PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA
Član 1.
U Zakonu o javnim nabavkama (“Službeni glasnik RS“, br. 39/2002 i 43/2003) u članu 2. stav 1. dodaje se tačka 5) koja glasi:
“5) dobara koja naručilac nabavlja radi dalje prodaje ili pružanja usluga trećim licima, pod uslovom da naručilac nema isključiva ili posebna prava preprodaje ili iznajmljivanja tih dobara, odnosno pružanja usluga za koje će ta dobra koristiti.“.
U stavu 2. reči: “tačka 4.“ zamenjuju se rečima: “ tač. 4. i 5.“.
Član 2.
Član 4. briše se.
Član 3.
U članu 7. stav 2. menja se i glasi:
“Javni poziv za javnu nabavku oglašava se u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a ako vrednost javne nabavke prelazi iznos od 3.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno 15.000.000 dinara za radove, javni poziv se objavljuje i u jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na celoj teritoriji Republike.“
U stavu 3. reči: “na konkursu“, zamenjuju se rečima: “u postupku javne nabavke“.
Član 4.
U članu 9. stav 1. reči: “konkursnoj dokumentaciji“, zamenjuju se rečju: “ponudi“.
Član 5.
U članu 13. stav 2. broj: “6.000.000“, zamenjuje se brojem. “12.000.000“.
Član 6.
U članu 15. stav 2. reč: “Jugoslavije“, zamenjuje se rečju: “Srbije“.
Član 7.
U članu 19. stav 1. posle tačke 12) dodaje se tačka 12a) koja glasi:
“12a) podnošenje zahteva za zaštitu javnog interesa;“.
Član 8.
U članu 22. stav 3. reč: “konkursa“, zamenjuje se rečima : “javnog poziva“.
Stav 6. briše se.
Član 9.
U članu 23. stav 1. tačka 2) posle reči: “događaja“ stavlja se zapeta i dodaju reči: “čije nastupanje ne zavisi od volje naručioca,“.
Posle tačke 2) dodaje se tačka 3) koja glasi:
“3) u otvorenom ili restriktivnom postupku nije dobio nijednu ponudu ili su sve ponude neodgovarajuće.“
U stavu 2. posle reči: “stav 1.“, dodaju se reči: “tačka 1.“.
Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
“Naručilac je dužan da, u roku od tri dana od dana izbora najpovoljnije ponude, dostavi Upravi izveštaj o dodeli ugovora o javnoj nabavci iz stava 1. tač. 2. i 3. ovog člana koji sadrži podatke iz člana 81. ovog zakona.“.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
Dosadašnji stav 5. koji postaje stav 6. menja se i glasi:
“Naručilac može da dodeli ugovor u postupku sa pogađanjem posle prethodnog objavljivanja ako u otvorenom ili restriktivnom postupku dobije sve neispravne ili neprihvatljive ponude, pod uslovom da se sadržina konkursne dokumentacije ne menja. Ako naručilac u postupak sa pogađanjem posle prethodnog objavljivanja pozove sve ponuđače koji su učestvovali u otvorenom ili restriktivnom postupku da podnesu nove ponude, nije dužan da objavi javni poziv za prikupljanje ponuda.“
Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.
Član 10.
U članu 25. stav 3. reči: “za stručnu ocenu ponude“, zamenjuju se rečima: “za javnu nabavku“.
Član 11.
U članu 27. stav 3. tačka 5. posle reči: “poziva“ dodaju se reči: “i konkursne dokumentacije“.
U tački 10. reči: “finansijske garancije“, zamenjuju se rečima: “sredstva finansijskog obezbeđenja“.
Član 12.
U članu 28. stav 3. reč: “duži“, zamenjuju se rečju: “kraći“.
Član 13.
U članu 33. stav 3. reči: “čl. 69, 71, 90, 114, 123, odnosno 126.“ zamenjuju se rečima: “čl. 69, 71, 90, 114. i 123.“.
Član 14.
