Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine

Na osnovu člana 6. stav 1. Zakona o energetici („Službeni glasnik RS”, broj 84/04),

Vlada donosi

U R E D B U

O IZMENAMA I DOPUNAMA UREDBE O UTVRĐIVANjU PROGRAMA OSTVARIVANjA STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO 2015. GODINE ZA PERIOD OD 2007. DO 2012. GODINE

Član 1.

U Uredbi o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine („Službeni glasnik RS”, br. 17/07, 73/07 i 99/09), u Programu ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, odeljci:

1. POVRŠINSKA EKSPLOATACIJA UGLjA; 2. PODZEMNA EKSPLOATACIJA UGLjA; 3. NAFTNA PRIVREDA; 4. TRANSPORT NAFTE; 5. GASNA PRIVREDA; 6. HIDROELEKTRANE; 7. TERMOELEKTRANE I TERMOELEKTRANE-TOPLANE; 8. ELEKTRODISTRIBUCIJA; 9. PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE; 10. GRADSKE TOPLANE I INDIVIDUALNE KOTLARNICE; 11. INDUSTRIJSKA ENERGETIKA; 12. ENERGETSKA EFIKASNOST; 14. FOND ZA ENERGETSKU EFIKASNOST i 15. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE menjaju se i glase:

Prvi i osnovni prioritet Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine je Prioritet kontinuiteta tehnološke modernizacije postojećih energetskih objekata /sistema/ izvora u sektorima nafte, prirodnog gasa, uglja sa površinskom i podzemnom eksploatacijom, sektora elektroenergetike, sa proizvodnim objektima: temoelektrane, hidroelektrane i termoelektrane-toplane.

U okviru ovog prioriteta za sektor Ugalj – površinska ekploatacija definisane su sledeće aktivnosti:

Sektor Objekti Program mera/Aktivnosti Efekti na strani proizvodnje Ukupna ulaganja (Mil. USD) Ugalj – Površinski kopovi Rudarski baseni Kolubara i Kostolac Razvoj zapadnog polja Tamnava; Otvaranje Polja C i povezivanje sa Poljem B; Otvaranje novog površinskog kopa; Modernizacija opreme i povećanje proizvodnje na površinskim kopovima „Kostolac”; Uvođenje svih mera za zaštitu životne sredine saglasno našoj regulativi i praksi EU Nova proizvodnja u 2007 (2.5 M t); u 2010 (7 M t) sa površinskih kopova Kolubara, odnosno povećanje proizvodnje sa 6 na 9 mil. tona na površinskim kopovima „Kostolac”, zaštita životne sredine saglasno našoj regulativi i praksi EU 600

Ovaj Izveštaj se odnosi na ostvarivanje Programa Strategije energetskog razvoja Republike Srbije do 2015. godine (za period 2007 do 2012 godine) i sadrži opis kako utvrđenih, tako i novo usaglašenih programa i prioriteta i to u sektoru proizvodnje uglja na površinskim kopovima „Elektroprivrede Srbije”.

Tabela 1.1. Ukupne geološke rezerve uglja Republike Srbije ( 1000 tona

Tip uglja Srbija bez AP AP Kosovo i Metohija AP Vojvodina Ukupno R.Srbija Geološke rezerve Geološke rezerve Geološke rezerve Geološke rezerve Bilansne Vanbilansne Bilansne Vanbilansne Površinski kopovi Polje B 2004 2005 2006 2007 2008 Plan 2004 2005 2006 2007 2008 Plan Ostv. Plan Ostv. Plan Ostv. Plan Kostolac A-1 100 900.000 Kostolac A-2 210 1.600.000 Kostolac B-1 348.5 3.000.000 Kostolac B-2 348.5 3.000.000 Ukupno TE 1007.0 8.500.000 Široka potrošnja 500.000 Ukupno površinski kopovi 9.000.000

Prema Inoviranom dugoročnom programu razvoja eksploatacije uglja u kostolačkom ugljonosnom basenu (RGF 2006) planirano je dalje povećanje kapaciteta na ovom kopu na 12.000.000 tona. Time će biti stvoreni uslovi za izgradnju dodatnog termo kapaciteta od 350 MW. Nakon analize stanja postojećih termoenergetskih objekta, kao i mogućih revitalizacija i modernizacija predložena je koncepcija da se izgradnja novog bloka (C1) od 350 MW umesto planirane 2024. godine (slika 3.7) pomeri na 2012. godinu, a da se nakon zatvaranja temoelektrane TE Kostolac A, 2024. godine izgradi novi blok (C2) snage 350 MW. Rad svih blokova (B i C) planiran je do 2042. godine, nakon čega bi u radu ostao samo blok C2 do 2054. godine. Za kontinuirani rad planiranih termoenergetskih kapaciteta potrebna je godišnja proizvodnja od 12 miliona tona uglja godišnje, odnosno za predviđeni vek rada količina od 436.5 miliona tona uglja. Dinamika izgradnje koja je predložena prema Inoviranom dugoročnom programu razvoja eksploatacije uglja u kostolačkom ugljonosnom basenu (RGF 2006) nije usglašena sa Planom rada i razvoja EPS-a (2008-2015) prema kome će blokovi TE Kostolac A znatno pre otići u rezervu (A1 – 2017), a izgradnja bloga C2 predviđena je za 2019 (300 MW), pa prema tome nije potrebno povećanje kapaciteta na Drmnu do 2019 godine. Sa druge strane, jedina kritična tačka u realizaciji ovog projekta je dinamika i efikasnost realizacije sistema odvodnjavanja na PK „Drmnoˮ.

U okviru JP EPS najveći proizvođač el. energije je PD TENT sa instalisanom snagom od 3.286 MW. Jedini snabdevač ugljem ovih TE je PD RB Kolubara sa proizvodnjom uglja od oko 30 x 106 tona godišnje. Razvoj površinske eksploatacije u predstojećem periodu će biti mnogo složeniji i teži nego do sada, pošto se približava završetak eksploatacije na dva velika površinska kopa (Polje „D”, „Tamnava-Istočno polje” je zatvorena 2006), a nisu stvoreni uslovi da se blagovremeno otvore i osposobe za sigurnu proizvodnju zamenski kapaciteti (Polje „E”, „Radljevo” i „Južno polje”).

Programom razvoja PD RB Kolubara sagledana je mogućnost zamenskih kapaciteta za kopove koji prestaju sa radom u periodu do 2020.godine, (Polje „B”, „Tamnava-Istočno polje” i Polje „D”), završetak investicionog programa na površinskom kopu „Tamnava-Zapadno polje” i dostizanje proizvodnje sa sadašnjih 9×106 t na projektovanih 12×106 t godišnje, povećanje kapaciteta Polja „B” i prelazak na Polje „C” sa otkopavanjem starog odlagališta, kao i revitalizaciju opreme sa Polja „D” čime bi joj se produžio vek eksploatacije za narednih dvadesetak godina.

Planirana projekcija početka eksploatacije uglja na površinskim kopovima je: Veliki Crljeni 2009. godine, Polje „E” 2015., „Radljevo” 2016., i „Južno polje” 2017. godine.

Tabela 1.6. Plan proizvodnje uglja 2009. – 2020. god. u RB Kolubara

DINAMIKA PROIZVODNjE UGLjA ( t x 1000) U KOL. UGLjENOM BASENU DO 2020.god. P O V R Š I N S K I K O P God. POLjE Komponente Projekta Završetak izgradnje rotornog bagera SRs 2000 (bager premešten sa P.K. „Tamnava-Zapadno polje”), nabavka 5 transportera sa gumenom trakom (ukupne dužine 7900 m, širine 2000 mm), nabavka odlagača (kapaciteta 8500 m3/h) i nabavka novog sistema napajanja Lokacija: Drmno, PD RB Kostolac, SO Požarevac Namena: Otkopavanje otkrivke na P.K. „Drmno” Cilj: Stvaranje preduslova za postizanje projektovanog kapaciteta od 9 miliona tona uglja godišnje na P.K. „Drmno”, odnosno otkopavanje 10.000.000 m3 jalovine u okviru najviše etaže Dinamika realizacije: Opravdanost Projekta Idejni projekat sa studijom opravdanosti završetka izgradnje P.K. „Drmno” za projektovani kapacitet od 6.5×106 tona uglja godišnje i povećanje kapaciteta na 9×106 tona uglja godišnje, Rudarsko-geološki fakultet Beograd, 2004. Detaljna specifikacija Projekta U okviru tenderske dokumentacije izrađene za potrebe pribavljanja ponuda od strane potencijalnih ponuđača, RGF, EPS 2005 data je detaljna specifikacija potrebnih tehničkih karakteristika Ugovaranje realizacije Projekta Montaža otpočeta 2007., probni rad započet u maju 2009., kapacitet dokazan u avgustu 2009. Izgradnja Projekta 24 meseca Obim ulaganja 60.000.000,00 EUR Izvor finansiranja Sopstvena sredstva EPS-a NPV; IRR, etc. NPV = 502,7 mil. EUR .; IRR = 14,1%, Uticaj Projekta na životnu sredinu Idejni projekat sa studijom opravdanosti završetka izgradnje P.K. „Drmno”za projektovani kapacitet od 6.5×106 tona uglja godišnje i povećanje kapaciteta na 9×106 tona uglja godišnje – knjiga br.2 Analiza uticaja površinskog kopa „Drmno”na životnu sredinu , Rudarsko-geološki fakultet Beograd, 2004. Kratak prikaz potencijalnih problema Projekat je uspešno završen, a sistem je dokazao projektovani kapacitet. Zbog problema u projektovanju odlagača, Krup je dao dodatne garancije. Mogući su problemi sa transportnim uređajem i kuglibanom na odlagaču.

Tabela 4.2. Projekat revitalizacije stare opreme sa P.K. „Ćirikovacˮ

Projekat Projekat revitalizacije stare opreme sa P.K. “Ćirikovac” Komponente Projekta Revitalizacija Rotornih bagera SRs 1300, SRs 470, SRs 400, BRs 1400 i BRs 2400 Lokacija: Drmno, PD RB Kostolac, SO Požarevac Namena: Otkopavanje otkrivke i uglja na P.K. „Drmno” Cilj: Stvaranje preduslova za postizanje projektovanog kapaciteta od 9 miliona tona uglja godišnje na P.K. „Drmno” Dinamika realizacije: Opravdanost Projekta Idejni projekat sa studijom opravdanosti završetka izgradnje P.K. „Drmno”za projektovani kapacitet od 6.5×106 tona uglja godišnje i povećanje kapaciteta na 9×106 tona uglja godišnje , Rudarsko-geološki fakultet Beograd, 2004. Detaljna specifikacija Projekta Za bager SRs 1300 u okviru tenderske dokumentacije izrađene za potrebe pribavljanja ponuda od strane potencijalnih ponuđača, RGF, EPS 2005 data je detaljna specifikacija potrebnih tehničkih karakteristika. Za ostalu opremu u okviru Projekta mašinske revitalizacije opreme sa PK „Ćirikovac” (2007). Ugovaranje realizacije Projekta Bager SRs 1300 revitalizovan tokom 2004 godine, a ostala oprema tokom 2008 godine Izgradnja Projekta 12 meseci Obim ulaganja 3.000.000,00 EUR Izvor finansiranja Sopstvena sredstva EPS-a NPV; IRR, etc. – Uticaj Projekta na životnu sredinu – Kratak prikaz potencijalnih problema Zbog nedostatka sredstava nije izvršena kompletna revitalizacija predviđene opreme za potrebe P.K. „Drmno”

Tabela 1.8. Izarada vodonepropusnog ekrana na P.K. „Drmno”

Projekat Izrada vodonepropusnog ekrana na PK „Drmno” Komponente Projekta Izrada vodonepropusnog ekrana u cilju zaštite od podzemnih voda PK Drmno Lokacija: Drmno, PD RB Kostolac, SO Požarevac Namena: Zaštita kopa od podzemnih voda Cilj: Stvaranje preduslova za za otkopavanje otkrivke i uglja na P.K. „Drmno”, Dinamika realizacije: Opravdanost Projekta Idejni projekat sa studijom opravdanosti završetka izgradnje P.K. „Drmnoˮza projektovani kapacitet od 6.5×106 tona uglja godišnje i povećanje kapaciteta na 9×106 tona uglja godišnje , Rudarsko-geološki fakultet Beograd, 2004. Detaljna specifikacija Projekta U okviru Tehničkog projekta zaštite kopa od podzemnih i površinskih voda (RGF 2008) Ugovaranje realizacije Projekta U toku je priprema tendera za izradu prve deonice dužine 1500 metara Izgradnja Projekta 12 meseci Obim ulaganja 4.000.000,00 EUR Izvor finansiranja Sopstvena sredstva EPS-a NPV; IRR, etc. – Uticaj Projekta na životnu sredinu – Kratak prikaz potencijalnih problema Zbog nedostatka istražnih radova neophodno je izvršiti dodatna istraživanja geomehaničkih i filtracionih karakteristika, vodonosnih, kao i litoloških članova.

Tabela 1.9. Osnovni ekonomski parametri projekta dostizanja projektovanog kapaciteta P.K. „Tamnava-Zapadno polje”

Osnovni ekonomski parametri Program za 12*106 tona uglja godišnje Investicije 228.701.000 EUR Cena proizvodnje uglja za 30 godina 8.2 EUR /t Ukupna neto dobit 496.500.000 EUR Ukupni neto priliv Projekta 1.209.600.000 EUR Ukupna bruto vrednost dobiti Projekta 551.700.000 EUR Granični obim godišnje proizvodnje 9.500.000 t IRR 14.6 % NPV za stopu od 8% 167.100.000 EUR

Tabela 4.5. Osnovni podaci o Projektu nabavke novog BTO sistema

Projekat Nabavka novog BTO sistema za površinski kop „Tamnava-Zapadno polje” Komponente Projekta Nabavka novog rotornog bagera kapaciteta 6.600 m3/h, sistem od 5 transportera sa gumenom trakom čirine 2000 mm, sa frekvantnom regulacijom, završetak odlagača A2RsB 8500, sistem za napajanje električnom energijom i dve raspodelne stanice Lokacija: Tamnava-zapadno polje, PD RB Kolubara, SO Lajkovac Namena: Otkopavanje otkrivke na površinskom kopu „Tamnava-Zapadno polje” Cilj: Stvaranje preduslova za postizanje projektovanog kapaciteta od 12 miliona tona uglja godišnje na PK „Tamnava-Zapadno polje” Dinamika realizacije: Opravdanost Projekta Investicioni program izgradnje „Tamnava-Zapadno poljeˮ EPS, 1987. Emergency Mining Investment Programme – Feasibility Study, Lausitzer Braunkohle AG, 2002. Detaljna specifikacija Projekta U okviru tenderske dokumentacije otkupljene za potrebe pribavljanja ponuda od strane potencijalnih ponuđača, Ugovaranje realizacije Projekta Ugovorena je isporuka bagera od strane KRUPP-a, u toku je ugovaranje projekta za transportera sa FAM-om, završetak odlagača je ugovoren sa TAKRAFF-om. Izgradnja Projekta 36 meseci Obim ulaganja 67.860.000,00 EUR Izvor finansiranja Međunarodne finansijske institucije (EBRD i KFW) Tip finansiranja Meki kredit i donacija NPV; IRR, etc. – Uticaj Projekta na životnu sredinu Environmental Impact Assessment – Tamnava West Field, Harres Pickel, 2001 Kratak prikaz potencijalnih problema Kašnjenje u ugovaranju BTO sistema, nerešeni problemi vezani za eksproprijaciju, nerešeni problemi vezani za odbranu kopa od površinskih i podzemnih voda.

Tabela 1.10. Osnovni podaci o Projektu uvođenja sistema za kontrolu kvaliteta uglja

Projekat Projektu uvođenja sistema za kontrolu kvaliteta uglja Komponente Projekta Nabavka hardvera (vage on-line analizatori i dr) i softvera za upravljanje kvalitetom uglja sa površinskih kopova Tamnava Lokacija: „Tamnava-Zapadno polje”, i Veliki Crljeni PD RB Kolubara, SO Lajkovac Namena: Upravljanje kvalitetom uglja na površinskim kopovima „Tamnava-Zapadno polje”„ i Veliki Crljeni Cilj: Ujednačavanje kvaliteta uglja za potrene TENT-a, veće iskorišćenje ležišta, zaštita životne sredine Dinamika realizacije: Opravdanost Projekta U okviru Idejnog projekta sa studijom opravdanosti uvođenja sistema za operativno upravljanje i kontrolu kvaliteta uglja na tamnavskim površinskim kopovima (RGF), 2009 Detaljna specifikacija Projekta U okviru Idejnog projekta sa studijom opravdanosti uvođenja sistema za operativno upravljanje i kontrolu kvaliteta uglja na tamnsvskim površinskim kopovima (RGF), 2009 Ugovaranje realizacije Projekta Izrada tenderske dokumentacije u toku Izgradnja Projekta 18 meseci Obim ulaganja 3.500.000 EUR Izvor finansiranja Međunarodne finansijske institucije (EBRD i KFW) i sopstvena sredstva EPS-a Tip finansiranja Meki kredit i donacija NPV; IRR, etc. – Uticaj Projekta na životnu sredinu U okviru Idejnog projekta sa studijom opravdanosti uvođenja sistema za operativno upravljanje i kontrolu kvaliteta uglja na tamnsvskim površinskim kopovima“ (RGF), 2009 Kratak prikaz potencijalnih problema Neophodna promena operativnog načina rada i tehnološka odgovornost na površinskom kopu

Tabela 1.11. Projekat proširenja površinskog kopa „Polje D”

Projekat Proširenje granica površinskog kopa „Polje D” Komponente Projekta Proširenje granica za eksploataciju površinskog kopa „Polje D”, izmeštanje groblja, izmeštanje sela Vreoci Lokacija: Polje D, PD RB Kolubara, SO Lazarevac Namena: Obezbeđivanje neophodnih količina uglja za snabdevanje termoelektrana, Cilj: Stvaranje preduslova za postizanje za izgradnju zamenskih kapaciteta i obezebđenje kontinualnog snabdevanja termoelektrana i deblokada velikih količina uglja koje se nalaze ispod infrastrukturnih objekata (geološke rezerve uglja u zoni MZ Vreoci iznose 570 miliona tona) Dinamika realizacije: Opravdanost Projekta Idejni projekat sa studijom opravdanostiproširenja granica površinskog kopa „Polje D”, Kolubara-Projekt, 2005 Detaljna specifikacija Projekta U okviru idejnog projekta sa studijom opravdanosti proširenja granica površinskog kopa „Polje D”, Kolubara-Projekt, 2005 Ugovaranje realizacije Projekta Izgradnja Projekta 2006 Obim ulaganja 142.831.000 EUR Izvor finansiranja Sopstvena sredstva, sredstva Republike Srbije Tip finansiranja NPV; IRR, etc. NPV = 79 mil. EUR.; IRR = 14,6%, Uticaj Projekta na životnu sredinu U okviru idejnog projekta sa studijom opravdanostiproširenja granica površinskog kopa „Polje D”, Kolubara-Projekt, 2005, Kratak prikaz potencijalnih problema Još uvek nerešena sva pitanja vezana za iseljenje sela Vreoca i groblja, što je i osnovni uslov svih neophodnih radova.

Tabela 1.12. Projekat izgradnje „Polje C” za 5 miliona tona uglja godišnje sa otkopavanjem odlagališta „Istočna kipa”

Projekat Izgradnja P.K. „Polje C za 5 miliona tona uglja godišnje sa otkopavanjem odlagališta istočna kipa Komponente Projekta Izgradnja P.K. „Polje C”, izmeštanje naselja, puteva, industrijskih objekata, otkopavanj starog odlagališta Lokacija: Zeoke, Vreoci, RB Kolubara, SO Lazarevac Namena: Otvaranja P.K. „Polje C” Cilj: Stvaranje preduslova otvaranje P.K. „Polje C” kao zamenskog kapaciteta (5 miliona tona uglja godišnje) za P.K. „Polje B” Dinamika realizacije: Opravdanost Projekta Studija Izgradnja P.K. „Polje C za 5 miliona tona uglja godišnje sa otkopavanjem odlagališta istočna kipa, Kolubara Projekt Lazarevac, jun 2008. Detaljna specifikacija Projekta U okviru Studije Izgradnja P.K. „Polje C za 5 miliona tona uglja godišnje sa otkopavanjem odlagališta istočna kipa, (Kolubara Projekt) Ugovaranje realizacije Projekta Izgradnja Projekta Dostiѕanje proizvodnja uglja od 5.000.000 tona 2011. Obim ulaganja 150.000.000,00 EUR Izvor finansiranja Sopstvena sredstva RB Kolubara, Strani krediti NPV; IRR, etc. NPV = mil. EUR. IRR = % Uticaj Projekta na životnu sredinu U okviru Studije Izgradnja P.K. „Polje C za 5 miliona tona uglja godišnje sa otkopavanjem odlagališta istočna kipa, (Kolubara Projekt) Kratak prikaz potencijalnih problema Sa izradom dokumentacije kasni, nerealno kratko vreme za nabavku novog sistema, neophodno je izmestiti groblje u Baroševcu do 2011, neophodno je zameni način transporta uglja, neophno je izvršiti stabilizaciju unutrašnjeg odlagališta.

PK „Veliki Crljeni” planiran je da se izgradi kao zamenski kapacitet za P.K. „Tamnava-Istočno polje” i kao prelazna faza za otvaranje P.K. „Tamnava-Južno polje”.

Tabela 1.13. Projekat izgradnje P.K. „Veliki Crljeni”

PROJEKAT IZGRADNJA P.K. „VELIKI CRLJENI” Komponente Projekta Izgradnja P.K. „Veliki Crljeni” (regulacije reke Kolubara, izgradnja tehnološkog mosta, izmeštanje dalekovoda, revitalizacije opreme sa P.K. „Tamnava-istočno polje” i dr. Lokacija: Veliki Crljeni, Vreoci, RB Kolubara, SO Lazarevac Namena: Otvaranja PK Veliki Crljeni Cilj: Stvaranje preduslova otvaranje P.K. „Veliki Crljeni” Dinamika realizacije: Opravdanost Projekta Idejni projekat sa studijom opravdanosti izgradnje površinskog kopa „Veliki Crljeni”, Rudarsko-geološki fakultet Beograd, 2004. Detaljna specifikacija Projekta U okviru idejnog projekta sa studijom opravdanosti i Glavnog rudarskog projekta čija je izrada u toku (Kolubara Projekt) Ugovaranje realizacije Projekta U toku je izrada Glavnog rudarskog projekta eksploatacije na P.K. „Veliki Crljeni” Izgradnja Projekta Otvaranje 2008 Obim ulaganja 28.000.000,00 EUR Izvor finansiranja Sopstvena sredstva RB Kolubara, NPV; IRR, etc. NPV = 135,2 mil. EUR. IRR = 44,4% Uticaj Projekta na životnu sredinu Idejni projekat sa studijom opravdanosti izgradnje površinskog kopa „Veliki Crljeni” , Rudarsko-geološki fakultet Beograd, 2004 – knjiga br.2 Analiza uticaja površinskog kopa „Veliki Crljeni” na životnu sredinu , Rudarsko-geološki fakultet Beograd, 2004. Kratak prrikaz potencijalnih problema Kašnjenje u regulaciji reke Kolubare, kašnjenje u montaži BTO sistema na PK Tamnava zapadno polje, izrada pogonske stanice SU 6 za ugalj, kao i problemi sa eksproprijacijom uslovili su kašnjenje navedenog projekta

Površinski kop „Polje E” planiran je da se izgradi kao zamenski kapacitet za površinski kop „Polje D”.

Tabela 1.14. Projekat izgradnje P.K. „Polje E”

PROJEKAT IDEJNI PROJEKAT SA STUDIJOM OPRAVDANOSTI IZGRADNJE P.K. „POLJE E Komponente Projekta Izgradnja P.K. „Polje E„ (regulacija reke Peštan, izmeštanje naselja, puteva, industrijskih objekata, otvaranje kopa) Lokacija: Zeoke, Vreoci, RB Kolubara, SO Lazarevac Namena: Otvaranja P.K. „Polje E” Cilj: Stvaranje preduslova otvaranje P.K. „Polje E” kao zamenskog kapaciteta (12 miliona tona uglja godišnje) za P.K. „Polje D” Dinamika realizacije: Opravdanost Projekta Studija – Idejni projekat sa studijom opravdanosti izgradnje P.K. „Polje E, Kolubara Projekt Lazarevac, 2009. Detaljna specifikacija Projekta U okviru Studije Idejni projekat sa studijom opravdanosti izgradnje P.K. „Polje E Ugovaranje realizacije Projekta – Izgradnja Projekta Proizvodnja uglja od 2015, projektovana proizvodnja2011. Obim ulaganja 639.585.000,00 EUR Izvor finansiranja Sopstvena sredstva RB Kolubara, Strani krediti NPV; IRR, etc. NPV = 17,5 mil. EUR. IRR = 11,8% Uticaj Projekta na životnu sredinu Poglavlje u okviru Studije Idejni projekat sa studijom opravdanosti izgradnje P.K. „Polje E – Kolubara Projekt Lazarevac, 2008. Kratak prikaz potencijalnih problema Sa izradom dokumentacije kasni, nerealno kratko vreme za izmeštanje reke Peštan, pruge i puta, u prvih pet godina ne može obezbediti da površinski kop „Polje E” bude zamenski kapacitet za površinski kop „Polje D” (12 mil.t), potrebno vreme za predodvodnjavanje međuslojne izdani.

Kao mogući kapaciteti za snabdevanje ugljem TE „Kolubara B” razmatrani su kapaciteti sa dva površinska kopa – „Tamnava-Južno polje” i P.K. „Radljevo”.

Rezultati proračuna masa i kvaliteta uglja Južno Polje Radljevo – Variajnta 2 Ekploatacione rezerve [mil.t] 385.8 341.4 Ukupno otkrivke [mil.čm3] 1430.9 1179.6 Odnos J /U 3.71 : 1 3.46 : 1 Prosečna toplotna vrednost [GJ/t] 7362 6890

Prema Inoviranom dugoročnom programu razvoja eksploatacije uglja u kostolačkom ugljonosnom basenu (RGF 2006) planirano je dalje povećanje kapaciteta na ovom kopu za dodatna 3.000.000 tona uglja godišnje. Dakle godišnji kapacitet na ovom kopu će iznositi 12.000.000 tona. Time će biti stvoreni uslovi za izgradnju dodatnog termo kapaciteta od 350 MW.

Tabela 1.15.

Ekonomski parametri Projekat za 3 miliona tona uglja Projekat za 12 miliona tona uglja Investicije 99.500.000 EUR 210.700.000 EUR Cena proizvodnje uglja za 10 godina 8.6 EUR /t 7.8 EUR /t Cena proizvodnje uglja za vek rada od 25 godina 7.8 EUR /t 7.4 EUR /t Bruto dobit za vek rada od 25 godina 146.600.000 EUR 735.800.000 EUR IRR 11.0 % 11.6 % NPV za stopu od 8% 21.402.000 EUR 84.034.000 EUR

Usvojena Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine definisala je rast energetskih potreba i proizvodnje električne energije uz povećano učešće domaćih energetskih izvora. Analiza rasta potrošnje energije u narednom periodu kazuje da je neophodno realizovati završetak izgradnje TE Kolubara B ( 2 h 350 MW) i novog bloka TENT B3 snage 700 MW. Pri tome bi jedan kapacitet snage od 700 MW zadovoljio očekivani rast potrošnje, a drugi bi predstavljao zamenski kapacitet za stare, neefikasne i ekološki neprihvatljive blokove. Izgradnja novog kapaciteta je dugoročno ekonomski isplativija od ulaganja u opremu za zaštitu životne sredine na neefikasnim postrojenjima i omogućava racionalnije raspolaganje ograničenim rezervama uglja. Kolubarski ugljeni basen raspolaže dovoljnim količinama uglja kvaliteta koji može uz odgovarajuća investiciona ulaganja da podrži ovakav razvojni trend proizvodnje električne energije koji je u skladu sa osnovnim principima održivog razvoja (energetska i ekološka efikasnost). Takođe, analize i očekivani trendovi razvoja potrošnje i potencijala proizvodnih kapaciteta ukazuju na opravdanost ovakvog pristupa. Do 2015. godine planirano je gašenje 4 najstarija bloka, a zatim i ostalih blokova snage do 200 MW zbog slabe efikasnosti i velikog potrebnog ulaganja u njihovu revitalizaciju.

U periodu od 2000. godine preduzet je niz aktivnosti na obnovi, modernizaciji, unapređenju efikasnosti i povećanju pouzdanosti proizvodnih postrojenja u termoelektranama. Najveći izvori sredstava za ove namene su dolazili iz donatorskih sredstava u grant formi i dodelom tzv. „soft” kredita. Uslovi za dobijanje ovih sredstava i veoma loše stanje postrojenja u elektranama su opredelili da je najznačajniji deo sredstava usmeren na revitalizacije termoelektrana. Na ovaj način se generisala situacija da su od 2006. godine mogućnosti proizvodnje električne energije prevazišle proizvodne mogućnosti rudarskih kapaciteta na čijem potencijalu se bazira bilansiranje elektroenergetskog sistema. Razumljivo je da bi se bez intenzivnog ulaganja u proširenje i modernizaciju postojećih rudarskih postrojenja ova disproporcija dalje uvećavala. S druge strane, finansijski potencijal „Elektroprivrede Srbije” nije omogućio da se posle 1990. godine nastavi investicioni ciklus izgradnje novih proizvodnih kapaciteta i otvaranje novih rudnika uglja. Poseban problem je što su investicioni ciklusi u rudarstvu duži i da za otvaranje novih kopova treba vreme od najmanje 5 do 7 godina.

Dalja odlaganja investicionih ulaganja u rudarski sektor od 2012. godine rezultiraće manjkom u proizvodnju uglja od 7-8 miliona tona. Zajedničko za rudike je da je oprema stara u proseku oko 30 godina (izuzimajući rudnik Tamnava zapadno polje) i da je neophodno izvršiti njenu revitalizaciju i modernizaciju. Jedan od osnovnih segmenata modernizacije je i povećanje automatizacije procesa uz racionalizaciju radne snage i povećanje vremenskog i kapacitetnog iskorišćenja. Takođe, sistem održavanja je zastareo, neefikasan, skup i opterećen velikim brojem radnika, te je neohodno hitno izvršiti racionalizaciju i modernizaciju opreme i procesa održavanja.

Veliki problem (posebno u rudarskom basenu „Kolubara”) predstavlja eksproprijacija i divlja gradnja. Zbog problema sa preseljenjem sela Vreoci ugrožena je proizvodnja na površinskom kopu „Polje D”. Očekuju se problemi i na površinskim kopovima „Tamnava – Zapadno polje” (Mali Borak, Skobalj), „Radljevo”, „Polje C” (groblje u Baroševcu), „Polje G” (izmeštanje Ibarske magistrale i naselja uz magistralu, kao i reke Kolubare).

Programom su predviđena investiciona sredstva za projekte u nove rudnike uglja, kao i revitalizaciju i zamenu kopova u iznosu od blizu 2 milijarde evra, od čega, po značaju, treba izdvijiti sledeće projekte:

Ukupne investicije Za period do 2015. god. P.K. „Tamnava-Zapadno polje” 228,7 mil. EUR 228,7 mil. EUR P.K. „B/C” 31,1 mil. EUR 31,1mil. EUR Proširenje „Polja D” 220,2 mil. EUR 220,2 mil. EUR Revitalizacija opreme u RB „Kolubare” 25,9 mil. EUR 25,9 mil. EUR Kostolac – „Kop Drmno” (6 na 9 mil. t) 58,9 mil. EUR 34,0 mil. EUR Kostolac – „Kop Drmno” (9 na 12 mil. t) 124,0 mil. EUR P.K. „Polje E” (zamenski kop) 639,5 mil. EUR 387,4 mil. EUR P.K. „Polje C” (zamenski kop) 149,5 mil. EUR 149,5 mil. EUR P.K. „Veliki Crljeni” (zamenski kop) 63,9 mil. EUR 63,9 mil. EUR „Kolubara”, P.K. „Radljevo” 737 mil. EUR 325 mil. EUR

Finansiranje ovih razvojnih planova je moguće ostvariti sledećim izvorima, i to:

Strateškim partnerstvom, prvenstveno u hitne nove proizvodne kapacitete;

Kreditnim aranžmanima i/ili koncesijama u projekte iskorišćenja nacionalnih resursa (ugalj, voda);

Budžetskim subvencioniranjem i promenom cenovne politike električne energije prvenstveno u projekte zaštite životne sredine i obnovljive izvore energije.

U rudarskom basenu Kostolac u toku je proces podizanja godišnjeg kapaciteta P.K. „Drmno” sa 6,5 na 9 miliona tona uglja. Sve aktivnosti na podizanju pomenutog kapaciteta teku po planu:

novi BTO sistem je instaliran i kapacitet je dokazan,

sistem za napajanje energijom je u funkciji,

raspodelni bunker je u funkciji,

zvršeno je preseljenje i delimična revitalizacija opreme sa P.K. „Ćirikovac”,

u toku su pripreme za izradu treće deponijske linije za ugalj,

u toku je priprema za izradu linije bunara LC 12, i određenog broja bunara sa istočne i zapadne strane kopa, a kao prelazno rešenje urađeno je 9 zamenskih bunara ispred fronta radova i 5 dodatnih bunara na zapadnoj straniizradi nove linije bunara kao i

u toku je priprema tendera za izradu prve faze vodonepropusnog ekrana i dr.

Urađen je novi Glavni rudarski projekat po kome se odvijaju radovi. Prema tom projektu proširene su granice prema Viminacijumu što će usloviti bolje iskorišćenje ležišta i ujednačeniji koeficijent otkrivke. Takođe, urađeni su projekti za sve nedostajuće infrastrukturne objekte (puteve, radionice, naselja i dr). Površinski kopovi „Klenovnik” i „Ćirikovac” prestaju sa radom 2009. godine i planiraju se aktivnosti na rekultivaciji degradiranog terena i obezbeđenja prostora za smeštaj pepela i šljake iz termoelektrana u otkopani prostor.

Prema Inoviranom dugoročnom programu razvoja eksploatacije uglja u kostolačkom ugljenom basenu (RGF, 2006.) planirano je dalje povećanje kapaciteta na P.K. „Drmno” za dodatnih 3.000.000 tona uglja godišnje, odnosno godišnja prouzvodnja se planira na nivou od 12.000.000 tona. Time će biti stvoreni uslovi za izgradnju dodatnog termo kapaciteta od 350 MW. Za realizaciju ovog projekta potrebna je nabavka samo jednog BTO sistema i sistema za napajanje energijom. Svi ostali resursi, uz rešeno pitanje eksproprijacije, su na raspolaganju. Ključni aspekt za uspeha ovog projekta je dobro rešeno pitanje odvodnjavanja.

U rudarskom basenu Kolubara je, međutim, znatno delikatnija situacija. Naime, neki kopovi su završili eksploataciju („Tamnava-Istočno polje”), neki se bliže kraju („Polje D”), a zamenski kapaciteti nisu otvoreni (uz brojna nerešena pitanja), odnosno neki od kopova ne mogu da ostvare maksimalnu godišnju projektovanu proizvodnju uglja.

U zapadnom delu basena (P.K. „Tamnava zapadno polje” i P.K. „Veliki Crljeni”) situacija je bolja od one u istom delu basena („Polje D” i „Polje B/C”). Naime, na P.K. „Tamnava – Zapadno polje” završava se instalacija novog BTO sistema čime će se stvoriti preduslovi za dostizanje projektovanog kapaciteta od 12 miliona tona uglja godišnje. Za kompletno zaokruženje investicionog ciklusa ovog kopa preostalo je da se uvede sistem za upravljanje kvalitetom uglja (projekt je završen, u pripremi je tender), da se izvrši nabavka odlagača za međuslojnu jalovinu i nabavka dodatnog bagera za ugalj i međuslojnu jalovinu). Na P.K. „Veliki Crljeni” pripremni radovi za otkopavanje uglja su u završnoj fazi (veći deo otkrivke je otkopan, vrši se montaža transportera za ugalj), mada postoje manji problemi sa eksproprijacijom. Za nastavak eksploatacije, nakon zatvaranja ovog kopa (Južno polje), neophodno je izmestiti deo Ibarske magistarale i izvršiti izmeštanje reke Kolubare (druga faza). Izmeštanjem pruge Beograd-Bar, Ibarske magistrale i reke Kolubare, u zoni koridora oslobodiće se oko 400 miliona tona kvalitetnog uglja.

U istočnom delu basena, usled nerešnog pitanja izmeštanja sela Vreoci, kao i kašnjenja u pripremnim radovima za otvaranje zamenskog kapaciteta („Polje E”) situacija je znatno složenija. U toku je povećanje kapaciteta na površinskom kopu „Polje B/C” najpre na 3, a zatim na 5 miliona tona uglja godišnje sa otkopavanjem odlagališta „Istočna kipa“. Da bi se ovaj projekat realizovao neophodno je izmestiti groblje u Baroševcu, zameniti način odvoza uglja (instalirati transportere sa gumenom trakom umesto železničkog transporta), nabaviti jedan BTO sistem i stabilizovati unutrašnje odlagalište. Termini za realizaciju ovih aktivnosti su veoma kratki (najkasnije 2011. godine) i zahtevaju znatna materijalna sredstva u kratkom periodu. Podizanje kapaciteta na ovom kopu je veoma bitno tokom prelazne faze do otvaranja površinskog kopa „Polje E”.

Pitanje preseljenja sela Vreoci i groblja mora biti hitno rešeno. Naime, krajnji rok za preseljenje groblja u Vreocima je 2011 godina. Do tog vremena postoje rezerve na ovom kopu. U suprotnom slučaju već 2012 godine može doći do značajnog deficita u količinama uglja koji se isporučuje iz istočnog dela basena, i taj deficit će trajati do dostizanja kapaciteta na „Polju E”. Ovaj deficit može biti umanjen dodatnim povećanjem kapaciteta na ostlim kopovima, kao i otkopavanjem dela uglja iz „Polja E” i „Polja D”, ali to neće biti dovoljno da se nadomeste sve potrebne količine uglja. Ovo je i trenutno najveći problem u ostvarivanju Strategije razvoja energetike u Republici Srbiji do 2015. godine i njega treba hitno rešavati.

Kada su u pitanju kapaciteti za snabdevanje TE „Kolubara B” treba konstatovati da je u prethodnom periodu učinjen značajan napredak u pripremi tehničke dokumentacije. Naime, u prethodnom periodu najpre je izrađena Studija „Uporedna tehno-ekonomska analiza godišnje proizvodnje uglja od sedam miliona tona sa površinskih kopova „Radljevo” i „Južno polje” za potrebe nove termoelektrane”, a zatim i „Studija izbora ograničenja i otvaranja površinskih kopova „Južno Polje” i „Radljevo” sa komparativnim prikazom tehno-ekonomskih aspekata eksploatacije uglja za izbor prioritetnog snabdevača ugljem TE-TO Kolubara B”. Obe Studije su pokazale značajne prednosti otvaranja i eksploatacije na P.K. Radljevo. Trenutno je u izradi „Studija opravdanosti izgradnje P.K. „Radljevo”.

Plan razvoja površinskih kopova uglja za potrebe snabdevanja postojećih i novih elektrana jasno govori da je ugalj osnovni energetski resurs Republike Srbije u narednom periodu.

Ugalj ima dugoročnu perspektivu i dobru konkurentnu poziciju u proizvodnji energije u Republici Srbiji. Umereno povećanje cene električne energije u dužem vremenskom periodu je rezultat korišćenja uglja kao osnovnog energenta u Republici Srbiji i uglja i nuklearne energije u Evropi. Do 2020. godine fokus će biti na revitalizaciji i povećanju efikasnosti opreme proizvodnju lignita, kao i na modernizaciji i izgradnji postojećih i novih termoelektrana, a samim tim i poboljšanjem efikasnosti.

Ne smemo zaboraviti da će budućnost uglja u Evropi i kod nas takođe zavisiti od tehnoloških odgovora na klimatska pitanja. Elektroprivreda Srbije će morati da uzme u obzir emisiju CO2 u svim svojim budućim sagledavanjima i planovima jer će se pitanje emisije CO2 vremenom sve više zaoštravati.

U ovoj tački je dat prikaz ležišta uglja, ležišta uljnih škriljaca i ležišta urana.

Prikaz ležišta uglja

U završnom dokumentu Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine – Modul podzemna eksploatacija uglja, urađenom u oktobru 2006. godine, navedene su osnovne karakteristike ležišta uglja u Srbiji koja su u eksploataciji i koja su van eksploatacije. U ovom dokumentu daće se kratak prikaz istih ležišta, kao i prikaz dva nova ležišta koja su u eksploataciji odnosno koja se pripremaju za eksloataciju (Progorelica i Ravna Reka) i prikaz Despotovačkog i Zapadno-moravskog ugljenog basena.

Ležišta u eksploataciji

Vrška Čuka

Ibarski rudnici

Rembas

Soko

Bogovina

Jasenovac

Lubnica

Štavalj

Rezerve uglja u navedenim ležištima su prikazane u poglavlju 1.5. ovog dokumenta.

Ležišta van eksploatacije

Ćirikovac

Bilansne i vanbilansne rezerve (t) (prema Elaboratu o rezervama uglja u ležištu Ćirikovac sa stanjem do 31. 12. 2001. god)

Klasa Kategorija A B C1 A+B+C1 Bilansne – 85.458.000 33.537.000 118.995.000 Vanbilansne – 44.319.000 42.842.000 87.161.000 UKUPNO – 129.777.000 76.379.000 206.156.000

Melnica

Stanje rezervi uglja u ležištu Melnica prema Bilansu iz 2004. godine (t)

Klasa Kategorija A B C1 A+B+C1 Bilansne – 34.780.400 4.757.000 39.537.400 Vanbilansne – – – – UKUPNO – 34.780.400 4.757.000 39.537.400

Poljana

Ukupne rezerve mrko-lignitskog uglja u ležištu Poljane (t)

Klasa Kategorija A B C1 A+B+C1 Bilansne – 48.467.000 10.528.000 58.995.000 Vanbilansne – 2.018.000 1.166.000 3.184.000 UKUPNO – 50.485.000 11.694.000 62.179.000

Aleksinački ugljonosni basen

Ukupne rezerve mrkog uglja u Aleksinačkom ugljonosnom basenu (t)

Klasa Kategorija A B C1 A+B+C1 Bilansne – 9.615.000 2.705.000 12.320.000 Vanbilansne – – – 15.195.000 UKUPNO – – – 27.415.000

Međutim, ležište Aleksinac je i naše najznačajnije i najdetaljnije istraženo ležište uljnih škriljaca, sa rezervama blizu dve milijarde tona, što predstavlja značajan energetski resurs. Radi toga će u ovom periodičnom izveštaju, a posebno u završnom dokumentu, ovo ležište biti posebno analizirano.

Jerma

Rezerve uglja na lokalitetu Jerma (prema Bilansu iz 2004. godine):

Ležište Geološke rezerve Bilansne Vanbilansne A B C1 A+B+C1 A+B+C1 – Jerma kod Babušnice (1)/03 – Podinski sloj 4.045.000 – Krovinski sloj 1.630.000 UKUPNO 5.675.000 5.675.000

Despotovački basen

U ovom basenu eksploatacija uglja je vršena u periodu od 1837. godine do osamdesetih godina XX veka u nekoliko rudnika: Morava, Manasija, Bukovac, Sreća, Beljajka i Zabela. Geološke rezerve uglja A+B+C1 u ovom basenu iznose 28.641.000 tona, a procenjeni resursi iznose oko 20 miliona tona.

Zapadnomoravski basen

U okviru ovog basena izsvojeno je više ležišta i to: Mojsilje-Dolja Gorevnica, Dolja Gorevnica-Mrčajevci, Mrčajevci-Bečanj, Bečanj-Bresnica, Bresnica-Tavnik-Lađevci i Vapa-Slatina. Ukupne geološke rezerve u okviru ovih basena procenjuju se na 93,9 miliona tona uglja.

Prikaz ležišta uljnih škriljaca Republike Srbije

Obim osnovnih i detaljnih geoloških istraživanja ležišta uljnih škriljaca Republike Srbije nije zadovoljavajući. Za potpuno sagledavanje njihovog ekonomskog potencijala i uslova eksploatacije nisu dovoljno razjašnjeni kako osnovni geološki preduslovi – paleogeografski i paleotektonski uslovi geneze, što je neophodan preduslov za utvrđivanje zakonomernosti njihovog pojavljivanja i za otkrivanje novih perspektivnih prostora, tako i geološke karakteristike pojedinačnih ležišta (strukturne, hidrogeološke, inženjersko-geološke i dr.).

Pregled basena i ležišta uljnih škriljaca Republike Srbije

Najznačajnija baseni uljnih škriljaca Republike Srbije su: Aleksinački, Vranjski, Senenonski tektonski rov, Valjevsko-mionički, Zapadno-moravski, Kruševački, Babušnički, Kosanički, Niški i Levački. Prikazaćemo njihove osnovne geološke karakteristike i stepen istraženosti.

Aleksinački basen

Postignut je visok stepen istraženosti aleksinačkog ležišta uljnih škriljaca. Proračunate rezerve kategorija A, B i C1 svrstane su u vanbilansne s obzirom da nije definisana tehnologija njihove prerade zavisno od sastava i tehno-ekonomskih uslova eksploatacije. Uljni škriljci aleksinačkog ležišta zauzimaju površinu od oko 20 km2. Povlatni paket uljnih škriljaca (I) ovog ležišta debljine oko 75,5 m daje prosečan prinos ulja od 10 mas.%, a podinski (II) debljine oko 26 m daje 12,5 mas.% ulja. Uljni škriljci zaležu prema zapadu pod uglom 30-500, do dubine od 700 m u centralnom delu basena, da bi se prema zapadnom obodu pad promenio u suprotnom smeru. Potencijalne rezerve uljnih škriljaca u aleksinačkom ležištu cene se na oko dve milijarde tona, pri čemu samo u polju Dubrava rezerve kategorija A+B+C1, sa srednjim sadržajem organske supstance od 16,6 zap.% i prinosom ulja od 8,95 mas.%, iznose 378.879.690 t. Prema dominantnom tipu kerogena i stepenu konverzije rezerve ulja se cene na oko 200 Mt.

Ležišta uljnih škriljaca Bovan i Prugovac se svrstaju u kategoriju nalazišta sa prioritetom dopunskih istraživanja. U zoni dužine oko 10 km, na prostoru Bovan-Prugovac nalazi se podinski paket uljnih škriljaca prosečne debljine oko 20 m sa prinosom ulja od 6 mas.%. Procenjene rezerve kategorije C1 u ovoj fazi istraživanja iznose oko 210 Mt.

Tabelarni pregled osnovnih geoloških parametara ležišta uljnih škriljaca Republike Srbije, dat je u tabeli 1.6.

Tabela 2.2. Osnovni geološki parametri ležišta uljnih škriljaca Republike Srbije

Basen Ležište Površina (km2) Debljina sloja (m)

Rezerve i resursi urana

U Republici Srbiji nema aktivnih rudnika urana, niti instalisanih prerađivačkih kapaciteta. Utvrđeno je nekoliko ležišta čije su rezerve, kvalitet rude i mogućnosti eksploatacije parcijalo definisane. Za pojedina rudna polja, urađena je i prognozna geološko-ekonomska ocena – procenjene su rezerve D1 i D2 kategorije. Rezerve u pojedinačnim ležištima nisu overavane od strane nadležnih republičkih komisija što govori o stepenu istraženosti i potrebi daljih ulaganja u cilju definisanja njihovog mineralno-sirovinskog potencijala.

Identifikovane i potencijalne rezerve urana rezerve urana Republike Srbije su prikazane u tabeli 2.3. i tabeli 2.4. Od ekonomskog interesa mogu da budu mineralizacije urana koje se nalaze u ležištima prikazanim u tabeli 2.3.

Tabela 2.3. Identifikovane vanbilansne rezerve urana Republike Srbije.

LEžIšTE RUDE, TONA B RUDE, TONA C1 Rude, tona B+C1 U3O8 U3O8 U3O8 PPM T PPM T U3O8 U3O8 U3O8 PPM T 2003. 618.980 540.658 87 % 2004. 637.900 534.260 84 % 2005. 610.000 551.960 90 % 2006. 610.000 491.503 81 % 2007. 583.356 450.833 77 % 2008. 560.590 513.786 92 %

Uočljivo je da je posle pada proizvodnje za 12% u periodu 2006. i 2007. godina, u 2008. godini zabeležen porast proizvodnje od 14%, i to boljom organizacijom rada, ali nije realno očekivati da se u toku 2009. godine proizvodnja može podići na nivo predviđen strategijom (810.000 t), već da dostigne nivo od oko 550.000 t odnosno 610.000 t, u zavisnosti od realizacije planiranih aktivnosti.

Stanje geoloških i eksploatacionih rezervi uglja u aktivnim rudnicima

Stanje geoloških i eksploatacionih rezervi uglja u aktivnim rudnicima sa podzemnom eksploatacijom, na dan 31. decembar 2007. godine, prikazano je u tabeli 2.6.

Tabela 2.6. Stanje geoloških i eksploatacionih rezervi u aktivnim rudnicima

Rudnik / ležište Geološke rezerve (bilansne), t Gubici (%) Eksploatacione rezerve, t A B C1 A+B+C1 Vrška Čuka 39.970 687.370 779.560 1.506.900 5 1.431.555 Ibarski rudnici 2.573.120 2.573.120 2.444.464 Jarando 916.490 916.490 5 870.666 Tadenje 380.360 380.360 5 361.342 Progorelica 1.276.270 1.276.270 5 1.212.457 REMBAS 181.250  1.426.281 4.928.268 6.535.799   4.590.857 Strmosten   751.967 1.758.802 2.510.769 29,5 1.770.092 Jelovac   499.094 774.266 1.273.360 25 955.020 Ravna Reka     1.980.080 1.980.080 35 1.287.052 Senjski rudnik 181.250 175.220 415.120 771.590 25 578.693 Bogovina 93.600 1.364.940 575.200 2.033.740 20 1.626.992 Soko 517.780 15.617.060 41.887.590 58.022.430 34 38.294.804 Jasenovac 101.300 1.084.900 1.186.200 30 830.340 Lubnica 651.910 11.963.010 913.980 13.528.900 25 10.146.675 Štavalj(Centralno polje) 265.000 9.805.000 10.070.000 37 6.344.100 U k u p n o: 95.457.089 59.365.687

Pregled eksploatacionih rezervi i energetski potencijal ležišta rudnika JP PEU, izražen u GJ i Mtoe, dat je u tabeli 2.7.

Tabela 2.7. Eksploatacione rezerve i energetski potencijal ležišta aktivnih rudnika

Eksploatacione rezerve (t) DTE (kJ/kg) GJ Mtoe1 toe=41,868 GJ Vrška Čuka 1.431.555 29.370 42.044.770 1.004.222 Ibarski rudnici 2.444.464 36.506.465 871.942 Jarando 870.666 17.600 15.323.713 366.001 Tadenje 361.342 20.535 7.420.158 177.227 Progorelica 1.212.457 11.351 13.762.594 328.714 REMBAS 4.590.857   76.773.967 1.833.715 Strmosten 1.770.092 17.680 31.295.229 747.474 Jelovac 955.020 19.026 18.170.211 433.988 Ravna Reka 1.287.052 12.541 16.140.919 385.519 Senjski Rudnik 578.693 19.298 11.167.608 266.734 Bogovina 1.626.992 19.026 30.955.150 739.351 Soko 38.294.804 18.239 698.458.927 16.682.405 Jasenovac 830.340 16.057 13.332.769 318.448 Lubnica 10.146.675 14.349 145.594.640 3.477.468 Štavalj (Centralno Polje) 6.344.100 12.541 79.561.358 1.900.290 U k u p n o: 59.365.687 U k u p n o: 26.827.841

Ovde treba napomenuti da se rezerve uglja u ležištima Srbije, koje se mogu otkopati podzemnom eksploatacijom, procenjuju na oko 860 miliona tona, što se može videti iz tabele 2.8.

Tabela 2.8. Procena rezervi uglja za pozemnu eksploataciju

Ležište Bilansne rezerve uglja Procenjene (C2) rezerve Aktivni rudnici 95.000.000 Štavalj (bez centralnog polja) 180.000.000 Ćirikovac (preostale rezerve) 120.000.000 Poljana 60.000.000 Melnica 40.000.000 Ukupno bilansne rezerve 495.000.000 Mala ležišta (tabela 5.1.) 365.000.000 Ukupno (Bilansne + C2 rezerve) 860.000.000

U tabeli 2.9. prikazana je Proizvodnja JP PEU u periodu 2006.-2007. i januar-avgust 2008. godine.

Tabela 2.9. Proizvodnja JP PEU u periodu 2006.-2007. i januar-avgust 2008. godine (u tonama)

Rudnik 2006. god. 2007. god. 2008. god. plan ostvarenje plan ostvarenje plan ostvarenje Vrška Čuka 5.000 4 11.900 8.295 6.890 7.018 Ibarski rudnici 70.000 64.998 83.000 57.574 62.000 59.084 Rembas 194.000 171.746 175.000 158.161 164.400 153.674 Bogovina 41.000 32.772 40.000 24.521 35.000 28.925 Soko 100.000 66.596 90.000 69.062 106.300 83.096 Jasenovac 65.000 45.190 62.000 21.790 56.000 51.890 Štavalj 70.000 55.406 70.000 61.125 70.000 69.419 Lubnica 65.000 54.791 51.456 50.305 60.000 60.680 JP PEU 610.000 491.503 583.356 450.833 560.590 513.786

Tabela 2.10. Isporuke uglja JP PEU po sektorima potrošača (u tonama)

Rudnik TE Morava Industrija Široka potrošnja Trgovine Toplane 2008. Vrška Čuka 0 Ibarski rudnici 55.069 Rembas 61.942 Soko 0 Bogovina 0 Jasenovac 6.864 Lubnica 26.313 Štavalj 0 UKUPNA ISPORUKA JP PEU 150.188 41.129 37.932 171.693 88.216

Tabela 2.11. Tržište kvalitetnih ugljeva u Srbiji (u milionima tona)

JP EPS JP PEU Rudnik Kovin Uvoz Ukupno 2006. 1,79 0,34 0,17 0,51 2,81 2007. 1,54 0,38 0,25 0,53 2,70 2008. 1,72 0,34 0,25 1) 0,3751) 2,6851)

1) procena

Na sl. 2.1 prikazano je snabdevanje, u procentima, tržišta Republike Srbije kvalitetnim ugljevima, u 2008. godini.

[pic]

Sl. 2.1 Snabdevači ugljem tržišta industrije i široke potrošnje

Programi i projekti modernizacije i revitalizacije postojećih kapaciteta za proizvodnju uglja iz rudnika sa podzemnom eksploatacijom, kao i programi obnavljanja rezervi uglja u proteklom periodu praktično nisu rađeni. Samo jedan program u Prvom-osnovnom programu prioriteta Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine (Prioritet tehnološkog kontinuiteta) se odnosi na JP PEU „Uvođenje nove tehnologije otkopavanja za PEU i gašenje neperspektivnih rudnika PEU”. Efekat ovog programa, odnosno njegov cilj je da se do 2015. godine sektorima industrije i opšte potrošnje obezbedi 1,5 Mt kvalitetnog uglja. Za realizaciju ovog programa predviđena su ulaganja od 85 M$. (Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, tabela 4.1).

Javno preduzeće PEU se nalazi u postupku restrukturisanja i privatizacije društvenog kapitala, pri čemu je potrebno naglasiti da je ovo javno preduzeće sa 100% državnog kapitala. Imajući u vidu da su učinci na proizvodnji uglja niski, kao i da su neki rudnici u izrazito teškom položaju (male preostale rezerve uglja i ograničeno tržište) rezultate ovog procesa je teško predvideti, ne samo zbog tehničkih i ekonomskih faktora, već i zbog velikog sociološkog i političkog značaja koji rudnici sa podzemnom eksploatacijom imaju u svojim lokalnim i regionalnim sredinama. U tom smislu procena kontinuiteta obezbeđenja neophodnih energenata iz rudnika JP PEU prema Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, će biti do 2012. godine zasnovana na raspoloživim dokumentima i na postojećem stanju.

U ovom poglavlju će se razmotriti kapaciteti za proizvodnju uglja JP PEU, s tim da će se rudnici koji imaju potencijal za mehanizovano otkopavanje obraditi detaljnije, u smislu Prioriteta tehnološkog kontinuiteta Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015.godine. Takođe, daće se projekcije proizvodnje svih rudnika JP PEU do 2012. godine.

Rudnik REMBAS je u periodu 1990.-1999. imao pad proizvodnje od preko 50%, najznačajniji u 1993. godini, što je karakteristika praktično svih rudnika JP PEU. Od 1999. godine do danas trend proizvodnje je u porastu, sa ostvarenom proizvodnjom u 2008. godini od 153.000 t,. Rudnik REMBAS ima najveću proizvodnju u JP PEU, s tim da se eksploatacija vrši u tri jame: Strmosten, Jelovac i Senjski Rudnik.

Strmosten.

Na osnovu stanja rezervi i uslova u ležištu, mogući održivi rad može se ostvariti primenom mehanizovanog otkopavanja, sa godišnjim kapacitetom od oko 110.000 t, što je realno očekivati 2011. godine, i pod uslovom korekcije cene uglja.

Jelovac.

U jami Jelovac rezerve uglja bi omogućile nastavak rada sa postojećom tehnologijom u narednih deset godina, sa godišnjom proizvodnjom od 60.000 tona.

Senjski Rudnik.

Obim rezervi A i B kategorije u jami Senjski rudnik omogućavaju nastavak eksploatacije u naredne dve do tri godina po trenutno primenjenoj tehnologiji otkopavanja. Procena je da se tehnologija otkopavanja u ovoj jami ne može unaprediti.

Ravna Reka

Ravna Reka je zamenski kapacitet za Senjski Rudnik (tačka 4.).

Na osnovu iznetog može se očekivati da rudnik REMBAS do 2012. godine ostvari projekciju prikazanu u tabeli 2.12.

Tabela 2.12. Projekcija proizvodnje rudnika REMBAS do 2012. godine

Godina 2009. 2010. 2011. 2012. Proizvodnja (t) 145.000 150.000 220.000 (mehanizovano otkopavanje) 270.000

Do 2010. godine može se očekivati proizvodnja na nivou prethodnih godina, a 2011. godine bi došlo do povećanja proizvodnje zbog početka mehanizovanog otkopavanja u jami Strmosten i otvaranja Ravne Reke. Pored ovoga potrebno je naglasiti sledeće:

Zaključno sa 2012. godinom, najkasnije, došlo bi do iscrpljenja rezervi u jami Senjski Rudnik, što znači da bi u se u 2012. g. proizvodnja ostvarivala u jamama Strmosten, Jelovac i Ravna Reka.

Povećanje proizvodnje u 2011. g. uslovljeno je početkom investicionih radova na otvaranju preostalih rezervi u jami Strmosten i na otvaranju jame Ravna Reka.

Rudnik mrkog uglja Soko

Ležište mrkog uglja rudnika Soko, uz Sjeničko ležište, predstavlja jedan od najznačajnijih potencijala za razvoj podzemne eksploatacije uglja. Energetski potencijal ovog ležišta iznosi skoro 25 Mten.

Eksploatacija se trenutno odvija u „Zapadnom polju”. Planirani kapacitet za 2009. godinu iznosi 108.000 t/god. Eksploatacija u „Zapadnom polju” obezbeđuje kontinuitet proizvodnje mrkog uglja do završetka investicione izgradnje novog rudnika u istočnom krilu „Centralnog polja”. Period potreban za završetak izrade kapitalnih prostorija se procenjuje na oko 2,5 godine, što znači da proizvodnja ne bi mogla započeti pre sredine 2011. godine. Isti kapacitet bi se mogao ostvariti i y 2012. godini.

Na osnovu iznetog može se očekivati da rudnik Soko do 2012. godine ostvari projekciju prikazanu u tabeli 2.13.

Tabela 2.13. Projekcija proizvodnje rudnika Soko do 2012. godine

Godina 2009. 2010. 2011. 2012. Proizvodnja (t) 108.000 170.000 220.000 220.000

U rudniku Lubnica eksploatacija se trenutno obavlja u pogonu Stara jama, s tim da se proces investicione izgradnje realizuje u jami Osojno jug i nalazi se u završnoj fazi.

Rudarsko-geološki uslovi u jami Osojno jug su povoljni u smislu mehanizovanog otkopavanja, što je i predviđeno postojećom tehničkom dokumentacijom. Međutim, imajući u vidu da lignit iz rudnika Lubnica ima ograničeno tržište, problemi plasmana većeg obima proizvodnje bi se mogli prevazići izgradnjom energetskog postrojenja toplane-elektrane u Zaječaru. Izgradnja ove toplane-elektrane predstavlja realnu mogućnost, imajući u vidu da je potpisan Ugovor o saradnji i ekskluzivnim pregovorima između opštine Zaječar i češkog investitora „Moravia Energo”. Period izgradnje toplane-elektrane se procenjuje na tri godine, tokom koga bi bilo moguće nabaviti i montirati opremu za mehanizovano otkopavanje. Ovo znači da se pre 2012. godine ne bi moglo očekivati značajno povećanje proizvodnje (mehanizovano otkopavanje) u rudniku Lubnica i to pod uslovom da se već tokom 2009. godine započne sa realizacijom aktivnosti na izgradnji toplane u Zaječaru. Treba napomenuti da bi u slučaju mehanizovanog otkopavanja bilo moguće ostvariti i veći godišnji kapacitet.

Na osnovu iznetog može se očekivati da rudnik Lubnica do 2012. godine ostvari projekciju prikazanu u tabeli 2.14.

Tabela 2.14. Projekcija proizvodnje rudnika Lubnica do 2010. godine

Godina 2009. 2010. 2011. 2012. Proizvodnja (t) 66.000 100.000 100.000 235.000

U tabeli 2.7. prikazane su rezerve u trenutno aktivnom „Centralnom poljuˮ, koje iznose preko 10 Mt (A+B+C1), pri čemu ukupne rezerve iste kategorije Sjeničkog ugljenog basena iznose preko 182 Mt, odnosno oko 61 Mten (DTS 14 GJ/t), zbog čega ovo ležište predstavlja resurs od izuzetnog značaja za razvoj energetike Republike Srbije.

Karakteristike ležišta su takve da je mehanizovano otkopavanje ostvarivo, uz značajno povećanje proizvodnje i učinaka. Međutim, lokacija rudnika Štavalj, odnosno njegova dislociranost od glavnih transportnih puteva, kao i problemi pri transportu u zimskom periodu, u velikoj meri limitiraju razvoj rudnika zbog ograničenog tržišta, odnosno nemogućnosti plasmana većeg obima proizvodnje, prvenstveno zbog kamionskog transporta.

Mogućnost za prevazilaženje problema tržišta ogleda se u izgradnji termoelektrane, koja bi bila projektovana za mrki ugalj rudnika Štavalj. Treba napomenuti da se period vremena koji bi obuhvatio izradu studije izvodljivosti, realizaciju tenderskih aktivnosti, izgradnju rudnika i termoelektrane, kao i sve druge prateće aktivnosti, procenjuje na 5 godina. Drugim rečima najranije 2014. godine, pod uslovom da se sa navedenim aktivnostima započne 2009. godine, može se očekivati početak rada novog rudnika sa kapacitetom za podmirenje potreba termoelektrane snage između 250 i 400 MW. Zbog navedenog, projekcija proizvodnje rudnika Štavalj do 2012. godine (tabela 2.15) će biti zasnovana na trenutnom stanju, uzimajući u obzir trend rasta proizvodnje u poslednje četiri godine.

Tabela 2.15. Projekcija proizvodnje rudnika Štavalj do 2010. godine

Godina 2009. 2010. 2011. 2012. Proizvodnja (t) 74.000 85.000 100.000 100.000

Ostali rudnici JP PEU (Vrška Čuka, Ibarski rudnici, Bogovina i Jasenovac) nisu u programu modernizacije i značajnijeg povećanja kapaciteta za proizvodnju uglja.

Predviđeno je da rudnik Vrška Čuka obustavi proizvodnju, tako da ovaj rudnik neće biti uključen u projekciju proizvodnje JP PEU. Preostala tri rudnika će se uključiti u projekciju 2009.-2012. godina (tabela 2.16). U rudniku Bogovina, zbog limitiranog tržišta i izuzetno visokog učešća sitnih klasa lošeg kvaliteta, takođe je moguća obustava proizvodnje.

Tabela 2.16. Projekcija proizvodnje preostalih rudnika JP PEU do 2012. godine

Proizvodnja po rudnicima (t/god) 2009. 2010. 2011. 2012. Vrška Čuka 10.000 Ibarski rudnici 60.000 120.000 120.000 150.000 Jasenovac 54.000 60.000 60.000 60.000 Bogovina 33.000 40.000 40.000 40.000 JP PEU 157.000 220.000 220.000 250.000

Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine predviđena je sledeća proizvodnja uglja iz rudnika JP PEU: 2009. g. – 0,81 Mt, 2012. g. – 1,34 Mt i 2015. g. 1,50 Mt.

Na osnovu izložene projekcije u ovom izveštaju za period 2009.-2012. može se očekivati ukupna proizvodnja prikazana u tabeli 2.17.

Tabela 2.17. Projekcija proizvodnje rudnika JP PEU do 2012. godine

 Proizvodnja po rudnicima (t/god) 2009. 2010. 2011. 2012. Vrška Čuka 10.000 –  –  –  Ibarski rudnici 60.000 120.000 120.000 150.000 REMBAS 145.000 150.000 220.000 250.000 Soko 108.000 170.000 220.000 220.000 Jasenovac 54.000 60.000 60.000 60.000 Bogovina 33.000  40.000 40.000  40.000  Štavalj 74.000 85.000 100.000 100.000 Lubnica 66.000 100.000 100.000 235.000 JP PEU 550.000 725.000 860.000 1.055.000

U 2009. godini, kao što je već navedeno, nije moguće ostvariti proizvodnju od 810.000 t ,zbog kašnjenja realizacije investicionih programa.

Povećanje proizvodnje uglja u 2012. godini može se očekivati iz sledećih razloga:

početak mehanizovanog otkopavanja u jami Strmosten (110.000 t/god.),

početak mehanizovanog otkopavanja u rudniku Soko (220.000 t/god.),

početak mehanizovanog otkopavanja u rudniku Lubnica (235.000 t/god.).

Kao što se iz prethodnog izlaganja može videti, proizvodnja uglja iz danas aktivnih rudnika sa podzemnom eksploatacijom predviđena strategijom za 2009. godinu se ne može ostvariti na projektovanom nivou, ali u 2012. godini se može približiti tom nivou, uz potrebna ulaganja. Otvaranjem novih proizvodnih pogona, navedenih u ovom dokumentu, planirana proizvodnja uglja iz podzemne eksploatacije može se značajno premašiti, čime bi se rudnici privrednih društava Kolubara i Kostolac relaksirali potrebe snabdevanja TE Morava, industrije i široke potrošnje, što je veoma važno za energetski sektor Republiike Srbije.

U tački 4.1. će biti opisani programi izgradnje zamenskih kapaciteta za rudnike koji su već identifikovani i poseduju infrastrukturu koja bi se mogla iskoristiti, kao što su: REMBAS, jama Strmosten, i jama Ravna Reka, RMU Soko i RL Lubnica. Takođe će biti opisani i programi za ležišta uglja koja su potencijalna za podzemnu eksploataciju kao što su Štavalj i Ćirikovac, na kojim se vrši eksploatacija, ali kao zamenski kapacitet predviđa se izgradnja novih rudnika.

Rudnik mrkog uglja REMBAS

Održivi rad u jami Strmosten može ostvariti primenom mehanizovanog otkopavanja, uz procenjeni godišnji kapacitet od oko 110.000 t. Bez obzira na metodu eksploatacije koja bi se primenila, period investicione izgradnje je procenjen na oko 3 godine. Ukupna dužina kapitalnih prostorija koje bi trebalo izraditi radi otvaranja preostalih rezervi uglja u jami Strmosten je oko 2.500 m, pri čemu bi se u funkciji zadržale postojeće kapitalne prostorije (GN-1, prekop na k+45, slepo okno i VN). Procena investicione izgradnje od 2 godine je zasnovana na pretpostavci izrade podzemnih prostorija primenom savremenih rešenja podgrađivanja uz značajno veću dinamiku napredovanja.

Jama Ravna Reka je predviđena kao zamenski kapacitet za jamu Senjski Rudnik. U periodu od naredne 2-3 godine predviđa se prestanak eksploatacije u jami Senjski Rudnik i početak eksploatacije u jami Ravna Reka. Planirani kapacitet ovog pogona je 100.000 t/god, s tim da bi u prvoj godini rada (2011. godina) proizvodnja bila na nivou od oko 40.000 tona uglja.

Rudnik mrkog uglja Soko

Izgradnja zamenskog kapaciteta u rudniku Soko je praktično već u toku, s tim da treba naglasiti da se radi o izgradnji novog rudnika u istočnom krilu „Centralnog poljaˮ. Izgradnja ovog kapaciteta bi dugoročno rešila pitanje proizvodnje u rudniku Soko. Do sada su realizovane aktivnosti prve faze odnosno izrađene su prostorije u dužini od oko 2500 m (GTN-1, GTN-2, GTN-3, GVH–1, GVN-1 i navozište na koti 170,0 m) i uspostavljeno je protočno provetravanje navedenih prostorija. U okviru nastupajuće druge faze potrebno je izraditi prostorije otvaranja I horizonta u dužini od 2480 m, čime bi se završilo otvaranje ležišta i stvorili uslovi za njegovu razradu odnosno početak eksploatacije.

Period potreban za realizaciju druge faze, odnosno izradu prostorija, se procenjuje na 2,5 do 3 godine.

U novom rudniku bi bilo neophodno mehanizovati proces otkopavanja uz godišnji kapacitet od 300.000 t. Dužina otkopnog polja zavisila bi od rudarsko-geoloških uslova, a u najvećoj meri od kontinuiteta ugljenog sloja u pravcu pružanja.

Rudnik lignita Lubnica

Aktivnosti na izgradnji zamenskog kapaciteta Osojno – jug su u završnoj fazi, i to u smislu izrade kapitalnih prostorija.

Rudnik Lubnica ima ograničeno tržište, a problemi plasmana većeg obima proizvodnje bi se mogli prevazići izgradnjom energetskog postrojenja toplane-elektrane u Zaječaru. Izgradnja ove toplane-elektrane predstavlja realnu mogućnost, imajući u vidu da postoje potencijalni investitori.

Rudnik mrkog uglja Štavalj

Osnovni ograničavajući faktor razvoja rudnika Štavalj je njegova geografska izolovanost i visoki troškovi transporta uglja do potrošača. Rudarsko-geološki faktori favorizuju mehanizovano otkopavanje u ovom rudniku i ne predstavljaju limitirajuće uslove za ostvarivanje visoke proizvodnje. Izgradnjom termoelektrane u blizini rudnika troškovi transporta bi se sveli na minimum.

