Na osnovu člana 123. tačka 3. Ustava Republike Srbije i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07 i 65/08) a u vezi sa čl. 5. i 11. Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 116/07), članom 2. Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji („Službeni glasnik RS”, broj 42/02) i članom 9. tačka 2. Zakona o službama bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije („Službeni list SRJ”, broj 37/02 i „Službeni list SCG”, broj 17/04),
Vlada donosi
UREDBU
O ODREĐIVANjU POSLOVA BEZBEDNOSNE ZAŠTITE KOJU NEPOSREDNO
VRŠE MINISTARSTVO UNUTRAŠNjIH POSLOVA, BEZBEDNOSNO-
INFORMATIVNA AGENCIJA, VOJNOBEZBEDNOSNA AGENCIJA
I VOJNA POLICIJA
Član 1.
Ovom uredbom bliže se određuju poslovi bezbednosne zaštite određenih objekata i lica (u daljem tekstu: objekti bezbednosne zaštite), koje neposredno vrše Ministarstvo unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija, Vojnobezbednosna agencija i Vojna policija Vojske Srbije (u daljem tekstu: organi nadležni za bezbednosnu zaštitu).
Član 2.
Objekti iz člana 1. ove uredbe su:
Narodna skupština;
Generalni sekretarijat predsednika Republike;
Vlada;
ministarstva;
vojni i objekti od posebnog značaja za odbranu zemlje i rejoni tih objekata, koji suzabranjeni za osmatranje, snimanje i pristup;
drugi državni organi, drugi organi državne uprave, organi autonomnihpokrajina i organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva i drugapravna lica koja su od značaja za odbranu i bezbednost Republike Srbije.
Objekte iz stava 1. alineja peta i šesta ovog člana određuje Vlada posebnom odlukom.
Član 3. Lica iz člana 1. ove uredbe su:
predsednik Republike;
predsednik Narodne skupštine;
predsednik Vlade;
ministar odbrane;
ministar unutrašnjih poslova;
načelnik Generalštaba Vojske Srbije;
direktor Bezbednosno-informativne agencije;
direktor Vojnobezbednosne agencije;
direktor Vojnoobaveštajne agencije;
direktor policije;
strani državnici i članovi stranih državnih delegacija;
nosioci najviših tužilačkih i sudskih funkcija;
drugi državni funkcioneri u zavisnosti od procene ugroženosti.
Član 4.
Pravo na bezbednosnu zaštitu u smislu ove uredbe imaju i po prestanku funkcije:
predsednik Republike;
predsednik Narodne skupštine;
predsednik Vlade;
ministar odbrane;
ministar unutrašnjih poslova;
direktor Bezbednosno-informativne agencije;
direktor Vojnobezbednosne agencije;
direktor Vojnoobaveštajne agencije;
direktor policije;
načelnik Generalštaba Vojske Srbije,
u trajanju od šest meseci po prestanku funkcije koju su obavljali, a nakon isteka tog roka – u skladu sa procenom ugroženosti, osim za predsednika Republike koji ima pravo na doživotnu bezbednosnu zaštitu, u skladu sa posebnim zakonom.
Član 5.
Pod poslovima bezbednosne zaštite, u smislu ove uredbe podrazumevaju se:
kontraobaveštajna zaštita,
fizičko-tehnička zaštita,
radiološko-hemijsko-biološka zaštita.
Član 6.
Pod merama kontraobaveštajne zaštite, u smislu ove uredbe podrazumeva se naročito:
blagovremeno otkrivanje, praćenje, sprečavanje, suzbijanje i presecanjeobaveštajne, terorističke i druge subverzivne delatnosti stranihobaveštajnih službi, organizacija i lica usmerenih na ugrožavanjeobjekata bezbednosne zaštite;
pružanje stručne pomoći na utvrđivanju načina čuvanja i korišćenja tajnihpodataka i dokumenata, kao i kontrola sprovođenja propisanih mera u tojoblasti;
redovna procena stanja ugroženosti određenog objekta bezbednosnezaštite, u saradnji sa funkcionerom koji rukovodi tim organom, odnosnoobjektom;
primenjivanje mera protivprislušne zaštite;
zaštita poverljivih komunikacija;
vršenje bezbednosnih provera po zahtevu funkcionera, odnosnorukovodioca objekta bezbednosne zaštite, za lica koja se primaju na rad, postavljaju ili raspoređuju na mesta rada i poslove koji se bezbednosno štite.