U članu 45. stav 2. menja se i glasi:
“Pravo na učešće u postupku ima domaće ili strano fizičko lice, ako:
je registrovano za obavljanje odgovarajuće delatnosti kod nadležnog organa;
nije u roku od dve godine pre objavljivanja javnog poziva kažnjavano za
krivično delo ili prekršaj iz oblasti koja je predmet javne nabavke;
je za tekuću godinu izmirilo dospele poreze i druge javne dažbine u skladu sa
propisima Republike Srbije, odnosno sa propisima Republike Crne Gore ili strane države kada ima sedište na njenoj teritoriji.“
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
“Pravo na učešće u postupku ima domaće ili strano pravno lice ako:
je registrovano za obavljanje odgovarajuće delatnosti kod nadležnog organa;
mu u roku od dve godine pre objavljivanja javnog poziva nije izrečena
pravosnažna sudska ili upravna mera zabrane obavljanja delatnosti koja je predmet javne nabavke;
je za tekuću godinu izmirilo dospele poreze, doprinose i druge javne
dažbine u skladu sa propisima Republike Srbije, odnosno propisima Republike Crne Gore ili strane države kada ima sedište na njenoj teritoriji;
ima važeću dozvolu nadležnog organa za obavljanje delatnosti koja je
predmet javne nabavke, a takva dozvola je predviđena posebnim propisom;
raspolaže neophodnim finansijskim i poslovnim kapacitetom;
raspolaže dovoljnim tehničkim kapacitetom.“
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
Član 15.
U članu 46. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
“Dokazi iz stava 1. ovog člana ne mogu biti stariji od šest meseci od dana objavljivanja javnog poziva.“
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 4. menja se i glasi:
“Ako ponuđač ima sedište u stranoj državi, dokumentacija za dokazivanje uslova mora biti overena od strane nadležnog organa države u kojoj ponuđač ima sedište (upravnog ili sudskog organa, odnosno privredne komore), odnosno ambasade te države u Srbiji i Crnoj Gori.
Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.
Dosadašnji stav 6. koji postaje stav 7. menja se i glasi:
“Ponuđač je dužan da u ponudi naznači da li se ponuda odnosi na celokupnu nabavku ili samo na određene partije“.
Dosadašnji stav 7. postaje stav 8.
Član 16.
U članu 49. stav 1. reči: “stav 2. tačka 6.“ zamenjuju se rečima: “stav 3. tačka 5.“.
U stavu 2. reč: “kriterijume“, zamenjuje se rečju: “uslove“.
U stavu 3. reč: “kriterijume“, zamenjuje se rečju: “uslove“.
Član 17.
U članu 52. stav 1. reči: “i postupka sa pogađanjem“ i reči: “ili da učestvuju u pogađanju“ brišu se.
Član 18.
U članu 53. stav 2. briše se.
Član 19.
U članu 54. stav 4. reči: “dodele ugovora o javnoj nabavci“, zamenjuju se rečima: “slanja pismenog poziva za podnošenje ponuda“.
Član 20.
U članu 55. posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:
“U slučaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, a u situaciji kada postoje ponude stranog i domaćeg ponuđača koji izvodi radove ili pruža usluge, odnosno nudi dobra koja su u potpunosti domaćeg porekla, naručilac će izabrati najpovoljnijeg domaćeg ponuđača, pod uslovom da razlika u konačnom zbiru pondera između najpovoljnijeg domaćeg ponuđača i najpovoljnijeg stranog ponuđača nije veća od 20 u korist stranog ponuđača.“
Posle dosadašnjeg stava 5. koji postaje stav 6. dodaje se stav 7. koji glasi:
“U slučaju primene kriterijuma najniže cene, a u situaciji kada postoje ponude stranog i domaćeg ponuđača koji izvodi radove ili pruža usluge, odnosno nudi dobra koja su u potpunosti domaćeg porekla, naručilac će izabrati domaćeg ponuđača sa najnižom ponuđenom cenom, pod uslovom da njegova ponuđena cena nije veća od 20% od najniže ponuđene cene stranog ponuđača.“
Dosadašnji stav 6. postaje stav 8.
Član 21.
U članu 57. stav 1.reči: “naručilac je dužan, da“ zamenjuju se rečima: “naručilac je dužan da, pre nego što odbije takvu ponudu,“.
Član 22.
U članu 58. stav 2. reč: “neadekvatnu“, zamenjuje se rečju: “neispravnu“, a reč: “adekvatnom“, zamenjuje se rečju: “ispravnom“.
U stavu 7. reči: “Komisiji za zaštitu prava ponuđača“ zamenjuju se rečima: “Komisiji za zaštitu prava“.
Član 23.
U članu 61. stav 1. menja se i glasi:
“Blagovremenom ponudom smatra se ponuda prispela naručiocu do datuma i sata određenih u javnom pozivu, odnosno pozivu za podnošenje ponuda.“
Član 24.
U članu 65. reči: “biti duži od 25 dana od dana kada je naručilac poslao poziv“, zamenjuju se rečima: “biti kraći od 25 dana od dana kada je javni poziv objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije”.“.
