Na osnovu člana 90. tačka 2. Ustava Republike Srbije i člana 20. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu («Službeni glasnik RS» broj 33/04)
Vlada Republike Srbije donosi
U R E D B U
O UTVRĐIVANjU PROGRAMA MERA ZA PODSTICANjE RAZVOJA POLjOPRIVREDNE PROIZVODNjE ZA 2004. GODINU
Član 1.
Ovom uredbom utvrđuje se Program mera za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje za 2004. godinu, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Član 2.
Mere podsticanja poljoprivredne proizvodnje odnose se na poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa propisima kojima se uređuje upis u registar poljoprivrednih gazdinstava i sprovode se preko Fonda za razvoj Republike Srbije, prema programu iz člana 1. ove uredbe.
Član 3.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije», a primenjuje se od 15. maja 2004. godine.
05 broj
U Beogradu 2004. godine
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
POTPREDSEDNIK
4827004.022/s1
PROGRAM MERA ZA PODSTICANjE RAZVOJA POLjOPRIVREDNE PROIZVODNjE ZA 2004. GODINU
OSNOVNI CILjEVI MERA
Mere podsticanja razvoja poljoprivredne proizvodnje za 2004. godinu vršiće se putem kratkoročnog i dugoročnog kreditiranja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.
Sredstva za ostvarivanje mera podsticanja razvoja poljoprivredne proizvodnje obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije , Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Razdeo 17, aproprijacija 512 u iznosu od 3.727.500.000,00 dinara.
Navedena sredstva se na osnovu Programa raspodele i korišćenja sredstava subvencija u oblasti poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za 2004. godinu, koji je donela Vlada Republike Srbije, prebacuju na poseban podračun Fonda za razvoj RS otvoren za ovu namenu. Sredstva sa podračuna Fonda za razvoj RS će se koristiti u skladu sa zakonom, Programom rada Fonda za razvoj RS kao i uslovima i načinom koji uređuje ovaj Program.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS u saradnji sa Ministarstvom finansija RS – Uprava za javna plaćanja pratiće ostvarivanje ovog programa, administrirati i kontrolisati plasmane sa podračuna Fonda za razvoj RS.
Utvrđuju se tri modela korišćenja budžetskih sredstava za kreditiranje poljoprivrednih gazdinstava a u cilju podsticanja razvoja poljoprivredne proizvodnje:
Model kratkoročnog kreditiranja fizičkih lica (poljoprivrednika) preko poslovnih banaka.
Model dugoročnog kreditiranja poljoprivrednih gazdinstava (pravnih i fizičkih lica), preko poslovnih banaka.
Model dugoročnog kreditiranja poljoprivrednih gazdinstava (pravnih i fizičkih lica) preko Fonda za razvoj Republike Srbije.
KRATKOROČNO KREDITIRANjE
Kratkoročni krediti se odobravaju fizičkim licima – poljoprivrednicima upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava ( u daljem tekstu «Registar») preko poslovnih banaka kod kojih imaju otvorene namenske tekuće račune.
Fizičkim licima – poljoprivrednicima prema podacima upisanim u Registar, mogu biti odobreni kratkoročni krediti pod sledećim uslovima:
za registrovano poljoprivredno zemljište, odnosno drugo
zemljište ili građevinsku celinu površine do 1 hektar – iznos do 10.000,00 dinara;
za registrovano poljoprivredno zemljište, odnosno drugo
zemljište ili građevinsku celinu površine od 1 hektar do 5 hektara – iznos do 40.000,00 dinara;
za registrovano poljoprivredno zemljište, odnosno drugo
zemljište ili građevinsku celinu površine preko 5 hektara – iznos do 80.000,00 dinara.