Za rudnik Štavalj postoji dokument (prifizibiliti studija) o mogućnosti njegovog razvoja, koji je uradila renomirana nemačka konsultatntska firma DMT GmbH u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom iz Beograda (2007.) i slovačkom firmom S.E.S, a kojom se predviđa izgradnja termoelektrane snage 320 MW i za njene potrebe otvaranje visoko produktivnog rudnika sa podzemnom eksploatacijom. Ovim aktivnostima uzeti su u obzir ogroman potencijal Štavaljskog ležišta (preko 180 Mt rezervi mrko-lignitskog uglja) i neophodnost izgradnje novih energetskih kapaciteta u Republici Srbiji.

Za potrebe elektrane snage 2 h 160 MW potrebno je 210 t/h uglja DTS 13800 kJ/kg. Za raspoloživost od 8000 časova godišnje potrebno je 1,68 milona tona čistog uglja. Za ovu potrebu termoelektrane neophodno je otkopati 2,24 miliona tona rovnog uglja godišnje. Predviđeno je mehanizovano širokočelno odstupno otkopavanje sa godišnjom proizvodnjom od 2,3 miliona tona rovnog uglja (2,24 mil. tona za potrebe termoelektrane i oko 60.000 tona za potrebe tradicionalnih kupaca).

Ukupna dužina svih prostorija koje je potrebno izraditi da bi se otpočelo sa proizvodnjom iznosi 13.000 m, a procenjuje se da proizvodnja može početi za tri godine (36 meseci).

Ukupan vek eksploatacije uglja samo iz Zapadnog bio bi oko 64 godine. Ako se uzme u obzir da se eksploatacija može kasnije organizovati i Istočnom, Centralnom, pa i Južnom polju, koje je nedovoljno istraženo i gde su rezerve preko 50 miliona tona, izvesno je da se vek eksploatacije može utvrditi na oko 100 godina. Ovaj podatak svakako predstavlja respektabilnu polaznu osnovu za razmatranje mogućnosti izgradnje savremenih rudarskih i energetskih kapaciteta na području Sjeničkog ugljenog basena.

Rezerve uglja u ležištu Štavalj

Kategorija Rezerve (t) Rezerve prema „JORC” standardu (t) Bilansne Vanbilansne Ukupno Measured(A+B) Indicated (C) Istočno polje A 11.598.230 – 11.598.230 29.767.680 – B 18.169.450 – 18.169.450 A+B 29.767.680 – 29.767.680 Centralno polje A 345.562 988.753 1.334.315 10.276.169 – B 9.930.607 4.948.297 14.878.903 C1 – 107.926 107.926 A+B+C1 10.276.169 6.044.976 16.321.145 Zapadno polje B 84.569.760 801.790 85.371.550 84.596.760 62.546.720 C1 62.546.720 862.780 63.409.500 B+C1 147.116.480 1.664.570 148.781.050 Ukupno 187.187.329 7.709.546 194.869.875 124.640.609 62.546.720 Južno polje – – >50.000.000 – –

Ćirikovac

Značajne količine preostalih rezervi lignita u ležištu Ćirikovac (B+C1 ( 119 mil. tona) i vrlo povoljni geološki uslovi favorizuju podzemnu eksploataciju ovih rezervi u ovom delu Kostolačkog basena. Drugim rečima, slojne prilike i uslovi radne sredine su takvi da omogućuju primenu novih tehnologija i savremene opreme za podzemnu eksploataciju uglja, čime bi se obezbedili visoki učinci, i sigurnost i bezbednost zaposlenih. Rezultati proračuna mase uglja u ograničenom eksploatacionom polju II i III ugljenog sloja u ležištu Ćirikovac dati su u tabeli 2.18. Eksploataciono polje obuhvata sve bilansne rezerve B i C1 kategorije, prema Elaboratu o rezervama iz 2001. godine.

Pregled srednjih vrednosti donje toplote sagorevanja i sadržaja pepela u II i III ugljenom sloju ležišta Ćirikovac dat je u tabeli 2.19.

Za eksploataciju bi se mogla primeniti metoda odstupnog širokog čela sa mehanizovanim procesom otkopavanja, uz obaranjem krovinskog dela ugljenog sloja. Na ovaj način bi se mogao ostvariti godišnji kapacitet od oko 1.970.000 t rovnog uglja.

Tabela 2.18. Mase uglja u ležištu Ćirikovac

K O T E M A S E( t ) Od Do MASE (t) II UGLjENOG SLOJA 0.0 80.0 24,194.950 MASE (t) I BANKA III UGLjENOG SLOJA -100.0 50.0 39,016.352 MASE (t) II BANKA III UGLjENOG SLOJA -110.0 40.0 49,804.184 MASE (t) III BANKA III UGLjENOG SLOJA -120.0 30.0 23,518.702

Ukupna dužina svih prostorija koje je potrebno izraditi da bi se otpočelo sa proizvodnjom iznosi 14.970 m, a procenjuje se da proizvodnja može početi za tri godine (36 meseci).

Tabela 2.19. Pregled srednjih vrednosti donje toplote sagorevanja i sadržaja pepela

Litološki član Srednja vrednost DTS(MJ/kg) Srednja vrednost sadržaja pepela (%) II ugljeni sloj 9,7178 18,4 I banak III ugljenog sloja 10,2289 18,2 II banak III ugljenog sloja 10,2479 16,8 III banak III ugljenog sloja 9,6391 19,8

Ukupan vek eksploatacije lignita iz I i II banka bi bio oko 46 godina. Ako se uzme u obzir da se eksploatacija lignita može kasnije organizovati i u III banku izvesno je da se vek eksploatacije samo iz III sloja u ležištu Ćirikovac, može utvrditi na oko 60 godina. Znači oko 119 miliona tona lignita i oko 60 godina podzemne eksploatacije predstavljaju realnu polaznu osnovu za izgradnju savremenih industrijskih i energetskih kapaciteta na području Kostolačkog ugljenog basena.

Deficit Republike Srbije u kvalitetnijim ugljevima može ovim projektom biti smanjen, ako se ima u vidu da široka potrošnja koristi i relativno niži kvalitet uglja, naročito u ruralnim područjima. Elaboratom su potvrđene ranije pretpostavke da preostale rezerve ležišta Ćirikovac mogu biti realno bilansirane na srednji i dugi rok u energetskoj strategiji zemlje.

U tački 4.2. će biti opisani programi izgradnje novih kapaciteta za proizvodnju uglja kao što su Melnica i Poljana, a za koje ne postoji infrastruktura koja bi se mogla iskoristiti.

Melnica

Izvršena istraživanja u okviru elaborata o rezervama i raspoloživa dokumentacija ukazuju na velike mogućnosti organizovanja savremene podzemne eksploatacije uglja koja bi u tržišnim uslovima poslovala rentabilno u dugoročnom periodu. Geološkim istraživanjima je identifikovana blokovska struktura ležišta, pri čemu su u četiri identifikovana bloka utvrđene rezerve od oko 33,5 miliona tona uglja. S obzirom da ležište uglja nije potpuno istraženo, kapacitet rudnika treba rešavati u etapama i to:

U prvoj etapi se može predvideti kapacitet od 730.000 t rovnog uglja. Eksploataciju i preradu u I etapi treba predvideti u geološkim blokovima koji pri sadašnjem stepenu izvršenih geoloških istražnih radova, omogućavaju najkraći vremenski rok otvaranja rudnika.

Pri rešavanju načina otvaranja rudnika potrebno je imati u vidu i eksploataciju ostalih geoloških blokova kao i povećanje kapaciteta godišnje proizvodnje na 1.200.000 t rovnog uglja. Navedeni maksimalni kapacitet proizvodnje rovnog uglja zavisiće od rezultata dopunskih geoloških i rudarskih istražnih radova.

Prema identifikovanim eksploatacionim uslovima ležišta uglja Melnica, uzimajući u obzir sve analizirane elemente uticaja koji opredeljuju izbor metode i tehnologije otkopavanja može se primeniti metoda širokog čela sa kombinovanim sistemom otkopavanja. U prikrovinskom delu ugljenog sloja može se primeniti metoda širokog čela sa primenom kompleksne mehanizacije u sistemu horizontalne koncentracije uz zarušavanje krovine u otkopani prostor. U pripodinskom delu ugljenog sloja može se primeniti metoda širokog čela sa primenom kompleksne mehanizacije u sistemu horizontalne i vertikalne koncentracije uz zarušavanje otkopanog prostora.

Poljana

Respektabilne rezerve uglja i investicioni program urađen 1983. godine potrvđuju da je ležište Poljana ozbiljan energetski potencijal Srbije.

Ugalj se može eksploataisati iz dve jame: Vinogradi, sa eksploatacionim rezervama od 14 mil. tona i Bresje, sa eksploatacionim rezervama od 17 mil. tona. U obe jame ugalj se može otkopavati metodom mehanizovanog širokočelnog otkopavanja sa godišnjom proizvodnjom od oko 600.000 tona rovnog uglja kvaliteta DTS 10.450 kJ/kg.

U pododeljku 2.1. ovog Programa detaljno su obrađena ležišta uljnih škriljaca u Republici Srbiji. U ovoj delu, je analizirana sirovinska baza aleksinačkih uljnih škriljaca, sa aspekta energetskog potencijala. Imajući u vidu da je reč o 2,1 miliarde tona rezervi, ovom ležištu je, kao energetskom potencijalu Republike Srbije, svakako neophodno pridati adekvatan značaj.

Iz ležišta uljnih škriljaca u Aleksinačkom basenu moguće je organizovati eksploataciju, bez većih poteškoća. Strateško opredeljenje treba da bude da li ovaj energent treba koristiti u termoelektranama, za proizvodnju električne energije, ili poznatim tehnološkim postupcima („Kiviter” i „Galoter”) za proizvodnju sintetičke nafte. Ovde ćemo istaći da iskustva jedine tri zemlje koje koriste uljne škriljce u komercijalne svrhe (Kina, Estonija i Brazil) govore da je proizvodnja sintetičke nafte ekonomski isplativija.

U tabeli 2.20. prikazane su rezerve uljnih škriljaca u poljima Dubrava, Morava i Logorište, kao i ukupne rezerve u Aleksinačkom basenu.

TABELA 2.20. UKUPNE REZERVE ULjNIH ŠKRILjACA U LEŽIŠTU ALEKSINAC

KATEGPRIJA REZERVE (t) NEPOREMEĆENE POREMEĆENE GEOLOŠKE POLjE DUBRAVA A 10 486 570 54 912 260 65 398 830 B 119 533 010 16 541 880 163 074 890 A+B 130 019 580 71 454 140 201 473 720 C1 134 051 380 43 354 250 177 405 630 A+B+C1 264 070 960 114 808 390 378 879 350 C2 30 000 000 – 30 000 000 A+B+C1+C2 294 070 960 – 408 879 350 POLjE MORAVA I LOGORIŠTE A 11 613 190 – 11 613 190 B 100 929 880 – 100 929 880 A+B 112 543 070 – 112 543 070 C1 179 613 370 125 563 100 305 176 470 A+B+C1 292 156 440 125 563 100 417 719 540 C2 665 808 190 450 415 730 1 116 223 930 A+B+C1+C2 957 964 630 578 978 830 1 533 943 470 UKUPNO A 22 099 760 54 912 260 77 120 020 B 220 462 890 16 514 880 237 004 770 A+B 242 562 650 71 454 140 314 016 790 C1 313 664 750 168 917 350 482 582 100 A+B+C1 556 227 400 240 321 410 796 598 890 C2 695 808 190 450 415 730 1 146 223 920 A+B+C1+C2 1 252 035 590 690 787 220 1 942 822 810

Pored navedenih rudnika uglja, u Republici Srbiji je u manjoj ili većoj meri istraženo preko 25 lokaliteta, koji mogu biti predmet kompleksne tehničko-ekonomske analize sa realnim očekivanjem da veći broj može dati pozitivne efekte u proizvodnji uglja. Činjenica da postoje tehnologije sagorevanja koje omogućavaju ekonomično i ekološki prihvatljivo korišćenje ugljeva sa visokim procentom pepela (do 60%), vlage (do 60%), sumpora, otvara šire mogućnosti za izbor metoda i tehnologija podzemne eksploatacije koje omogućavaju znatno niže troškove proizvodnje.

U tabeli 2.21. prikazani su potencijali malih ležišta (Jerma, Rtanj, Despotovački basen, Dragačevski basen, Zapadno-moravski basen i dr.) od kojih je veći deo pogodan za podzemnu eksploataciju [2].

Tabela 2.21. Ukupne rezerve malih ležišta uglja Srbije (106 t)

Vrsta uglja R e z e r v e Bilansne Vanbilansne Potencijalne Geološke Antracit 1.51 – – 1.51 Kameni 16.19 1.26 27.75 17.45 Mrki 119.21 20.91 6.4 140.12 Mrko-lignitski 228.55 62.49 29.92 291.04 Ukupno ugalj 365.46 84.66 64.07 450.12

Imajući u vidu zahteve za potrebnim kapacitetom proizvodnje uglja i za primenom savremene mehanizovane tehnologije podzemne eksploatacije, s jedne strane, kao i geološke rezerve, geomehaničke karakteristike krovine i podine ugljenih slojeva, kvalitet uglja, s druge strane, u cilju objektivnijeg sagledavanja mogućnosti podzemne eksploatacije ležišta uglja iz rudnika koji su navedeni kao zamenski kapaciteti potrebno je, nakon rezultata predmetne analize, preduzeti sledeće aktivnosti:

izraditi potrebnu geološku dokumentaciju i izvršiti doistraživanje ležišta u smislu prevođenja potencijalnih C2 rezervi u bilansne kategorije, odnosno uraditi ili inovirati elaborate o rezervama,

izvršiti dodatna geofizička ispitivanja u funkciji definisanja seizmo-tektonskih uslova,

izvršiti izradu opitnih podzemnih rudarskih prostorija u ležištima kako bi se definisali svi potrebni parametri vezani za stabilnost prostorija i mogućnost primene savremenih metoda podzemne eksploatacije uglja,

pristupiti izradi studije izvodljivosti podzemne eksploatacije preostalih rezervi uglja u ležištu,

izvršiti tehnološke, poluindustrijske i ostale probe po pitanju otkopavanja, prerade i korišćenja uglja,

izraditi analize uticaja na životnu sredinu eksploatacije i korišćenja uglja iz dotičnih ležišta,

pribaviti potrebnu dokumentaciju (projekti, različite analize) predviđenu zakonskom regulativom.

Potrebno je da Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa ministarstvima nadležnim za trgovinu, zaštitu životne sredine i dr. započne aktivnosti na razvijanju i unapređenju modela kontrole tržišta uglja. Kontrola prometa ugljem bi podrazumevala povišen stepen aktivnosti po pitanju: izdavanja licenci snabdevačima tržišta široke potrošnje, kontrolu kvaliteta uglja koji se koristi u termoelektranama i industriji, kontrolu načina skladištenja uglja, kontrolu ekoloških efekata eksploatacije i sagorevanja uglja i dr. Pomenute aktivnosti, treba usaglasiti sa regulativom i standardima EU, s obzirom na opredeljenje Republike Srbije po pitanju pridruživanja ovoj zajednici.

Ležišta urana u Republici Srbiji i njihove karakteristike detaljno su opisana u tački 1.3 ovog izveštaja. Ovde ćemo posebno istaći da su ležišta koja su najviše istražena pogodna za podzemnu eksploataciji i da je sudbina daljih istraživanja ležišta urana u Republici Srbiji u funkciji strategije razvoja mineralno-sirovinskog kompleksa i energetike naše zemlje, tj. njenog opredeljenja na nuklearne sirovine kao potencijalne energetske izvore. U celini ocenjeno, ostvareni stepen istraženosti Republike Srbije sa aspekta rezervi urana je nizak. Potrebna su velika dodatna ulaganja u dalja istraživanja bušenjem, jamskim istražnim radovima i, posebno, tehnološka ispitivanja.

Posmatrajući ležišta uglja odnosno čvrstih fosilnih goriva (ugalj i uljni škriljci) koja se mogu eksploatisati nekom od metoda podzemnog otkopavanja može se konstatovati da ovaj resurs, dugoročno, predstavlja veoma respektabilan energetski potencijal, imajući u vidu bilansirane rezerve.

Kao što se ugalj iz ležišta Štavalj, Ćirikovac ili Lubnica može koristiti za proizvodnju električne ili toplotne energije u novoizgrađenim ili već postojećim termoenergetskim postrojenjima, tako se i ugalj iz drugih navedenih ležišta (Soko, Melnica, Poljana, Jerma) može koristiti za istu ili sličnu namenu (termoenergetski objekti ili druga industrijska postrojenja i domaćinstva), dok se uljni škriljci prvenstveno mogu koristiti za proizvodnju sintetičke nafte.

Ako se ima u vidu usvojena Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine koja je definisala rast energetskih potreba i prozvodnje električne energije uz povećano učešće domaćih energetskih izvora, i ako se ima u vidu činjenica da dostizanje projektovanih kapaciteta, posebno na kopovima „Kolubare” može da kasni, ne bi trebalo potpuno eliminisati činjenicu da dva ležišta, Štavalj i Ćirikovac, mogu obezbediti proizvodnju od oko 2-4 miliona tona uglja godišnje. Na lokalitetu Štavlja trebalo bi izgraditi novi rudnik i termoelektranu, snage između 300 i 400 MW. U Ćirikovcu bi u relativno kratkom roku mogla započeti podzemna eksploatacija, ukoliko se na vreme preduzmu aktivnosti na izradi potrebne dokumentacije.

Ugljem rudnika Lubnica mogla bi se u potpunosti snabdevati nova toplana-elektrana u Zaječaru, što bi u velikoj meri doprinelo unapređenju energetskog sektora u tom kraju, uštedi električne energije i značajnom smanjenju zagađenja i degradacije životne sredine.

Podizanjem proizvodnje uglja iz rudnika Soko na oko 300.000 tona godišnje otvorila bi se mogućnost snabdevanja novog lokalnog termoenergetskog objekta i značajno bi se popravilo i olakšalo snabdevanje ovim energentom tradicionalno pouzdanih industrijskih potrošača u Nišu, Knjaževcu i drugim okolnim mestima, i obezbedilo bi se pouzdano snabdevanje velikog broja domaćinstava ovim kvalitetnim ugljem.

Ugljem iz ležišta Jerma, na primer, uredno se može snabdevati industrija gumenih proizvoda „Tigar” iz Pirota. Iako su rezrve u ovom ležištu procenjene na oko 6 miliona tona, za njihovu eksploataciju je pribavljena skoro sva potrebna dokumentacija i lako se mogu organizovati prve aktivnosti. Postupak za eksploataciju uglja iz rudnika Jerma se sa uspehom može primeniti i na druga manja ležišta, navedena u ovom dokumentu, čime se može obezbediti uredno snabdevanje ugljem lokalnih korisnika.

Potencijali ležišta Poljana i Melnica su odavno poznati. S obzirom na činjenicu da bi za eksploataciju uglja iz ovih ležišta trebalo otvoriti nove rudnike, smatramo da je potrebno ove potencijale učiniti atraktivnim privatnom sektoru za investiranje i aktiviranje.

Potencijal uljnih škriljaca u aleksinačkom basenu je takav da se može dugoročno organizovati proizvodnja sintetičke nafte na godišnjem nivou od 100.000 do 500.000 tona, u zavisnosti od procene investitora. Ovde treba napomenuti da bi se u prvih nekoliko godina eksploatacija uljnih škriljaca u aleksinačkom basenu mogla organizovati i površinskom eksploatacijom, dok bi u narednoj fazi i dugoročno jedino podzemna eksploatacija bila primenljiva.

Sve navedeno ide u prilog konstataciji da resursi koji se odnose na energetski potencijal koji predstavljaju fosilna goriva čija se eksploatacija može organizovati podzemnim otkopavanjem, ne treba za budu zapostavljeni, već detaljnije analizirani i što pre aktivirani. Ovoj konstataciji ide u prilog i činjenica da promene zakona o energetici u status povlašćenih proizvođača električne energije (do 10 Mwe) svrstavaju proizvođače i investitore koji kao izvor toplote koriste domaća fosilna goriva u postrojenjima ko-generacije.

Što se tiče urana, u ovom dokumentu su navedena ležišta, rezerve i kvalitet, u cilju evidentiranja potencijala i energetskog značaja ovog resursa.

Na kraju, treba napomenuti i činjenicu da je nedavna zimska kriza snabdevanja gasom evropskih zemalja, vratila u prvi plan nekoliko bitnih principa svake energetske politike: sigurnost snabdevanja energijom, važnost pravilnog izbora optimalne kombinacije goriva i energenata, više snabdevača energijom i energentima, maksimalno korišćenje lokalnih goriva i odgovornost lokalne samouprave u obezbeđivanju energije za stanovništvo i industriju, što je uslov za energetsku bezbednost države.

Proces restrukturiranja i reorganizacije javnog preduzeća Naftna Industrija Srbije (NIS) započeo je 2005. godine formiranjem dva javna preduzeća („Srbijagas” i „Transnafta”) i akcionarskog društva NIS a.d. Novi Sad. Proces privatizacije NIS a.d. definisan je Međudržavnim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, potpisanim januara 2008. godine u Moskvi što je ratifikovano zakonom o potvrđivanju sporazuma u parlamentu Republike Srbije septembra 2008. godine. Privatizacija Naftne Industrije Srbije završena je 25. januara 2009. godine potpisivanjem Ugovora o prodaji i kupovini 51 odsto akcija NIS a.d. Novi Sad od strane ruske kompanije OAD Gazprom Njeft u iznosu od 400.000.000,000 evra. Energetskim sporazumom potpisan je i Memorandum o razumevanju za modernizaciju podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor i dokument „Osnovni uslovi za osnovni sporazum o saradnji” kojim se određuju osnovni uslovi za sporazum o izgradnji magistralnog gasovoda Južni tok kroz Srbiju.

Treba naglasiti da će dalja tehnološka modernizacija postojećih energetskih izvora/objekata i gradnja novih, uključujući i uvođenje energetski efikasnih i ekološki prihvatljivih tehnologija u naftnom sektoru zavisiti od novog vlasnika. Program obnove i modernizacije tehnološkog kompleksa NIS-a prema prilogu 2. Ugovora o prodaji zahtevaće investicije u iznosu od 547.000.000,000 evra.

Proizvodnja nafte i gasa u Srbiji obavlja se na 59 naftnih i gasnih polja sa 144 ležišta i prikazana je na dijagramu 3.1. Proizvodnja nafte u Angoli takođe je prikazana na dijagramu 3.1. Proizvodnja nafte i rastvorenog gasa odvija se na oko 815 bušotina na kojima su primenjene različite metode eksploatacije čija zastupljenost je prikazana na dijagramu 3.2.

Ugljovodonični gas proizvodi se na oko 100 bušotina, a CO2 gas se proizvodi na dve bušotine.

Dijagram 3.1. Proizvodnja nafte u Republici Srbiji i Angoli [pic]

Dijagram 3.2. Zastupljenost metoda eksploatacije

[pic]

Proizvodnja nafte, usled iscrpljivanja postojećih rezervi i smanjenog obima istraživanja, ima tendenciju pada i varira na godišnjem nivou, a u proseku se kretala ispod 4% godišnje. Međutim, važno je istaći da je prirodni pad proizvodnje nafte sa oko 9% u 2002. u odnosu na 2001. godinu smanjen na ispod 1% u 2005. u odnosu na 2004. godinu, da bi tokom 2006. i 2007. godine bio praktično zaustavljen i zabeležen blagi porast proizvodnje. Tokom 2008. godine proizvodnja nafte je ostala na istom nivou. Ovo znači da je prirodni pad proizvodnje nafte zaustavljen, što je jedan od ključnih ciljeva. U narednom periodu treba očekivati isti nivo proizvodnje koji će biti održiv zahvaljujući puštanju novih bušotina u proizvodnju.

Proizvodnja nafte u Angoli opadala je u proseku na godišnjem nivou oko 15%, što je bila posledica promene operatera i fluktuacije vrednosti dolara na svetskom tržištu, da bi 2007. godine dostigla najnižu vrednost od 78.928 tona. U 2008. godini proizvodnja se stabilizovala i ostvarila blagi porast na nivou od oko 85.000 tona. Planirana investicija za bušenje novih bušotina od 12.000.000 USD nije realizovana pa zbog toga nije ostvareno značajnije povećanje proizvodnje.

Dnevna proizvodnja nafte u zemlji po bušotinama kreće se od 0,5 m3/dan do 20 m3/dan i njena analiza je prikazana na dijagramu 3.3., koja ukazuje na značajnu zastupljenost nisko produktivnih bušotina.

Dijagram 3.3. Proizvodnja nafte po bušotinama

[pic]

Ostvarena proizvodnja prirodnog gasa sa tehničkim gubicima i sopstvenom potrošnjom prikazana je na dijagramu 3.4. U posmatranom periodu (2001-2008.) evidentan je pad proizvodnje prirodnog gasa, a saglasno tome i robne proizvodnje i otpreme gasa. Proizvodnja prirodnog gasa u 2008. godini manja je za 7,5% u odnosu na proizvodnju ostvarenu u 2007. godini, što je posledica iscrpljenosti rezervi i očuvanja gasne kape na polju Mokrin zbog proizvodnje nafte. Tehnički gubici variraju u manjoj meri na godišnjem nivou, a u proseku za posmatrani period iznose oko 3,5% godišnje. Interesantno je, međutim, da sopstvena potrošnja prirodnog gasa ne opada u skladu sa smanjenjem proizvodnje, već zadržava isti nivo. Naime, sopstvena potrošnja prirodnog gasa u odnosu na robnu proizvodnju u 2005. godini iznosila je oko 17%, da bi u 2008. godini ona bila veća od 20%.

Dijagram 3.4. Domaća proizvodnja prirodnog gasa sa sopstvenom potrošnjom i tehničkim gubicima

[pic]

Tehnološki kapaciteti na stanicama za pripremu, sabiranje i otpremu nafte i gasa su za sadašnje uslove predimenzionisani jer su izgrađeni za znatno veću proizvodnju od sadašnje. Takođe, najveći broj tehnoloških procesa, postrojenja i opreme pripada drugoj i trećoj generaciji tehnološkog razvoja iz perioda 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, zastareo je i ne zadovoljava aktuelnu proizvodnu, energetsku, ekološku i upotrebnu efikasnost. Radi povećanja pouzdanosti rada, operativne raspoloživosti i uštede energije preduzet je niz aktivnosti. U toku je izrada projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju Centra za servisiranje proizvodne opreme u Elemiru.

U 2008. godini u zemlji su bila angažovana četiri bušaća postrojenja. Ovo predstavlja veliki pad obima bušenja na naftu i gas u odnosu na prethodni period sa tendencijom da se ovakvo stanje nastavi u narednom periodu što ozbiljno može dovesti u pitanje očekivana otkrića novih ležišta nafte i gasa. Ovakvo stanje je svakako i posledica velikog stepena istraženosti domaćeg prostora, a nesklad između raspoloživih kapaciteta za bušenje i obima bušenja u zemlji mogao bi se prevazići većim angažovanjem na pripremi i plasmanu slobodnih izvođačkih resursa na inotržištu.

Raspoloživi kapaciteti za bušenje u zemlji su: Ideco I – 1600 m, Ideco V -2450 m, Ideco VI – 1850 m, R-IV – 3800 m, N-3 – 4500 m, BU 80 – 2600 m, BBA-60/II („Hidrosonda”)-1300 m i 4 bušaća postrojenja u inostranstvu: N-1 i N-2 do 6100 m, Continental Emsco -4500 m i Ideco VII – 4300 m. Takođe, oprema NIS-Naftagasa (Cardwell IV, savitljivi tubing, azotno postrojenje, cementacioni agregat, alat na žici je i dalje angažovana u inostranstvu – Turkmenistan). Kapitalni remonti bušaćih garnitura urađeni su na: N-1 u 2007.god., N-2 u 2006.god., C. emsco u 2007.god., Ideco-VII u 2005/2006. god., N-3-kompletiranje u toku. Prosečna starost postrojenja za bušenje je oko 35 godina, međutim, redovnim održavanjem i remontima zadržava se njihova funkcionalnost, i tako revitalizovana postrojenja i oprema se, uz novu, može plasirati i na inotržište.

U oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa sertifikovani su sledeći sistemi upravljanja:

QMS (sistem upravljanja kvalitetom) sertifikovan prema standardu JUS ISO 9001:2001 koji je pozitivno resertifikovan u 2007. godini;

EMS (sistem zaštite životne sredine) sertifikovan prema standardu JUS ISO 14001:2005 u 2007. godini;

Centralna laboratorija akreditovana je prema standardu JUS ISO IEC 17025 i u 2006. godini uspešno je izveden nadzor prema zahtevima standarda.

Jedan od prioritetnih programa razvoja u narednom periodu je dalje unapređenje sertifikovanih sistema upravljanja. U NIS a.d.-u uveden je „Business intelligence” sistem, SAP-ov modul za podršku menadžmentu u strateškom odlučivanju koji obuhvata finansijske izveštaje, izveštaje iz kontrole i ljudskih resursa.

Koeficijenat iskorišćenja bilansnih rezervi nafte i gasa iznosi oko 30%.

Slojna voda, kao redovan pratilac procesa eksploatacije ugljovodonika, predstavlja po količini dominanti otpad u toku istraživanja i proizvodnje nafte i gasa. U procesu proizvodnje nafte i gasa procentualno učešće slojne vode u ukupnoj proizvodnji fluida uglavnom je veće od proizvedene količine ugljovodonika, posebno kod proizvodnje nafte iz ležišta sa vodonapornim energetskim režimom i/ili kao posledica poodmakle faze eksploatacije ležišta ugljovodonika, u kakvom je stanju najveći broj ležišta danas. Na osnovu podataka za 2008. godinu, proizvodnjom nafte i gasa proizvedeno je oko 1 495 000 m3 slojne vode. Slojna voda se kao otpad trajno odlaže tako što se preko 44 utisnih bušotina vraća u slojeve odakle je potekla. Otpadna isplaka sa nabušenim materijalom, koja se kao otpad pojavljuje u procesu izrade naftnih i gasnih bušotina, i dalje se privremeno odlaže, a u toku je realizacija projekta da se i ovaj otpad, u skladu sa principima upravljanja otpadom (Waste Management), trajno odlaže injektiranjem preko utisnih bušotina u duboke geološke formacije na naftnom polju Turija (CRI/Cutings Re-Injection). Procenjene količine do sada odbačene, odnosno privremeno odložene otpadne isplake iznose oko 350 000 m3, sa prognozom da će se na godišnjem nivou u budućnosti odbacivati još oko 5 000 m3 dodatnih količina.

U oblasti zaštite životne sredine realizovani su ili je u toku realizacija sledećih projekata i programa:

projekat sanacije nekontrolisane migracije CO2 gasa na polju Bečej uspešno je realizovan;

– u toku je izvođenje projekta praćenja migracije CO2 na polju Bečej;

u toku je realizacija projekta praćenja životne sredine nakon sanacije nekontrolisane migracije CO2 gasa na polju Bečej koja će se vršiti do 2012. godine;

izrađena je studija trajnog zbrinjavanja otpada nastalog u procesu istraživanja i proizvodnje nafte i gasa;

u toku je realizacija projekta trajnog odlaganja otpadne isplake injektiranjem na naftnom polju Turija jug (pilot test bušotine);

u toku je završetak izrade glavnog projekta sistema za prikupljanje i spaljivanje procesnih fluida u pogonu tečnog naftnog gasa (TNG) u Elemiru;

rekonstrukcija sistema za tretman i prihvat otpadnih voda iz procesa-TNG Elemir –faza projektovanja;

sanacija postojeće deponije naftnog otpada-faza projektovanja;

završena je rekultivacija i ozelenjavanje jednog broja zbirnih deponija otpadne isplake, a u planu je nastavak rekultivacije drugih otpadnih lokacija;

završena je prva faza izgradnje centralne deponije otpadne isplake u Novom Miloševu;

toku je dogradnja sistema za odvajanje, prečišćavanje i odlaganje ležišne vode na SOS Sirakovo;

izvršena su unapređenja skladišnog prostora.

Visok stepen istraženosti domaćeg naftno-gasnog geološkog prostora zahteva da se izvrši osavremenjivanje i optimizacija istraživanja preostalog perspektivnog istražnog prostora kako bi se u njemu otkrile adekvatne rezerve ugljovodonika, ublažio pad proizvodnje nafte, odnosno doprinelo povećanju proizvodnje nafte i gasa. Novi istražni projekti odnosili bi se na: istraživanje nestrukturnih zamki tercijara; istraživanje mezozojskog kompleksa i istraživanje i konturno-istražne radove sa inostranim partnerima radi podela rizika kod projekata visokog rizika.

U narednom periodu može se očekivati otkrivanje ograničenog broja malih naftnih i gasnih ležišta koja se u bilansu proizvodnje mogu kalkulisati posle 2008. godine u obimu do 10% u odnosu na sadašnju proizvodnju nafte i gasa.

Postignut je relativno visok koeficijent iskorišćenja (iscrpljenost) postojećih većih ležišta nafte i gasa, a sa time je došlo i do permanentnog prirodnog pada proizvodnje nafte i gasa (kasna faza eksploatacije ležišta). Preostale pridobive rezerve nafte i gasa su relativno malog obima i niskog eksploatabilnog kvaliteta (zrela i kasna faza eksploatacije postojećih ležišta, koja zahteva nove tehnologije i metodologije proizvodnje i razrade, a sa time i povećanje troškova).

Za određena ležišta neophodno je primeniti takozvane „IOR” (Improved Oil Recovery) tehnologije koje se odnose na poboljšanje naftne pridobivosti i podrazumevaju integraciju dopunskih („EOR”-Enhanced Oil Recovery) metoda proizvodnje sa sekundarnim metodama zajedno sa naprednim stimulativnim tehnologijama. Ove tehnologije koje daju dobre rezultate u svetu potrebno je primenjivati po principima kompleksne optimizacije razrade ležišta („IRO”-Integrated Reservoir Optimization) formiranjem integrisanih stručnih timova u zatvorenom ciklusu upravljanja ležištem. Takođe, za određena ležišta koja su kasnoj fazi proizvodnje i sa visokim koeficijentom iskorišćenja neophodno je primeniti takozvanu „strategiju potpunog iskorišćenja ležišta” koja podrazumeva postupnost uvođenja novih tehnologija u četiri etape od najjednostavnijih i najjeftinijih (razne hemijske, talasne i dr.) do takozvanih destruktivnih tehnologija („reentri”, frakturiranje, hidrodeformacione metode i dr.). Primene novih tehnologija u povećanju proizvodnje mogu doprineti najmanje 10% povećanju koeficijenta iskorišćenja ležišta.

Takođe, potrebno je primeniti odgovarajuće hemijske metode za smanjenje proizvodnje slojne vode, obzirom na veoma veliki procenat učešća slojne vode pri proizvodnji nafte, a u cilju smanjenja troškova proizvodnje.

U cilju održavanja postojećeg nivoa proizvodnje nafte i gasa u zemlji, realizovani su i planirani sledeći projekti:

u okviru istraživanja najkompleksniji projekat je bila realizacija 3D seizmičkih ispitivanja na prostoru Melenačke depresije u obimu od 290 m2. Takođe primenjena je 3D seizmička metoda na prostoru Ostrova kod Požarevca i na drugim lokacijama u Vojvodini;

planirani projekat regionalnih naftno-geoloških istraživanja na području istočne Srbije čiji je značaj u otvaranju perspektive povećanja istražnog prostora na celu Republiku Srbiju;

izrada studije opravdanosti utiskivanja CO2 na naftnom polju Kikinda;

u toku je studija stanja razrade ležišta M+TG polja Kikinda varoš –faza simulacije ležišta – dopunske metode proizvodnje utiskivanjem CO2;

projekat realizacije pilot testa intezifikacije proizvodnje na naftno-gasnom polju Velebit ležište II;

projekat za eksploataciju gasno-kondenzatnog ležišta „Melenci-duboko” koji je u završnoj fazi i treba da poveća proizvodnju gasa za 90.000 m3, a kondenzata 80 m3 dnevno;

projekat izrade horizontalnih i „reentri” bušotina je primenjen na više lokacija;

Prognoza proizvodnje nafte i prirodnog gasa u zemlji, kao i nafte u Angoli, prikazana je na dijagramu 3.5.

Dijagram 3.5. Projekcije proizvodnje nafte i prirodnog gasa u Republici Srbiji i proizvodnja nafte u Angoli

[pic]

Zbog ograničenosti domaćeg istražnog prostora strateški cilj je i proširenje eksploatacionog prostora orijentacijom na inostranstvo, u cilju obezbeđivanja koncesija kroz samostalno ili partnersko nastupanje. Na pronalaženju koncesija intenzivno se radilo u proteklom periodu na području Rusije, bivših republika Sovjetskog Saveza, Sudana, Jemena, Omana, Irana, Iraka i drugim lokacijama gde je analizirano oko 50 koncesionih blokova, ali do njihove realizacije nije došlo.

Potrebno je obezbediti početno 5-10 miliona tona pridobivih rezervi nafte, sa mogućnošću njihovog rasta do 20 miliona tona, istraživanjem i/ili kupovinom novih rezervi nafte na bazi prihoda prethodnih portfolija – po uzoru na svetske naftne kompanije i ostvariti proizvodnju nafte iz inostranstva u iznosu od minimum 1,0 mil. t/god, uz stvaranje uslova za dalji rast proizvodnje.

Takođe, potrebno je iskoristiti mogućnost angažovanja slobodnih tehničko-tehnoloških servisnih kapaciteta na sopstvenim koncesijama, sa ciljem valorizacije i uposlenja postojećih resursa na naftnom svetskom tržištu na najprofitabilniji način, što će ih učiniti profitabilnijim u odnosu na dosadašnje angažovanje, koje je uglavnom podizvođačko.

Nezavisno od prodaje NIS a.d., država kao vlasnik 49% akcija trebala bi da nastavi i intezivira aktivnosti u traženju i obezbeđivanju koncesija kroz određene modalitete.

Proizvodnja nafte i gasa po osnovu novih koncesija u inostranstvu nije bilansirana u prognozama za period 2009-2012. godine.

Na osnovu prikaza prognozne proizvodnje u periodu 2009–2012. godine može se izvesti sledeći zaključak:

prognozna proizvodnja nafte u zemlji u varijanti srednjeg realnog rizika istraživanja imaće stabilan trend na godišnjem nivou od oko 620.000 tona;

prognozna proizvodnja prirodnog gasa imaće prirodni pad po prosečnoj godišnjoj stopi između 11-13% godišnje;

proizvodnja nafte u Angoli, uz manje varijacije, praktično ima stabilan trend na nivou nešto ispod 90.000 tona na godišnjem nivou.

Na dijagramu 3.6. dat je odnos domaće proizvodnje nafte i prirodnog gasa iz Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, i ostvarene, planirane i prognozne proizvodnje u periodu 2003–2012. godine.

Dijagram 3.6. Odnos domaće proizvodnje nafte i prirodnog gasa prema Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, i ostvarene, planirane i prognozirane proizvodnje do 2012. godine

[pic]

Proizvodnja nafte (u zemlji i inostranstvu) od 2005. godine uspostavlja stabilan trend, izuzev manjeg pada u 2007. godini zbog Angole, između 750.000 – 800.000 tona/god. Međutim, od 2007. godine prognozna proizvodnja je manja od proizvodnje predviđene Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, tako da je 2008. godine ona manja za oko 120.000 tona, a sličan trend će biti zadržan do 2012. godine. Proizvodnja prirodnog gasa već u 2004. godine ima trend pada u odnosu na proizvodnju predviđenu Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, koji se vremenom povećava, tako da je 2008. godine ostvarena proizvodnja manja za oko 173 miliona m3, a sličan trend će biti zadržan do 2012.godine.

Pored toga što je NIS-Naftagas značajan proizvođač energetskih mineralnih sirovina, on je takođe i veliki potrošač energije za sopstvene potrebe. Polazeći od potrebe za racionalnom potrošnjom energenata, jedan od ciljeva NIS-Naftagasa je i realizacija programa diverzifikacije delatnosti tamo gde za to postoji ekonomska opravdanost, prvenstveno imajući u vidu korišćenje nedovoljno iskorišćenih ili uopšte nekorišćenih energetskih resursa za lokalnu i autonomnu proizvodnju energije za svoje potrebe (kogeneracija), dok bi se višak energije mogao plasirati, na primer EPS-u ili drugim gravitirajućim korisnicima.

Procena je da bi se u NIS-Naftagasu, korišćenjem nedovoljno ili uopšte neiskorišćenih energetskih resursa (delimično iscrpljenih ležišta gasa, kaptažnog gasa, kiselog gasa), mogli izgraditi diverzifikovani sistemi za kogeneraciju, ili mini TE-TO, ukupne snage oko 30 MWel, što se još svakako mora proveriti i dokazati studijama izvodljivosti. Veće postrojenje za kogeneraciju od 20 MWel na kiselom gasu bilo bi na novom Miloševu, a ostala postrojenja mogu biti prosečne snage oko 1 MWel. Na „UOS” Nadrljan završeno je instaliranje gasmotor generatora čije je funkcionalno ispitivanje u toku. Gasmotor generator će obezbediti 300 kW električne energije za sopstvene potrebe i 400 kW toplotne snage za grejanje tehnoloških rezervoara. Takođe je na naftnom polju Sirakovo puštanje gasmotor generatora snage 380 kW u završnoj fazi. U planu je nabavka kogeneracionih postrojenja na naftnim poljima Velebit i Kikinda polje, u zavisnosti od uspešnosti primene prethodno navedenog. I na drugim manjim sabirnim stanicama moguće je instaliranje gas motor generatora manje snage.

Korišćenje otpadne toplote kompresorskih stanica može se realizovati na naftnom polju Kikinda gde se nalaze instalirani kompresori za pokretanje sistema gas lifta.

U tabeli 3.1. dat je predlog programa i projekata koje je neophodno realizovati u narednom periodu.

Tabela 3.1. Predlog programa i projekata

Programi: Smanjenja proizvodnje slojne vode primenom odgovarajućih hemijskih metoda Korišćenje malih, neiskorišćenih i dislociranih ležišta gasa za proizvodnju električne i toplotne energije-kogeneracija Obezbeđivanje koncesija u inostranstvu

Rafinerijska prerada nafte odvija se u dve rafinerije. To su Rafinerija nafte Pančevo (RNP) i Rafinerija nafte Novi Sad (RNS). U njima se proizvode motorna i energetska goriva, putni i industrijski bitumeni, petrohemijske sirovine, specijalni benzini, solventi i drugi malotonažni proizvodi na bazi nafte.

Raspoloživi rafinerijski kapaciteti zadovoljavaju potrebe domaćeg tržišta (po domaćim standardima za motornim i energetskim gorivima) i omogućuju preradu nafte, odnosno proizvodnju derivata za druga tržišta. Kapaciteti rafinerija u Pančevu i Novom Sadu iznose ukupno 7,3 miliona tona primarne prerade godišnje, sa odgovarajućim sekundarnim kapacitetima. U Rafineriji nafte Pančevo razvijena je konverziona rafinerija energetskog tipa, dok su u rafineriji nafte Novi Sad paralelno razvijani programi proizvodnje energenata i ulja. Postojeća proizvodno-tehnološka konfiguracija rafinerija Novi Sad i Pančevo ukazuje na njihovu komplementarnost i kompatibilnost, što omogućava da se ove dve rafinerije posmatraju kao jedinstvena tehnološka celina.

Sadašnji instalisani primarni kapacitet rafinerije u Pančevu je 4,8 miliona tona sirove nafte godišnje sa procesnim i vanprocesnim postrojenjima i skladišnim objektima građenim sukcesivno u dužem vremenskom periodu.

Sadašnji instalisani primarni kapacitet rafinerije u Novom Sadu je 2.000.000 t/god. sirove nafte, i 500.000 t/god. naftenske nafte za proizvodnju ulja.

Ukupna prerada sirove nafte (NIS + treća lica) u 2008. godini je iznosila 3.157.293 tona, od čega je 92,3% ostvareno u RNP, a zajedno sa doradom poluproizvoda ukupna prerada je iznosila 3.278.787 tona. Prerađeno je ukupno 2.542.531 tona uvozne nafte odnosno 80,5 % i 614.762 tona domaće nafte odnosno 19,5 %. Uvozna nafta REB koja čini oko 68 % prerađene nafte pripada teškim naftama sa visokim sadržajem sumpora između 1,3 i 1,5%. Domaće parafinske nafte su nisko sumporne (dominantna Kikinda ispod 0,5% sumpora) i najvećim delom pripadaju lakim naftama sa više belih komponenti (benzini i dizeli). Zbog niskog sadržaja sumpora, lož-ulje iz ovih nafti se koriste kao gorivo za energetska ložišta u rafinerijama.

Sa ekološke strane lake nafte sa sadržajem sumpora ispod 0,5% su takođe pogodnije za rafinerijsku preradu. Sadržaj sumpora u lož-ulju iz tih nafti je ispod 1%, pa je njihovim korišćenjem u ložištima emisija SO2 u atmosferu u dozvoljenim granicama. Ovo je naročito važno zbog sadašnje tehnološke opremljenosti naših rafinerija koje nemaju obradu atmosferskog i vakuum ostatka za proizvodnju ulja za loženje pošto je kod njih najveći udeo sumpora iz sirove nafte.

Ukupna proizvodnja belih proizvoda u 2008. godini (NIS + treća lica) je iznosila 2.103.814 tona, a crnih proizvoda (lož-ulja i bitumena) 700.151 tona. Odnos proizvodnje belih i crnih proizvoda od 75:25 je zadovoljavajući, tj. s obzirom na uslove rada rafinerija bolji je u odnosu na 2007 godinu, a značajno bolji u odnosu na 2005 godinu .

Ostvarena je proizvodnja bezolovnih motornih benzina (BMB) od 373.546 tona, što predstavlja 60,5 % od ukupne proizvedene količine motornih benzina. Ovo predstavlja povećanje od 19,5 % u odnosu na ostvarenu proizvodnju BMB u 2007. i 47% u odnosu na 2005. godinu.

Proizvodnja niskosumpornog dizela u 2008. godini do 350 ppm sumpora (EKO 3) je ostvarena u količini od 11.419 tona, a dizela do 50 ppm sumpora (EVRO 4-EKO 50) u količini od 107.461 tona što čini 10,8 % ukupnog dizelskog pula. Nisko sumporno dizel gorivo se od 2009. godine proizvodi kao EKO 50 (do 50 ppm sumpora) i EVRO DIZEL (do 10 ppm sumpora) .

Sopstvena potrošnja i gubitak u 2008. godini u rafinerijama NIS-a iznosili su ukupno 303.310 tona, odnosno 9,6 % prerađene sirove nafte.

Rafinerije nafte NIS-a trenutno mogu da zadovolje potrebe domaćeg tržišta derivatima, koji su u skladu sa našim standardima, ali je struktura proizvoda nezadovoljavajuća, što se nadoknađuje uvozom TNG-a, evro dizela, primarnog benzina i dr. Međutim, zbog višegodišnjeg zaostajanja u tehnološkom razvoju, rafinerije ne mogu da proizvode dovoljne količine dizel goriva prema evropskom standardu 2009+ (EN:590), kao i bezolovnog motornog benzina (EN:228).

Programi tehnološkog razvoja RNP i RNS treba da obezbede:

ispunjenje zahteva domaćeg tržišta i mogućnost izvoza derivata;

proizvodnju benzina i srednjih destilata u skladu sa evropskim standardima;

bolju valorizaciju sirove nafte proizvodnjom belih i crnih proizvoda u odnosu 80:20, uz sopstvenu potrošnju goriva i gubitak do ukupno 9%;

manje troškove prerade sirove nafte;

energetsku optimizaciju;

zadovoljenje domaćih i evropskih propisa iz oblasti zaštite životne sredine;

maksimiziranje profita rada rafinerija;

mogućnost razmene polu proizvoda između RNP i RNS izgradnjom produktovoda Pančevo-Novi Sad;

mogućnost realizacije zajedničkih razvojnih projekata sa HIP-PTH.

Planirana investiciona ulaganja za rafinerije NIS-a (RNP i RNS ) za period 2008.-2010. iznose ukupno 660.575.000 evra.

Investiciona ulaganja u RNP obuhvataju sledeće projekte:

a) Strategijski projekti

Ovi projekti treba da obezbede dostizanje standarda EU 2009+ za motorne benzine i dizel goriva.

Glavno postrojenje iz ove grupe projekata je postrojenje za blago hidrokrekovanje vakum gasnih ulja i hidrodesulfurizaciju gasnih ulja i petroleja (MHC/DHT), sa pomoćnim postrojenjima i postrojenjem SLAUS II za proizvodnju sumpora iz otpadnih gasova.

Izgradnjom postrojenja MHC / DHT postiže se:

povećanje prinosa dizel goriva u RNP (27% na MHC šaržu ili oko 400.000 tona / godinu)

povećanje prinosa benzina u RNP (10,6% na MHC šaržu ili oko 155.000 tona / godinu + povećanje prinosa na FCC- u).

Praktično uklanjanje sumpora iz benzina i dizel goriva (do 10 ppm)

Bitno smanjenje emisije COx i NOx u dimnim gasovima FCC-a (do nivoa koji zadovoljava emisione norme).

b) Projekti zaštite životne sredine (obavezni projekti)

Relizacijom planiranih mera i aktivnosti na zaštiti vazduha, voda i zemljišta očekuju se sledeći efekti:

Izgradnjom postrojenja SLAUS II obezbediće se konverzija sumpora do nivoa od 99,9% i na taj način će se emisije sumpornih polutanata skoro u potpunosti eliminisati.

Povezivanjem sigurnosnih ventila iz procesnih postrojenja na sistem baklje eliminisaće se emisije polutanata u ekscesnim situacijama.

Rekonstrukcijama na postrojenju FCC smanjiće se emisija čvrstih čestica u atmosferu.

Završetkom realizacije projekata koji se izvode na autopunilištu, železničkom punilištu i na pristaništu ekološki zahtevi biće zadovoljeni.

Sanacijom sistema uljne kanalizacije sprečiće se dalje zagađenje zemljišta i podzemnih voda.

Obradom zagađenog zemljišta i naftnog mulja saniraće se teren na prostoru rafinerije, obezbediti zdravija radna sredina i smanjiti negativan uticaj na kvalitet vazduha i voda.

c) Projekti za razvoj poslovanja

Ovi projekti treba da omoguće niže troškove prerade, energetsku optimizaciju i smanjenje gubitaka.

Značajniji projekti iz ove grupe su:

Izgradnja novog kotla i turbo generatora u energani.

Rekonstrukcija reaktorskog dela na postrojenju FCC.

Iskorišćenje dimnih gasova iz procesne peći na platformingu za proizvodnju vodene pare.

d) Projekti za investiciono održavanje

Ulaganja u okviru ove grupe projekata treba da obezbede podizanje tehničko-tehnološke pouzdanosti procesnih i vanprocesnih postrojenja do nivoa da se godišnji remonti obavljaju na dve godine. Predviđen je niz zahvata i zamena delova opreme na kritičnim delovima procesnih i vanprocesnih postrojenja.

e) Vanposlovni projekti

Ovi projekti se odnose na nabavku osnovnih sredstava, razvoj informacionog sistema, rekonstrukciju zgrade auto otpreme i dr.

Investiciona ulaganja u RNS obuhvataju sledeće projekte:

a) Strategijski projekti

Planirani strategijski projekti u RNS su :

Atmosferska i vakum destilacija sa stabilizacijom benzina (2100/2200).

Rekonstrukcija Unibon postrojenja (HDS).

b) Projekti zaštite životne sredine (obavezni projekti)

Glavni projekti iz ove grupe su:

Ulaganja za smanjenje emisije gasova.

Zamena gorionika na procesnim pećima.

Rekonstrukcija pretakališta i povezivanje sa rekuperacijom gasova.

Sanacija sistema uljne kanalizacije.

Sanacija sulfidnih voda.

Obrada zauljenog zemljišta i izgradnja skladišta za privremeno odlaganje otpada.

c) Projekti za razvoj poslovanja

U okviru ovih projekata je planirana izgradnja postrojenja za aminsko pranje gasova sa proizvodnjom sumpora, izomerizacije, visbrejkinga, kao i proširenje energane.

d) Projekti za investiciono održavanje

Ovim projektima su kao i u RNP predviđeni razni zahvati, rekonstrukcije i zamena delova opreme na procesnim i vanprocesnim postrojenjima.

e) Vanposlovni projekti

Predviđena je nabavka osnovnih sredstava, instalisanje video nadzora i dr.

Struktura proizvodnje usklađena je sa sukcesivnim završetkom investicionih projekata, uključujući i projekte od uticaja na smanjenje sopstvene potrošnje i gubitaka, pri čemu će bitno poboljšanje strukture proizvodnje biti ostvareno puštanjem u rad postrojenja MHC/DHT.

Završetkom planiranih programa razvoja rafinerija, obezbediće se veća proizvodnja belih proizvoda, čiji će kvalitet u potpunosti odgovarati evropskim standardima. Pri tome će biti zadovoljeni propisi iz oblasti zaštite životne sredine.

Delatnost prometa derivata nafte Republike Srbije obavljaju privredna društva u vlasništvu domaćih i inostranih kompanija, čije su filijale registrovane u Republici Srbiji, kao i većeg broja preduzetnika. Ovu delatnost karakteriše veliki broj privrednih subjekata koji se bave prometom nafte i derivata. Na osnovu uvida u internet stranice agencije za energetiku, koja izdaje licence za rad energetskih subjekata, na dan 12 februara 2009. godine bilo je izdato ukupno 512 licenci za rad u naftnom sektoru i to: po jedna za proizvodnju derivata nafte i za cevovodni transport nafte (naftovodima), 14 za skladištenje nafte i derivata nafte, 145 za trgovinu naftom i derivatima nafte na veliko i 351 za trgovinu derivatima nafte na malo (stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila). Za sada ni jedan privredni subjekt nije dobio licencu za cevovodni transport derivata nafte (produktovodima). Prema informacijama agencije u toku je razmatranje više od 100 zahteva za dodeljivanje licenci.

Delatnost ovih subjekata obuhvata trgovinu na veliko i malo derivatima nafte, na domaćem i eksternom tržištu, (motornim i energetskim gorivima, primarnim benzinom, propilenom, bitumenima, uljima i mazivim mastima, tečnim naftnim i prirodnim gasom, i drugim derivatima), prehrambenim proizvodima, mešovitom robom, vozilima, auto delovima i priborom, lekovima i kozmetikom i pružanjem usluga motorizovanim i drugim putnicima.

Naftu i poluproizvode za preradu i derivata za dalju prodaju uvozi više, za to registrovanih, preduzeća. Najčešće su to obavljali ili obavljaju NIS a..d., Lukoil-Beopetrol, Petrobart D.O.O, Nafta a.d., Team Oil, i drugi.

Maloprodaja derivata nafte se obavlja kroz razvijenu i razgranatu trgovačku mrežu na teritoriji Srbije. Ovu mrežu, u kojoj je najdominantniji NIS Petrol, ogranak NIS a.d., čine i mreže maloprodajnih objekata velikih svetskih i regionalnih naftnih kompanija: Lukoil-Beopetrol, OMV Srbija, EKO YU, Intermol, Petrol, mreža benzinskih stanica AVIA i domaćih preduzetnika, koju čine ili pojedinačni objekti sa robnom markom trgovca ili mali nezavisni lanci (MB GAS OIL, EURO GAS, ELP, i dr.).

Sadašnji trenutak na naftnom tržištu Republike Srbije karakteriše:

Potpuna privatizacija naftnog sektora;

Stalno investiranje u sektor maloprodaje, povećanje konkurencije izgradnjom maloprodajnih objekata po standardima EU i značajno unapređenje kvaliteta i asortimana usluga, dodatnog asortimana i vizuelnog identiteta maloprodajnih objekata;

Promena podzakonskih akata koji regulišu uvoz i formiranje cena što će dovesti do dalje deregulacije utvrđivanja cena i liberalizacije uvoza derivata (dozvoljavanje uvoza evro dizela uz ispunjavanje određenih zahteva) do potpune liberalizacije i deregulacije koja će početi od 01.01.2011. godine;

Početak investicionog ciklusa privatizovanog NIS a.d. za tehničko-tehnološku rekonstrukciju u cilju dostizanja EU kvaliteta motornih goriva tipa 2009+ ;

Priprema naftnih kompanija za potpunu liberalizaciju i deregulaciju tržišta.

Aktuelna potrošnja derivata, prikazana u tabeli 3.2., beleži porast. Prosečna godišnja stopa rasta potrošnje svih derivata nafte, u Republici Srbiji za period 2002 –2008. godina, iznosila je 3,7%, a za period 2005 – 2008. oko 2,4%.

Tabela 3.2. Potrošnja derivata nafte na tržištu Republike Srbije za period 2002 – 2008. godine

R.br. Vrsta derivata 2002. godina 2003. godina 2004. godina 2005. godina 2006. godina 2007. godina   % učešća derivata 8.000 16.000 32.000 Smedereva 1,86 6,87 5,35 4,95 Prahova 5,88 13,42 18,60 13,33 11,11

Cevovodni transport postaje ekonomičniji i od najefikasnije organizovanog železničkog transporta (a to svakako nije železnički saobraćaj u Republici Srbiji) kada količine derivata koje se transportuju na jednom pravcu prevaziđu obim od 500.000 tona godišnje. Sa godišnjim obimom tranporta na jednom pravcu od preko 3 miliona tona operativni trošak cevovodnog transporta je približno na nivou ¼ troška transporta pri korišćenju auto-cisterni, odnosno ½ troška pri korišćenju vagon-cisterni. Rečni transport baržama je praktično jedini vid transporta nafte i naftnih derivata koji se po ekonomičnosti može približiti cevovodnom transportu i kada se radi o prevozu većih količina. Zadnjih godina, međutim, opada intenzitet rečnog transporta nafte i naftnih derivata na evropskim rekama, i to prvenstveno u funkciji sve strožije ekološke regulative (koja više ne toleriše akcidente sa ispuštanjem tovara u vodotok).

U osnovi, međutim, svaka konkretna projekcija transporta, koja bazira na definisanom polazištu i destinaciji, kao i na definisanom obimu transporta, mora se uvesti u model za procenu ekonomsko-finansijske opravdanosti. Optimalan je onaj vid transporta koji na konkretnoj deonici za prevoz određene količine derivata obezbeđuje najvišu neto sadašnju vrednost i internu stopu rentabilnosti.

Procenjuje se da je u 2008. godini Republika Srbija proizvela 625 hiljada tona sirove nafte, a uvezla oko 2,735 miliona tona.

Prerada uvozne i domaće sirove nafte odvija se u jednoj rafineriji na dva lokaliteta, u Pančevu i Novom Sadu. Iz uvoza je 2008. godine obezbeđeno oko 1,05 milona tona derivata, ili oko ¼ procenjene potrošnje u ovoj godini. U ukupnoj strukturi potrošnje derivata nafte motorna goriva, uključujući i TNG, čine 64%.

Šest od deset evropskih multimodalnih saobraćajnih koridora prolazi kroz zemlje jugoistočne Evrope. Republika Srbija, čak i samo geografski posmatrajući, zauzima centralnu i stratešku tranzitnu poziciju u Jugoistočnoj Evropi. Srbiju preseca Panevropski Koridor 10 (Salzburg–Vilah–Ljubljana–Zagreb–Beograd–Niš–Skopje–Solun), a kroz nju prolaze još dve bočne grane Koridora 10: Grana B (Beograd–Novi Sad–Budimpešta) i Grana C (Niš–Sofija–Koridor 4).

Po obimu potrošnje nafte Republika Srbija je danas u Jugoistočnoj Evropi na četvrtoj poziciji, iza Rumunije, Bugarske i Hrvatske. Istu poziciju Republika Srbija zauzima i po obimu energetskih potreba sektora saobraćaja. Za dokazivanje velikog potencijala rasta potrošnje motornih goriva koji stoji pred Srbijom nisu neophodna poređenja sa prosekom EU ili pojedinačnih članica Unije (Slovenija sa skoro 4 puta manjim brojem stanovnika troši u sektoru transporta skoro istu količinu energije kao Republika Srbija). Dovoljno je samo naglasiti činjenicu da Bugarska i Republika Srbija (bez podataka za AP Kosovo i Metohija) imaju približno isti broj stanovnika, a da Bugarska troši u sektoru saobraćaja za skoro 50% više energije od Republike Srbije. Ili podatak da je broj stanovnika Hrvatske na nivou oko 55% populacije u Republici Srbiji (bez podataka za AP Kosovo i Metohija), a da Hrvatska troši u sektoru transporta za 10–15% više energije.

Nakon burnih događaja u zadnjoj deceniji XX veka (raspad bivše Jugoslavije praćen građanskim ratovima i prekidom tokova putnika i roba među bivšim republikama, sankcije i trgovinski embargo međunarodne zajednice, NATO agresija i razaranje saobraćajnica), koji su imali značajan uticaj i na intenzitet saobraćaja, potrošnja energije u sektoru transporta ipak se brzo stabilizovala. Već u 2001. godini obim tražnje motornih benzina (MB) i dizel goriva (DG) dostigao je nivo 85% potrošnje iz 1990.godine, da bi potom do 2008. godine rast potrošnje MB+DG bio nastavljen po prosečnoj stopi od 2,85% godišnje.

Inače, u periodu 2001-2008. godina je u sektoru saobraćaja realizovan izrazito visok rast potrošnje TNG-„autogasa”, po prosečnoj godišnjoj stopi od preko 28%. Upravo zbog toga je u ovom periodu i tražnja motornih goriva u sektoru drumskog saobraćaja rasla po višoj prosečnoj stopi od preko 4,7% godišnje.

U 2008. godini je odnos DG i MB utrošenih u sektoru saobraćaja bio 73,3% prema 26,7%. Nosilac potrošnje je drumski sobraćaj, jer domaći železnički i rečni saobraćaj danas učestvuju u ukupnoj potrošnji dizel-goriva sa manje od 2,5%.

Tabela 4.3. Pregled ostvarenog prometa MB i DG u RS u periodu 2001–2008.godina (u 000 tona)

2001. 2002. 2003. Putnički automobili 30 % 110 % 226 % Kamioni – domaći 30 % 119 % 292 % Kamioni – inostrani 25 % 87 % 194 % Železnički prevoz roba 12 % 39 % 79 % Železnički prevoz putnika 13 % 44 % 89 % Rečni prevoz roba 24 % 93 % 214 % Vazdušni transport 38 % 165 % 445 %

Izvor: „Regional Balkans Infrastructure Study (REBIS)–Transport”, Apendix 3:Traffic Projections, EC, jul 2003.

U drugoj relevantnoj studiji „The Transport Infrastructure Regional Study („TIRS”) in the Balkans” (Louis Berger S.A. po narudžbini ECMT, mart 2002) takođe su izvedene projekcije razvoja intenziteta transporta roba i putnika u Jugoistočnoj Evropi do 2015.godine za svaki od modaliteta transporta. Intetnziteti transporta su projektovani za tri alternativna scenarija ekonomskog razvoja. Prema ovoj studiji u periodu 2000–2015.godine intenzitet drumskog saobraćaja mogao bi da poraste od 168% u pesimističkoj varijanti do 260% u optimističkoj varijanti.

Obe studije prognoziraju da će jedna od posledica ekonomskog razvoja Republike Srbije u narednoj dekadi svakako biti dinamičan rast motorizacije, to jest broja putničkih vozila i kamiona po glavi stanovnika, odnosno uopšte intenziteta drumskog saobraćaja, dok će uticaj ekonomskog rasta na razvoj železničkog i rečnog transporta biti značajno manji.

Studija „European Energy and Transport: Trends to 2030 – Update 2007” (EC-Directorate General for Energy and Transport, 2008) prezentira scenarije dugoročnijeg razvoja potrošnje energije u sektoru transporta na nivou EU-27 i po zemljama-članicama.

Projekcije su bazirane na korišćenju osnovnog modela „PRIMES” (koji je razvio konzorcijum pod rukovodstvom Nacionalnog Tehničkog Instituta iz Atine) i niza specijalizovanih modela, a obuhvatile su period 2005–2030. godine.

Projekcije za Bugarsku i Rumuniju, međutim, pokazuju posebnosti u odnosu na prosek EU-27 i sličnosti sa perspektivom Srbije, i u tom smislu su dosta interesantne kao podloge za povlačenje analogija. Štaviše, čitav niz parametera koji opredeljuju potencijal razvoja potrošnje motornih goriva (geografske i sociodemografske karakteristike, dostignuti stepen i prognozirana dinamika ekonomskog razvoja, stepen motorizacije, „starost” voznog parka i dr.) vrlo su sličnog karaktera.

Kvantitativni faktori su po pravilu ulazni parametri za projektovanje razvoja sektorske tražnje korišćenjem submodela i univerzalnog su karaktera. Praktično nema modela koji ne uključuje korelaciju razvoja bruto domaćeg proizvoda (ili razvoja BDP-a po glavi stanovnika) i razvoja intenziteta saobraćaja (ili razvoja potrošnje energije u sektoru saobraćaja).

Drumski saobraćaj je ubedljivo dominirajući sektor transporta po obimu potrošnje motornih goriva. U tom smislu se i izradi projekcija razvoja tražnje motornih goriva u ovom sektoru transporta putnika i roba posvećuje i najveća pažnja, a odgovarajući submodeli za prognoziranje razvoja potrošnje motornih goriva uključuju najveći broj uticajnih parametara i kriterijuma.

Po pravilu se u submodel prvo uvode osnovni parametri za izradu projekcija inteziteta drumskog saobraćaja u jednoj zemlji, a to su: (1) rast bruto domaćeg proizvoda (neizostavan parametar u svakom modelu), (2) demografski razvoj i (3) razvoj motorizacije (broja registrovanih motornih vozila).

Nakon toga se u submodel uvode još neki parametri i kriterijumi koji bitnije opredeljuju obim i strukturu potrošnje motornih goriva, kao što su: (4) stepen osavremenjavanja voznog parka (obim prodaje motornih vozila ili broj prvi put registrovanih novih motornih vozila), (5) tehnološko-tehnički progres na planu redukcije specifične potrošnje motornih goriva (energetska efikasnost vozila), (6) razvoj odnosa tražnje MB i DG i (7) stepen supstitucije sa alternativnim gorivima.

U slučaju raspoloživosti podataka se osnovnim faktorima mogu pridodati i neki dopunski parametri ili kriterijumi, kao što su udeo vozila sa klima uređajima (poželjno ako postoje podaci), a ređe i prosečna kilometraže koju godišnje prelaze vozila ili kretanja cena motornih vozila. Bitan parametar je svakako i cena motornih goriva – pri čemu se uzimaju u obzir dugoročniji trendovi, dok je manji uticaj kratkoročnijih variranja (kao što je to nedavno bio slučaj kada su cene nafte u dvogodišnjem periodu prešle put od 60 USD do 150 USD, pa onda do 35 USD po barelu).

Uticaj napred naznačenih faktora se u submodelu kvantifikuje aplikacijom određenih elasticiteta.

Tražnja motornih goriva u transportu roba je u uskoj korelaciji i sa intenzitetom međunarodne razmene, pri čemu razvoj potrošnje opredeljuju rastojanja koja se prelaze i tonaža robe koja se transportuje (mereno u tonskim kilometrima). Kao dopunski parametar se može koristiti postojeća statistika ulazaka u zemlju kamiona sa ino-tablicama.

Kvalitativni faktori su posledica specifičnosti razvoja nacionalnog tržišta i/ili trendova u geo-političkom okruženju, u formi kriterijuma koji imaju upliva na projektovanje razvoja tražnje motornih goriva ali ne mogu biti kvantifikovani. Ovi kriterijumi se koriste za korigovanje univerzalnih projekcija razvoja potrošnje motornih goriva. Pri dimenzionisanju buduće tražnje motornih goriva u Republici Srbiji od posebnog značaja je uzeti u obzir nepovoljne istorijske okolnosti koje su uslovile prekid razvoja tražnje u zadnjoj dekadi prošlog veka (građanski rat, sankcije, NATO bombardovanje praćeno razaranjem mostova i industrijskih objekata). Ne manje važan je i napor da se ekspertski sagledaju i procene efekti globalne ekonomske krize, sa kojom se i Republika Srbija upravo suočava.

A možda je još bitnije uzeti u obzir i regionalne specifičnosti koje će nesporno imati uticaja na razvoj tražnje u narednom periodu, kao što su:

efekti obnavljanja korišćenja drumskog, železničkog i rečnog saobraćaja na pravcu koji obezbeđuje najekonomičniji tranzit od Zapadne i Centralne Evrope do Grčke (kao članice Evropske Unije), Azije i Srednjeg Istoka;

efekti dogradnje i rekonstrukcije Panevropskog Koridora 10 i njegovih bočnih grana B i C, sa inoviranjem glavne i pomoćne infrastrukture;

efekti afirmacije regiona jugoistočne Evrope kao zone slobodne trgovine (CEFTA).

Prema zvaničnim podacima MMF-a, u Republici Srbiji je 2007. godine ostvaren bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, računat prema paritetu kupovne moći, na nivou od 10.071 međunarodnih USD (a preliminarno za 2008. godinu – 10.911 USD). Poređenja radi, Rumunija je 2007. godine postigla „per capita“ BDP (PPP) od 11.400 USD (procena od 12.698 USD u 2008. godini)., a Bugarska 11.310 USD (12.372 USD).

Interesantno je posmatrati period 2001-2006. godine i uporediti realno ostvareni rast BDP od prosečno 5,6% godišnje sa rastom BDP-a koji je projektovan u „REBIS” studiji za Republiku Srbiju. U „REBIS” studiji projektovan je rast BDP-a po glavi stanovnika od 4,3% u realističkoj varijanti ekonomskog razvoja, odnosno 6% u optimističkoj varijanti (u pesimističkoj varijanti je bila projektovana stopa od 3,5%, te je ne treba ni razmatrati). Pošto je u studiji projektovan demografski rast od 0,5% godišnje, a zabeležena je stagnacija, proizlazi činjenica da je u optimističkoj varijanti u stvari kalkulisano sa rastom BDP po glavi stanovnika od 6,1% godišnje, a u realističkoj varijanti sa 4,4%. Drugim rečima, ostvarenja ekonomskog razvoja u Republici Srbiji bila su umnogome bliža optimističkoj varijanti.

U naredne dve godine (2007, 2008.) je Republika Srbija zabeležila prosečan rast BDP-a po glavi stanovnika od 6,6%, a u „REBIS” studiji se kalkulisalo sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 5,5% u periodu 2006-2015 godina. Dakle, prognoze razvoja intenziteta saobraćaja u Republici Srbiji do 2025. godine izvedene u „REBIS” studiji pod optimističkom varijantom mogu se usvojiti kao sasvim kvalitetna podloga i za projektovanje rasta domaće potrošnje motornih goriva.

