Na osnovu člana 30. stav 3. Zakona o vazdušnom saobraćaju („Službeni glasnik RS”, br. 73/10, 57/11, 93/12, 45/15 i 66/15 – dr. zakon) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 –US, 72/12, 7/14 – US i 44/14),
Vlada donosi
UREDBU
O UPRAVLJANJU VAZDUŠNIM PROSTOROM
I. UVODNE ODREDBE
Predmet uredbe
Član 1.
Ovom uredbom bliže se propisuje upravljanje vazdušnim prostorom Republike Srbije, kao funkcije planiranja kojom se obezbeđuje efikasno korišćenje vazdušnog prostora preko dinamičke raspodele vremena korišćenja vazdušnog prostora između različitih kategorija korisnika, prema iskazanim potrebama korisnika.
Upravljanje vazdušnim prostorom obuhvata fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora, organizaciju vazdušnog prostora, razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostora i druge funkcije koje su vezane za upravljanje vazdušnim prostorom.
Značenje pojmova
Član 2.
Pojedini pojmovi koji se koriste u ovoj uredbi imaju sledeća značenja:
1) „aerodromska saobraćajna zona (Aerodrome Traffic Zone, ATZ)ˮ je vazdušni prostor određenih dimenzija uspostavljen oko aerodroma radi zaštite aerodromskog saobraćaja;
2) „ažurirani plan korišćenja vazdušnog prostora (Updated Airspace Use Plan, UUP)ˮ je poruka standardnog formata kojom jedinica za civilno-vojnu koordinaciju obaveštava zainteresovane strane o promeni u alokaciji vazdušnog prostora u određenom vremenskom periodu, prethodno objavljenoj kroz plan korišćenja vazdušnog prostora;
3) „ATS ruta (ATS route)ˮ je ruta uspostavljena za usmeravanje protoka vazdušnog saobraćaja prema potrebama pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju;
4) „Evrokontrol (European Organisation for the Safety of Air Navigation, Eurocontrol)ˮ je Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe osnovana Međunarodnom konvencijom o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe Evrokontrol, od 13. decembra 1960. godine;
5) „zabranjena zona, Prohibited Zone, Pˮ je deo vazdušnog prostora utvrđenih dimenzija u kome je zabranjeno letenje;
6) „završna kontrolisana oblast (Terminal control area, TMA)ˮ – kontrolisana oblast koja se po pravilu uspostavlja oko tačaka preseka ATS ruta u blizini jednog ili više aerodroma;
7) „ICAO (International Civil Aviation Organisation)ˮ je Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva osnovana Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu 1944. godine (Čikaška konvencija);
8) „jedinica za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju (Air Traffic Services unit, ATS unit)ˮ je jedinica u okviru ovlašćenog pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi koja je odgovorna za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju;
9) „jedinica za civilno-vojnu koordinaciju (Airspace Management Cell, AMC)ˮ je jedinica odgovorna za svakodnevno upravljanje vazdušnim prostorom u nadležnosti jedne ili više država;
10) „korisnik vazdušnog prostoraˮ je civilni ili državni vazduhoplov koji leti u vazdušnom prostoru, kao i drugi korisnik koji zahteva korišćenje vazdušnog prostora;
11) „Menadžer mreže (Network Manager, NM)ˮ je Evrokontrol, koji je nominovan od strane Evropske komisije da obavlja poslove upravljanja mrežom i projektovanja mreže, upravljanje protokom saobraćaja i obavljanje poslova na pre-taktičkom i taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom u ime država Evropske konferencije za civilno vazduhoplovstvo;
12) „nadležna vojna jedinicaˮ je svaka stalna ili mobilna vojna jedinica koja upravlja vojnim vazdušnim saobraćajem i/ili obavlja druge aktivnosti koje, zbog svoje specifične prirode, mogu da zahtevaju rezervisan ili ograničen vazdušni prostor;
13) „nameravani letˮ je putanja leta i prateći podaci o letu koji opisuju planiranu putanju leta do odredišta, ažuriranu u bilo kom trenutku;
14) „oblast informisanja vazduhoplova u letu (Flight Information Region, FIR)ˮ je vazdušni prostor određenih dimenzija u kojem se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu i uzbunjivanja;
