Na osnovu člana 99. stava 5. Zakona o vodama („Službeni glasnik RS“, br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 54/96),
Vlada Republike Srbije donosi
U R E D B U
O VISINI NAKNADE ZA KORIŠĆENjE VODA, NAKANDE ZA
ZAŠTITU VODA I NAKNADE ZA IZVAĐENI MATERIJAL IZ VODOTOKA ZA 2005. GODINU
Član 1.
Ovom uredbom utvrđuje se visina naknade za korišćenje voda, naknade za zaštitu voda i naknade za izvađeni materijal iz vodotoka u skladu sa kriterijumima utvrđenim Zakonom o vodama.
Član 2.
Naknada za korišćenje površinskih, podzemnih, mineralnih i termalnih voda utvrđuje se u visini, i to za:
1) neprerađene sirove vode koja se neposredno zahvata 0,10 di-nara po 1 m3 vode;
2) vode kvaliteta za piće koja se zahvata radi prodaje preduzećimai drugim pravnim licima 0,269 dinara po 1 m3 vode i građanima 0,137dinara po 1 m3 vode;
3) vode kvaliteta za piće koja se zahvata za svoje potrebe 0,234 di-nara po 1 m3 vode;
4) proizvođače koji flaširaju mineralne i prirodne vode 0,654dinara za svaki prodati litar vode;
5) termalne i termomineralne vode koja se zahvata 0,35 dinara po 1 m3 vode;
6) ribnjake:
-toplovodne 0,50 dinara po 1 m3 zahvaćene vode,
-hladnovodne 1,00 dinara po 1 m3 zahvaćene vode.
Javno elektroprivredno preduzeće plaća naknadu iz stava 1. ovog člana za svaki kilovat-čas proizvedene električne energije u hidroelektranama i to 2,3%, a u termoelektranama sa recirkulacionim sis-temom hlađenja 1,25% na cenu jednog kilovat-časa od 1,92 dinara.
Član 3.
Naknada za zaštitu voda utvrđuje se u visini, i to za:
1) otpadne vode iz procesa proizvodnje, prerade i prometa nafte i naftnih derivata; crne metalurgije, obojene metalurgije; tekstilne industrije; hemijske industrije; industrije papira, celuloze, kože i tekstila; svinjogojskih farmi; klanične industrije i servise vozila i mašina 3,008 dinara po 1 m3 vode;
2) otpadne vode iz oblasti brodogradnje, elektroindustrije, industrije gume, termoelektrana sa recirkulacijom, prehrambene industrije, metaloprerađivačke industrije i građevinske industrije1,754 dinara po 1 m3 vode;
3) otpadne vode iz oblasti drvne i drvnoprerađivačke industrije,proizvodnje i prerade nemetala, proizvodnje i prerade građevinskihmaterijala i prerade duvana 1,691 dinara po 1 m3 vode;
4) komunalne otpadne vode koje se sakupljaju u sistemima kanaliza-cije 0,125 dinara po 1 m3 vode;
5) ostale vrste otpadnih voda 0,839 dinara po 1 m3 vode;
6) termoelektrane sa otvorenim-protočnim sistemom za hlađenjeza svaki kilovat-čas proizvedene električne energije i to 1,25% nacenu jednog kilovat-časa od 1,92 dinara.
Ako obveznik plaćanja naknada iz stava 1. tač. 1, 2, 3. i 5. ovog člana ispušta otpadne vode u kanalizaciju plaća naknadu u visini određenoj za kategoriju kojoj pripada.
Visina naknade za zaštitu voda iz stava 1. ovog člana uvećava se u zavisnosti od stepena zagađenosti prijemnika, i to za:
1) prijemnike I klase za 50%,
2) prijemnike II klase za 25%.
Član 4.
Ako obveznik plaćanja naknade za zaštitu voda, ispušta otpadne vode prečišćene samo u uređaju za primarno prečišćavanje i ako se prečišćavanje otpadnih voda obezbeđuje tokom cele godine, obveznik plaća, i to:
1) 80% od visine naknade utvrđene u članu 3. ove uredbe, ako seprečišćavanjem otpadnih voda smanjuje koncentracija zagađujućih ma-terija za 50%, a koje prema projektu za prečišćavanje otpadnih vodatreba da se uklone iz vode;
2) 50% od visine naknade utvrđene u članu 3. ove uredbe, ako seprečišćavanjem otpadnih voda smanjuje koncentracija zagađujućih ma-terija za 70%, a koje prema projektu za prečišćavanje otpadnih vodatreba da se uklone iz vode;
3) 30% od visine naknade utvrđene u članu 3. ove uredbe, ako seprečišćavanjem otpadnih voda smanjuje koncentracija zagađujućih ma-terija za 90%, a koje prema projektu za prečišćavanje otpadnih vodatreba da se uklone iz vode.