DUGOROČNO KREDITIRANjE
Dugoročni krediti se odobravaju svim poljoprivrednim gazdinstvima (fizičkim i pravnim licima) upisanim u Registar, preko poslovnih banaka. Dugoročni krediti odobravaće se za sledeće namene:
izgradnju i kupovinu sistema za navodnjavanje kao i opreme za
navodnjavanje
kupovinu poljoprivredne mehanizacije
podizanje višegodišnjih zasada
podizanje plastenika i staklenika
kreditiranje stočarske proizvodnje
PLANIRANI RASPORED SREDSTAVA
Namena Iznos u dinarima % učešća u strukturi Kratkoročni krediti 1.727.500.000,00 45,85 Dugoročni krediti 2.000.000.000,00 53,08 Sredstva «Mašine i oprema» koje koristi Ministarstvo poljprivrrede, šumarstva i vodoprivrede 40.000.000,00 1,07 Ukupni plasmani 3.767.500.000,00 100
Planirani raspored dugoročnih kredita Iznos u dinarima % učešća u strukturi Kreditiranje fizičkih lica 700.000.000,00 35 Kreditiranje pravnih lica 1.300.000.000,00 65 Ukupni plasmani 2.000.000.000,00 100
USLOVI KORIŠĆENjA SREDSTAVA
Osnovni model korišćenja sredstava je na kreditnoj osnovi.
1. Kratkoročni krediti se odobravaju fizičkim licima – poljoprivrednicima upisanim u Registar posredstvom poslovnih banaka kod kojih imaju otvorene namenske tekuće račune. Zahtev za odobrenje kratkoročnog kredita poljprivrednik – fizičko lice kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva podnosi poslovnoj banci, koja ga kao administrator prosleđuje Upravi za javna plaćanja koja utvrđuje ispunjenost uslova utvrđenih ovim programom i propisom kojim se uređuje registar poljprivrednih gazdinstava.
Uprava u skladu sa posebnim sporazumom Fonda za razvoj RS i Ministarstva finansija-Uprave za javna plaćanja koji uređuje uslove i način odobravanja kratkoročnih kredita, kao i sredstva i načine obezbeđenja kredita, a po nalogu Fonda za razvoj RS, prebacuje sredstva po kreditnom zahtevu sa podračuna Fonda za razvoj RS na poseban namesnki račun korisnika kredita.
Krediti se krajnjim korisnicima odobravaju sa rokom vraćanja do 12 meseci i kamatnom stopom od 5,5 % na godišnjem nivou bez valutne klauzule. Kamata se zajedno sa pripadajućom glavnicom vraća po isteku ročnosti kredita.
Obligacioni odnosi između Fonda za razvoj RS i poslovnih banaka definisaće se posebnim ugovorom uz prethodnu pismenu saglasnost ministartva nadležnog za poslove poljoprivrede.
Uslovi i način saradnje između Fonda za razvoj RS i Ministarstva finansija-Uprave za javna plaćanja definisaće se posebnim sporazumom. Ministarstvo finansija RS – Uprava za javna plaćanja u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem kao i drugim propisima a po ovlašćenju Fonda za razvoj RS vrši prenos sredstava sa računa Fonda za razvoj RS na posebne namenske račune fizičkih lica (poljoprivrednika) otvorenih kod poslovnih banaka a u skladu sa Registrom poljoprivrednih gazdinstava.
2. Dugoročni krediti se odobravaju svim poljoprivrednim gazdinstvima (pravnim i fizičkim licima) upisanim u Registar preko poslovnih banaka.
Poslovna banka kandiduje investicioni program svog komitenta, uz ugovor o obezbeđenju sopstvenih 30 % učešća u predračunskoj vrednosti ulaganja Fondu za razvoj RS, čiji Upravni odbor prema sporazumu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS i Fonda za razvoj RS, kojim se uređuju bliži uslovi, kriterijumi i način odobravanja dugoročnih kredita donosi odluku. Poslovna banka može svoj deo plasmana (30% učešća u predračunskoj vrednosti investicije) da osigura kod Garancijskog fonda RS u skladu sa zakonom i drugim aktima fonda.
Krediti će se odobravati pod sledećim uslovima:
rok otplate do 5 godina sa kamatnom stopom od 3% na godišnjem
nivou uz korišćenje valutne klauzule (utvrđivanje iznosa duga u evrima u trenutku puštanja kredita u tečaj i preračunavanje duga u dinare, po srednjem zvaničnom kursu Narodne Banke Srbije na dan obračuna).
odloženi rok plaćanja je 12 meseci izuzev kada se krediti
odobravaju za:
izgradnju i kupovinu sistema za navodnjavanje kao i opreme za
navodnjavanje
podizanje višegodišnjih zasada
kreditiranje stočarske proizvodnje
gde odloženi rok plaćanja iznosi 3 godine.
