Na osnovu člana 93. stav 2. tačka 2) Zakona o vodama („Službeni glasnik RS”, broj 30/10) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11),
Vlada donosi
UREDBU
O GRANIČNIM VREDNOSTIMA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U POVRŠINSKIM I PODZEMNIM VODAMA I SEDIMENTU I ROKOVIMA ZA NJIHOVO DOSTIZANJE
I. UVODNE ODREDBE
Član 1.
Ovom uredbom utvrđuju se granične vrednosti zagađujućih supstanci (u daljem tekstu: zagađujuća materija) u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu, kao i rokovi za njihovo dostizanje.
Član 2.
Pojedini izrazi koji su upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:
verifikacioni nivo jeste tip granične vrednosti zagađujuće materije u sedimentu na osnovu koje se vrši ocena kvaliteta sedimenta prilikom njegovog izmuljavanja, u cilju utvrđivanja načina postupanja sa izmuljenim sedimentom i njegova vrednost je ( vrednosti limita, a kreće se u rasponu između ciljne i remedijacione vrednosti;
vrednost limita jeste tip granične vrednosti zagađujuće materije u sedimentu na osnovu koje se vrši ocena kvaliteta sedimenta prilikom njegovog izmuljavanja, u cilju utvrđivanja načina postupanja sa izmuljenim sedimentom i njegova vrednost je ( verifikacionom nivou, a kreće se u rasponu između ciljne i remedijacione vrednosti;
granična vrednost jeste standard kvaliteta životne sredine izražen kao koncentracija pojedinačne zagađujuće materije ili grupe zagađujućih materija ili indikatora zagađivanja u površinskoj i podzemnoj vodi i sedimentu, koja ne sme da bude prekoračena u cilju zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. Granične vrednosti koje se koriste za prioritetne supstance u površinskim vodama su maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) i prosečne godišnje koncentracije (PGK), granična vrednost zagađujućih materija u podzemnim vodama je prosečna godišnja koncentracija (PGK), a granične vrednosti zagađujućih materija za ocenu kvaliteta sedimenta su: ciljna vrednost, maksimalno dozvoljena koncentracija, remedijaciona vrednost, vrednost limita i verifikacioni nivo;
eutrofikacija jeste obogaćivanje površinske vode nutrijentima, naročito jedinjenjima azota i/ili fosfora, koje uzrokuje ubrzan rast algi i viših oblika biljnog života, stvarajući nepoželjan poremećaj ravnoteže organizama prisutnih u vodi i kvaliteta te vode;
indikator jeste jedan ili skup više parametara kvaliteta podzemne vode koji ukazuje na postojeći status i trendove u kvalitetu podzemne vode;
indirektno ispuštanje u podzemnu vodu jeste ispuštanje zagađujućih materija u podzemnu vodu nakon proceđivanja kroz površinske i podzemne slojeve zemljišta;
istraživački monitoring sedimenta jeste monitoring koji se sprovodi u cilju utvrđivanja razloga prekoračenja maksimalno dozvoljenih koncentracija zagađujućih materija i u okviru koga se prate štetni ekotoksični efekti na rezidencijalnu biotu i izluživanje zagađujućih materija;
korisnici podzemnih voda jesu pravna lica, preduzetnici i fizička lica koji na bilo koji način utiču na kvalitet i količinu podzemnih voda;
maksimalno dozvoljena koncentracija (MDK) jeste maksimalna koncentracija pojedinačne zagađujuće materije ili grupe zagađujućih materija u površinskim vodama koja ne sme da bude prekoračena u cilju sprečavanja ozbiljnih nepovratnih posledica za ekosisteme, a za sediment maksimalno dozvoljena koncentracija je koncentracija pojedinačne zagađujuće materije ili grupe zagađujućih materija iznad koje su negativni uticaji na okolinu verovatni;
nadzorni monitoring jeste monitoring koji se vrši radi obezbeđenja kompletnog pregleda statusa voda i davanja informacija o dugoročnim pravcima promena u kvalitetu voda;
osnovni (nulti) nivo jeste prosečna vrednost parametra u podzemnim vodama merena svake godine u vremenskom periodu od najmanje 5 godina i služi za utvrđivanje granične vrednosti zagađujućih materija;
prosečna godišnja koncentracija (PGK) jeste prosečna vrednost koncentracija izmerenih u toku godine za pojedine zagađujuće materije ili grupe zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama koja ne sme da se prekorači u cilju sprečavanja ozbiljnih nepovratnih dugoročnih posledica za ekosisteme;
prirodni nivo (PN) jeste koncentracija zagađujuće materije koja odgovara takvom stanju tela podzemne vode čiji nenarušeni uslovi ne podležu promenama koje su posledica antropogenog dejstva ili su te promene vrlo male;
rezidencijalna biota jesu originalni ili autohtoni stanovnici nekog područja odnosno prirodno prisutne biotičke komponente (flora i fauna) nekog ekosistema, bioma ili staništa;
remedijacija jeste proces preduzimanja mera za sprečavanje i uklanjanje zagađenja iz sedimenta i dovođenja njegovog kvaliteta do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje;
remedijaciona vrednost jeste granična vrednost za koncentraciju zagađujuće materije u sedimentu iznad koje postoji rizik po akvatični ekosistem i zdravlje ljudi i životinja koji nije prihvatljiv;
sediment jeste esencijalna, dinamička čvrsta komponenta svih vodenih ekosistema koja, zbog snažno izražene tendencije vezivanja zagađujućih materija, predstavlja rezervoar toksičnih i perzistentnih jedinjenja antropogenog porekla;
unos zagađujućih materija u podzemne vode jeste direktno ili indirektno unošenje u podzemnu vodu zagađujućih materija koje su rezultat ljudske aktivnosti;
hidrološka godina jeste razdoblje punog hidrološkog ciklusa u trajanju od 12 meseci;
ciljna vrednost jeste granična vrednost za koncentraciju zagađujuće materije u sedimentu ispod koje su negativni uticaji na okolinu zanemarljivi i ona predstavlja dugoročni cilj kvaliteta sedimenta.
Član 3.