U prilozima ovog dokumenta vrlo detaljno su elborirani i ostali relevantni kvantitativni i kvalitativni faktori koji opredeljuju budući razvoj tražnje MB i DG u Srbiji, uzete u obzir i analogije sa najaktuelnijim predviđanjima Evropske Unije na ovu temu, i svi ovi parametri i kriterijumi su ugrađeni u projekcije razvoja tražnje motornih goriva i sirove nafte izvedene do 2012., 2015., 2020. i 2025. godine.

Projekcije potrošnje motornih benzina (MB) i dizel goriva (DG) u Republici Srbiji su pošle od:

istorijskog razvoja prometa motornih goriva u drumskom saobraćaju (MB, DG i TNG-„autogas”), i razvoja prometa DG u železničkom i rečnom saobraćaju;

rasta BDP-a po glavi stanovnika u periodu 2001 – 2008. godina, i prognoza srednjeročnog razvoja istog u Srbiji do 2013. godine (korišćene su projekcije EBRD, IMF i EIU s kraja Januara 2009. godine, dakle sa ukalkulisanim recesionim efektima tekuće svetske ekonomske krize);

projekcija dugoročnog razvoja BDP-a po glavi stanovnika i potrošnje motornih goriva u Bugarskoj (BUL) i Rumuniji (RUM) do 2020. i 2025. godine, koje su prezentirane u dokumentu „European Energy and Transport – Trends to 2030” iz 2008. godine, uz proveru pretpostavke da postoji analogija u budućem privrednom razvoju i rastu tražnje motornih goriva između ovih susednih zemalja i Srbije;

činjenice da, obzirom na aktuelni nivo „per capita” BDP-a (i prognoze njegovog rasta) i dostignuti nivo motorizacije (202 automobila na 1.000 stanovnika u 2007. godini), Srbija do 2025. godine neće ući u saturacionu fazu razvoja intenziteta drumskog saobraćaja;

ocene da će na razvoj tražnje motornih goriva značajnije uticati dinamično modernizovanje voznog parka po aktuelnim stopama od 4-6% godišnje, i to zbog:

(1) rasta energetske efikasnosti kod novijih drumskih vozila, tj. kontinualne redukcije specifične potrošnje MB i DG (negativan elasticitet);

(2) daljeg povećanja udela „dizelaša“ u prodaji putničkih vozila, jer oni u poređenju sa „benzincima“ troše manje goriva (negativan elasticitet);

(3) porasta broja vozila sa klima uređajem, koji u letnjim mesecima povećava specifičnu potrošnju goriva (pozitivan elasticitet);

6) prognoza da udeo TNG-a u ukupnoj potrošnji motornih goriva u drumskom saobraćaju neće premašivati nivo dostignut 2007/2008. godine, a koji iznosi oko 14% (procenat koji je veoma značajno iznad evropskog proseka);

7) procene da je rast udela DG na račun MB u domaćoj maloprodaji već ušao u saturacionu fazu;

8) procene da će od 2010. godine Republika Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, započeti sa primenom direktiva i preporuka Evropske Komisije na planu supstitucije fosilnih motornih goriva sa alternativnim gorivima, pri čemu bi merljivi efekti po osnovu tržišne penetracije biogoriva bili registrovani od 2010. godine, po osnovu prisustva hibridnih vozila od 2015. godine, a po osnovu električnih i „fuel-cell” vozila počev od 2020. godine;

9) projekcija razvoja inteziteta saobraćaja u Republici Srbiji koje su prezentirane u „REBIS“ studiji iz 2003. godine, koje su kritički evaluirane kroz poređenja prognoza i ostvarenja u periodu 2003-2008. godina.

Za projektovanje produktovoda za transport motornih goriva kroz Srbiju, odnosno za dimenzionisanje terminala, od bitnog je značaja i adekvatno dimenzionisanje regionalne tražnje. Regionalizacija tražnje je izvedena i prezentirana u Prilogu, a podlogu su predstavljali zvanični podaci „NIS-Petrol”-a. Da se radi o reprezentativnom uzorku govori podatak da je „NIS-Petrol” u 2007. godini realizovao preko 66% veleprodaje i blizu 40% maloprodaje motornih goriva na nacionalnom tržištu. Na teritoriji Republike Srbije postoji oko 1.420 benzinskih stanica od čega „NIS-Petrol” ima 515 ili 36%. Ova struktura se može usvojiti i za dugoročnije projekcije, obzirom na ugovornu obavezu „Gazprom Neft” -a, novog većinskog vlasnika „NIS a.d.” da budući udeo ove kompanije u veleprodaji i maloprodaji naftnih derivata na tržištu Republike Srbije neće biti ispod nivoa ostvarenja u 2008. godini.

Sve statističke podloge i kalkulacije korelacija, elasticiteta i komparacija uzetih u obzir pri projektovanju domaće tražnje MB i DG, prezentirani su u prilozima ovog dokumenta.

Dijagram 4.4. Projekcija potrošnje MB i DG u Republici Srbiji (2012, 2020 i 2025. godina) Dijagram 4.5. Projekcija obima prerade nafte u Republici Srbiji do 2012. godine [pic] [pic]

Projekcija razvoja intenziteta cevovodnog transporta nafte u ovom dokumentu, koja je prikazana na dijagramu 4.5., bazirana je na:

istorijskom razvoju obima prerade sirove nafte ostvarenom u srpskim rafinerijama u prethodnom periodu, sa posebnim akcentom na ostvarenjima u periodu 2001 – 2008. godina;

projekcijama razvoja tražnje motornih benzina i dizel goriva u Republici Srbiji (koje su preuzete iz prethodnog poglavlja ovog dokumenta);

projekciji obima prerade sirove nafte, preuzetoj iz srednjeročnog strateškog plana NIS-a;

pretpostavci da će se ostvarivati lagana promena strukture „izlaza” srpskih rafinerija u korist „belih” derivata;

pretpostavci da će od 2011. godine biti dozvoljen uvoz svih motornih goriva (saglasno ugovornoj obavezi vlade Republike Srbije prema ruskom “Gazprom Neft”-u da održava trenutnu restrikciju na uvoz naftnih derivata do 31.12.2010. godine), te da će se udeo uvozne komponente u strukturi potrošnje motornih goriva na nivou Republike Srbije lagano povećavati.

STRATEšKI PLANOVI RAZVOJA

Uspostavljeni razvojni ciljevi u domenu razvoja sistema naftovoda i produktovoda su:

modernizacija i obnavljanje postojećeg naftovoda;

proširenje skladišnih prostora za naftu i derivate nafte;

uvođenje integrisanog upravljanja i regulacije ukupnim sistemima cevovodnog transporta;

priprema preduslova za realizaciju savremenih komunikacijskih instalacija i sistema (optički kablovi) uz trase naftovoda i produktovoda;

obezbeđenje preduslova za realizaciju makroprojekata cevovodnog transporta nafte i derivata:

učešće u izgradnji Panevropskog naftovoda, kao međudržavnog projekta u nameri,

izgradnja sistema produktovoda kroz Srbiju (potreba za supstituisanjem neracionalnog transporta naftnih derivata isključivo konvencionalnim vidovima transporta).

Zajednička komponenta u realizaciji svih razvojnih ciljeva je minimiziranje negativnih uticaja na životnu i radnu sredinu.

Komparativne „jake” i „slabe” tačke u odnosu na realizaciju ovako zacrtanog razvoja su sledeće:

Prednosti:

znanje i iskustvo kadrova JP „Transnafta” u oblasti cevovodnog transporta sticano višedecenijskim radom u izgradnji, puštanju i eksploataciji postojećeg naftovoda;

izuzetno povoljan položaj u odnosu na potencijalno veliko tržište Zapadne Evrope (posmatrano sa aspekta izgradnje Panevropskog naftovoda), kao i za snabdevanje zemalja u okruženju sa naftnim derivatima (posmatrano sa aspekta izgradnje produktovoda kroz Srbiju, sa mogućnošću povezivanja sa okruženjem);

Slabosti:

amortizovana postojeća oprema, posebno cevovodi i deo stacionarne opreme;

manjak skladišnog prostora za budući autonoman rad i dalji razvoj delatnosti;

višegodišnja investiciono-razvojna stagnacija;

utisak da se brže odvija konkretizacija alternativnih naftovoda iz Kaspijsko- crnomorskog regiona nego Panevropskog naftovoda;

inertnost i neažurnost dela nadležnih državnih i pratećih institucija u obezbeđivanju preduslova (akti, odluke, rešenja, revizije) i podrške za realizaciju prihvaćenih programa razvoja.

U odnosu na vremenski horizont do 2012. godine strateški planovi razvoja JP „Transnafta“ uglavnom i dalje egzistiraju u izvornom obliku, a promene se odnose uglavnom na status i dinamiku realizacije makro razvojnih projekata Sistem produktovoda kroz Srbiju i Panevropski naftovod (PEOP).

U ovom periodu značajno mesto se posvećuje analizi i planovima modernizacije i permanentnog podiznja radnih performansi postojećeg naftovoda. U posmatranom dvogodišnjem periodu proteklom od prethodno definisanih strateških planova, JP „Transnafta” je odložila projektovanje produktovoda na etapi od Niša do Prištine i odustala od proširenja skladišnog prostora za naftu. Prema tome, razvojni ciljevi u domenu razvoja sistema naftovoda i produktovoda neznatno su izmenjeni, ponovo definisani i usmereni ka:

kontinuiranoj dijagnostici, obnavljanju, modernizaciji i stalnom podizanju radnih performansi postojećeg naftovoda od Sotina do Pančeva, kao i pripadajućeg terminala za sirovu naftu u Novom Sadu i merne stanice u Pančevu.

stvaranju povoljnijeg ambijenta za pripremu i realizaciju projekata za cevovodni transport sirove nafte (PEOP) i naftnih derivata (Sistem produktovoda kroz Srbiju).

pripremi, izradi i realizaciji različitih modela za investiranje u visokokapitalne projekate cevovodnog transporta nafte i derivata.

U periodu 2007 – 2008 godina je postojeći sistem naftovoda od Sotina, preko Novog Sada do Pančeva (154,3 km) tarifno podeljen kao DN1 (Sotin-Novi Sad = 63,3 km) i DN2 (Novi Sad-Pančevo = 91 km) i podvrgnut revitalizaciji, osavremenjavanju i razvoju određenih elemenata naftnog sistema. Počev od klasičnog tekućeg održavanja do razvoja određenih delova sistema naftovoda, u posmtranom periodu realizovane su brojne aktivnosti, koje generalno determinišu njegovo aktuelno stanje:

dijagnostika i ispitivanje stanja naftovoda postupkom „inteligentnog magnetnog kracera“, locirana su mesta oštećenja i pristupilo se odgovarajućoj planskoj sanaciji;

ispitivanje stanja katodne zaštite i kvaliteta izolacione obloge naftovoda, sa planom sanacije;

redovna servisna održavanja rotirajućih uređaja – linijskih i buster pumpi, merila protoka nafte, radarskih merila nivoa nafte u rezervoarima, ventila/aktuatora na terminalu Novi Sad (TNS) i blok stanicama, instrumentacije i nadzorno-upravljačkih sistema na TNS, trafo stanica, mašinskih i elektro instalacija i drugo;

u 2007. godini realizovana je verifikacija masenih merila protoka za naftu na kraju naftovoda na Mernoj stanici Pančevo (MSP), sa važnošću do 2010. godine;

nakon razvojnog definisanja u toku 2007. godine i urađenog projekta zamene zastarelog i neispravnog komunikacijskog sistema koaksijalnog kabla, u toku je realizacija polaganja HDPE obloge – „oklopne zaštite” za instaliranje savremenijeg visoko-kapacitativnog optičkog kabla, koji će omogućiti savremeno integrisano upravljanje i regulaciju postojećih i budućih procesa rada u cevovodnom transportu nafte i derivata nafte, u perspektivi (na deonici DN1 radovi se privode kraju);

završeni su radovi snimanja rečnog korita Dunava i Tise na mestima prelaza naftovoda na drugu obalu navedenih reka (institut „Jaroslav Černi”).

U predstojećem periodu je neophodno realizovati još i sledeće aktivnosti u sklopu razvoja postojećeg sistema cevovodnog transporta nafte i derivata nafte:

projektovanje, nabavka, isporuka, ugradnja i verifikacija komercijalnih mernih mostova u Bačkom Novom Selu i Novom Sadu;

zamena koaksijalnog kabla sa optičkim kablom na trasi naftovoda i adaptacija komunikacionog sistema i sistema daljinskog upravljanja i nadzora na trasi naftovoda od Bačkog Novog Sela, preko TNS, do MSP;

nabavka, ugradnja i puštanje u rad izuzetno bitnih blok-ventila na blok stanicama naftovoda;

projektovanje i pripremni radovi za izgradnju novih rezervoara za sirovu naftu, kao i još niz razvojnih aktivnosti specificiranih u tabeli 4.7.

Projekat izgradnje sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju koncipiran je u cilju podizanja ekonomske efikasnosti i ekološke bezbednosti snabdevanja sa motornim gorivima glavnih centara tržišne potrošnje na teritoriji Republike Srbije, ali i gravitirajućeg okruženja. Projekat je predvideo razvoj cevovodnog transporta svih tipova motornih benzina i dizel goriva.

Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi pa i u bliskom okruženju koja nema cevovodni sistem transporta naftnih derivata. Prema tome, osnovni cilj Projekta izgradnje sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju je izgradnja cevovodnog sistema kojim bi se motornim gorivima snabdevali najveći potrošački centri u Republici Srbiji. Takođe, izgradnja produktovoda na trasi od Pančeva do Novog Sada ima za cilj i realizaciju mogućnosti komplementarne izmene poluproizvoda rafinerija, radi postizanja viših valorizacionih efekata ukupne rafinerijske prerade. Izgradnjom sistema produktovoda se u perspektivi otvara i realna mogućnost povezivanja produktovoda sa gravitirajućim tržištima (obodnim područjima) zemalja u najbližem okruženju.

Produktovodom se postiže veća pouzdanost, ekonomičnost, efikasnost i kontinualnost u snabdevanju tržnih centara Republike Srbije motornim gorivima. Ekološki i akcidentni rizici se smanjuju na najmanju moguću meru, smanjenjem broja pretovara se redukuju gubici, magistralni putni saobraćaj se znatno smanjuje i rasterećuje, produžava se vek trajanja kolovoznih traka i drugo. Treba, međutim, naglasiti da ekonomičnost jednog produktovoda bitno podiže nemogućnost korišćenja vodenog transporta, jer se po cenovnoj konkurentnosti jedino transport baržama ili tankerima približava cevovodnom transportu.

Projekat izgradnje sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju je u realnoj razvojnoj prednosti u odnosu na mnogo složeniji međudržavni projekat izgradnje Panevropskog naftovoda. Kao autonoman domicilni projekat, sistem produktovoda kroz Republiku Srbiju se bar u pripremnoj fazi dokumentacionih podloga već nalazi u realizaciji.

U toku 2006-2007. godine završena je izrada i revidovana je Prethodna studija opravdanosti (PSO) sa Generalnim projektom. Prema tom, sada već zvaničnom dokumentu, studijski je potvrđen koncept, ekonomska, ekološka i ukupna efikasnost cevovodnog transportnog sistema derivata kroz Republiku Srbiju.

Status projekta:

Prema varijanti koju PSO sa Generalnim projektom predlaže za usvajanje, projektovano je da se produkti, odnosno gorivo (benzini i dizel goriva) transportuju iz jednog otpremnog terminala u Pančevu (praktično iz RNP) do više terminala na ukupnoj teritoriji Republike Srbije. Postoje dva tipa prijemnih terminala sa gledišta produktovoda: prijemno-otpremni (Smederevo, Jagodina i RNS), u koje se gorivo doprema, ali koji su i tranzitni terminali za otpremu u sledeće terminale i prijemni-krajnji (Niš, Beograd i Sombor), koji su na kraju nekih od produktovodnih pravaca. U prijemno-otpremnim terminalima predviđene su pumpe za dalji transport goriva do sledećeg terminala, kao i pretpumpe za manipulisanje derivatima u okviru terminala (iz rezervoara u rezervoar), odnosno za prebacivanje derivata iz terminala u terminal (iz rezervoara na terminalu do usisnog cevovoda pumpi predviđenih za dalji transport). Magistralni produktovodi koji su predmet ovog projekta, izvode se metodom podzemnog polaganja, što je uobičajena praksa za ovu vrstu cevovoda. Prelazi trase produktovoda preko reka Dunav, Velika Morava i Tisa, kao i kanala DTD, izvode se tehnikom horizontalnog usmerenog podbušivanja (HDD).

Prema rezultatima izvršenih procena, ukupan kapacitet budućeg produktovoda se projektuje na nivou od oko 4,33 miliona tona. Računa se sa kapacitetom od oko 1,6 mil. tona za benzine i oko 2,7 mil. tona za dizel goriva.

Pri tome, projektovani potencijal domaćeg tržišta determiniše ukupan kapacitet svih terminala od preko 3,36 miliona tona (1,11 mil.tona za benzine i oko 2,25 mil. tona za dizele). U ukupnom kapacitetu sistema produktovoda, udeo transporta motornih goriva za domaće tržište iznosi 77-78%, a ostalo je predviđeni kapacitet za tržišta u neposrednom okruženju.

Tabela 4.5. Projektovani kapaciteti terminala za domaće tržište i okruženje (u tonama)

Terminal Motorni benzini (MB) Dizel goriva (DG) SvegaMB+DG Domaće tržište Okru-ženje Ukupno Domaće tržište Okru-ženje Ukupno Sombor 75 836 73 944 149 780 178 877 162 965 341 842 491 622 Novi Sad 165 847   165 847 362 400   362 400 528 248 Smederevo 117 475   117 475 276 446   276 446 393 922 Jagodina 218 510 73 743 292 253 468 967 106 393 575 360 867 613 Niš 158 937 330 932 489 869 358 635 219 352 577 987 1 067 857 Ukupno: 1 116 447 478 619 1 595 066 2 249 326 488 710 2 738 036 4 333 101

Izvor: Prethodna studija opravdanosti za izgradnju produktovoda kroz Srbiju sa Generalnim projektom, „Energoprojekt Industrija” a.d., Novi Beograd, 2007

Kvantifikovanju veličine planiranih terminala prethodilo je vezivanje pojedinih okruga u Republici Srbiji i potencijalnih tržišta u okruženju za konkretan terminal sa kojeg bi bilo, sa aspekta troškova transporta, najcelishodnije i najisplativije prevoziti motorna goriva cisternama do gravitirajućih benzinskih stanica. Prema rezultatima izvršenih procena, najveće kapacitete treba predvideti za terminale Niš (za snabdevanje Južne Srbije, KiM, Bugarske i Makedonije) i Veliko Selo (za snabdevanje Beograda i dela Banata).

Efikasna realizacija ovog makro projekta je u direktnoj vezi sa sistemskim uslovima u zemlji, koji trenutno nisu odgovarajući, radi čega se mnoge predviđene razvojne aktivnosti permanentno odlažu i prete da ugroze nastavak njihove realizacije. Tako je u 2007. godini, od desetak razvojnih aktivnosti predviđenih Zakonom o planiranju i izgradnji, realizovana samo izrada Prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom. Ostale planirane aktivnosti, koje po pravilu slede sukcesivno, nisu realizovane zbog nepostojanja sistemskih podloga (izrada dopuna Prostornog plana Republike Srbije, nedefinisani imovinski odnosi za trase i terminale produktovoda, kao i različita institucionalna kašnjenja). Nažalost, ovaj trend bi mogao da se nastavi i u narednim godinama, ukoliko ne dođe do efikasnijeg rešavanja sistemskih uslova definisanih Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine i Programom njenog ostvarivanja.

Tabela 4.6. Transportni kapaciteti po deonicama produktovodnog sistema

Red.br. Produktovod km MBtona/godm3/god DGtona/godm3/god Ukupnom3/god I faza P o z i c i j a Svega PLANSKI HORIZONT Faza investicionog razvoja 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA 91.670 3.390 4.635 21.235 15.640 46.770 Razvoj sistema postojećeg naftovoda 6.250 2.025 2.545 560 560 560 Projektovanje, ugradnja i verifikacija komercijalnih mernih mostova u Bačkom Novom Selu i Novom Sadu 1.335 335 1.000 – – – Otkup zemljišta, pripremni radovi i izrada pristupnog puta za MS Bačko Novo Selo 55 55 – – – – Zamena koaksijalnog sa optičkim kablom na trasi naftovoda i adaptacija komunikacionog sistema i sistema daljinskog upravljanja i nadzora na trasi naftovoda od Dunava (BNS) preko TNS do MS Pančevo 1.260 555 705 – – – Nabavka, ugradnja i puštanje u rad blok-ventila na blok stanicama naftovoda 390 110 280 – – – Nabavka i ugradnja višekanalnog temperaturnog uređaja za zaštitu VN motora sa povezivanjem na PLC-SCADA sistem na TNS 60 60 – – – – Nadogradnja i osavremenjavanje uređaja za praćenje i zaštitu na TNS 55 55 – – – – Unapređenje, održavanje i remont sistema za merenje protoka na MS Pančevo 55 55 – – – – Nadogradnja i osavremenjavanje uređaja u trafo-stanici 55 55 – – – – Nabavke i ugradnje različitih ventila 215 215 – – – – Nabavka i ugradnja analizatora sadržaja vode u nafti 35 35 – – – – Ostala ulaganja u postojeći sistem naftovoda 1.620 280 335 335 335 335 Ostala ulaganja u održavanje i razvoj poslovnog sistema 1.115 215 225 225 225 225 Razvoj sistema produktovoda 77.420 1.365 890 18.675 14.280 42.210 Otkup zemljišta za terminal produktovoda u Pančevu 1.365 1.365 – – – – Otkup zemljišta za terminal produktovoda u Smederevu 890 – 890 – – – Otkup zemljišta za terminal produktovoda u Jagodini 2.670 – – 2.670 – – Otkup zemljišta za terminal produktovoda u Nišu 3.335 – – 3.335 – – Izgradnja deonice Pančevo–Smederevo, sa izgradnjom otpremnog terminala u Pančevu 21.000 – – 5.280 7.945 7.775 Izgradnja deonice Smederevo–Jagodina 10.550 – – – – 10.550 Izgradnja deonice Jagodina–Niš 10.550 – – – – 10.550 Izgradnja deonice Pančevo–Novi Sad 20.060 7.390 6.335 6.335 Izgradnja deonice Pančevo–Beograd (Veliko Selo) 7.000 – – – – 7.000 Razvoj skladišta 8.000 – 1.200 2.000 800 4.000 Izgradnja novih rezervoara za naftu 8.000 – 1.200 2.000 800 4.000 OSNIVAČKA ULAGANjA 5.911 991 539 841 1.743 1.797 Razvoj sistema postojećeg naftovoda 20 20 – – – – Studija procene uticaja projekta „Nabavka, ugradnja i verifikacija komercijalnih mernih mostova“ na životnu sredinu 20 20 – – – – Razvoj sistema produktovoda kroz Srbiju  3.409 746 352 671 1.233 407 SO sa IP za deonicu Pančevo–Smederevo 190 190 – – – – Strateška studija o proceni uticaja na životnu sredinu za deonicu Pančevo–Smederevo 40 40 – – – – GP za deonicu Pančevo–Smederevo 125 125 – – – – Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za deonicu Pančevo–Smederevo 17 – 17 – – – Izrada regulacionog plana za terminal Pančevo * 35 35 – – – – SO sa IP za deonicu Smederevo–Jagodina 280 – – 280 – – Strateška studija o proceni uticaja na životnu sredinu za deonicu Smederevo–Jagodina 22 – – 22 – – GP za deonicu Smederevo–Jagodina 415 – – – 415 – Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za deonicu Smederevo–Jagodina 17 – – – 17 – SO sa IP za deonicu Jagodina–Niš 280 – – 280 – – Strateška studija o proceni uticaja na životnu sredinu za deonicu Jagodina–Niš 22 – – 22 – – GP za deonicu Jagodina–Niš 415 – – – 415 – Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za deonicu Jagodina–Niš 17 – – – 17 – SO sa IP za deonicu Pančevo–Novi Sad 246 246 – – – – Strateška studija o proceni uticaja na životnu sredinu za deonicu Pančevo–Novi Sad ** GP za deonicu Pančevo–Novi Sad 335 – 335 – – – Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za deonicu Pančevo–Novi Sad ** SO sa IP za deonicu Pančevo–Beograd (Veliko Selo) 45 – – 45 – – Strateška studija o proceni uticaja na životnu sredinu za deonicu Pančevo– Beograd (Veliko Selo) 22 – – 22 – – GP za deonicu Pančevo–Beograd (Veliko Selo) 55 – – – 55 – Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za deonicu Novi Sad–Sombor 17 – – – 17 – SO sa IP za deonicu Novi Sad–Sombor 275 – – – 275 – Strateška studija o proceni uticaja na životnu sredinu za deonicu Novi Sad–Sombor 22 – – – 22 – GP za deonicu Novi Sad–Sombor 390 – – – – 390 Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za deonicu Novi Sad–Sombor 17 – – – – 17 Izrada prostornog plana područja posebne namene za Sitem produktovoda kroz Srbiju * 110 110 – – – – Razvoj skladišta 237 110 17 – – 110 GP za izgradnju novih rezervoara za naftu 220 110 – – – 110 Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za izgradnju novih rezervoara 17 – 17 – – – Panevropski naftovod (PEOP) 2.245 115 170 170 510 1.280 Pripremna (pristupna) ulaganja 170 115 55 – – – Prethodna studija opravdanosti sa Generalnim projektom 230 – 115 115 – – SO sa IP 455 – – 55 400 – GP 1.390 – – – 110 1.280 UKUPNA INVESTICIONA ULAGANjA  97.581 4.381 5.174 22.076 17.383 48.567

* Planska dokumenta čija je izrada izvesna. U ovom momentu je nemoguće predvideti šta će još od planske dokumentacije biti neophodno izraditi u okviru realizacije makro-projekta Razvoj sistema produktovoda.

** Obuhvaćene u odgovarajućim projektima kod deonice-etape Pančevo–Smederevo.

Dinamika realizacije planiranih investicionih ulaganja prezentirana u prethodnoj tabeli polazi od procene da će do kraja 2013. godine u okviru realizacije projekta Sistema produktovoda kroz Srbiju biti okončana samo deonica Pančevo-Smederevo. Deonica Pančevo-Novi Sad bila bi izgrađena do kraja 2014. godine (te godine bi se u izgradnju utrošilo dodatnih 5,28 miliona EUR), a ostale deonice bi mogle da budu završene u periodu 2015 – 2018. godina.

Obzirom na nedifinisani vremenski horizont, i uopšte neizvesnosti u pogledu realizacije projekta izgradnje Panevropskog naftovoda (PEOP), kao i mnogo nepoznanica da bi se u kalkulacije ušlo sa relevantnim podlogama, u ovom dokumentu je prezentiran sažetak ekonomsko-finansijskih efekata ulaganja samo za razvojni projekat Razvoj sistema produktovoda kroz Srbiju. Pri tome su ovi efekti sračunati nezavisno od rezultata tekućeg poslovanja, na način kako to i propisuje metodologija za ocenjivanje ekonomske i finansijske opravdanosti realizacije makro-investicija.

Podaci su preuzeti iz napred navedene Prethodne studije opravdanosti za izgradnju produktovoda kroz Srbiju, čija je izrada okončana u julu 2007. godine.

Na osnovama elemenata PSO o tržišnim pretpostavkama potrošnje benzina i dizela u horizontu do 2026. godine, sa srednjim scenarijem stope rasta potrošnje u Srbiji i okruženju, ukupan sistem produktovoda je kapacitiran prema prikazu u tabelama 4.5. i 4.6. Odgovarajuća tehnička projekcija je dala procenu investicionih ulaganja u dve varijante: (1) Varijanta „A“: Oko 163,8 miliona EUR ulaganja u ukupan sistem produktovoda bez korišćenja postojećih rezervoarskih kapaciteta „NIS”-a i „Lukoil-Beopetrol”-a za terminale na koridoru produktovoda i (2) Varijanta „B”: Oko 143,5 miliona EUR sa eventualnim korišćenjem navedenih rezervoarskih prostora za buduće terminale.

Planirano je da se sredstva za finansiranje projekta obezbede iz pet izvora: državni bezpovratni ulog (10%); državni povoljni krediti (40%), sredstva obezbeđena na finansijskom tržištu (30%), zajednički ulog subjekata tržišnog snabdevanja (15%) i sopstvena sredstva (5%).

Usvojena je projekcija cena usluga transporta na pojedinim deonicama sistema produktovoda koja omogućava ostvarivanje neto dobiti na zadatom nivou prinosa od 8% u odnosu na investiciona ulaganja.

U Tabeli 4.9. prikazana je struktura cena po deonicama, polazeći od cene transporta na deonici Pančevo-Veliko Selo, koja je u analizi uzeta kao osnov za kalkulaciju na ostalim deonicama. Bitno je napomenuti da je prilikom kalkulacija cena za potrbe ove analize uzeta u obzir elastičnost cena usluga transporta derivata na promenu dužine deonice kojom se derivati transportuju, odnosno da je cena obrnuto proporcionalna povećanju dužine deonice. Posledično, obzirom da se tarifne cene obračunavaju na 100 km, cena usluge transporta na kraćoj deonici značajno je veća od cene transporta na dužoj deonici.

Tabela 4.9. Projektovane tarifne cene transporta motornih goriva produktovodima

DEONICA DUžINA (KM) CENA U EUR/100 KM PANčEVO-VELIKO SELO 9,50 14,66 PANčEVO-SMEDEREVO 34,50 10,36 PANčEVO-NOVI SAD 90,50 6,57 PANčEVO -JAGODINA 121,80 6,14 PANčEVO-SOMBOR 183,00 5,31 PANčEVO-NIš 209,80 5,31

Projektovane cene transporta motornih goriva produktovodima su značajno niže od bilo kog modaliteta transporta korišćenjem auto-cisterni. Ipak, bitno je naglasiti da su projektovane cene cevovodnog transporta motornih goriva više od aktuelnih cena rečnog transporta i slične cenama transporta vagon-cisternama. Prema svetskim iskustvima bi cene cevovodnog transporta, međutim, morale barem da budu ispod cena železničkog transporta. Da bi se to postiglo, struktura izvora finansiranja predviđena u PSO morala bi biti korigovana u smislu povećanja učešća države (bespovratnih uloga i posebno povoljnih dugoročnih kredita). S obzirom na širi društveni značaj projekta, kao i njegov dugoročni međunarodni značaj sa aspekta budućih regionalnih energetskih interesa, zainteresovanost države i njenih institucije da pomognu obezbeđenje potrebnih sredstava i garancija ne bi smela da bude sporna.

U ocenama finansijske, ekonomske i društveno-ekonomske efektivnosti projekta se kalkulisalo sa diskontnom stopom od 8%.

Analiza finansijskog toka projekta je ukazala na zadovoljavajuću likvidnost od prve godine eksploatacije projekta, sa konstantnim porastom u godinama eksploatacije nakon 2015. godine. Prosečan koeficijent likvidnosti u toku tehnoekonomskog veka projekta je 1,39 za scenario „A“ i 1,46 za scenario „B“.

Analiza ekonomskog toka je dala dinamičku ocenu perioda povraćaja investicionih ulaganja od 14 godina za scenario „A“ i 13 godina za scenario „B“ (u analizi na bazi nediskontovanih primitaka i izdataka su ovi periodi kraći za 12-16 meseci), odnosno Neto sadašnju vrednost (NSV) u iznosu od oko 21,5 mil. EUR i Internu stopu rentabilnosti (ISR) od 12,15% u varijanti realizacije scenarija „A“ i oko 34,8 mil. EUR i 15,42% za scenario „B“.

Statičke i dinamičke ocene projekta u uslovima neizvesnosti su dale sledeće informacije:

statički prag rentabilnosti projekta, pri kome se u funkcionisanju sistema produktovoda prihodi izjednačavaju sa troškovima, determinisan je godišnjem nivou obima transporta od oko 2,4 miliona tona naftnih derivata;

dinamički posmatrajući, projekat pokazuje značajniji stepen osetljivosti u odnosu na promene cena usluga transporta – smanjenje cene za 10% utiče na pad ISR sa 12,15 % na 8,93%, kao i na povećanje perioda povraćaja sa 13,3 godina na 14 godina, za scenario „A“, ili pad ISR sa 15,42% na 11,96%, kao i povećanje perioda povraćaja sa 11,10 godina na 13,4 godina, za scenario „B“; projekat je najmanje osetljiv na promene nivoa varijabilnih troškova (što je i logika cevovodnog transporta, koji karakterišu visoki fiksni troškovi, i to ne samo inicijalna investiciona ulaganja, već i oni u sferi poslovnih rashoda).

Za razliku od finansijsko tržišne ocene efikasnosti koja odražava rentabilnost projekta sa aspekta investitora, društveno-ekonomskom ocenom meri se uticaj investicije na društveno ekonomski razvoj u celini i prema tome se utvrđuje opravdanost projekta sa šireg društvenog značaja. Sa stanovišta društvenog ulaganja u projekat, posmatrana su sva ulaganja iz državnog kredita, sopstvenih izvora, državnog bespovratnog uloga i zajednička ulaganja subjekata tržišnog snabdevanja. Praktično, jedini izvor koji se ne može posmatrati kao ulanje sa aspekta društva je kredit koji bi se obezbedio na finansijskom tržištu kapitala. Kao mera društvene efikasnosti projekta uzima se društvena akumulacija projekta izražena u NSV koju investicioni projekat ostvaruje u svom ekonomskom veku. Društvena NSV projekta iznosi oko 1,17 mil. EUR, a društvena ISR je 6,38% za scenario „A“, odnosno 7,91% za scenario „B“.

Takođe, pored direktnih društveno ekonomskih efekata, treba ponovo pomenuti i indirektne, kao što su učinci projekta na povećanje zaposlenosti, smanjenje troškova održavanja putne infrastrukture, kao i visoke ekološke efekte. Konkretno, izgradnjom svih terminala sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju, planirano je zapošljavanje oko 220 radnika. Sa ekološkog aspekta efekti realizacije ovog projekta su višestruki, a posebno je bitna činjenica da transport kroz savremene cevovodne sisteme bitno redukuje rizik ekoloških akcidenata u poređenju sa postojećim konvencionalnim načinima transporta naftnih derivata. Značajno je ukazati, da i uz kvantitativnu apstrakciju neekonomskih efekata, projekat ostvaruje stopu prinosa u rasponu 6-8%, što se ocenjuje pozitivnim sa stanovišta društvene opravdanosti.

Strateški projekti u domenu transporta nafte i derivata nafte koji imaju makrokarakter – izgradnja Panevropskog naftovoda i izgradnja sistema produktovoda kroz Srbiju – razvojni su programi od posebnog nacionalnog značaja.

Realizacija programa izgradnje Panevropskog naftovoda je u najvećoj meri determinisana međunarodnim okolnostima i efikasnošću svih aktera u realizaciji ovog međudržavnog projekta, pri čemu svakako i Vlada Republike Srbije nosi svoj deo odgovornosti za kvalitet pripremnih aktivnosti.

Efikasnost realizacije projekta izgradnje sistema produktovoda je maksimalno u funkciji podrške države – u fazi pripreme projekta u obezbeđenju regulatornih preduslova (primera radi, kroz dopunu prostornog plana Republike Srbije) i stvaranju povoljnog društvenog ambijenta, a u fazi izvođenja projekta u obezbeđivanju (ili pomoći kod obezbeđivanja) najkvalitetnijih izvora finansiranja (bespovratna sredstva i najpovoljniji dugoročni krediti po osnovu NIP ili sličnih državnih fondova za kapitalni razvoj, koncesiona ulaganja, saulaganja budućih korisnika i slično).

Tarifa za korišćenje naftovoda, koju određuje regulatorna agencija, morala bi da obezbedi dovoljno finansijskog prostora ne samo za tekuće održavanje ovog postojećeg cevovodnog sistema, već i za:

realizaciju razvojnih programa u domenu poboljšanja rada postojećeg naftovoda (a prvenstveno na planu modernizacije sistema za upravljanje i regulaciju), i

kod strateških makro projekata investiranja u nove cevovodne ili skladišne sisteme za finansiranje većine pripremnih aktivnosti u fazi koja prethodi izgradnji (studije, projekti, planska dokumenta, prethodne saglasnosti i drugo).

Na bazi sagledavanja aktuelnih cena transporta motornih goriva auto-cisternama, vagon-cisternama i rečnim plovnim objektima, a imajući u vidu činjenice (1) da je cevovodni tranport karakterističan po visokom udelu fiksnih poslovnih rashoda i (2) da je proizvođačka cena svakog derivata znatno viša u odnosu na cenu sirove nafte, jasno proizilazi logika zašto cene usluga cevovodnog transporta projektovane po pojedinim deonicama produktovoda trebaju da budu različite i značajno iznad cena korišćenja naftovoda. Ali je isto tako logično, a i u skladu sa svetskom praksom, da cena usluge transporta produktovodom mora biti niža od cene drumskog ili železničkog transporta derivata, odnosno bliska ceni rečnog transporta (pod uslovom da postoji mogućnost realizacije rečnoj saobraćaja na određenoj deonici).

Konačno, svaka ozbiljnija izmena koncepcije za realizaciju nekog od strateških razvojnih projekata zahteva verifikaciju rentabilnosti razvojnog programa u novonastalim okolnostima, kao i ponovnu proveru svih graničnih parametara efikasnosti investiranja.

Uvod

Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, usvojila je Narodna skupština u maju 2005.godine („Službeni glasnik RS”, broj 44/05). On je urađen sa namerom da preporuči Vladi/Skupštini Republike Srbije, da saglasno Zakonu o energetici usvoji osnovne ciljeve nove energetske politike, utvrdi prioritetne pravce razvoja u energetskim sektorima, i odobri program donošenja odgovarajućih instrumenata, kojim se omogućuje realizacija ključnih prioriteta u radu, poslovanju i razvoju celine energetskog sistema (u sektorima proizvodnje i potrošnje energije) Srbije.

Osnovna premisa pri izboru ciljeva, utvrđivanju prioriteta i odgovarajućih instrumenata, zasnovana je na političkom opredeljenju zemlje za racionalno usklađivanje razvoja celine energetike sa privredno-ekonomskim razvojem zemlje i njenom uključivanju u evropske integracije. Radi ostvarivanja promovisanih ciljeva energetske politike i realizacije prioritetnih pravaca Strategije, ovim dokumentom se predlaže i dinamika donošenja odgovarajućih instrumenata, kako bi sve ukupne promene u energetskim delatnostima bile ostvarene u saglasnosti sa odgovarajućim političkim, socio-ekonomskim, energetskim i ekološkim opredeljenjima zemlje.

Sadašnji status energetskog sektora u Republici Srbiji i dalje je nepovoljan bez obzira na vidan oporavak pogonske spremnosti i sigurnosti snadbevanja energijom i energentima.

Povećan interes za utvrđivanje i vođenje nacionalne energetske politike, rezultat je saznanja da bez obzira na potrebu reformisanja energetskog sektora i njenih delatnosti, i u tom smislu harmonizovanja nacionalne energetske prakse i regulative sa praksom EU, stanje energetskih resursa, infrastrukture energetskih proizvodnih sektora i strukture energetskih usluga (potreba), a posebno dostignuti nivo socio-ekonomskog razvoja zemlje i time stvorene mogućnosti za sveukupnu (i iz energetskih izvora) zaštitu životne sredine, su toliko raznorodni, da osim opštih-generičkih ciljeva nameću i potrebe utvrđivanja posebnih-specifičnih ciljeva, primerenih svakoj zemlji.

Zbog poznatih okolnosti u proteklom periodu, Republika Srbija je upravo primer zemlje, koja radi dostizanja višeg nivoa socio-ekonomskog razvoja, mora u kratkoročnom periodu da uskladi ne samo razvoj energetike sa privredno ekonomskim razvojem već i razvoj energetskih proizvodnih sektora sa sektorima potrošnje energije. Energetska problematika Republike Srbije, obrazložena u Strategiji uvažavala je potrebu prepoznavanja specifičnih ograničenja i njihovog usklađivanja sa dugoročnim razvojnim ciljevima nacionalne ekonomije, industrije i drugih sektora Srbije.

Sektorski bilansi obrazloženi su u Strategiji energetsko-ekonomskim efektima, dinamikom njihove realizacije i procenom potrebnih ulaganja, po sektorima energetski proizvodnih sistema i sektora potrošnje energije.

Gasovodni sistem Republike Srbije se sastoji od magistralnih, dovodnih i razvodnih gasovoda i gradskih distributivnih mreža srednjeg i niskog pritiska, prijemnih i predajnih stanica za gas, glavnih razvodnih čvorova (GRČ), kompresorske stanice, glavnih merno-regulacionih stanica (GMRS) i merno-regulacionih stanica kod potrošača (MRS).

Osnovu gasovodnog sistema Republike Srbije čini magistralni gasovod Horgoš-Senta-Gospođinci-Batajnica-Velika Plana-Paraćin-Pojate-Kruševac sa velikim prstenom; magistralni gasovod Senta-Mokrin-Elemir-Pančevo-Smederevo (Velika Plana), sa kracima Međa –Banatski Dvor – Elemir- Gospođinci – Novi Sad – Beočin –– Batajnica –Šabac – Loznica – Zvornik – Batajnica – Pančevo; Batočina – Kragujevac – Kraljevo i Bresnica – Čačak – Gornji Milanovac. Taj gasovodni sistem povezuje sva gasna polja u Vojvodini sa potrošačima, omogućuje uvoz gasa iz Rusije preko Mađarske i tranzit gasa za Bosnu i Hercegovinu.

Aktuelni transportni gasovodni sistem Republike Srbije omogućava transport preko 15 miliona m3 na dan, u čega je uključeno i 2 miliona kubnih metara za BiH. Trenutni raspored ulaza i izlaza u gasovodni transportni sistem čini ove kapacitete za sada raspoloživim.

Ostvarivanje alternativnog pravca snadbevanja Srbije uvoznim gasom sa jugoistoka zemlje i aktiviranjem podzemnog skladišta Banatski Dvor, u punom operativnom obimu, koji osim samog PSG Banatski Dvor podrazumeva i budući novi dvosmerni gasovod Gospođinci – Banatski Dvor – Gospođinci, aktuelni raspoloživi kapacitet bi značajno podigao.

Gasovodni sistem visokog pritiska koji čine magistralni i razvodni gasovodi i objekti na njima, i nalazi se u vlasništvu preduzeća JP „Srbijagas”, osim magistralnog gasovoda MG-9, deonica Pojate – Niš koja je u vlasništvu Jugorosgaz A.D. (akcionarsko društvo u vlasništvu JP „Srbijagas” sa 25% i Gasprom-a sa 75%).

Gasovodne mreže srednjeg pritiska i lokalne distributivne mreže niskog pritiska nalaze se u vlasništvu JP „Srbijagas”, Jugorosgaz-a, kao i tridesetak lokalnih distributera.

Transport i distribucija prirodnog gasa za potrebe Republike Srbije, kao i

tranzit prirodnog gasa za potrebe Bosne i Hercegovine, obavlja se u okviru preduzeća J.P. Srbijagas.

A. Osnovni podaci o gasovodnom sistemu

1. Transportni sistem

Broj ulaza prirodnog gasa u transportni sistem (Tabela 7):

Tabela 7.

Uvozni gas 1 (Horgoš) Domaći gas 14 NIS-Naftagas

Broj izlaza prirodnog gasa iz transportnog sistema (Tabela 8):

Tabela 8.

GMRS: 167 PPS: 2 (Zvornik prema BiH, Pojate prema Jugorosgas)

Karakteristike transportnog sistema (Tabela 9):

Tabela 9.

Kapacitet primopredajne stanice Horgoš: 540.000 m3/h ( 13 mil. m3/dan) Radni pritisak transportnog sistema 16 do 50 bar Dužina transportnog sistema 2.140 km Dimenzije gasovoda od DN 150 do DN 750 Prosečna starost transportnog sistema 25 godina

2. Distributivni gasovodni sistem (Tabela 10):

Tabela 10.

Radni pritisak distributivnog sistema za industrijske potrošače 4 do16 bar Dužina distributivnog sistema 650 km Radni distributivni pritisak za široku potrošnju do 4 bar Dužina distributivnog sistema oko 3.000 km Prosečna starost 10 godina

Broj ulaza prirodnog gasa u distributivni sistem (Tabela 11):

Tabela 11.

Ulazi u GMRS 167 Ulazi iz domaćih izvora 7

Broj izlaza prirodnog gasa iz distributivnog sistema (Tabela 12):

Tabela 12.

Industrijski i ostali potrošači 750 Individualna domaćinstva oko 190.000

Potrošnja prirodnog gasa u Republici Srbiji još nije dostigla nivo koji je bio pre 1990. godine, a izmenjena je i struktura potrošnje tako da je smanjena industrijska potrošnja, a povećana potrošnja u toplanama i kod domaćinstava.

Proizvodnja, uvoz i isporuka prirodnog gasa (Tabela 13):

Tabela 13.

 106 m3 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Domaća proizvodnja 236.3 193.4 193.5 186.4 170 316,1 Uvozni gas (sa tranzitom) 2263,5 2248,5 2085,0 2168,4 2200,0 1707,0 Ukupno 2,499.8 2,441.9 2,278.5 2,354.8 2370,0 2023,1

Da bi se dostigla planirana potrošnja prirodnog gasa, shodno Strategiji, 2010. godine od 3,2 h 109m3, treba realizovati programe i projekte modernizacije i revitalizacije postojećih objekata, kao i izgradnje novih magistralnih, razvodnih i distributivnih gasovoda kao i podzemnih skladišta

Polazeći od:

prioriteta daljeg razvoja gasne privrede definisanih Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine;

potpisivanja Ugovora o Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope koji se odnosi na tržište električne energije i gasa i

uticaja koji ima korišćenje prirodnog gasa na životnu sredinu

neophodno je uspostavljanje savremne tehničke regulative koja će omogućiti praćenje najnovijih tehničkih rešenja iz oblasti gasne privrede, obezbediti permanentnu edukaciju kadrova i uspostaviti odgovarajući sistem kvaliteta i nivo sigurnosti.

U gasovodnom sistemu Republike Srbije posebno su izraženi sledeći problemi:

Starost gasovodnog sistema,

Neadekvatno i nedovoljno održavanje sistema kao posledica sankcija međunarodne zajednice,

Mešanje uvoznog prirodnog gasa sa gasom iz domaćim gasnih polja loših karakteristika, što ima za posledicu veliko raubovanje opreme i armature na gasovodnom sistemu,

Rad gasovodnog sistema u neregularnim uslovima promenljivog radnog pritiska što ima za posledicu:

(1) loše stanje cevovoda,

(2) loše stanje opreme za merenje i regulaciju pritiska prirodnog gasa,

(3) loše stanje gasne armature.

Da bi se gore navedeni problemi prevazišli definisane su sledeći programi modernizacije i revitalizacije gasovodnog sistema:

Modernizacija sistema upravljanja, koja obuhvata poboljšanje kvaliteta postojeće upravljačke opreme potrebe operativnog rukovođenja transportnim i distributivnim sistemom, i revitalizacija celokupnog gasovodnog sistema koja obuhvata dovođenje u ispravno i funkcionalno stanje gasovoda, opreme i armature u objektima na trasi gasovoda.

Mere koje treba da se preduzmu radi modernizacije i revitalizacije gasovodnog sistema su sledeće:

inspekcija gasovoda savremenim alatima,

zamena najstarijih gasovoda i opreme novim,

rekonstrukcija postojećih merno-regulacionih stanica,

osavremenjivanje postojećih sistema za:

(1) daljinski nadzor i upravljanje i

(2) merenje isporučenih količina energije.

Prema analizama i procenama JP „Srbijagas” za potrebe modernizacije treba 5 miliona EUR, za ispitivanja i utvrđivanje stanja 3 miliona EUR, kao i 10 miliona EUR za potrebnu revitalizaciju. Izvori sredstava za ove aktivnosti su sopstvena sredstva JP „Srbijagas”, krediti i sredstva Republike Srbije.

Da bi mogli da se razmatraju programi i projekti izgradnje novih magistralnih, razvodnih i distributivnih gasovoda kao i podzemnih skladišta neophodno je pored Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, konsultovati i Prostorni plan Republike Srbije kao i Nacionalni akcioni plan za gasifikaciju na teritoriji Republike Srbije.

Prostorni plan Republike Srbije kao strateški razvojni dokument za period do 2010. godine za dalji razvoj gasovodnog sistema predvideo je povećanje postojećeg transportnog kapaciteta sa 3,8 na 6,8 milijardi m3 godišnje. To će da se ostvari izgradnjom sledećih deonica: Bečej – Gospođinci, Gospođinci – Bačka Palanka – Odžaci, Gospođinci – Banatski Dvor (dvosmerno), Tilva – Bela Crkva, Gospođinci – Beočin, Bečej – Novi Bečej, kao i 19 glavnih mernoregulacionih stanica. Ukupna dužina navedenih magistralnih i razvodnih gasovoda iznosi oko 420 km, dok će se dalja izgradnja distributivnih mreža prirodnog gasa u prvom redu vezivati za dalje proširenje snabdevanja potrošača široke potrošnje i povećanje njihovog broja.

Započeti programi gasifikacije zapadnog dela Republike Srbije, istočnog i južnog (magistralni gasovod Pojate – Niš – Dimitrovgrad, Niš – Knjaževac – Bor – Zaječar – Prahovo, Niš – Leskovac – Vranje i Niš – Prokuplje – Priština), kao i program široke potrošnje. Izgradnjom magistralnog pravca Pojate – Niš – Dimitrovgrad obezbediće se drugi pravac snabdevanja prirodnim gasom iz Rusije preko Bugarske u obimu 5 miliona m3 na dan. Izgradnjom nove magistralne mreže Dimitrovgrad – Niš – Pojate i njenom daljom dogradnjom stvaraju se pretpostavke za brži razvoj gasifikacije središnje Srbije i Kosova i Metohije, povezivanje sa Republikom Crnom Gorom, Republikom Srpskom i BJR Makedonijom.

Trebalo bi napomenuti da je decembra meseca 2008. godine u Moskvi potpisan memorandum, između Gasprom-eksporta i Ministarstva za rudarstvo i energetiku Republike Srbije, o mogućoj gradnji transportnog gasovoda preko teritorije Republike Srbije u dužini od 400 km, kapaciteta minimalnog kapaciteta 30 miliona m3 na dan. Ovaj projekat je od velikog značaja i garantuje realizaciju Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, u ovom delu, jer će da obezbedi neophodne količine prirodnog gasa za potrebe Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije usvojila je Nacionalni akcioni plan za gasifikaciju na teritoriji Republike Srbije. Akcioni plan je u skladu sa ciljevima nove energetske politike i tekućih ograničenja, u okviru dva odabrana scenarija ekonomskog i industrijskog razvoja Srbije. Ovim akcionim planom predviđeno je da se do 2015. godine gasificira 400.000 domaćinstava. Do perioda važenja Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije (2012. godina) realno je očekivati da se gasificira 150.000 domaćinstava i industrijska postrojenja koja se nalaze na novim distributivnim mrežama.

U okviru ovog odeljka detaljno su navedeni programi i projekti izgradnje novih magistralnih, razvodnih i distributivnih gasovoda kao i podzemnih skladišta gasa. Prikazane su procenjene vrednosti objekata, dinamika gradnje i vreme ulaganja. Zbog velikog broja deonica koje treba da budu izgrađene, u daljem tekstu tabelarno će biti prikazani, prema dimenzijama, planirani gasovodi (Tabela 14):

Tabela 14.

Broj Prečnik Dužina Cena Dinamika ulaganja (MM) (KM) (106 EUR) DO 2010. DO 2012. 1 760 30 8,75 4,00 4,75 2 720 248 69,44 24,00 45,44 3 609 170 40,00 10,00 30,00 4 500 140 27,20 9,50 17,70 5 457 88 15,40 5,40 10,00 6 355 216 30,00 12,00 18,00 7 324 95 11,10 5,00 6,10 8 273 146 14,20 6,00 8,20 Ukupno 1133 216,09 75,90 140,19

Investiciona vrednost za izgradnju distributivnih gasnih mreža od polietilenskih cevi prečnika od 40 mm do 180 mm kao i ugradnja kućnih mernoregulacionih setova od G-4 do G-25 prema planu do 2010. godine iznosi 100 miliona EUR.

Realizacija „Nacionalnog akcionog plana za gasifikaciju na teritoriji Republike Srbije” već se ostvaruje kroz Nacionalni investicioni plan. U okviru Nacionalnog investicionog plana, Savet za niskogradnju odobrio je nekoliko projekata finansiranja izgradnje magistralnih i razvodnih gasovoda na teritoriji Republike Srbije kao i za izgradnju prve faze podzemnog skladišta Banatski Dvor u toku 2006. i 2007. godine.

Ministarstvo rudarstva i energetike već je sklopilo, po raspisanom tenderu za podobnost izvođača radova, ugovore vredne više od 20 miliona EUR za izgradnju magistralnih i razvodnih gasovoda. Sredstva su odobrena na osnovu kompletno završene projektne dokumentacije, obezbeđene građevinske dozvole i rešenih imovinsko pravnih odnosa kao i završenog tendera javnih nabavki koje je sprovelo Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije. Takođe, odobrena su sredstva za gradnju dovodno-odvodnog gasovoda do podzemnog skladišta Banatski Dvor.

U toku 2006, 2007 i 2008. godine iz NIP-a je investirano 35.111.000 EUR za magistralne i razvode gasovode i glavne mernoregulacione stanice (Tabela 15):

Tabela 15.

Gasovod Investicona vrednost EUR Procenat (%) izgrađenosti 1 Razvodni gasovod (RG ) i GMRS Užice 2.765.000 100 2 RG 08-02/2 Batočina –Cvetojevac 4.200.000 100 3 RG 09-04 Kruševac-Trstenik-Vrnjačka Banja 3.500.000 100 4 RG 09-04-1 Vrbnica-Aleksandrovac 3.007.000 100 5 RG 08-17 Paljevsko polje-Kosjerić 3.000.000 60 6 RG 08-17 Požega – Arilje 2.250.000 90 7 RG i GMRS Markovac 200.000 100 8 RG i GMRS Miloševac 250.000 100 9 RG i GMRS Požega 339.000 100 10 RG 08-19 Užice –Čajetina- Zlatibor 4.100.000 60 11 Podzemno skladište Banatski Dvor (I faza) 11.500.000 90

Gradnja magistralnih i razvodnih gasovoda kao i glavnih mernoregulacionih stanica kroz NIP je do sada dobro funkcionisala. Međutim, kriza u svetu pa i kod nas smanjila je predviđena sredstva za gradnju gasovoda tako da će, verovatno, ta aktivnost da se ili znatno smanji ili sasvim zaustavi. Pored NIP-a, sredstva za gradnju treba da se obezbede i od međunarodnih institucija kroz zaduživanja JP „Srbijagas” –a.

Problem nesklada isporuke i potreba za energentima pretstavlja problem s kojim se suočava energetska privreda u celini. On dolazi do izražaja u energetskom sistemu sa povećanjem učešća električne energije, lož ulja i prirodnog gasa za potrebe grejanja. Kako proizvodnja tih vidova energije nema sezonski karakter, to se neravnomernost potrošnje mora da rešava pomoću vršnih kapaciteta, rezervi ili skladišta da ne bi došlo do prekida snabdevanja.

Najveći problem koji se javlja u snabdevanju prirodnim gasom je usaglašavanje ravnomerne proizvodnje, odnosno uvoza, i transporta sa veoma neravnomernom potrošnjom kod potrošača. Povećanjem broja domaćinstava koja koriste prirodni gas, kao i gradskih toplana koje rade u sistemu daljinskog grejanja, povećavaju sezonsku neravnomernost koja ne može da se savlada bez skladišta prirodnog gasa. Problem neravnomernosti do sada se rešavao na račun domaće proizvodnje, koja je činila prihvatljiv udeo u ukupnoj potrošnji, i korišćenjem potrošača koji su imali mogućnost korišćenja rezervnog goriva, kao i zakupom određenih količina prirodnog gasa u podzemnim skladištima u inostranstvu. Neophodnost izgradnje sopstvenih podzemnih skladišta prirodnog gasa odavno je uočena a i prema svetskim iskustvima kapacitet podzemnog skladišta treba da iznosi do 30% godišnje potrošnje gasa.

Podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru (PSG-BD) gradi se kao nastavak eksploatacije iscrpljenog vodonapornog gasnog ležišta čiji kapacitet je bio približno 3,5 milijarde m3 prirodnog gasa. Skladište predstavlja porozna peščarska stena koja se prostire na oko 54 km2, na dubini od 1000 do 1200 m. Objekat PSG BD lociran je 22km istočno od grada Zrenjanina i 44km od glavnog gasnog razvodnog čvora u Gospođincima kod Novog Sada.

Planskim dokumentima predviđena je fazna izgradnja PSG-BD. Nakon potpune izgradnje predviđeni kapacitet bi iznosio 800 miliona m3 prirodnog gasa, a vreme izgradnje do dostizanja punog kapaciteta iznosilo bi od 5 do 10 godina u zavisnosti od dinamike ulaganja. Trenutno se gradi prva faza koja će omogućiti dostizanje kapaciteta od 450 milona m3.

Pored ovog podzemnog skladišta treba, zbog planirane povećane potrošnje gasa tražiti mogućnosti gradnje još jednog podzemnog skladišta. U blizini Požarevca otkriveno je gasno polje Ostrovo i rade se projekti povezivanja gasovodnog sistema Srbije sa njim, s tim da u krajnjem ovo gasno polje se iskoristi kao podzemno skladište gasa za region. Takođe postoji još nekoliko ispitivanih lokaliteta na kojima bi trebalo nastaviti istraživanja mogućnosti izgradnje podzemnih skladišta gasa, a to su: Mala Krsna, Kurjače, Šalinac, Azanja i Staro Selo u centralnoj Srbiji, kao i neka gasna polja koja su sada u eksploataciji a pokazuju mogućnosti izgradnje podzemnih skladišta gasa Mokrin i dr.

25. januara 2008. godine Vlada Ruske Federacije i Vlada Republike Srbije potpisale su Sporazum o saradnji u naftnoj i gasnoj industriji, koji je Skupština Republike Srbije potvrdila 9. septembra 2008. godine, a koji je objavljen u „Službenom glasniku RS” – Međunarodni ugovori, broj 83/08).

Tim sporazumom je predviđeno da se kroz Srbiju izgradi gasovod i da se izgradi podzemno skladište u Banatskom Dvoru. Gasovod će imati kapacitet od ne manje od 10 milijardi kubnih metara godišnje, a sastojaće se od linijskog dela, kompresorskih stanica pored ostale neophodne infrastrukture za njegov rad, gasno mernih stanica i kontrolnih stanica. „Gasprom” i JP „Srbijagas”, kao strane potpisnice osnovnih uslova, će razmotriti mogućnost maksimizacije kapaciteta gasovoda uzimajući u obzir zvanične predloge Gazproma. Strane planiraju da će eksploatacija gasovoda početi pre 31. decembra 2015. godine pod uslovom da se ostvari pozitivna komercijalna investiciona odluka.

U skladu sa Zakonom o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, u decembru 2008. godine OOO „Gazprom eksport” i JP „Srbijagas” potpisali su i Osnovne uslove za Osnovni sporazum o saradnji, a u maju 2009. godine i Osnovni sporazum o saradnji na projektu Južni tok. 17. novembra 2009. godine u Bernu, Švajcarska registrovano je zajedničko preduzeće JP „Srbijagasa“ i ruske kompanije Gazprom – „Južni tok Srbija“ sa sedištem u švajcarskom gradu Cugu.

24. decembra 2008. godine OOO „Gazprom eksport” i JP „Srbijagas” su potpisali Memorandum o razumevanju kojim je potvrđena zainteresovanost za zajedničku realizaciju projekta opremanja iscrpljenog ležišta prirodnog gasa „Banatski Dvor“ u podzemno skladište gasa i njegovu buduću zajedničku eksploataciju i utvrdile osnovne uslove saradnje u okviru realizacije projekta, a 20. oktobra 2009. godine potpisan je Sporazum o zajedničkom ulaganju. Postupak osnivanja preduzeća je u toku.

Polazeći od toga da su skoro svi potrošači u Srbiji povezani za elektrodistributivni sistem i da pretvaranje električne energije u toplotnu nije u principu energetski opravdano, težnja je da se njena potrošnja u toplotne svrhe zadrži u racionalnim granicama (u skladu sa mogućnostima i zahtevima elektroenergetskog sistema), dok bi osnovni deo toplotnih potreba u gradovima trebalo da prihvate druga dva sistema-toplifikacioni i gasifikacioni. Pri tome se mora voditi računa u prvom redu o usaglašenosti razvoja toplifikacije i gasifikacije široke potrošnje u našim gradovima.

Prvi sistemi daljinskog grejanja u Srbiji izgrađeni su šezdesetih godina prošlog veka, dok se intenzivnija gasifikacija naših gradova i široke potrošnje suštinski započela krajem prošlog veka, kada su u mnogim gradovima već izgrađeni razvijeni sistemi daljinskog grejanja. Samim tim gasifikacija gradova je dosada imala nepovoljan konkurentni status poredeći se sa sistemom toplifikacije. Međutim, poznato je da je prirodni gas energent koji je i sirovina, energent u primarnom obliku, raspoloživ u svakom trenutku sa velikim stepenom iskorišćenja, prirodan i ekološki najpogodniji i ono što je u gradu značajno ne zauzima puno prostora. Lako je merljiv do svih nivoa korišćenja i samim tim omogućava racionalno ponašanje potrošača. Sa jednim priključkom moguće je obezbediti: grejanje, pripremu vode, kuvanje, tehnološke potrebe, hlađenje i kao komprimovan može da supstituiše tečna goriva u individualnim vozilima, autobusima i privrednim vozilima. Može se koristiti i za proizvodnju mehaničke i električne energije. U gradovima je moguća primena prirodnog gasa u totalnim energetskim sistemima koji omogućavaju mikrokogeneraciju (kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije ).

Pri usklađivanju i raspodeli zona razvoja gasovodnog i toplifikacionog sistema u dosadašnjoj praksi primenjivalo se opredelenje da područja na kojima je postojao razvijeni sistem centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom, odnosno za koje su već bila izvršena predinvestiranja u raspoložive kapacitete toplotnih izvora i mreža, su ostajala i dalje područja za dalju dogradnju i priključenje korisnika toplifikacije. Područja manje gustine stanovanja na kojima su planirana ili se u blizini nalazila primarna gasna mreža, razvijala su gasovodni sistem.

Ova praksa u perspektivi tranzicije ekonomskih odnosa u svim sektorima društva, pa i energetike,u celini zahteva preispitivanje i korekciju saglasno promenama koje se u ovoj oblasti očekuju i koje se ogledaju u ispravljanju dispariteta cena energenata, uvođenju realnih cena komunalnih usluga i promeni ukupnog ambijenta poslovanja u segmentu energetike i javnog sektora.

Vodeći računa o svim, pozitivnim i negativnim, efektima koji se postižu primenom alternativnih energetskih rešenja, potrebno je u budućnosti definisati praksu i optimalno usaglasiti razvoj gasovodnog i toplifikacionog sistema u našim gradovima u budućim tržišnim odnosima, Tim pre što se u oba sistema često preinvestiralo dovoljno da mogu da prihvate značajan deo potrošača koji koriste električnu energiju i budućih potrošača. Pri tome se mora imati u vidu da su ovi energetski sistemi za snabdevanje toplotnom energijom u osnovi komplementarni i da ih ne bi trebalo dovoditi u situaciju nelojalne konkurencije, odnosno potrebno je da se uspostave realni odnosi koji će omogućiti i za potrošače i za isporučioce energije najracionalnije i sa stanovišta tržišta najpovoljnije rešenje. Generalno se mora imati u vidu da je potrebno utvrditi tehnoekonomsku opravdanost i potrošačima ponuditi najekonomičnije rešenje, zasnovano na realnim paritetima cene energenata, investicionim troškovima i realnim tržišnim uslovima poslovanja javnih preduzeća u ovom sektoru. Kao krajnji cilj, moguće je napuštanje čvrstih granica i međusobno prožimanje ova dva sistema.

Energetska problematika Republike Srbije, obrazložena u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine uvažavala je potrebu „prepoznavanja” specifičnih ograničenja i njihovog usklađivanja sa dugoročnim razvojnim ciljevima nacionalne ekonomije, industrije i drugih sektora Srbije. Tako je u budućoj strukturi potrošnje energenata predviđen primetni porast učešća prirodnog gasa ( sa 20 na 24%) i postupno smanjivanje učešća električne energije sa (sa 29,5 na 28%). Saglasno navedenom opredeljenju, sa visokom prosečnom stopom rasta potrošnje prirodnog gasa (od 3.8 % po dinamičnoj varijanti, odnosno 3.0% po usporenoj varijanti), predviđeno je pokriće novih potreba u sektoru Domaćinstva za obavljanje toplotnih energetskih usluga (priprema sanitarne tople vode, hrane i zagrevanje prostora), u okviru prioriteta racionalne upotrebe kvalitetnih energenata, pre svega na planskom smanjivanju upotrebe električne energije za toplotne energetske usluge.

Ovim prioritetom je predviđen Program tzv. „gasifikacije”, u okviru koga se predviđa uvođenje gasa u oko 400.000 novih domaćinstava u Republici Srbiji do 2015. godine sa ciljem da se u ovom sektoru, po ovoj osnovi, smanje potrebe za električnom energijom, za bar 2300 GWh, pri scenariju dinamičkog ekonomskog razvoja, odnosno 1500 GWh, pri scenariju usporenog ekonomskog razvoja, u kom slučaju bi gas bio obezbeđen bar za 260.000 novih stanova. Međutim mora se konstatovati da se ta predviđanja ne ostvaruju sa potrebnom dinamikom, jer se u proteklom periodu, i pored izgrađenih mnogih distributivnih sistema u našim gradovima, povećalo učešće individualnih potrošača za samo 30.000 do 40.000 novih potrošača. Samim tim do sada nisu ostvarene veće uštede u potrošnji električne energije za toplotne potrebe, što se može konstatovati u elektroenergetskim bilansima.

Sektorski bilansi obrazloženi su u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine energetsko-ekonomskim efektima, dinamikom njihove realizacije i procenom potrebnih ulaganja, po sektorima energetskih proizvodnih sistema i sektora potrošnje energije. Procena obima i strukture ulaganja u Prioritetne programe (sektore) u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine predviđa za gasni sektor sledeće (Tabela 16):

Tabela 16.

Sektor Programi Obim (M$) Subjekti investiranja Gas 1. i 2. prioritet 840 Gasna privreda, hemijska industrija Domaćinstva “Gasifikacija“ (2. prioritet) 320 Gasna privreda, Lokalna uprava, Mala industrija, Potrošači Ukupno 1.160

Vlada Republike Srbije 2007.godine usvojila je Nacionalni akcioni plan za gasifikaciju na teritoriji Republike Srbije. U prilogu ovog dokumenta detaljno su navedeni Programi i projekti izgradnje novih magistralnih, razvodnih i distributivnih gasovoda kao i podzemnih skladišta gasa. Prikazane su procenjene vrednosti objekata, dinamika gradnje, vreme ulaganja i ukupna sredstva od 140 miliona evra do 2012. Realizacija „Nacionalnog akcionog plana za gasifikaciju na teritoriji Republike Srbije” već se ostvaruje kroz Nacionalni investicioni plan. U toku 2006. i 2007. godine iz NIP-a je investirano 35.111.000 EUR za magistralne i razvodne gasovode i glavne mernoregulacione stanice, a u 2008. godini odobrena su sredstva od 10,25 miliona evra (koja nisu u potpunosti iskorišćena).

Vidi se da u proteklom periodu nije ostvareno ni 5 % od predviđenih sredstava u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, tako da nije realno očekivati da se ostvare predviđanja data u njoj u periodu do 2015.godine.

Za uspešnu realizaciju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine u domenu gasne privrede neophodno je da se izvrši reorganizacija JP „Srbijagas”-a kako bi u svemu funkcionisao u savremenim uslovima i u skladu sa Zakonom o energetici.

Za sprovođenje Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, saglasno Prioritetima programa obrazloženim u Strategiji, neophodno je u Sektoru prirodnog gasa sprovesti određene aktivnosti prema značaju, kako se u daljem tekstu naznačava:

1. Za sprovođenje Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine potrebno je intenzivirati gasifikaciju Srbije. Ulaganje u izgradnju gasovoda i gasovodnih objekta kroz Nacionalni investicioni plan za 2008. i 2009. godinu je dobar pristup i trebalo bi nastaviti u ovom pravcu tako što bi izgradnju magistralnih i razvodnih gasovoda i na dalje finansirala država.

2. Za finasiranje razvoja-izgradnje distributivnih gasovodnih mreža potrebno je razviti model koji bi uz JP Srbijagas, više uključio lokalnu samoupravu i strateške partnere koji bi se odabrali putem javnih poziva, čime bi se obezbedio kapital za investicije i povećanje konkurentnosti.

3. Gasovodni sistem ima samo jedan ulaz za uvoz gasa iz Rusije a neophodno je da se izgradi još jedan ulaz iz pravca Bugarske, čime bi se povećala pouzdanost i sigurnost snabdevanja gasovodnog sistema, jer je kapacitet za tranzit gasa ograničen, tako da u zimskom periodu nedostaju potrebne količine gasa, koje će biti rešene na veoma kvalitetan način izgradnjom Južnog toka kroz Republiku Srbiju.

4. Velika sezonska neravnomernost potrošnje gasa zahteva završavanje podzemnog Skladišta u Banatskom Dvoru. Gasnim aranžmanom sa Ruskom Federacijom završiće se gradnja podzemnog skladišta Banatski Dvor. Takođe, treba lokaciju gasnog polja Ostrovo i drugih lokacija postupno pripremati za podzemna skladišta gasa.

5. Ulaganja u nove energetske izvore treba da se orijentišu na kombinovana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije koja će biti u blizini primopredajnih stanica uvoznog gasa ili kod Horgoša (Subotica) ili kod Novog Sada ili kod Beograda. Elektroprivreda Srbije razmatra i druge lokacije za gradnju kombinovanih postrojenja, na magistralnom pravcu Horgoš-Niš što će gasnoj privredi Republike Srbije intenzivirati njen razvoj.

6. U cilju racionalne potrošnje energije neophodno je u industriju i domaćinstva uvoditi trošila sa najvećim stepenom iskorišćenja energije. Takođe potrebno je postojeća postrojenja koja se koriste u industriji, gde god je to moguće, rekonstruisati na kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije.

7. Primenjivanje tarifnog sistema u Sektoru prirodnog gasa je neophodno i znači uvođenje discipline racionalnog korišćenja gasovoda i njegovih sastavnih delova, odnosno racionalnog korišćenja energije. Postojanje tarifnog sistema omogućava da se definiše način i elementi za obračun prirodnog gasa.

8. Relativno star transportno-distributivni sistem JP „Srbijagas”-a, koji zbog sankcija međunarodne zajednice i nedostatka sredstava, nije održavan po planu i potrebama sistema, treba detaljno revitalizovati. Za to treba odvojiti znatna sredstva, koja JP „Srbijagas” nema u celini, te je potrebno pronaći izvore finansiranja.