Obligacioni odnosi između poslovnih banaka i Fonda za razvoj RS definisaće se posebnim ugovorom uz prethodnu pismenu saglasnost ministartva nadležnog za poslove poljoprivrede.
Uslovi i način saradnje između Fonda za razvoj RS i Ministarstva finansija-Uprave za javna plaćanja definisaće se posebnim sporazumom.
3. Dugoročni krediti za investicione projekte kandidovane preko Fonda za razvoj RS. Dugoročni krediti se odobravaju svim poljoprivrednim gazdinstvima (pravnim i fizičkim licima) upisanim u Registar.
Fond za razvoj RS će kandidovati ocenjene investicione programe ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede, na bazi čije pismene saglasnosti će konačnu odluku doneti Upravni odbor Fonda.
Učešće sredstava Fonda u kreditiranju investicija može u odnosu na predračunsku vrednost ulaganja iznositi:
do 80% predračunske vrednosti investicija koje se realizuju na
teritoriji opština čiji korigovani narodni dohodak po stanovniku, u poslednjoj godini za koju postoje podaci, iznosi ispod 33% proseka Republike Srbije, sa kamatnom stopom od 1% godišnje, uz korišćenje valutne klauzule(utvrđivanje iznosa duga u evrima u trenutku puštanja kredita u tečaj i preračunavanje duga u dinare, po srednjem zvaničnom kursu Narodne Banke Srbije na dan obračuna).
do 70% predračunske vrednosti investicija, koje se realizuju na
teritoriji opština, čiji korigovani narodni dohodak po stanovniku, u poslednjoj godini za koju postoje podaci, iznosi preko 33% proseka Republike Srbije, sa kamatnom stopom od 3% godišnje, uz korišćenje valutne klauzule.
Kreditna sredstva će se odobravati sa rokom otplate do 5 godina i odloženim rokom plaćanja od 12 meseci izuzev kada se krediti odobravaju za:
izgradnju i kupovinu sistema za navodnjavanje kao i opreme za
navodnjavanje
podizanje višegodišnjih zasada
3. kreditiranje stočarske proizvodnje
gde odloženi rok plaćanja iznosi 3 godine.
Anuiteti se obračunavaju i plaćaju tromesečno. Za vreme odlaganja otplate obračunava se interkalarna kamata i pripisuje glavnom dugu.
U predračunsku vrednost ulaganja prihvataju se samo nova ulaganja, koja se vrše od momenta podnošenja zahteva za kredit.
4. Sredstva koja koristi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za potrebe obnove voznog parka i ostale opreme. Ova sredstva u iznosu od 40.000.000 dinara koristi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u skladu sa ovim programom radi redovnog godišnjeg obnavljanja opreme i voznog parka.
PLANIRANA MESEČNA DINAMIKA KORIŠĆENjA SREDSTAVA
Meseci u 2004. godini Iznos sredstava Maj 350.000.000,00 Juni 1.200.000.000,00 Juli 417.500.000,00 Avgust 350.000.000,00 Septembar 350.000.000,00 Oktobar 400.000.000,00 Novembar 350.000.000,00 Decembar 350.000.000,00 Ukupno sredstava 3.767.500.000,00
Izveštaj o odobravanju i korišćenju sredstava
Fond za razvoj Republike Srbije će polugodišnje podnositi izveštaj o korišćenju sredstava Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede polugodišnje će podnositi izveštaj o odbravanju i korišćenju sredstava Vladi Republike Srbije.
ZAVRŠNE ODREDBE
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS i Fond za razvoj RS sporazumno uređuju međusobna prava i obaveze, uslove saradnje, kriterijume i načine utvrđivanja ispunjenosti uslova za odobravanje kredita, kao i sredstva i načine obezbeđenja kredita, u vezi sa ostvarivanjem mera za podstcanje razvoja poljoprivredne proizvodnje utvrđenih ovim programom.
4827004.022/s2
OBRAZLOŽENjE
I PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE UREDBE
Pravni osnov za donošenje ove uredbe sadržan je u članu 90. tačka 2) Ustava Republike Srbije i čl. 7. i 20. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu («Službeni glasnik RS» broj 22/2004).