Član 25.
Član 68. menja se i glasi:
“Ako u restriktivnom postupku zbog hitnosti nije moguće postupiti u rokovima iz čl. 65, 66. i 67. ovog zakona, naručilac može da odredi sledeće rokove:
1) krajnji rok za podnošenje prijave za učestvovanje u postupku ne može
biti kraći od 15 dana od dana kada je javni poziv objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije”;
2) krajnji rok za podnošenje ponude ne može biti kraći od 10 dana od dana kada je naručilac poslao pismeni poziv.
Ako je kandidat blagovremeno zahtevao dodatna obaveštenja u vezi sa konkursnom dokumentacijom, naručilac je dužan da mu ih dostavi najkasnije četiri dana pre isteka roka za podnošenje ponuda.“
Član 26.
U članu 69. stav 1. menja se i glasi:
“Svi oglasi o javnim nabavkama objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a ako vrednost javne nabavke prelazi iznos od 3.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno 15.000.000 dinara za radove, javni poziv se objavljuje i u jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na celoj teritoriji Republike.“
Stav 2. menja se i glasi:
“Svi oglasi o javnim nabavkama objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije” u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva naručioca za objavljivanje oglasa.“
Član 27.
U članu 70. stav 2. reči: “u prvoj fazi podnošenja ponuda zbog utvrđivanja kvalifikacije“, zamenjuju se rečima: “za kvalifikaciju ponuđača“.
Član 28.
U članu 73. stav 3. briše se.
Dosadašnji st. 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11. i 12. postaju st. 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10. i 11.
Član 29.
Član 74. menja se i glasi:
“Naručilac je dužan da „Službenom glasniku Republike Srbije” dostavi na objavu obaveštenje o dodeli ugovora o javnoj nabavci, bez obzira na vrstu postupka, najkasnije u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora.
Član 30.
U članu 79. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
“Ako vrednost javne nabavke ne prelazi iznos od 3.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno 15.000.000 dinara za radove, naručilac može doneti odluku o dodeli ugovora o javnoj nabavci ako je pribavio samo jednu ponudu koja je ispravna, odgovarajuća i prihvatljiva.“
Dosadašnji st. 2, 3. i 4. postaju st. 3, 4. i 5.
U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. reči: “stava 4.“ , zamenjuju se rečju: “stava 5.“.
Član 31.
U članu 82. posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:
“ Ako ponuđač čija je ponuda izabrana ne potpiše ugovor o javnoj nabavci, naručilac može zaključiti ugovor sa prvim sledećim najpovoljnijim ponuđačem.“
Član 32.
U članu 83. stav 1. reč: “kriterijumima“, zamenjuje se rečju: “uslovima“
Član 33.
U članu 84. stav 1. reč: “kriterijumima“, zamenjuje se rečju: “uslovima“
Član 34.
U članu 93. reč: “posle“, zamenjuje se rečju: “bez“.
Član 35.
U članu 95. stav 1. reči: uslova iz člana 45. stav 2. tač. 1-3. i 5. ovog zakona“, zamenjuju se rečima: “obaveznih uslova za učešće u postupku javne nabavke“.
Član 36.
U članu 98. stav 1. tačka 2. reči: “se formi zaključuje“ zamenjuju se rečima: “je formi ugovor o finansijskoj usluzi zaključen“.
U tački 4. posle reči: “pejdžinga“, stavlja se zapeta i dodaje reč: “interneta“.
U tački 7. reč: “Jugoslavije“, zamenjuje se rečju: “Srbije“.
U tački 8. posle reči: “ugovore o radu“ stavlja se zapeta i dodaju se reči: “rešenje o prijemu u radni odnos, ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova“.
Član 37.
U članu 102. stav 3. tačka 4. briše se.
Dosadašnje tač. 5, 6. i 7. postaju tač. 4, 5. i 6.
U stavu 5. broj: “7)“ zamenjuje se brojem: “6)“.
U stavu 7. tačka 2. broj: “7)“ zamenjuje se brojem: “6)“.
Član 38.
Član 103. briše se.
Član 39.
Član 104. briše se.
Član 40.
U članu 108. stav 1. broj: “106.“ zamenjuje se brojem: “107.“.
U stavu 3. broj: “106.“ zamenjuje se brojem: “107.“.
Član 41.
U članu 122. st. 3, 4. i 5. brišu se.
Član 42.