9. Da bi sa uspehom mogao da se eksploatiše postojeći gasovodni sistem, gradi novi i prati razvoj gasne privrede, važno je napomenuti da su neophodni specifično obrazovani kadrovi i kvalifikovana radna snaga. U našoj zemlji postoji vrlo mali broj školskih ustanova koje pripremaju radnu snagu potrebnu gasnoj privredi. U srednjem obrazovanju postoje neki profili potrebne radne snage, dok u visokom školstvu, osim na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu gde se pripremaju visokoobrazovani kadrovi za potrebe istraživanja i eksploatacije nafte i gasa, nema smerova ili grupa koje pripremaju inženjere za rad u gasnoj privredi. Potrebno je preduzeti aktivnosti kako bi gasna tehnika našla svoje mesto u planovima fakulteta u Srbiji, i to u okviru obrazovanja za VII stepen stručne spreme, zatim u nastavnim planovima specijalističkih i poslediplomskih studija.

10. Gasna privreda u našoj zemlji nalazi se pred velikom ekspanzijom i neophodno je formiranje istraživačko-razvojne institucije, koja bi bila oslonac u razvojnom smislu za preduzeća i organizacije koje čine gasnu privredu Srbije.

.

NORMATIVNE AKTIVNOSTI

Akcioni plan za oblast prirodnog gasa – pravni aspekt (Tabela 17):

Tabela 17.

Red.broj NAZIV PRAVNOG AKTA SADRŽINA PRAVNOG AKTA ORGAN NADLEŽAN ZA DONOŠENjE ROK ZA DONOŠENjE 1. Podzakonski akti koje treba doneti na osnovu Zakona o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika 1a Pravilnik o tehničkim uslovima i normativima za bezbedan transport prirodnog gasa gasovodima pritiska većeg od 16 bar Uređuje uslove za izbor trase gasovoda, lokaciju i način izgradnje objekata koji su sastavni delovi gasovoda, izbor materijala, opreme i uređaja, radne parametre gasovoda, obeležavanje trase gasovoda, zaštitni pojas gasovoda, naseljenih zgrada, objekata i infrastrukturnih objekata, radni pojas, zone opasnosti, zaštitu gasovoda i nadzemnih uređaja, postrojenja i objekata od neovlašćene upotrebe ili oštećenja, zaštitu od korozije gasovoda, projektovanje, ugradnju i održavanje električne opreme i instalacija u zonama opasnosti, ispitivanje pre puštanja u rad, korišćenje, rukovanje cevovodima i njihovo održavanje u toku rada, remonta i vanrednih događaja, fizičko odvajanje cevovoda ili delova cevovoda koji se više neće koristiti od mesta povremenog ispuštanja ili spaljivanja gasa Ministar nadležan za poslove energetike Decembar 2011. godine 1b Pravilnik o tehničkim uslovima i normativima za gasovode radnog pritiska od 6 do 16 bar Uređuje uslove za izbor trase gasovoda, lokaciju i način izgradnje objekata koji su sastavni delovi gasovoda, izbor materijala, opreme i uređaja, radne parametre gasovoda, obeležavanje trase gasovoda, zaštitni pojas gasovoda, naseljenih zgrada, objekata i infrastrukturnih objekata, radni pojas, zone opasnosti, zaštitu gasovoda i nadzemnih uređaja, postrojenja i objekata od neovlašćene upotrebe ili oštećenja, zaštitu od korozije gasovoda, projektovanje, ugradnju i održavanje električne opreme i instalacija u zonama opasnosti, ispitivanje pre puštanja u rad, korišćenje, rukovanje cevovodima i njihovo održavanje u toku rada, remonta i vanrednih događaja, fizičko odvajanje cevovoda ili delova cevovoda koji se više neće koristiti, mesta povremenog ispuštanja ili spaljivanja gasa Ministar nadležan za poslove energetike Decembar 2011. godine 1v Pravilnik o tehničkim uslovima i normativima za bezbednu distribuciju prirodnog gasa gasovodima pritiska manjeg od 6 bar Uređuje uslove za izbor trase gasovoda, lokaciju i način izgradnje objekata koji su sastavni delovi gasovoda, izbor materijala, opreme i uređaja, radne parametre gasovoda, obeležavanje trase gasovoda, zaštitni pojas gasovoda, naseljenih zgrada, objekata i infrastrukturnih objekata, radni pojas, zone opasnosti, zaštitu gasovoda i nadzemnih delova od neovlašćene upotrebe ili oštećenja, zaštitu od korozije gasovoda, ispitivanje pre puštanja u rad, korišćenje, rukovanje cevovodima i njihovo održavanje u toku rada, remonta i vanrednih događaja, fizičko odvajanje cevovoda ili delova cevovoda koji se više neće koristiti Ministar nadležan za poslove energetike Decembar 2011. godine 1g Pravilnik o daljinskom nadzoru i upravljanju cevovodima Uređuje daljinski nadzor i upravljanje cevovodnim sistemom Ministar nadležan za poslove energetike Decembar 2011. godine 1d Pravilnik o odorizaciji Uređuje projektovanje sistema odorizacije gasovitih ugljovodonika, izbor sredstava za odorizaciju i način odorisanja Ministar nadležan za poslove energetike Decembar 2011. godine 1đ Pravilnik o načinu vođenja evidencije o transportovanim količinama gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuiranih količina gasovitih ugljovodonika Uređuje način i rokove za vođenje evidencije o transportovanim količinama gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuiranih količina gasovitih ugljovodonika Ministar nadležan za poslove energetike Decembar 2011. godine 1e Pravilnik o tehničkim normativima za unutrašnje gasne instalacije Uređuje projektovanje, izgradnju, izmenu, održavanje i proveru ispravnosti UGI Ministar nadležan za poslove energetike Decembar 2011. godine 1ž Pravilnik o tehničkim normativima za trošila Uređuje izbor, ugradnju, ispitivanje i puštanje u rad trošila Ministar nadležan za poslove energetike Decembar 2011. godine 1z Pravilnik o merenju količina gasovitih i tečnih ugljovodonika Uređuje način merenja količina gasovitih i tečnih ugljovodonika, regulaciju pritiska i mere sigurnosti od prekoračenja dozvoljenog radnog pritiska Ministar nadležan za poslove energetike Decembar 2011. godine 1i Pravilnik o tehničkim uslovima i normativima za bezbedan transport naftovodima i produktovodima Ministar nadležan za poslove energetike Decembar 2011. godine ZAKON O SKLADIŠTENjU I PRETAKANjU PRIRODNOG GASAfaza inicijative za donošenje ovog zakonaOvim zakonom se uređuju uslovi za bezbedno i nesmetano skladištenje i pretakanje prirodnog gasa, kao i izgradnju skladišta i stanica za prirodni gas. 1. Zakon o skladištenju i pretakanju prirodnog gasa Uređuje uslove za bezbedno i nesmetano skladištenje i pretakanje prirodnog gasa, kao i izgradnju skladišta i stanica za prirodni gas Narodna skupština Republike Srbije Decembar 2011. godine 2. Podzakonski akti ovog zakona

Prema vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije (1996/2001), ukupan bruto potencijal od voda koje otiču vodotocima na teritoriji Republike Srbije iznosi oko 27.200 GWh/god, po glavnim rekama: Dunav – 10.000 GWh/god, Sava 464 GWh/god, Kolubara – 147 GWh/god, Drina – 5.678 GWh/god, Jadar – 43 GWh/god, Lim – 1.584 GWh/god, Uvac – 937 GWh/god, Ibar – 998 GWh/god, Raška – 66 GWh/god, Studenica – 152 GWh/god, Jošanica – 48 GWh/god, Moravica – 199 GWh/god, Veliki Rzav – 202 GWh/god, Đetinja – 48 GWh/god, Skrapež – 30 GWh/god, Kamenica – 26 GWh/god, Zapadna Morava – 767 GWh/god, Rasina – 134 GWh/god, Preševska Moravica – 5 GWh/god, Južna Morava – 797 GWh/god, Vrla – 52 GWh/god, Vlasina – 265 GWh/god, Nišava – 430 GWh/god, Jerma – 74 GWh/god, Temštica – 200 GWh/god, Veternica – 54 GWh/god, Jablanica – 53 GWh/god, Pusta Reka – 23 GWh/god, Toplica – 278 GWh/god, Aleksinačka Moravica – 48 GWh/god, Velika Morava – 1090 GWh/god, Resava – 80 GWh/god, Crnica – 16 GWh/god, Mlava – 131 GWh/god, Pek – 199 GWh/god, Timok – 276 GWh/god, Crni Timok – 151 GWh/god, Svrljiški Timok – 77 GWh/god, Beli Drim – 1.230 GWh/god, Lepenac – 134 GWh/god.

Gornji podaci ukazuju na izrazitu neravnomernost potencijala koji je najvećim delom skoncentisan samo na nekoliko vodotoka sa potencijalom iznad 1.000 GWh/god: na Dunavu, Drini, Velikoj Moravi, Limu i Ibru . Sa druge strane na više reka u Srbiji hidroenergetski potencijali će biti samo delimično iskorišćeni, zbog prioritetnosti vodoprivrednog korišćenja voda, jer su te reke planirane kao izvorišta regionalnih vodovodnih sistema: Toplica, Crni Timok, Rasina, Studenica, Veliki Rzav, Mlava, Lepenac, itd.

Tehnički iskoristiv potencijal u srbiji iznosi oko 19,8 TWh/god, od čega je oko 18 TWh/god na objektima većim od 10 MW. Do sada je u 16 hidroelektrana, čije su karakteristike date u delu 6.1, iskorišćeno oko 10,3 TWh/god. Posle dužeg perioda ponovo se stvaraju uslovi za izgradnju novih hidroenergetskih objekata u okviru prioriteta iznetih u narednom pasusu. Veliki problemi se, međutim, očekuju zbog toga što potezi reka planirani za iskorišćenje vodnih snaga nisu zaštićeni odgovarajućim prostornim planovima niti su pripremljene vodoprivredne osnove slivova ili delova slivova, tako da su zbog neplanske izgradnje objekata u rečnim dolinama veoma otežani uslovi za iskorišćenje nekih energetski atraktivnih reka: srednjeg poteza Drine, Lima, Ibra, itd.

U okviru prioriteta Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine posebno su detaljno sagledana tri prioriteta hidroenergetskog sektora: modernizacija i revitalizacija postojećih hidroelektrana, izgradnja novih elektrana i podsticanje investicionih aktivnosti elektroenergetskog sektora Republike Srbije u jugoistočnoj Evropi.

Elektroenergetski sektor Republike Srbije već je dovoljno stabilan, snažan i verovatno najfunkcionalniji sistem u Republici Srbiji. Kao takav sposoban je da analizira sadašnjost i strateški planira svoje buduće aktivnosti, pa je ovim Programom predviđeno sagledavanje mogućnosti za prenošenje nekih nadležnosti sa Vlade Republike Srbije na elektroenergetski sektor Srbije, pre svega nadležnosti koje ovaj sektor, kao privredni kompleks, mora imati ukoliko se želi njegov dalji razvoj, jačanje i zauzimanje adekvatne pozicije na energetskom tržištu jugoistočne Evrope.

U nastavku su date osnovne tehničke karakteristike postojećih hidroelektrana.

Hidroelektrane u okviru PD Hidroelektrane Đerdap:

 Đerdap I Jedinica Podaci za HE Snaga elektrane: 1 164 MW Ukupni instalisani protok: 4 800 m3 /s Datum prve sinhronizacije: 5.8.1970.  Đerdap II Jedinica Podaci za HE Snaga elektrane: 270 MW Ukupni instalisani protok: 4 200 m3/s Datum prve sinhronizacije: 12.12.1987.  Pirot Jedinica Podaci za HE Snaga elektrane: 80 MW Ukupni instalisani protok: 45 m3 /s Datum prve sinhronizacije: 1990. Vrla 1 Jedinica Podaci za HE Snaga elektrane: 50.1  MW Ukupni instalisani protok: 18.32  m3 /s Datum prve sinhronizacije: 10.07.1955. Vrla 2 Jedinica Podaci za HE Snaga elektrane: 23.72 MW Ukupni instalisani protok: 18.5 m3/s Datum prve sinhronizacije: 09.04.1954. Vrla 3 Jedinica Podaci za HE Snaga elektrane: 28.95 MW Ukupni instalisani protok: 18 m3/s Datum prve sinhronizacije: 10.05.1975. Vrla 4 Jedinica Podaci za HE Snaga elektrane: 24.75 MW Ukupni instalisani protok: 18.4 m3 /s Datum prve sinhronizacije: 15.02.1958.

Hidroelektrane u okviru PD Drinsko – Limske hidroelektrane:

Bajina Bašta Jedinica Podaci za HE Snaga elektrane: 4×91,54 = 365,2 MW Ukupni instalisani protok: 600 m3/s Datum prve sinhronizacije: 27.11.1966. Reverzibilana Bajina Bašta Jedinica Podaci za RHE Instalisana snaga: – Turbine 614 MW – Pumpe 616 MW Ukupni instalisani protok: – Turbine 129,2 m3/s – Pumpe 104,4 m3/s Datum prve sinhronizacije: 23.09.1982. Uvac Jedinica Podaci za HE Snaga elektrane: 36 MW Ukupni instalisani protok: 43 m3/s Datum prve sinhronizacije: 17.10.1979. Kokin Brod Jedinica Podaci za HE Snaga elektrane: 22.5 MW Ukupni instalisani protok: 37.4 m3/s Datum prve sinhronizacije: 23.03.1962. Bistrica Jedinica Podaci za HE Snaga elektrane: 104 MW Ukupni instalisani protok: 36 m3/s Datum prve sinhronizacije: 01.02.1960. Zvornik Jedinica Podaci za HE Snaga elektrane: 52 MW Ukupni instalisani protok: 165 m3 /s Datum prve sinhronizacije: 09.07.1967. Ovčar Banja Jedinica Podaci za HE Snaga elektrane: 5.8 MW Ukupni instalisani protok: 40 m3/s Datum prve sinhronizacije: 1954. Međuvršje Jedinica Podaci za HE Snaga elektrane: 7 MW Ukupni instalisani protok: 40 m3 /s Datum prve sinhronizacije: 10.08.1957.

S obzirom na starost i stanje opreme na hidroelektranama, neophodno je nastaviti pripremu i realizaciju njihove modernizacije i revitalizacije. Čak 60% instalisane snage hidroelektrana u Republici Srbiji ima prosečnu starost od 40 godina a neke su starije i od 50 godina. Radni vek ove opreme je pri kraju i, kada su u pitanju postojeći kapaciteti, prioritet mora biti modernizacija i revitalizacija.

Uvažavajući činjenicu da su sve hidroelektrane u Republici Srbiji vlasništvo same države koja njima upravlja preko JP Elektroprivreda Srbije (EPS), opšti cilj modernizacije hidroelektrana jeste produženje njihovog radnog veka i obezbeđivanje pouzdanog snadbevanja električnom energijom po ekonomski najpovoljnijim i ekološki najprihvatljivim uslovima u budućnosti.

Specifični ciljevi modernizacije i revitalizacije su:

povećanje raspoloživosti i pouzdanosti agregata;

povećanje snage i proizvodnje energije;

smanjenje gubitaka;

iskorišćenje prelivnih voda;

ekonomičnije i jednostavnije održavanje.

Neophodan uslov za sprovođenje uspešne modernizacije i revitalizacije opreme hidroelektrana, pored izrade investiciono-tehničke dokumentacije visokog kvaliteta, jeste izgradnja Laboratorije za ispitivanje i dokazivanje karakteristika nove opreme.

Procena je da će se modernizacijom i revitalizacijom postojećih hidroelektrana povećati njihova snaga za 128 MW, odnosno za 4,5 %, a godišnja proizvodnja za 247,5 GWh, odnosno za 2,2 %. Takođe, procena je da će se aktivnostima na modernizaciji i revitalizaciji hidroelektrana do 2012. godine dobiti novih 50 MW, odnosno 82 GWh godišnje.

S obzirom na do sada sprovedene aktivnosti na modernizaciji i revitalizaciji hidroelektrane HE ĐERDAP I vezane za ratifikaciju sporazuma o dugu Ruske federacije prema Srbiji, u periodu do 2012. godine, neophodno je izvršiti revitalizaciju tri agregata. Modernizacijom i revitalizacijom se povećava snaga elektrane za 66 MW, a godišnja proizvodnja za 80 GWh. Investicija za kompletnu revitalizaciju iznosi 167.760.000 USD.

Naime, prema izabranoj varijanti u idejnom projektu revitalizacije i modernizacije zadržava se isti prečnik obrtnog kola od 9,5m, protok se povećava sa 800 na 840m3/s, snaga sa 194 MW na 205MW, odnosno 210MW uz ograničen period rada godišnje 100 sati , a proizvodnja električne energije sa 6 agregata se povećava za oko 80 GWh/god.

Prema ktriterijumima iz tendera izabran je isporučioc turbine i opreme „Silovie Mašini“ sa kojim je sklopljen ugovor. Isporučilac je već izradio najveći deo opreme za prvi agregat koji se revitalizuje. Ova oprema nije isporučena zbog nastalih problema posle ratifikacije sporazuma između Ruske federacije i Srbije. Sve pripreme za revitalizaciju su izvršene na samom objektu, a u međuvremenu je urađena aktualizacija idejnog projekta februara 2006. god., koji je obuhvatio i ostalu opremu koju treba revitalizovati i modernizovati na elektrani kako bi narednih 30 godina hidroelektrana pouzdano radila.

Pri revitalizaciji predviđa se zamena lopatica obrtnih kola, zamena zaptivače vratila, zamena servomotora sprovodnih aparata, uvođenje ekološkog sistema podmazivanja, promena statora generatora, promena polova rotora, zamena blok transformatora, ojačanje brzih predturbinskih zatvarača, remont servomotora, uvođenje novog sistema upravljanja, zaštite i monitoringa.

U međuvremenu su izvršena garancijska ispitivanja modela revitalizovane turbine. Rezultati ispitivanja su pokazali ispunjenost zahteva tendera. Takođe su obavljena komparativna ispitivanja postojeće turbine, srpske revitalizovane turbine i rumunske revitalizovane turbine.

HE Đerdap II ima deset ugrađenih cevnih agregata, od toga osam u osnovnoj elektrani i dva u dodatnoj elektrani. Elektrana je u pogonu već 21 godinu. U toku eksploatacije javljali su se problemi, koji su sukcesivno otklanjani. Do 2015. god. predviđa se revitalizacija ove hidroelektrane. Obim revitalizacije, idejnim rešenjem, predviđa: zamenu obrtnih kola kvalitetnijim konstrukcijama višeg stepena korisnosti, veće snage i boljih kavitacijskih svojstava, zamenu vratila, zamenu regulatora, zamenu sistema za pripremu ulja pod pritiskom, modernizaciju upravljanja i monitoringa i zamenu blok transformatora.

Modernizacijom i revitalizacijom se povećava ukupna snaga obe elektrane za 4 MW a godišnja proizvodnja za 12 GWh. Ukupne investicije su preko 12.000.000 EUR i obezbeđena su od strane EPS-a.

Modernizacija i revitalizacija HE Ovčar Banja je započeta 2008. godine. Na agregatu A2 svi radovi su završeni i agregat je pušten u pogon 2009. godine. Na agregatu A2 se trenutno vrše garancijska ispitivanja generatora i turbine. Poslovi modernizacije i revitalizacije agregata A1 su započeti 2009. godine i stepen izvršenja radova u sadašnjem trenutku (jun 2009. godine) je 90% na turbini i 50% na generatoru. Predviđeni rok završetka juni 2010. godine.

Revitalizacijom se podrazumeva kompletna zamena: razvodnog postrojenja, razvoda sopstvene potrošnje, revitalizacija generatora, sistema upravljanja i zaštite, sistema sigurnosnog napajanja i aku baterije, blok transformatora, izvodnih stubova i visokonaponskih kablova od elektrane do stubova, turbine i kompletne turbinske opreme, osim spirale, i 80% opreme generatora i sistema za hlađenje i komprimovani vazduh.

Cilj revitalizacije HE „Bajina Bašta” je pouzdano funkcionisanje agregata za predviđeni sledeći radni period od najmanje 30 godina, mogućnost poboljšanja energetskih karakteristika povećanjem instalisanog protoka, stepena korisnosti i instalisane snage i smanjenja troškova održavanja opreme. Na osnovu projektnih dokumenata i tendersko-ugovornih dokumenata za elektromašinsku opremu raspisan je međunarodni tender za isporuku opreme i radova. Najpovoljniji ponuđač sa kojim je potpisan ugovor je bio VATECH HYDRO ANDRITZ iz Beča. Vrednost ugovora je 65.544.560 EUR-a sa načinom finansiranja: 30.000.000 EUR-a iz zajma nemačke KW banke i 35.544.560 EUR-a iz sredstava EPS-a. Obim radova pri revitalizaciji i modernizaciji obuhvata: zamenu obrnog kola sa rehabilitacijom i zamenom pripadajuće opreme, zamena turbinskog regulatora, zamena sistema za hlađenje, zamena statora generatora i rehabilitacija rotora generatora, zamena sistema pobude i ostalih pripadajućih delova generatota, zamena blok transformatora sa pratećom opremom, zamena opreme razvodnog postrojenja 220kV i zamena sistema upravljanja. Izvršena su modelska ispitivanja fransisove turbine u laboratoriji VATECH ANDRITZ u Lincu. Ispitivanja su potvrdila ispunjenje ugovornih obaveza. Modernizacijom i revitalizacijom će se povećati snaga elektrane za 28MW i godišnja proizvodnja za 60GWh. Planirana dinamika radova po agregatima je data u narednoj tableli.

TABELA

Agregat: Početak radova: Završetak radova: A.1 31.05.2009. 31.03.2010. A.2 01.04.2010. 15.12.2010. A.3 01.04.2011. 15.12.2011. A.4 01.04.2012. 15.12.2012.

O revitalizaciji i modernizaciji se razmišlja i radi već desetak godina. Prva varijanta studije o modernizaciji i revitalizaciji urađena je 2000. godine, a revizija i ispravke su urađene 2002. Godine. Studija opravdanosti revitalizacije i modernizacije opreme sa idejnim projektom završena je 2007. Godine. Takođe je dat i predlog projektnog zadatka za izradu tenderske dokumentacije za glavnu opremu. Studija je pokazala da se povećanjem prečnika turbina, prokopavanjem korita reke Drine ispod brane radi sniženja kote donje vode, ugradnjom efikasnije opreme i posebno turbina većih stepena korisnosti dobija znatno povećanje snage 26% i energije 16%, tj. Snaga elektrane bi se povećala za 25MW, a godišnja proizvodnja za 70GWh/god. Proračunska vrednost radova iznosi 63.390.000 EUR, a period realizacije 5 godina.

S obzirom na postojeće stanje, da se sa radovima u vezi sa revitalizacijom HE Zvornik trenutno zaostalo, procenjuje se da se sa radovima na prvom agregatu može početi, u najboljem slučaju, tek 2012. Godine. Da bi se ovaj rok početka revitalizacije dostigao, neophodno je da se na nivou JP EPS-a i PD „Drinsko-Limskih HE”, sagledavajući dobre ekonomske efekte, učine odlučni koraci i obezbede uslovi u kojima će JP EPS (sam ili sa strateškim partnerom) moći da obezbedi potrebna sredstva za realizaciju modernizacije i revitalizacije.

Komisija za modernizaciju i revitalizaciju JP EPS je još 1996. godine izvršila ocenu stanja „Vlasinskih HE” i procenila hitnost daljih akcija na pripremi revitalizacije i modernizacije. Na osnovu programskog zadatka vezanog za revitalizaciju i modernizaciju „Vlasinskih HE” urađene su studije „Modernizacija i mogućnost povećanja snage i proizvodnje Vlasinskih HE” i „Povećanje proizvodnih efekata na postojećim objektima, proširenje sistema Vlasinskih HE”.

Na osnovu do sada sprovedenih aktivnosti, u periodu do 2012. godine, u cilju modernizacije i revitalizacije kompleksnog sistema Vlasinskih hidroelektrana, neophodno je nastaviti sa izradom investiciono-tehničke dokumentacije. Izradu investiciono tehničke i tenderske dokumentacije treba obaviti u 2009. i 2010. godini. Nakon toga, zaključno sa 2012. godinom, treba izabrati isporučioca opreme i radova, obaviti tehničke pripreme neophodne za realizaciju modernizacije i revitalizacije i sprovesti procedure potrebne za početak radova same revitalizacije. Modernizacijom i revitalizacijom se povećava ukupna snaga četiri elektrane za 5 MW, a godišnja proizvodnja za 25,5 GWh. Potrebne investicije za modernizaciju i revitalizaciju Vlasinskih hidroelektrana procenjene su na oko 7.000.000 EUR.

S obzirom na dosadašnje aktivnosti preduzete u cilju modernizacije i revitalizacije Limskih hidroelektrana, u periodu do 2012. godine, potrebno je završiti izradu investiciono-tehničke i tenderske dokumentacije i sprovesti postupak izbora najpovoljnijeg ponuđača opreme i izvođenja radova. U ovom trenutku nije moguće dati procenu potrebnih sredstava.

U ogranku „Limskih HE” predviđa se revitalizacija i modernizacija tri hidroelektrane i to: HE Potpeć, HE Bistrica i HE Kokin Brod.

Urađena je studija 2008. god. „Modernizacija i mogućnosti povećanja snage i proizvodnje Limskih hidroelektrana”, koja razmatra samo aspekt revitalizacije HE Potpeć. Ova studija čeka raspravu na stručnom savetu EPS-a. Bilo bi dobro da se do 2012. godine završi izrada investiciono-tehničke i tenderske dokumentacije i da se sprovede postupak izbora najpovoljnijeg ponuđača. Predviđena sredstva za ovu revitalizaciju sa izgradnjom četvrtog agregata, po ekonomskom elaboratu, iznose 22.000.000 EUR za revitalizaciju tri agregata i 10.500.000 EUR za izgradnju četvrtog agregata.

Što se tiče revitalizacije i modernizacije „Limskih HE” trebalo bi uraditi studije. U ovom trenutku nije moguće dati procenu potrebnih sredstava za modernizaciju i revitalizaciju ovih HE.

U Republici Srbiji postoji značajan broj malih hidroelektrana koje su u vlasništvu Republike Srbije a za čiji rad i održavanje je zaduženo JP Elektroprivreda Srbije. Kako se radi o objektima od istorijskog značaja za razvoj elektroenergetike u Republici Srbiji, neophodno je ove objekte modernizovati i revitalizovati, a njihov rad i održavanje učiniti efikasnijim. Za objekte za koje se već sada procenjuje da je to neophodno biće izmenjeno postojeće tehničko rešenje (HE Sveta Petka i HE Sićevo). Zbog toga ovaj program predviđa sagledavanje mogućnosti da Vlada Republike Srbije, najkasnije do kraja 2010. godine, izvrši prenos vlasništva nad ovim objektima sa Republičke direkcije za imovinu na JP Elektroprivreda Srbije, da JP Elektroprivreda Srbije sprovede neophodne postupke u cilju izrade investiciono-tehničke dokumentacje za modernizaciju i revitalizaciju ovih objekata najkasnije do kraja 2010. godine, da u 2011. godini izabere isporučioca opreme i izvođača radova i da u 2012. godini započne modernizaciju i revitalizaciju malih hidroelektrana (HE Sokolovica, HE Sveta Petka, HE Sićevo i druge predviđene planom investicija JP Elektroprivrede Srbije), samostalno ili sa izabranim strateškim partnerom.

Modernizacijom i revitalizacijom hidroelektrana u Republici Srbiji predviđena je zamena velikog broja hidrauličnih turbina. S obzirom na to da je dokazivanje hidrauličkih karakteristika novih turbina izuzetno osetljivo pitanje i čest uzrok sporenja investitora i isporučioca opreme, ovaj program predviđa izgradnju Laboratorije za ispitivanje hidrauličnih mašina na Mašinskom fakultetu u Beogradu, u okviru Katedre za hidraulične mašine i energetske sisteme, čija je svrha ispitivanje i dokazivanje hidrauličkih karakteristika novih turbina modelskim ispitivanjem u cilju zaštite domaćih investitora. Laboratorija bi predstavljala i podsticaj i oslonac domaćoj privredi u oblasti razvoja hidrauličnih mašina i prateće opreme. Takođe bi nacionalna laboratorija bila značajna kao edukativna baza za inženjere koji se bave hidroenergijom i studente koji se usavršavaju na hidroenergetskom odseku Mašinskog fakulteta.

U cilju jačanja elektroenergetskog sektora Srbije putem prioritetnog programa modernizacije i revitalizacije hidroelektrana, na osnovu iskustva zaduženih eksperata različitih profila sa dosadašnjih aktivnosti sprovedenih na poslovima modernizacije i revitalizacije, potrebno je da Vlada Republike Srbije predloži, a Narodna skupština Republike Srbije usvoji izmenu postojeće zakonske regulative.

Za efikasnu realizaciju ovog programa neophodno je izvršiti izmenu zakonske regulative u cilju rešavanja dva osnovna problema:

način donošenja odluka i sprovođenja procedura po modelu zajedničkih ulaganja kod obezbeđivanja finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju modernizacije i revitalizacije hidroelektrana i

neefikasnost sadašnjih administrativnih procedura za izdavanje potrebnih dozvola i saglasnosti za izvođenje radova modernizacije i revitalizacije.

PROJEKTI IZGRADNJE NOVIH HIDROENERGETSKIH KAPACITETA

S obzirom na stvaranje zajedničkog tržišta na prostoru jugoistočne Evrope, aktivnosti drugih zemalja u Jugoistočnoj Evropi u cilju jačanja sopstvene pozcije, kao i na aktivnosti energetskih kompanija iz Evrope, objektivna ambicija elektroenergetskog sektora Republike Srbije da zauzme lidersku poziciju na regionalnom tržištu neće biti ispunjenja bez intenzivne izgradnje novih kapaciteta. Da bi ovo bilo ostvareno, ovaj modul predviđa tri pravca izgradnje novih kapaciteta: povećanje kapaciteta postojećih hidroelektrana dogradnjom, izgradnja novih objekata i iskorišćenje potencijala graničnih slivova.

S obzirom na ekonomske efekte povećanja kapaciteta postojećih hidroelektrana povećanjem snage i proizvodnje (na osnovu povećanja instalisanog protoka, na osnovu povećanja energetske vrednosti akumulacija, na osnovu neiskorišćenih, a raspoloživih količina voda itd.), ovaj odeljak predviđa realizaciju odgovarajućih aktivnosti za sledeće objekte.

S obzirom na do sada uložena sredstva na realizaciji ovog projekta koji omogućava povećanje proizvodnje postojeće HE Pirot od 21 GWh godišnje, kao i na otpor koji postoji kod lokalne uprave, Vlada Republike Srbije će, do kraja 2009. godine, pružiti pomoć investitoru JP Elektroprivredi Srbije kod iznalaženja optimalnog rešenja za nastavak realizacije ovog projekta ili njegovim proglašenjem za projekat od opšteg interesa ili na drugi način, čime će biti omogućen završetak radova do 2012. godine.

Ukupna vrednost projekta iznosi 13.400.000 EUR, a za završetak radova je potrebno izdvojiti 10.000.000 EUR.

Ugradnjom 5 – dodatnog agregata rešio bi se problem garantovanog protoka i postojeći agregati bi se oslobodili nepovoljnih režima rada, a omogućio bi se i fleksibilniji rad hidroelektrane sa pet agregata, instalisani protok elektrane povećao za oko 10% i ostvarila nova godišnja proizvodnja energije od 72 GWh. Investiciono tehnička dokumentacija je na nivou glavnog projekta i licitacione dokumentacije koja je urađena u 2006. godini. Potrebne investicije su 16.886.000 EUR, B/C je 2,34 a IRR je 10,08%.

Odluku o datumu početka radova uskladiti sa radovima na modernizaciji i revitalizaciji ove hidroelektrane poštujući obaveze koje proističu iz postojećeg ugovora za revitalizaciju HE Bajina Bašta.

Izgradnja dodatnog agregata na ovoj hidroelektrani usko je povezana sa projektom modernizacije i revitalizacije. Odluku o potrebi i tehničkim mogućnostima njegove izgradnje doneće JP Elektroprivreda Srbije sama ili u saradnji sa potencijalnim strateškim partnerom. U tom slučaju Vlada Republike Srbije pružiće sve neophodne garancije da će u cilju realizacije ovog projekta biti izdate sve neophodne dozvole i saglasnosti od strane institucija osnovanih za upravljanje i korišćenje vode i prostora.

S obzirom na sadašnje aktivnosti JP Elektroprivreda Srbije na analizi stanja i objekata Vlasinskog sistema i ispitivanje mogućnosti uvođenja dodatnih voda, u periodu do 2012. godine, moguće su aktivnosti na izradi investiciono-tehničke dokumentacije i izvođenju radova u cilju povećanja energetske vrednosti ovog sistema za 42 GWh godišnje. Ove aktivnosti treba uskladiti sa aktivnostima planiranim na modernizaciji i revitalizaciji ovih objekata.

S obzirom na sadašnje aktivnosti JP Elektroprivreda Srbije na analizi stanja i objekata Limskog sistema i ispitivanje mogućnosti izgradnje dodatnog agregata na HE Potpeć, u periodu do 2012. godine, potrebno je sprovesti aktivnosti na izradi investiciono-tehničke dokumentacije.

Pošto je dosadašnjim analizama utvrđeno da je na postojećim elektroprivrednim i vodoprivrednim objektima (hidroelektranama i vodoprivrednim akumulacijama) moguće izgraditi određeni broj malih hidroelektrana, ovaj program predviđa izradu investiciono-tehničke dokumentacije za male hidroelektrane na:

lokacijama postojećih hidroelektrana: MHE Jezero, MHE Mala Vrla 1, MHE Zavoj i MHE Pirot, na kojima investitor može biti samo JP Elektroprivreda Srbije sama ili sa izabranim strateškim partnerom,

lokacijama svih postojećih vodoprivrednih akumulacija kojima je moguće dodati energetsku namenu a koje su prikazane u tabeli 1 (svi podaci dati u tabeli su podložni promeni i biće provereni izradom odgovarajuće investiciono tehničke dokumentacije).

TABELA 1

Broj Akumulacija Vodotok GodinaIzgradnje VisinaBrane (m) ZapreminaAkumulacije(10* 6 m3) Inst.snaga elektrane (KW) 1 Ćelije Rasina 1978 52.00 60 3,280 2 Bovan Moravica 1978 52.00 59 1,800 3 Barje Veternica 1991 75.00 41 1,700 4 Grlište Grliška reka 1988 32.00 12 1,000 5 Brestovac Pusta reka 1985 31.00 10 350 6 Nova Grošnica Grošnica 1938 50.00 4 350 7 Zlatibor Rzav 1972 32.50 3.5 260 8 Gruža Gruža 1984 52.00 65 220 9 Garaši Velika Bukulja 1976 35.00 6.27 150 10 Krajkovac Krajkovačka reka 1983 40.00 1.6 150 11 Bresnica Brestovačka reka 1979 38.00 1.38 150 12 Bukulja Velika Bukulja 1964 33.00 1.37 150 13 Goli Kamen Crnovrški potok 1986 33.00 0.97 150 14 Pridvorica Pridvorica 1982 44.50 0.832 150 15 Rastovnica Rastovnica 1984 24.00 0.368 100 16 Velika Dičina Gornja Dičina 1969 16.80 0.325 100 17 Parmenac Zapadna Morava 1960 16.50 0.4 2,000 18 Prvonek Banjištica probni rad 88.00 23 1,000 19 Rovni Ribnica u izgradnji 51.50 51.5 2,000 20 Selova Toplica u izgradnji 70.00 70 1,800

Na ovim objektima investitor može biti samo JP Elektroprivreda Srbije sama ili u saradnji sa JVP Srbijavode ili sa izabranim strateškim partnerom.

Lokacijama koje se nalaze u neposrednoj blizini postojećih hidroenergetskih objekata i koje predstavljaju njihovo prirodno proširenje: MHE Banjica procenjene instalisane snage 2,3 MW, čijom se izgradnjom na prostoru između postojećih HE Sveta Petka i HE Sićevo stvara sistem kaskadnih protočnih hidroelektrana. Na ovim objektima investitor može biti JP Elektroprivreda Srbije sama ili sa izabranim strateškim partnerom.

Analizom postojećih usvojenih strateških dokumenata Republike Srbije (Prostorni plan Republike Srbije,1996; Vodoprivredna osnova Republike Srbije, 1996/2001, niz studija i analiza izrađenih od strane JP Elektroprivreda Srbije, Ministarstva nauke itd.), naročito analizom predviđenih zakonskih mogućnosti (Zakon o energetici i Zakon o koncesijama), može se izdvojiti nekoliko pravaca izgradnje hidroenergetskih objekata u srbiji.

Posebno se izdvaja uloga i značaj akumulacija sa čeonim položajem, u gornjim delovima slivova. Čeone akumulacije imaju izvanredan energetski značaj, jer regulišu protoke za nizvodnije kaskade hidroelektrana sa nižim stepenima regulisanja. Međutim, izvanredan je i vodoprivredni značaj tih akumulacija, imajući u vidu vrlo neravnomerne vodne režime na ovim prostorima, sa veoma izraženim povodnjima i dugotrajnim malovodnim periodima.

Veliki deo preostalog ekonomski iskoristivog potencijala nalazi se na lokacijama sa malim i srednjim padovima, gde je u okviru kaskadnih sistema opravdano očekivati primenu onih tehnička rešenja koja bitno poboljšavaju ekonomičnost ovih sistema (Donja Drina, Velika Morava, Zapadna Morava, Ibar, itd).

Jedan deo potencijala se može realizovati iskorišćenjem preostalog potencijala Dunava i Save.

S obzirom na poslednje aktivnosti vezane za izgradnju značajnih termoenergetskih objekata, naročito je značajna izgradnja novih reverzibilnih elektrana kao ekonomski najisplativijeg načina plasmana viškova bazne energije tj. njenog pretvaranja u visoko kvalitetnu i na tržištu izuzetno cenjenu vršnu energiju.

Ukoliko na nekoj od predviđenih lokacija za izgradnju nove hidroelektrane, usled promenjenih hidro-geoloških uslova, postojanja izgrađenih građevinskih objekata ili drugih značajnih promena koje su nastupile u uređenju i korišćenju prostora, nije moguća izgradnja hidroelektrane ili bi očekivana snaga bila osetno manja od predviđene snage, izgradnja hidroelektrane, uz saglasnost Ministarstva rudarstva i energetike, može se odobriti na drugoj, ili više drugih lokacija istog vodotoka kojima se obezbeđuje potpuno iskorišćavanje energetskog potencijala.

U cilju jačanja elektroenergetskog sektora Srbije i omogućavanja intenzivnije izgradnje hidroelektrana državnim i privatnim investitorima, domaćim i stranim, koji u tome vide svoj interes, u skladu sa postojećom zakonskom regulativom, u periodu važenja ovog Programa, predviđa se mogućnost izgradnje hidroelektrana na tri načina:

1) izgradnja hidroelektrana od strane JP Elektroprivreda Srbije kroz koje država Srbija realizuje deo svojih strateških interesa,

2) izgradnja hidroelektrana putem izdavanja energetskih dozvola državnim i privatnim, domaćim i stranim kompanijama i

3) izgradnja hidroelektrana putem davanja koncesionih prava državnim i privatnim, domaćim i stranim kompanijama.

U periodu važenja ovog programa država Srbija planira da kroz JP Elektroprivreda Srbije započne sa aktivnostima koje će omogućiti realizaciju hidroelektrana prikazanih u tabeli 2 (svi podaci dati u tabeli su podložni promeni i biće provereni izradom odgovarajuće investiciono tehničke dokumentacije).

U skladu sa procenom mogućnosti, na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, Vlada Republike Srbije će omogućiti JP Elektroprivredi Srbije izbor odgovarajućeg strateškog parnera spremnog da finansijski pomogne realizaciju ovih hidroelektrana.

TABELA 2

Naziv Reka Zapremina akumulacije Instalisana snaga Godišnja proizvodnja miliona m3 MW GWh Svođe Vlasina 10 48 (100) 65 (100) Pakleštica Dojkinačka 22 26 53 Arilje Veliki Rzav 21 7 22 Buk Bijela Gornja Drina 11 115 367 Foča Gornja Drina 4 52 184 Paunci Gornja Drina 3 37 154 Sutjeska Sutjeska 36 35 90 Rogačica Srednja Drina 20 140 538 Srednje Tegare Srednja Drina 105 126 475 Mala Dubravica Srednja Drina 60 122 434 Kozluk Donja Drina 15 90 363 Drina 1 Donja Drina 82 339 Drina 2 Donja Drina 82 337 Drina 3 Donja Drina 82 319 Kupinovo Sava 140 530 Novi Sad Dunav 130 1044 RHE Bistrica Uvac, Lim 80 680 RHE Đerdap 3 Dunav 32 600 (prva faza) Paraćin Velika Morava 10 44 100 Ćuprija Velika Morava 10 36 67 Bagrdan Velika Morava 9 36 69 Svilajnac Velika Morava 16 36 76 Velika Plana Velika Morava 9 36 73 Vlaški Do Velika Morava 10 36 64 Ljubičevo Velika Morava 5 36 70 Ribarići Ibar 45 47 76 Gokčanica Ibar 14 37 Ušće Ibar 14 37 Glavica Ibar 14 43 Cerje Ibar 15 46 Gradina Ibar 14 43 Bela Glava Ibar 14 43 Dobre Strane Ibar 15 46 Maglić Ibar 14 43 Lakat Ibar 14 45

Realizacija projekta izgradnje sistema hidroelektrana na Ibru biće realizovana na osnovu Protokola o saradnji koji su Republika Srbija i Republika Italija potpisale 9. marta 2009. godine. Na bazi tog Protokola, u kojem su JP „Elektroprivreda Srbije“ i preduzeće SECI Energia S.p.A. iz Italije nominovani kao strateški partneri za realizaciju ovog projekta, „Elektroprivreda Srbije” i preduzeće SECI Energia potpisali su Preliminarni sporazum o saradnji u elektroenergetskom sektoru. U toku je izrada „Analiza izvodljivosti sa tehničkom ekspertizom izgradnje hidroelektrana na Ibru” nakon čega sledi izrada višeg nivoa investiciono tehničke dokumentacije. Početak izgradnje hidroelektrana na Ibru je planiran krajem 2011 ili početkom 2012. godine. Ukupna vrednost projekta se procenjuje na oko 270 miliona EUR.

Izgradnja hidroelektrana na Velikoj Moravi, reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 i hidroelektrana na Gornjoj Drini u Republici Srpskoj biće realizovana u okviru Memoranduma o razumevanju u cilju realizacije zajedničkih interesa u oblasti energetike koji su potpisali JP Elektroprivreda Srbije i nemačka kompanija RWE 16. novembra 2009. godine.

U ovu grupu objekata spadaju hidroelektrane za koje se pretpostavlja da su dovoljno atraktivne za investitore same po sebi i one su date u tabeli 4 (svi podaci dati u tabeli su podložni promeni i biće provereni izradom odgovarajuće investiciono tehničke dokumentacije. U slučaju neželjenih posledica izgradnje pojedinih objekata, kao što je plavljenje terena i slično trebalo bi i izgraditi više kaskadnih hidroelektrana).

TABELA 4

NAZIV REKA ZAPREMINA AKUMULACIJE INSTALISANA SNAGA GODIŠNjA PROIZVODNjA miliona m3 MW GWh Vitanovac Zapadna Morava 21 58 Stubal Zapadna Morava 21 60 Trstenik Zapadna Morava 21 60 Medveđa Zapadna Morava 20 57 Kukljin 2 Zapadna Morava 20 57 Kukljin1 Zapadna Morava 20 62 Prijepolje Lim 22 85 Priboj Lim 10 56 Ivanjica Moravica 104 32 42 Vrutci Đetinja 34 32 45 Jošanica Jošanica 22 17 27 Crnoklište Nišava 1 15 52 Bela Palanka Nišava 10 32

NAZIV REKA ZAPREMINA AKUMULACIJE INSTALISANA SNAGA GODIŠNjA PROIZVODNjA miliona m3 MW GWh Orlovača Veliki Rzav 57 12 18 Roge Veliki Rzav 125 26 36 Maglić Studenica 0,5 47 65 Dubočica Studenica 97 42 62 Odorovci Jerma 50 10 16

Realizacija hidroenergetskog potencijala reke Lim je osim u hidroelektranama navedenim u tabeli 4 moguća i izgradnjom hidroelektrana Brodarevo 1 (uzvodno od naselja Brodarevo) i Brodarevo 2 (nizvodno od naselja Brodarevo). Za ove lokacije Ministarstvo rudarstva i energetike je početkom 2009. godine izdalo energetske dozvole kompaniji Renewable Energy Venture iz Beograda koje važe dve godine. Tačne hidroenergetske karakteristike ovih hidroelektrana biće poznate nakon završetka izrade prethodnih studija opravdanosti sa generalnim projektima koji su u fazi izrade.

Jedan od prioriteta predviđenih za realizaciju u periodu do 2012. godine, a u cilju obezbeđivanja potreba za električnom energijom Republike Srbije i ostvarivanja prihoda na regionalnom tržištu električne energije, jeste stvaranje uslova za korišćenje potencijala graničnih reka i njihovih pritoka. Na ovaj način omogućava se elektroenergetskom sektoru Srbije da gradi nove i koristi postojeće hidroelektrane u Jugoistočnoj Evropi i da se i na taj način približi liderskoj poziciji na regionalnom tržištu.

Elektroenergetski sektor Srbije ima naročiti interes na Drini sa pritokama i na Savi i Dunavu, da kroz izgradnju novih hidroelektrana (HE Buk Bjela, HE Foča i HE Paunci) i kupovinu postojećih (HE Višegrad), obezbedi sigurno, kvalitetno i pouzdano snabdevanje električnom energijom u količinama potrebnim u bliskoj budućnosti. Sadašnje aktivnosti i sporazume postignute između JP Elektroprivreda Srbije i MHE elektroprivreda Republike Srpske treba valorizovati u periodu trajanja Programa završetkom izrade investiciono tehničke i druge dokumentacije i stvoriti uslove za početak realizacije objekata.

Da bi se ovo realizovalo, Vlada Republike Srbije će obezbediti sve potrebne zakonske i druge uslove koji će elektroenergetskom sektoru Srbije dati sve potrebne nadležnosti i omogućiti:

bolju pregovaračku poziciju u pregovorima oko podele potencijala graničnih reka;

potrebne garancije i osiguranja kod davanja ponuda za izgradnju hidroelektrana u drugim zemljama i dobijanja koncesija za korišćenje prirodnih resursa;

kupovinu, ili raspolaganje na drugi način, već izgrađenih hidroelektrana.

Kao sublimat prioritetnih programa predviđenih Strategijom, ovaj Program je definisan na osnovu prirodnih priroriteta termoenergetskog sektora: modernizacija i rehabilitacija postojećih termoelektrana i termoelektrana-toplana i izgradnja novih termoelektrana i termoelektrana-toplana uz povećanje efikasnosti korišćenja ograničenih rezervi primarne energije u Republici Srbiji i uvoznog goriva.

Program ostvarivanja strategije razvoja termoenergetskog sektora usvojen je za period do 2012. godine, ali daje aktivnosti i smernice za razvoj sektora i posle 2012. godine. Kao osnovni uslov svog postojanja i ralizacije podrazumeva postojanje političke podrške i odsustvo političkog uticaja.

U cilju obezbeđenja kontinualnog izučavanja stanja i predviđanja razvoja celine termoenergetskog sektora i obavljanja delatnosti u novim uslovima rada i poslovanja energetskih subjekata ovim programom su predviđene i adekvatne mere za praćenje njegove realizacije.

Proizvodnja električne energije u Republici Srbiji ostvaruje se u najvećoj meri u okviru JP „Elektroprivreda Srbije” (EPS), koja raspolaže proizvodnim kapacitetima prikazanim u tabeli 7.1.

Tabela 7.1. Instalisana snaga elektrana (na pragu prenosa) u MW

Instalisana neto snaga sa kapacitetima u AP Kosovo i Metohija % bez kapaciteta u AP Kosovo i Metohija % Termoelektrane na ugalj 5.171 61,9 3.936 55,3 Termoelektrane-toplane ( na gas i mazut) 353 4,2 353 5,0 Hidroelektrane 2.831 33,9 2.831 39,7 Ukupno elektrane EPS-a 8.355 100,0 7.120 100,0

Termoenergetske kapacitete Elektroprivrede Srbije čini:

osam termoelektrana (TE) sa 25 blokova koji sagorevaju lignit ukupne instalisane neto snage 5.171 MW. Od toga su dve termoelektrane sa sedam blokova ukupne neto snage 1 235 MW na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija;

tri termoelektrane-toplane (TE-TO) sa 6 blokova ukupne neto snage 353 MW, na tečna i gasovita goriva.

Izvan EPS-a u okviru komunalnih preduzeća postoji instalisani termoenergetski kapacitet u Toplani Novi Beograd (vlasništvo JKP „Beogradske elektrane”) snage 3 x 32 MWe, sa sirovim benzinom kao projektnim gorivom koji je duže vremena van pogona. Takođe, u okviru industrijskih energana, u više od 30 preduzeća u Republici Srbiji, instalisano je oko 450 MWe, ali je značajan deo instalisanih kapaciteta van pogona. Postoje primeri uključenja industrijskih kogenerativnih postrojenja u sisteme daljinskog grejanja, kao u Kragujevcu (energana „Zastava”). Ova postrojenja će biti predmet posebnih delova Programa i u okviru ovog odeljka nisu detaljnije razmatrana.

Trenutni status privremene uprave na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija (UNMIK) definisan Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine, ne omogućava JP EPS-u korišćenje i upravljanje elektroenegetskim kapacitetma na Kosovu i Metohiji kao integralnim delom sistema, kao ni planiranje daljeg razvoja. Usled toga i ne postoje precizni podaci vezani za eksploataciju ovih postrojenja, pa ona i nisu detaljnije obuhvaćena ovim dokumentom.

U prilogu 7.1. dati su detaljniji podaci o TE i TE-TO EPS-a (snage blokova, starost, dosadašnje angažovanje i broj startova, proizvođači glavne opreme).

Prosečna starost termoenergetskih jedinica na ugalj bez kosovskih elektrana, zaključno sa 31.12.2008. godine, iznosi 29 godina, a starost se kreće u rasponu od 18 do 53 godina.

Prosečna starost termoelektrana na ugalj, bez podataka za teritoriju AP Kosovo i Metohija, prema strukturi nominalne snage do 31.12.2008. iznosi za:

snagu manju od 100 MW 50 godina,

snagu 100–199 MW 36 godine,

snagu 200–299 MW 31 godina,

snagu 300–399 MW 20 godina,

snagu 400 i više MW 25 godine.

Ovakva starost i s tim povezana tehnološka zastarelost postrojenja, imajući u vidu da najmlađe originalno primenjene tehnologije potiču iz sredine 80-ih godina prošlog veka, prouzrokuju visoku specifičnu potrošnju goriva. Opremu termoelektrana i termoelektrana-toplana EPS-a karakteriše i velika heterogenost opreme, jer je 11 proizvođača iz 7 država isporučilo kotlove; 12 proizvođača iz 7 država isporučilo je turbine i 10 proizvođača iz 8 država isporučilo je generatore.

Kombinovana proizvodnja toplotne i električne energije ostvaruje se u više termoelektrana EPS-a, i to u:

parnim blokovima na ugalj nakon rekonstrukcije turbina u TE Nikola Tesla A (za daljinsko grejanje Obrenovca) i u TE Kostolac A (za daljinsko grejanje Požarevca i Kostolca) i

parnim blokovima na gas i tečno gorivo (TE-TO Novi Sad, TE-TO Zrenjanin i TE-TO Sremska Mitrovica za sisteme daljinskog grejanja i tehnološku paru).

Projekat daljinskog grejanja Beograda iz TE Nikola Tesla A započet je izradom dokumentacije početkom osamdestih, a izvođenje radova započelo je 1993. godine, ali je njegova realizacija trenutno obustavljena.

JP EPS je, skoro u potpunosti, primenio kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u elektranama za koje postoje toplotni konzumi u okruženju. U objektima JP EPS-a, postoji još mogućnost proizvodnje toplotne energije za potrebe daljinskog grejanja u TE Kolubara A (za Lazarevac, koji raspolaže gradskom toplifikacionom mrežom) i u TE Morava (za Svilajnac, koji ne raspolaže gradskom toplifikacionom mrežom), s tim što se iz TE Kolubara određena količina tehnološke pare već isporučuje spoljnom potrošaču.

Uvažavajući značaj termoenergetskog sektora, kao i nepovoljno tehničko-tehnološko stanje postrojenja krajem 2000. godine, u periodu 2001-2008. godina ostvarena su značajna ulaganja u kapitalne remonte, rehabilitaciju i modernizaciju termoenergetskih postrojenja. Realizovani su prioritetni programi na postrojenjima koja su krajem 2000. godine imala veća tehnička ograničenja, koja su prestala sa radom ili su radila sa smanjenim kapacitetima, čime je značajno povećana, pre svega, njihova raspoloživost.

Od izvedenih zahvata na termoenergetskim postrojenjima najznačajniji su sledeći:

TE Kolubara A5 – nakon dužeg stajanja bloka (oko 4 godine) pristupljeno je 2001. godine sanaciji postrojenja koja je trajala više od godinu dana. Zahvati su obuhvatili opremu kotlovskog postrojenja (nov isparivač i značajan deo grejnih površina), glavne cevovode, kapitalni remont turbopostrojenja, elektroenergetsku opremu, opremu za merenje, regulaciju i upravljanje (MRU) na nivou bloka (ugrađena savremena oprema), rekonstrukciju građevinskih objekata i obimne remonte na pomoćnoj opremi;

TE Nikola Tesla A1 i A2 – na ova dva bloka su sprovedeni obimni zahvati: zamena parovoda sveže pare, rekonstrukcija elektrofiltera, značajni zahvati na kotlovskom postrojenju, ugradnja savremene opreme za MRU bloka, značajni zahvati na turbopostrojenju, napojnim pumpama i ostaloj opremi;

TE Nikola Tesla A3 – rehabilitacija bloka sprovedena 2003. godine obuhvatila je rekonstrukciju na kotlovskom postrojenju (nov isparivač i zamenu značajanog dela grejnih površina), značajne zahvate na turbopostrojenju, cevovodima i parovodima, zamenu merno-regulacione opreme (ugrađena savremena oprema), elektroenergetskom postrojenju. Izvršena je i delimična rekonstrukcija elektrofiltera, zahvati na građevinskom delu i obimniji remonti na pomoćnoj opremi. Ukupna vrednost ugrađene opreme i izvedenih radova iznosila je oko 80 miliona evra;

TE Nikola Tesla A5 – rehabilitacija ovog bloka sprovedena 2004. godine je po obimu i sadržaju slična aktivnostima realizovanim na bloku A3. Ukupna vrednost izvedenih aktivnosti iznosila je približno 60 miliona EUR;

TE Nikola Tesla B1 – aktivnosti su sprovedene 2005. godine i obuhvatile su zamenu parovoda, cevnih sisitema zagrejača 1 i 2, dela isparivača, generalni remont turbine sa zamenom turbinske izolacije i lopatica turbine niskog pritiska, zahvate na generatoru, kapitalni remont rosta i kracera, remont elektrofiltera kao i rekonstrukcija i modernizacija luva. ukupna vrednost izvedenih aktivnosti iznosila je približno 28 miliona EUR;

TE Nikola Tesla B2 – aktivnosti su sprovedene 2002. godine i obuhvatile su zahvate na kotlovskom postrojenju, generalni remont turbine visokog i srednjeg pritiska, zahvate na generatoru i obimnije remonte na pomoćnoj opremi. Ukupna vrednost izvedenih aktivnosti iznosila je približno 20 miliona EUR;

TE Kostolac A2 – u produženom četvoromesečnom remontu 2006. godine zamenjeni su parovodi sveže pare, rekonstruisani elektrofilteri i sprovedeni su značajni zahvati na kotlovskom postrojenju i obimniji remontni zahvati na ostaloj opremi;

TE Kostolac B1 i B2 – u toku kapitalnih remonata bloka B1 obavljenog 2002. godine i bloka B2 obavljenog 2003. godine, izvršene su značajne rekonstrukcije i modernizacije na opremi jer su blokovi, praktično od početka eksploatacije, radili sa 15–20% manjom snagom od projektovane. Rekonstrukcijom kompletnog ložnog uređaja, turbinskih ventilskih komora i manjim rekonstrukcijama na pojedinoj opremi, kao i podešavanjem rada opreme, a pre svega napojnih pumpi postignuta je snaga od 330 MW. Uvođenjem automatskog vođenja bloka i dodatnim zahvatima na ložnom uređaju bila bi postignuta puna snaga od 348,5 MW.

TE Morava – u toku remonta 2004. godine izvršena je rekonstrukcija kotlovskog postrojenja, značajni zahvati na cevovodima, ugrađena savremena oprema za MRU na nivou bloka, kao i obimniji remontni zahvati na ostaloj opremi. Vrednost izvršenih zahvata je iznosila oko 5 miliona EURevra.

TE Kostolac A1 – rehabilitacija bloka je obuhvatila ugradnju nove opreme na cevnom sistemu kotla, generatoru i turbini visokog pritiska, cevovodima, opremi za MRU, elektrofilteru, veće zahvate na građevinskom delu i elektroenergetskom postrojenju, kapitalni remont ložnog uređaja kotla i značajne remontne radove pomoćne opreme.

TE Nikola Tesla A4 – rehabilitacija ovog bloka sprovedena 2007. godine sa značajnim zahvatima na kotlovskom postrojenju i elektrofilteru (rekonstrukcija), turbopostrojenju, parovodima (kompletna zamena parovoda sveže i dogrejane pare), elektroenergetskoj opremi, sistemu merenja, regulacije i upravljanja, arhitektonsko građevinskim objektima. zahvati predviđeni u cilju poboljšanja prihvatljivosti uticaja bloka na životnu sredinu i zadovoljenja emisionih normi za postojeći termoblok predviđaju i uvođenje sistema za redukciju emisije azotnih oksida i izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova (početak aktivnosti 2012. godine, puštanje u pogon 2014. godine). Troškovi koji se odnose na opremu i radove realizovani u toku remonta 2007. godine na samom bloku iznose 78 mil. evra.

TE Nikola Tesla A6 – prvi deo projekta rehabilitacije i modernizacije bloka izveden je u 2008. godini i u značajnoj meri se može porediti sa projektom realizovanim na bloku TE Nikola Tesla A4, a tiče se kotlovskog dela postrojenja i sistema upravljanja blokom. Vrednost ovog dela projekta je 30 mil. EUR.

Sa učešćem od 60,3% u instalisanoj snazi proizvodnih postrojenja EPS-a, termoenergetski sektor je 2008. godine u ukupnoj proizvodnji električne energije učestvovao sa skoro 70 %. Pokazatelji rada termoelektrana u periodu od 2001–2007. prikazani u tabeli 7.2.

Tabela 7.2. Pokazatelji rada termoelektrana

Red. br. Pokazatelji Jed. mere Godine 2001. 2003. 2005. 2007. 1 Ukupna proizvodnja el.energije u elektranama EPS-a GWh 29.452 30.108 34.443 34.429 2 Proizvodnja u TE na ugalj GWh 18.975 20.384 22.138 24.016 3 Pogonska spremnost TE % 68,5 74,4 76,9 76.9

Navedena intenzivna ulaganja u unapređenje tehničkog stanja postrojenja u termoelektranama u periodu 2001-2008., dovela su do poboljšanja pokazatelja rada. U 2008. godini pokazatelji rada termoelektrana su bili najbolji od 1992. godine:

ekvivalentni koeficijent prinudnih zastoja u 2000. godini je iznosio 32,3%, a u 2008. godini 11,1%;

pogonska spremnost termoelektrana je povećana sa 68,5% (2001. godine) na 77,6% (2008. godine);

povećana proizvodnja u termoelektranama na ugalj sa 18.975 GWh (2001. godine) na 24.661 GWh (2008. godine).

Termoelektrane, posebno one na lignit, imaju nepovoljan uticaj na životnu sredinu. Krajem 2000. godine praktično u svim termopostrojenjima u Republici Srbiji emisija čvrstih čestica, sumpornih i azotnih oksida višestruko je prevazilazila dozvoljene granične vrednosti emisije (GVE), a odlaganje pepela i šljake i tretman otpadnih voda nije bio rešen na zadovoljavajući način.

Obaveze proistekle iz zahteva domaće i evropske regulative nalažu da se na postojećim termoelektranama do 2015. godine sprovedu značajni zahvati u oblasti zaštite životne sredine, koji kao krajnji cilj imaju dobijanje ekoloških dozvola. Zbog toga su u prethodnom periodu pokrenute brojne aktivnosti, a realizacija najznačajnijih projekata tek predstoji. Uvažavajući značaj ove problematike, u poglavlju 7.4. biće posebno istaknuti detalji vezani za ove projekte.

U periodu do 2012. godine ne može se očekivati nastavak iskazanog trenda poboljšanja eksploatacionih karakteristika postojećih termoelektrana kao u periodu 2000-2008. godine, jer će se aktivnosti rehabilitacije sprovoditi na blokovima koji su u boljem stanju u odnosu na stanje blokova koji su dosada obuhvaćeni projektima produženja radnog veka.

Dostignuti nivo proizvodnje i pouzdanosti kapaciteta ne može se održati i unapređivati bez daljih većih ulaganja u rehabilitaciju i modernizaciju proizvodnih kapaciteta. Pored ulaganja u racionalizaciju potrošnje električne energije, ulaganje u povećanje proizvodnih mogućnosti postojećih kapaciteta i produženje njihovog radnog veka predstavlja najbrži vid rešavanja sadašnjih elektroenergetskih problema.

Realno tehničko stanje postojećih termoenergetskih kapaciteta na kraju 2008. godine zahteva nastavak povećanih remontnih radova i tekućeg održavanja u odnosu na uobičajeni obim i sadržinu, sprovođenje rehabilitacije i modernizacije kapaciteta, uključujući i realizaciju projekata iz zaštite životne sredine.

I pored navedenih pozitivnih uticaja realizovanih rehabilitacija blokova, kao i očekivanih unapređenja sprovođenjem planiranih zahvata, ne sme se zanemariti činjenica da je prosečna starost termoelektrana 29 godina Zbog toga kod ocene tehničkog stanja kapaciteta JP EPS-a, treba imati u vidu, pre svega, starost kapaciteta (Prilog 7.1) i zastarelost tehnologije, tako da će i nakon predviđenih rehabilitacija i modernizacija tehničko stanje proizvodnih kapaciteta i dalje zaostajati u odnosu na elektroenergetske sisteme razvijenih evropskih zemalja.

U okviru aktivnosti i projekata koji se odnose na održavanje i unapređenje postojećih proizvodnih postrojenja u periodu do 2012. godine potrebno je predvideti realizaciju sledećih projekata:

rehabilitacija i modernizacija TE Nikola Tesla A6 (nastavak započetih aktivnosti iz 2008. u 2010. godini) i

rehabilitacija i modernizacija TE Kostolca B i podizanje nominalnee snage (od 2010. godine).

Na drugim termoelektanama se takođe predviđaju određeni nestandardni remontni zahvati, kao, na primer, oni na: TE Nikola Tesla B2 (zamena parovoda dogrejane pare i zagrejača vode 1 i 2, rekonstrukcija elektrofilterskog postrojenja u 2009. godini), TE Kolubara A3 (završetak aktivnosti za dovođenje bloka na nominalnih 65 MW u 2009. godini), TE Kolubara A5 (zamena ovešenja na parovodima u 2009. godini), TE Nikola Tesla A3-A5 (rekonstrukcija mlinova od 2009-2012. godine) i TE Kostolac A (rekonstrukcija sistema za transport pepela i šljake od 2009-2011. godine).

Drugi deo projekta rehabilitacije i modernizacije bloka TE Nikola Tesla A6 predviđen je za 2010. godinu i u značajnoj meri se može porediti sa projektom predviđenim na bloku TE Nikola Tesla A4, a vezano za turbopostrojenje, kao i rekonstrukciju elektrofilterskog postrojenja. Slično stanje opreme, kao i slične, značajno pogoršane tehničke i pogonske karakteristike bloka definišu praktično iste ciljeve i zahvate, sa očekivanim istim efektima. Jedina značajna razlika je što je u slučaju bloka A6 predviđeno podizanje nominalne snage bloka sa 308,5 do nivoa 348,5 MW sa povišenjem stepena korisnosti ekonomski opravdanim zahvatima.

Kao i na drugim blokovima u TENT A3-5 i i na ovom bloku se predviđa izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova i rekonstrukcija sistema transporta i odlaganja pepela i šljake.

Jedan od značajnijih projekata koje treba sprovesti do 2012. godine je rekonstrukcija 16 od 18 mlinova uglja (rekonstrukcija 2 mlina je već realizovana) na TE Nikola Tesla A3, A4 i A5 koja će poboljšati karakteristike postojećih mlinova (finoće mlevenja i povećanje kapaciteta mlinova sa sadašnjih 78 t/h na projektovanu vrednost od 95 t/h). Po osnovu poboljšanja rada rekonstruisanog ložnog uređaja očekuje se značajno povećanje stepena korisnosti kotlova i smanjenje gubitaka u šljaci i letećem pepelu, kao i u izlaznim dimnim gasovima (zbog poboljšanja procesa sagorevanja i razmene toplote). Ovakav zahvat treba da dovede, pri proizvodnji iste količine električne energije, do smanjenja potrošnje uglja za ova tri bloka od skoro tri stotine hiljada tona godišnje, čime će se znatno smanjiti količina pepela i šljake na deponiji, emisija gasova i emisija čvrstih čestica u atmosferu. projekat čija je vrednost oko 38 miliona evra će se finansirati zajednički iz kredita KfW IV i sredstava EPS-A, a realizacija je predviđena u periodu 2009-2012. godine.

Rehabilitacija ovih blokova biće sprovedena 2010 i 2011. godine sa značajnim zahvatima na kotlovskom postrojenju i elektrofilteru (rekonstrukcija), turbopostrojenju, parovodima (kompletna zamena parovoda sveže i dogrejane pare), elektroenergetskoj opremi, sistemu merenja, regulacije i upravljanja, arhitektonsko građevinskim objektima. zahvati predviđeni u cilju poboljšanja prihvatljivosti uticaja blokova na životnu sredinu i zadovoljenja emisionih normi za postojeće termoblokove predviđaju i uvođenje sistema za redukciju emisije azotnih oksida i izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova (početak aktivnosti 2012. godine, puštanje u pogon 2014. godine). Procenjeni troškovi koji se odnose na opremu i radove koji će biti realizovani u toku remonta 2010-2011. godine na samim blokovima iznose oko 200 miliona evra.

Nasuprot navedenim merama za poboljšanje efikasnosti rada, predviđa se povlačenje iz pogona najstarijih i najneekonomičnijih parnih blokova EPS-a, a to su TE Kolubara A1 – A4 (ukupne nomimalne snage 161 MW, a stvarno raspoložive oko 120 MW), starosti od 45 do 50 godina i dosadašnjeg angažovanja od 255000 do 330000 radnih sati. Ovi blokovi rade sa specifičnom potrošnjom toplote od preko 16000 kJ/kWh, što dovodi do negativnih ekonomsko-finansijske pokazatelja rada, uz ugroženu pogonsku sigurnost rada i bezbednost osoblja i opreme i veoma izražen negativni uticaj na životnu sredinu. Zbog neisplativosti daljih značajnijih ulaganja u povećanje efikasnosti rada i povećanje nivoa sigurnosti posle 2012. godine, predviđeno je povlačenje iz pogona ova četiri bloka do 2014. godine, pri čemu se do 2012. godine predviđa povlačenje blokova A1, A2 i A4.

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine predviđa izgradnju novih termoenergetskih postrojenja u okviru trećeg (uvođenje novih energetski efikasnijih i ekološki prihvatljivih tehnologija, sa ciljem da se smanji potrošnja primarne energije), četvrtog (projekti sa kratkoročnim ulaganjima u nove elektroenegetske izvore sa gasnim tehnologijama /kombinovani gasno-parni ciklus/ i spregnutom proizvodnjom električne i toplotne energije za uslove izrazito povoljnog privredno-ekonomskog razvoja i eventualno nepovoljnih uslova za proizvodnju električne energije iz postojećih elektroenergetskih izvora) i petog (odnosi se na kapitalno intenzivna ulaganja u nove energetske objekte i učešće energetskih subjekata Srbije u planiranju i u realizaciji energetsko-strateških projekata na nivou internog i regionalnog/panevropskog tržišta čime bi se na vreme obezbedili novi i zamenski kapaciteti elektroenegetskih izvora) prioriteta. Realizacijom odgovarajućih projekata u sektoru elektroenergetike Srbije, energetski sektor Srbije bi oko 2015. godine dostigao kvalitativno novo stanje, kako po tehnološkim i proizvodnim performansama celine energetskih sistema, tako i po finansijsko-ekonomskim performansama u radu, poslovanju i razvoju energetskih subjekata u novim uslovima na domaćem i međunarodnom energetskom tržištu. Upravo formiranje zajedničkog energetskog tržišta na prostoru jugoistočne Evrope, uz dosadašnje aktivnosti kako energetskih kompanija iz Evrope, tako i aktivnosti samih zemalja u regionu u cilju jačanja sopstvenih pozicija, predstavlja veliki izazov, ali i šansu za elektroenergetski sektor Republike Srbije. Ukoliko se želi dalji razvoj, jačanje i zauzimanje adekvatne pozicije na energetskom tržištu jugoistočne Evrope neophodna je intenzivna izgradnja novih, savremenih kapaciteta u okviru elektroenergetskog sektora Republike Srbije.

Za realizaciju ovakvih projekata potrebne su dugoročne i kompleksne pripremne aktivnosti, pri čemu se deo aktivnosti odnosi na konkretizaciju i implementaciju mera predviđenih Zakonom o energetici, koje omogućuju tržišno poslovanje svih subjekata koji se bave energetskom delatnošću u cilju stvaranja povoljnog ambijenta za strana ulaganja u gradnju novih energetskih objekata u Republici Srbiji, i po toj osnovi, sticanja delimičnog ili potpunog vlasništva u tako sagrađenim objektima.