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE
Ovo obrazloženje se odnosi na raspored, uslove i korišćenje sredstava sa budžetske pozicije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivred RS koja nosi naziv „Mašine i oprema“. Novčana sredstva sa navedene pozicije biće iskorišćena u 2004.godini za kreditiranje primarne poljoprivredne proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima upisanim u registar poljoprivrednih gazdinstava, i to formiranjem posebnog „revolving“ fonda u okviru Fonda za razvoj RS.
Gore navedena novčana sredstva će preko „Fonda za razvoj RS“ biti plasirana poslovnim bankama po povoljnoj kamatnoj stopi, namenski, isključivo za kreditiranje poljoprivrednih gazdinstava prema programu koji je u prilogu. Sredstva će prema priloženom modelu biti pod povoljnim uslovima plasirana u primarnu poljoprivrednu proizvodnju sa „revolving“ efektom.
Finasiranje primarne poljoprivredne proizvodnje se do 2000. godine vršilo u najvećem obimu iz primarne emisije što je za posledicu imalo stvaranje inflacije i izazivanje brojnih poremećaja u funkcionisanju finansijskog sistema zemlje. Taj period je pored ovoga obeležila i kontrola cena poljoprivredno prehrambenih proizvoda od strane države, a zarad očuvanja socijalnog mira i stabilnosti. Ovako vođena ekonomska, monetarna i agrarna politika dovela je do potpune ekonomske propasti srpske poljoprivrede što je za posledicu imalo i drastično smanjenje obima primarne poljoprivredne proizvodnje.
U periodu od demokratskih promena (5.okt.2000.god.) pa do danas, a po uspostavljanju monetarne i ekonomske stabilnosti, finansiranje primarne poljoprivredne proizvodnje praktično je prepušteno slobodnom tržištu kapitala koje je u pomenutom periodu obeleženo izuzetno visokom cenom kapitala (visokom kamatnom stopom) kao i nepostojanjem interesa kod banaka da kreditiraju primarnu poljoprivrednu proizvodnju a pre svega zbog visokog rizika plasmana i naravno specifičnosti koje kao takva nosi poljoprivreda (spor obrt kapitala, visoka zavisnost od agroekoloških uslova itd.). Društvena, državna i privatna poljoprivredna preduzeća su uspevala da pod izuzetno nepovoljnim tržišnim uslovima dođu do potrebnih obrtnih sredstava za proizvodnju jer su mogla da prilože adekvatnu garanciju banci (kolateral) dok privatna gazdinstva pre svega zbog nerešenog statusa i neažurnih katastara i zemljišnih knjiga nisu mogla da ni pod ovako nepovoljnim uslovima dođu do potrebnih obrtnih novčanih sredstava.
Usled nemogućnosti da preko banaka dođu do potrebnih finansijskih sredstava za obavljanje procesa proizvodnje poljoprivredni proizvođači su bili primorani da sklapaju jako nepovoljne robne aranžmane sa prerađivačima odnosno otkupljivačima poljoprivrednih proizvoda što ih je dovelo u jako nepovoljan i zavistan položaj. Ovo je za efekat imalo i povećanje njihovih troškova proizvodnje. Činjenica da je i država sredstva iz budžeta koja su korišćena za podsticaj i subvencioniranje poljoprivrede plasirala isključivo preko prerađivača, situaciju je učinila još nepovoljnijom po farmere.
Trenutna situacija na tržištu kapitala kao i brojna iskustva zemalja u tranziciji pokazuju da banke i druge finansijske institucije u Srbiji nemaju interesa da još duži period svoja sredstva plasiraju pod povoljnim uslovima u primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Ovo ukazuje da država mora novim modelom podsticanja razvoja poljoprivrede stvoriti uslove da i ova vrlo značajna oblast privrede postane konkurentna.
Potrebe za kreditima u privatnom poljoprivrednom sektoru Srbije su velike i procenjeno je da su između 500 i 1,000 miliona € samo za sezonske kredite, sa još 5 do 10 milijardi € za dugoročnije investicije. Davanje kredita komercijalnih banaka privatnim proizvođačima u poljoprivredi je trenutno veoma ograničeno (manje od 20 miliona € tokom 2003.) usled:
Nedostatka kapitala
– nedostatka sredstava za zajmove u poljoprivredi
– mogućnost da se sredstva pozajme drugim sektorima privrede sa većom zaradom za banke
– banke raspolažu uglavnom sa kratkoročnim depozitima koje ne mogu pretvoriti u dugoročne plasmane
Nedostatka iskustva u davanju zajmova u poljoprivredi
– mišljenje da su zajmovi u poljoprivredi veoma rizični i slabo povratni
– nedostatak stručnog znanja o davanju zajmova u poljoprivredi.