Uređajem za primarno prečišćavanje otpadnih voda (mehaničko), u smislu ove uredbe, smatraju se objekti i oprema u kojima se iz otpadnih voda uklanjaju samo neki od zagađujućih materija (plivajuće i grube materije, pesak, masti, ulja i drugo).
Član 5.
Ako obveznik plaćanja naknade za zaštitu voda ispušta otpadne vode prečišćene u uređajima za sekundarno prečišćavanje i ako se prečišćavanje otpadnih voda obezbeđuje tokom cele godine, obveznik plaća, i to:
1) 50% od visine naknade utvrđene u članu 3. ove uredbe, ako seprečišćavanjem otpadnih voda smanjuje koncentracija zagađujućih ma-terija za 50%, a koje prema projektu za prečišćavanje otpadnih vodatreba da se uklone iz vode;
2) 25% od visine naknade utvrđene u članu 3. ove uredbe, ako seprečišćavanjem otpadnih voda smanjuje koncentracija zagađujućih ma-terija za 70%, a koje prema projektu za prečišćavanje otpadnih vodatreba da se uklone iz vode;
3) 10% od visine naknade utvrđene u članu 3. ove uredbe, ako seprečišćavanjem otpadnih voda smanjuje koncentracija zagađujućih ma-terija za 85%, a koje prema projektu za prečišćavanje otpadnih vodatreba da se uklone iz vode.
Član 6.
Naknada za izvađeni materijal iz vodotoka utvrđuje se u visini, i to za izvađeni pesak, šljunak i drugi materijal:
1) iz korita vodotoka, prirodnih i veštačkih akumulacija u iznosu od 33 dinara po 1 m3 izvađenog materijala;
2) sa zemljišta ugroženog erozijom u iznosu od 44 dinara po 1 m3 izvađenog materijala;
3) sa poljoprivrednog, šumskog i drugog zemljišta koje se kao obala proteže neposredno uz korito za veliku vodu vodotoka ili jezera, odnosno akumulacije u iznosu od 66 dinara po 1 m 3 izvađenog materijala.
Član 7.
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
05 Broj
Vlada Republike Srbije
Potpredsednik,
OBRAZLOŽENjE
I. Pravni osnov
Pravni osnov za donošenje Uredbe o visini naknade za korišćenje voda, naknade za zaštitu voda i naknade za izvađeni materijal iz vodotoka u 2005. godini sadržan je u odredbi člana 99. stav 5. Zakona o vodama (“Službeni glasnik RS”, br. 46/91 … 54/96), kojom je propisano da visinu naknade za korišćenje voda, naknade za zaštitu voda i naknade za izvađeni materijal iz vodotoka utvrđuje Vlada Republike Srbije.
II. Razlozi za donošenje uredbe
U skladu sa odredbama čl. 103, 104. i 105. Zakona o vodama naknadu za korišćenje voda plaćaju korisnici površinskih, podzemnih i mineralnih voda srazmerno količini i kvalitetu zahvaćene vode i zavisno od namene za koju se voda koristi, naknada za zaštitu voda plaćaju preduzeća i druga pravna lica i građani srazmerno količini, stepenu zagađenosti i vrsti otpadne ili druge vode promenjenih svojstava, odnosno druge materije kojom se pogoršava kvalitet voda i uslovi njenog korišćenja, koju direktno ili indirektno ispuštaju u površinske ili podzemne vode, a naknada za izvađeni pesak, šljunak i drugi materijal izvađen iz korita vodotoka, strudova, napuštenih korita i sa obala prirodnih vodotoka, prirodnih i veštačkih akumulacija i na područjima ugroženim od erozije, plaća se prema količini izvađenog materijala, s tim što ovu naknadu ne plaća javno vodoprivredno preduzeće za količine peska, šljunka i drugog materijala koji se koristi za izgradnju i održavanje objekata za zaštitu od štetnog dejstva voda.