Ova uredba se ne primenjuje:
1) kod posledica nesrećnih slučajeva ili izuzetnih okolnosti prirodnog uzroka koji se realno ne mogu predvideti, izbeći ili ublažiti;
2) u slučaju procene nadležnih organa da unošenje zagađujućih materija u podzemne vode nije tehnički moguće sprečiti ili ograničiti bez korišćenja:
(1) mera koje bi povećale rizik po zdravlje ljudi i životinja ili kvalitet životne sredine u celini, ili
(2) mera za uklanjanje količina zagađujućih materija iz zagađenog zemljišta ili podslojeva zemljišta ili drugačije kontrole njihovog proceđivanja, za čije sprovođenje je neophodno uložiti finansijska sredstva koja daleko premašuju koristi koje proizilaze iz primene tih mera.
II. POVRŠINSKE VODE
Član 4.
Granične vrednosti zagađujućih materija u površinskim vodama date su u Prilogu 1. – Površinske vode, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Član 5.
Granične vrednosti zagađujućih materija koje su pokazatelji opštih parametara, kiseoničnog režima, nutrijentnih supstanci, saliniteta, metala, organskih supstanci i mikrobioloških parametara u površinskim vodama, za pojedinačne klase površinskih voda utvrđene propisom kojim se određuju parametri ekološkog i hemijskog statusa za površinske vode, date su u Prilogu 1, Tabela 1. – Granične vrednosti zagađujućih materija u površinskim vodama.
Granične vrednosti zagađujućih materija za odličan ekološki status površinskih voda za sve tipove površinskih voda koji su utvrđeni propisom kojim se određuju parametri ekološkog i hemijskog statusa za površinske vode, date su u Prilogu 1, Tabela 2. – Granične vrednosti zagađujućih materija za odličan ekološki status odnosno I klasu površinskih voda.
Granične vrednosti zagađujućih materija za dobar ekološki status površinskih voda za svaki tip površinskih voda koji je utvrđen propisom kojim se određuju parametri ekološkog i hemijskog statusa za površinske vode, date su u Prilogu 1, Tabela 3. – Granične vrednosti zagađujućih materija za dobar ekološki status odnosno II klasu površinskih voda.
Granične vrednosti prioritetnih supstanci, koje su date propisom kojim se određuju granične vrednosti prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci, primenjuju se na način koji je dat u Prilogu 1, Tabela 4. – Primena graničnih vrednosti prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci za utvrđivanje klase površinske vode.
Izuzetno od st. 1-4. ovog člana nadležni organ će propisati strožije granične vrednosti u skladu sa planom zaštite voda od zagađivanja za određena vodna tela površinskih voda za koja standardi kvaliteta površinskih voda propisani ovom uredbom mogu dovesti do neispunjavanja ciljeva zaštite životne sredine utvrđenih planom upravljanja vodama ili značajnog opadanja ekološkog ili hemijskog kvaliteta tih voda.
Granične vrednosti zagađujućih meterija iz člana 4. menjaju se i/ili dopunjuju sa novim zagađujućim materijama u skladu sa novim podacima o zagađujućim materijama, grupama zagađujućih materija ili indikatorima, u cilju zaštite zdravlja ljudi i životinja i životne sredine, a u skladu sa planom zaštite voda od zagađivanja.
III. PODZEMNE VODE
Član 6.
Granične vrednosti zagađujućih materija u podzemnim vodama, date su u Prilogu 2. – Podzemne vode, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Član 7.
Granične vrednosti zagađujućih materija u podzemnim vodama, na osnovu kojih se vrši ocena hemijskog statusa vodnih tela podzemnih voda u skladu sa propisom kojim se određuju parametri hemijskog i kvantitativnog statusa za podzemne vode, date su u Prilogu 2, Glava I. – Standardi kvaliteta za podzemne vode, Tabela 1. – Granične vrednosti zagađujućih materija u podzemnim vodama.
Korisnici podzemnih voda su dužni da izvrše merenja osnovnog (nultog) nivoa za zagađujuće materije, jone ili indikatore koji su prirodnog porekla i/ili njihovo prisustvo u podzemnim vodama može biti posledica ljudske aktivnosti, i to: arsena, kadmijuma, olova, žive, amonijuma, hlorida, sulfata, trihloretilena, tetrahloretilena, vinilhlorida i elektroprovodljivosti.
Korisnici podzemnih voda dužni su da dostave izveštaj o izvršenim merenjima iz stava 2. ovog člana ministarstvima nadležnim za zaštitu životne sredine i vodoprivrede, najkasnije 30 dana od dana izvršenih merenja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana nadležni organ će propisati strožije granične vrednosti u skladu sa planom zaštite voda od zagađivanja za određena vodna tela podzemnih voda za koja standardi kvaliteta podzemnih voda propisani ovom uredbom mogu dovesti do neispunjavanja ciljeva zaštite životne sredine utvrđenih planom upravljanja vodama za povezane celine površinskih voda, ili značajnim narušavanjem ekološkog ili hemijskog kvaliteta takvih celina, ili značajnom štetom po kopnene ekosisteme koji direktno zavise od celine podzemne vode.
Granične vrednosti zagađujućih meterija iz člana 6. menjaju se i/ili dopunjuju sa novim zagađujućim materijama u skladu sa novim podacima o zagađujućim materijama, grupama zagađujućih materija ili indikatorima, u cilju zaštite zdravlja ljudi i životinja i životne sredine, a u skladu sa planom zaštite voda od zagađivanja.
Član 8.
Zabranjeno je unošenje zagađujućih materija u podzemne vode ukoliko takva aktivnost može dovesti do pogoršanja stanja odnosno do pogoršanja postojećeg hemijskog statusa podzemne vode, što se procenjuje na osnovu podataka dobijenih sprovođenjem monitoringa, u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast voda i zaštita životne sredine.
Zabranjeno je direktno i indirektno ispuštanje u podzemnu vodu zagađujućih materija sa Liste I date u Prilogu 2, Glava II. – Liste zagađujućih materija.
Zabranjeno je direktno ili indirektno ispuštanje u podzemnu vodu zagađujućih materija sa Liste II, date u Prilogu 2, Glava II. – Liste zagađujućih materija, do određivanja osnovnog (nultog) nivoa zagađujućih materija u telu podzemne vode.