Pri tome stimulisanje i podržavanje strateških inicijativa u domenu investicija u nove energetske izvore podrazumeva vrlo konkretne mere i aktivnosti koje treba da potencijalnim investitorima (strateškim partnerima) pruže uslove koji obezbeđuju zadovoljavajući nivo sigurnosti investicija, kao i prepoznatljiv teren za realizaciju investicija u energetski sektor, a koje su po pravilu finansijski intenzivne, osetljive na regulatorne promene i politički ambijent. Potrebno je da Vlada Republike Srbije obezbedi uslove koji će pružiti dovoljan nivo sigurnosti da će se novi proizvodni kapaciteti eksploatisati u okolnostima koje su predviđene, odnosno predvidive u razumnoj meri, za ceo vek eksploatacije postrojenja koje je izgrađeno investicijama iz privatnog sektora (strateški partneri). U zavisnosti od modela za realizaciju investiranja u elektroenergetski sektor (zajedničko ulaganje, koncesija, tender), mere koje je potrebno da Vlada Republike Srbije preduzme radi stimulisanja strateških inicijativa u domenu investicija u nove energetske izvore i podsticanje privatnih ulaganja mogu biti različite. Bez obzira na model, Vlada Republike Srbije, će obezbediti koordiniran pristup, aktivnost i ažurnost svih nadležnih organa koji učestvuju u izdavanju akata (saglasnosti, dozvole, licence, mišljenja i dr.) potrebnih za obavljanje energetskih delatnosti, kako bi se omogućila primena i realizacije bilo kojeg koncepta razvoja tržišnog rada energetskih subjekata.

Primena i različita rešenja više sistemskih zakona na problematiku zajedničkog investiranja u elektroenergetski sektor zahtevaju iznalaženje rešenja na državnom nivou ili putem izmene i usklađivanja propisa ili putem definisanja uslova, načina i dinamike ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine i stimulisanja investiranja u energetski sektor.

Imajući u vidu napred navedeno, uz uvažavanje prioriteta definisanih u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine kada su u pitanju novi termoenergetski objekti u Republici Srbiji u periodu do 2012. godine, ovaj Program predviđa, pre svega, sprovođenje sledećih aktivnosti:

izgradnja novih TE i TE-TO na domaće gorivo čime je obuhvaćena:

(1) izgradnja novih termoenergetskih postrojenja na kolubarski lignit;

(2) izgradnja termoenergetskih postrojenja sa kotlovima sa sagorevanjem u fluidizovanom sloju lignita niske toplotne moći;

izgradnja novih TE i TE-TO na uvozno gorivo čime je obuhvaćena:

(1) rekonstrukcija TE-TO Novi Sad u kombinovano gasno-parni ciklus ili izgradnja novog gasno- parnog bloka na istoj lokaciji;

(2) izgradnja novih postrojenja na gas za proizvodnju električne energije saglasno potrebama razvoja i optimizacije rada EES.

Polazeći od rezervi primarne energije u Republici Srbiji (u situaciji kada se korišćenje resursa na Kosovu i Metohiji ne može operativno planirati) i činjenice da je značajan deo tehnički iskoristivog i ekonomski opravdanog hidropotencijala već upotrebljen, novi kapaciteti, koji mogu da nadomeste prognoziran nedostatak snage i električne energije u narednom periodu, mogu se pre svega graditi na uglju iz površinskih kopova Kolubarskog i Kostolačkog ugljenog basena. Uglja u ovim basenima ima dovoljno za planirani razvojni potencijal i on je iskoristiv po ekonomski i ekološki najprihvatljivijim uslovima u ambijentu urgentnih potreba kompenzacije velikih energetskih deficita.

Imajući u vidu dosada sprovedene aktivnosti i postojeću investiciono-tehničku dokumentaciju, novi termoenergetski kapaciteti se mogu graditi u periodu do 2015. na ugalju iz Kolubarskog basena i iz Kostolačkog basena. Potrebno je, međutim, započeti, odnosno inovirati ranije sprovedene, aktivnosti na sagledavanju mogućnosti izgradnje postrojenja za proizvodnju električne energije koja će koristiti ugalj i iz drugih basena (pre svega Kovinskog ugljenog basena) i rudnika u Republici Srbiji, uz primenu kako klasičnih tako i savremenih tehnologija sagorevanja uglja.

Kao najznačajniju aktivnost od navedenih potrebno je istaći projekte izgradnje termoenergetskih postrojenja na kolubarski lignit, kako na osnovu finansijske vrednosti samih projekata, tako i na osnovu njihovog ključnog značaja za energetski sistem Republike Srbije i regiona.

Na osnovu dosadašnjih analiza i pripremljene dokumentacije, donete su odluke o sprovođenju aktivnosti na istovremenoj realizaciji projekata izgradnje TE Kolubara B i TE Nikola Tesla B3.

a) Projekat dovršetka izgradnje započetih blokova Kolubara 2×350 MW

Odluka o izgradnji TE Kolubara B, kapaciteta 2 x 350 MW, doneta je 1984. godine. Planirano je da se izgradnja realizuje do kraja 1990. godine u kom smislu su i bile donete odluke u vezi sa finansiranjem izgradnje. Ugovorena je osnovna oprema, koja je značajnim delom i isporučena. Raspad bivše SFRJ i uvođenje sankcija UN zaustavile su započete aktivnosti u realizaciji ovog projekta, proizvodnju i pribavljanje opreme i korišćenje odobrenog kredita Svetske banke i izgradnja se odvijala veoma usporenim tempom da bi, zbog nedostatka sredstava, sredinom 1992. godine bila potpuno obustavljena. U drugoj polovini devedesetih ponovo se aktivira izgradnja, ali bez značajnijih pomaka. Nakon demokratskih promena u zemlji (2001. godine) pitanje nastavka izgradnje je ponovo aktuelizovano. 2004. godine urađena je studija preseka stanja dosadašnjih ulaganja i ocene opravdanosti nastavka izgradnje i u okviru nje se došlo do zaključka da postoje tehničko-tehnološka rešenja koja obezbeđuju da TE „Kolubara B” nakon završetka izgradnje ostvari savremene radne parametre koji odgovaraju blokovima te snage. Studija je utvrdila da je u dosadašnju izgradnju TE Kolubara B uloženo preko 300 miliona EUR, ali da se u nova tehnička rešenja uklapaju samo objekti i oprema čija je vrednost procenjena na oko 220 miliona EUR. Konačno, u studiji je procenjeno da za završetak izgradnje objekta nedostaje još oko 550 miliona EUR. Ovaj projekat je opterećen nižim stepenom korisnosti (na nivou 35%), dok njegovu prednost predstavlja kraći period izgradnje jer se može koristiti već delimično isporučena oprema, izgrađeni objekti i izvedeni radovi, kao i niži nivo osnovnih investicionih ulaganja. Sprovedene analize pokazuju opravdanost realizacije ove opcije.

b) Projekat izgradnje savremenog novog bloka nominalne snage oko 700 MW sa natkritičnim parametrima na lokaciji TE Nikola Tesla B

Ovakvo postrojenje je u skladu sa savremenim konceptom koji se u najvećoj meri primenjuje za gradnju novih blokova u Evropi. Odlikuje se visokim stepenom korisnosti i zadovoljenjem najviših evropskih ekoloških standarda. Investiciono-tehnička dokumentacija za izgradnju bloka TE Nikola Tesla B3 analizirala je izgradnju bloka snage 744 MW (na pragu 686 MW), sa neto stepenom korisnosti od približno 40 %. Osnovna investicija je veća nego u slučaju projekta TE Kolubara B (na nivou 900 miliona EUR), ali niži eksploatacioni troškovi i sprovedene analize pokazuju da je i ova investicija opravdana, odnosno da su svi parametri rentabilnosti objekta pozitivni.

Uporednom realizacijom i završetka TE Kolubara B (2×350 MW) i izgradnje novog bloka TE Nikola Tesla B3 snage 700 MW, jedan kapacitet od 700 MW bi zadovoljio očekivani rast potrošnje, a drugi predstavljao zamenski kapacitet za stare, neefikasne i ekološki neprihvatljive jedinice. Izgradnja novog kapaciteta je dugoročno ekonomski isplativija od ulaganja u ekološku opremu na neefikasnim postrojenjima i omogućava racionalnije raspolaganje ograničenim rezervama uglja. Sirovinska baza kolubarskog ugljenog basena raspolaže dovoljnim količinama uglja odgovarajućeg kvaliteta koji može, uz odgovarajuća investiciona ulaganja, da podrži ovakav razvojni trend proizvodnje električne energije koji je u skladu sa osnovnim principima održivog razvoja (energetska i ekološka efikasnost). Takođe, analize i očekivani trendovi razvoja potrošnje i potencijala proizvodnih kapaciteta, ukazuju na opravdanost ovakvog pristupa. Pri tome, posebno treba imati u vidu:

do 2013. godine je predviđeno gašenje prvih 120 MW (nominalna snaga 161 MW) (blokovi A1 A4 u TE Kolubara) zbog izuzetno niskog stepena efikasnosti i neracionalnog rada, ugrožene sigurnosti po ljude i opremu u radu i izuzetno negativnog ekološkog uticaja;

posle 2015. godine je neophodno dalje smanjenje angažmana i sukcesivno gašenje daljih termokapaciteta (nivoa snage 100 i 200 MW) zbog nekonkurentne efikasnosti na budućem tržištu, dodatno visokog stepena ulaganja u podizanje sigurnosti u radu i zadovoljenje ekoloških zahteva;

evidentan je rast deficita električne energije u regionu i Srbiji koji bez novih proizvodnih kapaciteta preti da ugrozi sigurnost snabdevanja (osnovni postulat aktuelnih EU smernica).

U tom smislu, JP EPS je započeo aktivnosti za, sa jedne strane, završetak započete TE Kolubara B, a sa druge strane, izgradnju novog bloka na lokaciji TE Nikola Tesla B, čiji bi ulazak u pogon mogao biti posle 2013. godine. Pri tome je imajući u vidu ostvarivanje proizvodnih ciljeva utvrđenih Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, radi oživljavanja investicionih aktivnosti koje su u neposrednoj funkciji povećanja proizvodnje i snabdevanja kupaca električnom energijom, realizacija ovih projekata predviđena modelom zajedničkog ulaganja EPS-a sa strateškim partnerom, pri čemu JP EPS stavlja na raspolaganje sredstva (objekte i opremu) koji su već izgrađeni, odnosno nabavljenu opremu, a strateški investitori ulažu kapital, te srazmerno uloženom kapitalu stiču učešće u vlasništvu, čime se obezbeđuju sredstva za realizaciju projekata. Istovremeno ovakav način rešavanja finansiranja ova dva projekta predstavlja značajan korak u otvaranju tržišta električne energije, odnosno uključivanje u to tržište velikih nezavisnih proizvođača električne energije sa sedištem u zemlji.

Ovakav pristup je pre svega uslovljen činjenicom da JP EPS ne raspolaže sopstvenim sredstvima, niti ima kreditnu sposobnost i finansijski potencijal koji omogućuje nivo investicija koji je potreban, čemu je prvenstveno doprinela dugogodišnja politika depresiranja cene električne energije. Sa druge strane, dobra strateška partnerstva, osim finansijske podrške, donose i transfer znanja, novih tehnologija i podizanje opšte poslovne efikasnosti. Takođe, model strateških partnerstava za realizaciju investicija u osnovnu delatnost, doprinosi očuvanju integriteta JP EPS-a i vodi ka liderskoj poziciji na budućem regionalnom tržištu.

Podržavajući ovakav pristup JP EPS-a Vlada Republike Srbije je na sednici od 11.12.2008. godine donela zaključak kojim se prihvata informacija o aktivnostima za realizaciju zajedničkih ulaganja JP EPS i strateških partnera radi izgradnje TE Kolubara B i TENT B3, čime su se stekli uslovi za započinjanje dva nezavisna postupka izbora strateških partnera za realizaciju ovih projekata. Na osnovu predviđene dinamike realizacije projekata potrebno je do kraja 2009. godine odabrati najbolje ponuđače na tenderskim procedurama za izbor strateških partnera, nakon čega bi se nastavilo sa realizacijom samih projekata.

Na osnovu dosadašnjih analiza i sagledavanja procenjuje se da će u periodu do 2015. godine započeti izgradnja trećeg bloka u TE Kostolac B čija će snaga i dinamika izgradnje biti definisani studijom opravdanosti do kraja maja 2010. godine.

Opredeljenje da postojeće domaće energetske resurse treba iskoristiti na najefikasniji način uslovljava i primenu tehnologija koje do sada nisu primenjivane u Republici Srbiji. Tehnologija sagorevanja uglja u cirkulacionom fluidizovanom sloju (CFS) koristi se u svetu od osamdesetih godina prošlog veka. Glavni razlozi koji su doveli do komercijalnog proboja u proizvodnji električne energije su veoma niski nivoi emisija štetnih gasova bez primene sekundarnih mera i mogućnost efikasnog sagorevanja ugljeva sa širim opsegom karakteristika. U okviru elektroenergetskog sistema Srbije, ova tehnologija se može primeniti za sagorevanje ugljeva niske toplotne moći sa površinskih kopova, koji se ne mogu koristiti u postojećim postrojenjima, nekomercijalnih partija ugljeva iz podzemne eksploatacije, industrijskog i komunalnog otpada.

Sprovedene analize su pokazale da će, razvojem kolubarskog rudarskog basena i otvaranjem novih otkopnih polja, doći do porasta učešća niskokvalitetnih ugljeva toplotne moći ispod 5300 kJ/kg, koji je prisutan kako u rezervama kopova koji su u radu, tako i u budućim kopovima RB Kolubara. Niskokvalitetni ugalj se otkopava (ili se može otkopavati) pri redovnom procesu proizvodnje uglja za termoelektrane, ali se ne može, bez prethodnog mešanja, sagorevati u postojećim kotlovima sa sagorevanjem uglja u sprašenom stanju. Jedna od mogućih opcija primene takvog uglja za proizvodnju električne energije je njegovo korišćenje u kotlovima sa sagorevanjem u CFS. Značajne količine niskokvalitetnog uglja (procenjene su geološke rezerve od 170 miliona t u kolubarskom basenu) dovele su do potrebe da se za njihovo efikasno i ekološki prihvatljivo sagorevanje predvidi izgradnja posebnog postrojenja. Preliminarne analize rađene za postrojenje reda snage 200 MW su pokazale da sagorevanje niskokvalitetnog uglja ima opravdanost, i to kao pitanje od strateškog značaja za razvoj kolubarskog ugljenog basena.

Postrojenje sa kotlom sa sagorevanjem u CFS smešteno u neposrednoj zoni postojeće TE Kolubara A ili bliže zoni kopanja, u cilju smanjenja transportnih troškova, omogućilo bi efikasnije korišćenje ograničenih rezervi lignita kolubarskog basena. Korišćenjem značajnih količina (oko 3 miliona t godišnje) lignita niske toplotne moći za potrebe novog bloka ujedno bi se poboljšali uslovi rada postojećih blokova. Novo kotlovsko postrojenje sa sagorevanjem u CFS, kao manje osetljivo na promene karakteristika goriva, moglo bi da, u slučaju pokazane isplativosti, sagoreva i suvu prašinu i druge otpadne produkte prerade lignita (otpadni ugalj separacije, mulj iz taložnika), kao i sagorivi gradski i industrijski otpad. Ukupna procenjena ulaganja za ovakvo postrojenje snage 200 MW su procenjena na oko 230 miliona EUR. U slučaju izbora pogodne mikrolokacije na obodu kolubarskog basena, ovo postrojenje bi moglo da preuzme i dugoročno snabdevanje grada i industrije Lazarevca toplotnom enegijom za grejanje iz kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije. Ovakvim konceptom bi se omogućilo dalje unapređenje efikasnosti i ekoloških karakteristika postrojenja.

Imajući u vidu dosadašnje aktivnosti, započeta je izrada investiciono tehničke dokumentacije višeg nivoa (prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom) za projekat izgradnje postrojenja sa kotlom sa CFS za sagorevanje niskokvalitetnog uglja iz kolubarskog basena koja treba da uključi analize izbora snage i lokacije potencijalnog bloka i koja će uvažiti aktivnosti na projektovanju novih otkopnih polja.

Kada je u pitanju realizacija projekata izgradnje postrojenja sa kotlovima sa sagorevanjem u CFS na neka druga goriva, a ne lignit iz površinske eksploatacije kolubarskog basena, potrebno je, u periodu koji razmatra ovaj Program započeti ili nastaviti ranije započete aktivnosti na izradi investiciono tehničke dokumentacije, pribavljanju potrebnih dokumenata, pa i realizaciji samih projekata. Pri tome treba posebno analizirati mogućnosti snabdevanja gorivom (npr. ugalj iz podzemne eksploatacije, gradski i industrijski otpad), kao i mogućnost plasmana električne ili električne i toplotne energije u slučaju postrojenja sa kogenerativnom proizvodnjom.

Uvažavajući značajnu energetsku uvoznu zavisnost Srbije neophodno je sprovesti mere koje će dovesti do racionalnijeg i efikasnijeg korišćenja uvoznih energenata, a pre svega prirodnog gasa. U tom smislu, kada je u pitanju termoenergetski sektor, predviđa se:

realizacija aktivnosti koje će dovesti do efikasnijeg rada postojećih TE-TO kroz projekte rekonstrukcije;

realizacija aktivnosti koje će dovesti do izgradnje novih termoelektrana ili termoelektrana-toplana, kao i

realizacija aktivnosti za uvođenje novih savremenih gasnih tehnologija u proizvodnju električne energije i toplote u industrijskim preduzećima i sistemima daljinskog grejanja.

Pri tome treba uspostaviti punu koordinaciju navedenih aktivnosti sa aktivnostima vezanim za ubrzani razvoj gasne infrastrukture u Republici Srbiji.

Uvažavajući trenutne paritete cena goriva i energije, realizacija ovih aktivnosti u Republici Srbiji danas pretpostavlja uspostavljanje sistema stimulativnih i restriktivnih mehanizama od strane Vlade, koji će promovisati efikasnu upotrebu prirodnog gasa, ali i drugih goriva, za proizvodnju električne energije, a posebno za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije (kogeneraciju) u termoelektranama-toplanama. Upravo zbog svih energetskih, ekonomskih i ekoloških prednosti koje odlikuju kogeneraciju, potrebno je stvoriti ambijent koji će omogućiti:

stimulisanje primene efikasnih tehnologija pri upotrebi prirodnog gasa kao goriva ili u slučaju da se u osnovnoj tehnologiji već koristi (ili čak proizvodi) prirodni ili neki sintetički gas;

stimulisanje izgradnje zamenskih i novih termoenergetskih kapaciteta, pre svega, u industriji i sistemima daljinskog grejanja uz primenu kogeneracije.

U narednom periodu neophodno je u skladu sa smernicama uputstava EU i evropskom praksom, kao i značajnim interesom investitora za gradnju novih kogenerativnih postrojenja, stvoriti okvir koji će obuhvatiti:

sagledavanje nacionalnih potencijala za korišćenje visoko efikasne kogeneracije;

određivanje nacionalnih ciljeva (definisanje i praćenje realizacije);

definisanje podsticajnih mehanizama (na nacionalnom nivou): pomoć pri izradi studija i projekata, pomoć pri investiranju, program direktnog podsticaja preko uvećanih cena za isporučenu električnu i toplotnu energiju iz kogeneracije, kao i izuzimanje, reduciranje ili povraćaj taksi i drugih davanja;

definisanje kriterijuma za određivanje povlašćenih proizvođača;

izrade efikasnih administrativnih procedura

pri čemu pored gasa, koji će se izvesno najviše koristiti, treba obuhvatiti i ostala goriva.

Nadalje, u najkraćem roku potrebno je sagledati mogućnosti da se kroz programe jačanja energetske efikasnosti značajno smanji potrošnja energije za zagrevanje stambenih i javnih prostora, kako bi se obezbedili uslovi za socijalno održivu i ekonomski racionalnu eksploataciju kogenerativnih postrojenja.

TE-TO Novi Sad je najveći termoenergetski objekat u Republici Srbiji, koji kao gorivo koristi prirodni gas ili mazut (podaci u prilogu 7.1). Zasnovan je na parno-turbinskoj tehnologiji i projektovan za proizvodnju bazne toplotne energije za grejanje grada Novog Sada, tehnološke pare za potrebe rafinerije Novi Sad i električne energije za elektroenergetski sistem Srbije. Instalisani toplotni kapacitet postrojenja bio je veći od potrebnog u trenutku gradnje, u cilju zadovoljenja pretpostavljenih rastućih potreba za toplotnom energijom i tehnološkom parom koje su bile predviđene razvojnim planovima grada i rafinerije. Međutim, potrebe za toplotnom energijom, kako grada, a posebno rafinerije, nisu dostigle planirane vrednosti, tako da TE-TO Novi Sad praktično nikad nije radila u projektovanom režimu. Imajući u vidu i neodgovarajući paritet cena električne energije, toplotne energije i goriva, kao i visoku cenu prirodnog gasa i mazuta, proizvodna cena električne energije iz ovog postrojenja je u trenutnim uslovima vrlo visoka.

Rekonstrukcija TE-TO Novi Sad u kombinovano postrojenje sa gasnom i parnom turbinom ili izgradnja novog gasno-parnog bloka na istoj lokaciji treba da obezbedi konkurentnost i profitabilnost postrojenja u uslovima tržišnog poslovanja i normalnog pariteta cena goriva i energije. U prethodnom periodu razmatrano je nekoliko varijanti rekonstrukcije postojeće TE-TO Novi Sad u gasno-parno postrojenje, uz korišćenje postojeće opreme, koje su upoređene sa izgradnjom novog gasno-parnog bloka uz korišćenje postojeće lokacije i infrastrukture. Došlo se do zaključka da je ekonomski najisplativija izgradnja novog kogeneracijskog gasno-parnog bloka velike snage i energetske efikasnosti. Naime, prethodna studija sa varijantnim rešenjima na nivou generalnog projekta pokazala je da se gradnjom visokoekonomičnog gasno-parnog kogeneracijskog postrojenja veće instalisane snage stvaraju uslovi za proizvodnju električne i toplotne energije po cenama koje se mogu realizovati na tržištu, odnosno koje su niže od cene uvozne električne energije i cene toplotne energije u lokalnim gradskim toplanama.

Ključni razlozi za realizaciju projekta ugradnje novog gasno-parnog bloka TE-TO Novi Sad su:

visok stepen iskorišćenja uvoznog prirodnog gasa u procesu kogeneracije električne i toplotne energije kao i u kondenzacionom režimu rada;

relativno niski investicioni i kapitalni troškovi u odnosu na energetska postrojenja koja koriste druga fosilna goriva (ugalj, mazut);

mogućnost racionalnog korišćenja postojeće infrastrukture na lokaciji;

kratak rok izgradnje novog postrojenja (do 3 godine) saglasno zadovoljenju rastućih potreba ees;

izrazito niski fiksni troškovi eksploatacije savremenih gasno-parnih postrojenja;

ispunjavanje najstrožih ekoloških standarda (značajno niža emisija ugljen-dioksida u odnosu na druga fosilna goriva i dr.).

Ekonomski najpovoljniji rezultati ostvarili bi se kroz izgradnju savremenog visokoefikasnog gasno-parnog postrojenja ukupne snage iznad 450 MWe, i visokim stepenom korisnog dejstva u proizvodnji električne energije od preko 58%, uz mogućnost izdvajanja do 300 MWt toplote s minimalnim faktorom umanjenja električne snage u kombinovanom režimu rada i ukupnom toplotnom efikasnošću od preko 82%.

Novo postrojenje trebalo bi, takođe, da bude fleksibilno u pogledu promene opterećenja i sa mogućnošću ulaska u pogon velikom brzinom, što je od značaja za funkcionisanje elektroenergetskog sistema. Uz to, dodatni elektroenergetski kapacitet u Vojvodini će doprineti stabilizaciji rada prenosne mreže i obezbediti potrebnu reaktivnu snagu.

Realizacija ovog projekta predviđa učešće inostranog strateškog partnera EPS-a, na sličan način kako je to predviđeno kod izgradnje termoenergetskih postrojenja na kolubarski lignit. U ovaj projekat je kao lokalni partner uključen Grad Novi Sad, kao nosilac javnog interesa u oblasti snabdevanja toplotnom energijom.

Tendersku proceduru koja će rezultirati izborom strateškog partnera za realizaciju projekta je potrebno sprovesti u toku 2009. godine, nakon čega bi se nastavilo sa realizacijom samog projekta. Projekat treba realizovati do 2012. godine. Vlada Republike Srbije je na sednici od 19.03.2009. godine donela zaključak kojim se prihvata informacija o konceptu privlačenja strateškog partnera za projekat TE-TO Novi Sad, čime se stekao jedan od osnovnih preduslova za izbor strateškog partnera u toku 2009. godine. Pored završetka navedenih aktivnosti na realizacije projekta rekonstrukcije TE-TO Novi Sad, u narednom periodu trebalo bi sprovesti aktivnosti za izradu dokumentacije koja bi sagledala tehnološka rešenja, konfiguraciju postrojenja, prostorne mogućnosti, investicije, energetsku i ekonomsku efikasnost, ekološke efekte, jedinične snage i dinamiku realizacije projekata rekonstrukcije preostale dve TE-TO na prirodni gas u vlasništvu JP Elektroprivreda Srbije (Zrenjanin i Sremska Mitrovica) i u skladu sa rezultatima analiza doneti odgovarajuće odluke vezane za samu realizaciju projekata.

Pored projekta rekonstrukcije TE-TO Novi Sad, potrebno je predvideti aktivnosti koje će, u slučaju iskazane ekonomske opravdanosti, omogućiti realizaciju projekata izgradnje novih postrojenja za proizvodnju električne energije na prirodni gas. Kapacitet postojećeg magistralnog gasovoda omogućava uvoz potrebnih količina gasa i za eventualnu gradnju novih kapaciteta za proizvodnju električne energije. Izgradnjom kraka magistralnog gasovoda Niš – bugarska granica, a pre svega izgradnjom gasovoda Južni tok, obezbediće se, pored značajnog povećanja sigurnosti snabdevanja, i povećanje kapaciteta snabdevanja gasom čime se otvaraju mogućnosti za širu primenu gasnih energetskih tehnologija (gasni motori, gasne turbine i kombinovani gasno-parni ciklus) u postrojenjima različitih snaga u gradskim područjima.

Potrebno je u narednom periodu pristupiti izradi dokumentacije, koja će kroz analizu postojeće elektroenergetske situacije u Republici Srbiji i regionu, postojeće i planirane gasne mreže, raspoloživih količina gasa, predviđenog toplotnog konzuma za grejanje područja (grada) i/ili konzuma za industrijske potrebe, sprovesti izbor snage postrojenja (električna i toplotna) i ispitati tehnoekonomsku opravdanost izgradnje gasnih postrojenja za proizvodnju električne ili električne i toplotne energije u novonastalim uslovima na tržištu električne energije. Pri tome trebalo bi uporediti potencijalne projekte i lokacije i definisati prioritetne projekte. Na osnovu rezultata ovih analiza biće donete odgovarajuće odluke vezane za realizaciju samih projekata.

Kao potencijalne lokacije za realizaciju ovakvih projekata mogu se navesti praktično svi značajniji gradovi i industrijski centri u Republici Srbiji (Beograd, Novi Sad, Loznica, Niš, Kragujevac, Subotica, Pančevo), ali samo detaljne analize mogu definisati najpovoljnije opcije.

U fazi izrade je studija koja razmatra opravdnost izgradnje kombinovanog postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije na gas na Novom Beogradu. U ovom trenutku se ne može proceniti optimalna snaga postrojenja, pa samim tim ni vrednost investicije, kao ni finansijsko-ekonomski parametri projekta.

Kada je izgradnja novog postrojenja na lokaciji Novi Beograd u pitanju, pre nastavka aktivnosti na realizaciji samog projketa, ukoliko se on pokaže ekonomski opravdanim, potrebno je doneti i konačnu odluku vezanu za projekat daljinskog grejanja Beograda iz kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije u TE Nikola Tesla A. Ovaj projekat je predmet razmatranja od 1981. godine kada je sačinjena prva investiciono-tehnička dokumentacija, a na izradi različitog nivoa dokumentacije radi se sa većim ili manjim intenzitetom, gotovo bez prekida, do današnjih dana. Isporuka opreme i izgradnja toplovoda, koja je započeta devedesetih godina prošlog veka, nije završena. Poslednja značajna poskupljenja uvoznog goriva koje se koristi u sistemu daljinskog grejanja grada Beograda i očekivani dalji rast cena prirodnog gasa i nafte u nastupajućem periodu, sa jedne, kao i potreba za povećanjem energetske efikasnosti termoelektrana koje koriste domaći lignit,sa druge strane, upućuje na potrebu okončanja ovog projekta. Povećanjem energetske efikasnosti korišćenja kolubarskog lignita uvođenjem kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije u postojećim rekonstruisanim i/ili zamenskom kapacitetu (toplifikacionom bloku ili blokovima) TE Nikola Tesla A ostvarili bi se značajni strateški, ekonomski, tehnološki i ekološki efekti (sigurno i dugoročno rešenje grejanja grada, smanjenje energetske uvozne zavisnosti, zamena skupog uvoznog gasa domaćim jeftinijim lignitom, uštede goriva primenom kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije, smanjenje ukupne emisije ugljen-dioksida, angažovanje domaće industrije i operative i drugo).

Postojećim projektima predviđeno je oduzimanje toplote sa blokova TE Nikola Tesla A1 i A2 (korišćenjem već ugrađene opreme za grejanje Obrenovca), kao i ostalih blokova A3–A6 za koje je obezbeđena tehnička dokumentacija i deo opreme. Ukupna toplotna snaga iz TENT A jednaka je zbiru nominalnih toplotnih snaga blokova A3 – A6 i toplotne snage blokova A1 i A2. Pri projektnoj temperaturi povratne vode od 70 OC, toplotna snaga bloka A3 iznosi 130 MWt, a blokova A4, A5 i A6 po 180 MWt, odnosno ukupno 670 MWt, a faktor umanjenja električne snage kod ovih blokova je oko 0,25. Toplotna snaga blokova A1 i A2 je ukupno oko 200 MWt, od čega se deo koristi za daljinsko grejanje Obrenovca. Faktor umanjenja električne snage kod ovih blokova je povoljniji i iznosi oko 0,2. Ukupna toplotna snaga za sistem danjinskog grejanja Beograda iznosi 664,1 MWt na projektnim uslovima. Projektni kapacitet transportnog sistema za daljinsko grejanje Beograda iznosi 580 MWt. U najvećem delu trajanja sezone grejanja, TENT A je dovoljan da obezbedi potrebnu količinu toplote za pokrivanje baznog opterećenja, dok bi se potrebna vršna toplotna energija obezbedila iz postojećih toplana. Od ukupnih procenjenih ulaganja na nivou 152 miliona EUR, do sada je utrošeno oko 15 miliona EUR. Imajući u vidu da je ovo projekat od značaja ne samo za grad Beograd, već i Republiku Srbiju, kao i više zainteresovanih strana (JP EPS, JKP Beogradske elektrane, grad Beograd), potrebno je u organizaciji Ministarstva rudarstva i energetike pristupiti obezbeđenju dodatne dokumentacije, na osnovu koje će se doneti konačna odluka o sudbini ovog projekta.

U Republici Srbiji se u narednom periodu predviđa gradnja značajnih termoenergetskih kapaciteta, kao i modernizacija i rehabilitacija postojećih termoelektrana i termoelektrana-toplana. Pouzdanost i ekonomičnost rada termoelektrana postaće veoma značajno pitanje, s obzirom na konkurenciju kojoj će domaće firme biti sve više izložene. Ovim programom se predviđa izgradnja Laboratorije za ispitivanje parnih i gasnih blokova na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Laboratorija bi bila osposobljena za prijemna ispitivanja termoelektrana radi dokazivanja garantovanih radnih karakteristika, što je izuzetno osetljivo pitanje i čest uzrok sporenja investitora i isporučioca opreme. Laboratorija bi, takođe, sprovodila ispitivanja radi optimizacije rada termoelektrana u pogonu, utvrđivanja stanja postrojenja radi definisanja obima potrebnih remontnih zahvata, utvrđivanja stanja posle sprovedenih rehabilitacija blokova i određivanje ekonomskih parametara za eksploataciju blokova. Važna uloga Laboratorije će biti i ispitivanje dinamičkog stanja turbogaregata pošto su vibracije najčešći uzrok havarija u teroelektranama.

Mašinski fakultet iz Beograda i JP Elektroprivreda Srbije će izraditi Program izgradnje Laboratorije do kraja 2010. godine. Procenjuje se da je ukupna investicija oko 2,2 miliona evra, a vreme potrebno za realizaciju je do kraja 2012. godine.

Prema paketu zakona o zaštiti životne sredine koji su stupili na snagu krajem 2004. godine, odnosno u 2009. godini, obaveza JP EPS-a je da uskladi rad svojih objekata sa odredbama Zakona do 2015. godine. To znači da će se i po nacionalnim propisima koji se usaglašavaju sa regulativom EU, u novim objektima, kao i u objektima koji se revitalizuju, morati primeniti savremene mere zaštite, odnosno moraće se ugraditi postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova i elektrofilteri visoke efikasnosti, primeniti mere smanjenja nastajanja azotnih oksida, ugraditi postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, uvesti nova, sa gledišta zaštite životne sredine, povoljna rešenja transporta i odlaganja pepela i sl.

Sredinom 2009. godine JP EPS je prezentovao Zelenu knjigu Elektroprivrede Srbije u kojoj su prikazane sve planirane aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine u okviru JP EPS u narednom periodu. Očekuje se da će se u okviru EPS-a do 2017. godine potrošiti oko 1,2 milijarde EUR za projekte zaštite životne sredine, od čega najveći deo u termoelektranama i termoelektranama-toplanama. Pri tome treba imati u vidu da će realizacija ovih projekta obezbediti ispunjenje zahteva definisanih zakonskom regulativom, što nesumnjivo predstavlja značajan doprinos za širu društvenu zajednicu. Međutim, činjenica je da realizacija ovih projekata neće dovesti do povećanja proizvodnje električne energije, već do smanjenja proizvodnje (nemogućnost rada termoelektrana u vreme zahvata, kao i povećanje sopstvene potrošnje tokom eksploatacije, pre svega, zbog rada postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova) i povećanja proizvodnih troškova električne energije.

Kada su u pitanju termoelektrane i termoelektrane-toplane u periodu 2007–2012. predviđena je realizacija sledećih aktivnosti.

Po pitanju vazduha:

ugradnja opreme za kontinualni monitoring dimnih gasova, smanjenje emisije/imisije i poboljšanje stanja kvaliteta vazduha;

rekonstrukcija elektrofiltera u skladu sa EU normama (GVE = 50 mg/m3 za praškaste materije) na blokovima koji se rehabilituju;

primena primarnih mera za smanjenje koncentracije azotnih oksida u dimnim gasovima u skladu sa EU normama (GVE = 200 mg/m3 za azotne okside) na blokovima koji se revitalizuju;

uvođenje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova TE u skladu sa EU normama (GVE = 400 mg/m3 za sumporne okside);

praćenje rada na povećanju efikasnosti proizvodnje (smenjenje specifične potrošnje) sa aspekta zaštite životne sredine;

podržavanje programa toplifikacije iz termoelektrana sa aspekta zaštite životne sredine;

unapređenje postojećih i uvođenje novih tehnologija transporta i odlaganja pepela i šljake (mešanjem pepela i vode u odnosu 1:1), kao i zamena postojećih novim sistemima za transport i odlaganje pepela;

rekultivacija deponija pepela u skladu sa posebnim programom;

poštovanje svih normi zaštite životne sredine pri gradnji novih objekata i blokova.

Po pitanju voda:

smanjenje količine i prečišćavanje otpadnih voda;

kontrola kvaliteta ispuštoeih voda i praćenje njihovog uticaja na recipijente;

uvođenje novih tehnologija transporta i odlaganja pepela kojim se minimizira negativan uticaj na zagađivanje voda (površinskih i podzemnih);

izrada vodenih zavesa bunara oko deponija radi zaštite podzemnih voda i zemljišta u okolini;

izgradnja postrojenja za prečišćavanje zauljenih otpadnih voda.

Po ostalim pitanjima:

ekonomska valorizacija korišćenja pepela i šljake kao sekundarne sirovine u cementnoj industriji, putogradnji i sl.;

projekat organizacije i upravljanja zaštitom životne sredine.

Procena potrebnih sredstava za usaglašavanje rada blokova TE JP EPS-a sa zahtevima regulative Evropske Unije, odnosno domaće zakonske regulative iz oblasti zaštite životne sredine je data u tabelama 7.3 – 7.6.

U tabeli 7.Z. daje se paralelno pregled procenjene emitovane količine štetnih materija ukupno za sve TE JP EPS-a na godišnjem nivou (pri radu od 6 000 sati), kao i količine posle modernizacije kojom bi se emisija štetnih materija svih blokova TE EPS-a svela na nivo dozvoljen regulativom EU sa procenjenim potrebnim sredstvima.

Ukupna emisija iz TE EPS-a (t/godini) procenjena potrebna sredstva(x 1 000 evra) stanje bez izvedenih zahvata stanje posle izvedenih zahvata čestice 66.900 5.850 44.000 SO2 360.440 40.720 535.000 NOx 43.200 16.350 30.000 Ukupno 602.500

Određene aktivnosti na rekonstrukciji elektrofiltera TE EPS-a su realizovane i u prethodnom periodu, odnosno izvršena je rekonstrukcija na blokovima sa najvišim emisijama: TE Nikola Tesla A3 (2003. godine – delimična rekonstrukcija), TE Nikola Tesla A5 (2004. godine), A2 (2005. godine), A1 (2006. godine) i A4 (2007. godine), kao i TE Kostolac A2 (2006. godine) i A1 ( 2007. godine) i njihova emisija je ispod GVE od 50 mg/m3. Predstojeće predviđene aktivnosti prikazane su u tabeli 7.4.

Tabela 7.4. Rekonstrukcija ili zamena postojećih elektrofiltera na TE EPS-a (GVE = 50 mg/m3)

Blok Godina realizacije Procenjena sredstva (x 1 000 evra) TE Kolubara A5 2009. 4.000 TE Nikola Tesla A6 2010. 7.000 TE Kostolac B1 i B2 2009/12. 12.000 TE Nikola Tesla A3 2009. 3.500 TE Morava 2009/2010. 4.000 TE Nikola Tesla B1 i B2 2010/11. 13.500 UKUPNO 44.000

Visoke emisije azotnih oksida (do 500 mg/m3 na pojedinim blokovima, pri čemu je na svim iznad propisane granice) zahtevaju primenu primarnih mera za smanjenje emisije NOx iz TE EPS-a i dovođenje u propisane okvire (GVE = 200 mg/m3). Procenjena sredstva su data u tabeli 7.5, a predviđeni period implementacije je 2007–2010. godina.

Tabela 7.5. Primena primarnih mera za smanjenje emisije NOx (GVE = 200 mg/m3)

Blok Procenjena sredstva (x 1 000 EUR) TE Nikola Tesla A3–A6 12.000 TE Nikola Tesla B1–B2 12.000 TE Kostolac B1–B2 6.000 UKUPNO 30. 000

Veći sadržaj sumpora u lignitu iz Kostolačkog ugljenog basena (oko 1,30%) u odnosu na Kolubarski (0,45%) doveo je do odluke da se prvo postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova izgradi u TE Kostolac B. Radovi će se obaviti tokom 2009-12. godine pod pretpostavkom da se obezbedi sva potrebna dokumentacija (započeta je izrada investiciono-tehničke dokumentacije). Nakon toga postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova izgradiće se u TE Nikola Tesla B u periodu 2011-13. godine, a zatim slede TE Nikola Tesla A5 i A6 u periodu 2012-14. godine i TE Nikola Tesla A3 i A4 2013-15. godine. Kada je u pitanju odsumporavanje ostalih blokova TE EPS-a (TE Nikola Tesla A1 i A2, TE Kolubara A5, TE Kostolac A1 i A2 i TE Morava), odluka o njihovom usaglašavanju sa zahtevima zakonske regulative doneće se u zavisnosti od njihovog predviđenog angažovanja u narednom periodu. U tabeli 7.6. data su procenjena finansijska sredstva za izgradnju postrojenja za odsumporavanje.

Tabela 7.6. Izgradnja postrojenja za odsumporavanje (GVE = 200 mg/m3)

Blok Godina realizacije Procenjena sredstva(x 1000 EUR) TE Kostolac B1-B2 2009/12 125.000 TE Nikola Tesla B1-B2 2011/13 210.000 TE Nikola Tesla A5-A6 2012/14 100.000 TE Nikola Tesla A3-A4 2013/15 100.000 Ukupno 535.000

Od mera za smanjenje negativnog uticaja termoelektrana na životnu sredinu treba istaći i projekte rekonstrukcije sistema transporta i odlaganja pepela i šljake primenom unapređene tehnologije (ugušćena pulpa sa odnosom vode i pepela 1:1). Za TE Kostolac B ugovorena je zamena sistema transporta pepela i šljake (ugušćena pulpa 1:1) u iznosu od 21.4 miliona evra finansirana iz kredita EBRD I, pri čemu bi projekat trebao da se završi tokom 2010. godine. Zamena sistema transporta pepela i šljake (ugušćena pulpa 1:1) za TE Nikola Tesla B finansira se donacijom Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) u iznosu od 28.5 miliona evra i trebalo bi da se završi tokom 2010. godine. Zamena sistema transporta pepela i šljake novim sistemom (ugušćena pulpa 1:1) u TE Kostolac A završiće se do kraja 2012. godine i finansiraće se iz kredita KfW IV u iznosu od oko 16 miliona evra. U TE Nikola Tesla A predviđena je zamena sistema transporta pepela i šljake do 2012. godine (investiciona dokumentacija u fazi izrade), pri čemu su potrebna sredstva procenjena na 40 miliona evra i još uvek nije definisan izvor finansiranja. Za TE Kolubara A blok A5 2008. godine ugovorena je zamena sistema transporta pepela i šljake (ugušćena pulpa 1:1) u iznosu od 11,00 miliona evra finansirana iz sredstava fonda za zaštitu životne sredine Republike Srbije pri čemu je projekat trebalo da se završi do kraja 2009. godine. U Tabeli 7.7. data su procenjena finansijska sredstva za izgradnju postrojenja za transport i odlaganje pepela i šljake koja su u fazi realizacije.

Tabela 7.7. Postrojenja za transport i odlaganje pepela i šljake u fazi realizacije

Termoelektrana Godina realizacije Procenjena sredstva(x 1000 EUR) TE Nikola Tesla B 2006/2009 30.000 TE Kostolac B 2007/2009 23.500 TE Kostolac A 2009/2012 16.000 TE Kolubara A 2008/2009 11.000 Ukupno 80.500

PRILOG 7.1.

Tabela 7.8 Osnovni podaci o termoelektranama JP EPS-a

Blok Snaga (MW) Godina puštanja u pogon Od prve sinhronizacije do 31.12.2008. Proizvođač opreme nominalna na pragu sati rada (h) nominalna na pragu Ukupno TE i TE-TO sa Kosovom 6209 5524 Ukupno TE i TE-TO bez Kosova 4711 4289

* TE-TO S. Mitrovica 1 i 2 su van pogona, S. Mitrovica 3 se povremeno uključuje u slučaju potreba sistema

Tabela 7.10 Toplotni konzum Panonskih elektrana

Blok Toplotna energija za grejanje(nominalna snaga)(MWt) Toplotnikonzumza grejanje(MWt) Tehnološkapara(nom. snaga)(t/h) Potrošnja tehnološke pare(t/h) TE-TO Novi Sad 332 660 320 5*50 – 100 ** TE-TO Zrenjanin 140 80 510 3 TE-TO Srem. Mitrovica 40 22 200 110

* za potrebe TE–TO Novi Sad

** prema potrebama rafinerije (rafinerija ima svoj izvor)

Privredna društva za distribuciju električne energije obavljala su svoju delatnost u periodu januar-decembar 2008.godine u skladu sa važećim propisima, od kojih treba posebno istaći Tarifni sistem za pristup i korišćenje sistema za prenos električne energije („Službeni glasnik RS”, br. 1/07 i 31/07) sa primenom od 01.01.2008.godine i Tarifni sistem za obračun električne energije za tarifne kupce („Službeni glasnik RS”, br. 1/07, 31/07, 50/07, 81/07 i 21/08) sa primenom od 01.03.2008.g. Cena električne energije povećana je 01.08.2008.g. u proseku 8,4 %.

Na nivou Republike, elektrodistributivna privredna društva su u periodu januar-decembar 2008. godine vršila isporuku električne energije za 3.426.271 kupaca. Od ukupnog broja kupaca, 89,22% se odnosi na kategoriju „domaćinstvo”. Pri tome prodato je 27.639 GWh električne energije, što je 2,47 % više nego u istom periodu prethodne godine, a 2 % manje od planiranog.

Privredna društva za distribuciju električne energije su u periodu januar-decembar 2008. godine preuzela od EPS 32.269 GWh električne energije, što zajedno sa proizvodnjom u sopstvenim elektranama i ostalim nabavkama čini 32.318 GWh raspoložive električne energije, čime je povećana raspoloživa energija 3 % u odnosu na isti period prethodne godine, a u odnosu na planirane veličine manja je za 0,77 %.

Prosečna nabavna cena iznosila je 2,567 din/kWh, a ostvarena prosečna cena svedena na realizovani kWh iznosila je 3,029 din/kWh.

Razlika između raspoložive i prodate električne energije od 4.678 GWh predstavlja gubitak na distributivnoj mreži i on je u odnosu na prethodnu godinu veći 4,78 %, a u odnosu na plan 8,71 %. Ostvareni gubici u odnosu na ukupno preuzetu električnu energiju iznosili su 14,48 %, što je povećanje u odnosu na 2007.g. za 1,97 %, a u odnosu na planirane (13,21) za 9,61 %.

U strukturi prodaje električne energije, prodaja na visokom i srednjem naponu čini 27,90 %, a na niskom naponu prodato je 19.927 GWh ili 72,10 % ukupne prodaje kupcima. Prodaja na visokom naponu povećana je 7 % u odnosu na prethodnu godinu, a prodaja na srednjem naponu povećana je za 2 %. Od ukupne potrošnje na niskom naponu, na potrošnju u domaćinstvima se odnosi 71,82 %. Kategorija „domaćinstvo” učestvuje u ukupnoj prodaji sa 51,79 % i potrošnja u ovoj kategoriji kupaca ima blagu tendenciju rasta u odnosu na prethodne kvartalne periode. Prodaja potrošačima na niskom naponu povećana je 2 % u odnosu na prethodnu godinu, a prodaja potrošačima iz kategorije „domaćinstvo“ povećana je za 1 %, dok je 5 % manja od planiranog. Prosečna prodajna cena električne energije iznosila je 4,285 din/kWh bez PDV, odnosno 5,055 dinara sa PDV.

U periodu januar-decembar 2008.godine u kategoriji „domaćinstva” ostvareni su popusti kupcima u skladu sa odlukama Upravnog odbora JP EPS, i iznosili su ukupno 1.247 miliona dinara za ukupno 13.286.167 kupaca, odnosno prosečno mesečno 103 miliona dinara za 1.107.181 kupca. Popust od 5 % za blagovremeno plaćanje računa za utrošenu električnu energiju ostvarilo je kumulativno 12.748.266 kupaca u iznosu od 1.112 miliona dinara, odnosno prosečno mesečno 1.062.356 kupaca sa popustom od 92,7 miliona dinara.

Popusti ostvareni u periodu januar-decembar 2008.g. čine 0,95 % ukupnog prihoda privrednih društava za distribuciju električne energije.

U elektroprivredi Srbije kod elektrodistributivnih kupaca nalazi se oko 3.426.271 merila za prodaju i razmenu električne energije.

Stanje po PD ED je sledeće:

Redni broj PD ED Ukupni broj brojila 1 „Elektrovojvodina“ d.o.o. Novi Sad 904.522 2 “ EDB d.o.o. Beograd 776.383 3 „Elektrosrbija“ d o.o. Kraljevo 877.684 4 „Jugoistok“ d.o.o. Niš 592.221 5 „Centar“ d.o.o. Kragujevac 275.461 Ukupno 3.426.271

Brojila su prosečne starosti od 25 godina. Najveći broj brojila (više od 95%) je indukcionog tipa, proizvodnje „Iskra”, a preostalih 5% su ostalih proizvođača.

Pored brojila i mernih grupa za VN mernu infrastrukturu sačinjavaju još i uklopni časovnici kojih ima više od 600.000 komada, kao i oko 85.000 mernih transformatora.

Stanje kompletne merne infrastrukture je nezadovoljavajuće, posebno ako se posmatraju brojila za merenje utrošene električne energije kod široke potrošnje.

Pored toga što je veliki broj brojila, ukolpnih časovnika i mernih transformatora nebaždareno, velika prosečna starost pretežno indukcionih brojila uslovljava i povećanje gubitaka električne energije. Prema ispitivanjima obavljenim u ovlašćenim labaratorijama za baždarenje, brojila i merne grupe starija od 25 godina pokazuju da je ogroman broj tih merila izašao iz tražene klase tačnosti. Naime, više od 60% merila je izašlo iz specificirane klase tačnosti i izmerena vrednost potrošnje električne energije je manja od stvarno isporučene.

Zbog toga je procenjeno da ovakvo stanje merne infrastrukture uzrokuje značajan procenat gubitaka u distributivnoj mreži. Vrednost gubitaka se procenjuje na 25% od ukupnih komercijalnih gubitaka.

Ako se procenjuje da ukupni gubici u distributivnoj mreži iznose preko 4.000 GWh (tačnije 4.678.895 MWh za 2008. godinu) i da na tehničke gubitke otpada oko 60% dok su 40% takozvani „komercijalni” gubici i gubici u mernoj infrastrukturi i ostali, što iznosi 1.871.558 MWh. Ako se uzme da su gubici u mernoj infrastrukturi oko 25% od njih, dobija se iznos 467.889 MWh. Preračunato na novac, dolazi se do cifre od preko 15.000.000 EUR. Ovaj iznos se može smatrati za godišnji iznos sredstava koji se po ovom osnovu nepovratno odliva.

Podaci o prognozi očekivanog broja stanovništva do 2012. godine preuzeti su iz Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010. godinu sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu.

U tabeli 8.1 data je prognoza očekivanog broja stanovnika do 2012 godine po elektrodistribucijama i za Republiku Srbiju.

Procenjeni broj potrošača u budućem periodu do 2012. je dat u tabeli 8.2, a na osnovu podataka iz tabele 8.1 i 8.2 izračunati su i procenjeni podaci o broju stanovnika po domaćinstvu za period do 2012. godine (tabela 8.3 ).

Statistički podaci o postojećim distributivnim objektima, od naponskog nivoa 110 kV pa sve do niskonaponske mreže, sa stanjem na dan 31.12.2008. godine, dati su u tabelama 8.1.1, 8.1.2 i 8.1.3. u Prilogu 8.1.

Prognoza potrošnje električne energije do 2012. godine, na nivou svih PD ED i Srbiju u celini data je u tabeli 8.1.4 u Prilogu 8.1.

Prognoza raspoložive i isporučene električne energije , kao i gubitaka električne energije po PD ED i Srbiju u celini do 2012. godine, data je u Prilogu 8.1 (tabele 8.1.5 i 8.1.6. ).

Važan segment u ostvarenju Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine su aktivnosti na smanjenju gubitaka električne energije, kako tehničkih tako i netehničkih.

Smanjenje tehničkih gubitaka podrazumeva mere kojima se omogućuje optimizacija rada distributivnih elektroenergetskih objekata (u daljem tekstu: EEO) i mere investicionog karaktera izgradnjom novih kao i rekonstrukcijom i modernizacijom postojećih EEO.

Smanjenje netehničkih gubitaka treba sprovesti u skladu sa jedinstvenim operativnim programom za smanjenje netehničkih gubitaka JP EPS sa posebnim akcentom na:

Dodatno angažovanje vezano za otkrivanje neovlašćene potrošnje i neprijavljenih kupaca

Prilikom ugradnje kod novih kupaca i u procesu rekonstrukcije postojećih mernih mesta isključivo ugrađivati statička višefunkcijska brojila

Gde god za to postoji mogućnost kod novih kupaca i u procesu rekonstrukcije postojećih mernih mesta predvideti izmešteno mesto merenja

Izmenom zakonske regulative i tešnjom saradnjom sa državnim organima vezano za tretman neovlašćene potrošnje i neprijavljenih kupaca

Tabela 8.1 Procena broja stanovnika po ED područjima i za Srbiju u celini –period od 2008. do 2012. godine

Područje/Godina 2008 2009 2010 2011 2012 „EDB” d.o.o. Beograd 1.540.553 1.548.295 1.552.886 1.557.545 1.562.217 „Elektrosrbija” d o.o. Kraljevo 1.985.865 1.987.369 1.989.011 1.994.978 2.000.963 „Centar” d.o.o. Kragujevac 618.928 618.715 618.532 620.388 622.249 „Jugoistok” d.o.o. Niš 1.332.278 1.330.730 1.328.969 1.332.956 1.336.955 „Elektrovojvodina” d.o.o. Novi Sad 2.026.159 2.026.273 2.026.570 2.032.650 2.038.748             Republika Srbija 7.351.000 7.321.000 7.291.000 7.262.000 7.233.000

Tabela 8.2 Procena broja domaćinstava po ED područjima i zaSrbiju u celini – period od 2008. do 2012. godine

Područje/Godina 2008 2009 2010 2011 2012 „EDB” d.o.o. Beograd 629.634 630.761 632.247 634.144 636.046 „Elektrosrbija” d o.o. Kraljevo 762.292 763.240 764.234 766.527 768.826 „Centar” d.o.o. Kragujevac 245.252 245.303 245.366 246.102 246.840 „Jugoistok” d.o.o. Niš 463.877 462.902 461.894 463.280 464.670 „Elektrovojvodina” d.o.o. Novi Sad 778.564 778.644 778.768 781.104 783.448       Republika Srbija 2.940.661 2.942.416 2.944.647 2.891.157 2.899.830

Tabela 8.3 Procena broja stanovnika po domaćinstvu za ED područja i za Srbiju u celini od 2008. do 2012. godine

Područje/Godina 2008 2009 2010 2011 2012 „EDB” d.o.o. Beograd 2,45 2,45 2,46 2,46 2,47 „Elektrosrbija” d o.o. Kraljevo 2,61 2,60 2,60 2,60 2,60 „Centar” d.o.o. Kragujevac 2,52 2,52 2,52 2,52 2,52 „Jugoistok” d.o.o. Niš 2,87 2,87 2,88 2,88 2,88 „Elektrovojvodina” d.o.o. Novi Sad 2,60 2,60 2,60 2,60 2,60         Republika Srbija 2,55 2,55 2,55 2,55 2,55

a. Komentar kretanja i prognoza energije

U posmatranom petnaestogodišnjem periodu desile su se veoma velike promene u strukturi finalne potrošnje električne energije, kako na nivou Srbije kao celine, tako i po pojedinim ED područjima. Po pravilu došlo je do značajnog opadanja učešća potrošnje na visokom naponu (110 kV) i srednjem naponu (10, 20 i 35 kV) i porasta učešća potrošnje na niskom naponu u ukupnoj potrošnji. Za Srbiju kao celinu, na primer, 1990. godini (poslednjim godinama „normalnog stanja”), potrošnja na visokom (VN) i srednjim (SN) naponima učestvovala je u ukupnoj potrošnji (računajući i gubitke u distribuciji) sa 42,3%, da bi već 1993. godine njeno učešće palo na ~23%, koliko je bilo i 2005. godine. Učešće domaćinstava u ukupnoj potrošnji Srbije poraslo je sa ~40% u 1990. godini na ~55% u 1995. godini, da bi u 2005. godini opalo na 47%. Potrošnja ostalih potrošača na niskom naponu, uključujući i javnu rasvetu rasla je u celom prethodnom petnaestogodišnjem periodu, tako da je njeno učešće u ukupnoj potrošnji poraslo sa 10,5% u 1990. godini na 15,6% u 2005. godini. Kao što se iz tabela vidi, učešće gubitaka u distributivnoj mreži, u energiji isporučenoj na pragu preuzimanja iz prenosne mreže, za Srbiju u celini, poraslo je sa 8,45% u 1990. godini na 14,2% u 2005.godini. Kao što se iz priloženih tabela vidi, u periodu 1990-1995. godine, potrošnja u kategoriji domaćinstava rasla je po vrlo visokim godišnjim stopama na svim posmatranim ED područjima. Za Srbiju ta stopa, za taj period, bila je 8,18%, a na nekim područjima je išla i do 14%. Osnovni uzrok takvim kretanjima bila je, najverovatnije, izuzetno niska cena električne energije, što je rezultiralo masovnom preorijentacijom domaćinstava na grejanje električnom energijom. Nedostatak drugih energenata po paritetnim cenama i korišćenje električne energije za dogrevanje tada slabo grejanih stanova priključenih na daljinsko grejanje, dodatno su doprinosili tome. U isto vreme, enormno smanjenje aktivnosti privrednih preduzeća, a često i potpuni prekid njihovog rada, dovelo je do izuzetno velikog pada potrošnje potrošača priključenih na srednji i visoki napon.

U periodu 1995-2005. godine došlo je do značajne promene trendova u razvoju potrošnje električne energije (u odnosu na period 1990-1995. godine), kako u Srbiji kao celini, tako i na najvećem broju ED područja. U kategoriji domaćinstava, čiji je udeo u ukupnoj potrošnji najveći, došlo je do zaustavljanja daljeg rasta potrošnje i do njenog blagog opadanja. Takav trend je najverovatnije posledica podizanja cena električne energije i promene tarifnog sistema početkom 2002. godine, dostupnosti i drugih energenata za zagrevanje stanova, boljeg rada sistema daljinskog grejanja i činjenice da je u periodu do 1995. godine prelazak domaćinstava na grejanje električnom energijom u najvećoj meri već bio završen. Takođe može se videti da je maksimalna potrošnja prosečnog domaćinstva dostignuta, za Srbiju u celini i na najvećem broju ED područja oko 1995. godine. Oko tada dostignute vrednosti ta potrošnja zadržala se, uz manja kolebanja, do 2000. godine, da bi u narednim godinama, posebno posle donošenja novog tarifnog sistema i porasta cene, počela da blago opada. Dalja kretanja potrošnje u ovoj kategoriji zavisiće od više faktora (cene, gasifikacija, toplifikacija i dr.).

U ovome periodu na najvećem broju područja (izuzetak su područja Zaječara, Leskovca i Vranja), kao i u Srbiji u celini, zaustavljeno je dalje opadanje potrošnje na visokom i srednjem naponu, odnosno zabeležen je njen blagi porast.

U kategoriji „ostalih” potrošača na niskom naponu, uključujući i javno osvetljenje, nastavljen je i u ovome periodu pozitivan trend porasta potrošnje, sa značajnim prosečnim godišnjim stopama rasta. Za Republiku Srbiju u celini ta stopa je iznosila ~4.5%. Ukupna potrošnja na pragu prenosne mreže Srbije (neto potrošnja + gubici u distributivnim mrežama) rasla je u periodu 1995-2005. godine po prosečnoj godišnjoj stopi od 1,21%. Treba napomenuti da je dobar deo porasta otišao na gubitke (ma koje vrste da su bili) u distributivnoj mreži. Na području ED Vranje, na primer, ceo porast nabavke između 1995. i 2005. godine otišao je u gubitke. Čak i nešto više, pošto je zabeležen pad neto potrošnje. Samo na području ED Zaječar zabeležen je i u ovome periodu pad isporuke na pragu prenosne mreže, pre svega zbog nastavka opadanja potrošnje na naponskim nivoima 110 kV i 35 kV.

Prognoziranje potreba za električnom energijom i snagom je složen i nezahvalan posao, pri čemu na valjanost prognoze utiče više faktora i statističkih podataka. Ipak, u uslovima stabilnog razvoja društva i privrede u nekoj zemlji, mogu se, korišćenjem matematičkih metoda koje su proverene u prethodnim analizama, dobiti rezultati koji se mogu smatrati pouzdanom osnovom za planiranje razvoja električnih mreža. S obzirom na uslove u kojima se u prethodnih petnaestak godina nalazila Srbija i na činjenicu da prolazi kroz težak i u mnogo čemu neizvestan period tranzicije, čije je trajanje dosta teško predvideti, sagledavanje budućih, posebno dugoročnih, potreba za električnom energijom i snagom u velikoj meri je dodatno otežano. Imajući to u vidu zadovoljavajući rezultati se mogu dobiti izborom linearnog modela za prognozu energije i snage do 2012 godine. U tom smislu korišćen je model prave linije za prognozu, definisan jednačinom:

[pic] (4)

U ovoj jednačini su:

[pic]i [pic]- koeficijenti koji se određuju na osnovu razvoja potrošnje na posmatranom području u izabranom prethodnom periodu 1990 – 2008.;

[pic] – vreme (godina) za koju se vrednost energije [pic] izračunava, pri čemu prva godina izabranog prethodnog perioda nosi broj 1.

b. Komentar kretanja i prognoza snage

U tabeli 8.1.7. Priloga 8.1 su prikazane vrednosti godišnjeg faktora opterećenja po ED područjima i za Republiku Srbiju u celini ([pic]), a u tabeli 8.1.8. vrednosti ekvivalentnog godišnjeg vremena iskorišćenja vršne snage ([pic]), po istim područjima. za period 2008. do 2012. Faktor opterećenja računat je prema relaciji:

[pic] (1)

u kojoj je:

[pic]- energija preuzeta na pragu prenosne mreže na posmatranom području (područje ED bez direktnih potrošača, odnosno ukupna isporuka na tome mestu za Srbiju u celini);

[pic] – vršno godišnje opterećenje ED, odnosno Srbije;

[pic]h – Vreme od 1 godine u časovima.

Ekvivalentno godišnje vreme iskorišćenja vršne snage računato je po relaciji:

[pic] (2)

odnosno,

[pic] (3)

Posle stupanja na snagu novog tarifnog sistema (2002. godine) došlo do pada vršnog opterećenja na većini područja, i Srbiji u celini. Takođe se dolazi i do boljeg iskorišćenja vršne snage, odnosno do značajnog porasta vrednosti [pic]. Ta promena je naročito izražena na područjima ED Beograd i Elektrovojvodine.

Što se tiče prognoze vršne snage, podaci su dobijeni deljenjem prognozirane energije do 2012. godine sa ekvivalentnim vremenima godišnjeg korišćenja vršne snage i nalaze se u tabeli 8.1.9 u Prilogu 8.1. Rezultati su dati po PD ED područijima i Srbiji u celini.

Na nivou Srbije (bez podataka za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju) računato je sa [pic] = 5343 časova/godišnje u 2012. godini. Ovaj podatak je preuzet iz studije Instituta Nikola Tesla.

Dugogodišnja, manja od realno potrebnih ulaganja u distributivnu mrežu dovela su do toga da je veliki broj EEO, posebno u zimskom periodu, bio preopterećen i vrlo često radio iznad tehničkih mogućnosti, što je za posledicu imalo povećane tehničke gubitke, česte kvarove, a potrošači su ostajali bez napajanja električnom energijom u dužim vremenskim periodima.

Analizom rada EEO ranijih godina, očekivanim vekom trajanja ugrađene opreme kao i podataka PD ED iz reference došlo se do relevantnih podataka i realnih podloga koje su korišćene prilikom izbora objekata kod kojih je do 2012. godine, potrebno izvršiti rekonstrukciju, revitalizaciju, proširenje i modernizaciju.

Pregled prognoziranih sredtava za rekonstrukciju i modernizaciju po naponskim nivoima je dat u tabeli 8.4.1, dok je pregled po Privrednim društvima prikazan u tabeli 8.4.2.

Tabela 8.4.1 – Pregled prognoziranih sredstava za rekonstrukciju i modernizaciju po naponskim nivoima u 000 dinara

Godina Period 2008 – 2012 Ukupno   110kV 35kV 10(20)kV i NN   2008 1.201.450,00 2.689.887,00 895.057,00 4.786.394,00 2009 436.350,00 1.143.748,00 1.355.376,00 2.935.474,00 2010 624.600,00 1.019.412,00 1.580.754,00 3.224.766,00 2011 1.053.900,00 636.300,00 1.109.250,00 2.799.450,00 2012 1.021.050,00 573.300,00 986.850,00 2.581.400,00 Ukupno 4.337.350,00 6.062.647,00 5.927.287,00 16.327.484,00

Tabela 8.4.2 – Pregled prognoziranih sredstava za rekonstrukciju i modernizaciju

po privrednim društvima u 000 dinara

PD ED Period 2008 – 2012 Ukupno ED 2008 2009 2010 br. ED Planirano Realizovano Planirano Realizovano 1 NS 247.263,00 230.013,20 750.806,00 1.196.950,40 2 BG 401.417,00 379.805,20 1.311.918,00 1.483.043,20 3 KV 341.671,00 215.155,20 1.785.815,00 1.798.789,00 4 NI 223.172,00 250.246,40 618.422,00 738.029,20 5 KG 66.766,00 82.532,80 519.684,00 501.236,00 UKUPNO ED 1.280.289,00 1.157.752,80 4.986.645,00 5.718.047,80

Kako bi EPS, mogao u najskorije vreme da izađe na tržište električne energije i u deregulisanom tržištu postane konkurentna kompanija, a u cilju kvalitetnog i pouzdanog napajanja kupaca električnom energijom potrebno je, između ostalog, pored rekonstrukcije i modernizacije postojećih objekata izgraditi i nove distributivne EEO svih naponskih nivoa, tim pre što devedesetih godina prošlog veka, zbog niske cene električne energije, sankcija i dr, nije bilo značajnijih ulaganja u distributivne EEO.

U skladu sa ostvarenim bilansima u predhodnih petnaest godina, studijama razvoja distributivne mreže, trendovima porasta stanovništva, trendom porasta potrošnje kod domaćinstva i industriskih potrošača, stepena opterećenosti i pouzdanosti postojećih EEO, ekoloških zahteva, tehno-ekonomskih analiza, u tabelama 8.5.1 i 8.5.2 daje se pregled potreba za izgradnjom novih ditributivnih EEO u periodu 2008 – 2012. godine.

Kao izvor finansiranja predviđaju se sredstva: JP EPS i privrednih elektrodistributivnih društava, krediti Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, krediti poznatih multinacionalnih kompanija, sredstva iz donacije i sredstva kupaca.

Analiza prognoziranih sredstava koja su predviđena za izgradnju novih EEO za period 2008 – 2012. godine je izvršena po naponskim nivoima i po Privrednim društvima.

Tabela 8.5.1 – Pregled prognoziranih sredstava za izgradnju novih objekata po

naponskim nivoima u 000 dinara

Godina Period 2008 – 2012 Ukupno 110kV 35kV 10(20)kV i NN Merni uređaji 2008 1.466.575,00 1.548.220,00 1.142.585,00 2.303.500,00 6.460.880,00 2009 2.018.200,00 1.542.585,00 2.033.067,00 2.431.000,00 8.024.852,00 2010 1.408.000,00 617.905,00 2.471.133,00 2.210.000,00 6.707.038,00 2011 1.468.350,00 801.450,00 1.842.750,00 2.466.000,00 6.578.350,00 2012 1.638.000,00 713.700,00 1.632.150,00 2.454.550,00 6.438.600,00 UKUPNO 7.999.125,00 5.223.860,00 9.121.685,00 11.865.050,00 34.209.720,00

Tabela 8.5.2 – Pregled prognoziranih sredstava za izgradnju novih objekata

po privrednim društvima u 000 dinara

Red. PD Period 2008 – 2012 godine Ukupno PD br. ED 2008 2009 2010 2011 2012 1 NS 947.061,00 1.346.376,00 1.348.472,00 1.517.850,00 1.450.350,00

Za period od 2006. godine do 2007. godine su u tabeli 8.5.3 prikazana planirana i realizovana investiciona sredstva za izgradnju novih objekata. Karakteristično je da su pojedina privredna društva imala značajna odstupanja realizovanih i planiranih finansijskih sredstava. Međutim, u ukupnom iznosu odstupanja su bila između 5% i 10%.

Tabela 8.5.3 – Pregled planiranih i realizovanih investicionih sredsava za

izgradnju novih objekata po Privrednim društvima

u 000 dinara

Red. PD 2006 2007 br. ED Planirano Realizovano Planirano Realizovano 1 NS 450.495,00 345.019,80 1.159.219,00 1,795.425,60 2 BG 428.933,00 569.707,80 1.046.817,00 1.224.564,80 3 KV 789.101,00 322.732,80 2.600.081,00 2.550.762,40 4 NI 353.621,00 375.369,60 940.414,00 1.107.043,80 5 KG 150.685,00 273.799,20 608.457,00 751.854,00 UKUPNO ED 2.172.835,00 1.886.629,20 6.354.988,00 6.677.796,60

Za 2006. i 2007. godinu raspolaže se sa preciznim podacima u vezi sa planiranim i realizovanim sredstvima za zamenu postojeće merne infrastrukture. Pregled planiranih sredstava za zamenu merne infrastrukture je prikazan u tabeli 8.5.4.

Što se tiče realizovanih sredstava za zamenu postojećih brojila sa mikroprocesorskim brojilima, realizovano je samo jedan deo u 2007. godini, i to 98.251 brojilo i 2.655 brojila sa daljinskim očitavanjem.

Tabela 8.5.4 – Pregled planiranih sredstava za zamenu merne infrastrukture u 000 dinara

GODINA Aktivnosti UKUPNO Zamena postojećihbrojila mikroprocesorskim Sistemi za dalji-nsko očitanje brojila Oprema za baždarenje(sistem) Overa brojila Zamena i ugradnja mernih grupa Ostalo (upravljanjepotrošnjom i sl.) 2006 kom 150.000             GODINA  Zamena postoje-ćih brojila mikro-proceso-rskim 2008 god. 2009 god. 2010 god. 2011 god. 2012 god. Ukupno Tehnički MW 64450 59340 55170 48720 44568 272248 NetehničMWh 59525 54230 47860 40220 38150 239985 UkupniMWh 123975 113570 103030 88940 82718 512233 (U periodu 2008 – 2012. godine, procenjuje se da će se smanjiti tehnički gubici zahvaljujući investicionim ulaganjima za 272.248 MWh što bi računajući prosečnu prodajnu cenu EPS u 2008. godini od 4,28 dinara po kWh, bez PDV, iznosilo 1.165.221.440 dinara. (U periodu 2008 – 2012.godine, u procenjenim netehničkim gubicima neispravni i nebaždareni merni uređaji učestvuju sa oko 25%, što iznosi 239.985 MWh pa se procenjuje da bi se po ovom osnovu za toliko smanjili netehnički gubitci, što iznosi 1.027.135.800 dinara. ( Ukupni efekti smanjenja gubitaka: tehničkih i dela netehničkih (zbog neispravne i nebaždarene merne infrastrukture ) u periodu 2008 – 2012. godine, iznosili bi 2.192.357.200 dinara.

Tabela 8.7.2 –Uštede usled smanjenja vremena trajanja kvarova za period 2008 – 2012. godine

Procenjena neisporučena energija u 2005. godini Efekti smanjenja vremena trajanja kvara u kWh 2008. god. 2009. god. 2010. god. 2011. god. 2012. god. 110kV 6974376 700309 654280 635290 615730 618396 35kV 31553470 2620760 2550710 2327300 2280420 2130450 10(20)kV 41618549 3375728 3280080 3045230 3011790 2980610 0,4 kV 42366511 3661557 3509760 3475620 3318360 3200230 Ukupno 10458354 9994830 9483440 9226300 8929686 (Ukupni efekti 2008 – 2012. godine smanjenja neisporučenih kWh smanjenjem vremena trajanja prekida iznose 48.092.610 kWh. Ukoliko predpostavimo, uvažavajući strukturu potrošnje, da je prosečna cena neisporučenog kWh 25 dinara, sledi 48.092.610 h 25 što iznosi 1.202.315.250 dinara.