Vodoprivredne delatnosti navedene u članu 82. Zakona o vodama (praćenje, održavanje i unapređivanje vodnog režima, održavanje i rekonstrukcija vodoprivrednih objekata, organizovanje i sprovođenje odbrane od poplava, obezbeđenje vode za korišćenje, organizovanje i sprovođenje mera za zaštitu od bujica i erozija, izvršavanje zadataka iz međudržavnih sporazuma u oblasti vodoprivrede, organizovanje studijsko istraživačkih radova u oblasti vodoprivrede, odvođenje suvišnih voda i organizovanje odbrane od unutrašnjih voda na melioracionom području, vršenje investitorskih poslova kod izgradnje, odnosno rekonstrukcije vodoprivrednih objekata i dr.), kao i poslovi od opšteg interesa navedene u članu 99a. stav 1. prednje navedenog zakona o vodama (izgradnja, rekonstrukcija i održavanje objekata za zaštitu od štetnog dejstva voda, izgradnja, rekonstrukcija i održavanje višenamenskih akumulacija, hidromelioracionih objekata i objekata regionalnih sistema za snabdevanje vodom do vodozahvata pojedinih korisnika, odnosno do priključka na komunalni sistem vodosnabdevanja kao i za izgradnju objekata za vodosnabdevanje naselja koja se ne mogu priključiti u regionalne sisteme za snabdevanje vodom, preduzimanje mera za zaštitu voda od zagađivanja, zaštita zemljišta od erozije, studijsko istražni radovi, realizacija obaveza i učešća u međunarodnoj saradnji) finansiraju se, pored drugih sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije za te namene, i iz sredstava naknade za korišćenje voda, naknade za zaštitu voda i naknade za izvađeni materijal iz vodotoka, a prema godišnjem programu koji donosi Vlada Republike Srbije.
Obzirom da se u 2005. godini planiraju značajniji radovi na izgradnji rekonstrukciji i održavanju vodoprivrednih objekata, jer je u prethodnom dugogodišnjem periodu zbog simboličnih ulaganja u vodoprivredne objekte smanjenja funkcionalnost tih objekata, to je potrebno iz sopstvenih prihoda vodoprivrede (naknade za korišćenje voda, naknade za zaštitu voda i naknade za izvađeni materijal iz vodotoka) obezbediti veća finansijska sredstva za finansiranje vodoprivredne aktivnosti u toj godini.
Pri utvrđivanju naknada, pa i naknada za korišćenje voda, naknada za zaštitu voda i naknada za izvađeni materijal iz vodotoka polazište treba da bude ekonomska cena vode i usluga. Ona mora da bude utvrđena na bazi svih troškova u vodoprivrednom sistemu (stalnih i promenljivih), vodeći računa i o angažovanim vodoprivrednim kapacitetima, na bazi iskazanih zahteva potrošača / korisnika, kao i o stvarno utrošenim količinama vode. Utvrđivanje visine naknada manje od potrebnih za zadovoljenje troškova vodoprivrede ima kao posledicu nemogućnost ispunjenja obaveza prema vodoprivredi na planu održavanja postojećih i izgradnje novih sistema.
Republika Srbija mora da ima jasne pokazatelje o potrebnim cenama vode i usluga, s jedne strane i troškovima vodoprivrede, s druge strane.
Pri utvrđivanju stvarne cene vode treba obuhvatiti troškove koji se mogu sistematizovati na sledeći način:
1)troškovi izgradnje, odnosno nabavke osnovnih sredstava vodoprivrednih objekata i sistema:
-otplate / kamate na uložena sredstva;
-amortizacija, uvek realno i blagovremeno revalorizovana;
-deo troškova za proširenu reprodukciju sistema.
2)troškovi održavanja vodoprivrednih objekata i sistema:
-troškovi investicionog održavanja;
-troškovi tekućeg održavanja;
-troškovi osmatranja objekata, merenja kvaliteta, obaveznogatestiranja opreme, itd.
3)pogonski troškovi sistema (troškovi energenata, troškovi materijala koji se troši tokom pogona, itd).
4)troškovi rada na vodoprivrednim objektima i sistemima (radstalno i povremeno zaposlenih, sa svim eksternim i internimobavezama koje iz rada proističu; troškovi organizacije rada iupravljanja, itd).
5)ostali troškovi eksploatacije sistema (troškovi osiguranja, troškovi smeštaja, troškovi informaciono-upravnog dela sistema, troškovi veza sa okruženjem, troškovi zbog izdvajanja sredstava za razvoj i unapređenje sistema, troškovi obezbeđenja sistema,itd).