15) „ovlašćena organizacija (Approved Agencies, AAs)ˮ je organizacija ovlašćena za komunikaciju sa jedinicom za civilno-vojnu koordinaciju (AMS) u cilju alokacije vazdušnog prostora i načina korišćenja istog;
16) „opasna zona, Danger Zone, Dˮ je deo vazdušnog prostora utvrđenih dimenzija u kome se, u određenim vremenskim intervalima, mogu odvijati aktivnosti opasne po letenje vazduhoplova;
17) „operativni vazdušni saobraćaj (Operational Air Traffic, OAT)ˮ su letovi državnih vazduhoplova koji se ne obavljaju u skladu sa ICAO pravilima i procedurama, već prema pravilima i procedurama koje su propisali nadležni organi;
18) „opšti vazdušni saobraćaj (General Air Traffic, GAT)ˮ su svi letovi vazduhoplova, kao i letovi državnih vazduhoplova, koji se obavljaju u skladu sa ICAO pravilima i procedurama;
19) „plan korišćenja vazdušnog prostora (Airspace Use Plan, AUP)ˮ je poruka standardnog formata kojom AMS obaveštava zainteresovane strane o privremenoj alokaciji vazdušnog prostora u određenom vremenskom periodu;
20) „pokazatelji učinkaˮ su pokazatelji koji se koriste za praćenje, merenje i procenu učinka u određenoj oblasti;
21) „prekogranična zona (Cross-Border Area, CBA)ˮ je struktura vazdušnog prostora koja se prostire preko nacionalnih granica i/ili granica oblasti informisanja vazduhoplova u letu;
22) „privremeno izdvojeni deo vazdušnog prostora (Temporary Segregated Airspace, TSA)” je deo vazdušnog prostora koji je izdvojen na određeno vreme na zahtev određenog korisnika radi njegovog isključivog korišćenja od strane tog korisnika;
23) „privremeno rezervisani deo vazdušnog prostora (Temporary Reserved Airspace, TRA)ˮ je deo vazdušnog prostora privremeno rezervisan za određenog korisnika, ali može biti dostupan i drugim korisnicima, po odobrenju jedinice kontrole letenja;
24) „prostor slobodnog planiranja leta (Free Route Airspace – FRA)ˮ je određen vazdušni prostor unutar koga korisnici slobodno planiraju rutu između definisanih tačaka ulaska i izlaska iz tog prostora, sa mogućnošću planiranja letova preko objavljenih ili neobjavljenih tačaka, bez pozivanja na mrežu ATS ruta i prema raspoloživosti vazdušnog prostora. Unutar ovog vazdušnog prostora, letovi ostaju pod nadležnošću jedinica za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju;
25) „putanja letaˮ je putanja vazduhoplova kroz vazduh, definisana u tri dimenzije;
26) „razdvajanjeˮ je rastojanje između vazduhoplova, visina ili putanja;
27) „stvarno vremeˮ je realno vreme tokom kog se odvija neki proces ili događaj;
28) „struktura vazdušnog prostoraˮ predstavlja deo vazdušnog prostora posebno oblikovanog da osigura bezbedne i optimalne operacije vazduhoplova;
29) „uslovno zabranjena zona, Restricted Zone, Rˮ je deo vazdušnog prostora utvrđenih dimenzija u kome se na određeno vreme letenje vazduhoplova ograničava i odvija prema unapred određenim uslovima;
30) „uslovna rutaˮ je ruta vazdušnog saobraćaja koja je raspoloživa za planiranje i korišćenje samo pod određenim uslovim;
31) „fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora (flexible use of airspace, FUA)ˮ je koncept kojim se vazdušni prostor posmatra kao nedeljiva celina i svakodnevno prilagođava potrebama korisnika vazdušnog prostora. Koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora zasniva se na tri nivoa upravljanja vazdušnim prostorom (Airspace Management Level, ASM Level): na strateškom (ASM nivo 1), pre-taktičkom (ASM nivo 2) i taktičkom nivou (ASM nivo 3);
32) „funkcionalni blok vazdušnog prostora (functional airspace block, FAB)ˮ je deo vazdušnog prostora zasnovan na operativnim zahtevima koji se uspostavlja bez obzira na državne granice, u kome su pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i funkcije u vezi sa njima optimizirane i/ili integrisane;
33) „civilno-vojna koordinacijaˮ je koordinacija između civilnih i vojnih subjekata ovlašćenih za donošenje odluka i postizanje dogovora o načinu sprovođenja aktivnosti.
