u klanicama i za povećanje njegovog plasmana na tržištu. Pored toga se proizvođači motivišu na uvećanje obima proizvodnje kroz ispunjenje minimalnih uslova za podsticaje postavljenih zakonom.
Podsticajem tova svinja proizvođači se podstiču da povećaju proizvodnju tovnih grla namenjenih proizvodnji svinjskog mesa, kao i da svoja grla plasiraju na tržište preko klanica, čime se stvaraju uslovi za podizanje kvaliteta i konkurentnosti proizvodnje.
Podsticaji za pčelarstvo imaju za cilj da motivišu pčelare na unapređenje sopstvene proizvodnje, kako bi se stvorili uslovi za povećanje plasmana proizvoda pčelarstva, koji imaju veliku mogućnost plasmana na domaćem i na stranim tržištima.
Regresiranje goriva za potrebe poljoprivredne proizvodnje ima za cilj da olakša nabavku goriva, kao jednog od osnovnih inputa za poljoprivrednu proizvodnju, što za rezultat ima smanjenje cene koštanja proizvodnje, čime se stvaraju uslovi za unapređenje produktivnosti proizvodnje. Realizacijom navedenog podsticaja obezbediće se uslovi za povećanje proizvodnje, a time i konkurentnosti proizvedenih poljoprivrednih proizvoda.
Regresiranje premije osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje ima za cilj stimulisanje korišćenja osiguranja od štete, što dovodi do smanjenja rizika proizvodnje, kroz obezbeđivanje pokrića eventualnog gubitka u slučaju štete. Na ovaj način stvaraju se uslovi za stabilan prihod poljoprivrednog gazdinstva i održanje kontinuiteta proizvodnje, kao i njenog unapređenja.
Podsticaji za regresiranje troškova skladištenja u javnim skladištima za posredan cilj imaju stabilizaciju tržišta, smanjujući fluktuacije tržišnih cena, do kojih dolazi zbog sezonskog karaktera poljoprivrede, odnosno do naglog skoka ponude (i smanjenja) cene nakon žetve. Direktan efekat ove mere je stimulisanje proizvođača da skladište proizvode i time obezbede mogućnost prodaje proizvoda po povoljnijim cenama nego nakon žetve. Takođe, realizacija ove mere doprinosi unapređenju sistema javnih skladišta u zemlji, što dodatno pruža mogućnost korišćenja robnog zapisa za uskladištene poljoprivredne proizvode.
Podsticaji kroz kreditnu podršku omogućavaju poljoprivrednim proizvođačima da dođu do finansijskih sredstava iz bankarskih izvora pod povoljnijim uslovima od tržišnih. Na ovaj način, posredno se stvara mogućnost unapređenja investicija u oblasti poljoprivrede, načito na nivou gazdinstava.
U okviru podsticaja po osnovu mera ruralnog razvoja, previđena je podrška programima koji se odnose na: investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta, održivi ruralni razvoj i unapređenje ruralne ekonomije.
Podsticaji za podršku programima koji se odnose na investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta imaju za cilj unapređenje tržišnog poslovanja, dostizanje standarda kvaliteta i unapređenje konkurentnosti. Ovom grupom mera stvaraju se uslovi za unapređenje investicionih aktivnosti na gazdinstvu, što otvara mogućnost za unapređenje produktivnosti i efikasnosti proizvodnje. Takođe, realizacijom ove vrste podsticaja utiče se na motivisanje proizvođača za uvođenje strukturnih unapređenja na gazdinstvu, pre svega u pogledu produženja proizvodnog lanca, a samim tim i do proizvodnje proizvoda više dodate vrednosti.
Podsticaji za podršku programima koji se odnose na održivi ruralni razvoj sprovode se u cilju unapređenja zaštite životne sredine. Ovi podsticaji usmereni su, pre svega, na podršku unapređenju organske proizvodnje i očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa.
Organska proizvodnja predstavlja oblast visokog potencijala, i to kako u pogledu povećanja površina pod organski gajenim proizvodima, tako i u pogledu više dodate vrednosti, koju ovi proizvodi ostvaruju. Tražnja za organski gajenim proizvodima na svetskom tržištu pokazuje stalni rast, pri čemu se takva tržišna tendencija sve više manifestuje i na tržištu u našoj zemlji. Unapređenje ove vrste proizvodnje, i to kako biljne, tako i životinjske, stvara povoljne uslove za povećanje vrednosti izvoza i pozicioniranja na međunarodnom tržištu.
Očuvanjem biljnih i životinjskih genetičkih resursa podstiče se očuvanje genetskog potencijala autohtonih rasa domaćih životinja, koje predstavljaju jedinstveni izvor gena, kao i povećanje broja efektivne populacije autohtonih rasa domaćih životinja i njihovo očuvanje i održivo korišćenje. U širem smislu, realizacijom ove mere omogućava se očuvanje agro-ekosistema, očuvanje održive poljoprivrede u šumskim sistemima i tradicionalnog načina proizvodnje. Kada je reč o očuvanju biljnih genetičkih resursa, ovom merom se stimuliše očuvanje genetičke raznovrsnosti gajenih biljnih vrsta u postojećim kolekcijama i formiranje nacionalne kolekcije semena u Banci biljnih gena.
Podsticaji za podršku programima koji se odnose na unapređenje ruralne ekonomije sprovode se u cilju unapređenja kvaliteta života u ruralnim područjima. Ovom merom se stvaraju uslovi za povećanje prihoda poljoprivrednih gazdinstava, smanjenje nezaposlenosti ruralnog stanovništva, smanjenje stope depopulacije (prevashodno mlade populacije), porast prihoda koji potiču od aktivnosti van gazdinstva, povezanih sa seoskim turizmom, domaćom radinošću i sl..