Izuzetno od st. 1-3. ovog člana, dozvoljeno je ispuštanje zagađujućih materija i zagađujućih materija sa Liste I i Liste II, kada se prethodnim ispitivanjem utvrdi da je podzemna voda u koju se ispuštaju navedene materije trajno neupotrebljiva za druge namene, posebno za potrebe domaćinstva i poljoprivrede, da njihovo prisustvo ne ometa eksploataciju zemljišnih resursa, kao i kada su preduzete sve tehničke mere da te materije ne mogu dospeti do drugih akvatičnih sistema ili ugroziti druge ekosisteme, a u skladu sa planom upravljanja vodama za dato vodno područje.
IV. SEDIMENT
Član 9.
Granične vrednosti zagađujućih materija u sedimentu date su u Prilogu 3. – Sediment, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Član 10.
Granične vrednosti zagađujućih materija za ocenu statusa i trenda kvaliteta sedimenta odnosno ciljna vrednost, maksimalno dozvoljena koncentracija i remedijaciona vrednost, date su u Prilogu 3, Glava I. – Granične vrednosti za ocenu kvaliteta sedimenta, Tabela 1. – Granične vrednosti za ocenu statusa i trenda kvaliteta sedimenta.
Granične vrednosti zagađujućih materija koje se koriste pri izmuljavanju i dislokaciji sedimenta iz vodotoka odnosno ciljna i remedijaciona vrednost, vrednost limita i verifikacioni nivo, date su u Prilogu 3, Glava I, Tabela 2. – Granične vrednosti za ocenu kvaliteta sedimenta pri izmuljivanju sedimenta iz vodotoka.
Granične vrednosti iz st. 1. i 2. ovog člana za metale i organske materije odnose se na standardni sediment koji sadrži 10% organske materije i 25% gline.
Prilikom ocene kvaliteta sedimenta, granične vrednosti iz st. 1. i 2. ovog člana koriguju se za dati sediment prema izmerenom sadržaju organske materije i sadržaju gline u datom sedimentu i to na način dat u Prilogu 3, Glava II. – Korekcija graničnih vrednosti.
Korigovane granične vrednosti iz stava 4. ovog člana upoređuju se sa izmerenim koncentracijama zagađujućih materija u sedimentu.
Granične vrednosti zagađujućih meterija iz člana 9. menjaju se i/ili dopunjuju sa novim zagađujućim materijama u skladu sa novim podacima o zagađujućim materijama, grupama zagađujućih materija ili indikatorima, u cilju zaštite zdravlja ljudi i životinja i životne sredine, a u skladu sa planom zaštite voda od zagađivanja.
Član 11.
Ako se nadzornim monitoringom utvrdi prekoračenje maksimalno dozvoljene koncentracije ili remedijacione vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija u zapremini od 25 m3 sedimenta na datom lokalitetu, ili kada postoji sumnja da vrednost koncentracije zagađujuće materije između ciljne i maksimalno dozvoljene vrednosti izaziva štetne ekotoksične efekte na rezidencijalnu biotu, nadležni organ pokreće sprovođenje istraživačkog monitoringa u okviru koga se utvrđuje postojanje štetnih ekotoksičnih efekata na rezidencijalnu biotu i vrši procena stvarnog rizika.
Kada monitoring iz stava 1. ovog člana potvrdi postojanje štetnih ekotoksičnih efekata na rezidencijalnu biotu i/ili postojanje stvarnog rizika, sprovode se mere u skladu sa planom zaštite voda od zagađivanja.
U slučaju prekoračenja remedijacione vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija u zapremini od 25 m3 sedimenta na datom lokalitetu, vrši se dislokacija i/ili remedijacija sedimenta i preduzimaju mere u skladu sa planom zaštite voda od zagađivanja.
Član 12.
Granične vrednosti iz člana 10. stav 2. ove uredbe koriste se u slučaju izmuljavanja sedimenta iz vodotoka, za ocenu kvaliteta sedimenta prema kriterijumima datim u Prilogu 3, Glava III. – Kriterijumi, Tabela 1. – Kriterijumi za ocenu kvaliteta sedimenta i dozvoljeni načini postupanja sa izmuljenim sedimentom.
Ocena kvaliteta se vrši za svaku navedenu zagađujuću materiju odnosno grupu zagađujućih materija.
Konačna ocena kvaliteta sedimenta određuje se na osnovu najlošije ocenjene zagađujuće materije odnosno grupe zagađujućih materija.
Postupanje sa izmuljenim sedimentom u slučaju njegove dislokacije iz vodotoka vrši se u skladu sa graničnim vrednostima iz člana 10. stav 2. ove uredbe i ocenjenim kvalitetom sedimenta, na način koji je dat u Prilogu 3, Glava III, Tabela 1. – Kriterijumi za ocenu kvaliteta sedimenta i dozvoljeni načini postupanja sa izmuljenim sedimentom.
V. ROKOVI ZA DOSTIZANJE GRANIČNIH VREDNOSTI
Član 13.
Rokovi za dostizanje graničnih vrednosti zagađujućih materija propisanih ovom uredbom za površinske vode i sediment koji nisu pod uticajem prekograničnog zagađenja, i to za jednu višu klasu u odnosu na sadašnji nivo kvaliteta, osim za dostizanje graničnih vrednosti I klase, određuju se u skladu sa dinamikom utvrđenom planovima upravljanja vodama, a najkasniji rok za njihovo dostizanje je 31. decembar 2032. godine.
Rokovi za postizanje graničnih vrednosti zagađujućih materija za površinske i podzemne vode i sediment koji su pod uticajem prekograničnog zagađenja i podzemne vode koje nisu pod uticajem prekograničnog zagađenja određuju se u skladu sa dinamikom utvrđenom planovima upravljanja vodama.
VI. ZAVRŠNA ODREDBA
Član 14.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Broj:U Beogradu _________ 2012. godine V L A D A PREDSEDNIK
OBRAZLOŽENJE
I. PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE UREDBE
Pravni osnov za donošenje Uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje, sadržan je u članu 93. stav 2. tačka 2) Zakona o vodama („Službeni glasnik RS” broj 30/10) i članu 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08 i 16/11) na osnovu kojih Vlada propisuje granične vrednosti zagađujućih supstanci (materija) u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokove za njihovo dostizanje.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE UREDBE
Osnovni razlog za donošenje Uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (u daljem tekstu: Uredba) je uređivanje ove oblasti u skladu Zakonom o vodama („Službeni glasnik RS”broj 30/10).