Procenjuje se da su troškovi za ugradnju obračunskog merenja u transformatorskim poljima 110 kV trafostanica 110/x koje JP EPS preuzima od JP EMS, 1.125.000 dinara u proseku po trafostanici. Planirano je preuzimanje 63 TS 110/h kV.

Pregled prognoziranih sredstava za daljinsko upravljanje TS110/h kV koje EPS preuzima od EMS, prva i druga faza, daje se u tabeli 8.8.1.

Potrebna sredstva za revitalizaciju, rekonstrukciju i modernizaciju TS 110/H kV koje će EPS preuzeti od EMS biće poznata nakon završetka studije „Ispitivanje, kontrola, analiza i ocena pogonskog stanja opreme, uređaja i instalacija u TS 110/H kV u procesu prelaska iz EMS u EPS”, koju za potrebe JP EPS radi Institut „Nikola Tesla”.

Tabela 8.8.1Pregled prognoziranih sredstava za daljinsko upravljanje TS110/h kV u 000 dinara

EDB Centar Jugoistok Elektrosrbija Ukupno Prva faza(Usposstavljanje veze DC-RDC, nova SCADA, novi ICCP protokol) 1.070.000 26.116.000 10.505.000 6.355.000 44.046.000 Druga faza(Usposstavljanje veze DC-RDC, proširenje opreme u TS) 91.550.000 44.478.000 252.493.000 189.400.000 577.921.000

Pregled malih hidroelektranana na konzumnom području privrednih društava za distribuciju je detaljno prikazan u tabeli 8.9.1.

Tabela 8.9.1PREGLED MHE NA KONZUMNOM PODRUČJU PD ZA DISTRIBUCIJU ne postoje MHE na konzumnom području privrednog društva PD „ELEKTRODISTRIBUCIJA BEOGRAD” ne postoje MHE na konzumnom području privrednog društva PD „ELEKTROSRBIJA” Kraljevo 1 1 ne postoje MHE na konzumnom području privrednog društva

Ubrzana izgradnja malih elektrana, koja je poslednjih godina dobila na intenzitetu, je proces koji će bitno uticati na planiranje i razvoj elektrodistributivne mreže u Srbiji. Elektrodistributivna mreža se dosada uglavnom razvijala kao radijalna, izuzimajući visoko urbane sredine, a u budućnosti će ta mreža morati da se razvija sve više u skladu sa mogućnostima proizvođača električne energije iz malih elektrana i zahtevima kupaca sa druge strane. Sve češće ćemo morati zadovoljavati zahteve za distribucijom električne energije od proizvođača ka određenim kupcima, kako to bude diktiralo tržište električne enegije. Samim tim će i razvoj elektrodistributivne mreže bitno biti uslovljen izgradnjom malih elektrana.

Pregled efekata ulaganja u male hidroelektrane u vlasništvu EPS dat je u tabeli 8.9.2. Elektrane sa rednim brojem od 1 do 11 su geografski u području PD Elektrosrbija, Kraljevo. Elektrane sa rednim brojem 12. do 19. na području PD Jugoistok, Niš.

Tabela 8.9.2

PREGLED EFEKATA ULAGANjA U MALE HIDROELEKTRANE VLASNIŠTVO EPS-a U 2009. GODINI Red. Naziv male God. puštanja  Snaga Proizvodnja 2007 Ulaganje Plan proizvodnje br. hidroelektrane u pogon  kW MWh 000 din. 2009. god. MWh 1 „RAŠKA” 1953 8’000 19’431 10’000 21’494 2 „SELjAŠNICA” 1952 1’260 0 10’000 3’000 3 „MORAVICA” 1911 160 0 37’300 650 4 „TURICA” 1929 400 0 1’000 2’100 5 „KRATOVSKA REKA” 1989 1’160 0 1’000 3’500 6 „POD GRADOM” 1900 364 0   650 7 „KRASAVA” 1984 160 0     8 „SOKOLjA”   160 0     9 „CRNA” 1960 250 0     10 „STANICA SPASOJEVIĆ” 1931 105 0     11 „VRELO”   180 0     12 „SVETA PETKA” 1908 600 3’646 2’500 4’012 13 „SIĆEVO” 1931 1’348 3’604 7’500 3’967 14 „TEMAC” 1940 774 35 2’000   15 „SOKOLOVICA” 1948 3’724 6’973 10’000 7’682 16 „GAMZIGRAD” 1908 224 930   1’024 17 „VUČJE” 1903 928 3’431 2’000 3’775 18 „JELAŠNICA” 1928 400 1’901   2’141 19 „MANASTIRIŠTE”   200 0 500   UKUPNO   20’397 39’951 83’800 53’995

Program razvoja energetike Republike Srbije, a posebno elektrodistributivnog sistema u Srbiji, se sastoji u ispunjavanju osnovnih programa prioriteta razvoja energetike. To su:

Program tehnološke modernizacije elektroenergetskih objekata;

Program racionalne upotrebe i povećanja energetske efikasnosti u sektorima potrošnje električne energije;

Program korišćenja novih obnovljivih izvora energije.

Program tehnološke modernizacije elektroenergetskih objekata podrazumeva sprovođenje svih aktivnosti koja doprinose poboljšanju tehnoloških i radnih performansi elektroenergetskih objekata u cilju smanjenja gubitaka i povećanju prihoda EPSa. U okviru PD ED u sklopu uobičajenih aktivnosti vrše se radovi na zameni i revitalizaciji postojećih elektroenergetskih objekata u cilju povećanja pogonske raspoloživosti i urednog snabdevanja građana i privrede električnom energijom. S obzirom da je već predviđeno uvođenje savremenih brojila i merne opreme, kao i da je 2005. godine samo započet posao u vezi sa kompenzacijom reaktivne snage, to se za period do 2012. godine predlaže:

Inteziviranje radova na kompenzaciji reaktivne snage jer su postignuti odlični rezultati u pogledu smanjenja gubitaka i deficita reaktivne snage;

Projektovanje i izgradnja pilot postrojenja za daljinsko merenje potrošnje el. energije koristeći energetske vodove

Izgradnja pilot postrojenja i ugradnja posebnih mernih uređaja za praćenje kvaliteta električne energije i utvrđivanje promena kvaliteta isporučene električne energije;

Primena sistema za zaštitu, brzu identifikaciju i lociranje kvarova u elektrodistributivnoj mreži i njihovo uključivanje u SCADA sisteme;

Izrada informacionog sistema i jedinstvene baze podataka za EES u celini;

Uvođenje odgovarajućih mera za zaštitu životne sredine.

Sadašnja elektrodistributivna mreža je prvenstveno projektovana i predviđena za prenos snage koja se proizvodi u elektranama do krajnjih korisnika odnosno potrošača. Ona se sastoji od elektroenergetskog distributivnog sistema kojim se upravlja iz kontolnog centra. Osnovne postavke na kojima se bazira i funkcioniše tradicionalna prenosna i distributivna mreža su dobro poznati još iz 19. veka. Međutim sistem prenosa i distribucije je doživeo izvesne promene, pre svega u filozofiji upravljanja, zahvaljujući naglom razvoju telekomunikacionih i informacionih tehnologija. Na taj način mreža polako i postepeno postaje „pametan” sistem kod koga su same komponente opremljene sofisticiranim računarskim sistemima i kao takve mogu da donose određene odluke, odnosno poseduju izvestan nivo inteligencije.

Pametne mreže imaju čitav niz prednosti u odnosu na konvencionalnu električnu mrežu:

Široka primena distribuiranih izvora električne energije;

Redukciju gubitaka u elektoenergetskoj mreži;

Značajno smanjenje maksimalne jednovremene snage;

Veću kontrolu nad potrošnjom električne energije;

Povećanje raspoloživosti rada distributivne mreže;

Skraćenje vremena ispada potrošača.

Primena i razvoj pametnih mreža se može realizovati u tri faze, kao što su:

Rad na projektima koji se već realizuju i rad na projektima za koje se planira brza realizacija u smislu testiranja i identifikacije tehnologija koje se mogu iskoristiti za razvoj pametnih mreža (instalacija sistema za automatsku očitavanje brojila i SCADA sistema koji pokrivaju 35/x i 110/x transformatorske stanice, primene DMS (distribution menagement system) i GIS (geograficaly information system) ;

Integracija komponenti iz prethodne faze, koristeći savremenu telekomunikacionu infrastrukturu;

Masovna primena tehnologija koje su isprobane i primenjene u prethodnim fazama.

Pre svega, pod pojmom „kvalitet električne energije” se podrazumeva bilo kakav problem koji se manifestuje u promenama napona, struje ili frekvencije koje dovode do kvarova ili greške u radu opreme korisnika [4,5].

Problemi u vezi sa kvalitetom električne energije počinju da bivaju sve značajniji u distributivnim mrežama, i to kako za one koji vrše distribuciju i prodaju električne energije tako i za one koji koriste električnu energiju [4,5,6]. Kvalitet električne energije ima direktan ekonomski uticaj na potrošače. Uobičajeno je da industrijski potrošači imaju velike finansijske gubitke prilikom ispada napajanja. Štete su sve veće ukoliko je vreme ispada duže. Privredna elektrodistributivna društva su takođe zainteresovana da ispune očekivanja potrošača kao i da održe njihovo poverenje jer se u perspektivi sve više računa na deregulaciju i na konkurenciju između distributera.

Prema tome, od ključnog značaja za elektrodistributibne sisteme je, pre svega, donošenje odgovarajućih propisa u vezi sa kvalitetom električne energije kao i permanentno merenje i praćenje promene kvaliteta napajanja [4,5,6].

Primena sistema za brzu identifikaciju i lociranje kvarova u elektro-distributivnoj mreži je u tesnoj vezi sa problemima kvaliteta napajanja. Iz tog razloga je od izuzetnog značaja da se utvrdi i locira eventualna pojava kvara u što kraćem vremenskom intervalu kako bi se što pre otklonio njegov uzrok. Na taj način se minimizira vreme ispada i smanjuju odgovarajući troškovi.

U distributivnim sistemima postoji ogroman broj podataka, koji se koriste u različite svrhe. Kako broj podataka stalno raste, raste i potreba za organizacijom načina korišćenja tih podataka. Iz ovih razloga se zaključuje da je izrada informacionog sistema i jedinstvene baze podataka pojedinih privrednih elektrodistributivnih društava uslov za smanjenje troškova i povećanje finansijskih efekata.

Potreba za zaštitom životne sredine se treba posebno elaborirati. U svakom slučaju moraju se na nacionalno nivou kompletirati i doneti odgovarajući propisi kojima je bliže definisana ova problematika. U prvom redu se misli na primenu ekoloških materijala i zaštitu od elektromagnetskih zračenja.

Program racionalne upotrebe i povećanja energetske efikasnosti u sektorima potrošnje električne energije obuhvata sve programe za supstituciju električne energije koja se koristi za toplotne energetske usluge korišđenjem gasa, kao i povećanje energetske efikasnosti u distributivnim sistemima i kod krajnjih korisnika. Zato se predlaže politika koja će na nivou cele srbije stimulisati zamenu zastarelih kućnih aparata i svetiljki sa novim, štedljivim uređajima. Na ovaj način se može direktno uticati na smanjenje potrošnje električne energije.

Program korišćenja novih obnovljivih izvora energije podrazumeva korišćenje sunčeve energije, eolske energije kao i ekonomski prihvatljivog hidropotencijala. Takođe se mogu koristiti tehnologije malih i mini elektrana sa ciljem da se smanji potrošnja uvoznih energenata i ostvari dodatna proizvodnja električne energije sa ekološki prihvatljivim rešenjima. Da bi se ovaj program realizovao moraju se što pre definisati jasni uslovi pod kojima se može ulaziti u neki od ovih programa. Ne treba zaboraviti i stimulaciju od strane države jer ne treba sumnjati u koristi od investicija u obnovljive izvore energije. S obzirom da se ne posvećuje odgovarajući pažnja obnovljivim izvorima energije to se mora što pre utvrditi pravci daljeg razvoja ove oblast.

Proces odvajanja trgovine na malo za tarifne kupce je organizaciona promena koja je u toku u JP EPS. Očekuje se okončanje ovog procesa u toku 2009. godine. Kada se ovaj proces okonča, stvoriće se organizacioni uslovi da se razvija tržište električne energije.

Razvoj tržišta električne energije može u određenoj meri da utiče na strategijska opredeljenja u razvoju energetike republike srbije. O ovom uticaju se mora voditi računa u proceduri ostvarivanja strategije razvoja do 2012. godine.

PRILOG 8.1

Tabela 8.1.1. Statistički podaci o Elektrodistributivnoj mreži Srbije

stanje 31.12.2008. godine u km       Naponski nivo Vrsta voda El.Vojvodina d.o.o.Novi Sad EDB d.o.o. Beograd Elektrosrbija d.o.o.Kraljevo Jugoistok d.o.o. Niš Centar d.o.o.Krajujevac UKUPNO Elektro-kosmet* SVEUKUPNO 110 kV Nadz. 11,4 NA DRVENIM STUBOVIMA NA ČELIČNO-REŠETKASTIM STUBOVIMA NA BETONSKIM STUBOVIMA UKUPNO Neimpregnisani Impregnisani Ukupno NADZEMNI kom MVA kom MVA kom Kategorija potrošnje 2008 2009 2010 2011 2012 Visoki napon 110kV 2.366.895 2.428.515 2.490.695 2.538.018 2.583.702 Srednji napon 5.344.592 5.491.033 5.624.138 5.730.998 5.834.155 Na 35 kV 731.796 718.237 735.947 749.930 763.429 Na 10 kV 4.612.796 4.772.796 4.888.191 4.981.068 5.070.726 Ukupno VN i SN 7.711.487 7.919.548 8.114.833 8.269.016 8.417.857 Niski napon ( 0.4 kV I stepen) 3.216.415 3.286.385 3.470.183 3.681.314 3.895.952 Široka potrošnja-ukupno 16.249.807 16.913.686 17.015.309 17.063.878 17.199.905 ( 0.4 kV II stepen) 1.936.972 2.000.614 2.089.796 2.216.942 2.346.199 Domaćinstva 14.312.835 14.913.072 14.925.513 14.846.936 14.853.706 Javno osvetlenje 461.217 481.947 502.670 523.280 515.781 Ukupno NN i ŠP i JO 19.927.439 20.682.018 20.988.162 21.268.472 21.611.638 SVEUKUPNO 27.638.926 28.601.566 29.102.995 29.537.488 30.029.495

Tabela 8.1.5. Prognoza raspoložive i isporučene aktivne električne energije u ( MWh ) i obračunskih gubitaka (%) u periodu 2008 – 2012 Privredno društvo ED Elementi 2008 2009 2010 2011 2012 „Elektrovojvodina” d.o.o.Novi Sad Raspoloživa el.en. (MWh) 8965883 9.275.000 9311300 9417947 9543335 Isporučena el.en. (MWh) 7834458 8.134.470 8249459 8372619 8512082 Obračunski gubici (%) 12,62 12,30 11,40 11,10 10,81 „EDB” d.o.o. Beograd Raspoloživa el.en. (MWh) 7813327 7.986.000 8114341 8207278 8316548 Isporučena el.en. (MWh) 6665560 6.937.493 7018643 7123428 7242083 Obračunski gubici (%) 14,69 13,13 13,50 13,21 12,92 „Elektrosrbija” d.o.o. Kraljevo Raspoloživa el.en. (MWh) 7506622 7.600.000 7795820 7885108 7990089 Isporučena el.en. (MWh) 6432536 6.528.226 6773276 6874397 6988904 Obračunski gubici (%) 14,31 14,10 13,12 12,82 12,53 „Jugoistok” d.o.o. Niš Raspoloživa el.en. (MWh) 4901170 5.049.000 5089991 5148289 5216832 Isporučena el.en. (MWh) 3973108 4.205.855 4183569 4246027 4316753 Obračunski gubici (%) 18,94 16,70 17,81 17,53 17,25 „Centar” d.o.o.Krajujevac Raspoloživa el.en. (MWh) 3130819 3.195.000 3251436 3288676 3332461 Isporučena el.en. (MWh) 2733264 2.795.522 2878048 2921016 2969672 Obračunski gubici (%) 12,70 12,50 11,48 11,18 10,89 UKUPNO Raspoloživa el.en. (MWh) 32317821 33105000 33562888 33947298 34399265 Isporučena el.en. (MWh) 27638926 28601565 29102995 29537487 30029494 Obračunski gubici (%) 14,48 13,60 13,29 12,99 12,70

Tabela 8.1.6 Struktura gubitaka električne energije MWh

2008 2009 2010 2011 2012 TehničkiMWh 3041282 2927233 2898930 2866377 2840351 NetehničkiMWh 1637613 1576202 1560963 1543434 1529420 UkupniMWh 4678895 4503435 4459893 4409811 4369771

Tabela 8.1.7: Srednji godišnji faktor opterećenja (m) po ED područjima i za Srbiju u celini za period 2008. – 2012. Godina/Područje 2008 2009 2010 2011 2012 m (% ) = Wnpod/(Pvrpod x T) „EDB” d.o.o. Beograd 0,56 0,52 0,57 0,58 0,58 „Elektrosrbija” d o.o. Kraljevo 0,57 0,57 0,60 0,58 0,58 „Centar” d.o.o. Kragujevac 0,60 0,49 0,54 0,56 0,55 „Jugoistok” d.o.o. Niš 0,56 0,56 0,57 0,58 0,57 „Elektrovojvodina” d.o.o. Novi Sad 0,65 0,63 0,65 0,65 0,64 ED Srbije 0,57 0,59 0,60 0,60 0,61

Tabela 8.1.8: Ekvivalentno godišnje vreme iskorišćenja vršne snage (Tm) po ED područjima i za Srbiju u celini za period 2008. – 2012. Godina/Područje 2008 2009 2010 2011 2012 Tm (h) =Wnpod/Pvrpod=m x T „EDB” d.o.o. Beograd 4908 4566 4970 5076 5067 „Elektrosrbija” d o.o. Kraljevo 5021 5013 5228 5080 5094 „Centar” d.o.o. Kragujevac 5223 4303 4761 4919 4815 „Jugoistok” d.o.o. Niš 4904 4912 4967 5065 5018 „Elektrovojvodina” d.o.o. Novi Sad 5658 5496 5651 5699 5646 ED Srbije 5022 5192 5240 5242 5343

Tabela 8.1.9: Vršne snage po ED područjima i za Srbiju u celini za period 2008. – 2012. Godina/Područje 2008 2009 2010 2011 2012 Vršna snaga (MW) „EDB” d.o.o. Beograd 1488,0 1629,3 1541,8 1527,6 1563,3 „Elektrosrbija” d o.o. Kraljevo 1395,0 1419,8 1388,6 1446,4 1463,5 „Centar” d.o.o. Kragujevac 416,0 516,0 470,6 463,3 478,7 „Jugoistok” d.o.o. Niš 893,0 918,3 923,2 927,6 953,6 „Elektrovojvodina” d.o.o. Novi Sad 1510,0 1559,1 1541,4 1546,4 1577,8 ED Srbije 5854,5 5751,1 5812,5 5893,0 5872,0

Osnovni nosilac aktivnosti u razvoju prenosnog dela elektroenergetskog sistema Republike Srbije je Javno preduzeće za prenos električne energije i upravljanje prenosnim sistemom na teritoriji Republike Srbije „Elektromreža Srbije“ (EMS). Na osnovu Zakona o energetici i Statuta preduzeća, EMS radi kao prenosni operator sistema, odgovoran za tehničke performanse rada elektroenergetskog sistema kroz održavanje sigurnosti rada sistema i pouzdanosti ispruke električne energije na nivou definisanom u Pravilima o radu prenosnog sistema. Pored toga, EMS je odgovoran za tržišne funkcije shodno razvoju tržišta električne energije Srbije i učešću elektroenergetskog sistema Srbije u tržištu Jugoistočne Evrope, kao i za finansijske efekte rada prenosnog dela elektroenergetskog sistema.

Svoje osnovne zadatke u sklopu delatnosti prenosa električne energije EMS ispunjava kroz održavanje, planiranje i izgradnju prenosne mreže. upravljanje elektroenergetskim sistemom sprovodi se upotrebom odgovarajućih tehničkih, telekomunikacionih i informacionih sistema, koji omogućavaju kontrolisanje rada celog sistema i obezbeđenje i nadzor nad korišćenjem pomoćnih sistemskih usluga. Organizacija tržišta električne energije obavlja se kroz izradu regulative, uz neophodnu koordinaciju sa Agencijom za energetiku Republike Srbije, primenom odgovarajućih tehničkih sistema i zaključivanjem neophodnih ugovora.

Predviđeni razvoj energetike Republike Srbije sa zahtevanim ulaganjima razmatran je u Programu ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije. U skladu sa ovim Programom, predviđeni razvoj prenosnog sistema, sa odgovarajućim ulaganjima na nivou EMS-a uređen je petogodišnjim Planom razvoja prenosnog sistema i usklađen sa odgovarajućim planovima razvoja distributivnih sistema. U cilju ostvarivanja što bolje koordinacije razvoja, primarna svrha Ovog dokumenta je da analizira ostvarivanje planova predviđenih Programom ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije i da ukaže na potrebe uvođenja korekcija u njegovoj realizaciji.

Izveštaj kao podlogu koristi sve relevantne studije razvoja prenosnog sistema i zakonske i druge regulatorne akte definisane u ovoj oblasti. Izveštaj se sastoji od detaljnih analiza Programa i Planova realizacije Prioritetnih programa koji se odnose na razvoj prenosnog sistema, uključujući i razvoj informacionih tehnologija i telekomunikacionih sistema za unapređenje sistema upravljanja i tržišnih aktivnosti. Sa finansijske tačke gledišta, troškovi i vremenski plan predviđenih investicija imaće direktan uticaj na buduće tarifne nivoe i na finansijsku prognozu poslovnog plana.

Prenosni sistem električne energije čini mreža 400 kV, 220 kV i deo mreže 110 kV, kao i drugi energetski objekti, telekomunikacioni sistem, informacioni sistem i druga infrastruktura neophodna za funkcionisanje elektroenergetskog sistema (tabele 9.1 i 9.2).

Mreža 400 kV obezbeđuje prenos energije od najvećih proizvođača do transformatorskih stanica najvećih instalisanih snaga i prekograničnu razmenu električne energije. Od korisnika prenosne mreže na nju su priključeni proizvođači električne energije (HE Đerdap 1, TE Kostolac B, TENT A, TENT B I TE Kosovo B) i susedni prenosni sistemi preko interkonektivnih dalekovovda (Rumunija, Bugarska, Mađarska, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina).

U narednom periodu predviđa se dalji intenzivan razvoj ove mreže kao i izgradnja novih transformatorskih stanica.

Mreža 220 kV je intenzivno razvijana tokom 60-tih godina prošlog veka, dok je u poslednje vreme njen razvoj praktično obustavljen. Sa 400 kV mrežom ona je povezana preko 11 transformatora 400/220 kV koji se nalaze u 7 transformatorskih stanica. Mreža 220 kV je posebno razvijena na potezu Obrenovac – Bajina Bašta – Niš. Od korisnika prenosne mreže 220 kV na nju su priključeni proizvođači električne energije (TENT A, HE I RHE Bajina Bašta, HE Bistrica, TE Kosovo A), industrijski potrošači (TS HIP 2), kao i susedni prenosni sistemi (po dva dalekovoda ka Crnoj Gori i Makedoniji /trenutno su van pogona/ i po jedan ka Bosni i Hercegovini i Albaniji).

Deo mreže 110 kV ima ulogu prenosne mreže, dok je deo mreže tog naponskog nivoa praktično distributivna mreža. Ova mreža je sa mrežama 400 kV i 220 kV povezana preko 11 transformatora 400/110 kV odnosno 39 transformatora 220/110 kV. Od korisnika prenosne mreže na nju su priključeni:

Proizvođači električne energije (14 elektrana);

Industrijski komplaksi (na pr. železara US STEEL u Smederevu, cementare u Beočinu, Kosjeriću i Popovcu i drugi);

Elektrovučne podstanice;

Elektrodistribucije;

Susedni prenosni sistemi (ukupno 9 interkonektivnih dalekovoda koji se koriste za međusobno ispomaganje sistema u ostrvskom radu).

U budućnosti je predviđeno da objekti 110/x kV pređu u nadležnost elektrodistribucija, ali sada još uvek postoji značajan broj ovih objekata koji su u vlasništvu EMS-a.

Tabela 9.1. Stanje dalekovoda u JP Elektromreža Srbije

POGON DV 10 kV DV 35 kV DV 110 kV DV 220 kV DV 400 kV ukupno PRENOSA jednostruki dvostruki jednostruki Oblasti kapitalnih investicija: Prior. 0 Prior. I Prior. I/II Prior. II Ukupno I. Prenosna mreža 129,30 88,23 153,77 68,82 440,12 II. IT i Telekomunikacija 0,00 14,52 4,19 0,00 18,71 III. Ostale investicije 2,90 0,00 0,00 0,00 2,90 Ukupno 132,20 102,75 157,96 68,82 461,73

Odgovarajuća dobit od investicija plasiranih u periodu 2007-2012. godine se očekuje relativno brzo, posebno u oblastima gde se ona može kvantifikovati, kao što je smanjenje gubitaka. Ostale oblasti gde dobit nije moguće egzaktno kvantifikovati, ali ona nedvosmisleno postoji, obuhvataju povećanje sigurnosti napajanja, uvećanje prenosnih kapaciteta, smanjenje troškova održavanja i unapređenje standarda rada. Uprkos ovim koristima, teško je opravdati potpuni iznos prioritetnih investicija isključivo na ekonomskim principima, bez uvažavanja činjenice da su mnogi projekti u tehničkom smislu obavezni i da se bez njih povećava mogućnost prekida isporuke električne energije.

Sposobnost prenosne kompanije da pokrije svoje dužničke obaveze i finansira svoj razvoj biće kritična stavka za ispunjenje obaveza koje EMS ima kao operator prenosnog sistema. Postojeće cene prenosa energije ne pokrivaju operativne troškove ili tekuće finansijske troškove. Od kreditora i donatora je obezbeđeno preko 115 miliona EUR za investicije u prenosnu mrežu, dok će ostala neophodna sredstva obezbediti JP EMS. Ukupni finansijski parametri plana će zavisiti od tarifa za prenos energije kao i od prihoda za ostale usluge.

Postojeća mreža obezbeđuje normalno napajanje potrošača i pri velikom broju radnih režima sa kvarovima u prenosnoj mreži, ali postoje problemi koji su posledica oštećenja i nedostatka investiranja u periodu 1990–2000. godine. Veći broj investicionih projekata je već započet u cilju rehabilitacije i unapređenja mreže, a jedan broj projekata je realizovan u prethodnom periodu, sa već uočenim značajnim pozitivnim efektima na rad sistema. Uz prenosnu mrežu, druga najvažnija oblast investiranja obuhvata računarske i telekomunikacione sisteme za upravljanje sistemom i administraciju tržišta električne energije. Pet međusobno povezanih IT sistema su nabavljeni i instalirani. Njihova ukupna vrednost iznosi oko 15 miliona EUR. Kako su u pitanju osetljivi sistemi koji zahtevaju redovno održavanje i unapređivanje, što se mora ugovoriti sa isporučiocima opreme, jasno je da se u te svrhe moraju izdvojiti značajna sredstva. Takođe, planirane su i određene investicije u telekomunikacioni sistem. Konačno, oblast preostalih značajnih investicija uključuje računare i ostalo (računovodstveni sistemi itd.). Ove investicije su planirane u funkciji broja radnika. Ove tri oblasti (prenosni sistem, IT i telekomunikacije i ostale investicije) čine osnove investicionog i razvojnog plana prenosnog sistema. U pogledu tekućih potreba, većina (oko 90%) identifikovanih kapitalnih investicija namenjena je za prenosni sistem.

Za rehabilitaciju i proširenje prenosne mreže razvijen je sveobuhvatan i ambiciozan investicioni plan. Na slici 9.1. prikazane su planirane investicije u narednom periodu (2009 – 2012. godina), sa uvaženim izmenama i dopunama programa ostvarivanja strategije razvoja za prenosni sistem prema prioritetnim nivoima.

Slika 9.1. Planirane investicije za prenosni sistem prema prioritetnim nivoima

(2009 – 2012)

[pic]

Ovaj plan predviđa nastavak aktivnosti na održavanju i unapređenju postojećih i izgradnju novih kapaciteta, kao i interkonektivnih veza u cilju rasterećenja mreže i budućih regionalnih razmena. Od u programu ostvarivanja strategije identifikovanih 197 miliona EUR prioritetnih kapitalnih investicija u prenosnoj mreži, realizovani su projekti u ukupnoj vrednosti od 68 miliona EUR. Oni su realizovani najvećim delom kroz EBRD i EIB kreditne programe. Donacija, koju je obezbedio EAR, od 22 miliona evra je raspoređena na izgradnju dalekovoda od Niša do makedonske granice.

U pogledu tipa investicionih projekata, veći deo ukupnog plana odnosi se na izgradnju novih kapaciteta, praćenu rehabilitacijom i unapređenjem postojeće mreže. Analiza tipova investicija u prenosnu mrežu za početni period ostvarivanja strategije razvoja prenosne mreže prikazana je na slici 9.2.

Slika 9.2. Analiza tipova investicija u prenosnu mrežu

[pic]

Veći deo investicionih projekata koncentrisan je na visokonaponski prenosni nivo (400 kV). Od ukupno planiranih kapitalnih investicija u prenosnu mrežu 67% je namenjeno za 400 kV infrastrukturu, dok je oko 12% namenjeno za 220 kV naponski nivo i 21% za 110 kV naponski nivo (koji je povezan sa realizacijom planova razvoja 110 kV po distributivnim kompanijama, odnosno priključenjem novih TS 110/x kV na prenosni sistem).

Nekoliko velikih IT i telekomunikacionih investicija je planirano sa uvođenjem novih sistemskih i tržišnih aktivnosti. Te investicije čine oko 4% ukupnih investicija u okviru Investicionog i razvojnog plana.

IT investicije su fokusirane na dalje unapređenje sistema upravljanja i budućih tržišnih aktivnosti. Investicije u telekomunikacioni sistem imaju za cilj da povećaju kvalitet i pouzdanost sistemskih podataka.

IT investicije obuhvataju samo investicije u upravljački sistem (ne uključuju telekomunikacije, personalne računare, itd). Sisteme SCADA/EMS i SRAAMD (System for Remote Acquisition and Accounting of Metering Data – sistem za daljinsko prikupljanje i obradu mernih podataka) je finansirala švajcarska vlada, odnosno organizacija SECO, dok su sistem za upravljanje tržištem električne energije i sistem za alokaciju kapaciteta finansirani iz EAR donacija. SCADA sistem i SRAAMD sistem za daljinsku akviziciju i obračunsko merenje, kao i funkcije upravljanja tržištem i finansirani su iz EAR donacija.

Trenutno, upravljački sistem je potpuno oslonjen na nedovoljno pouzdan i razuđen telekomunikacioni sistem, koji je u razvoju. Investicije u telekomunikacije su neophodne za unapređenje sistema kako bi planirani IT upravljački sistem radio sa potrebnom raspoloživošću.

Na slici 9.3. prikazane su planirane investicije u narednom periodu (2009 – 2012. godina), u IT i telekomunikacije prema prioritetnim nivoima.

Slika 9.3. Planirane investicije za IT i telekomunikacije prema prioritetnim nivoima

(2009 – 2012)

[pic]

Planirane su i određene kapitalne investicije koje će EMS finansirati sopstvenim sredstvima i one obuhvataju rekonstrukciju i unapređenje postojećih kapaciteta, unapređenje IT sistema i rezervnu opremu.

U sledećem odeljku prikazan je kratak tehnički opis identifikovanih projekata kapitalnih investicija u prenosni sistem, dok su u odeljcima 9.2.3.2 i 9.2.3.3 dati prikazi identifikovanih projekata u IT i telekomunikacije i ostale investicije. Pored opisa prioritetnih projekata, za svaki od identifikovanih projekata dat je i podatak kojoj grupi prioriteta pripada, o veličini i izvoru obezbeđenih eksternih finansijskih sredstava za njegovu realizaciju, kao i o stanju njegove realizacije. Pri tom su posebno izdvojeni projekti čija je realizacija završena, dok je za projekte identifikovane u fazi izrade izmena i dopuna programa ostvarivanja Strategije razvoja data posebna naznaka.

Projekti koji su u Programu ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine dati kao prioritetni, a čija je realizacija završena, su:

1. Proširenje TS Sremska Mitrovica 2, kojim je uvedena 400/220 kV transformacija u postojeću TS 220/110 kV, sa ciljem da se prenosna mreža koja napaja Vojvodinu pojača još jednim 400 kV vodom, čime se napon posmatranog dela Vojvodine podiže za nekoliko kV, uz unapređenje pouzdanosti snabdevanja regiona. Posebnu korist od ove investicije predstavlja i rasterećenje 220 kV vodova koji su važni za transfer energije od RHE Bajina Bašta kada je ona u pumpnom režimu. Takođe se ovom investicijom postiže i značajno smanjenje gubitaka u prenosu.

2. Izgradnja 400 kV TS Jagodina 4, kojom je popravljena pouzdanost snabdevanja gradova Jagodina, Paraćin, Ćuprija i Ćićevac i omogućena značajna redukcija gubitaka u prenosu, zamenom prenosa preko 110 kV vodova prenosom preko 400 kV vodova. Na ovaj način je značajno rasterećena transformacija u TS Kruševac 1, ali i deo 110 kV mreže u okolini TE Morava.

3. Izgradnja TS Sombor 3 i izgradnja nadzemnog 400 kV voda Sombor 3 – Subotica, kojim je dovedeno 400 kV napajanje u severoistočni deo Vojvodine i tako smanjeni gubici u sistemu za oko 10 MW u periodu vršnog opterećenja. Ovo proširenje takođe poboljšava naponske prilike u ovoj oblasti, koje su pre toga u nekim radnim režimima bile kritične i popravlja sigurnost i pouzdanost u snabdevanju cele Bačke.

4. Izgradnja 400 kV dalekovoda TS Sremska Mitrovica 2 – TE Ugljevik, kojim je izvršeno povezivanje prenosnog sistema Srbije sa sistemom Bosne i Hercegovine, kao i

5. Dogradnja TS 220/110 kV Smederevo 3 (ugradnja drugog transformatora), kojom je popravljena sigurnost napajanja (ovo je naročito važno za velike industrijske potrošače – US Steel Serbia i Messer-Tehnogas).

Prioritetne investicije u prenosnu mrežu 400 kV, koje su identifikovane izmenama i dopunama ovog Programa ili su u fazi realizacije, prikazane su u tabeli 9.4.

Tabela 9.4. Prioritetne investicije u prenosnu mrežu 400 kV

Red. Br. Objekat Prioritet Izvor finansiranja Predračunska vrednost (€) Utrošeno do kraja 2007 (€) Rekonstrukcija postojećih objekata 1.1 TS 400/220/110 kV Niš 2 0 EIB (5,6 M€) 7 700 000 3 000 000 1.2 TS 400/220 kV Beograd 8 0 EIB (3,5 M€) 6 000 000 4 200 000 1.3 TS 400/220/110 kV Novi Sad 3 0 EIB (5,8 M€) 8 500 000 4 000 000 1.4 Rekonstrukcija postrojenja elektrana (Obrenovac, Mladost, TS Bajina Bašta, Đerdap) I 18 000 000 1.5 Zamena 400 kV opreme i transformatora I 30 000 000 1.6 Zamena DV 220 kV sa DV 400 kV I/II 60 000 000 Dogradnja u postojećim objektima 1.7 TS 400/220/110 kV  Leskovac 2 0 EIB (3,0 M€) 8 000 000 1 000 000 1.8 TS 400/220/110 kV  Smederevo 3 I 8 000 000 1.9 TS 400(/220)/110 kV  Srbobran 0 EIB (5,2 M€) 8 000 000 1.10 TS 400/220/110 kV  Kraljevo 3 I/II 6 500 000 1.11 TS 400/220/110 kV  Bajina Bašta II 10 000 000 1.12 TS 400/220/110 kV  Zrenjanin II 6 500 000 1.13 TS 400/220/110 kV  Šabac II 6 500 000 Izgradnja novih transformatorskih stanica i dalekovoda 1.14 TS 400/110 kV  Beograd 20 0 EBRD (16,8 M€) 27 500 000 2 000 000 1.15 TS 400/110 kV  Vranje 4 I 17 000 000 1.16 DV 400 kV Sombor 3 – Pečuj   II 11 000 000 1.17 DV 400 kV Kraljevo 3–Kragujevac 2   I/II 10 000 000 1.18 DV 400 kV Niš 2 – Leskovac 2 – Vranje 4 – Skoplje (Štip)   0 EAR 30 725 000 725 000 1.19 DV 400 kV Srbija – Rumunija I/II 16 000 000 1.20 DV 400 kV Mladost – Sremska Mitrovica 2 II 12 000 000

Opis projekata rekonstrukcije i rehabilitacije 400 kV objekata:

1. TS 400/220/110 kV Niš 2. Instalisana snaga transformacije 400/220/110 kV u ovoj TS je sada 400+150+2×300 MVA. Transformator 220/110 kV, snage 150 MVA, proizveden je 1971. godine i pri kraju je svog životnog veka. Pre demontaže ovog transformatora neophodno je da elektrodistribucija izgradi drugi vod za napajanje sopstvene potrošnje TS Niš 2, jer se trenutno sopstvena potrošnja napaja sa tercijara transformatora 220/110/10,5 kV. Posle njegove demontaže, zbog starosti, dva transformatora 400/110 kV od po 300 MVA u ovoj TS zadovoljila bi potrebe normalnog pogona do kraja razmatranog perioda. Međutim, pri ispadu jednog od njih drugi bi se, već u 2015. godini, preopterećivao iznad 20%, ako u HE Zavoj ne bi radila oba agregata. Imajući to u vidu, kao i činjenicu da je jedan od postojećih transformatora star 30 godina i da mu je pouzdanost rada znatno smanjena, transformator 220/110 kV se menja trećim transformatorom 400/110 kV, snage 300 MVA, u periodu do 2009. godine. Na taj način, u TS Niš 2, do kraja razmatranog perioda – 2013. godine, ostala bi tri transformatora 400/110 kV i jedan transformator 400/220 kV. Za rekonstrukciju razvodnog postrojenja 400 kV i novi transformator 400/110 kV je predviđeno 7,700,000 €. Realizacija ovog projekta je u toku.

2. TS 400/220 kV Beograd 8. Rekonstrukcija ove TS je, u toku i obuhvata promenu jednopolne šeme 400 kV, odnosno zamenu postojećeg sistema glavnih i pomoćnih sabirnica sa dva sistema glavnih sabirnica. Snaga transformacije 400/220 kV ostaje ista: 2h400 MVA. Broj dalekovodnih 400 kV polja ostaje isti, dok će na 220 kV naponskom nivou biti ugrađeno spojno polje sa diferencijalnom zaštitom sabirnica. Nakon rekonstrukcije, u normalnom pogonu, spojno polje 220 kV će biti uključeno.

3. TS 400/220/110 kV Novi Sad 3. Osim rekonstrukcije postrojenja 400 kV, 220 kV i 110 kV u TS Novi Sad 3 je ugrađen i drugi transformator 400/110 kV umesto transformatora 220/110 kV. Ugradnjom ovog transformatora „N–1“ kriterijum sigurnosti je zadovoljen bez promena uklopnog stanja u prenosnoj mreži ili angažovanja TE–TO Novi Sad. Realizacija ovog projekta je u toku.

4. Rehabilitacija postrojenja elektrana. Planom je predviđena rehabilitacija razvodnih postrojenja uz elektrane koja su imovina JP EMS. Finansijska sredstva, predviđena za ovu rehabilitaciju, u periodu 2008–2013. godina iznose 18,000,000 €.

Opis projekata izgradnje i dogradnje 400 kV objekata:

1. TS 400/110 kV Leskovac 2 Ova TS će se transformisati zamenom postojećeg postrojenja 220 kV postrojenjem 400 kV. Priključiće se na prenosni sistem 400 kV izgradnjom dalekovoda 400 kV Niš – Leskovac i Leskovac – Vranje. Razlog transformisanja postojeće TS 220/110 kV Leskovac 2 u TS 400(220)/110 kV instalisane snage 150+300 MVA je povećanje sigurnosti napajanja područja Leskovca. Za dogradnju razvodnog postrojenja 400 kV i novi transformator 400/110 kV biće utrošeno 6,000,000 €. Očekuje se da će do kraja 2009. godine ova dogradnja biti završena.

2. TS 400/110 kV Smederevo 3 (1x300MVA) u postojećoj TS 220/110 kV Smederevo 3. Razlog transformisanja postojeće 220/110 kV Smederevo 3 u mešovitu TS 400(220)/110 kV, je podizanje nivoa sigurnosti napajanja velikih i osetljivih industrijskih potrošača, kao što su US Steel Serbia i Messer-Tehnogas. „N–1“ kriterijum sigurnosti za vreme zimskih vršnih opterećenja, za postojeću prenosnu mrežu, nije zadovoljen u slučaju ispada DV 220 kV Beograd 8 – TS Smederevo 3 kada bilo koji od agregata u TE Kostolac A nije u pogonu. Za dogradnju razvodnog postrojenja 400 kV i novi transformator 400/110 kV biće utrošeno 8,000,000 EUR. Realizacija ove dogradnje je u pripremi.

3. TS 400/110 kV Srbobran i njen priključak na vod 400 kV. Najveći deo opreme u postrojenjima 110 kV i 220 kV je nadmašio životni vek od 40 godina, ili je blizu njegovog kraja. Umesto obnavljanja ovu transformatorsku stanicu potrebno je transformisati u TS 400/110 kV i priključiti je na vod 400 kV Novi Sad 3 – Subotica 3. Za dogradnju razvodnog postrojenja 400 kV i novi transformator

400/110 kV će biti utrošeno 8,000,000 EUR. Projekat je trenutno je u fazi zamene 110 kV opreme, dok će se ugradnja 400 kV opreme izvršiti naknadno, po nabavci transformatora.

4. TS 400/220/110 kV Kraljevo 3. Kao i u slučaju TS Bajina Bašta može se sa velikom izvesnošću očekivati uvođenje 400 kV naponskog nivoa u sadašnju TS 220/110 kV Kraljevo 3 i povezivanje TS Kraljevo 3 i TS Kragujevac 2 na naponskom nivou 400 kV. TS 220/110 kV Kraljevo 3 će u prvoj etapi biti transformatorska stanica 400/220/110 kV a predviđena vrednost investicija iznosi 6,500,000 EUR.

Opis projekata izgradnje novih 400 kV objekata:

1. TS 400/110 kV Beograd 20. Priključenjem TS 400/110 kV Beograd 20, snage 2×300 MVA, na mrežu 400 kV i uklapanjem u mrežu 110 kV, rešava se pitanje sigurnosti napajanja mreže 110 kV na području Beograda, posebno onog dela na koji su vezane TS 110/X kV u centralnom delu grada. Lokacija ove TS je u Orlovici u zoni Mirijeva. Ulaskom u pogon TS Beograd 20 biće zadovoljen „N–1“ kriterijum sigurnosti za slučaj ispada transformatora 220/110 kV u TS Beograd 17 i rasterećeni transformatori 220/110 kV u TS Beograd 3. Procenjeno smanjenje gubitaka vršne snage nakon ulaska u pogon TS Beograd 20 iznosi približno 6 MW, odnosno električne energije u iznosu od približno 30 GWh na godišnjem nivou. Proračunato opterećenje za vreme zimskog vršnog opterećenja oba transformatora 400/110 kV u TS Beograd 20, u trenutku ulaska u pogon, iznosi približno 60 %. Predračunska vrednost investicija za TS Beograd 20, koja obuhvata i uklapanje ove TS u prenosnu mrežu, iznosi 27,500,000 €. Iako je izvršeno obezbeđivanje finansijskih sredsava za ovu transformatorsku stanicu, realizacija kasni zbog problema oko izbora lokacije i sporog otkupa zemljišta, koje je do sada dostiglo 80% realizacije, zašta je do sada utrošeno oko 2,000,000 EUR.

2. TS 400/110 kV Vranje 4 i dalekovodi 400 kV Leskovac – Vranje i Vranje – Štip. Izgradnja TS 400/110 kV Vranje 4 i uklapanje u mrežu 110 kV je dugoročno rešenje za sigurno i kvalitetno napajanje područja ED Vranje. Ulaskom u pogon TS 400/110 kV Vranje 4 napajanje konzumnog područja ED Vranje biće nezavisno od angažovanja vlasinskih elektrana. Osnovni uslov za izgradnju ove TS jeste izgradnja voda 400 kV Leskovac – Vranje. U ovu TS će biti investirano 17,500,000 EUR i predviđeno je da bude puštena u pogon do kraja 2011. godine.

3. DV 400 kV Kragujevac 2 – Kraljevo 3. Ovaj vod, dužine 50 km, je jedan od elemenata prenosne mreže koji je planiran da se gradi u prvoj fazi prelaska prenosne mreže naponskog nivoa 220 kV u zapadnoj Srbiji na naponski nivo 400 kV. Transformacijom 400/220 kV u TS Kraljevo 3 se povećava efikasnog i poboljšava sigurnost rada prenosne mreže 220 kV na pravcu Bajina Bašta – Obrenovac i Bajina Bašta – Niš. Planirani nivo investicija za ovaj dalekovod iznosi 10.000.000 EUR.

4. DV 400 kV Niš 2 – Leskovac 2 – Vranje 4 –Štip. Izgradnjom navedenih dalekovoda dužine 45+70+90 km respektivno (oko 40 km deonice Vranje–Skoplje je na teritoriji Srbije) stvaraju se uslovi za sigurno napajanje električnom energijom dela Srbije južno od Niša (uz izgradnju 400 kV transformacija u Leskovcu i Vranju), odnosno područja Jablaničkog i Pčinjskog okruga, koja električnom energijom snabdevaju ED Leskovac i ED Vranje. Drugi razlog za izgradnju ovog dalekovoda je pojačanje interkonektivnih veza između Srbije i Makedonije. Analize su pokazale da DV 400 kV Niš 2 – Leskovac 2 – Vranje 3 – Štip, sa stanovišta sigurnosti, ima značajnu ulogu pri tranzitima većih snaga sa severa, severozapada i severoistoka prema Grčkoj i Makedoniji, posebno u slučajevima neraspoloživosti DV 400 kV Kosovo B – Skoplje i dalekovoda između Bugarske, na jednoj strani i Grčke i Makedonije, na drugoj strani. Investicija u ovaj interkonektivni dalekovod iznosi 30.725.000 EUR i planirano je da deonica dalekovoda Niš – Leskovac bude u pogonu do kraja 2009. godine, dok se završetak radova očekuje do kraja 2010. godine.

5. DV 400 kV Srbija – Rumunija. Izgradnja ovog dalekovoda predstavlja značajan projekat koji će unaprediti rad prenosnog sistema Republike Srbije u okviru regionalnog tržišta električne energije jugoistočne Evrope. Zbog međunarodnog značaja ovog interkonektivnog dalekovoda, neophodno je usklađivanje sa rumunskim operatorom prenosnog sistema, tako da se vrše koordinisane analize mogućih rešenja. Predviđeno je da krajem januara 2009. godine bude završena studija izvodljivosti, koja bi trebalo da da predlog rešenja, sa izborom čvorišta u kojima bi dalekovod bio povezan. Nakon toga se predviđa angažovanje konsultanata za izradu idejnog projekta, kao i projekta uticaja na okolinu.

6. DV 400 kV Sombor 3 – Pečuj. Kao i dalekovod između Srbije i Rumunije, ovaj interkonektivni dalekovod predstavlja značajan objekat kojim će se unaprediti rad prenosnog sistema Republike Srbije u okviru regionalnog tržišta električne energije jugoistočne Evrope. Zbog neophodnog prethodnog usklađivanja na međunarodnim relacijama, ovaj projekat je predviđen kao projekat nižeg pripriteta.

Na slici 9.4. prikazane su planirane investicije u narednom periodu (2009 – 2012 godina), u 400 kV prenosnu mrežu, prema prioritetnim nivoima.

Slika 9.4. planirane investicije u narednom periodu (2009 – 2012 godina), u 400 kV prenosnu mrežu, prema prioritetnim nivoima

[pic]

Prioritetne investicije u prenosnu mrežu 220 kV, koje su identifikovane programom ostvarivanja strategije, prikazane su u tabeli 9.5.

Tabela 9.5. Prioritetne investicije u prenosnu mrežu 220 kV

Red. Br. Objekat Prioritet Izvor finansiranja Predračunska vrednost (EUR) Utrošeno do kraja 2007 (EUR) Rekonstrukcija postojećih objekata 2.1 TS 220/110 kV Beograd 3 0 EIB (2,4+3 mil. EUR) 6.960.000 2.2 TS 220/110 kV Beograd 5 0 EIB (5,2 mil. EUR) 7.500.000 2.3 TS 220/110 kV Kruševac 1 0 EIB (5,6 mil. EUR) 6.400.000 2.4 Rekonstrukcija vodova 220 kV II 12 000.000 2.5 Zamena 220 kV  opreme i transformatora I/II 12.000.000 Dogradnja u postojećim objektima 2.6 DV 220 kV  231/1 I/II 1.150.000 Izgradnja novih transformatorskih stanica i dalekovoda 2.7 TS 220/110 kV Bistrica I 6.000.000

Opis projekata rekonstrukcije i rehabilitacije 220 kV objekata:

1. TS 220/110 kV Beograd 3. U TS Beograd 3 se zamenjuje postojeća stara i dotrajala oprema u 6 polja 220 kV (2 transformatorska + 3 dalekovodna + 1 spojno polje) i 12 polja 110 kV (2 transformatorska + 9 dalekovodnih + 1 spojno polje) u periodu do 2011. godine. Vrednost ove investicije iznosi 6,960,000 €. U toku je zamena 110 kV opreme, dok se razmatraju mogućnosti uvođenja 400 kV dalekovoda u ovu transformatorsku stanicu, čime bi se u potpunosti zamenila 220 kV oprema. Zbog prisutnih problema definisanja trasa 400 kV dalekovoda u užoj gradskoj zoni, ovaj projekat je i dalje označen kao projekat rehabilitacije.

2. TS 220/110 kV Beograd 5. Osim rekonstrukcije postrojenja 220 kV i 110 kV za ovu TS su predviđena i dva nova transformatora 220/110 kV. Instalisana snaga TS 220/110 kV Beograd 5 će biti povećana na 4h250 MVA. Finansijska sredstva potrebna za rekonstrukciju, za koju se planira da bude završena 2011. godine, iznose 7,500,000 €.

3. TS 220/110 kV Kruševac 1. Predviđena je rekonstrukcija postrojenja 220 kV i 110 kV, dok će instalisana snaga ostati 2h150 MVA. Zbog starosti i dotrajalosti, u svim poljima 220 kV kompletna postojeća oprema se menja novom, u periodu do 2011. godine. Realizacija ovog projekta je u toku.

4. Rekonstrukcija vodova 220 kV i zamena 220 kV opreme i transformatora u 220 kV prenosnoj mreži su identifikovani kao projekti koje je poželjno realizovati, zbog već napred navedene činjenice da je 220 kV mreža stara, sa velikim procentom vrednosti otpisane opreme, čija je posledica smanjena pouzdanost, sa povećanim brojem kvarova i ispada. Ova rekonstrukcija je predviđena za sve objekte za koje se ekonomskim analizama ili zboj postojanja tehničkih ograničenja (lokacije, problemi zaštite životne sredine) utvrdi da je prelazak na naponski nivo 400 kV neprihvatljiv.

Opis projekata dogradnje 220 kV objekata:

Uvođenje voda 220 kV TS Bajina Bašta – Obrenovac u TS 220/110 kV Valjevo 3. Ovim uvođenjem postiže se ravnomernije opterećivanje vodova 220 kV na pravcu Bajina Bašta – Valjevo – Obrenovac, kako u generatorskom, tako i u pumpnom režimu rada RHE Bajina Bašta, a u većem broju radnih režima dobijaju se i nešto manji gubici snage u prenosnoj mreži Srbije. Predviđena vrednost investicija iznosi 1.150.000 EUR.

Opis projekata izgradnje novih 220 kV objekata:

TS 220/110 kV Bistrica. Ideja o izgradnji TS 220/110 kV Bistrica bazirana je na dva osnovna razloga. Prvi je rešavanje problema „krutog“ čvorišta Vardište, a drugi obezbeđivanje sigurnijeg napajanja jugozapadnog područja Srbije, koje obuhvata 8 opština (Čajetina, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Novi Pazar, Raška i Tutin). Predviđeni nivo investicija za TS 220/110 kV Bistrica iznosi 6,000,000 EUR. U toku je izrada studije izvodljivosti, čemu je dat visok prioritet zbog važnosti ovog čvorišta za tržište električne energije.

Na slici 9.5. prikazane su planirane investicije u narednom periodu (2009 – 2012 godina), u 220 kV prenosnu mrežu, prema prioritetnim nivoima.

Slika 9.5. planirane investicije u narednom periodu (2009 – 2012 godina), u 220 kV prenosnu mrežu, prema prioritetnim nivoima

[pic]

Prioritetne investicije u prenosnu mrežu 110 kV, koje su identifikovane programom ostvarivanja strategije, prikazane su u tabeli 9.6.

Tabela 9.6. Prioritetne investicije u prenosnu mrežu 110 kV

Tabela 9.6. Prioritetne investicije u prenosnu mrežu 110 kV

Red. Br. Objekat Prioritet Izvor finansiranja Predračunska vrednost (EUR) Utrošeno do kraja 2007 (EUR) Rekonstrukcija postojećih objekata 3.1 TS 110/35 kV Požarevac I 612.000 3.2 TS 110/35/10 kV Beograd 1  I 6.000.000 3.3 TS 110/35 kV Pančevo 1 I 1.760. 000 3.4 Građevinski delovi postrojenja I/II 5.100.000 3.5 DV 110 kV Beograd 3 – Kostolac 0 EBRD 2.500.000 3.6 DV 110 kV Valjevo 3 – Zvornik 0 EBRD 6.300.000 3.7 Rekonstrukcija DV 110 kV I/II 15.000.000 Dogradnja u postojećim objektima 3.8 DV 110 kV Beograd 5 – Stara Pazova I 716.000 3.9 DV 110 kV Novi Sad 3 – Novi Sad 1 I 2.145.000 3.10 TS 110/35 kV  Vranje 2 0 WB, EAR 1.000.000 3.11 DV 110 kV Požega – Ivanjica 0 WB 150.000 3.12 Dogradnja TS i RP I/II 2.400.000 3.13 Dogradnja DV I/II 6.000 000 3.14 Nabavka opreme i materijala I 6.000.000 Izgradnja novih transformatorskih stanica i dalekovoda 3.15 DV 110 kV Kraljevo – Raška I/II 5.000.000 3.16 DV 110 kV Niš 2 – Niš 1 0 WB 1.965.000 50.000 3.17 DV 110 kV povećanje pouzdanosti I/II 20.000.000 3.18 DV 110 kV Majdanpek 2 – Mosna 0 WB 2.371.000 3.19 DV 110 kV HE Đerdap 2 – Mosna II 3.065.000 3.20 DV 110 kV Mačvanska Mitrovica – Sremska Mitrovica 0 WB 900.000 3.21 DV 110 kV Mačvanska Mitrovica – Bogatić 0 WB 1.200.000

U periodu od 2009. do 2012. godine biće rekonstruisane sledeće transformatorske stanice 110/h kV:

TS 110/35 kV Požarevac;

TS 110/35/10 kV Beograd 1 i

RP 110 kV Pančevo 1

U ovom periodu biće rekonstruisani dvostruki dalekovodi 110 kV HE Zvornik – Osečina (Loznica) – Valjevo 3, broj 106AB i Beograd 3 – Ralja – Smederevo 2 – Smederevo 1 – Smederevo 4 – TE Kostolac, broj 101AB. Osim ova dva dvostruka dalekovoda 110 kV biće rehabilitovano još 1000 km 110 kV dalekovoda. Rehabilitacijom ovih 1000 km 110 kV dalekovoda predviđena je zamena provodnika, zaštitne užadi, izolacije i spojne opreme u vrednosti od 15.000.000 EUR, od toga u periodu do 2012. godine 8.000.000 EUR. Realizacija ove rekonstrukcije kasni zbog problema sa izabranim izvođačima radova, što je dovelo do povećanja neophodnih sredstava za rekonstrukciju, iskazanog ovim programom ostvarivanja strategije.

Izgradnji DV 110 kV Niš 2 – Niš 1 je takođe dat veliki prioritet. Zbog teškoća u obezbeđenju nove trase odlučeno je da se postojeći dalekovod demontira i na istij trasi izgradi novi dvostruki dalekovod, preseka 240 mm2, dužine približno 13 km. Nivo investicija za novi DV 110 kV Niš 2 – Niš 1 iznosi 1.965.000 EUR. Pored ovog projekta od APL projekata je u završnoj fazi realizacije i izgradnja DV 110 kV Mačvanska Mitrovica – Bogatić, u sklopu izgradnje TS 110/20 kV Mačvanska Mitrovica. Radovi na izgradnji ove transformatorske stanice su započeti i njen završetak se može očekivati 2009. godine. Takođe je izvršeno uvođenje dalekovoda u TS 110/35 kV Arilje, dok se za završetak realizacije uvođenja dalekovoda u TS Niš 8 i TS Vranje 2, koji su, kao i TS 110/20 kV Mačvanska Mitrovica i TS 110/35 kV Arilje u vlasništvu distributivnih preduzeća EPS-a, usklađuje sa izgradnjom ovih transformatorskih stanica.

U mreži 110 kV napona postoji još veliki broj identifikovanih projekata različitih prioriteta, međutim, zbog transformacije vlasničkih odnosa, za njihovu realizaciju će biti odgovorna elektrodistributivna preduzeća, te ti projekti u ovom izveštaju nisu navedeni.

Na slici 9.6. prikazane su planirane investicije u narednom periodu (2009 – 2012 godina), u 110 kV prenosnu mrežu, prema prioritetnim nivoima.

Slika 9.6. planirane investicije u narednom periodu (2009 – 2012 godina), u 110 kV prenosnu mrežu, prema prioritetnim nivoima

[pic]

Puna funkcionalnost novog sistem za upravljanje (SCADA/EMS) u Nacionalnom dispečerskom centru dobiće se nakon obezbeđivanja neophodnih merenja i signala iz svih proizvodnih objekata, većine distributivnih objekata i objekata kupaca. Posebno treba istaći potrebu za realizacijom razmene podataka u realnom vremenu sa susednim prenosnim sistemima. Na kraju, sa stanovišta upravljanja na najvišem nivou, projekat koji bi trebalo da se okonča do 2010. godine je ustanovljavanje rezervnog Nacionalnog dispečerskog centra. Prema sadašnjim sagledavanjima, lokacija ovog centra će biti na TS Beograd 3.

Na nivou upravljanja prenosnim sistemom 110 kV, koje se obavlja iz regionalnih centara upravljanja, potrebno je unaprediti postojeći SCADA sistem dodavanjem novih energetskih aplikacija, s tim što je preduslov za njihov korektan rad dobijanje neophodnih podataka u realnom vremenu. Dobijanje ovih podataka bi prvenstveno trebalo da se realizuje posredstvom direktnih veza sa distributivnim centrima upravljanja.

Razvoj sistema za merenje električne energije i snage na prenosnom sistemu može se podeliti u dva dela. Prvi deo je realizovan nabavkom merne opreme kojom se obezbedilo povećanje tačnosti i pouzdanosti merenja električne energije i snage i povećanje raspoloživosti mernih podataka: novi induktivni naponski merni transformatori i strujni merni transformatori, nova visokoprecizna brojila aktivne i reaktivne energije sa mogućnošću daljinskog očitavanja, oprema za ispitivanje mernih uređaja na licu mesta i dr. Drugi deo ovog projekta realizovan je kroz nabavku i instalaciju sistema za automatsko daljinsko očitavanje podataka, obradu podataka (SRAAMD – System for Remote Acquisition and Accounting of Metering Data), koji omogućava i prikaz mernih podataka korisnicima prenosnog sistema preko Web platforme. Taj sistem se sastoji od modula za automatsko daljinsko prikupljanje podataka, modula za prikaz podataka preko Web platforme, modula za razmenu podataka sa sistemima SCADA/EMS i MMS (sistem za administraciju rada tržišta energije), modula za sinhronizaciju i distribuciju tačnog vremena, te modula za kreiranje izlaznih izveštaja. Ovaj sistem je pušten u rad 2005. godine dok je komunikaciona infrastruktura prema svim mernim mestima zaokružena 2006. godine. Za dalje unapređenje i razvoj ovog sistema u narednom periodu prioritet je prelazak na komunikaciju preko optičkih provodnika, čime će se značajno poboljšati kvalitet, količina i dostupnost mernih podataka, uz smanjenje troškova komunikacije.

Izgradnjom infrastrukture i primenom podataka obezbeđenim posredstvom EMS/SCADA i SRAAMD projekata, projekat formiranja tržišta će obezbediti: povezanost kupca i snabdevača, kao i strana odgovornih za kontrolu i obezbeđenje bilansa na tržištu energije, izravnavanje dijagrama, dnevnu kontrolu transakcija i dugoročnu prognozu potrošnje.

Prioritetne investicije u IT i telekomunikacije, koje su predviđene za realizaciju u periodu 2009 – 2012. godine, prikazane su u tabeli 9.5.

Tabela 9.5. Prioritetne investicije u IT i telekomunikacioni sistem (2009 – 2012. god.)

Red. Br. Objekat Prioritet Izvor finansiranja Predračunska vrednost (EUR) Utrošeno do kraja 2007 (EUR) TSU 4.1 Priprema TS 400 i 220 kV  I 410.000 4.2 Priprema TS 110 kV  I 410.000 4.3 Modernizacija krajnjih stanica I/II 200.000 4.4 Regionalni dispečerski centri I/II 390.000 4.5 Radovi na objektima TSU I 1.200.000 TELEKOMUNIKACIJE 4.6 OPGW i provodni optički kablovi I 5.800.000 4.7 Telekomunikaciona oprema I 5.500.000 4.8 Konsultantske usluge I 1.200.000 4.9 Mobilni sistem I/II 1.800.000 4.10 Radovi na objektima TK I/II 1.800.000

Ostale investije predviđene za realizaciju u periodu do 2012. godine odnose se na uređenje nove ambulante, izradu uljnih gazdinstava, rekonstrukciju upravne zgrade kao i rekonstrukciju i opremanje ostalih poslovnih objekata i magacinskih prostora EMS-a. Ukupna predviđena vrednost ovih investicija iznosi 2 900 000 EUR.

Većina projekata prezentovanih u planu kapitalnih investicija ima jaka tehnička obrazloženja, ali ne ukazuju uvek jasno i na ekonomsku opravdanost. Delom je to zbog činjenice da većina prioritetnih investicija predstavlja neophodne investicije u mreži (gde ekonomska optimizacija ima sporednu ulogu). Takođe, procena ekonomskih dobiti od razvoja prenosne mreže predstavlja znatno komplikovaniji problem u odnosu na, na primer, procene dobiti od promene tipa primarnih goriva za proizvodnju električne energije. Konačno, uobičajena valorizacija tehničke celishodnosti i inženjerske neophodnosti je često bila preovlađujuća u odnosu na striktna ekonomska razmatranja u javnim preduzećima u mnogim centralizovano planiranim ekonomijama, uključujući EMS. Kako je već navedeno, u nekim slučajevima dobit nije moguće egzaktno kvantifikovati ali ona nedvosmisleno postoji, npr. povećanjem sigurnosti napajanja potrošača, uvećanjem kapaciteta i na taj način smanjenje preopterećenje u određenim radnim režimima, smanjenjem troškova održavanja, unapređenje standarda rada, i dr.

Ovde je dato razmatranje investicionih troškova i prikaz procenjenih ekonomskih dobiti od svih projekata u planu.

Planirani troškovi investicija po kategorijama prikazani su na slici 9.5.

Slika 9.5. Planirani troškovi investicija po kategorijama

[pic]

Kompletan plan investicionih troškova i implementacije projekata definisan je i prezentovan u prethodnom poglavlju. Potencijalne ekonomske koristi uključuju sledeće:

Smanjenje gubitaka električne energije – Redukovanje gubitaka u prenosnoj mreži smanjuje količinu električne energije koju EMS mora da kupi da bi pokrio gubitke koji se javljaju u prenosnoj mreži. Iako su prognoze kretanja iznosa gubitaka predviđale da će se gubici u sistemu smanjiti sa početnih 3,06% na 2,5% prenete energije tek do 2012. godine, rezultati su pokazali da je ovo smanjenje bilo dosta brže i da je dostignuto već 2008. godine.

Sigurnost i pouzdanost napajanja – Investicije koje povećavaju ove tehničke karakteristike napajanja električnom energijom su merene u odnosu na troškove prekida isporuke električne energije i uzimaju u obzir šire efekte poremećaja prouzrokovanih u industrijskoj proizvodnji, trgovini itd.

Povećanje prenosnih kapaciteta – Povećanje prenosnih kapaciteta elemenata mreže dozvoljava veće opterećenje, kao i veću razmenu sa susednim operatorima sistema i tranzit. Investicije koje doprinose povećanju kapaciteta mogu se meriti u odnosu na koristi od takvih tokova.

Smanjeno održavanje – Investicije kojima se smanjuju potrebe održavanja mogu rezultovati smanjenjem neophodnog osoblja i troškova materijala.

Razvoj prenosne mreže se danas obavezno sagledava i u kontekstu zaštite životne sredine. Ekološki značaj ovog problema je od podjednake važnosti kao i njegova ekonomska strana.

Uticaj dalekovoda ispoljava se delom preko zauzetih površina, odnosno preko sniženja vrednosti zemljišta i drugih nepokretnosti u oblasti koridora dalekovoda. Uticaj na šumske ekološke sisteme se grubo može podeliti na uticaje pri izgradnji dalekovoda i uticaje pri eksploataciji dalekovoda.

Provodnici dalekovoda predstavljaju opasnost za ptice na pojedinim lokalitetima, ili gde postoje značajna staništa krupnijih ptica, ali su istraživanja pokazala da su ovi uticaji veoma mali. Izvor buke u okolini dalekovoda je poznati fenomen „korone” (lokalni električni proboj vazduha). Jačina nastale buke zavisna je od naponskog nivoa i vremenskix uslova, a najjača buka se javlja kada pada kiša. Dalekovodi su inače uglavnom tihi tokom suvih perioda.

Za dalekovode, kao i za transformatorske stanice značajna su elektromagnetna polja industrijskih frekvencija. Pored toga, po pravilu, povećava se ugroženost električnih i elektronskih uređaja u okolini. U pogledu mogućih uticaja elektromagnetnog polja na čoveka mogu se klasifikovati dve kategorije uticaja: kratkoročni i dugoročni. U prvoj kategoriji uticaja efekti su dobro poznati i generalno se opisuju gustinom struje unutar čovečjeg tela, koja se može izračunavati primenom odgovarajućih metoda. Ovi efekti su značajni za radnike, čije je radno mesto vezano za povremenu izloženost jakim elektromagnetnim poljima, a nisu značajni za ostalo stanovništvo.

Statički elektricitet indukovan u okolini visokonaponskih objekata može da bude izvor neprijatnosti za čoveka, ali i život čoveka može da bude ugrožen dodirom ili nedozvoljenim približavanjem visokonaponskim objektima. Dugoročni efekti izlaganja elektromagnetnom polju niskog intenziteta nisu dovoljno proučeni. Pri izgradnji, održavanju i demontaži dalekovoda nastaju izvesne količine otpada, među kojima su značajniji: iskorišćeni provodnici, oštećeni izolatori, metalni delovi stubova, otpadno drvo i manje količine otpada od korišćenih materijala.

Prilikom izgradnje transformatorskih stanica, fizički se zaposeda određena površina zemljišta i pošto tehnički i ekonomski zahtevi diktiraju lociranje transformatorskih stanica u blizini velikih potrošača, to sve, po pravilu, umanjuje komercijalne vrednosti zemljišta. Klasični transformatori koriste transformatorsko ulje kao izolacioni i rashladni fluid. Energetski transformatori mogu da sadrže velike količine ulja. Iako se, pri izgradnji transformatorskih stanica, uobičajeno predviđaju i sprovode mere prevencije, kao što su izgradnja zaštitnih kada, uljne kanalizacije i uljnih separatora, nije uvek moguće sprečiti kvarove i udese. Ulje ima veliki potencijal za zagađenje, jer samo jedan litar ulja može da kontaminira oko milion litara vode. Isteklo ulje se širi po površini tla i prodire u dubinu, pa može zagaditi dublje slojeve zemlje i podzemne vode.

Pojedini delovi opreme pri radu transformatorskih stanica predstavljaju kontinuirane ili diskontinuirane izvore buke. Glavni izvor buke u transformatorskim stanicama predstavljaju transformatori, odnosno njihov sistem za hlađenje, koji u kontinuitetu proizvodi niskofrekventnu buku. Nivo buke koju transformatorska stanica emituje u okolinu, zavisi od intenziteta buke na izvoru, rasporeda objekata, blizine ograde, reljefa, flore i može u pojedinim slučajevima, da bude veći od zakonom dozvoljenih vrednosti.

Izgradnjom transformatorskih stanica menja se izgled neposrednog okruženja postrojenja. Posebno su na promenu izgleda osetljive gradske stambene sredine, zone prirodnih ili kulturnih dobara, kao što su parkovi, turistički i rekreativni centri, spomenici kulture, arheološki ostaci i sl.

Postrojenja za prenos su beznačajni direktni zagađivači vazduha. Glavni uticaj predstavlja emisija sumporheksafluorida (SF6) iz opreme punjene ovim gasom. To je sintetički bezbojan, netoksičan gas sa odličnim izolacionim svojstvima, koji se koristi kao zamena za ulje ili vazduh u pojedinim tipovima visokonaponske opreme i za detekciju curenja vode u sistemima za hlađenje kablova.

Takođe, na transformatorskim stanicama nastaju razne vrste otpada od kojih su najznačajniji: istrošeno ulje, provodnici, izolatori, rashodovana oprema i njeni delovi, baterije, plastični otpad, papir, drvo i dr. Značajne količine nastalog otpada imaju materijalnu vrednost.

Radi sprovođenja efikasne zaštite životne sredine u različitim fazama razvoja prenosne mreže neophodno je utvrditi dokumente koji regulišu ovu problematiku i mere preventivnog i korektivnog karakera, kao i mehanizme kontrole.