Pri pripremi Predloga uredbe o visini naknada za korišćenje voda, zaštitu voda i izvađeni materijal iz vodotoka za 2005. godinu urađena je analiza postojećeg stanja i kretanje prihoda po osnovu naknada za poslednjih 10 godina.
U tabeli 1 dat je pregled visina naknada za period 2001-2004 godine.
Redbroj OPIS Jed.mere Dinara po jedinici mere 2001 2002 2003 2004 KORIŠĆENjE VODA 2.1 3.1 9.1 Izvađeni materijal iz vodotoka m3 15.00 20,00 20,00 30,00 9.2 Izvađeni materijal na degradiranom zemljištu m3 15.00 30,00 30,00 40,00 9.3 Izvađeni materijal sa obale na poljoprivrednom zemljištu m3 15.00 50,00 50,00 60,00 9.3 Prihod iz budžeta Republike 5.00 10,00 10,00
Kako se iz Tabele 1 može videti, naknade nisu menjane tri godine (od 2001. do 2003. godine). U 2004. godini izvršeno je povećanje naknada u odnosu na 2003 godinu prosečno za 15 %, izuzev u slučaju proizvođača koji flaširaju mineralne i prirodne vode, gde je povećanje bilo 445 % i u slučaju naknada za izvađeni materijal, gde je povećanje naknada bilo 50%, za izvađeni materijal iz vodotoka (Pozicija 9.1 iz tabele 1), zatim 33%, za izvađeni materijal na degradiranom zemljištu (Pozicija 9.2 iz tabele 1) i 20%, za izvađeni materijal sa obale na poljoprivrednom zemljištu (Pozicija 9.3 iz tabele 1).
Istovremeno, kretanje inflacije u istom periodu kretalo se u dijapazonu od 7,8% do 40,7% (tabela 2).
Tabela 2 Kretanje inflacije po godinama
2001. 2002. 2003. 2004. 40.7 % 14.8 % 7.8 % 12.99 %
Kako se iz tabele 2 može videti, u protekle tri godine samo po osnovu inflacije prihod vodoprivrede koji se ubira iz naknada umanjen je skoro 75%. Povećanje visina naknada u 2004. godini na gore prikazan način samo je delimično kompenzirala nepovoljne efekte prethodne inflacije.
Sa utvrđenim visinama naknada planiran je prihod vodoprivrede po ovom osnovu i izvršeno zaduženje obveznika prema pokazateljima iz tabele 3. U tabeli 4 dato je upoređenje planiranog prihoda po osnovu naknada sa pokazateljima za 1994. godinu. Pokazatelji za 1994. godinu dobijeni su sa sadašnjom osnovicom (iz 2004. godine) i visinom naknade iz 1994. godine. Takođe je prikazan i prihod koji bi se realizovao da je zadržana ista osnovica za obračun, a bile primenjene ekonomske cene usluga prikazane u tabeli 5.
Tabela 3: Planirane naknade po područjima
Redbroj Godina Naknade za poslednje tri godine u dinarima Red.broj Vrsta parametra Jed.mere Visina naknade Dinara/jm € 1 Io = Specifični investicioni pokazatelj Val./m3 75,01 1,06 2 ( = Koef. prebacivanja investicija na godišnje troškove (0,068-0,086) 3 ( = 0,068 pri ovom koeficijen. (Io x () Val./m3 5,10 0,072 4 ( = Učešće države u izgradnji % 50 5 Iod = Učešće države u investicijama Val./m3 2,55 0,036 6 Ta = Antieroziono uređenje Val./m3 0,23 0,0033 7 Minimalna vrednos naknade (Iod+Ta) Val./m3 2,78 0,039 8 Maksimalna vrednost naknade Val./m3 3,46 0,049 Kategorija 2: Potrošači vode kvaliteta za piće «Akumulacija + Fabrika vode) 1 Naknada iz kategorije jedan (min) Val./m3 2,78 0,039 2 Naknada iz kategorije jedan (max) Val./m3 3,46 0,049 3 Is = Minimalni specifični troškovi izgranje «fabike vode» Val./l/s 1.450.000 20.500 4 ( = Koef. prebacivanja nvesticija na godišnje troškove (0,085-0,095) 5 ( = 0,085 pri ovom koeficijentu (Is x () Val./l/s 