U postupku usklađivanja domaćih propisa sa pravnom tekovinom Evropske unije, u maju 2010. godine Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o vodama („Službeni glasnik RS”, broj 30/2010). U prelaznim i završnim odredbama ovog Zakona, odredbom člana 93. obavezuje se Vlada Republike Srbije da u roku od šest meseci, a najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona donese podzakonske akte za njegovo sprovođenje, odnosno da se donese podzakonski akt kojim se propisuju granične vrednosti zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu, kao i rokove za njihovo dostizanje.
Donošenje ove Uredbe predviđeno je Nacionalnim programom za integraciju Srbije u EU, pod brojem 2011-303 i to sa rokom donošenja u II kartalu 2012. godine.
Ovom Uredbom, izvršeno je usklađivanje sa propisima Evropske unije i to sa sledećim propisima: Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta 2000/60/EZ o uspostavljanju okvira za delovanje Zajednice u oblasti politike voda, (Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council establishing a framework for Community action in the field of water policy), Direktivom Saveta 91/676/EEZ koja se odnosi na zaštitu voda od zagađivanja uzrokovanog nitratima iz poljoprivrednih dobara (Council Directive 91/676/EEC concerning the protection of waters against pollution caused by nitrates from agricultural sources), Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta 2006/11/EZ o zagađivanju uzrokovanom određenim opasnim supstancama koje se ispuštaju u akvatičnu životnu sredinu Zajednice (Directive 2006/11/EC on pollution caused by certain dangerous substances discharged into the aquatic environment of the community), Direktivom 2006/118/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o zaštiti podzemne vode od zagađivanja i pogoršavanja kvaliteta (Directive 2006/118/EC on the protection of groundwater against pollution and deterioration), Direktivom 2008/105/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta o standardima kvaliteta životne sredine u oblasti politike voda, koja dopunjava i ukida Direktive Saveta 82/176/EEZ, 83/513/EEZ, 84/156/EEZ, 84/491/EEZ, 86/280/ EEZ i koja dopunjava Direktivu 2000/60/EEZ (Directive 2008/105/EC on environmental quality standards in the field of water policy, amending and subsequently repealing Council Directives 82/176/EEC, 83/513/EEC, 84/156/EEC, 84/491/EEC, 86/280/EEC and amending Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council) i Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta 2006/44/EZ o kvalitetu slatkih voda kojima je potrebna zaštita ili poboljšanje radi obezbeđenje života riba (Directive 2006/44/ec on the quality of fresh waters needing protection or improvement in order to support fish life).
Osim toga, ovom Uredbom izvršeno je usklađivanje i sa Zakonom o zaštiti životne sredine („Sl. Glasnik RS“, br. 135/04, 36/09) .
Pored toga, donošenjem Uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu, utvrđuju se granične vrednosti, odnosno najveće dozvoljeno ispuštanje zagađujućih materija pojedinačne zagađujuće materije ili grupe zagađujućih materija ili indikatora zagađivanja u površinskoj i podzemnoj vodi i sedimentu, koji ne treba da budu prekoračene u cilju zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.
III. OBJAŠNJENJA OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Uredba je koncipirana tako da ima šest glava i to: uvodne odredbe, površinske vode, podzemne vodi i sediment, rokovi za dostizanje granične vrednosti i prelazne i završne odredbe, odnosno 15. članova i tri priloga: Prilog1, Prilog 2. i Prilog 3. koji detaljnije razrađuju pojedine odredbe uredbe.
Ovom Uredbom propisano je sledeće:
U Prilogu 1. propisane su granične vrednosti zagađujućih materija u površinskim vodama, granične vrednosti zagađujućih materija koje je potrebno postići za odličan ekološki status odnosno I klasu površinskih voda, granične vrednosti zagađujućih materija koje je potrebno postići za dobar ekološki status odnosno II klasu površinskih voda, kao i kako se primenjuju granične vrednosti prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci za utvrđivanje klase površinske vode. U Prilogu 2. dati su standardi kvaliteta za podzemne vode, kao i liste I i II zagađujućih materija, a u Prilogu 3. date su granične vrednosti za ocenu kvaliteta sedimenta, odnosno granične vrednosti za ocenu statusa i trenda kvaliteta sedimenta, granične vrednosti za ocenu kvaliteta sedimenta pri izmuljivanju sedimenta iz vodotoka, koji obuhvata i korekciju sadržaja metala i organskih supstanci za dati sediment i kriterijume za ocenu kvaliteta sedimenta i dozvoljeni načini postupanja sa izmuljenim sedimentom.
U Glavi I Uredbe „Uvodne odredbe“ čl. 1. do 3. naveden je predmet regulisanja uredbe – propisivanje granične vrednosti zagađujućih supstanci (materija) u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu, kao i rokovi za njihovo dostizanje. Propisano je takođe da se odredbe ove uredbe ne primenjuju u slučajevima koji su posledica nesrećnih slučajeva ili izuzetnih okolnosti prirodnog uzroka koji se realno ne mogu predvideti, izbeći ili ublažiti, kada nadležni organi procene da unošenje zagađujućih materija u podzemne vode nije tehnički moguće sprečiti ili ograničiti bez korišćenja mera koje bi povećale rizik po zdravlje ljudi i životinja ili kvalitet životne sredine u celini, ili mera za uklanjanje količina zagađujućih materija iz zagađenog zemljišta ili podslojeva zemljišta ili drugačije kontrole njihovog proceđivanja, koje su nesrazmerno skupe odnosno za čije sprovođenje je neophodno uložiti finansijska sredstva koja daleko premašuju koristi koje proizilaze iz primene tih mera, a dat je i pregled pojedinih izraza i njihovih značenja koji su upotrebljeni u ovoj uredbi.