Strateški nivo upravljanja vazdušnim prostorom
Član 3.
Strateški nivo upravljanja vazdušnim prostorom je združeni civilno-vojni proces kojim se određuje nacionalna politika upravljanja vazdušnim prostorom i vrši strateško planiranje, pri čemu se uzimaju u obzir zahtevi domaćih i stranih korisnika vazdušnog prostora i pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi.
Strateški nivo upravljanja vazdušnim prostorom obavlja se u okviru Nacionalnog vazduhoplovnog komiteta (u daljem tekstu: Komitet).
Pre-taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom
Član 4.
Pre-taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom obuhvata obradu zahteva ovlašćenih organizacija datih u Prilogu 1. koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo, alokaciju vazdušnog prostora na korišćenje i prosleđivanje podataka svim zainteresovanim korisnicima.
Poslovi na pre-taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom obavljaju se u okviru jedinice za civilno-vojnu koordinaciju (u daljem tekstu: AMS).
Formiranje i sastav AMS
Član 5.
AMS je mešovitog civilno-vojnog sastava.
Formiranje AMS vrši se ugovorom između Ministarstva odbrane i ovlašćenog pružaoca usluga vazdušne plovidbe.
Sastav civilnog dela AMS obezbeđuje ovlašćeni pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi.
Sastav vojnog dela AMS obezbeđuje ministarstvo nadležno za poslove odbrane. AMS, po potrebi, popunjavaju i vojni predstavnici drugih država čiji prostor jedinica alocira, u skladu sa odgovarajućim ugovorima.
Poslovi AMS
Član 6.
AMS obavlja sledeće poslove:
sakuplja i analizira zahteve za korišćenjem vazdušnog prostora datih u Prilogu 3. koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo;
rešava suprotstavljene zahteve za istovremenim korišćenjem vazdušnog prostora u skladu sa prioritetima za korišćenje koji su dati u Prilogu 4. koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo;
koordinira sa jedinicama za civilno-vojnu koordinaciju susednih oblasti informisanja vazduhoplova u letu u cilju usaglašavanja korišćenja vazdušnog prostora koji se proteže preko nacionalnih granica i/ili granica susednih oblasti informisanja vazduhoplova u letu;
donosi odluke o alokaciji vazdušnog prostora;
objavljuje odluku o alokaciji vazdušnog prostora slanjem plana korišćenja vazdušnog prostora (u daljem tekstu: AUP) iznad nivoa leta 195, odnosno objavljuje odluku o alokaciji vazdušnog prostora na ustaljen način ispod nivoa leta 195;
sakuplja i analizira, na dan izvođenja operacija, obaveštenja u vezi izmena ili poništenja planiranog aktiviranja odgovarajućih struktura vazdušnog prostora čija je alokacija objavljena u AUP;
objavljuje, po potrebi, ažurirani plan korišćenja vazdušnog prostora ( u daljem tekstu: UUP) iznad nivoa 195, koji sadrži sve izmene u planiranom korišćenju vazdušnog prostora koje su objavljene kroz AUP. Sve izmene u planiranom korišćenju vazdušnog prostora ispod nivoa leta 195 se objavljuju na ustaljen način;
arhivira i analizira podatke o podnetim zahtevima, alokaciji, stvarnom korišćenju, realokaciji, odbijenim zahtevima i podatke o izmenama i poništenju planiranih aktivnosti, datih u Prilogu 2. koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo, objavljenih u planu korišćenja vazdušnog prostora;
sakuplja i obrađuje pokazatelje učinka iz domena fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora i učestvuje u analizama procesa alokacije vazdušnog prostora.