Mora se obezbediti da se pri izboru tehnologije i opreme ocenjuje i uticaj na životnu sredinu, i to i u fazi projektovanja i u fazama izvođenja i održavanja opreme i objekata. Potrebno je definisati prioritetnu listu aspekata životne sredine, kriterijuma i smernica za izbor lokacije za nove objekte, standardizaciju tehničkih rešenja (tipska tehnička rešenja zaštite za referentne objekte, kao što su: uljna kanalizacija za energetske transformatore određenih naponskih nivoa, zaštita ptica od žica dalekovoda i kriterijume za njihovu primenu), modernizaciju prezentacije projekata. U neposrednoj budućnosti efektne prezentacije će biti jedan od preduslova za brzo dobijanje potrebnih dozvola, jer će biti neophodno ubediti veliki broj zainteresovanih stranaka u pogodnost odabranog rešenja. Ova mera je usko povezana i uslovljena modernizacijom projektnih alata i procesa projektovanja.

Za unapređenje postojeće prakse održavanja objekata preporučuju se sledeće mere: propisati obavezne mere zaštite pri održavanju opreme sa SF6. Unapređenje energetske efikasnosti je jedan od osnovnih prioriteta za značajno smanjenje uticaja sistema za prenos električne energije. Takođe, upravljanje opasnim materijama mora biti unapređeno. U cilju unapređenja zaštite životne sredine i javne slike o preduzeću za prenos električne energije poželjno bi bilo inicirati sopstveni program zaštite prirode. Pri koncipiranju programa treba se konsultovati sa institucijama za zaštitu prirode. Među prihvatljivim merama, koje imaju veliki značaj za zaštitu životne sredine i veliki medijski kapacitet su: program sadnje drveća (posebno u ugroženim zonama) i finansijska podrška programima zaštite ugroženih ptičijih i životinjskih vrsta.

Ove mere vršiti sistematski i u saglasnosti sa merama zaštite životnog sveta pri projektovanju i izgradnji objekata. U cilju praćenja uticaja objekata i aktivnosti prenosnog sistema preporučuje se definisanje jedinstvenog programa merenja.

Pouzdan i siguran rad sistema daljinskog grejanja od izuzetne je važnosti za stabilnost funkcionisanje elektroenergetskog sistema države tokom zime, kada usled neusklađenosti proizvodnje i potrošnje energije svaka neregularnost u isporuci toplotne energije upućuje građane na upotrebu električne energije za dogrevanje stambenog prostora. U cilju unapređenja rada sistema komunalnog grejanja u narednom periodu neophodno je sprovođenje brojnih tehničkih, regulatornih i organizacionih mera koji su opisani u ovom tekstu.

Proizvodnja i distribucija toplotne energije, upravljanje distributivnim sistemom za toplotnu energiju i snabdevanje energijom tarifnih kupaca kao energetska delatnost regulisana je Zakonom o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 84/04). Prema Zakonu o energetici, nadležni organi jedinica lokalne samouprave propisuju uslove snabdevanja energijom, prava i obaveze proizvođača i kupaca toplotne energije, određuju organe koji donose tarifne sisteme, izdaju licence i daju saglasnost na cene toplotne enrgije. Nadležni organi jedinica lokalne samouprave propisuju i druge uslove kojima se obezbeđuje redovno i sigurno snabdevanje kupaca toplotnom energijom, kao i uslove i kriterijume za sticanje statusa povlašćenog proizvođača toplotne energije (koji u procesu proizvodnje energije koriste obnovljive izvore ili otpad uz ispunjenje kriterijuma u pogledu energetske efikasnosti). Zakon uvodi i obavezu za distributere toplotne energije da uvedu merne uređaje, odnosno merno-regulacione stanice na mestima predaje energije u kojima će se meriti isporučena energija.

U cilju realizacije energetske politike definisane Zakonom, Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine definiše pet osnovnih prioriteta čija se realizacija odnosi i na sektor proizvodnje toplotne enrgije. Tako je, na primer, u okviru prvog prioriteta predviđena i tehnološka modernizacija i revitalizacija komunalnih sistema grejanja uz uvođenje mera zaštite životne sredine, a u okviru drugog prioriteta racionalne upotrebe enegije posebno je naglašen značaj programa supstitucije električne energije za toplotne energetske usluge povećanjem broja korisnika gasa (400.000 novih korisnika), odnosno korisnika snabdevanja centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom (180.000 novih korisnika). Pored toga značajan je i prioritet većeg korišćenja obnovljivih izvora energije koji u cilju smanjenja uvozne zavisnosti predviđa i korišćenje biomase za grejanje (4 000 kotlovskih jedinica).

Osnovni podaci o sistemima snabdevanja toplotnom energijom, kao i struktura i potrošnja energenata dati su na osnovu ankete koja je u novembru i decembru 2008. godine sprovedena u javno-komunalnim preduzećima za proizvodnju i distribuciju toplotne energije i procenjenih podataka za individualne kotlarnice.

Centralizovano snabdevanje toplotnom energijom postoji u 50 gradova Srbije, pri čemu je ukupni instalisani toplotni kapacitet kotlova 6587 MWt. Priključena snaga potrošača je 5 799 MWt, od čega je 82 % u okviru stambenih i 18% u okviru poslovnih objekata. U tabeli 10.1 dati su osnovni podaci o centralizovanim sistemima snabdevanja toplotnom energijom u Republici Srbiji.

Tabela 10.1. Osnovni podaci o centralizovanim sistemima snabdevanja toplotnom energijom

Podatak Jedin. mere Količina Ukupan broj stanova u Republici Srbiji – 2.956.516 Površina stanova u Republici Srbiji m2 200.091.852 Broj stanova sa instalacijama CG – 792.346 Broj stanova priključenih na toplane – 572.089 Ukupna površina stanova priključenih na toplane m2 28.847.975 Ukupna površina ostalih ustanova i poslovnih jedinica priključenih na toplane m2 9.118.583 Ukupna površina stanova i poslovnih objekata priključenih na toplane m2 37.504.987 Udeo stanova sa instalacijama CG u odnosu na ukupan broj stanova % 27.8 Udeo stanova priključenih na toplane u odnosu na ukupan broj stanova % 19.4 Broj toplana – 299 Broj kotlova – 692 Kapacitet kotlova MWt 6.587 Priključena snaga potrošača MWt 5.799 Godišnja potrošnja goriva toe* 648.017 Dužina toplovodne mreže km 1.289 Ukupan broj podstanica – 15.902 Broj podstanica u stambenim zgradama – 9.928

*toe – t ekvivalentne nafte (1 TOE = 41,868 GJ = 41.868 MJ)

Bez instalacija centralnog grejanja u Republici Srbiji je oko 76% stanova, koji se greju individualnim uređajima na ugalj, drvo i električnu energiju.

U strukturi potrošnje energenata za proizvodnju toplotne energije u sistemu daljinskog grejanja najzastupljeniji je prirodni gas sa učešćem od 67%, mazut sa 19% i ugalj sa 14%. U tabeli 10.2. prikazana je potrošnja energenata u sistemu daljinskog grejanja u 2008. godini. Potrošnja energenata u individualnim kotlarnicama je predstavljena u tabeli 10.3, a ukupna potrošnja energenata za proizvodnju toplotne energije u tabeli 10.4.

Tabela 10.2. Potrošnja energenata u sistemima daljinskog grejanja u 2008. godini

Energent Jed. Potrošnja Ekvivalent GWh Toe % Prirodni gas m3 496,681,000 4,599.59 395,493.58 64.7 Tečna goriva t 157,390 1,748.78 150,367.82 24.6 Ugalj t 185,025 759.72 65,324.35 10.7 Ukupno – – 7,108.09 611,185.75 –

Tabela 10.3. Potrošnja energenata u individualnim kotlarnicama u 2008. godini

Energent Jed. Potrošnja Ekvivalent GWh Toe % Prirodni gas m3 50,900,000 471.37 40,530.24 16 Mazut, lož-ulje t 133,753 1,486.14 127,785.42 50.2 Ugalj t 243,569.75 1,000.11 85,994.08 33.8 Ukupno – – 2,957.62 254,309.74 –

Tabela 10.4. Ukupna potrošnja energenata za za proizvodnju toplotne energije u 2008. god.

Energent Jed. Potrošnja Ekvivalent GWh Toe % Prirodni gas m3 547,581,000 5,070.96 436,023.81 50.4 Mazut, lož ulje t 291,143.06 3,234.92 278,153.24 32.1 Ugalj t 428,594.75 1,759.83 151,318.43 17.5 Ukupno – – 10,065.71 865,495.49 –

Na osnovu utvrđenih projekcija razvoja sistema daljinskog grejanja i individualnih kotlarnica u periodu do 2012. godine, očekuje se povećanje potrošnje gasovitih goriva za 6 %, zadržavanje potrošnje mazuta na sadašnjem nivou i smanjenje potrošnje uglja. Ukupna potrošnja energenata za proizvodu toplotne energije u 2012. godini prikazana je u tabeli 10.5.

Tabela 10.5. Ukupna potrošnja energenata za proizvodnju toplotne energije u 2012. godini

Energent Jed. Potrošnja Ekvivalent GWh Toe % Prirodni gas m3 580,435,860 5,375.21 462,185.20 52.56 Mazut t 293,597 3,262.19 280,497.75 31.9 Ugalj t 387,025 1,589.14 136,641.83 15.54 Ukupno – – 10,256.60 881,908.86 –

Tabela10.6. Starosna struktura distributivne mreže u gradovima Srbije

Starost mreže Prosečna starost Udeo Godine Godine % Više od 30 godina 30 18 20–30 25 38 10–20 15 30 Manje od 10 10 14

Više od 55% distributivne toplovodne mreže u Republici Srbiji je starije od 20 godina, a 18% starije od 30 godina. Značajnije aktivnosti na revitalizaciji i zameni toplovodnih sistema su počele posle 2000. godine zahvaljujućim donacijama i povoljnim kreditima međunarodne zajednice. Starosna struktura distributivne mreže u gradovima Srbije data je u tabeli 10.6. a starosna struktura toplotnih podstanica u tabeli 10.7.

Tabela 10.7. Starostna struktura toplotnih podstanica u gradovima srbije

Starost mreže Prosečna starost Udeo Godine Godine % Više od 30 godina 30 9 20–30 25 48 10–20 15 30 Manje od 10 10 13

U cilju poboljšanja rada sistema daljinskog grejanja, neophodno je definisati i realizovati mere koje će omogućiti uspostavljanje savremene tehničke regulative, propisa i standarda. Da bi se ove mere realizovale, neophodni su zakonodavni i institucionalni okviri. Pregled neophodnih mera dat je u tabeli 10.8.

Tabela 10.8. Pregled mera neophodnih za uspostavljanje tehničke regulative, propisa i standarda.

Mera Cilj Pravni okvir i nadležna institucija Rok Uspostaviti funkciju energetskog menadžera u toplanama. Koordinacija sa energetskim menadžerom u opštinama vezano za proračun tarifa, izradu energetskih bilansa i energetskih planova razvoja u opštinama. Izmene i dopune Zakona o energetici, MRE, toplane. 2009–2010. Uspostaviti funkciju energetskog menadžera u opštinama (ova mera je definisana u okviru odeljka Energetska efikasnost). Izrada energetskih planova razvoja u opštinama. Izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi, opštine. 2009–2010. Uspostaviti jedinstvenu metodologiju za prikupljanje podataka o proizvodnji i potrošnji toplotne energije. Povećati kvalitet i broj podataka o toplotnoj energiji a saglsano metodologiji Eurostata, što je jedna od podloga za sprovođenje mera energetske efikasnosti i izradu energetskih planova razvoja. Izmene i dopune Zakona o energetici, MRE, SEEA, Republički zavod za statistiku, opštine. 2009–2010. Uspostaviti jedinstvene tehničke uslove za priključenje objekata na sistem daljinskog grejanja za sve toplane u Republici Srbiji. Povećanje kvaliteta toplotnih usluga, povećanje energetske efikasnosti sistema, povećanje broja korisnika. Izmene Zakona o energetici, MRE, opštine. 2010. Obavezati preduzeća za daljinsko grejanje na ugradnju kalorimetara kod svih potrošača. Uspostavljanje naplate po isporučenom kWh toplotne energije. Planirani Zakon o racionalnoj upotrebi energije, MRE, toplane. 2010. Uvesti obaveznu kontrolu ložnih uređaja. Povećanje stepena korisnosti, smanjenje potrošnje goriva. Planirani Zakon o racionalnoj upotrebi energije. 2009-2010.

Problemi koji se javljaju u radu kotlovskih postrojenja:

nedostatak kotlovskih kapaciteta;

dotrajalost kotlova, opreme i uređaja;

nizak stepen automatizacije;

nizak stepen korisnosti kotlova i kotlovskih postrojenje;

česti kvarovi i otkazi tokom grejne sezone;

nemogućnost korišćenja alternativne energije.

Na osnovu dobijenih podataka o kotlovskim jedinicama, definisani su projekti rekonstrukcije, revitalizacije i modenizacije toplotnih izvora prikazani u tabeli 10.9.

Tabela 10.9. Pregled projekata rekonstrukcije, revitalizacije i modernizacije toplotnih izvora

Projekat Objekat / sistem Broj Snaga Pros. Starost Dinamika ulaganja Planirana sredstva (kom) (MW) (god) (mil. EUR) Remont i zamena vitalnih delova kotlovskih jedinica Kotlovske jedinice 8 2 – 5 17 2009 – 30%2010 – 25%2011 – 25%2012 – 20% 0.61 14 5 –10 25 0.98 10 10–15 26 1.56 24 15–30 24 3.15 15 30–50 26 3.14 8 50–100 27 6.40 3 100 – 200 22 7.80 Ukupno 82 1100.25 23.64 Konverzija kotlova sa čvrstog i tečnog goriva na gasovito Kotlovske jedinice 2 2 22 2009 – 30%2010 – 30%2011 – 15%2012 – 25% 0.13 8 5 20 8 1 15 21 0.25 4 25 22 0.81 Ukupno 15 58.8 9.19 Modernizacija i automatizacija kotlovskih postrojenja Kotlovske jedinice 4 25 21 2009 – 20%2010 – 30%2011 – 30%2012 – 20% 0.81 7 50 22 0.63 Ukupno 11 93 1.44 Korišćenje fizičke toplote produkata sagorevanja gasovitih goriva Kotlovske jedinice 2 2 22 2009 – 30%2010 – 30%2011 – 20%2012 – 20% 1,62 10 5 20 4 15 21 5 25 22 Ukupno 21 78.8 1,62

Ovi Projekti imaju za cilj povećanje sigurnosti rada postrojenja, povećanje sigurnosti snabdevanja potrošača toplotnom energijom, smanjenje potrošnje goriva po jedinici proizvedene količine toplote i smanjenje emisije štetnih materija.

Mogući izvori finansiranja su sopstvena sredstva toplana, krediti, donacije i sredstva Republike Srbije, sa dinamikom ulaganja prema tabeli 10.10.

Tabela 10.10. Dinamika ulaganja u projekte rekonstrukcije, revitalizacije i modernizacije toplotnih izvora

Projekat Period realizacije Efekti na nivo proizvodnje Efekti na pouzdanost rada Stopa rasta god % % % Remont i zamena vitalnih delova kotlovskih jedinica 4 13 12 4.5 Konverzija kotlova sa čvrstog i tečnog na gasovito gorivo 4 6 11 4.5 Modernizacija i automatizacija kotlovskih postrojenja 4 9 9 4.5 Korišćenje fizičke toplote produkata sagorevanja gasovitih goriva 4 11 12 4.5

Budući da je prosečna starost toplovodne mreže u Republici Srbiji (prema podacima dobijenim iz ankete) preko 18. godina, jedan od osnovnih prioriteta je popravka i zamena dotrajale mreže. Od perioda izgradnje distributivne mreže do danas izvršen je mali broj remonta i zamena cevi i izolacije.

U cilju efikasnijeg korišćenja distributivne mreže toplotne energije neophodno je realizovati projekte prikazane u tabeli 10.11.

Tabela 10.11. Pregled projekata rehabiltacije distributivne mreže

Projekti Objekat/sistem Nazivni prečnikDN [mm] Dužina deoniceL [m] Dinamika ulaganja Planirana sredstva[mil. EUR] Popravka i zamena toplotne izolacije Gradske toplane i individualne kotlarnice 500 195 2009 – 35%2010 – 35%2011 – 30% 1.35 400 4167 350 166 300 786 250 480 200 7520 150 565 125 4515 100 1562 80 645 50 1580 22181 Popravka i zamena dotrajalih i oštećenih delova distributivne mreže Gradske toplane i individualne kotlarnice 500 1650 2009 – 40%2010 – 30%2011 – 30% 14.56 400 32850 350 1630 300 405 250 4335 200 58250 150 4475 125 34750 100 12175 80 5150 50 12300 173970 Ugradnja novih predizolovanih cevi, povećanja prečnika cevi i proširenja mreže Gradske toplane i individualne kotlarnice 500 2500 2009 – 30%2010 – 25%2011 – 25%2012 – 20% 51,40 400 2100 350 1150 300 6990 250 1250 200 153625 150 8830 125 19200 100 24350 80 2750 50 17400 240145

Problemi koji se javljaju u vezi sa distributivnom mrežom:

zastarela i dotrajala distributivna mreža;

veliki gubici vode i toplote;

loša i oštećena termoizolacija;

hidraulički neuravnotežena mreža;

česti kvarovi i otkazi tokom grejne sezone;

nedostatak kapaciteta.

Cilj ovih projekata je smanjenje potrošnje goriva po jedinici proizvedene količine toplote, povećanje kvaliteta toplotnih usluga, otvaranje novih aktivnosti za domaću industriju. Izvori finansiranja su sopstevena sredstva toplana, krediti, donacije i sredstva Republike Srbije sa dinamikom ulaganja prema tabeli 10.12.

Tabela 10.12. Dinamika ulaganja u projekte rehabiltacije distributivne mreže

Projekat Period realizacije Efekti na nivo proizvodnje Efekti na pouzdanost rada Stopa rasta god % % % Popravka i zamena toplotne izolacije 2 6 11 5.0 Popravka i zamena dotrajalih i oštećenih delova distributivne mreže toplotne energije 3 4 9 4.0 Ugradnja novih predizolovanih cevi radi zamene dotrajalih cevi 4 12 13 5.5

Jedan od osnovnih preduslova za bezbedan i efikasan rad sistema daljinskog grejanja, sigurno i pouzdano snabdevanje potrošača toplotnom energijom je da svi elementi sistema funkcionišu besprekorno.

Da bi se to ostvarilo, neophodno je u podstanicama obaviti potrebne remonte, koji bi se uglavnom odnosili na čišćenje i zamenu zaprljanih i niskoefikasnih razmenjivača toplote. Istovremeno, obavili bi se i remonti ostalih vitalnih elemenata u podstanici (pumpe, ventili, armatura, ekspanzioni sudovi i drugo).

U mnogim gradovima još uvek pored indirektnih egzisitira i direktni sistem za razmenu toplote u podstanicama. Zbog evidentnih prednosti, neophodno je u što kraćem roku direktne sisteme zameniti indirektnim. Značajno mesto u programu modernizacije toplotnih podstanica je i ugradnja/kompletiranje merno-regulacione opreme.

Problemi koji se javljaju u radu podstanica:

zastarela i dotrajala postojeća oprema;

nepostojanje merača utroška toplotne energije i regulatora protoka;

nizak stepen automatizacije;

nizak stepen korisnosti i izraženi toplotni gubici.

Mere koje se preduzimaju u vezi sa radom podstanica:

zamena zastarele i dotrajale opreme;

ugradnja merača potrošnje toplote;

prelaz sa direktnog na indirektni sistem napajanja;

modernizacija podstanica – ugradnja/ kompletiranje merno-regulacione opreme;

centralni sistem upravljanja radom podstanica;

daljinski nadzor nad radom podstanica.

Projekti koje treba realizovati u cilju efikasnijeg korišćenja distributivne mreže toplotne energije dati su u tabeli 10.13.

Tabela 10.13: pregled projekata koji se odnose na rehabilitaciju toplotnih podstanica

Projekti Objekat/sistem Toplotna snaga[kW] Broj podstanica[kom.] Dinamika ulaganja Planirana sredstva[mil. EUR] Zamena razmenjivača toplote Gradske toplane i individualne kotlarnice < 30 141 2009 – 30%2010 – 25%2011 – 25%2012 – 20% 1.25 30–100 241 100–500 359 > 500 469 1210 Zamena pumpi, armature, ekspanzionih sudova i sl. Gradske toplane i individualne kotlarnice < 30 84 2009 – 25%2010 – 25%2011 – 30%2012 – 20% 0,98 30–100 144 100–500 396 > 500 281 905 Ugradnja merača potrošnje toplote Gradske toplane i individualne kotlarnice < 30 852 2009 – 50%2010 – 30%2011 – 20% 2,34 30–100 1019 100–500 386 > 500 225 2482 Prelaz sa direktnog na indirektni sistem napajanja Gradske toplane i individualne kotlarnice < 30 115 2009 – 30%2010 – 25%2011 – 25%2012 – 20% 8,86 30–100 197 100–500 540 > 500 383 1235 Modernizacija podstanica – ugradnja/kompletiranje merno-regulacione opreme Gradske toplane i individualne kotlarnice < 30 64 2009 – 25%2010 – 25%2011 – 25%2012 – 25% 2,15 30–100 109 100–500 298 > 500 213 684 Zamena postojećih toplotnih podstanica novim Gradske toplane i individualne kotlarnice < 30 481 2009 – 30%2010 – 30%2011 – 20%2012 – 20% 12.45 30–100 475 100–500 528 > 500 177 1161

Kao prioritetan zadatak nameće se zamena podstanica starijih od 30 godina. Kako je ukupan broj podsatnica u gradovima Srbije oko 11 500, to bi značilo da je urgentno zameniti oko 1 500 podstanica. Zastupljenost merenja u podstanicama u gradovima Srbije je vrlo niska i u većini gradova srbije (oko 75%) ona ne prelazi 10%.

Izvori finansiranja su sopstvena sredstva toplana, krediti, donacije i sredstva Republike Srbije, sa dinamikom ulaganja prema tabeli 10.14.

Tabela 10.14. Dinamika ulaganja u projekte koji se odnose na rehabilitaciju toplotnih podstanica

Projekat Period realizacije Efekti na nivo proizvodnje Efekti na pouzdanost rada Stopa rasta god % % % Zamena razmenjivača toplote 4 15 15 4.5 Zamena pumpi, armature, ekspanzionih sudova i sl. 4 5 10 4.5 Ugradnja merača potrošnje toplote 3 5 – 4.5 Prelaz sa direktnog na indirektni sistem napajanja 4 15 15 4.5 Modernizacija podstanica – ugradnja/kompletiranje merno-regulacione opreme 4 10 8 4.5 Zamena postojećih toplotnih podstanica novim 4 15 15 4.5

U narednom periodu je predviđeno proširenje postojećih toplovodnih magistrala za priključenje novih 150.000 potrošača toplotne energije iz postojećih i novih toplotnih izvora. Na osnovu dosadašnjeg odnosa broja korisnika centralnog grejanja u domaćinstvima, biće priključeno novih 65.000 potrošača, dok će u javnoj i komunalnoj delatnosti biti priključeno oko 35.000 potrošača. Projekcija povećanja broja korisnika do 2012. godine prikazana je na slici 10.1.

Slika 10.1. Projekcija povećanja broja korisnika do 2012. godine

[pic]

Da bi se ostvario trend razvoja centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom, mora se predvbideti i ulaganje u nove proizvodne kapacitete. Povećanje broja potrošača priključenih na centralizovani sistem delom se može postići revitalizacijom i modernizacijom postojećih toplotnih izvora i investicijama u nova postrojenja, a prikazano je u tabeli 10.15.

Tabela 10.15. Plan realizacije projekata povećanja toplotnog konzuma i projekti izgradnje novih ili zamene postojećih toplotnih izvora do 2012. godine

Projekat:Izgradnja novih toplotnih izvora Objekat/sistem Broj Snaga Mere/aktivnosti Planirana sredstva (kom) (MW) (mil. EUR) Kotlovske jedinice 0 Do 2 Nabavka kotlova,Ugradnja kotlova,Izrada instalacija 0 8 2–5 1.92 14 5–10 4.91 10 10–15 7.80 14 15–30 14.50 14 30–50 42.35 8 50–100 14.85 2 >100 6.84 Ukupno 80 932.25 93.17 Projekat:Izgradnja novih toplana Objekat/sistem Broj Snaga Mere/aktivnosti Planirana sredstva (kom.) (MW) (mil. EUR) Kotlovske jedinice 5 5 Nabavka kotlova,Izrada kotlarnica,Izrada instalacija 1.50 5 10 2.50 2 15 2.50 Ukupno 12 105 6.50

Izvori finansiranja su sopstvena sredstva toplana, krediti, donacije i sredstva Republike Srbije, sa dinamikom ulaganja prikazanom u tabeli 10.16.

Tabela 10.16. Dinamika ulaganja u projekte povećanja toplotnog konzuma i projekti izgradnje novih ili

zamene postojećih toplotnih izvora

Projekat Period realizacije Efekti na nivo proizvodnje Efekti na pouzdanost rada GOD % % Izgradnja novih toplotnih izvora 7 15 15 Izgradnja novih toplana 7 15 15

Procenjene vrednosti emisije materija iz gradskih toplana i individualnih kotlarnica 2008. godini date su u tabeli 10.17.

Tabela 10.17. Emisija materija iz gradskih toplana i individualnih kotlarnica u 2004. Godini

Energent Jed. Potrošnja H2O 2004. 87.420,4 20.473 66.947,4 2005. 92.779,5 20.725 72.054,5 2006. 108.270,6 22.810 85.460,6 2007. 111.996,9 23.530 88.466,9

Podatak o potrošnji finalne energije u industriji preuzet je iz dokumenata „Energetski bilans Republike Srbije”, dok je podatak o potrošnji električne energije preuzet iz dokumenata „Energetski bilans električne i toplotne energije” Republičkog zavoda za statistiku, dok je vrednost za potrošnju toplotne energije u sektoru industrije dobijena iz razlike potrošnje finalne i električne enrgije.

Učešće malih, srednjih i velikih preduzeća u društvenom prihodu i dohotku u korelaciji je sa potrošnjom finalne energije. U tom smislu se pretpostavlja da velika i srednja preduzeća učestvuju sa približno 80–85% u utrošku energije u okviru sektora prerađivačke industrije.

Ne postoje jedinstveni podaci o broju i instalisanoj snazi kotlovskih jedinica na teritoriji Srbije. U fazi izrade Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine izvršena je procena da se u sistemu industrijske energetike nalaze toplotni izvori sa oko 6.300 MW instalisani u više stotina industrijskih preduzeća, koji se koriste za proizvodnju toplotne eneregije za potrebe proizvodnih procesa i grejanje radnog prostora.

Za potrebe analize stanja i daljeg razvoja toplotnih izvora u sistemu industrijske energetike sprovedena je anketa u industrijskim preduzećima. Pored toga, sakupljeni su svi podaci iz referentnih lista firmi isporučilaca kotlova na teritoriji Srbije.

Tako su dobijeni podaci o 1285 kotlova instalisanih u industriji Srbije do 2006. godine. Procenjeno je da je ovim listama pokriveno 85-90% instalisanih kotlova na teritoriji Srbije. Smatra se da je ostalih 10-15% uvoz iz drugih zemalja koji nije realizovan preko navedenih kompanija. Na teritoriji AP Vojvodine sprovedeno je opsežno istraživanje stanja kotlovskih postrojenja u 2006. godini koje je pokazalo da je na teritoriji AP Vojvodina instalisano 390 kotlova sa ukupno instalisanom snagom od 2.900 MW. Od tog broja je 15-20% van upotrebe ili je isečeno. Ako se pretpostavi da se podaci iz ankete za AP Vojvodinu o kotlovima koji više nisu u pogonu (oko 15%) mogu upotrebiti za celu teritoriju Srbije, koristeći gore navedene vrednosti, dolazi se do procene da je broj kotlova u pogonskom stanju u Srbiji 1200 sa prosečnom instalisanom snagom 5,25 MW. Pored toga, procenjeno je da se od maksimalnog kapaciteta koristi kontinuano 1/2 do 2/3 (50-65%).

U tabeli 11.2. dat je prikaz broja kotlova po starosti i kapacitetima u odnosu na ukupno instalisane u industriji.

Tabela 11.2. Broj kotlova po starosti i kapacitetima u odnosu na ukupno instalisane u industriji

Snage MW Godina starosti 1-5 6-20 21-30 >30 Snage MW Godina starosti 1-5 6-20 21-30 >30 0-3 1 do 5 6 do 20 21 do 30 Preko 30 Ukupno investicije (1.000 EUR)

U tabeli 11.4. dat je prikaz mera i investicija prema starosti kotlova i ukupno, za sprovođenje programa i projekata za izgradnju novih ili zamenu postojećih objekata i postrojenja. Iz tabele se vidi da je ukupni iznos investicija za ovu vrstu mera 270.533.000,00 EUR, od čega je 192.000.000,00 EUR za kombinovana postrojenja.

Tabela 11.4. Pregled mera i procenjenih investicija prema starosti kotlova i ukupno, za sve vreme sprovođenja programa i projekata koji se odnose na izgradnju novih ili zamenu postojećih objekata i postrojenja

Naziv mere Starost opreme ( godina) 1 do 5 6 do 20 21 do 30 Preko 30 Ukupno investicije (1.000 EUR) Broj zahvata Investicije (1.000 EUR) 7. Kombinovana postrojenja

Tabela 11.5. Pregled broja intervencija na energetskim izvorima u industriji po vrstama mera

MERE ENERGETSKE EFIKASNOSTI – Broj mera po vrstama meraSNOSTI – Broj mera po vrstama mera Godina Godina 1 2 3 4 5 6 7 Porast potrošnje energije prati stopu privrednog rasta, TJ 72.055 85.4613 88.4613 92.884 92.884 92.884 95.670 Uštede energije primenom mera, TJ 0 0 0 0 0 0 2.726 Uštede energije primenom mera, TJ 0 0 0 0 4.633 9.266 16.686 Uštede energije izražene u 1000 m3/god prirodnog gasa pri standardnim uslovima 4 0 0 0 0 0 0 0,828(105 Uštede energije izražene u 1000 m3/god prirodnog gasa pri standardnim uslovima 5 0 0 0 0 1,39(105 2,78(105 5,01(105 Smanjenje emisije CO2,t/god4 0 0 0 0 0 0 1,87(105 Smanjenje emisije CO2,t/god5 0 0 0 0 3,14(105 6,28(105 11,3(105 Ukupne investicije prema predloiženim merama POS, miliona evra – – – – 9,478 39,633 163,683 Kumulativne investicije, miliona evra – – – – 9,478 49,1 212,783 Ušteda, miliona EUR4 0,00 0,00 0,00 1. Propisi i standardi Propis o kontroli sagorevanja Obavezna kontrola kvaliteta sagorevanja kod industrijskih kotlova; neposredni efekti sa mogućnošću smanjenja potrošnje energije kod kotlova do 5%. Pravilnik, ministar nadležan za poslove energetike, Agencija za energetsku efikasnost 2010. Usaglašavanje sa najboljim raspoloživim tehnolpgijama (BAT Evropske Zajednice) u pogledu energetske efikasnosti za nova postrojenja, obaveza izrade energetskih revizija u smislu energetske efikasnosti za sve projekte energetskih izvora ili potrošača energije u industriji. Obavezna redovna izrada energetskih audit-a, odnosno revizija projekata vezanih za potrošače energije u industriji. Obaveza usaglašavanja sa BAT u pogledu energetske efikasnosti sa definisanim dozvoljenim odstupanjem s obzirom na naše uslove. Planirani Zakon o racionalnoj upotrebi energije, Zakon o planiranju i izgradnji.MRE, Agencija za energetsku efikasnost (SEEA), druge nadležne institucije. 2010. 3. Obaveza primopredajnih termotehničkih ispitivanja energetskih postrojenja (izvora) ili potrošača energije u industriji. Obaveza primene važećeg SRPS/ISO standarda za sve energetske izvore u industriji iznad propisane toplotne snage. Odgovarajući pravniakt,MRE,Nadležne institucije. 2010. 1.4. Unapređenje energetske statistikea. Uspostavljanje jedinstvene metodologije za prikupljanje podataka o industrijskim energetskim postrojenjima,b. Obaveza evidentiranja postrojenja/industrijskih izvora v. Obaveza evidentiranja mera energetske efikasnosti i obaveza izveštavanja o realizaciji mera energetske efikasnosti,g. Izrada benchmarking izveštaja na nivou sektora industrije,d. Kategorizacija preduzeća po potrošnji energije. Povećati kvalitet i broj podataka o industrijskim energanama a saglsano metodologiji EUROSTATA, što je jedno od podloga za sprovođenje mera energetske efikasnosti, i izrada energetskih indikatora.Aktivno praćenje mera i procena efekata; na osnovu toga treba vršiti korekciju mera energetske politike. Izmene i dopune Zakona o energetici, drugi pravni akti.MRE,Republički zavod za statistiku,Agencija za energetsku efikasnost,PKS,Specijalizovane institucije. 2010. 1.5. Obaveza uvođenja energetskih menadžera za velike potrošače ili inženjera energetičara za preduzeća sa manjom (srednjom) potrošnjim energije, a prema kategorizaciji preduzeća po potrošnji energije. Definisati granične vrednosti potrošnje energije za pojedine kategorije potrošača i obaveze energetskih menadžera, odnosno inženjera energetičara na unapređenju energetske efikasnosti. Izmene i dopune Zakonao energetici,Planirani Zakon o racionalnoj upotrebi energije,drugi pravni akti.MRE, Agencija za energetsku efikasnost,Specijalizovane institucije. 2010-2011. 1.6. Prilagođavanje SRPS standarda standardima i direktivama EU koji su vezani za unapređenje EE u industriji. Unapređenje povećanja EE u industriji. Odgovarajući pravni akt,MRE,Agencija za energetsku efikasnost,PKS,Specijalizovane institucije. 2010. 2. Fiskalne mere 2.1. Uvođenje ekonomskih mera podsticaja smanjenjem potrošnje energije u sistemu industrijske energetike. Stimulacije za ulaganja u mere energetske efikasnosti. ministarstvo u čijem delokrugu su poslovi državne uprave koji se odnose na rudarstvo i energetiku,ministarstvo u čijem delokrugu su poslovi državne uprave koji se odnose na finansije,ministarstvo u čijem delokrugu su poslovi državne uprave koji se odnose na privredu i privredni razvoj,Agencija za energetsku efikasnost,PKS,Specijalizovane institucije. 2010-2011. 2.2. Uvođenje finansijskih olakšica za preduzeća koja uvode energetski efikasne tehnologije. Stimulacije za ulaganja u mere energetske efikasnosti. Odgovarajući pravni akti, ministarstvo u čijem delokrugu su poslovi državne uprave koji se odnose na rudarstvo i energetiku, ministarstvo u čijem delokrugu su poslovi državne uprave koji se odnose na finansije,ministarstvo u čijem delokrugu su poslovi državne uprave koji se odnose na privredu i privredni razvojAgencija za energetsku efikasnost,PKS,Specijalizovane institucije. 2010-2011. 2.4. Stvaranje uslova za korišćenje postrojenja za kombinovanu proizvodnju energije (CHP) u industriji. Stimulativne cene za proizvedenu električnu energiju i stimulativne cene prirodnoggasa. Odgovarajući pravni akt, ministarstvo u čijem delokrugu su poslovi državne uprave koji se odnose na rudarstvo i energetikuAEE. 2010-2011. 2.5 Stvaranje uslova za korišćenje otpada, lokalnih i niskovrednih goriva i obnovljivih izvora energije u proizvodnji energije u industriji. Stimulisanje korišćenja raspoloživih domaćih goriva i obnovljivih izvora radi zamene uvoznih goriva i smanjenja uvozne zavisnosti.Stimulativne cene za električnu energiju iz biomase. Uredba Vlade Izmene i dopune Zakona o energetici,Zakon o racionalnoj upotrebi energije, ministarstvo u čijem delokrugu su poslovi državne uprave koji se odnose na rudarstvo i energetiku,Agencija za energetsku efikasnost. 2010-2011.

Napomene – uz pregled podsticajnih mera za industriju − energetski izvori:

1. Ceo program mera zaokružen je u jedinstvenu celinu tako da je trebalo da se priprema svih mera i početak implementacije završi do sredine 2009. godine, sa trajanjem programa do 2012. godine.

2. Snažna ekonomska prinuda treba da bude pokretač primene svih predloženih mera.

3. Neophodno je da ministarstvo u čijem delokrugu su poslovi državne uprave koji se odnose na rudarstvo i energetiku koordinira pripremu i prati realizaciju plana implementacije celog programa predloženih mera.

4. Mere 1.4. (Vođenje energetske statistike) neophodno je razraditi u celini kao osnovu za praćenje svih mera, a posebno fiskalnih mera iz gupe (2). Mere iz grupe (2), prema iskustvima nekih evropskih zemalja, posebno dobre efekte daju kao dugoročne mere. S obzirom na situaciju u Republici Srbiji, predlaže se period od 5 godina.

Saglasno Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, jedan od pet osnovnih prioriteta razvoja sektora energetike je prioritet racionalne upotrebe kvalitetnih energenata i povećanja energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije kod krajnjih korisnika energetskih usluga. Ovaj prioritet je, pre svega, značajan zbog usklađivanja proizvodnje energije sa realnim potrebama sektora potrošnje energije, ali i sa aspekta smanjenja uticaja sektora energetike na životnu sredinu, povoljnog uticaja na efikasnost privrede, standard građana i smanjenje uvozne zavisnosti.

I drugi značajani strateški dokumenati Republike Srbije pridaju veliki značaj pojmu energetske efikasnosti i nužnosti sprovođenja konkretnih aktivnosti u cilju njenog povećanja. Tako racionalna upotreba energije i povećanje energetske efikasnosti danas predstavljaju ključne elemente održivog razvoja, kako je utvrđeno Nacionalnom strategijom održivog razvoja a povećanje energetske efikasnosti prepoznato je kao jedan od prioriteta i u Nacionalnoj strategiji privrednog razvoja RS od 2006. do 2012. godine. Nacionalni program za integraciju u Evropsku Uniju Republike Srbije predviđa stvaranje uslova za primenu „acquis communautaire“ o energetskoj efikasnosti.

Pošto su sektori proizvodnje, distribucije i transporta energije prikazani u prethodnim poglavljima, u ovom poglavlju će biti predstavljeni sektori potrošnje energije, ali će se navedene mere koje je potrebno sprovesti radi povećanja energetske efikasnosti odnositi i na sektor potrošnje i na sektor proizvodnje energije. Predložene mere omogućavaju realizaciju definisanih strateških ciljeva povećanja energetske efikasnosti datih u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine.

Detaljna analiza stanja u sektorima potrošnje finalne energije je moguća ukoliko postoji kvalitetna i detaljna baza energetskih podataka, odnosno baza energetskih indikatora. U Republici Srbiji ovakve baze još nisu u potpunosti uspostavljene, pa se pri bilansiranju energetskih tokova potrošnja finalne energije u velikoj meri procenjuje. Tek po uspostavljanju ovih baza i redovne izrade energetskih indikatora moguće je:

detaljno sagledavanje stanja potrošnje energenata (prema strukturi i vrsti energetskih usluga) u sektorima industrija, saobraćaj i zgradarstvo,

ustanoviti efekte mera koje se sprovode u pogledu racionalne upotrebe energije (prema strukturi i vrsti energetskih usluga) u sektorima industrija, saobraćaj i zgradarstvo.

STANJE U SEKTORIMA POTROšNJE ENERGIJE

Potrošnja primarne energije (PPE) po stanovniku iznosila je 2,29 toe/stanovniku u 2006. godini, što je nešto više od svetskog proseka od 1,80 toe/stanovniku i ovih vrednosti u zemljama iz okruženja i sa usporenom tranzicijom (Rumunija – 1,86 toe/stanovniku; Hrvatska 2,02 toe/stanovniku). Međutim, u poređenju sa Mađarskom, koja je tranziciju izvršila ubrzano i čija PPE iznosi 2,74 toe/stanovniku, ili razvijenim zemljama EU (Nemačka – 4,23 toe/stanovniku; Danska – 3,85 toe/stanovniku; EU-27 – 3,69 toe/stanovniku) zaostajanje je očigledno. Ipak, mora se naglasiti da je ovaj energetski indikator 2003. godine bio svega 1,79 toe/stanovniku i da je njegov porast u Srbiji najveći u odnosu na sve pomenute zemlje.

Republički zavod za statistiku Srbije ne prikazuje GDP u dolarima iz 2000. godine te u skladu sa metodologijom Međunarodne agencije za energiju nije moguće izračunati energetski intenzitet primarne i finalne energije tako da se on može uporediti sa ovim indikatorima u drugim zemljama. Ako se ovi indikatori izračunaju na bazi domaćeg bruto proizvoda u stalnim cenama iz 2002. godine iskazanog u dinarima, očigledno je da je u periodu od 2003-2008. godine došlo do pada oba ova indikatora za oko 15%, uglavnom kao rezultat povećanih privatizacionih prihoda i BDP-a a manje kao rezultat povećanja ekonomske aktivnosi i energetske efikasnosti.

Na bazi grubih procena, energetski intenzitet u Srbiji je 2-3 puta veći nego u zemljama EU15 kao rezultat pada industrijskih aktivnosti tokom devedesetih godina, sporog oporavka industrije, niskih cena električne energije i neusaglašenosti cena energije i energenata koje nisu stimulativne za racionalnu upotrebu energije.

Potrošnja električne energije u Republici Srbiji po stanovniku u 2003. godini iznosila je 3.341 kWh/ stanovniku, dok je prosek potrošnje električne energije po stanovniku u 2003. godini kako sledi: svetski prosek – 2.429; EU15 – 6.867; EU25 – 6.399; Mađarska – 3.637 i Hrvatska – 3.154 i Rumunija – 2.220 kWh/ stanovniku.

U razvijenim zemljama visoka potrošnja električne energije po stanovniku rezultat je njenog intenzivnog korišćenja u procesu proizvodnje i stvaranja novih vrednosti, a u Republici Srbiji posledica velikog korišćenja električne energije u domaćinstvima i javnim i komercijalnim delatnostima prvenstveno za potrebe grejanja. Stanje potrošnje finalne energije u periodu od 2005. do 2008. godine (bez podataka za teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija) prikazani su u tabeli 12.1. Intenzivno korišćenje električne energije u ovim sektorima je rezultat niske cene električne energije u odnosu na druge energente (potrošnja električne energije po stanovniku iznosila je 3.520, 3.378, 3.396 i 3.582 kWh/stanovniku u periodu od 2005. do 2008. godine).

Tabela 12.1. Stanje potrošnje finalne energije u periodu od 2005. do 2008. godine u Republici Srbiji (bez podataka za teritoriju Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija) po sektorima potrošnje i po energentima (Mtoe)

SEKTORI POTROŠNjE ENERGENTI Industrija Saobraćaj Ostalo Efikasnost transformacija (FE/PE) 0,51 0,514 0,525 Potrošnja PE po stanovniku (kg en/stan.) 1955 1993 2094 Potrošnja el.energije po stanovniku (kg en/stan.) 3378 3396 3582 Učešće domaćinstava u potrošnji el.energije (%) 57 62 56 Učešće el.energije proizvedene iz OIE u ukupnoj el.energiji (%) 29 28 29 Učešće OIE u potrošnji FE (%) 13 11 12

Tokom devedesetih godina prošlog veka došlo je do dramtičnog pada obima industrijskih aktivnosti u Republici Srbiji. Nakon 2002. godine usledilo je intenziviranje proizvodnje, ali ona i dalje nije na zadovoljavajućem nivou, dok niske cene električne energije destimulativno utiču na racionalno korišćenje energije u svim granama industrije.

Pouzdano utvrđivanje finalne potrošnje energije u industriji po industrijskim granama i definisanje energetskih indikatora na bazi raspoloživih podataka trenutno nije moguće. Pored nedostatka podataka o potrošnji finalne energije u industriji, ne postoje ni sistemske analize navedenog sektora u celosti, što dodatno otežava utvrđivenje finalne potrošnje energije u ovom sektoru. Kako bi se prevazišli navedeni nedostaci, u narednom periodu je neophodno sprovesti snimanje stanja kroz sistematske studije, energetske revizije i uvođenja sistema gazdovanja energijom (energetskog menadžmenta) kod velikih potrošača energije. Ovo je značajno i zbog postojanja velikih razlika u pogledu nivoa uposlenosti kapaciteta, ekonomskih prilika i poslovanja, kako između različitih grana industrije, tako i između pojedinačnih preduzeća. Samim tim njihovi udeli u finalnoj potrošnji energije u industriji su veoma neujednačeni i promenljivi.

Potrošnja finalne energije u sektoru saobraćaja je u 2005. godini dostigla nivo iz 1990. godine, kada je iznosila 1,82 miliona toe. U sektoru saobraćaja dominira drumski saobraćaj. Ključni problem u pogledu energetske efikasnosti, zaštite životne sredine, ali i bezbednost u saobraćaju je starost voznog parka u Republici Srbiji. Krajem 2005. godine, prosečna starost celokupnog voznog parka u drumskom saobraćaju iznosila je 15,3 godina od čega je 20 % vozila (preko 400 000) starije od 20 godina. Uz postojeći trend vrlo brzo će 2/3 voznog parka biti starije od 15 godina. Starost voznog parka u železničkom saobraćaju je iznosila 31,1 godinu krajem 2004. godine, u vodnom saobraćaju 37 godina u 2005. godini i u vazdušnom saobraćaju preko 24 godine u 2005. godini, što je za avio-saobraćaj tri puta više od evropskog proseka.

Stepen motorizacije (broj putničkih automobila na 1.000 stanovnika) je nizak u odnosu na evropski prosek. Zaostajanje za zemljama u okruženju je očigledno. Jedino je Rumunija po tom pokazatelju lošija sa 137 vozila na 1.000 stanovnika (u 2003. godini). Republika Srbija je te godine imala 178 vozila na 1.000 stanovnika, da bi se 2005. godine ovaj broj povećao na 189 vozila. Poređenja radi: Hrvataska je imala 322 (2005. godine), Bugarska 239 (2000. godine), Slovačka 236 (2000. godine), Mađarska 277 (2004. godine), Češka 374 (2004. godine) i Nemačka 549 (2004. godine) vozila na 1 000 stanovnika.

Kao i u saobraćaju, i u ovom sektoru je potrošnja finalne energije u 2005. godini skoro dostigla nivo iz 1990. godine kada je iznosila 3,29 M toe. Zaostajanje u energetskoj efikasnosti u zgradarstvu u odnosu na evropske zemlje je evidentno još iz perioda ranih devedesetih godina, što se može ilustrovati poređenjem podataka o prosečnoj potrošnji finalne energije koja se koristi za toplotne usluge (priprema sanitarne tople vode i toplotne energije za grejanje). Tako u Republici Srbiji u 2007. godini srednja godišnja specifična potrošnja toplotne energije za grejanje i pripremu tople vode u stambenim i nestambenim zgradma svedena na 1 m2 neto stambene površine iznosi 228 kWh/m2 dok prosečna potrošnja finalne energije koja se koristi za toplotne svrhe u stambenim zgradama u zemljama EU iznosi 138 kWh/m2. U Švedskoj, zemlji sa hladnijom i dužom grejnom sezonskom potrošnjom u odnosu na našu zemlju, prosečna potrošnja finalne energije u toplotne svrhe iznosi 120 kWh/m2, a u najnovijim zgradama sa najnižim zahtevima za eneregijom ovaj iznos ne prelazi 60−80 kWh/m2.

U Republici Srbiji 26 % od ukupne površine objekata snabdeva se toplotnom energijom iz sistema daljinskih grejanja i individualnih kotlarnica (14 % iz daljinskih sistema i 12 % iz lokalnih kotlarnica), 14 % koristi električnu energiju, 10 % prirodni gas i 50 % koristi čvrsta goriva u lokalnim pećima (ugalj, ogrevno drvo, biomasa iz poljoprivrede, otpad i sl.).

Utvrđeno je da bi prosečna instalisana toplotna snaga za grejanje za stambene zgrade projektovane i građene nakon 1988. godine, od kada je obavezna primena standarda JUS U.15.600 iz 1987. godine, uz striktnu primenu standarda, bila 95 W/m2. To je daleko ispod ustanovljenog republičkog proseka od 160 W/m2.

Doslednom primenom standarda za projektovanje i gradnju objekata ostvarile bi se specifične toplotne snage za sledeće tipove zgrada:

za višeporodične stambene zgrade, zavisno od tipa i spratnosti, maksimalna specifična instalisana toplotna snaga za grejanje − 95 W/m2 i maksimalna srednja godišnja specifična potrošnja finalne energije za grejanje − 100 kWh/m2,

za jednoporodične stambene zgrade maksimalna specifična instalisana toplotna snaga za grejanje − 140 W/m2 i maksimalna srednja godišnja specifična potrošnja finalne energije za grejanje − 150 kWh/m2 i

za nestambene zgrade, zavisno od vrste i opreme za grejanje ovih zgrada, maksimalna specifična instalisana toplotna snaga za grejanje − 115 W/m2 i maksimalna srednja godišnja specifična potrošnja finalne energije za grejanje − 120 kWh/m2.

Broj domaćinstava koja koriste električnu energiju za grejanje iznosi 15 % od ukupnog broja domaćinstava, dok se samo za grejanje utroši 24 % od ukupne potrošnje električne energije u svim domaćinstvima. Preostala električna energija u domaćinstvima, u iznosu od 10.500 GWh, koristi se za: osvetljenje 735 GWh (7%), akumulacione bojlere 2.145 GWh (23%), šporete 3.150 GWh (30%), mašine za pranje 893 GWh (8,5%) i frižidere i zamrzivače 2.625 GWh (25%) i 952 GWh (6,5%) za ostale potrebe.

Zakon o energetici prepoznaje značaj energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i potrošnje energije u okviru definisane energetske politike. Za dobijanje energetske dozvole i licence u sektoru proizvodnje energije Zakon uvodi obavezu ispunjenja propisa i kriterijuma energetske efikasnsti. U sektoru potrošnje energije, Zakon ne nameće konkretne obaveze potrošačima, ali u cilju unapređenja stanja u ovom sektoru stvaren je novi pravni okvir za osnivanje Agencije za energetsku efikasnost.

Energetska efikasnost u sektorima proizvodnje i potrošnje energije u Republici Srbiji će biti posebno obrađena u Zakonu o racionalnoj upotrebi energije, čija je izrada u toku.

Agencija za energetsku efikasnost je, u skladu sa Zakonom o energetici reosnovana sa pravnim stausom posebne organizacije. Zadatak agencije je da sprovodi i predlaže aktivnosti u cilju povećanja energetske efikasnosti i povećanog korišćenja obnovljivih izvora energije, uključujući i pripremu tehničkih i drugih propisa koji se odnose na povećanje energetske efikasnosti. U prethodnom periodu aktivnosti Agencije su uglavnom bile usmerene ka relizaciji pojedinačnih projekata finansiranih od strane različitih investitora i donatora, a pre svega Evropske agencije za rekonstrukcijua (demonstracioni projekti, edukacija i podizanje svesti), dok se u narednom periodu očekuje značajniji doprinos Agenicje upravo u smislu uspostavljanja podsticajnih mera za povećanje energetske efikasnosti.

Pored Agencije za energetsku efikasnost, u Republici Srbiji je osnovano i pet regionalnih centara za energetsku efikasnost, koji su smešteni u pet univerzitetskih centara u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu. Osnivanje regionalnih centara pomognuto je donacijama vlade Kraljevine Norveške. Regionalni centri treba da obezbeđuju sprovođenje regionalnih programa energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije samostalno ili u saradnji sa drugim regionalnim institucijama.

Evropska unija sistemskim merama upućuje zamlje članice na stalno povećanje energetske efikasnosti. U tom smislu usvojene su brojne direktive i postavljeni konkretni ciljevi za povećanje energetske efikasnosti i smanjenja narušavanja postojeće ekološke ravnoteže na Zemlji. Odlučnost i posvećenost naše zemlje evropskim integracijama pokazuje se i nastojanjima da se naši zakoni usklade sa uputsvima EU, uspostavljajući time regulatornu podršku za ostvarenje ciljeva koje one promovišu.

EU i njene članice dodatno promovišu nužnost donošenja konkretnih planova za povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima potrošnje energije [16], [18], [19], [21], [23], [24], [27], [28], [44], [45], [48], [52].

U cilju povećanja energetske efikasnosti kao mere smanjenja emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, EU promoviše primenu novih savremenih tehnologija i čini stalne napore za očuvanje životne sredine [29], [30], [31], [32], [38], [40], [41], [42], [43], [52].

Ugovorom o osnivanju Energetske Zajednice, Republika Srbija obavezala se, između ostalog i da stimuliše primenu mera energetske efikasnosti, a od decembra 2009. godine potpisnice Ugovora preuzele su i obavezu primene sledećih Uputstava iz oblasti energetske efikasnosti: Uputstvo 2002/91/EZ o energetskoj efikasnosti zgrada, Uputstvo 2006/32/EZ o energetskoj efikasnosti pri krajnjoj potrošnji energije i energetskim uslugama, i Uputstvo 92/75/EZ o energetskom označavanju kućnih uređaja i druga uputstva kojim se sprovodi energetsko označavanje kućnih uređaja. Osim toga, u okviru Sekretarijata Energetske zajednice formirana je radna grupa za energetsku efikasnost, koja je sagledala mogućnost uključenja acquis communautaire o energetskoj efikasnosti u Ugovor. U skladu sa obavezama preuzetim Ugovorom o o osnivanju Energetske Zajednice neophodno je do sredine 2010. godine pripremiti i u odgovarajućoj pravnoj formi i zakonom predviđenoj proceduri usvojiti Akcioni plan za povećanje energetske efikasnosti u Republici Srbiji, sa definisanim ciljem smanjenja potrošnje energije.

Da bi se uspostavile mere za povećanje energetske efikasnosti najpre je neophodno identifikovati osnovne barijere za njeno povećanje, koje se mogu klasifikovati kao finansijske, socijalne i tehničke.

Ključne barijere za realizaciju mera za povećanje energetske efikasnosti su nerealni pariteti cena energenata i njihova nestabilnost, a pre svega odnos cena električne energije i goriva.

Pored finansijske, barijere imaju izraženu i socijalnu dimenziju. Naime, decenijama, a naročito tokom devedesetih gorina, energija je posmatrana kao socijalna kategorija. Ovakav trend je nastavljen, pa se znatan deo brige o socijalnom statusu stanovništva u Republici Srbiji odvija preko održavanja cena energije i energenata na veštački niskom nivou, što je destimulativno za sprovođenje mera koje za cilj imaju povećanja energetske efikasnosti.

Tehničke barijere se odnose na zaostajanje u razvoju novih tehnologija, kao i nepostojanje sistematskog pristupa njihovoj promociji i prihvatanju novih tehničko-tehnoških rešenja. Ukoliko u ovoj sferi ne dođe do pomaka, vrlo brzo će ovo biti jedan od ključnih razvojnih problema u Republici Srbiji.

Uspostavljanje realnog pariteta cena energenata i energetskih usluga, praćeno socijalnim programima za one kategorije korisnika energije koje je neophodno subvencionisati, je najbolji i prirodni pokretač aktivnosti na povećanju energetske efikasnosti u svim sektorima.

Praksa razvijenih zemalja je pokazala da država mora imati vodeću ulogu u sprovođenju sistematskih aktivnosti na povećanju energetske efikasnosti. Ovo je pogotovu neophodno u ekonomijama gde su cene energije i energenata pod kontrolom države. U takvim uslovima, krajnji korisnici energiju posmatraju kao nužan trošak čije smanjenje, po pravilu, nije prioritet. To čitavu oblast aktivnosti povećanja energetske efikasnosti udaljava od tržišnog razmišljanja i odvraća interes slobodnog kapitala za ulaganja u takve projekte. U momentu kada energija i energenti postanu roba koja potpuno podleže svim pravilima zakona ponude i potražnje vodeća uloga države više neće biti neophodna. Slobodna investiciona sredstva su, zbog svoje prirode, dostupna samo za projekte čijom se realizacijom ona uvećavaju, pa tada i projekti povećanja energetske efikasnosti postaju ravnopravni za ulaganja.

Do otklanjanja pomenutih ekonomskih barijera vodeća uloga države u pogledu povećanja energetske efikasnosti ogleda se u uspostavljanju adekvatnih pravnih okvira (zakona, podzakonske regulative, propisa itd.) i podsticajnih uslova za primenu brojnih tehničkih mera koje dovode do njenog povećanja, kao i uticanjem na ponašanje krajnjih korisnika putem podizanja njihove svesti u ovoj oblasti.

Pored Vlade, u stvaranju uslova za racionalnu upotrebu energije značajnu ulogu treba da imaju i lokalne samouprave. Opštine su prema Zakonu o energetici zadužene da donose planove razvoja energetike kojima utvrđuju potrebe za energijom na svom području i pribavljaju podatke potrebne za izradu energetskog bilansa Republike Srbije. U cilju sprovođenja ovih aktivnosti, kao i racionalnog gazdovanja energijom na lokalnom nivou, treba stvoriti zakonske uslove i obavezu da opštine uspostave funkciju energetskog menadžera.

Osim toga, uspostavljanje obaveze u pogledu racionalnog gazdovanja energijom tj. uvođenja energetskog menadžmenta, i stalna briga o povećanju energetske efikasnosti u svim sektorima potrošnje i proizvodnje energije nužan su preduslov za realizaciju sistemskih mera povećanja energetske efikasnosti u državi kao celini.

Mere za povećanje energetske efikasnosti koje je potrebno sprovesti u sektorima potrošnje prikazane su u tabeli 12.3.

Mere za povećanje energetske efikasnosti se mogu klasifikovati na sledeći način: reglatorne i podsticajne mere, i tehničke i organizacione mere, po svim sektorima potrošnje energije.

U cilju kreiranja neophodnog pravnog okvira za povećanje energetske efikasnosti, potrebno je što pre doneti Zakon o racionalnoj upotrebi energije i prateću podzakonsku regulativu. Osnovni cilj ovog zakona je da omogući i podstakne odgovorno, racionalno i dugoročno održivo korišćenje energije, da doprinese povećanju sigurnosti snabdevanja energijom, kao i povećanju zaposlenosti i konkurentnosti i poboljšanju stanja životne sredine, preko uspostavljanja širokog tržišta usluga energetske efikasnosti, promene ponašanja i navika u odnosu na upotrebu energije, realizacije programa i projekata i primene drugih mera za unapređenje energetske efikasnosti, odnosno kroz uvođenje minimalnih standarda potrošnje energije, razvoj sveobuhvatnog sistema gazdovanja energijom (energetskog menadžmenta) i sprovođenja energetskih revizija. Zakonom o racionalnoj upotrebi energije, takođe treba stvoriti pravni osnov za uvođenje subvencija, fiskalnih i drugih olakšica i podsticaja za realizaciju projekata koji za cilj imaju povećanje energetske efikasnosti. Zakon je potrebno u što većoj meri uskladiti sa regulativom i praksom EU u pogledu energetske efikasnosti u skladu sa Nacionalnim planom evropskih integracija i Ugovorom o Energetskoj zajednici.

Za uspešnu realizaciju programa projekata i mera koji za cilj imaju povećanje energetske efikasnosti neophodno je formiranje Fonda za energetsku efikasnost, koji treba da bude osnovan izmenama i dopunama Zakona o energetici. Zakonom kojim se osniva Fond za energetsku efikasnost, pored ostalog, treba definisati: izvore prihoda fonda, prava za korišćenje fonda, upravljanje fondom, obim i način korišćenja fonda od strane svih korisničkih kategorija ili pojedinačnih korisnika i način kontrole korišćenja fonda.

Pored osnivanja Fonda za energetsku efikasnost, Ministrstvo rudarstva i energetike i Agencija za energetsku efikasnost u saradnji sa drugim resornim ministarstvima i relevantnim ustanovama, treba da radi i na kreiranju drugih podsticaja za primenu mera energetske efikasnosti kako u sektorima potrošnje tako i u sektorima proizvodnje energije, kao što su:

obezbeđivanje raznih poreskih i drugih olakšica za firme koje sprovode projekte u cilju unapređenja energetske efikasnosti;

uvođenje principa energetske efikasnosti u javne nabavke, ali i u kriterijume za dodelu sredstava drugih fondova, pa i kredita;

saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama u cilju realizacije povoljnih kreditnih aranžmana;

privlačenje interesa i izgradnja kapaciteta lokalnih banaka da kreditiraju projekte iz oblasti racionalne upotrebe energije;

stvaranje zakonskih uslova za posebnu vrstu finansiranja od „treće strane”, odnosno za rad ESCO kompanija koje sprovode mere štednje (u firmama ili opštinama), a svoje usluge naplaćuju iz ostvarenih energetskih ušteda;

sprovođenje aktivnosti u cilju otvaranja mogućnosti za korišćenje Mehanizma čistog razvoja Kjoto protokola za realizaciju projekata energetske efikasnosti.

U nastavku su predstavljene regulatorne i podsticajne mere energetske efikasnosti za pojedinačne sektore potrošnje:

Paket regulatornih i podsticajnih mera za povećanje energetske efikasnosti u industriji treba da uključi i:

Stvaranje uslova za sprovođenje uporednih analiza proizvodnih indikatora (benchmarking) industrijskih preduzeća

Stvaranje regulatornih uslova za uspostavljanje standarda i procedura energteskih revizija u industriji. Ovu meru je neophodno sprovesti najpre za energetski intenzivna, a potom i ostala industrijska preduzeća, koja ih mogu realizovati i pre stupanja obaveze na snagu na dobrovoljnoj bazi uz mogućnost finansijske podrške Fonda za energetsku efikasnost. Pri tome je neophodno sertificirati kompetentnost revizora i standardizovati postupke pregleda i izveštavanja.

Sektor saobraćaja

Paket regulatornih i podsticajnih mera koji će omogućiti povećanje energetske efikasnosti u saobraćaju treba da uključuji i:

Propisivanje minimalnih stabdarda energetske efikasnosti prevoznih sredstava u skladu sa propisima i standardima. EU.

Sprovođenje promotivnih kampanja o eneregtski efikasnom ponašanju u saobraćaju.

Planiranje i uspostavljanje energetski efikasnih saobarćajnih sistema. Poboljšati: planiranje saobraćaja u gradovima, uključiti alternativne načine prevoza, poboljšati infrastrukturu javnog prevoza, uvesti energetski efikasna vozila i alternativna goriva itd.,

Podsticanje korišćenje vozila sa emisijama ispod 120 gCO2/km

Sektor zgradarstva

Paket regulatornih i podsticajnih mera koji će omogućiti povećanje energetske efikasnosti u zgradarstvu treba da uključi:

Usvajanje i primena regulative koja će obezbediti primenu Uputsva EU 2002/91/EC o energetskoj efikasnosti zgrada;

Kontinualno vođenje promotivnih kampanja za podizanje svesti građana o značaju i merama racionalne upotrebe energije i povećanja energetske efikasnosti;

Obavezu uvođenja sistema energetskog menadžmeta u javne objekte i objekte komercijalnih usluga kao i obavezu sprovođenja periodičnih energtskih revizija ovih objekata;

Uvesti i promovisati sistem korišćenja energetskih oznaka uređaja koji se koriste u domaćinstvima;

Usvojiti minimalne standrade energetske efikasnosti uređaja i opreme koji se mogu naći na tržištu;

Stvoriti regulatorne uslove za uvođenje naplate usluge grejanja po količini isporučene toplotne energije, koja bi se utvrđivala merenjem u cilju stvaranja uslova i motivacija korisnika sistema daljinskog grejanja da ulažu u mere energetske efikasnosti;

Redovna inspekcijska kontrola kotlova i klimatizaciono-ventilacionih sistema zgrada;

Uvođenje mehanizama ocene projekata na temelju analize troškova životnog veka projekta, a ne samo na temelju investicionih troškova, čime će se omogućiti transformacija tržišta prema energestki efikasnijim proizvodima i projektima;

Osnivanje podsticajnih fondova i uvođenje drugih podsticajnih mera za poboljšanje toplotne zaštite postojećih stambenih zgrada;

Osnovna organizaciona mera koja ima za cilj racionalnu upotrebu energije podrazumeva uvođenje obaveze gazdovanja energijom (energetskog menadžmenta) za velike potrošače energije. Pod ovom merom podrazumeva se organizovan način praćenja potrošnje energije i preduzimanje mera za njeno smanjenje i povećanje energetske efikasnosti kroz imenovanje osoba zaduženih da vode računa o racionalnoj upotrebi energije (energetskih menadžera) i uvođenja sistema obavezujućeg izveštavanja o potrošnji energije i preduzetim merama. Mera se uvodi postepeno, ne zahteva posebna investiciona sredstva (realizuje se iz tekućeg održavanja), a prema iskustvima razvijenih zemalja u kojima ova praksa postoji dugi niz godina, donosi minimalne godišnje uštede u industriji, komunalnoj energetici i JKP od 3% potrošnje finalne energije u ovim sektorima, odnosno godišnju uštedu od 23,7 miliona EUR. Za realizaciju mere neophodno je usvajanje Zakona o racionalnoj upotrebi energije a nužno je razviti i sprovesti i obuku kadrova da obavljaju poslove energetskog menadžera. Energetski menadžment je neohodno uvesti i na lokalnom nivou i u državnim institucijama.

U sektoru industrije i zgradarstva od velikog je značaja i izrada energetskih revizija koje imaju za cilj snimanje postojećeg stanja potrošnje i identifikovanje mera za unapređenje energetske efikasnosti.

U sektoru industrije moguće je ostvariti smanjenje potrošnje energije za 15 % u periodu do 2012. godine sprovođenjem sledećih mera.

Znatan potencijal se nalazi u poboljšanju procesa sagorevanja uz regularnu inspekcijsku kontrolu izvršenja ove obaveze. Ovom merom je moguće smanjiti potrošnju energije u industriji za 2–3%, šti iznosi 0,0809 miliona toe (0,9402 TWh) ili 28,2 miliona evra smanjenja troškova za gorivo. Za realizaciju ove mere nisu neophodna dodatna sredstva. Mogu se koristiti postojeći fondovi sredstva održavanja. Međutim, neophodno je doneti uredbu i obavezati energetske subjekte da meru sprovode redovno i da inspekcije striktno kontrolišu izvršenje ove obaveze;

Korišćenjem efekata koji se ostvaruju dogradnjom kondenzacionih površina na kotlovima u industriji i u toplanama koji su projektovani i građeni za mazut, a sada se u njima sagoreva prirodni gas, može se ostvariti povećanje energetske efikasnosti ovih kotlovskih jedinica za 6–7 %. To je dodatni potencijal i treba ga iskoristiti, jer se investicija, po pravilu, otplaćuje za manje od godinu dana ukoliko kotao radi 4 500 sati godišnje. Ova mera se može ostvariti kroz obaveze propisane Zakonom o racionalnoj upotrebi energije i delimičnim podsticajem od države, odnosno sopstvenim sredstvima preduzeća;

Poboljšanjem kontrole i regulisanja procesa korišćenja energije u skoro svim industrijskim grupacijama moguće je, prema iskustvima iz zemalja u kojima je ova mera realizovana, povećanje energetske efikasnosti za 5%. To bi na nivou ukupne industrije kod nas iznosilo 0,1617 miliona toe (1,8804 TWh) ili smanjenje troškova za energiju od 56,4 miliona EUR.

Korišćenje otpadne toplote iz energetskih postrojenja i proizvodnih procesa je potencijal za povećanje energetske efikasnosti koji može iznositi i do 20% od ukupnih toplotnih potreba proizvodnje. Tipičan je za procese sušenja, procese u hemijskoj i prehrambenoj industriji, industriji građevinskog materijala i sl. Osnovna poteškoća je u činjenici nestabilnog rada skoro cele industrije u Republici Srbiji i nepostojanja pouzdane baze za preciznije utvrđivanje ovog potencijala i njegovog mogućeg udela u smanjenju ukupne potrošnje energije u industriji.

Energetska integracija proizvodnog procesa, pogotovu u hemijskoj industriji, predstavlja potencijal kojim je moguće povećati energetsku efikasnost toplotnih sistema fabrike i do 5% uz relativno kratak period otplate (po pravilu kraći od godinu dana, a ne duže od tri godine). Poteškoće u preciznoj oceni ove mere su iste prirode kao i za prethodnu meru. Obe se mogu rešavati primenom budućeg Zakona o racionalnoj upotrebi energije.

Zamena postojećih motora. U konzumu je instalisano 4 000 MW elektromotora. Njihovom zamenom motorima više energetske efikasnosti klase EF1 i EF2 ostvaruje se efekat od smanjenja potrošnje električne enrgije od 188 GWh godišnje ili 7,5 miliona EUR. Investicija za realizaciju ove mere iznosi 200 miliona EUR. Mera donosi znatne energetske efekte, ali je njena realizacija ekonomski nerealna sa postojećim cenama električne energije, jer u sadašnjim uslovima rada fabrika i cenovnih pariteta krajnjim korisnicima donosi efekte tek nakon 15 godina. Realizacija ove mere je u sadašnjem trenutku realna samo uz subvencije države kao deo strateškog razvoja i intenziviranje proizvodnje motora klase EF1 i EF2.

Sektor saobraćaja

Mere koje je potrebno sprovesti u sektoru saobraćaja su sledeće:

Donošenje nacionalne strategije i specifičnih programa razvoja saobraćajnih sistema u okviru koje bi se posebna pažnja posvetila i povećanju energetske efikasnosti u sektoru saobraćaja.

Podmlađivanje voznog parka u svim sektorima saobraćaja sa ciljem povećanja enegteske efikasnosti. Za realizaciju ove mere poželjno bi bilo uvođenje mera za stimulisanje nabavke novih automobila i destimulisanje korišćenja vozila starijih od 15 godina.