Posebni podsticaji obezbeđuju institucionalni okvir i mehanizme za realizaciju pojedinih mera, kao i za praćenje i analizu efekata realizacije mera podsticaja. Posebni podsticaji obuhvataju: podsticaje za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi, podsticaje za sprovođenje odgajivačkih programa, radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu, podsticaje za sprovođenje naučno istraživačkih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi i podsticaje za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju.
Podsticaji za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi ima za cilj unapređenje savetodavnih aktivnosti, što kroz unapređenje znanja proizvodđača, vodi povećanju produktivnosti proizvodnje i njene profitabilnosti.
Podsticaji za sprovođenje odgajivačkih programa, radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu doprinose ostvarivanju napretka u stočarskoj proizvodnji. Mere za sprovođenje odgajivačkog programa sprovode se radi unapređivanja genetskog potencijala u stočarstvu, kako bi se obezbedili uslovi za poboljšanje kvaliteta, kao i ukupne proizvodnje mesa, mleka, jaja, vune, meda i drugih proizvoda stočarstva. Da bi se ostvarili postavljeni odgajivački ciljevi neophodno je da se selekcijski rad vrši u kontinuitetu, kako bi se povećao kvalitet stočnog fonda, što dovodi do povećanja kvaliteta proizvoda stočarstva.
Podsticaji za sprovođenje naučno istraživačkih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi imaju za cilj unapređenja znanja kod poljoprivrednih proizvođača i stvaranja uslova za unapređenje edukativnih aktivnosti u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. U tom smislu, podstiče se transfer znanja, usmeren, pre svega, ka mlađim proizvođačima.
Podsticanjem proizvodnje sadnog materijala i sertifikacije i klonske selekcije nastoji se da se unaprede uslovi za stvaranje šireg varijeteta sorti u biljnoj proizvodnji, kao i uvođenja novih sorti u proizvodnju. Na ovaj način direktno se utiče na unapređenje kvaliteta postojeće proizvodnje, kao i na stvaranje uslova za poboljšanje ponude u oblasti biljne proizvodnje.
Odredbom člana 5. Predloga uredbe utvrđen je obim sredstava za direktna plaćanja i raspodela sredstava u odgovarajućim ukupnim iznosima u zavisnosti od vrsta podsticaja.
U članu 6. Predloga uredbe propisani su odgovarajući maksimalni iznosi u zavisnosti od vrste podsticaja koje se odnose na direktna plaćanja.
Odredbom člana 7. Predloga uredbe utvrđeno je iz kojih sredstava propisanih člana 2. Predloga uredbe se vrši isplata podsticaja koji se odnose na direktna plaćanja.
U članu 8. Predloga uredbe utvrđen je obim sredstava za mere rurarnog razvoja i raspodela sredstava u odgovarajućim ukupnim iznosima u zavisnosti od vrsta podsticaja.
U članu 9. Predloga uredbe propisani su odgovarajući maksimalni iznosi u zavisnosti od vrste podsticaja koje se odnose na mere rurarnog razvoja.
Podsticaj za mere rurarnog razvoja isplaćuju se iz sredstava propisanim članom 2. stav 3. Predloga uredbe (član 10.).
U članu 11. Predloga uredbe utvrđen je obim sredstava za posebne podsticaje i raspodela sredstava u odgovarajućim ukupnim iznosima u zavisnosti od vrsta podsticaja.
U članu 12. Predloga uredbe propisani su odgovarajući maksimalni iznosi u zavisnosti od vrste podsticaja koje se odnose za posebne podsticaje.
IV. POTREBNA FINANSIJSKA SREDSTVA
U Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 113/12), obezbeđena su sredstva, i to:
– u Razdelu 23 Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Glava 23.0, Funkcija 420 Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, ekonomska klasifikacija 451 – Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacija utvrđena su sredstva u iznosu od 726.000.000 dinara, od čega se ovom uredbom raspodeljuju sredstva u iznosu od 689.700.000 dinara.
– u Razdelu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Glava 23.1 Fond za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje u Republici, Funkcija 420 Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, ekonomska klasifikacija 451 – Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacija utvrđena su u iznosu 830.000.000 dinara, koja se raspodeljuju u skladu sa ovom uredbom.
– u Razdelu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Glava 23.10 Uprava za agrarna plaćanja, funkcija420 Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, ekonomska klasifikacija 451- Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacija utvrđena su sredstva u iznosu od 34.091.735.000 dinara, od čega se ovom uredbom raspodeljuju sredstva u iznosu od 33. 866.690.000 dinara,
Za sprovođenje ove uredbe obezbeđena su sredstva u ukupnom iznosu od 35.386.390.000 dinara.
V. IZJAVA O USKLAĐENOSTI SA
STRATEŠKIM DOKUMENTOM
Predlog ove uredbe usklađen je sa Strategijom razvoja poljoprivrede Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 78/05).
VI. IZJAVA O PREDVIĐENOSTI UREDBE
GODIŠNJIM PLANOM RADA VLADE
Donošenje Predloga uredbe predviđeno je Planom rada Vlade za 2013. godinu.
VII. RANIJE STUPANJE NA SNAGU UREDBE
Ova uredba stupa na snagu n na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Imajući u vidu da nastupa period prolećnih radova u poljoprivredi i da je neophodno blagovremeno izvršiti optimalne agrotehničke mere u ovom periodu, kao i ostale predsetvene aktivnosti, moraju se obezbediti sredstva za podsticaje u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Time su se stekli uslovi za ranije stupanje na snagu ove uredbe, a u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, prema kome zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu dalj stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi prilikom njihovog donošenja.