Glava II. Uredbe „površinske vode“ uređena je članovima 4. i 5. U članu 4. propisane su granične vrednosti zagađujućih materija u površinskim vodama (date su u Prilogu 1), a članom 5. propisane su granične vrednosti zagađujućih materija koje su pokazatelji opštih parametara, kiseoničnog režima, nutrijentnih supstanci, saliniteta, metala, organskih supstanci i mikrobioloških parametara u površinskim vodama, za pojedinačne klase površinskih voda utvrđene propisom kojim se propisuju parametri ekološkog i hemijskog statusa za površinske vode i date su u Prilogu 1., Tabela 1. ove Uredbe. Granične vrednosti zagađujućih materija za odličan ekološki status površinskih voda odnosno za sve tipove površinskih voda koje su utvrđene aktom kojim se propisuju parametri ekološkog i hemijskog statusa za površinske vode, date su u Prilogu 1., Tabela 2. Granične vrednosti zagađujućih materija za odličan ekološki status, odnosno za I klasu površinskih voda. Granične vrednosti zagađujućih materija za dobar ekološki status površinskih voda za svaki tip površinskih voda koji je utvrđen propisom kojim se propisuju parametri ekološkog i hemijskog statusa za površinske vode, date su u Prilogu 1., Tabela 3. Granične vrednosti zagađujućih materija za dobar ekološki status odnosno II klasu površinskih voda, a granične vrednosti prioritetnih supstanci, koje su date propisom kojim se utvrđuju granične vrednosti prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci, primenjuju se za utvrđivanje klase površinske vode na način koji je dat u Prilogu 1., Tabela 4.- Korišćenje graničnih vrednosti prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci za utvrđivanje klase površinske vode. Propisano je izuzetno, da će nadležni organ propisati strožije granične vrednosti u skladu sa planom zaštite voda od zagađivanja za određena vodna tela površinskih voda za koja standardi kvaliteta površinskih voda dati u ovoj uredbi mogu dovesti do neispunjavanja ciljeva zaštite životne sredine utvrđenih planom upravljanja vodama ili značajnim opadanjem ekološkog ili hemijskog kvaliteta takvih voda. Takođe je propisano da se granične vrednosti zagađujućih meterija menjaju i/ili dopunjuju sa novim zagađujućim materijama u skladu sa novim podacima o zagađujućim materijama, grupama zagađujućih materija ili indikatorima, u cilju zaštite ljudskog zdravlja i životne sredine, a u skladu sa planom zaštite voda od zagađivanja.
Glava III. Uredbe „Podzemne vode“ uređena je članovima 6. do 8. Članom 6. propisane su granične vrednosti zagađujućih materija u podzemnim vodama (date su u Prilogu 2.), a članom 7. propisane su granične vrednosti zagađujućih materija u podzemnim vodama, na osnovu kojih se vrši ocena hemijskog statusa vodnih tela podzemnih voda u skladu sa propisom kojim se utvrđuju parametri hemijskog i kvantitativnog statusa za podzemne vode, date su u vidu najviših dozvoljenih vrednosti za prosečnu godišnju koncentraciju (PGK) u Prilogu 2., Glava I, Tabela 1: Granične vrednosti zagađujućih materija u podzemnim vodama. Takođe, propisano je da su korisnici podzemnih voda dužni da izvrše merenja osnovnog (nultog) nivoa za zagađujuće materije, jone ili indikatore koje su prirodnog porekla i/ili njihovo prisustvo u podzemnim vodama može biti posledica ljudske aktivnosti, i to: arsena, kadmijuma, olova, žive, amonijum, hlorida, sulfata, trihloretilena, tetrahloretilena, vinilhlorida i elektroprovodljivosti, kao i da dostavljaju izveštaj o izvršenim merenjima ministarstvima nadležnim za zaštitu životne sredine i vodoprivrede, najkasnije 30 dana nakon izvršenih merenja. Osim toga, propisano je i da se granične vrednosti zagađujućih meterija menjaju i/ili dopunjuju sa novim zagađujućim materijama u skladu sa novim podacima o zagađujućim materijama, grupama zagađujućih materija ili indikatorima, u cilju zaštite ljudskog zdravlja i životne sredine, a u skladu sa planom zaštite voda od zagađivanja.
Izuzetno od toga propisano je da će, nadležni organ propisati strožije granične vrednosti u skladu sa planom zaštite voda od zagađivanja za određena vodna tela podzemnih voda za koje standardi kvaliteta podzemnih voda dati u ovoj Uredbi mogu dovesti do neispunjavanja ciljeva zaštite životne sredine utvrđenih planom upravljanja vodama za povezane celine površinskih voda ili značajnim opadanjem ekološkog ili hemijskog kvaliteta takvih celina, ili značajnom štetom po kopnene ekosisteme koji direktno zavise od celine podzemne vode. Takođe, članom 8. propisana je zabrana unošenja zagađujućih materija u podzemne vode ako će ta aktivnost dovesti do pogoršanja stanja, odnosno do pogoršanja postojećeg hemijskog statusa podzemne vode, što se procenjuje na osnovu podataka dobijenih sprovođenjem monitoringa, u skladu sa zakonima kojima se uređuje oblast voda i zaštite životne sredine, a ova zabrana se odnosi na direktno i indirektno ispuštanje u podzemnu vodu materija, koje se nalaze na Listi I datoj u Prilogu 2, Deo II- Liste zagađujućih materija. Zabrana je propisana i za direktno ili indirektno ispuštanje u podzemnu vodu materija sa Liste II, date u Prilogu 2, Deo II: Liste zagađujućih materija, do određivanja osnovnog (nultog) nivoa zagađujućih materija u telu podzemne vode. Izuzetno od stava 1, 2. i 3, ovog člana, dozvoljeno je ispuštanje zagađujućih materija i materija sa Liste I i II, tamo gde se prethodnim ispitivanjem utvrdi da je podzemna voda u koju se ispuštaju navedene materije trajno neupotrebljiva za druge namene, posebno za potrebe domaćinstva i poljoprivrede i ako njihovo prisustvo ne ometa eksploataciju zemljišnih resursa, kao i da su preduzete sve tehničke mere da te materije ne mogu dospeti do drugih akvatičnih sistema ili ugroziti druge ekosisteme, a u skladu sa planom upravljanja vodama za dato vodno područje.