122.600 1700 6 ( = Učešće države u izgradnji % 50 7 Iod = Učešće u invest. «fabike vode» Val./m3 1,94 0,027 8 Lc=Prosečna dužina cevovoda km 30 9 Io = Specifični investicioni pokazatelj Val./m3 17,31 0,245 10 ( = Koef. prebacivanja ivesticija na godišnje troškove (0,072) (Io x () Val./m3 1,25 0,018 11 Iod = Učešće u invest. «Cevovoda» Val./m3 0,62 0,0088 12 Io = Specifični investicioni pokazatelj Val./m3 5,19 0,073 13 ( = Koef. prebacivanja ivesticija na godišnje troškove (0,070) (Io x () Val./m3 0,36 0,005 14 Iod = Učešće u invest. «Rezervoara» Val./m3 0,18 0,0026 15 Tf = Troškovi istraga Val./m3 0,058 0,0008 16. To = Troškovi ostalo Val./m3 0,231 0,0033 17 Minimalna vrednost naknade Val./m3 5,809 0,0815 18 Maksimalna vrednost naknade Val./m3 11,38 0,161 Kategorija 3: Potrošači podzemne vode, nezavisno od načina upotrebe 1 Minimalna vrednost naknade Val./m3 5,809 0,0815 2 Maksimalna vrednost naknade Val./m3 11,38 0,161 Kategorija 4: Industriski potrošači kada se ona neposredno zahvata sa Dunava i Save 1 Minimalna vrednost naknade Val./m3 0,865 0,012 2 Maksimalna vrednost naknade Val./m3 1,442 0,020 Kategorija 5: Navodnjavanje kao potrošač vode 1 Minimalna vrednost naknade Val./ha 1731 24,45 2 Maksimalna vrednost naknade Val./ha 4237 61,17 Kategorija 6: Hidroenegetsko korišćenje vode 1 Minimalna vrednost naknade % 3 3 2 Maksimalna vrednost naknade % 5 5 Kategorija 7: Termoelektrane sa recirkulacionim sistemom za hlađenje 1 Vrednost naknade % 1,25 1,25 Kategorija 8: Hladnovodni – Salmonidni ribnjaci 1 Vrednost naknade % 4 4 Kategorija 9: Naknada za korišćenje mineralnih voda u komercijalne svrhe 1 Vrednost naknade % 4 4 Otpadne vode 1 Otpadne vode iz procesa proizvodnjanafte i naftnih deivata i dr. Val./m3 21,926 0,31 2 Otpadne vode iz oblasti elektroindu-strije; metaloprerađivačke ind. i dr. Val./m3 18,464 0,26 3 Otpadne vode drvne industrije i dr. Val./m3 14,425 0,20 4 Komunalne otpadne vode Val./m3 10,963 0,15 5 Za ostale otpadne vode Val./m3 9,809 0,14 6 Za termoelektrane sa protočnimhlađenjem % 1,25 1,25
Kako se iz tabele 4. može videti, planirani prihod po osnovu naknada bio je 2003. godine 35%, a 2004. godine 19% manji nego 1994. godine. Iz upoređenja sa vrednostima koje bi se dobile u slučaju ekonomskih cena usluga (minimalne vrednosti iz tabele 5), može se konstatovati da su vrednosti planirane 2004. godine 4,7 puta manje od ekonomskih. Ilustracija ovoga data je na slici 1.
Slika 1 “ Dijagram kretanja visine naknada za poslednjih 10 godina“
U Studiji o finansiranju sektora voda u Republici Srbiji izvršena je analiza stanja u oblasti naknada, pa je konstantovano sledeće:
-da je visina naknada za korišćenje voda, naknade za zaštitu voda i naknade za izvađeni materijal iz vodotoka u Republici Srbiji, u odnosu na okruženje, daleko najniža, kao i da se sa postojećim nivoom prihoda od naknada ne mogu se obezbediti ni minimalni preduslovi za ostvarenje neophodnog održivog razvoja u sektoru voda;
-da je procenat naplate u prethodnim godinama bio nešto iznad 70%, a tek 2004. godine je napravljen pomak u naplati, tako da se očekuje procenat naplate preko 80%;
-da mnoga preduzeća, obveznici plaćanja naknada, ne daju prave osnovice za obračun naknada, ili ne dostavljaju podatke.