Institucionalnih prepreka (koje takođe važe za davanje nepoljoprivrednih kredita)
– parcijalna registracija zemljišta (ograničenje da se zemljište koristi kao kolateral)
– nepostojanje Zakona o hipotekama (što se se odnosi i na proces pokrivanja kolaterala)
– neefikasan pravosudni sistem
– veliki troškovi registracije kolaterala (razne takse).
Samo dve banke trenutno daju veće kredite privatnim poljoprivrednim proizvođačima. Kamatne stope za devizne zajmove idu od 1% do 1,4% mesečno, sa rokovima dospeća do 5 godina. Zajmovi u dinarima su 2,5% – 3% mesečno. Banke prijavljuju značajnu nezadovoljenu tražnju za kreditima po ovim uslovima.
S obzirom na činjenicu da je u ekonomskoj politici nove Vlade RS akcenat stavljen na podsticanje onih privrednih delatnosti koje imaju realan potencijal, predložen je novi način podsticanja primarne poljoprivredne proizvodne uz stvaranje uslova da se i postojeće banke stimulišu da svoje plasmane usmere ka primarnoj poljoprivrednoj prozvodnji. Ovakav način korišćenja budžetskih sredstava za podsticanje razvoja poljoprivrede primenjen je i u drugim zemljama koje su prošle period tranzicije (Litvanija, Ukrajina itd) i dao je vrlo pozitivne rezultate sa višestrukim efektima i to ne samo na primarnu poljoprivrednu proizvodnju već se to ogledalo i u smanjenju spoljnotrgovinskog deficita, očuvanju prehrambene sigurnosti stanovništva, smanjenu nezaposlenosti, i stabilnosti cena poljoprivredno prehrambenih proizvoda što naravno direktno utiče na povećanje standarda stanovništva.
Koliki je značaj poljoprivrede za ukupan razvoj Srbije govore i sledeće činjenice:
Poljoprivredni sektor u Srbiji ostvario je 25,1 % BDP u 2001. god. Oko 44% stanovništva živi u ruralnim oblastima, od čega oko trećina ekonomski zavisi u potpunosti od poljoprivrede. Plate u poljoprivrednom sktoru su za 19% niže od onih u drugim sektorima. Iako je poslednjih godina udeo u BDP i broj radnika zaposlenih u sektoru zapravo porastao (kao rezultat povratka na selo usled propasti privrede), Srbija se suočava sa rapidnim smanjenjem broja stanovnika koji se bave poljoprivredom, što ima za rezultat opadanje broja stanovnika u seoskim, planinskim i graničnim oblastima. Sektor se suočava sa veoma nepovoljnom starosnom strukturom poljoprivrednih proizvođača, kao i sa nepovoljnom vlasničkom strukturom. Postoji oko 570 velikih kombinata i zadruga. Veća preduzeća obrađuju oko 15% (0,8 miliona ha) ukupnog obradivog zemljišta od 3,6 miliona ha. Postoji preko milion privatnih proizvođača koji poseduju 85% ukupnog obradivog zemljišta. Tipični inidividualni poljoprivredni proizvođač ima između 2 i 5 hektara, uglavnom izdeljenih u pojedinačne parcele. Pojavljuje se polako i grupa privatnih komercijalnih farmi, sa preko 10 hektara zemlje.
Oko 29% seoskog stanovništva (oko milion ljudi) trenutno živi ispod donje linije siromaštva od 2 dolara dnevno, a 400, 000 živi u uslovima ekstremnog siromaštva.
Predloženi model za potsticanje plasmana banaka u poljoprivredu podrazumeva formiranje nacionalnog fonda kroz koji i vladine i međunarodne finansijske institucije i donatori mogu da obezbede sredstva za poljoprivredu, kao što je urađeno u više tranzicionih privreda, kao naprimer u Litvaniji, Ukrajini, i kao što se sada uspostavlja u Crnoj Gori. Ovaj fond bi bio formiran u drugoj fazi dok se prva faza može realizovati formiranjem „revolving“ fonda pri Budžetu RS (prema Zakonu o Budžetu RS).