Glava IV. Uredbe „Sediment” je uređena članovima 9. do 12. U članu 9. propisane su granične vrednosti zagađujućih materija u sedimentu (date su u Prilogu 3), a članom 10. granične vrednosti zagađujućih materija za ocenu statusa i trenda kvaliteta sedimenta i to: ciljna vrednost, maksimalno dozvoljena koncentracija i remedijaciona vrednost, date su u Prilogu 3. Sediment, Glava I. Granične vrednosti za ocenu kvaliteta sedimenta, Tabela 1.- Granične vrednosti za ocenu statusa i trenda kvaliteta sedimenta. Granične vrednosti zagađujućih materija koje se koriste pri izmuljavanju i dislokaciji sedimenta iz vodotoka su date kao ciljna i remedijaciona vrednost, vrednost limita i verifikacioni nivo, i date su u Prilogu 3., Glava I, Tabela 2.: Granične vrednosti za ocenu kvaliteta sedimenta pri izmuljivanju sedimenta iz vodotoka. Granične vrednosti iz stava 1. i 2. ovog člana za metale i organske materije se odnose na standardni sediment koji sadrži 10% organske materije i 25% gline, prilikom ocene kvaliteta sedimenta, granične vrednosti iz stava 1. i 2. koriguju se za dati sediment uzimajući u obzir izmereni sadržaj organske materije i sadržaj gline u datom sedimentu i to na način koji je opisan u Prilogu 3. Sediment, Glava o II.-Korekcija graničnih vrednosti. Korigovane granične vrednosti iz stava 4. ovog člana porede se sa izmerenim koncentracijama zagađujućih materija u sedimentu. Članom 11. propisano je da ako se nadzornim monitoringom utvrdi prekoračenje maksimalno dozvoljene koncentracije ili remedijacione vrednosti za bar jednu zagađujuću materiju u zapremini od 25 m3 sedimenta na datom lokalitetu, ili kada postoji sumnja da vrednost koncentracije zagađujuće materije između ciljne i maksimalno dozvoljene vrednosti izaziva štetne ekotoksične efekte na rezidencijalnu biotu, nadležno ministarstvo će pokrenuti sprovođenje istraživačkog monitoringa u okviru koga se utvrđuje postojanje štetnih ekotoksičnih efekata na rezidencijalnu biotu i procena stvarnog rizika. Propisano je takođe, kada monitoring iz stava 1. ovog člana potvrdi postojanje štetnih ekotoksičnih efekata na rezidencijalnu biotu i/ili postojanje stvarnog rizika, sprovode se mere u skladu sa planom zaštite voda od zagađivanja. U slučaju prekoračenja remedijacione vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija u zapremini od 25 m3 sedimenta na datom lokalitetu, vrši se dislokacija i/ili remedijacija sedimenta i preduzimaju mere u skladu sa planom koji uređuje zaštita voda od zagađivanja. Član 12. propisuje da se koriste granične vrednosti iz člana 10. stav 2 u slučaju izmuljavanja sedimenta iz vodotoka za ocenu kvaliteta sedimenta putem kriterijuma koji su dati u Prilogu 3. Sediment, Glava III. Kriterijumi, Tabela 1: Kriterijumi za ocenu kvaliteta sedimenta i dozvoljeni načini postupanja sa izmuljenim sedimentom. Ocena kvaliteta se vrši za svaku navedenu zagađujuću materiju odnosno grupu zagađujućih materija, a konačna ocena kvaliteta sedimenta se određuje na osnovu najlošije ocenjene zagađujuće materije odnosno grupu zagađujućih materija. Postupanje sa izmuljenim sedimentom u slučaju njegove dislokacije iz vodotoka vrši se u skladu sa propisanim graničnim vrednostima iz člana 10. stav 2. i ocenjenim kvalitetom sedimenta, a na način koji je dat u Prilogu 3. Sediment, Glava III. Kriterijumi, Tabela 1: Kriterijumi za ocenu kvaliteta sedimenta i dozvoljeni načini postupanja sa izmuljenim sedimentom. Takođe, propisano je da se granične vrednosti zagađujućih meterija menjaju i/ili dopunjuju sa novim zagađujućim materijama u skladu sa novim podacima o zagađujućim materijama, grupama zagađujućih materija ili indikatorima, u cilju zaštite ljudskog zdravlja i životne sredine, a u skladu sa planom zaštite voda od zagađivanja.
Glava V. Uredbe „Rokovi za dostizanje graničnih vrednosti“ je uređena članom 13. koji propisuje rokove za postizanje graničnih vrednosti zagađujućih materija za površinske vode i sediment koji nisu pod uticajem prekograničnog zagađenja, i to za jednu višu klasu u odnosu na sadašnji nivo kvaliteta, osim za dostizanje graničnih vrednosti I klase, određuju se u skladu sa dinamikom utvrđenom planovima upravljanja vodama, a najkasniji rok za njihovo dostizanje je 31.12.2032. Rokovi za postizanje graničnih vrednosti zagađujućih materija za površinske i podzemne vode i sediment koji su pod uticajem prekograničnog zagađenja i podzemne vode koje nisu pod uticajem prekograničnog zagađenja, određuju se u skladu sa dinamikom utvrđenom planovima upravljanja vodama.
Glava VI. Uredbe „Prelazne i završne odredbe» članom 14. propisano je stupanja na snagu ove uredbe, osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE UREDBE
Donošenje uredbe neće izazvati povećanje troškova u budžetu Republike, jer finansijska sredstva za implementaciju uredbe su obezbeđena u budžetu, u okviru sredstava za sprovođenje zakona kojim se uređuje zaštita voda. Sprovođenje uredbe neće zahtevati povećanje broja zaposlenih i nabavku nove opreme, ali će se obim poslova povećati zbog donošenja ove uredbe, na kojoj će raditi trenutno zaposleni u Ministarstvu.
Prilog 1.