Polazeći od navedenog ovo ministarstvo će u narednom periodu u cilju utvrđivanja obveznika plaćanja vodoprivrednih naknada i ostvarenja veće naplativosti istih da pojača kontrolu kod subjekata koji plaćaju naknade, izvršiti procenu količina čistih i otpadnih voda koje predstavljaju osnov za plaćanje naknada, a takođe će da poboljša organizaciju za obavljanje tehničkog dela posla na terenu (geodetska merenja i dr.), u delu utvrđivanja naknada za izvađeni materijal iz korita vodotoka i priobalnog zemljišta.
III. Sadržaj uredbe
Uredbom o visini naknade za korišćenje voda, naknade za zaštitu voda i naknade za izvađeni materijal iz vodotoka za 2005. godinu utvrđuje se visina naknade za korišćenje voda, naknade za zaštitu voda i naknade za izvađeni materijal iz vodotoka u skladu sa kriterijumima utvrđenim u Zakonu o vodama.
Članom 1. utvrđena je visina naknada za korišćenje površinskih, podzemnih, mineralnih, termalnih i termomineralnih voda u 2005. godini.
Uporedni pregled visine naknada za korišćenje površinskih, podzemnih i mineralnih voda u 2004. i 2005. godini dat je u tabeli:
Opis 2004. godina 2005. godina Jed. mere Cenadinara Jed. mere Cena dinara 2.1 Neprerađene sirove vode koja se neposredno zahvata m3 0,086 m3 0,10 2.2 Voda kvaliteta za piće – pravnim licima m3 0,247 m3 0,269 2.2 Voda kvaliteta za piće – građanima m3 0,126 m3 0,137 2.3 Voda kvaliteta za piće koja se zahvata za svoje potrebe m3 0,215 m3 0,234 2.4 Proizvođači koji flaširaju prirodne i mineralne vode l 0,600 l 0,654 2.5 Ribnjake – topolovodne i hladnovodne kg 6,00 kg 2.6 Proizvođači električne energije u hidroelektranama cena/kwh 1,86 cena/kwh 1,92 2.7 Proizvođači električne energije u termoelektanama sa recilkul. sistemom hlađenja cena/kwh 1,86 cena/kwh 1,92
Članom 2. ove uredbe, pored novih visina naknada za korišćenje površinskih, podzemnih i mineralnih voda, predlaže se uvođenje i naknade za korišćenje termalnih i termomineralnih voda u iznosu od 0,35 dinara po 1 m3, a takođe se predlaže da se nakanada za korišćenje voda za ribnjake (toplovodne i hladnovodne) plaća po m3 zahvaćene vode, i to za toplovodne ribnjake u visini od 0,50 dinara po m3 zahvaćene vode, odnosno za hladnovodne ribnjake u visini od 1,00 dinara po m3 zahvaćene vode, umesto do sada po prodatom kg ribe iz ribnjaka.
Članom 3. Uredbe utvrđena je visina nakanada za zaštitu voda.
Opis 2004. godina 2005. godina Jed. mere Cenadinara Jed. mere Cena dinara 3.1 Otpadne vode iz procesa proizvodnje nafte … m3 2,760 m3 3,008 3.2 Otpadne vode iz oblasti brodogradnje …. m3 1,610 m3 1,754 3.3 Otpadne vode iz drvnoprerađivačke industrije …. m3 1,552 m3 1,691 3.4 Komunalne otpadne vode m3 0,115 m3 0,125 3.5 Ostale vrste otpadnih voda m3 0,770 m3 0,839 3.6 Termolektrane sa otvorenim protočnim sistemom za hlađenje cena/kwh 1,86 cena/kwh 1,92
Uporedni pregled visina naknada za zaštitu voda u 2004. i 2005. godini dat je u tabeli:
Odredbama čl. 4. i 5. ove uredbe propisana su umanjenja plaćanja naknade za zaštitu voda za obveznika plaćanja naknade za zaštitu voda koji ispušta otpadne vode prečišćene samo u uređajima za primarno prečišćavanje otpadnih voda i ako se prečišćavanje otpadnih voda obezbeđuje tokom cele godine, odnosno za obveznika plaćanja naknade za zaštitu voda ako ispušta otpadne vode prečišćenje u uređajima za sekundarno prečišćavanje otpadnih voda i ako se prečišćavanje otpadnih voda obezbeđuje tokom cele godine.
Članom 6. Uredbe utvrđena je visina nakanada za izvađeni materijal iz vodotoka.