AMS na pre-taktičkom i taktičkom nivou može da obavlja poslove alokacije vazdušnog prostora drugih država.
Plan korišćenja vazdušnog prostora
Član 7.
AMS dostavlja AUP ovlašćenim organizacijama, odgovarajućim jedinicama za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u okviru ovlašćenog pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi, susednim jedinicama za civilno-vojnu koordinaciju i Menadžeru mreže.
AUP se dostavlja u uobičajenom formatu, do 1400 časova po univerzalnom koordiniranom vremenu tokom letnjeg perioda merenja vremena, odnosno 1500 časova po univerzalnom koordiniranom vremenu tokom zimskog perioda merenja vremena, kako bi se pokrio dvadeset četvoročasovni period počev od 0600 časova narednog dana.
Ažurirani plan korišćenja vazdušnog prostora
Član 8.
Izmene u AUP, objavljuju se kroz UUP, u istom formatu, istim korisnicima i u istom periodu važenja kao i za AUP.
UUP se izdaje za svaku promenu u korišćenju vazdušnog prostora, s tim što promena može stupiti na snagu minimum jedan čas po objavljivanju UUP.
Obaveze ovlašćenih organizacija
Član 9.
Ovlašćene organizacije su dužne da:
podnesu zahtev za alokaciju vazdušnog prostora AMS u propisanom roku;
obezbede da se, na dan planiranog korišćenja (D dan), vazdušni prostor koristi u skladu sa AMS odlukom o alokaciji;
obaveste AMS i odgovarajuću jedinicu za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju o otkazivanju planirane aktivnosti ili drugoj izmeni prethodno objavljene alokacije vazdušnog prostora;
podnesu novi zahtev za alokaciju vazdušnog prostora AMS u cilju objavljivanja UUP.
Za dvadeset četvoročasovni period može se izdati samo jedan AUP.
Poruka o raspoloživosti uslovnih ruta
Član 10.
Po prijemu AUP od svih AMS, Menadžer mreže izdaje poruku o raspoloživosti uslovnih ruta i dostavlja je u svrhe planiranja letenja civilnim avioprevoziocima, kao i odgovarajućim jedinicama za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju i jedinicama za civilno-vojnu koordinaciju.
Poruka o raspoloživosti uslovnih ruta objavljuje se u uobičajenom formatu, do 1500 časova po univerzalnom koordiniranom vremenu tokom letnjeg perioda merenja vremena, odnosno 1600 časova po univerzalnom koordiniranom vremenu tokom zimskog perioda merenja vremena, kako bi se pokrio dvadeset četvoročasovni period počev od 0600 časova narednog dana.
Obuka, uslovi za rad i tehnički sistemi podrške za potrebe AMS
Član 11.
AMS je funkcionalno u sastavu ovlašćenog pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi.
Ovlašćeni pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da AMS obezbedi odgovarajuću obuku, uslove za rad i neophodne tehničke sisteme podrške za potrebe:
podnošenja i prijema zahteva za alokaciju vazdušnog prostora;
efikasne procene različitih zahteva za alokaciju vazdušnog prostora u cilju donošenja odluke;
blagovremenog obaveštavanja o donetim odlukama o alokaciji vazdušnog prostora, odgovarajućih jedinica za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u okviru ovlašćenog pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi, drugih AMS i Menadžera mreže;
pravovremenog i tačnog prikaza trenutnog i budućeg statusa vazdušnog prostora uključujući informacije o raspoloživosti uslovnih ruta i privremeno izdvojenih i/ili privremeno rezervisanih delova vazdušnog prostora, kao i prikaza istorijata statusa vazdušnog prostora;
arhiviranja i analiziranja podataka u vezi podnetih zahteva za korišćenje vazdušnog prostora, alokacije, stvarnog korišćenja, realokacije, odbijanja zahteva za korišćenjem vazdušnog prostora i poništenja planiranog aktiviranja, planiranog skraćenja ili drugih izmena trajanja aktivnosti ili završetka aktivnosti pre isteka planiranog vremena objavljenog u AUP.
Taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom
Član 12.
Taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom sastoji se od svakodnevnog aktiviranja, deaktiviranja ili realokacije, u stvarnom vremenu, vazdušnog prostora koji je AMS prethodno alocirao.
Civilno-vojna koordinacija u stvarnom vremenu
Član 13.
Ministarstvo nadležno za poslove odbrane zaključuje poseban ugovor sa ovlašćenim pružaocem usluga u vazdušnoj plovidbi kojim se uređuju:
postupci za civilno-vojnu koordinaciju i obezbeđenje interoperabilnosti sistema za komunikaciju između odgovarajućih jedinica za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju i nadležnih vojnih jedinica u cilju:
razmene podataka o vazdušnom prostoru kojima se omogućava aktiviranje, deaktiviranje ili realokacija vazdušnog prostora alociranog na pre-taktičkom nivou,
omogućavanja bezbedne interakcije između civilnog i vojnog letenja,
(3) razmene podataka o letu vazduhoplova, uključujući poziciju, putanju leta i nameravani let vazduhoplova;
procedure razmene podataka o vazdušnom saobraćaju i prostoru koji služi bezbednom razdvajanju vazduhoplova za čije vođenje je odgovorna nadležna vojna jedinica i ostalih vazduhoplova za čije vođenje je odgovorna nadležna ATS jedinica, uključujući i razmenu podataka prilikom promena u planiranom korišćenju vazdušnog prostora u cilju stvaranja uslova za blagovremeno obaveštavanje svih učesnika o trenutnom statusu vazdušnog prostora.
II. OSTALE ODREDBE O UPRAVLJANJU VAZDUŠNIM PROSTOROM
Proces promene struktura vazdušnog prostora
Član 14.
Promena vazdušnog prostora predstavlja promene struktura vazdušnog prostora, izmene podele vazdušnog prostora na klase i uspostavljanje ili izmene funkcionalnog bloka vazdušnog prostora.
Postupak predlaganja izmena i usvajanja predloga izmena vazdušnog prostora obavlja se u okviru Komiteta.
Postupak predlaganja izmena vazdušnog prostora pokreću korisnici vazdušnog prostora, ovlašćeni pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi i Komitet.
Postupak predlaganja izmena vazdušnog prostora obuhvata:
identifikaciju potreba za izmenama vazdušnog prostora;
konsultacije u okviru Komiteta, i po potrebi sa korisnicima vazdušnog prostora i drugim zainteresovanim subjektima na koje izmena može imati uticaja;
izradu predloga izmene vazdušnog prostora od strane predlagača u vidu odgovarajuće bezbednosne argumentacije;
dostavljanje formalnog predloga za izmenu vazdušnog prostora Komitetu od strane predlagača, ukoliko predlagač nije Komitet;
usvajanje predloga za izmenu vazdušnog prostora od strane Komiteta i dostavljanje predloga Vladi;
donošenje izmene od strane Vlade;
objavljivanje izmene vazdušnog prostora u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu;
praćenje efektivnosti uvedene izmene vazdušnog prostora.
Bezbednosna argumentacija
Član 15.
U cilju održavanja i unapređenja postojećih bezbednosnih nivoa, a u okviru procesa upravljanja bezbednošću, pre dostavljanja formalnog predloga za izmenu u vazdušnom prostoru, predlagač izrađuje bezbednosnu argumentaciju za predloženu izmenu vazdušnog prostora, uključujući identifikaciju opasnosti i procenu i umanjenje rizika.