POVRŠINSKE VODE
Tabela 1. Granične vrednosti zagađujućih materija u površinskim vodama
Parametar Jedinica mere Granične vrednosti(1) Klasa I(2) Klasa II(3) Klasa III(4) Klasa IV(5) Klasa V(6) Suspendovane materije(9) (12) mg/l 25 25 – – – Zasićenost kiseonikom % -epilimnion (stratifikovana voda) 90-110 70-90 50-70 30-50 <30 -hipolimnion (stratifikovana voda) 70-90 70-50 30-50 10-30 <10 -nestratifikovana voda 70-90 50-70 30-50 10-30 <10 BPK5 [mg O2/l] -(8) (ili PN) -(8) 7 25 >25 HPK (bihromatna metoda) [mg O2/l] 10 (ili PN) 15 30 125 >125 HPK (permanganatna metoda) [mg O2/l] 5 (ili PN) 10 20 50 >50 Ukupni organski ugljenik (TOS) [mg/l] -(8) (ili PN) -(8) 15 50 >50 Nutrijenti Nitrati [mg N/l] -(8) (ili PN) -(8) 6 15 >15 Nitriti [mg N/l] 0,01 (ili PN) 0.03 0,12 0,3 >0,3 Amonijum jon [mg N/l] -(8) (ili PN) -(8) 0,6 1,5 >1,5 Ne-jonizovani amonijak(9) [mg/l NH3] 0,005 0,025 – – – Ortofosfati [mg P/l] -(8) (ili PN) -(8) 0,2 0,5 >0,5 Salinitet Ukupni zaostali hlor(9) [mg/l HOCl] 0,005 0,005 – – – Ukupna mineralizacija [mg/l] <1000 (ili PN) 1000 1300 1500 >1500 Elektroprovodljivost na 200S [(S/cm] <1000 (ili PN) 1000 1500 3000 >3000 Metali Bor [μg/l] 300 (ili PN) 1000 1000 2500 >2500 Bakar [μg/l] 5 (T=10)22 (T=50)40 (T=100)112 (T=300) 5 (T=10)22 (T=50)40 (T=100)112 (T=300) 500 1000 >1000 Cink [μg/l] 30 (T=10)200 (T=50)300 (T=100)500 (T=500) 300 (T=10)700 (T=50)1000 (T=100)2000 (T=500) 2000 5000 >5000 Hrom (ukupni) [μg/l] 25 (ili PN) 50 100 250 >250 Gvožđe (ukupno) [μg/l] 200 500 1000 2000 >2000 Mangan (ukupni) [μg/l] 50 100 300 1000 >1000 Organske supstance Naftni ugljovodonici(9) (10) (10) – – – AOH (adsorbujući organski halogen) [μg/l] 10 50 100 250 >250 Mikrobiološki parametri Ukupni koliformi cfu/100ml 500(11) 10000 100000 1000000 >1000000 Crevne enterokoke cfu/100ml 200 400 4000 40000 >40000 Broj aerobnih heterotrofa (metoda Kohl) cfu/100ml 500 10000 100000 750000 >750000
T – tvrdoća vode (mg/l CaCO3)
PN – prirodni nivo
(1) Ako drugačije nije naglašeno vrednosti su izražene kao ukupne koncentracije u uzetoj probi
(2) Opis klase odgovara odličnom ekološkom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim se propisuju parametri ekološkog i hemijskog statusa za površinske vode. Površinske vode koje pripadaju ovoj klasi obezbeđuju na osnovu graničnih vrednosti elemenata kvaliteta uslove za funkcionisanje ekosistema, život i zaštitu riba (salmonida i ciprinida) i mogu se koristiti u sledeće svrhe: snabdevanje vodom za piće uz predhodni tretman filtracijom i dezinfekcijom, kupanje i rekreaciju, navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesne i rashladne vode).
(3) Opis klase odgovara dobrom ekološkom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim se propisuju parametri ekološkog i hemijskog statusa za površinske vode. Površinske vode koje pripadaju ovoj klasi obezbeđuju na osnovu graničnih vrednosti elemenata kvaliteta uslove za funkcionisanje ekosistema, život i zaštitu riba (ciprinida) i mogu se koristiti u iste svrhe i pod istim uslovima kao i površinske vode koje pripadaju klasi I.
(4) Opis klase odgovara umerenom ekološkom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim se propisuju parametri ekološkog i hemijskog statusa za površinske vode. Površinske vode koje pripadaju ovoj klasi obezbeđuju na osnovu graničnih vrednosti elemenata kvaliteta uslove za život i zaštitu ciprinida i mogu se koristiti u sledeće svrhe: snabdevanje vodom za piće uz predhodni tretman koagulacijom, flokulacijom, filtracijom i dezinfekcijom, kupanje i rekreaciju, navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesne i rashladne vode).
(5) Opis klase odgovara slabom ekološkom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim se propisuju parametri ekološkog i hemijskog statusa za površinske vode. Površinske vode koje pripadaju ovoj klasi na osnovu graničnih vrednosti elemenata kvaliteta mogu se koristiti u sledeće svrhe: snabdevanje vodom za piće uz primenu kombinacije predhodno navedenih tretmana i unapređenih metoda tretmana, navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesne i rashladne vode).
(6) Opis klase odgovara lošem ekološkom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim se propisuju parametri ekološkog i hemijskog statusa za površinske vode. Površinske vode koje pripadaju ovoj klasi ne mogu se koristiti ni u jednu svrhu.
(7) Ukupan fosfor se analizira iz filtrata, tj. iz rastvorene faze koja je dobijena filtracijom kroz 0,45 (m filter.
(8) Vidi Prilog 1, Tabela 2 i Tabela 3, u kojima su date granične vrednosti zagađujućih supstanci za I odnosno II klasu površinskih voda.
(9) Parametar se prati samo u površinskim vodama koje su imenovane kao salmonidne ili ciprinidne.
(10) Naftni derivati ne smeju biti prisutni u vodi u takvim količinama da:
-formiraju vidljivi film na površini vode ili prevlake na obalama vodotokova i jezera,
-daju prepoznatljivi „ugljovodonični” ukus ribama,
-izazivaju štetne efekte u ribama.
(11) Bazirano na 95% -noj proceni
(12) Dozvoljeno je odstupanje od graničnih vrednosti u slučaju specifičnih geografskih uslova
Tabela 2. Granične vrednosti zagađujućih materija za odličan ekološki status odnosno I klasu(1) površinskih voda
Tipovi površinskih voda pH Klasa I(1) U toku godišnjeg ispitivanja izmerena vrednost ne sme da prekorači prosečnu godišnju koncentraciju (PGK) Klasa II(2) Izmerena vrednost je (PGK Klasa III(3) i klasa IV(4) Izmerena vrednost je >PGK i (MDK Klasa V(5) Izmerena vrednost je >MDK
(1) Opis klase odgovara odličnom ekološkom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim se propisuju parametri ekološkog i hemijskog statusa za površinske vode. Površinske vode koje pripadaju ovoj klasi obezbeđuju na osnovu graničnih vrednosti elemenata kvaliteta uslove za funkcionisanje ekosistema, život i zaštitu riba (salmonida i ciprinida) i mogu se koristiti u sledeće svrhe: snabdevanje vodom za piće uz predhodni tretman filtracijom i dezinfekcijom, kupanje i rekreaciju, navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesne i rashladne vode).