Ovakav način podsticanja razvoja poljoprivrede je vrlo kompleksan i obuhvata nekoliko paralelnih projekata koji se moraju sprovesti zajedno sa uvođenjem novog modela finansiranja primarne poljoprivredne proizvodnje a to su:
Registracija poljoprivrednih proizvođača i gazdinstava
Tržišni informacioni sistem u poljoprivredi
Razvoj stručnih poljoprivrednih službi
Zakonodavna aktivnost u oblasti poljoprivrede
Adekvatna politika carinske i vancarinske zaštite
poljoprivredno prehrambenih proizvoda u skladu sa WTO i EU.
Samo paralelno sprovođenje svih ovih projekata može dati pun efekat na razvoj poljoprivrede u Srbiji.
Direktni efekti primene ovakvog modela podsticanja plasmana bankarskih kredita u primarnu poljoprivrednu proizvodnju
Stimulisanje većeg broja banaka da daju zajmove u poljoprivredi.
Ohrabrivanje poljoprivrednih proizvođača da otvaraju račune u bankama i da počnu da koriste banke kao glavni izvor zajmova.
Povećanje obima i kvaliteta primarne poljoprivredne proizvodnje.
Jačanje ekonomske moći poljoprivrednih proizvođača i povećanje standarda života na selu.
Oživljavanje poljoprivredne proizvodnje u regionima gde je poljoprivreda kao oblik privredne delatnosti napuštena.
Uvođenje jednog čitavog korpusa stanovništva iz sive zone poslovanja u legalne tokove.
Povećanje konkurentnosti poljoprivredno prehrambenih proizvoda na domaćem i ino tržištu.
Stabilnost i smanjenje cena poljoprivredno prehrambenih proizvoda zbog direktno smanjenih troškova proizvodnje (troškovi finansiranja).
Razbijanje monopola u snabdevanju poljoprivrednih proizvođača od strane prehrambene industrije i otkupljivača sa repromaterijalom po sistemu „robne razemene“ po paritetima koji su uvek bili na štetu poljoprivrednih proizvođača.
Smanjenje spoljnotrgovinskog deficita većim izvozom konkurentnijih poljoprivredni prehrambenih proizvoda.
Obaranje kamate na tržištu kapitala.
Zaključak
Subvencije za mleko i industrijsko bilje
Mere unapređenja produktivnosti gazdinstava
Mere uređenja poljoprivrednog zemljišta
Regresiranje goriva i đubriva za poljoprivredu
Stručna podrška farmerima kroz uspostavljane novog sistema
stručnih poljoprivrednih službi
Subvencije za unapređenje sela
Mere za povećanje kvaliteta mleka
Mere za suzbijanje zaraznih bolesti životinja
Obeležavanje domaćih životinja itd.
može se očekivati vrlo pozitivan efekat u kratkom vremenskom roku koji bi se pored poljoprivrede reflektovao i na druge delatnosti koje direktno ili indiriktno zavise od poljoprivrede.
III SADRŽINA UREDBE
Uredbom se utvrđuju mere podsticanja razvoja poljoprivredne proizvodnje. poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa propisima kojima se uređuje upis u registar poljoprivrednih gazdinstava i sprovode se preko Fonda za razvoj Republike Srbije, prema Programu mera podsticanja razvoja poljoprivredne proizvodnje za period april – decembar 2004. godine, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Program mera koji se utvrđuje ovom uredbom obuhvata kratkoročno i dugoročno kreditiranje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, na način koji je izložen u programu.
IV FINANSIJSKA SREDSTVA
Za sprovođenje ove uredbe izdvojena su finansijska sredstva u budžetu Razdeo 17 aproprijacija 512 za 2004. godinu u iznosu od 3.767.500.000 dinara, a raspored korišćenja utvrđen je programom prema sledećoj tabeli:
Namena Iznos u dinarima % učešća u strukturi Kratkoročni krediti 1.727.500.000,00 45,85 Dugoročni krediti 2.000.000.000,00 53,08 Sredstva «Mašine i oprema» koje koristi Ministarstvo poljprivrrede, šumarstva i vodoprivrede 40.000.000,00 1,07 Ukupni plasmani 3.767.500.000,00 100
V STUPANjE NA SNAGU
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije», a primenjuje se od 15. maja 2004. godine.
4827004.022/s3