Bezbednosna argumentacija predstavlja preduslov za dalje odlučivanje i postupanje Komiteta po pitanju izmene vazdušnog prostora.
Provera i inspekcijski nadzor
Član 16.
Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije i ministarstvo nadležno za poslove odbrane dostavljaju Komitetu kroz redovne i vanredne izveštaje rezultate provera i inspekcijskih nadzora sprovođenja ove uredbe uz predložene dalje korake.
Godišnji izveštaj o primeni koncepta fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora
Član 17.
Godišnji izveštaj o primeni koncepta fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora donosi Komitet.
Godišnji izveštaj obuhvata:
opšti opis nacionalne organizacije i odgovornosti na strateškom, pre-taktičkom i taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom;
procenu funkcionisanja sporazuma, procedura i sistema za podršku uspostavljenih na strateškom, pre-taktičkom i taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom. Ova procena uzima u obzir bezbednost, kapacitet vazdušnog prostora, efikasnost i fleksibilnost operacija vazduhoplova svih korisnika;
probleme koji se pojavljuju tokom primene koncepta fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora, mere koje se preduzimaju i potreba za promenama;
rezultate inspekcijskih nadzora i provera;
saradnju između država članica u upravljanju vazdušnim prostorom, a posebno pri uspostavljanju i upravljanju prekograničnim zonama i prekograničnim aktivnostima.
III. PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA
Tehnički sistemi podrške
Član 18.
Ovlašćeni pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da obezbedi tehničke sisteme podrške za rad AMS u skladu sa članom 11. ove uredbe u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ove uredbe.
Stupanje na snagu ove uredbe
Član 19.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.
05 Broj: 110-9378/2017-3
U Beogradu, 6. oktobra 2017. godine
V L A D A
PREDSEDNIK
Ana Brnabić, s.r.
Prilog 1.
Ovlašćene organizacije
Ovlašćene organizacije jesu podnosioci zahteva za alokaciju vazdušnog prostora i to:
Ministarstvo odbrane;
Ministarstvo unutrašnjih poslova;
Ministarstvo spoljnih poslova;
Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije;
Vazduhoplovni savez Srbije;
Ostali civilni subjekti uz prethodno odobrenje Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Prilog 2.
Aktivnosti koje zahtevaju alokaciju vazdušnog prostora
Vazduhoplovne manifestacije;
Letenje bespilotnih vazduhoplova;
Lansiranje raketa i drugih letećih objekata;
Letačke aktivnosti za potrebe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije;
Sprovođenje vojnih i međunarodnih vojnih vežbi i vežbi Ministarstva unutrašnjih poslova;
Obavljanje aktivnosti opasnih za letenje (bojeva gađanja, ispitivanja i razvoj naoružanja i vojne opreme, letenje vojnih bespilotnih letelica, sondiranje atmosfere i slično);
Vazduhoplovne i druge manifestacije za koje je potrebno obezbeđenje vazdušnog prostora.
Prilog 3.
Sadržaj, način i vremenski okvir za podnošenje zahteva za alokaciju vazdušnog prostora
Ovlašćena organizacija dostavlja zahtev za alokaciju vazdušnog prostora jedinici za civilno-vojnu koordinaciju (AMS) elektronskim putem ili faksom.
Zahtev se dostavlja na propisanom obrascu poštujući propisane vremenske okvire:
Opasna zona – 7 radnih dana ranije (izuzev publikovanih izuzetaka);
Sondiranje atmosfere – 7 radnih dana ranije;
Zona koja nije publikovana – 2 radna dana ranije;
Publikovana zona – 1 radni dan ranije, do 1300 časova po lokalnom vremenu;
Vazduhoplovna manifestacija – 30 radnih dana ranije;
Zona za letenje bespilotnih vazduhoplova – 2 radna dana ranije.