Neposredno se kontraobaveštajno štite radna mesta i poslovi na kojima se kreiraju, izrađuju, prikupljaju, obrađuju, čuvaju i arhiviraju materijali poverljive prirode i obavljaju poslovi od značaja za nacionalnu bezbednost, a koja posebnim aktom određuje funkcioner koji rukovodi objektom bezbednosne zaštite, u dogovoru sa rukovodiocima službi bezbednosti. Član 7.
Pod fizičko-tehničkom zaštitom, u smislu ove uredbe, podrazumeva se planski predviđen skup mera i radnji (normativne, organizaciono-tehničke, preventivne, obrazovne i druge prirode) koje se preduzimaju u cilju otkrivanja i sprečavanja neovlašćenog pristupa objektima, licima i prostorima i narušavanja njihove bezbednosti i integriteta.
Rukovodioci objekata bezbednosne zaštite su dužni da planiraju i organizuju mere bezbednosne zaštite, na osnovu propisa koji uređuju ovu oblast i ove uredbe, o čemu obaveštavaju organe nadležne za bezbednosnu zaštitu.
Član 8.
Pod radiološko-hemijsko-biološkom zaštitom podrazumevaju se pregledi i laboratorijske analize hrane, vode, pića, predmeta i drugih materija, koje se koriste za potrebe lica koja su pod bezbednosnom zaštitom.
Radiološko-hemijsko-biološku zaštitu sprovode specijalizovane ustanove po planu i zahtevu organa nadležnih za bezbednosnu zaštitu.
Član 9.
Mere bezbednosti zaštite iz čl. 6, 7. i 8. ove uredbe preduzimaju se u skladu sa:
procenom bezbednosne situacije i ugroženosti objekta bezbednosne zaštite;
značajem objekta sa stanovišta nacionalne bezbednosti, radi određivanjaodgovarajućih mera zaštite;
vrstom tajne, stepenom tajnosti i materijala i poslova koji se obavljaju od značaja zanacionalnu bezbednost.
Nadležni organ za bezbednosnu zaštitu po ovoj uredbi, određuje koje će se mere bezbednosne zaštite (vrsta, obim, nivo), na osnovu propisa koji regulišu ovu oblast i ove uredbe, preduzimati za određeni objekat bezbednosne zaštite, a u saradnji sa funkcionerom koji rukovodi tim objektom.
Član 10.
Poslove bezbednosne zaštite po ovoj uredbi, obavljaju i to:
kontraobaveštajnu zaštitu svih objekata bezbednosne zaštite iz ove uredbevrši Bezbednosno-informativna agencija, izuzev Ministarstva odbrane, kojekontraobaveštajno štiti Vojnobezbednosna agencija;
radiološko-hemijsko-biološku zaštitu svih objekata bezbednosne zaštite iz oveuredbe vrše specijalizovane ustanove u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjihposlova, a za objekte bezbednosne zaštite Ministarstva odbrane u saradnji saVojnom policijom;
fizičko-tehničku zaštitu svih objekata bezbednosne zaštite iz ove uredbe vršiMinistarstvo unutrašnjih poslova, a za objekte bezbednosne zaštiteMinistarstva odbrane vrši Vojna policija;
za potrebe Bezbednosno-informativne agencije Ministarstvo unutrašnjihposlova obavlja poslove spoljnog fizičkog obezbeđenja objekata i prostora kojekoristi Agencija;
predsednika Republike bezbednosno štite Ministarstvo unutrašnjihposlova, Bezbednosno-informativna agencija, Vojnobezbednosna agencija iVojna policija.
Član 11.
U vršenju poslova bezbednosne zaštite nadležni organi su dužni da sarađuju i razmenjuju podatke od značaja za bezbednosnu zaštitu određenih objekata, lica, aktivnosti, zadataka i poslova od posebnog značaja za nacionalnu bezbednost.
Član 12.
Koordinaciju poslova bezbednosne zaštite određenih objekata, lica, aktivnosti, zadataka i poslova od posebnog značaja za nacionalnu bezbednost vrši Savet za nacionalnu bezbednost, preko Biroa za koordinaciju, u skladu sa odredbama Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.
Član 13.
Organi zaduženi za bezbednosnu zaštitu dužni su da redovno izveštavaju Vladu i Savet za nacionalnu bezbednost o stanju i problemima bezbednosne zaštite i predlažu preduzimanje mera iz njihove nadležnosti.
Član 14.
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj: 110-265/2009-6
U Beogradu, 6. februara 2009. godine
V L A D A
Tačnost prepisa overavaZAMENIKGENERALNOG SEKRETARASnežana Miljanić PREDSEDNIKdr Mirko Cvetković, s.r.
4100309.016.doc/5