Uporedni pregled visina naknada za izvađeni materijal iz vodotoka u 2004. godini i 2005. godini dat je u tabeli:
Opis 2004. godina 2005. godina Jed. mere Cenadinara Jed. mere Cena dinara 9.1 Naknade za izvađeni materijal iz vodotoka m3 30 m3 33 9.2 Naknade za izvađeni materijal sa obala vodotoka na degradiranom zemištu m3 40 m3 44 9.3 Naknade za izvađeni materijal sa obala vodotoka na poljoprivrednom, šumskom i drugom zemljištu m3 60 m3 66
IV. Potrebna finansijska sredstva
Za sprovođenje ove uredbe nije potrebno obezbediti posebna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. Analiza efekata akta
U poglavlju Razlozi za donošenje uredbe detaljno je ukazano na veliko zaostajanje postojećih visina naknada u odnosu na njihove ekonomske vrednosti. Razumljivo je, međutim, da se ekonomski kriterijumi ne mogu obezbediti administrativnim merama, u kratkom vremenskom periodu. Razlozi za ovo su brojni, a kao ključni se može navesti da društveni i privredni ambijent ne daju mogućnost za primenu punih ekonomskih cena.
U 2005. godini predlaže se povećanje naknada za 9% u odnosu na njihovu visinu u 2004. godini, izuzev naknade za korišćenje i zaštitu voda koju plaća JP „Elektroprivreda Srbije“ gde je procenat povećanja tih naknada u odnosu na njihovu visinu u 2004. godinu oko 3%. Predložene visine naknada u skladu su sa rastom cena na malo projektovanim Zakonom o budžetu za 2005. godinu i Memorandumom o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2005. godinu i tako utvrđenim iznosima naknada u 2005. godini bi se samo delimično eliminisali efekti inflacije u periodu 2001.-2003. godina, a takođe bi se istovremeno napravio i jedan korak prema dostizanju ekonomske cene vode i usluga.
Ovako utvrđene visine naknada za korišćenje voda, naknade za zaštitu voda i naknade za izvađeni materijal iz vodotoka za 2005. godinu omogućiće da se u budžet Republike Srbije uberu sredstva u iznosu od 2.200.000.000 dinara, koja će se usmeriti kako na održavanje i rekonstrukciju izgrađenih vodoprivrednih objekata tako i na izgradnju novih vodoprivrednih objekata.
Naime, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu za finansiranje vodoprivredih aktivnosti u toj godini utvrđena su sredstva u ukupnom iznosu od 3.200.000.000 dinara sa sledećim izvorima finansiranja: budžet Republike -1.000.000.000 dinara i sopstveni prihodi vodoprivrede -2.200.000.000 dinara. Ova uredba omogućiće da se u 2005. godini od naknade za korišćenje voda uberu sredstva u iznosu 919.306.736 dinara, naknade za zaštitu voda sredstva u iznosu od 1.068.585.592 dinara i naknade za izvađeni materijal iz voditoka sredstva u iznosu od 212.107.672 dinara.
Detaljan prikaz prihoda po osnovu naknada za 2005. godinu dat je u tabeli.
Redbroj OPIS Jed.mere Količina Din./jed.mere Dinara KORIŠĆENjE VODA 2.1 Naknada za neprerađenu sirovu vodu m3 71.379.656 ZAŠTITA VODA 3.1 Otpadne vode nafte i naftnih derivata;crne i obojene metalur- gije;industrije tekstila, hemije, kože, celuloze, klanica; svinjogo-jskih farmi i servis vozila i mašina m3 51.253.785 NAKNADA ZA IZVAĐENI MATERIJAL 9.1 Izvađeni materijal iz vodotoka m3 5.155.005,7 UKUPNO za 2005 godinu 2.200.000.000
VI. Razlog za stupanje uredbe na snagu narednog dana od dana objavljivanja
Prema članu 120. Ustava Republike Srbije zakoni i drugi propisi i opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, osim ako iz naročito opravdanih razloga nije predviđeno da ranije stupe na snagu.
Članom 7. Uredbe propisano je da ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja, čime bi se omogućilo blagovremeno zaduženje obveznika plaćanja naknada utvrđenih ovom uredbom od strane nadležnih organa i time ostvario planirani obim prihoda u 2005. godini, pa se iz tih razloga predlaže da uredba stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja.
———————–
[pic]