Obrazac zahteva za alokaciju vazdušnog prostora
1. Ovlašćena organizacija (podnosilac zahteva):
datum i vreme:/potpis:
datumvreme
2. naziv i oznaka vazdušnog prostora:
3. nadmorska visina
minimalna: maksimalna:
4. datum/vreme ograničenja korišćenja vazdušnog prostora
početak:/ završetak:/
datumvremedatumvreme
5. razlog ograničenja korišćenja vazdušnog prostora:
6. samo za bespilotne vazduhoplove – tehničke karakteristike bespilotnog vazduhoplova
kategorija: model:
evidenciona oznaka (ako je upisan u Evidenciju):
dimenzije težina: boja
7. ovlašćeno lice za promenu elemenata zahteva
ime i prezime:
telefon: e-mejl:
8. lice nadležno za hitnu obustavuograničenja korišćenja vazdušnog prostora
ime i prezime:
telefon: e-mejl:
Objašnjenje za popunjavanje rubrika
1.
Za vojne korisnike uneti naziv letačke jedinice ili OC RV i PVO,
Za civilne korisnike uneti ime i prezime podnosioca zahteva (za fizička lica), odnosno naziv podnosioca zahteva (za pravna lica).
2.
Naziv i oznaka prostora kako je objavljen u zborniku vazduhoplovnih podataka (AIP/MIL AIP). Kada prostor u kome je potrebno ograničiti letenje nije objavljen u zborniku vazduhoplovnih podataka (AIP/MIL AIP), podnosilac zahteva mora prostor opisati na jedan od sledećih načina:
-koordinate prostora (latituda, longituda) – počev od najsevernije pozicije, pa nadalje u smeru kretanja kazaljke na satu do početne pozicije koju treba ponoviti radi potvrde da je željeni prostor horizontalno opisan sa geografskim imenima mesta;
-koordinate centra sa poluprečnikom kruga i geografsko ime mesta;
-koordinate ose maršute sa širinom i geografska imena prekretnih orijentira (pozicija).
Koordinate (latituda, longituda) izražene su u WGS84, a format koordinata je u obliku ddmmssN ddmmssE (442523N 0212345E).
3.
Nadmorska visina izražena u metrima.
4.
Uneti datum i lokalno vreme početka i završetka aktivnosti.
5.
Navesti razlog ograničenja korišćenja vazdušnog prostora (bojevo gađanje, letenje vazduhoplova, padobranski skokovi, vojne vežbe, vazduhoplovne manifestacije i slično, svrha i opis leta bespilotnog vazduhoplova …).
6.
Uneti tehničke karakteristike bespilotnog vazduhoplova. Ako je bespilotni vazduhoplov upisan u Evidenciju, uneti evidencionu oznaku.
7.
Uneti podatke o osobi zaduženoj za koordinaciju sa jedinicom za civilno-vojnu koordinaciju u cilju izmene vremena, horizontalnih i vertikalnih granica prostora u kome se letenje ograničava.
8.
Uneti podatke o licu zaduženom za koordinaciju sa kontrolom letenja na dan operacija u slučaju da je potrebno hitno obustaviti aktivnosti ili zbog koordinacije prolaska civilnog vazduhoplova.
Prilog 4.
Prioriteti za korišćenje struktura vazdušnog prostora
AMS upravlja vazdušnim prostorom Republike Srbije unutar FIR Beograd na pre-taktičkom i taktičkom nivou.
Zahtev za alokaciju vazdušnog prostora se može podneti u skladu sa postupcima najave ili bez prethodne najave.
U skladu sa konceptom fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora, ovlašćene organizacije su dužne da najave planiranu aktivnost i to tako što:
1)Podnose zahtev za alokaciju vazdušnog prostora AMS u definisanom roku;
2)Koriste vazdušni prostor u skladu sa odlukom AMS;
3)Obaveštavaju AMS o svakoj izmeni ili prestanku aktivnosti pre isteka vremena navedenog u AUP.
Kada se zahtev za alokaciju vazdušnog prostora podnosi bez prethodne najave, tako rezervisan prostor nema prioritet nad drugim strukturama vazdušnog prostora ili vazdušnim saobraćajem.