(2) Opis klase odgovara dobrom ekološkom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim se propisuju parametri ekološkog i hemijskog statusa za površinske vode. Površinske vode koje pripadaju ovoj klasi obezbeđuju na osnovu graničnih vrednosti elemenata kvaliteta uslove za funkcionisanje ekosistema, život i zaštitu riba (ciprinida) i mogu se koristiti u iste svrhe i pod istim uslovima kao i površinske vode koje pripadaju klasi I.
(3) Opis klase odgovara umerenom ekološkom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim se propisuju parametri ekološkog i hemijskog statusa za površinske vode. Površinske vode koje pripadaju ovoj klasi obezbeđuju na osnovu graničnih vrednosti elemenata kvaliteta uslove za život i zaštitu ciprinida i mogu se koristiti u sledeće svrhe: snabdevanje vodom za piće uz predhodni tretman koagulacijom, flokulacijom, filtracijom i dezinfekcijom, kupanje i rekreaciju, navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesne i rashladne vode).
(4) Opis klase odgovara slabom ekološkom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim se propisuju parametri ekološkog i hemijskog statusa za površinske vode. Površinske vode koje pripadaju ovoj klasi na osnovu graničnih vrednosti elemenata kvaliteta mogu se koristiti u sledeće svrhe: snabdevanje vodom za piće uz primenu kombinacije predhodno navedenih tretmana i unapređenih metoda tretmana, navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesne i rashladne vode).
(5) Opis klase odgovara lošem ekološkom statusu prema klasifikaciji datoj u pravilniku kojim se propisuju parametri ekološkog i hemijskog statusa za površinske vode. Površinske vode koje pripadaju ovoj klasi ne mogu se koristiti ni u jednu svrhu.
Prilog 2.
PODZEMNE VODE
I. Standardi kvaliteta za podzemne vode
Tabela 1.Granične vrednosti zagađujućih materija u podzemnim vodama
Parametar Jedinica mere Prosečna godišnja koncentracija (PGK) Nitrati [mg/l] 50 Aktivne supstance u pesticidima (1), uključujći njihove relevantne metabolite, produkte degradacije i reakcija [μg/l] 0,1 0,5 (ukupan)(2)
(1) „Pesticidi” obuhvataju: organske insekticide, herbicide, fungicide, nematocide, akricide, algicide, slimicide i druge slične proizvode kao što su npr. regulatori rasta, njihove metabolite i proizvode reakcije razgradnje.
(2) „Ukupan” znači sumu svih individualnih pesticida detektovanih i kvantifikovanih u procedurama monitoringa, uključujući i njihove relevantne metabolite, produkte degradacije i reakcije.
II. Liste zagađujućih materija
Lista I
organohalogena jedinjenja i materije koje mogu obrazovati takva jedinjenja u vodenoj sredini;
organofosforna jedinjenja;
organokalajna jedinjenja;
kancerogene, mutagene i teratogene materije, koje imaju te osobine ili ih ispoljavaju kroz ili preko vode;
živa i njena jedinjenja;
kadmijum i njegova jedinjenja;
mineralna ulja i ugljovodonici;
cijanidi.
Lista II
metali, metaloidi i njihova jedinjenja: Zn, Cu, Ni, Cr, Pb, Se, As, Sb, Mo, Ti, Sn, Ba, Be, B, U, V, Co, Tl, Te i Ag;
biocidi i derivati;
materije koje daju miris i ukus, ili obrazuju takve materije u podzemnoj vodi i čine je neupotrebljivom za ljudsku upotrebu;
toksična ili postojana jedinjenja silikona, ili ona koja formiraju takva jedinjenja, izuzev onih koja su biološki neškodljiva ili se pretvaraju u neškodljive materije;
neorganska jedinjenja fosfora i elementarni fosfor;
fluoridi;
amonijak i nitrati.
Prilog 3.
SEDIMENT
I. Granične vrednosti za ocenu kvaliteta sedimenta
Tabela 1. Granične vrednosti za ocenu statusa i trenda kvaliteta sedimenta
Parametar Jedinicamere A B V Arsen (As) 15 0,4 0,4 Kadmijum (Cd) 0,4 0,007 0,021 Hrom (Cr) 50 2 0 Bakar (Cu) 15 0,6 0,6 Živa (Hg) 0,2 0,0034 0,0017 Olovo (Pb) 50 1 1 Nikl (Ni) 10 1 0 Cink (Zn) 50 3 1,5
Korekcija sadržaja organskih supstanci za dati sediment.
Za korekciju graničnih vrednosti za sve organske supstance, osim za policiklične aromatične ugljovodonike (PAH), u zavisnosti od sadržaja organske materije u datom sedimentu, koristi se sledeća korekciona formula:
[pic]
gde su:
GVK –korigovana granična vrednost za određeni sediment kada se u obzir uzme sadržaj organske materije
GVST – granična vrednost za standardni sediment sa 25% gline i 10% organske materije (vrednosti iz tabelama 1 i 2)
%OM – izmereni sadržaj organske materije u datom sedimentu izražen u procentima u odnosu na masu suvog sedimenta
III. Kriterijumi
Tabela 1. Kriterijumi za ocenu kvaliteta sedimenta i dozvoljeni načini postupanja sa izmuljenim sedimentom
Klasa Kriterijum Načini postupanja sa izmuljenim sedimentom 0 ( Ciljna vrednost Koncentracije zagađujućih materija u sedimentu su na nivou prirodnog fona. Sedimenti mogu biti dislocirani bez posebnih mera zaštite. 1 > Ciljna vrednost i ( Vrednost limita Sediment je neznatno zagađen. Prilikom dislokacije dozvoljeno je odlaganje bez posebnih mera zaštite u pojasu širine do 20 m u okolini vodotoka. 2 > Vrednost limita i ( Verifikacioni limita 3 > Verifikacioni nivo ( Remedijaciona vrednost Sediment je zagađen. Nije dozvoljeno njegovo odlaganje bez posebnih mera zaštite. Neophodno je čuvanje u kontrolisanim uslovima uz posebne mere zaštite kako bi se sprečilo rasprostiranje zagađujućih materija u okolinu. s4 > Remedijaciona vrednost Izuzetno zagađeni sedimenti. Obavezna je remedijacija ili čuvanje izmuljenog materijala u kontrolisanim uslovima uz posebne mere zaštite kako bi se sprečilo rasprostiranje zagađujućih materija u okolinu.