Sektor zgradarstva

U ovom sektoru definisane su sledeće aktivnosti koje je potrebno realizovati:

Prelazak sa grejanja na električnu energiju na druge vidove energije. Procena je da je smanjenje sadašnjeg opterećenja elektroenergetskog sistema za grejanje električnom energijom, koje iznosi 3 062 MW, realno moguće za 1 222 MW zamenom sistemima daljinskog i centralnog grejanja ili prirodnog gasa, što donosi godišnju uštedu u električnoj energiji od 1 500 GWh. Vrednost te energije je, po trenutnoj nabavnoj ceni električne energije na tržištu, 60 miliona evra godišnje. Ovu meru je moguće realizovati koordiniranom akcijom Ministarstva rudarstva i energetike, EPS-a i distributera toplotne energije i prirodnog gasa. Za to je potrebna planska gradnja ovih sistema na područjima gde dominira grejanje električnom energijom. Verovatno je da je za takve zone pogodniji razvoj sistema prirodnog gasa zbog jednostavnije gradnje i jeftinije instalacije. Međutim, ova mera zbog moguće visine investicije zahteva detaljne pojedinačne analize za svaki lokalitet posebno. Visina svake parcijalne investicije zavisi od velikog broja parametara za oba sistema i nije im lako dati generalnu prednost osim krajnje uopšteno;

Zamena sijalica u domaćinstvima i poslovnim objektima. Broj domaćinstava sa jednotarifnim brojilom iznosi 1 250 755 i sa dvotarifnim 1 691 610. Električnu energiju realno koristi 2 700 000 domaćinstava. Osim toga, na niskom naponu I i II stepena ima 300 000 drugih korisnika, što ukupno iznosi 3 000 000 korisnika. Zamenom samo po dve sijalice od po 100 W odgovarajućim fluoroscentnim od po 20 W postiže se ušteda električne energije od 701 GWh i oslobođa kapacitet izvora od 480 MW ili 28 miliona evra. Ulaganje za realizaciju ove mere (kupovina sijalica) iznosi 18 miliona evra sa periodom otplate od 8 meseci. Realizacija mere je moguća na razne načine, pa čak i poklanjanjem sijalica uz odgovarajuću medijsku promotivnu kampanju, jer je efekat izuzetno značajan za Elektroprivredu Srbije i državu. Time bi se omogućio postepen prelazak na korišćenje samo ovih visokoefikasnih sijalica;

Donošenje novih propisa o spoljnim projektnim temperaturama. Saglasno Zakonu o standardizaciji, potrebno je da sve opštine donesu propis sa novim spoljnim projektnim temperaturama. Cilj ove mere je: smanjenje projektne instalisane snage kućnih instalacija i izvora za grejanje zgrada, povećanje energetske efikasnosti u korišćenju grejnih postrojenja i smanjenje investicionih troškova za ova postrojenja. Povećanjem srednje projektne temperature na nivou države za 4oC ostvaruje se ušteda energije za grejanje od 10% (realizacijom ove mere bi se eliminisalo sada evidentno zagrevanje prostorija iznad prejektno datih vrednosti). Realizacija mere ne zahteva investiciona sredstva;

Dosledna primena SRPS U J5.600 iz 1998. godine. Doslednom primenom sada važećeg JUS.U. J5. 600 i drugih pratećih standarda o projektovanju novih stambenih zgrada i njihovoj termičkoj zaštiti moguće je smanjiti projektnu instalisanu snagu za grejanje za 30–40 % i ostvariti približno toliku uštedu u energiji za grejanje. Realizacija mere zahteva samo striktno izvršenje i poštovanje postojećih propisa i ostvarenje realnih cena stanova uz kontrolu energetskog kvaliteta objekta pri primopredaji zgrada i grejnih sistema u njima. Potrebno je usvojiti maksimalnu dozvoljenu vrednost finalne energije za grejanje zgrada od 100 kWh/m2 godišnje i projektanta obavezati da se toplotno fizičkim karakteristikama ta vrednost zadovolji. Podatak o godišnjoj potrošnji energije treba da bude sastavni deo dokumentacije zgrade. Određivanje potrošnje na osnovu projekta i primopredajnog zapisnika bio bi zadatak licenciranih pojedinaca;

Prelazak sa paušalnog na obračun za grejanje i pripremu tople vode prema merenju potrošnje toplotne energije. Saglasno Zakonu o energetici i uvođenju principa da za sve tarifne kupce cena toplotne energije treba da bude jednaka uvesti obavezu merenja angažovane toplotne energije za grejanje i potrošnje energije za grejanje i pripremu tople vode na kućnim podstanicama, merodavnim za obračun troškova za grejanje i pripremu tople vode (TPV). Izbor načina deobe ukupno potrošene energije i troškova za višeporodične zgrade i nestambene zgrade treba da bude u obavezi korisnika zgrade. Prema iskustvima drugih zemalja gde je to učinjeno (i u delovima sistema u Beogradu i Novom Sadu) uvođenjem obračuna troškova po izmerenim vrednostima potrošnje, postiže se smanjenje potrošnje od 10%;

Za zamenu prozora, u svim višeporodičnim zgradama priključenim na siteme centralnog grejanja, u 60% višeporodičnih stambenih zgrada koje sada koriste električnu energiju, u svim jednoporodičnim zgradama sa centralnim grejanjem i 40% jednoporodičnih zgrada grejanih na električnu energiju ili priključenih na prirodni gas potrebno je 936 miliona EUR za višeporodične stambene zgrade odnosno 1326 miliona EUR za jednoporodične stambene zgrade. Ukupni efekat ušteda finalne energije za grejanje realizacijom ove investicije iznosi oko 7,4 TWh godišnje (4,05 TWh za višeporodične i 3,35 TWh za jednoporodične zgrade) i kada bi se taj novac uložio sada, srednjo period otplate bi iznosio 8,9 godina (za višeporodične 7,1 godina uz godišnje uštede 132 miliona EUR i za jednoporodične 10,8 godina uz godišnje uštede od 122,7 miliona EUR). U periodu 2007–2012. godine predviđena je realizacija investicija kojom bi se ostvarila ušteda od 10% ovog potencijala;

Za troškove poboljšanja izolacije zidova objekata iz prethodnog stava treba uložiti 341 milion EUR za višeporodične zgrade i 497,9 miliona EUR za jednoporodične zgrade. Ukupan efekat realizacije ove mere je ušteda finalne energije za grejanje od oko 3,5 TWh godišnje (1,9 TWh za višeporodične i 1,6 TWh za jednoporodične zgrade). U periodu 2007–2012. godine predviđena je realizacija investicija kojom bi se ostvarila ušteda od 10% ovog potecijala;

Donošenje propisa o obavezi graditelja novih i vlasnika postojećih zgrada da pribave sertifikat o energetskoj efikasnosti zgrade;

Za nove zgrade, koje će se grejati iz sistema daljinskog ili centralnog grejanja, uvesti obavezu pripreme TPV u podstanicama i kotlarnicama ovih sistema.

PRAćENJE REALIZACIJE PROGRAMA U DELU ENERGETSKE EFIKASNOSTI

U cilju praćenja realizacije ovog Programa u oblasti energetske efikasnosti potrebno je:

uspostaviti bazu energetskih indikatora. Pošto ne postoje pouzdani detaljni podaci o potrošnji finalne energije, neophodno je u narednom periodu sprovesti istraživanja, studije i analize koje bi omogućile prikupljanje relevantnih podataka o stanju potrošnje energije u svim sektorima potrošnje (industrija, saoboraćaj, domaćinstva, javne i komercijalne delatnosti i poljoprivreda);

izgraditi i ojačati kapacitete Agencije za energetsku efikasnost i ministarstva nadležnog za poslove državne uprave u oblasti rudarstva i energetike;

obezbediti aktivno učešće drugih relevantnih institucija u realizaciji Programa.

ZAKLJUčAK

U svim sektorima finalne potrošnje energije: industriji, zgradarstvu i saobraćaju uočava se zaostajanje u pogledu energetske efikasnosti, kako u odnosu na razvijene evropske zemlje, tako i u odnosu na neke zemlje iz našeg neposrednog okruženja. Povećanje energetske efikasnosti mora da predstavlja trajan proces u svim sektorima proizvodnje i potrošnje energije, što je danas redovna praksa u celom progresivnom svetu.

Imajući u vidu da je u Republici Srbiji energija još uvek znatan instrument socijalne politike, razumno je da pariteti cena energenata i energetskih usluga nisu realni. Međutim, to deluje destimulativno za aktivnosti povećanja energetske efikasnosti. Zbog toga je u cilju ostvarenja ove ideje i radi njenog sistematskog povećanja neophodna vodeća uloga države.

Postojeći pravni okvir nije dovoljano obavezujući za sektore potrošnje, u pogledu povećanja energetske efikasnsti. Pored dalje podrške radu Agencije za energetsku efikasnost država mora u narednom periodu što pre da donese Zakon o racionalnoj upotrebi energije, kao i da osnuje Fond za energetsku efikasnost i sprovede druge regulatorne, podsticajne i organizacione mere opisane u ovom poglavlju kako bi se omogućila realizacija identifikovanih prioritetnih mera energetske efikasnosti.

U cilju praćenja realizacije Programa neophodno je utvrditi energetske indikatore za sektore potrošnje. Država, takođe, mora postepeno potpuno liberalizovati tržište energije i energenata. Time bi se stvorili uslovi zainteresovanosti slobodnog investicionog kapitala za projekte povećanja energetske efikasnosti. Do tada su državni podsticaji neophodni za realiazciju ideje povećanja energetske efikasnosti. Ovim putem bi se postepeno ostvarila i integracija celine energetike u sisteme EU.

Tabela 12.3. Mere za povećanje energetske efikasnosti u industriji, saobraćaju i zgradarstvu do 2012. godine

Redni broj 1. 4. 10. 12. Supstitucija grejanja na električnu energiju 1.500 GWh 60 U milionima RSD 1.207,4 1.255,4 1.372,4 U hiljadama EUR 15.092 15.693 17.155

Na identičan način urađen je proračun formiranja sredstava Fonda po osnovu naknada na potrošnju prirodnog gasa u energetskoj potrošnji u iznosu od 0,5% od cene gasa kod krajnjih potrošača. Za procenjeni rast potrošnje gasa do 2012. godine u pojedinim sektorima potrošnje (termoelektrane-toplane, gradske toplane, industrijske energane, industrija, saobraćaj i domaćinstva) rezultati proračuna naknada uz uvažavanje važećih tarifnih stavova za isporuku gasa dati su u tabeli 14.2.

Tabela 14.2. Proračun nakanda od prirodnog gasa kao deo prihoda Fonda

Naknade od prir. gasa (0,5%) 2010. 2011. 2012. U milionima RSD 363,6 381,5 402,4 U hiljadama EUR 4.545 4.769 5.030

Koristeći procenjeni rast potrošnje pojedinih vrsta tečnih derivata tokom posmatranog perioda do 2012. godine, zasnovan na predlogu energetskog bilansa za 2009. godinu i pretpostavljenom rastu potrošnje po stopi od 2% godišnje i procene rafinerijskih cena pojedinih derivata uz primenu doprinosa od 0,5% na vrednost prihoda ostvarenog prodajom tečnih derivata za formiranje dela sredstava Fonda obračunata je dinamka priliva sredstava u Fond koja je data u tabeli 14.3.

Tabela 14.3. Proračun naknada od tečnih goriva kao deo prihoda Fonda

Naknade od tečnih goriva (0,5%) 2010. 2011. 2012. U milionima RSD 631,8 646,7 658,4 U hiljadama EUR 7.897 8.084 8.230

Zbirni iznos sredstava koja bi bila prikupljena u Fondu za energetsku efikasnost po osnovu naknada računatih po pretpostavljenoj stopi od 1% za utrošenu električnu energiju i po 0,5% za energetsku potrošnju prirodnog gasa i tečnih goriva prikazan je na slici 14.1.

Slika 14.1. Dinamika ukupnog prihoda Fonda od namenskih taksi

[pic]

Budžet Republike Srbije kao mogući izvor za formiranje sredstava Fonda ne ocenjuje se kao realna opcija za podsticanje energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije, pre svega, zbog već izvesnog visokog udela u društvenom proizvodu i otežanog kandidovanja Fonda kao novog potrošača koji bi na taj način kao budžetski potrošač izgubio svoju izvornu samostalnost.

Najznačajniji program koji se finansira direktno iz budžeta, a u vezi je sa aktivnostima povećanja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije je Nacionalni program energetske efikasnosti koji se finansira sredstvima Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. Sredstva Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj namenski su određena Budžetom Republike Srbije za finansiranje istraživanja i razvoja u svim oblasima, pa i u oblasti energetike. Sredstva izdvojena za finansiranje istraživanja u oblasti energetike usmerena su na razvoj energetskih tehnologija. Nacionalni program energetske efikasnosti troši preko 1 milion EUR iz budžeta i u potpunosti će ostvariti svoju ulogu ako se uz finansiranje sredstvima novog Fonda obezbede gradnje i ispitivanja pilot i demonstracionih postrojenja u prioritetnim oblastima koje bude definisao budući republički program energetske efikasnosti.

U periodu posle 2000. godine donacije su bile značajan izvor sredstava za rehabilitaciju proizvodnog energetskog sektora, koji je u velikoj meri bio degradiran i praktično ugrožen dugogodišnjim izostankom redovnog održavanja. Evropska unija je donacijama pomogla osnivanje i početak rada Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije, kao i osnivanje i početak rada Agencije za energetiku Republike Srbije. Poslednjih godina se donacije za energetiku i druge oblasti postepeno smanjuju, prelazeći u meke i komercijalne kredite koji se dodeljuju energetskom sektoru uglavnom za ekološke sanacije postojećih i investicije u nove objekte.

Tekuće donacije za energetski sektor mogu delom biti preusmerene na Fond za energetsku efikasnost. Međutim, budući da su te donacije najčešće direktno usmerene na konkretne projekte ili u jedinice lokalne samouprave, nije realno očekivati njihovo značajnije učešće u ukupnim sredstvima koje Fond dobija iz drugih izvora.

Krediti se mogu uzeti kao realan izvor prihoda, bilo direktno bilo preko Fonda. Globalni fond za zaštitu životne sredine (Global Environmental Facility-GEF) je jedan od međunarodnih fondova koji se može eventualno koristiti za te svrhe. Mnogo realnije je računati na to da Republika Srbija, sa stanovišta svog sadašnjeg razvojnog statusa, privlačenje stranih investicija u energetiku može ostvariti po fleksibilnim mehanizmima Kjoto protokola.

Mehanizam čistog razvoja (Clean Development Mechanism-CDM) pruža mogućnost industrijski razvijenim zemljama da, ukoliko im je to jevtinije, izvrše finansiranje energetskih projekata u drugim zemljama kojima se redukuju emisije gasova sa efektom staklene bašte, pri čemu se takvim projektima ostvareni (i sertifikovani) ukupni iznosi redukcije emisija, srazmerno procentualnom učešću u ukupnim investicijama, pripisuju kao ispunjavanje obaveza u pogledu smanjenja emisija zemljama koje investiraju. Na taj način se obezbeđuje ne samo globalno smanjenje emisija gasova koji zagađuju životnu sredinu ili izazivaju klimatske promene, već se vrši i ekonomski podsticaj za uvođenje novih energetski efikasnijih tehnologija i za primenu obnovljivih izvora energije u zemljama koje za to nemaju sopstvenih finansijskih sredstava. Podrazumeva se da se za taj sertifikovani iznos umanjuje obaveza zemlje investitora CDM projekta.

Republika Srbija, sa stanovišta svog sadašnjeg razvojnog statusa, privlačenje stranih investicija u energetiku može ostvariti kroz Mehanizam čistog razvoja (Clean Development Mechanism-CDM), jedan od fleksibilnih mehanizama Kjoto protokola, čiji je Srbija potpisnik. Da bi se Mehanizam čistog razvoja mogao primenjivati, Vlada Republike Srbije je formirala Naimenovano nacionalno telo (Designated National Authority-DNA). Jasno je da postoji interes Republike Srbije da na ovaj način obezbedi nedostajuća finansijska sredstva, ali zahteva poseban oprez zbog mogućih negativnih posledica prenosa prava na emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Svetska banka direktno finansira relativno veliki broj projekata za povećanje energetske efikasnosti u Republici Srbiji, delom u vidu donacija, a delom putem odobravanja mekih kredita pod tzv. IDA uslovima. Zato se može pretpostaviti da će ona nastaviti da podstiče takve projekte i putem budućeg Fonda za energetsku efikasnost u slučaju da pružaju mogućnost ostvarivanja relativno visoke interne stope povraćaja reda 15% i više. Jedan od značajnijih projekata finansiran kreditom Svetske Banke pod povoljnim uslovima je sanacija, rekonstrukcija i racionalizacija sistema snabdevanja energijom za Klinički centar Srbije u vrednosti od 21 milion USD.

U toku je realizacija nastavka projekta “Energetska efikasnost u Srbiji”, čija je vrednost 28 miliona USD, sa ciljem energetske revitalizacije odabranog broja javnih zgrada: škola, zdravstvenih ustanova, i ustanova socijalne zaštite u Republici Srbiji.

Očekuje se da će ova finansijska institucija i dalje podsticati značajne projekte energetske efikasnosti, kreditiranjem pod povoljnim uslovima, bilo direktno bilo posredstvom budućeg Fonda za energetsku efikasnost.

Značajnu ulogu u finansiranju projekata energetskle efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije u okviru programa rada budućeg Fonda, koji će se moći kandidovati, pre svega, kod velikih međunarodnih banaka, kao što su Svetska banka, EBRD uključujući i Evropsku investicionu banku. Krediti koje bude pod povoljnim uslovima odobravala ova banka mogu biti vrlo značajan faktor za izvore Fonda, ali uz vrlo transparentno modeliranje načina kandidovanja i njihovog servisiranja.

Za projekte energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije mogu se koristiti i strani nacionalni fondovi. Fond SAD (USAID) već finansira projekte za kombinovani gasno-parni ciklus i kogeneraciju u Republici Srbiji, Nemački KfW i SIDA iz Švedske uključeni su u podsticanje projekata daljinskog grejanja, a Vlada Kraljevine Norveške je pomogla osnivanje regionalnih centara energetske efikasnosti, te pomaže realizaciju i ovog projekta, kao i projekata za primenu obnovljivih izvora energije. Stoga je realno očekivati da će ove i druge strane nacionalne finansijske institucije nastaviti da pomažu ovakve projekte, direktno ili preko Fonda.

Pored finansiranja konkretnih projekata iz oblasti povećanja energetske efikasnosti na bespovratnoj osnovi, značajan udeo angažovanja budućeg Fonda zasnivao bi se i na kreditnoj osnovi, čime bi se obezbedio status njegove obnovljivosti, uz povoljne kreditne uslove, znatno niže od tržišnih. Taj mehanizam nužno je i zakonski uskladiti, imajući u vidu opšte pristupe u vezi sa kreditnim aranžmanima banaka. Gledano dinamički, realnost primene tog mehanizma može se očekivati od 2010. godine ili još kasnije.

Potencijalni izvori prihoda budućeg Fonda za energetsku efikasnost, koje je realno moguće aktivirati u srednjoročnom periodu do 2012. godine, obuhvataju naknadu na potrošnju električne energije, prirodnog gasa i tečnih goriva prema tački 14.7.1. Ukupni prihodi Fonda prema pretpostavkama uvođenja naknada na isporučenu električnu energiju, prirodni gas i tečna goriva prikazani su na slici 14.1. Osim ovih izvora, moguće je računati sa finansiranjem Fonda iz donacija, kao i iz kredita i revolving kredita. Na osnovu tih pretpostavki u sledećem poglavlju je sačinjena dinamička projekcija prihoda Fonda do 2012. godine.

Na osnovu procena o mogućim izvorima i njihovim kvantifikacijama u tabeli 14.4 dati su mogući godišnji bilansi priliva sredstava u Fond. Uvaženo je da za 2009. godinu nije realno računati sa uspostavljanjem svih potrebnih instrumentarija, a naročito zakonskih, od početka godine, tako da je usvojeno da priliv počne u 2010. godini.

Tabela 14.4. Projekcija priliva sredstava u Fond do 2012. godine

Projekacija priliva sredstava u Fond do 2012. godine (u hiljadama EUR) IZVORI FONDA Procena priliva sredstava 2010. 2011. 2012. Naknada na potrošnju električne energije 15.092 15.693 17.155 Naknada na potrošnju gasa 4.545 4.769 5.030 Naknada na potrošnju derivata 7.897 8.084 8.230 Donacije 1.000 1.000 1.000 Krediti 2.880 3.150 4.140 Revolving krediti 200 2.700 3.600 UKUPNO – IZVORI 31.614 35.396 39.155

Sa ovim sredstvima moguće je razviti široku lepezu angažovanja budućeg Fonda za energetsku efikasnost na konkretnim projektima i stimulacijama. U poglavlju 14.8.3. prikazana je dinamička projekcija plasmana ukupnih sredstava Fonda.

Struktura plasmana sredstava Fonda prema sektorima potrošnje energije procenjena je uzimajući u obzir njihovo procentualno učešće u potrošnji finalne energije ostvarene u 2007. godini. U toj potrošnji industrija i poljoprivreda su učestvovale sa 31,3%, domaćinstva sa 34%, javne i komercijalne delatnosti sa 13,7% i saobraćaj sa 21%. Očekivana struktura plasmana sredstava Fonda po sektorima potrošnje energije, uz pretpostavljenu strukturu plasmana od 70% za projekte energetske efikasnosti i 30% za korišćenje obnovljivih izvora energije, bila bi 23,5% za industriju i poljoprivredu, 36,5% za domaćinstva, 30% za javne i komercijalne delatnosti i 10% za saobraćaj. Procenjena struktura mogućeg plasmana sredstava Fonda predstavljena je u tabeli 14.5.

Tabela 14.5. Struktura plasmana sredstava Fonda do 2012. godine

Godina Industrija i poljoprivreda Domaćinstva Javne i komerc. delatnosti Saobraćaj (EUR) (EUR) (EUR) (EUR) 2010. 7.429.000 11.539.000 9.484.000 3.161.000 2011. 8.318.000 12.919.000 10.619.000 3.540.000 2012. 9.201.000 14.292.000 11.747.000 3.916.000

Uvod

Zakonom o energetici definisano je da energetska politika Republike Srbije obuhvata mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi utvrđarivanja dugoročnih ciljeva u oblasti energetike, između kojih je naglašeno i unapređenje zaštite životne sredine.

Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike do 2012. godine, kroz izradu svih definisanih odeljaka, mora biti u skladu sa važećim domaćim propisima u oblasti zaštite životne sredine i energetike, kao i važećim nacionalnim strategijama za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja i Akcionog plana za realizaciju Nacionalne strategije održivog razvoja i odgovarajućim Evropskim direktivama iz oblasti energetike i zaštite životne sredine, odgovarajućim preporukama i drugim tehničkim standardima.

Zakonom o energetici predviđeno je da se Program ostvarivanja Strategije razvoja energitike Republike Srbije usklađuje prema realnim potrebama za energijom i energentima najmanje svake druge godine.

Reviziji postojećeg odeljka „Zaštita životne sredine” se pristupilo kako bi se uzele u obzir izmene i dopune postojećih nacionalnih propisa, kao i donošenje nove zakonske regulative iz oblasti zaštite životne sredine.

U periodu od kada je program usvojen nekoliko međunarodnih ugovora iz oblasti zaštite životne sredine je ratifikovano, a posebno treba ukazati na Kjoto protokol pod Okvirnom Konvencijom Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, kao i na Ugovor o osnivanju energetske zajednice.

Jedan od takozvanih „fleksibilnih mehanizama” za realizaciju Kjoto protokola je od posebnog značaja za Republiku Srbiju, jer je njime stvorena osnova za lakši pristup čistijim i energetski efikasnijim tehnologijama, većoj primeni obnovljivih izvora energije, što pored osnovnog cilja smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), koji doprinose promeni klime, u širem kontekstu je u neposrednoj funkciji realizacije koncepta održivog razvoja, to jest jedne od njegovih osnovnih komponenti, unapređenja zaštite životne sredine, posebno u energetskom sektoru.

Ratifikacijom Ugovora o osnivanju energetske zajednice Republika Srbija je prihvatila da usaglasi svoje zakonodavstvo sa odredbama Evropske Unije (EU) u nekoliko ključnih oblasti, koje će doprineti da zaštita životne sredine u oblasti energetike bude značajno unapređena. To se pre svega odnosi na Uputstvo 2001/80/EC o ograniičenju emisija određenih zagađivača iz velikih ložišta, Uputstvo 85/337/EEC o proceni efekata određenih javnih i privatnih radova na životnu sredinu, Uputstvo 1999/32/EC o smanjenju sadržaja sumpora u određenim tečnim gorivima i Uputstvo 74/409/EEC o očuvanju staništa divljih ptica.

Prema nedavnom izveštaju Sekretarijata Energetske zajednice, Republika Srbija je postigla najveći napredak u transponovanju direktive o proceni efekata određenih javnih i privatnih radova na životnu sredinu, kroz zakon o proceni uticaja na životnu sredinu i pratećim zakonskim dokumentima, kao i Uputstva 74/409/EES o očuvanju staništa divljih ptica, kroz Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o lovstvu.

Uputstvo 2001/80/ES je delimično implementirana kroz Zakon o integrisanoj kontroli i sprečavanju zagađenja, a određeni elementi i Zakonom o zaštiti vazduha.

Kada je u pitanju domaća zakonska regulativa iz oblasti zaštite životne sredine, posebno ona koja ima neposredne i posredne implikacije za sektor energetike, treba ukazati da je nadležno ministarstvo za oblast životne sredine, uložilo značajne napore da se tokom 2009. godine usvoji veći broj novih zakona, a neki od nedavno usvojenih, unaprede i upodobe sa zakonskom regulativom EU.

Usvojeni su sledeći zakonski propisi, koji su relevantni za sektor energetike:

Zakon o izmenama i dopunama zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 36/09),

Zakon o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS”, broj 36/09),

Zakon o izmenama i dopunama zakona o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 36/09),

Zakon o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS”, broj 36/09),

Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”, broj 36/09),

Zakon o hemikalijama („Službeni glasnik RS”, broj 36/09),

Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, broj 72/09),

Zakon o fondu za zaštitu životne sredine (Službeni glasnik RS, broj 72/09)

Pored pomenutih domaćih zakona, usvojena su i tri zakona kojima su ratifikovane međunarodne konvencije, čija će primena unutar našeg zakonodavnog sistema imati pozitivne efekte u odnosu na zaštitu životne sredine u celini, ali i sa stanovišta energetskog sektora:

Zakon o potvrđivanju konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i prava na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 38/09),

Zakon o potvrđivanju konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa („Službeni glasnik RS”, broj 42/09),

Zakon o potvrđivanju Stokholmske konvencije o dugutrajnim organskim zagađujućim supstancama („Službeni glasnik RS”, broj 42/09 ).

Takođe, neophodno je navesti da je tokom izveštajnog perioda iniciran, a potom i potpisan međudržavni Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, koji obuhvata tri komponente, prodaju većinskog paketa Javnog preduzeća Naftna indutrija Srbije (NIS) ruskoj naftnoj kompaniji Gaspromnjeft, dovršetak izgradnje podzemnog gasnog skladišta „Banatski dvor”, kao i izgradnju gasovoda, takozvani „Južni tok” , koji će prolaziti kroz Srbiju, a svojim kapacitetom će obezbediti dugoročne potrebe Republike Srbije za ovim važnim „čistim” energentom.

S obzirom da kupovina većinskog paketa NIS-a podrazumeva i značajno ulaganje u unapređenje tehnologije rafinerijskih kapaciteta, koji treba da rezultiraju postizanjem svetskih standarda u ovoj proizvodnoj tehnologiji, podizanju kvaliteta gotovih proizvoda na nivo koji se zahteva u EU, kao i da će značajna sredstva biti uložena u aktivnosti na unapređenju životne sredine u ovom industrijskom kompleksu, pomenute aktivnosti će imati direktan uticaj na kvalitativno unapređenje stanja životne sredine u ovom proizvodnom segmentu, ali i mnogo šire.

Pored toga, izgradnja gasovoda „Južni tok” obezbeđuje da se nedostatujući energetski kapaciteti za proizvodnju električne i toplotne energije, grade na bazi daleko “čistijeg” energenta nego što je to sada slučaj, što takođe obezbeđuje kvalitativan pomak u pogledu unapređenja životne sredine. Konstantan priliv ovog kvalitetnog energenta će značajno doprineti da se gasifikacija industrijskog ali i komunalnog sektora unapredi, jer će masovnom i sveobuhvatnom gasifikacijom značjne količine električne energije, koja se koristila za grejanje biti zamenjena instalacijama na gas.

Značajno je napomenuti da će realizacija pomenutih aktivnosti bitno uticati i na naše obaveze koje proističu iz ratifikacije Kjoto protokola, u neposrednoj budućnosti, kada se bude definisao novi sporazum koji će zameniti Kjoto protokol, nakon 2012. godine, a posebno kada Republika Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, jer će u tom trenutku naše obaveze u pogledu smanjenja emisija GHG, a posebno emisija SO2, koje su nezaobilazni „proizvod” energetskog sektora, biti kvalitativno drugačije i mnogo zahtevnije, nego što je to danas.

Zbog svega navedenog izvesno je da će doći do kvalitetnog poboljšanja životne sredine u sektoru energetike, ali se konačni efekti ne mogu sagledati dok se ne formulišu svi projekti i sve aktivnosti koje će biti rezultat pomenutog međudržavnog sporazuma.

Polazeći od gore navedenog lako je uočiti da je u periodu između pripreme ovog odeljka i njegovog ažuriranja, što je predmet ovog Programa, došlo do značajnijih promena u zakonskoj regulativi u oblasti zaštite životne sredine. Međutim, uprkos toj činjenici, Akcioni plan koji prati ovaj dokument, nije doživeo značajnije kvalitativne promene, već se one, pre svega, odnose na pomeranje rokova za realizaciju aktivnosti koje su predviđene prilikom pripreme samog odeljka. Promena rokova je rezultat aktuelne ekonomsko – finansijske situacije, kao i nedavnih promena u nekim od energetskih sistema.

Opšti osvrt na stanje životne sredine u sektoru energetike

Sektor energetike u Republici Srbiji je značajan zagađivač životne sredine. Nepovoljan uticaj na vazduh, zemljište i vodu uglavnom potiče iz elektrana koje koriste lignit kao gorivo, kao iz naftne industrije, koja, još uvek, ne raspolaže savremenom, čistom tehnologijom za preradu sirove nafte i poluproizvoda, i proizvodnju naftnih derivata kao i tehnologijom koja bi efikasno ublažila efekte zagađenja.

Sagorevanje lignita lošeg kvaliteta niske kalorične vrednosti i sa visokim sadržajem vlage, koji proizvodi velike količine pepela, prašine, sumpornih i azotnih oksida, ima značajan uticaj na kvalitet vazduha. Visok nivo emisija SO2 nastalih sagorevanjem lignita sve više zabrinjava, imajući u vidu njihov uticaj na klimatske promene, fenomen koji predstavlja najozbiljniji globalni problem zaštite životne sredine trenutno, ali i u budućnosti.

Pored toga, termoelektrane proizvode više od 5,5 miliona t. pepela godišnje, koji uzrokuje nekontrolisane sekundarne emisije, zagađenje zemljišta i vode, kao i degradaciju okolnog zemljišta.

Ispuštanje vode iz rashladnih sistema elektrana utiče na vodene ekosisteme povećanjem ambijentalne temperature vode. Trafostanice, koje i dalje koriste polihlorovane bifenile (PCB) za hlađenje ovih uređaja takođe predstavljaju opasnost po životnu sredinu.

Zakonom o energetici definisano je da energetska politika Republike Srbije obuhvata mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi ostvarivanja dugoročnih ciljeva u oblasti energetike, između kojih je naglašeno i unapređenje zaštite životne sredine. Stoga je neophodno identifikovati mere za zaštitu životne sredine u sektoru energetike. Time bi se, unapređenjem kvaliteta životne sredine, značajno unapredio i rad postojećih energetskih postrojenja.

Unapređenje zakonodavnog i institucionalnog okvira u energetici je od posebnog značaja za unapređenje i poboljšanje stanja u životnoj sredini. U tom smislu napredak je uočljiv u pravnom okviru, razvoju programske politike i u institucionalnim promenama. Ključni elementi su usvajanje Zakona o energetici 2004. godine, zatim osnivanje Agencije za energetiku 2005. godine i Agencije za energetsku efikasnost 2002. godine, kao i usvajanje Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, „Nacionalnog akcionog plana za gasifikaciju” 2005. godine i Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period 2007 do 2012. godine, početkom 2007. godine.

Pored toga, Srbija je, takođe, napravila pomak u integraciji zaštite životne sredine u programske politike sektora energetike. Poštujući Ugovor osnivanju energetske zajednice, potpisan 2005. godine, a ratifikovan 2006. godine, Srbija je prihvatila da uskladi svoj zakonodavni okvir sa acquis communautaire EU u oblasti energetike i obnovljivih izvora energije, kao i u oblasti konkurentnosti i zakonodavstva koje se odnosi na zaštitu životne sredine.

Međutim da bi se postigli bolji rezultati u zaštiti životne sredine u oblasti energetike neophodno je dalje poboljšanje pravnog i institucionalnog okvira, bolji monitoring emisija i potrošnje energije, kao i sistematsko prikupljanje i analiza relevantnih podataka.

Važna je uloga međunarodne saradnje u oblasti energetike jer ona pozitivno utiče na zaštitu životne sredine u sektoru energetike. U sklopu ostvarivanja strateškog državnog cilja, pridruživanja EU, Srbija razvija međunarodnu saradnju i u oblasti energetike uz preuzimanje obaveze postizanja standarda EU u istoj oblasti, što ima direktne pozitivne posledice u sferi zaštite životne sredine u energetskom sektoru.

Odredbe Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 135/04), pre izvršenih izmena ovog zakona u 2009. godini, regulisale su pitanja zaštite vazduha, uključujući prostorno planiranje i izgradnju energetskih industrijskih postrojenja, finansiranje mera ublažavanja, kontrolu i kazne za nepridržavanje. Takođe, tim zakonom se zahtevala rekonstrukcija postojećih postrojenja koja predstavljaju rizik po životnu sredinu da bi se zadovoljili propisani uslovi i mere zaštite životne sredine, pri čemu nadležni organ utvrđuje izvore zagađenja i rokove za rekonstrukciju.

Na osnovu iskustva u sprovođenju pomenutog zakona i oceni potreba za poboljšanjem istog Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (MŽSPP) je pristupilo izmenama i dopunama ovog zakona. Izmene i dopune imaju za cilj da unaprede neke segmente postojećeg zakona, a pre svega da se obezbedi uravnoteženi odnos između razvojnog interesa i potreba zaštite životne sredine.

Pored toga, MŽSPP je pripremilo Zakon o zaštiti vazduha koji je u skladu sa zakonodavstvom EU, koji je nedavno usvojen („Službeni glasnik RS”, broj 36/09). Ovim zakonom se posebno predlažu mere koje imaju za cilj poboljšanje kvaliteta vazduha, donošenje planova kvaliteta ambijentalnog vazduha i kratkoročnih akcionih planova, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, unapređenje sistema prikupljanja podataka, njihova sistematizacija, kontrola, monitoring, podizanje javne svesti i drugo, što će sa zajedno sa realizacijom obaveza pruezetih kroz Ugovor o osnivanju Energetske zajednice imati pozitivno sinergetsko dejstvo, ne samo na pobljšanje kvaliteta vazduha, smanjenje emisija GHG, već i na ukupno poboljšanje stanja životne sredine u sektoru energetike.

Pored Zakona o zaštiti životne sredine, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 135/04), odnosno zakoni o izmenama i dopunama pomenuta dva zakona („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) usvojeni su i Zakon o strateškoj proceni uticaja („Službeni glasnik RS”, broj 135/04), i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS”, broj 135/04). Ovi zakoni su u skladu sa propisima EU. Poseban značaj ima Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, pošto je rok za dobijanje integrisane dozvole, tj. usaglašavanje sa važećim najboljim dostupnim tehnikama (Best Available Technique -BAT) 2015. godina. Ova dozvola je uslov daljeg rada energetskih i industrijskih postrojenja koja potpadaju pod odredbe Zakona (sve termoelektrane, hidroelektrane, rafinerije).

Od velikog značaja za zaštitu vazduha su:

Uputstvo o velikim ložištima 2001/80/EC i

Uputstvo o smanjenju udela sumpora u gorivima 1999/32/ES,

čija je implementacija predviđena Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, Anex II, koji je Republika Srbija ratifikovala u 2006. godini. Primena prve direktive može izazvati ogromne ekonomske i tehničke uticaje na rad Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije” (EPS) i drugih preduzeća koja su proizvođači toplotne energije, te je pre njenog usvajanja potrebna izrada detaljne analize uticaja direktive na rad elektroenergetskog sistema, kao i sistema daljinskog grejanja, tj. rada toplana i drugih energana.

Prilikom planiranja određenih aktivnosti i mera, koje se moraju preduzeti u cilju zaštite vazduha, potrebno je uzeti u obzir aktuelnu ekonomsku situaciju, stvarnu situaciju u oblasti zaštite životne sredine u Republici Srbiji, ali i iskustva novih zemalja članica EU, koje su prošle isti put tokom devedesetih godina prošlog veka. Pri tome se mora primeniti određeni opšti koncept da bi se obezbedila efikasnost respektivnih paketa akcija i mera, to jest:

aktivnosti i mere moraju biti optimizirane u vremenskom smislu minimiziranja troškova;

mora se primeniti različit pristup za pojedine tipove postrojenja, tj. mora postojati privremeni nacionalni tretman za postojeća postrojenja, a „EU pristup” za novoizgrađena i buduća postrojenja;

neophodno je formiranje liste prioriteta, tj. liste najvažnijih problema koje bi trebalo prioritetno rešavati;

korišćenje „prirodnih” društvenih sila, kao što su dobrovoljni instrumenti (npr. sistemi upravljanja životnom sredinom, koncept čiste proizvodnje, ekološka efikasnost, ekološko obeležavanje ili dobrovoljni ugovori) trebalo bi da bude široko primenjivano.

Rešenja koja za cilj imaju uvođenje novih tehnologija umesto ugradnje dodatnih uređaja na zastarelim postrojenjima moraju imati prioritet, pri čemu se moraju uzeti u obzir finansijske mogućnosti privrede.

Nacionalne granične vrednosti emisija služiće kao osnova za davanje integrisanih dozvola. Iz tog razloga, neophodno je izvršiti usklađivanje Pravilnika o graničnim vrednostima emisija i rokovima merenja i evidentiranja podataka („Službeni glasnik RS”, broj 30/97) za sve kategorije postrojenja koja su predmet Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS”, broj 135/04). Posebno je potrebno razmotriti granične vrednosti emisija za postrojenja za sagorevanje čija je toplotna snaga na ulazu manja od 50 MW.

Potrebno je napomenuti da pri utvrđivanju nacionalnih graničnih vrednosti emisija treba uzeti u obzir i starost domaćih postrojenja.

Tranzicioni period mora biti iskorišćen za obnovu, rekonstrukciju i modernizaciju ili zatvaranje starih postrojenja. U cilju stimulisanja ugradnje novih i čistijih postrojenja, tj. investicija u nova postrojenja, potrebno je uvesti podsticajne ekonomske mere za postrojenja koja ispunjavaju standarde VAT, odnosno uvođenje posebnih ekonomskih mera za postrojenja koja i dalje predstavljaju značajne zagađivače.

Jasno je da bi razvoj energetike trebalo usmeravati u pravcu zaštite vazduha i smanjenja emisija zagađujućih materija putem:

inovacija i primene čistih tehnologija;

rekonstrukcije postojećih postrojenja koja emituju zagađujuće materije;

većeg korišćenja gasovitog goriva i smanjenja potrošnje uglja i mazuta;

podsticanja razvoja mreže i programa za monitoring i procenu efekata zagađivanja vazduha;

uključenja u međunarodne programe;

iskorišćenja pepela iz termoelektrana.

ZAšTITA VODA

Pitanje vezana za ispuštanje industrijskih i komunalnih otpadnih voda je regulisano važećim zakonom o vodama. Radi ilustracije ozbiljnosti i kompleksnosti problema otpadnih voda, treba imati u vidu da je ukupna količina otpadnih voda od 6,5 miliona m3 u 2000 godini narasla na 19 miliona m3. u 2004 godini, sa ukupnim organskim opterećenjem od 7,5 miliona es (ekvivalentnih stanovnika). 75% tog zagađenja generiše 10 od ukupno 250 industrijskih objekata. Među tih 10 su i termoelektrane u Obrenovcu i Kostolcu.

U pripremi je novi Zakon o vodama, sa pratećim zakonskim aktima, kojim će u domaći pravni poredak u potpunosti biti preneseno Uputstvo 2000/60/EZ i delimično ostala relevantna iskustva vezana za vode.

Kao uzroci uticaja sektora energetike na zagađenje voda mogu se definisati:

neusklađenost postojećih propisa sa direktivama EU;

nedostatak graničnih vrednosti za emisije efluenata;

neodgovarajuća zaštita voda (podzemne, površinske, akumulacije i vodotokovi);

izuzetno niska stopa prečišćavanja otpadnih voda.

Osnovni ciljevi u oblasti upravljanja voda u okviru sektora energetike su:

obezbediti adekvatan tretman, ponovnu upotrebu ili odlaganje mulja sa uređaja za prečišćavanje;

obezbediti prečišćavanje otpadnih voda iz energetike i industrije revitalizacijom postojećih uređaja i izgradnjom novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz industrija koje ispuštaju opasne materije;

obezbediti prečišćavanje otpadnih voda koje nastaju u procesu eksploatacije i prerade mineralnih sirovina revitalizacijom postojećih postrojenja za prečišćavanje i izgradnjom novih postrojenja na lokacijama gde se ispuštaju opasne materije;

smanjiti rizik od zagađenja voda koji nastaje kao posledica rudarskih aktivnosti.

ZAšTITA ZEMLJIšTA

Eksploatacija mineralnih sirovina, posebno na površinskim kopovima, dovodi do potpune degradacije zemljišta. Ova pojava je naročito izražena u Kolubarskom i Kostolačkom basenu gde se eksploatiše lignit koji leži ispod najkvalitetnijeg zemljišta.

Osnovni ciljevi u oblasti zaštite zemljišta su:

remedijacija kontaminiranog zemljišta u industrijskim kompleksima;

remedijacija i rekultivacija degradiranih površina izvođenjem rudarskih radova;

rešavanje problema odlaganja jalovine i isplake iz naftnih bušotina;

smanjenje uticaja na životnu sredinu prilikom odlaganja letećeg pepela promenom tehnologije deponovanja uz iskorišćenje dela letećeg pepela iz termoelektrana.

OTPAD

Strateški nacionalni dokument u oblasti upravljanja otpadom je Nacionalna strategija za upravljanje otpadom sa programom za približavanje EU, koja je usvojena 2003. godine i usaglašena sa osnovnim principima Tematske strategije EU o sprečavanju nastajanja i reciklaže otpada. Međutim, važećim propisima upravljanje otpadom je parcijalno uređeno, zavisno od vrste i svojstava, tako da nije uspostavljen sistem integralnog upravljanja otpadom u skladu sa EU zahtevima. Oblast upravljanja otpadom iz ekstarktivne industrije je u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike (MRE). Zakon o upravljanju otpadom, usvojen je maja 2009. godine („Službeni glasnik RS”, broj 36/09), a očekuje se da će do kraja 2009. godine biti revidirana nacionalna strategija upravljanja otpadom.

Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Poseban problem predstavlja opasan otpad koji se ne sakuplja odvojeno i odlaže se bez prethodnog tretmana. Ne postoje pouzdani podaci o količini opasnog otpada koji stvara industrija, a ni sektor energetike posebno.

Uzroci problema poreklom iz sektora energetike su:

veoma loša infrastruktura za tretman i odlaganje otpada;

nedostatak podataka o zapremini, sastavu i tokovima otpada;

ograničeni kapaciteti za reciklažu otpada;

nedostatak profesionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom;

nedostatak postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje opasnog otpada;

nedostatak sistema za upravljanje posebnim tokovima otpada (baterije i akumulatori, otpadna ulja, polihlorovani bifenili-PCB, elektronski otpad, vozila na kraju veka trajanja, otpadne gume itd.).

Uticaj na životnu sredinu je višestruk:

zagađenje površinskih i podzemnih voda i zemljišta procednim vodama;

degradacija prostora nepropisnim odlaganjem otpada;

zagađenje zemljišta, voda i vazduha neprikladnim postupanjem sa posebnim tokovima otpada (otpadna ulja, vozila na kraju upotrebnog veka, elektronski otpad, baterije i akumulatori, azbest, fluorescentne cevi itd.).

Osnovni ciljevi upravljanja otpadom u oblasti energetike, rudarstva i industrije su:

podsticanje smanjenja nastajanja i iskorišćenja i reciklaže otpada, racionalno korišćenje prirodnih resursa (čistije tehnologije, razdvajanje otpada, integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja, ekonomski instrumenti, obrazovanje);

smanjenje rizika od nastalog otpada (zatvaranje i sanacija postojećih lokacija kontaminiranih opasnim otpadom koje predstavljaju rizik po životnu sredinu);

uspostavljanje katastra zagađivača i upravljanje bazom podataka;

prikupljanje statističkih podataka o otpadu.

HEMIKALIJE I HEMIJSKI UDESI

Maja 2009. godine usvojen je Zakon o hemikalijama („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) koji propisuje procedure koje proističu iz uredbe EU, koja je poznata pod skraćenicom REACH (obavezujući pravni propis EU koji znači Uredba o registraciji, oceni, autorizaciji i ograničenjima pojedinih hemikalija – Registration, Evaluation, Authorisation and Restriction of Chemicals), koja je stupila na snagu 01.06.2007. godine. Cilj ove uredbe koja je implementirana kroz novi Zakon o hemikalijama je da obezbedi visoki stepen zaštite zdravlja i životnog okruženja od rizika koji mogu biti izazvani hemikalijama, promociju alternativnih metoda, slobodnu cirkulaciju supstanci na unutrašnjem tržištu, kao i unapređenje inovacije i konkurentnosti. Takođe, time se obezbeđuje da industrija preuzme odgovornost za procenu i upravljanje rizikom prouzrokovanog hemikalijama, kao i da obezbedi odgovarajuće informacije korisnicima, koje će sprečiti rizik mogućih šteta.

Udesi sa opasnim materijama u proizvodnji, korišćenju, skladištenju, transportu i odlaganju predstavljaju izvore zagađenja životne sredine i rizik po ljudsko zdravlje. Oni za posledicu mogu imati ispuštanje u životnu sredinu opasnih materija, kao što su gorivo, lubrikanti, sredstva za čišćenje, razređivači, polihlorovani bifenili itd. Industrijska i energetska postrojenja koja potencijalno izazivaju najveće rizike po životnu sredinu u situacijama kada dođe do kvara, locirana su na sledećim mestima:

Pančevo (Rafinerija – naftni proizvodi),

Novi Sad (NIS – naftna industrija),

Obrenovac, Kostolac, Lazarevac (termoelektrane).

Uzroci problema su:

nepravilno skladištenje hemikalija i opasnog otpada;

zastarele industrijske tehnologije;

nedovoljna obučenost i tehnološka disciplina;

slaba organizacija i sprovođenje preventivnih mera, kao i nepažnja i nepravilno rukovanje hemikalijama i opasnim otpadom.

Uticaj na životnu sredinu je:

kontaminacija zemljišta i voda izlivanjem ugljovodonika, razređivača, polihlorovanih bifenila i drugih hemikalija;

zagađenje vazduha ispuštanjem zagađujućih materija.

Akcioni plan za dostizanje postavljenih ciljeva iz oblasti zaštite životne sredine prikazan je u Prilogu 15.1.

Sprovođenje mera iz ovog akcionog plana, kao i sprovođenje postojećih zakonskih propisa uslovljava infrastrukturne radove prikazane u Prilogu 15.2.

Priloženi pregled Akcionog plana za modul zaštite životne sredine predstavlja inovirani dokument u odnosu na inicijalni. Međutim, s obzirom da je u međuvremenu usvojena Strategija održivog razvoja, kao i Akcioni plan za realizaciju strategije, koji je sveobuhvatan, obiman i detaljan, tako da gore pomenuti pregled u suštini predstavlja samo izvod iz ovog obimnog dokumeta. Zbog ekonomije prostora, korisnici ovog odeljka upućeni su na originalni dokument, koji je javnog karaktera i može se naći na dostupnim sajtovima Vlade.

Prilog 15.1. Akcioni plan za dostizanje postavljenih ciljeva u oblasti zaštite životne sredine , do 2012. godine

Ciljevi Aktivnosti/mere Rok i nadležna institucija 1. Usklađivanje nacionalnih propisa iz oblasti prirodnih resursa, upravljanja otpadom, upravljanja kvalitetom vazduha, voda i drugo sa propisima EU 1. Donošenje novih propisa (zakona sa odgovarajućim pratećim podzakonskim dokumentima)2. Implementacija Uputstva o energetskim performansama zgrada (Uputstvo 2002/91/EC) i Uputstva o učešću obnovljivih izvora energije (Uputstvo 2001/77/EC)3. Reviziranje odgovarajućih postojećih zakona i podzakonskih propisa4. Izgradnja administrativnih i institucionalnih kapaciteta:- jačanje administrativnih kapaciteta za usklađivanje propisa sa zakonodavstvom EU, – jačanje administrativnih kapaciteta za efikasnije sprovođenje propisa u oblasti zaštite životne sredine,- jačanje inspekcijske kontrole,- jačanje nadležnih agencija,- jačanje administrativnih kapaciteta, posebno institucija i organa zaduženih za planiranje, izdavanje dozvola, kontrolu i praćenje, kao i upravljanje projektima,- jačanje finansijskih fondova. 2009. -2010.nadležno ministarstvo, SEPA*, SEEA* 2. Podsticanje racionalnog korišćenja prirodnih resursa, povećanja energetske efikasnosti, smanjenja emisije zagađujućih materija u vazduh, smanjenja nastajanja i većeg korišćenja otpada 1. Donošenje Nacionalnog programa zaštite životne sredine i Akcionog plana za zaštitu vazduha i atmosfere 2. Donošenje Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara 2009. – 2010. nadležno ministarstvo 2. Donošenje akcionih planova upravljanja prirodnim resursima i upravljanja otpadom 2009.- 2010. nadležno ministarstvo 3. Unapređenje korišćenja čistijih tehnologija:- sprovođenje Strategije uvođenja čistije proizvodnje,- saradnja sa Nacionalnim centrom za čistiju proizvodnju, – podsticanje sprovođenja projekata i prakse čistije proizvodnje,- pospešivanje racionalnog korišćenja energije u industrijskom sektoru. 2009.–2010.nadležno ministarstvo, industrija, SEEA*, NIO* 4. Sprovođenje propisa o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja:- završetak izrade svih podzakonskih propisa,- donošenje nacionalnih BAT (BREF) i BEP- izrada Nacionalnog programa koji se odnosi na klimatske promene do 2010. godine 2007.–2010.nadležn ministarstvo, opštine, SEPA*, SEEA* 5. Donošenje nacionalnih programa iz oblasti klimatskih promena, zaštite zdravlja i sl. 2009.- 2010.nadležno ministarstvo 6. Ocene stanja i izrada katastara energetskih izvora i identifikacija energetskih potreba i potencijala za uštedu energije u zgradama, katastra zagađivača i gasova sa efektom staklene bašte 2006.–2010.nadležno ministarstvo 7. Ekonomski instrumenti:- unapređenje mera naknade za zagađivanje životne sredine,- primena diferencirane naknade za olovni/bezolovni benzin,- diferencijacija poreza za unapređenje proizvoda i aktivnosti pogodnih po životnu sredinu,- razvijanje mehanizama za rešavanje problema nasleđenog zagađenja,- otklanjanje dispariteta i dovođenje cena energije (toplotne i električne) na ekonomski nivo,- uvođenje podsticajnih instrumenata za rekultivaciju zemljišta 2007.–2010.nadležno ministarstvo 8. Društveno odgovorno poslovanje:- planovi upravljanja prirodnim resursima,- implementacija ISO 14000, EMS/EMAS 2008.- 2010.industrija 9. Obrazovanje i razvijanje svesti 2008.nadležno ministarstvo, opštine, NIO* 3. Smanjenje rizika od zagađenja vazduha i oštećenja ozonskog omotača – uspostavljanje automatskog monitoringa nad značajnim emiterima,- uvođenje sistema monitoringa energetske potrošnje i mera zaštite i unapređenja životne sredine kroz smanjenu upotrebu fosilnih goriva. 2007.–2009.nadležno ministarstvo, industrija, NIO* Uvođenje podsticajnih instrumenata za stimulisanje obnovljenih izvora energije:- uvođenje poreskih i carinskih olakšica,- uvođenje subvencija pri izgradnji postrojenja za korišćenje obnovljivih izvora energije,- kreditiranje investicija koje će doprineti osetnom smanjenju zagađenja vazduha,- jačanje Fonda za energetsku efikasnost. 2009. – 2010.nadležno ministarstvo, industrija 4. Usvajanje i implementacija dokumenata iz oblasti uticaja energetike i industrije na promene klime i podsticanje mera za zaštitu klime – Jačanje kapaciteta, stvaranje uslova za ratifikaciju konvencija i njihovo dalje sprovođenje- Unapređenje proučavnja mogućih uticaja klimatskih promena na različite sektore privrede, prirodne resurse i ljudsko zdravlje- Institucionalno i kadrovsko osposobljavanje za aktivnosti u oblasti klimatskih promena 2007.–2012.nadležna ministarstvo 5. Izgradnja ili unapređenje infrastrukture za upravljanje otpadom – stvaranje uslova za efikasniji tretman i unapređenje korišćenja otpada u energetske svrhe- izrada studija opravdanosti o mogućnosti korišćenja deponijskog gasa za proizvodnju toplotne ili električne energije 2007.–2012.nadležno ministarstvo, opštine, industrija 6. Podsticanje korišćenja prirodnog gasa i smanjenja zagađenja u saobraćaju Uvođenje odgovarajućih taksi 2007–2012.nadležno ministarstvo Promocija korišćenja prirodnog gasa kao pogonskog goriva motornih vozila 2007–2010.nadležno ministarstvo Implementacija Uputstva EU koje definiše kvalitet goriva (2003/17/EC) i Uputstva 2003/30/EC 2007–2010.nadležno ministarstvo 7. Obrazovanje i razvijanje javne svesti 1. Edukacija: – organizovanje treninga za zaposlene u privredi i državnim institucijama na republičkom, regionalnom i lokalnom nivou- predškolski i školski program za vaspitanje i obrazovanje u oblasti održivog korišćenja prirodnih resursa, energije, kimatskih promena i sl.2. Razvijanje javne svesti:- kampanje, – informisanje građana,- uključivanje javnosti u odlučivanje kontinualnonadležno ministarstvo, opštine

*Agencija za zaštitu životne sredine (Serbian Environmental Protection Agency-SEPA)

*Agencija za energetsku efikasnost (Serbian Energy Efficiency Agency-SEEA)

*Naučno istraživačka organizacija (NIO)

*Sistem upravljanja životnom sredinom (Environmental Management System-EMS)

* Ekološko upravljanje i šema revizije (Eco-Management and Audit Schene-EMAS)

Prilog 15.2. AKTIVNOSTI I MERE – Infrastrukturni zahvati u oblasti zaštite životne sredine

EPS – ZAŠTITA VAZDUHA I TLA Br. Aktivnost/mera Period realizacije 1. Rekonstrukcija ili zamena postojećih elektrofiltera na TE EPS-a (GVE = 50 mg/Nm3) sa ugradnjom kontinualnih merača protoka i kvaliteta dimnih gasova 2007.–2012. 2. Primena primarnih mera za smanjenje emisije NOx (GVE = 200 mg/Nm3) U toku – 2012. 3. Izgradnja postrojenja za odsumporavanje (GVE =200/400 mg/Nm3) 2010.–2014. 4. Uvođenje nove tehnologije transporta i odlaganja pepela i šljake na deponiju 2008. –2009. UKUPNO 760,9 miliona EUR EPS – ZAŠTITA VODA Br. Aktivnost/mera Period realizacije 1. Studije: Bilansiranje otpadnih voda TE i TE-TO EPS-a u toku 2. Izgradnja postrojenja za prečišćavanje zauljenih otpadnih voda 2008. – 2009. 3. Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda 2008.–2009. 4. Programa osmatranja – Snimanje poprečnih profila Dunava, Save, Tise i pritoka. Obnavljanje mreže pijezometara u priobalju, maršutna merenja sa ispitivanjem kvaliteta vode, biote i sedimenta (jedanput godišnje), antierozioni i bujičarski radovi, rešavanje pitanja plovećih ostrva, izrada katastra zagađivača itd. 2007.–2010. Ukupno procenjena sredstva 11,4 miliona EUR EPS – OTPAD Br. Aktivnost/mera Period realizacije 1. Formiranje osnovnih dokumenata i mehanizama za upravljanje otpadom:formiranje katastra otpada formiranje informacionog sistema za upravljanje otpadomusklađivanje sa JUS – ISO 14000zamena i uklanjanje PCB-a iz postrojenja EPS-a (NIP – Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja – 2.000.000 EUR)dalje aktivnosti na reciklaži i valorizaciji otpada u sekundarnu sirovinu: pepeo i šljaka, jonske smole, staklena i mineralna vuna, otpadna ulja, akumulatori i AKU baterije, proizvodi budućih novih tehnologija (odsumporavanje, denitrifikacija, otpad-talog pri prečišćavanju otpadnih voda itd.) u toku – 2010. godina . Ukupno procenjena sredstva 7 miliona EURnapomena: * – Investicije u oblasti otpada su sagledana bez rešavanja problema deponija pepela i šljake kao i deponija gipsa. NIS – istraživanje i eksploatacija nafte i gasa Br. Aktivnost/mera Period realizacije 1. Realizacija Projekta sanacije nekontrolisane migracije CO2 gasa na polju Bečej;Studija trajnog zbrinjavanja otpada nastalog u procesu istraživanja i proizvodnje nafte i gasa;Izrada projektno-tehničke dokumentacije za Projekat sistema za prikupljanje i spaljivanje procesnih fluida u pogonu TNG u Elemiru;Rekultivacija i ozelenjavanje jednog broja zbirnih deponija otpadne isplake;Pripremu izgradnje Centralne deponije otpadne isplake u Novom Miloševu. u toku NIS – rafinerijska prerada Izgradnja postrojenja Super Clausu RNP *Povezivanje sigurnosnih ventila u blokovima V i VI na sistem bakljePovećanje stepena zaptivenosti procesne opreme, korišćenjem novih tehničkih rešenja (dvostruko zaptivanje i korišćenje barijernih fluida)Revitalizacija postrojenja za rekuperaciju gasova sa bakljeRekonstrukcija rezervoarskog prostoraRekonstrukcija na postrojenjima za pretakanje nafte i naftnih derivataSanacija sistema uljne kanalizacijeAktivacija postrojenja za obradu kiselih otpadnih voda, obezbeđivanje pouzdanog rada jame za neutralizaciju na postrojenju Alkilacija, izgradnja postrojenja za neutralizaciju istrošene lužine, i intervencijama na API – separatoruPovećanjem kontrole kvaliteta mazuta za loženjeBio-remedijacijom zagađenog zemljištaPostavljanje uređaja za kontinualno merenje emisijePovezivanje 26 rekonstruisanih rezervoara u sistem za povraćaj pare i gasova (recovery system) kako bi se smanjila emisija opasnih i zagađujućih materija. u toku –2010. godina Ukupno procenjena sredstva Ukupno planirana ulaganja za zaštitu životne sredine u RNP iznose 78.360.000 EUR, a do sredine 2006. god. je uloženo 27.300.000 EUR; ulaganje u RNS iznosi 24.338.000 EUR, od čega je uloženo u 2006 god. 3.064.000 EUR.napomena: bez investicija u Super Clausu Industrija, toplane i deo rafinerijskih postrojenja Br. Neophodne aktivnosti i mere koje će direktno ili posredno dovesti do poboljšanja životne sredine Period realizacije Unapređenje postojećih industrijskih i toplovodnih kotlovaUnapređenje, odnosno zamena gorionika (sa niskim NOx) u indsutrijskim kotlovimaUvođenje kontinualne kontrole sagorevanjaUnapređenje, odnosno zamena postojeće opreme za smanjenje i kontrolu čestičnog zagađenjaDalje uvođenje čistijih i efikasnijih proizvodnih tehnologijaProširivanje gasovodne mrežu za priključenje industrijskih potrošača, kao i distributivne mreže za priključenje domaćinstava i male privredeModernizacija postojećih postrojenja za centralno grejanje (poboljšanje energetske efikasnosti sagorevanja u pećima, nova oprema za smanjenje i kontrolu zagađenja vazduha)Proširenje toplovodne distributivne mrežeProširenje gasovodne distributivne mrežeRemedijacija visokozagađenih zemljišta u rafinerijamaIzgradnja skladišta za privremeno odlaganje zauljene zemlje, opasnog otpada i postrojenje za obradu zauljenih otpadnih vodaDalja modernizacija proizvodnih tehnologija i izgradnja postrojenja za prečišćavanje dimnih gasova u industrijskim postrojenjimaRevitalizacija svih postojećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih vodaIzgradnja novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih vodaRevitalizacija svih postojećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz industrijaIzgradnja novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz rudarstvaDalja rekonstrukcija jalovišta, brana, kolektora i dr. do 2012. godine Ukupno procenjena sredstva približno 200 miliona u oblasti rudarstva i industrijeNapomena: predviđena sredstva su samo za radove u oblasti zaštite životne sredine

Za preostale radove u oblasti energetike predviđa se približno 400 miliona evra (uključujući i sanaciju deponija pepela)

Procenjeno je da će ulaganja za smanjenje emisija buke iznositi ne više od 15 miliona EUR, a za nejonizujuće zračenje ne može se precizno odrediti, ali se pretpostavlja da ne bi trebalo da pređu 5 miliona EUR.

Radi lakšeg praćenja predviđenih investicionih zahvata u sektoru energetike u prilogu je odgovarajuća tabela koja je preuzeta iz Plana akcije za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja (2009 – 2017.).

Tabela 1. Infrastrukturni zahvati u energetici

Elektroprivreda Srbije – ZAŠTITA VAZDUHA I TLA

ZAŠTITA VAZDUHA I TLA 2008 –2017 Br. Aktivnost/mera TermoElektrana⁄Blok Period realizacije Procenjena sredstva (x 1000 EUR) 1. Rekonstrukcija ili zamena postojećih elektrofiltera na TE EPS-a (GVE = 50 mg/Nm3) sa ugradnjom kontinualnih merača protoka i kvaliteta dimnih gasova (14 miliona EUR u 2009. godini) TE Nikola Tesla A6 2010 8.000 TE Nikola Tesla A3 2013 7.000 TE Nikola Tesla B2 i B1 2009/12 14.000 TE Kolubara A5 2008/09 4.000 TE Kostolac B1 i B2 2009/11 12.000 TE Morava 2009/10 4.000 2. Primena primarnih mera za smanjenje emisije NOx(GVE = 200 mg/Nm3)(delimično završeno) (18 miliona EUR u 2009 godini) TE Nikola Tesla A3-A6 2014/15 24.000 TE Nikola Tesla B1-B2 2012/13 24.000 TE Kostolac B1-B2 2010/11 12.000 3. Izgradnja postrojenja za odsumporavanje (GVE =200/400 mg/Nm3)(42 miliona EUR u 2009 godini) TE Kostolac B1-B2 2009/11 125.000 TE Nikola Tesla B1-B2 2011/13 200.000 TE Nikola Tesla A5-A6 2014/15 100.000 TE Nikola Tesla A3-A4 2013/15 100.000 4. Uvođenje nove tehnologije transporta i odlaganja pepela i šljake na deponiju (38 miliona EUR u 2009 godini). Još 6 miliona evra za ostale aktivnosti. TE Nikola Tesla A 2012 – 2015 50.000 TE Nikola Tesla B 2008 – 2009 19.600 TE Kostolac A 2008 – 2010 18.000 TE Kostolac B 2008 – 2009 19.000 TE Morava 2012 – 2013 6.100 TE Kolubara A5 2008 – 2009 4.300 UKUPNO 751.000

Elektroprivreda Srbije – ZAŠTITA VODA

ZAŠTITA VODA – 2008-2012 Br. Aktivnost/mera Objekat Period realizacije Procenjena sredstva (x 1000 EUR) 1. Studije: „Bilansiranje otpadnih voda TE i TE-TO EPS-a” TE Nikola Tesla A 2008 10,55 TE Nikola Tesla B 2008 2. Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom tretmana otpadnih voda za TE Kostolac A i B TE Kostolac A i B 2007– 2008 32,50 4. Programa osmatranja – Snimanje poprečnih profila Dunava, Save, Tise i pritoka. Obnavljanje mreže pijezometara u priobalju, maršutna merenja sa ispitivanjem kvaliteta vode, biote i sedimenta (jedanput godišnje), antierozioni i bujičarski radovi, rešavanje pitanja plovećih ostrva, izrada katastra zagađivača, itd HEPS Đerdap 1 i 2 HE Pirot, HE Vlasinske HE: Vrla 1, Vrla 2, PAP Lisina HE i RHE Bajina Bašta, HE Zvornik i HE Elektromorava (HE Međuvršje i HE Ovčar banja). 2008–2012 6.500,0 . Ukupno 6.543,05

Elektroprivreda Srbije – OTPAD

OTPAD – 2008-2012 Br Aktivnost/mera Objekat Period realizacije Procenjena sredstva (x 1000 EUR) 1. formiranje osnovnih dokumenata i mehanizama za upravljanje otpadomformiranje katastra otpada formiranje informacionog sistema za upravljanje otpadomusklađivanje sa JUS – ISO 14000zamena i uklanjanje PCB-a iz postrojenja EPS-a (NIP – MŽSPP – 3.000.000 EUR)dalje aktivnosti na reciklaži i valorizaciji otpada u sekundarnu sirovinu: pepeo i šljakajonske smole, staklena i mineralna vunaotpadna uljaakumulatori i AKU baterije proizvodi budućih novih tehnologija (odsumporavanje, denitrifikacija, otpad-talog pri prečišćavanju otpadnih voda itd.) Objekti EPS-a 2008 – 2012 8.000,0 Ukupno 8.000,0

* – Investicije u oblasti otpada su sagledana bez rešavanja problema deponija pepela i šljake kao i deponija gipsa.

Naftna industrija Srbije ZAŠTITA VAZDUHA, VODA I TLA

ZAŠTITA VAZDUHA, VODA I TLA 2008 –2017 Br Aktivnost/mera Objekat Period realizacije Procenjena sredstva (x 1000 EUR) Naftna Industrija Srbije – istraživanje i eksploatacija nafte i gasa 1. Realizacija Projekta sanacije nekontrolisane migracije CO2 polje gasa Bečej u toku Studija trajnog zbrinjavanja otpada nastalog u procesu istraživanja i proizvodnje nafte i gasa; Postrojenja NIS Izrada projektno-tehničke dokumentacije za Projekat sistema za prikupljanje i spaljivanje procesnih fluida u pogonu TNG u Elemiru; NIS Rekultivacija i ozelenjavanje jednog broja zbirnih deponija otpadne isplake; NIS Pripremu izgradnje Centralne deponije otpadne isplake u Novom Miloševu. NIS NIS – rafinerijska prerada Povezivanje sigurnosnih ventila u blokovima V i VI na sistem baklje NIS Rafinerija nafte Pančevo iNIS Rafinerija nafte Novi Sad 2008 -2010 Ukupno planirana ulaganja za zaštitu životne sredine u RNP iznose 78.360. evra, a do sredine 2006. god. je uloženo 27.300 evra, a ulaganje u RNS iznosi 24.338. evra, od čega je uloženo u 2006 god. 3.064. evra. Povećanje stepena zaptivenosti procesne opreme, korišćenjem novih tehničkih rešenja (dvostruko zaptivanje i korišćenje barijernih fluida) Revitalizacija postrojenja za rekuperaciju gasova sa baklje Rekonstrukcijom rezervoarskog prostora Rekonstrukcija na postrojenjima za pretakanje nafte i naftnih derivata Sanacija sistema uljne kanalizacije Aktivacija postrojenja za obradu kiselih otpadnih voda, obezbeđivanje pouzdanog rada jame za neutralizaciju na postrojenju Alkilacija, izgradnja postrojenja za neutralizaciju istrošene lužine, i intervencijama na API – separatoru Povećanjem kontrole kvaliteta mazuta za loženje Bio-remedijacijom zagađenog zemljišta Izgradnja postrojenja Super Claus u NIS Rafinerija nafte Pančevo 80.000,0 EUR Ukupno procenjena sredstva 198.000,0 evra

JP Transnafta ZAŠTITA VAZDUHA, VODA I TLA

ZAŠTITA VAZDUHA, VODA I TLA 2008 –2017 Br Aktivnost/mera Objekat Period realizacije Procenjena sredstva (x 1000 EUR) JP Transnafta – transport nafte naftovodima i derivata nafte produktovodima 1. Realizacija Projekta sistema produktovoda kroz Srbiju u toku 164.000 2. Sanacija oštećenja cevovoda na trasi naftovoda Dunav-Novi Sad-Pančevo 3. Adaptacija komunikacionog sistema i sistema daljinskog nadzora i upravljanja na sistemu naftovoda

Ostatak privrede ZAŠTITA VAZDUHA, VODA I TLA

ZAŠTITA VAZDUHA, VODA I TLA 2008 –2017 Br Aktivnost/mera Objekat Period realizacije Procenjena sredstva (x 1000 EUR) Industrija, toplane i deo rafinerijskih postrojenja Unapređenje postojećih industrijskih i toplovodnih kotlova Objekti Industrija, toplane i deo rafinerijskih postrojenja do 2017 godine približno 200 miliona EUR u oblasti rudarstva i industrijenapomena: predviđena sredstva su samo za radove u oblasti zaštite životne sredine Unapređenje, odnosno zamena gorionika (sa niskim NOx) u indsutrijskim kotlovima Uvođenje kontinualne kontrole sagorevanja Unapređenje, odnosno zamena postojeće opreme za smanjenje i kontrolu čestičnog zagađenja Dalje uvođenje čistijih i efikasnijih proizvodnih tehnologija Proširivanje gasovodne mrežu za priključenje industrijskih potrošača kao i distributivnu za priključenje domaćinstava i male privrede Modernizacija postojećih postrojenja za centralno grejanje (poboljšanje energetske efikasnosti sagorevanja u pećima, nova oprema za smanjenje i kontrolu zagađenja vazduha) Proširenje toplovodne distributivne mreže Proširenje gasovodne distributivne mreže Remedijacija visoko zagađenih zemljišta u rafinerijama Izgradnja skladišta za privremeno odlaganje zauljene zemlje, opasnog otpada i postrojenje za obradu zauljenih otpadnih voda Dalja modernizacija proizvodnih tehnologija i izgradnja postrojenja za prečišćavanje dimnih gasova u industrijskim postrojenjima Revitalizacija svih postojećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Izgradnja novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Revitalizacija svih postojećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz industrija Izgradnja novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz rudarstva Dalja rekonstrukcija jalovišta, brana, kolektora i dr. Ukupno procenjena sredstva 200.000,0 EUR

Za preostale radove u oblasti energetike predviđa se približno 400 miliona EUR (uključujući i sanaciju deponija pepela)

Procenjeno je da će ulaganja za smanjenje emisija buke iznositi ne više od 15 miliona EUR, a od nejonizujućeg zračenja se ne može precizno odrediti, ali se predpostavlja da ne bi trebalo da pređu 5 miliona EUR.ˮ

Član 2.

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 Broj

U Beogradu, 8. aprila 2010. godine

V L A D A

PREDSEDNIK

———————–plan proizvodnje otkrivke

ostvarenje proizvodnje otkrivke

plan proizvodnje uglja

ostvarenje proizvodnje uglja

Planirane i isporučene količine uglja u tonama za TE

21000000

22000000

23000000

24000000

25000000

26000000

27000000

28000000

29000000

2004

2005

2006

2007

2008

plan

ostvareno

Planirane i isporučene količine uglja u tonama za TE

0

1000000

2000000

3000000

4000000

5000000

6000000

7000000

8000000

2004

2005

2006

2007

2008

plan

ostvareno