Komitet može doneti odluku kojom se vrši privremena izmena prioriteta kroz planiranje i konsultacije na strateškom nivou.
AMS razmatra zahteve svih korisnika, donosi odluku i u skladu sa tim aktivira i deaktivira vazdušni prostor putem NOTAM-a.
Konfliktni zahtev podrazumeva zahtev za izdvajanjem ili rezervacijom određenog dela vazdušnog prostora od strane više korisnika gde se zahtevani prostori preklapaju ili podudaraju geografski, visinski i/ili vremenski.
AMS razmatra konfliktne zahteve prispele u definisanom roku i alocira prostor u skladu sa pravilima prioriteta.
Na zahtev Ministarstva odbrane ili Ministarstva unutrašnjih poslova prethodno odobren alocirani deo vazdušnog prostora može da se suspenduje za potrebe OAT letova u cilju obavljanja hitnih operativnih poslova.
Sledeći letovi imaju prioritet nad svim ostalim vazdušnim saobraćajem ili strukturama vazdušnog prostora:
Vazduhoplov u stanju nužde;
Vazduhoplov koji izbegava meteorološku pojavu koja je opasna za letenje;
OAT letovi za obavljanje hitnih operativnih poslova;
Letovi sa STS* indikatorima MEDEVAC/SAR/FFR/HEAD.
* STS indikator: oznaka statusa leta u polju 18. plana leta koja ukazuje na posebno tretiranje od strane ATS jedinice:
MEDEVAC – let u svrhu medicinske evakuacije
SAR – let u svrhu traganja i spasavanja
FFR – let u svrhu protivpožarnog delovanja
HEAD – let u svrhu prevoza predsednika države
Uspostavljaju se sledeća pravila prioriteta između korisnika različitih struktura vazdušnog prostora:
TSA – ostali saobraćaj
TSA se dodeljuje prioritet u odnosu na ostali saobraćaj
ATZ-TSA/TRA
TSA/TRA se dodeljuje prioritet nad ATZ.
TSA-D
Ako je ovlašćeni korisnik podneo zahtev i za TSA i D u skladu sa postupkom najave u definisanom roku, AMS koordinira sa najavljenim korisnicima pre donošenja odluke u cilju minimiziranja negativnih efekata po oba korisnika.
Ukoliko nije prihvaćena rezervacija za TSA u skladu sa postupkom najave, D ima prioritet u odnosu na TSA.
CBA – ATS ruta
Na taktičkom nivou, jedinica kontrole letenja može preusmeriti let iz kontrolisanog prostora kroz SVA, ukoliko je aktivnost u SVA suspendovana ili prekinuta.
SVA se može dodeliti prioritet nad ATS rutom kroz proces planiranja i konsultacija na strateškom nivou.
CBA – ostali vazdušni saobraćaj
Sledeći letovi imaju prioritet nad SVA:
Redovan saobraćaj u dolasku/odlasku sa aerodroma Beograd,
Specijalni letovi sa izdatim odobrenjem.
TRA – ostali vazdušni saobraćaj
Vazduhoplovu na ruti ili redovnom letu sa odobrenim planom letenja je dozvoljen prolaz kroz TRA uz odobrenje kontrole letenja.
Izuzetak se može odnositi na vojno letenje, kada se izdaje ograničenje ostalom vazdušnom saobraćaju, vodeći računa o što manjem negativnom uticaju na operacije.
Sva taktička skraćenja rute koja odstupaju od plana leta a utiču na TRA se koordiniraju u skladu sa uslovima jedinice kontrole letenja koja prima saobraćaj.
7. Vazduhoplovne manifestacije – ostali vazdušni saobraćaj
Vazduhoplovne manifestacije se organizuju u prethodno rezervisanom i alociranom delu vazdušnog prostora, i imaju prednost u odnosu na sav ostali saobraćaj, osim OAT letova u cilju obavljanja hitnih operativnih poslova.