U članu 123. stav 1. posle reči: “vrednost“, stavlja se zapeta i dodaju reči: “na godišnjem nivou“.
Posle stav 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
“Zakonom iz stava 1. ovog člana može da se odredi i vrednost nabavke koja predstavlja gornji limit u budžetskoj godini ispod kojeg naručioci nisu obavezni da primenjuju odredbe ovog zakona.“.
Dosadašnji st. 2, 3, 4, 5. i 6. postaju st. 3, 4, 5, 6. i 7.
Član 43.
U članu 126. stav 2. briše se.
U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 2. reči: “Ministar finansija i ekonomije“, zamenjuju se rečima: “Ministar finansija“.
Član 44.
U član 127. stav 1. menja se i glasi:
“Izveštaj o ugovorima o javnim nabavkama, koji naručioci dostavljaju Upravi, sadrži sledeće podatke:
procenjenu vrednost zaključenih ugovora,
broj i vrednost zaključenih ugovora, navođenje vrste postupka po kojem je
ugovor dodeljen, navođenje vrste predmeta, preciziranje vrste predmeta, navođenje vrste kriterijuma za ocenjivanje ponuda, naziv druge ugovorne strane i njeno sedište, datum zaključenja ugovora, broj i vrednost ugovora zaključenih sa ugovornim stranama čije je sedište u Republici Srbiji, Republici Crnoj Gori i u inostranstvu, broj prispelih ponuda i podatke o realizaciji ugovora.“
Stav 2. menja se i glasi:
“Ako je ugovor dodeljen u restriktivnom postupku ili u postupku sa pogađanjem, u izveštaju treba navesti i osnov iz odgovarajućeg člana ovog zakona.“
U stavu 3. posle reči: “dužan da“ dodaju se reči: “u izveštaju“.
U stavu 5. reči: “30. aprila“ zamenjuju se rečima: “28. februara“.
Posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:
“Uprava može zatražiti od svakog naručioca izveštaj o svakom pojedinačnom ugovoru dodeljenom u postupku javne nabavke, sa dodatnim informacijama, ako je to neophodno zbog vođenja evidencije podataka u oblasti javnih nabavki, odnosno zbog zaštite javnog interesa.“
U stavu 6. koji postaje stav 7. reči: “31. jula“, zamenjuju se rečima: “31. maja“.
Član 45.
U nazivu poglavlja VIII. posle reči: “PONUĐAČA“, dodaju se reči: “I JAVNOG INTERESA“.
Član 46.
Član 128. menja se i glasi:
“Zaštitu prava ponuđača i javnog interesa, u svim fazama postupka javne nabavke, obezbeđuje Komisija za zaštitu prava (u daljem tekstu: Komisija), koja se obrazuje pri Upravi.“
Član 47.
U članu 129. stav 1. reči: “ministra finansija i ekonomije“, zamenjuju se rečima: “ ministra finansija“.
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
“Predsednik i članovi Komisije ne mogu biti narodni poslanici, poslanici ili odbornici, ne mogu vršiti političke i upravne funkcije, niti mogu vršiti drugu funkciju, službu, posao ili dužnost koja bi mogla uticati na njihovu samostalnost u radu i postupanju ili koja bi umanjivala njihov ugled ili ugled funkcije člana ili predsednika Komisije.“
U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. posle tačke dodaju se reči: “Predsednik Komisije se u pogledu prava i obaveza iz radnog odnosa izjednačava sa funkcionerom koji rukovodi posebnom organizacijom.“
U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 5. posle tačke dodaju se reči: “Članovi Komisije se u pogledu prava i obaveza iz radnog odnosa izjednačavaju sa pomoćnikom funkcionera koji rukovodi posebnom organizacijom.“
Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.
Posle stava 6. dodaje se stav 7. koji glasi:
“Predsednik ili član Komisije biće razrešen protiv svoje volje:
ako bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju
od najmanje šest meseci ili ako bude osuđen za kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za vršenje funkcije;
ako se utvrdi, na osnovu nalaza i mišljenja nadležne zdravstvene
ustanove, da je zbog zdravstvenog stanja trajno izgubio radnu sposobnost za vršenje funkcije;
ako se utvrdi da funkciju vrši suprotno stavu 3. ovog člana.“
Član 48.
U članu 130. stav 2. menja se i glasi:
“Komisija najkasnije do 1. februara tekuće godine podnosi Vladi i Narodnoj skupštini izveštaj za prethodnu godinu.“
Član 49.
Podnaslov iznad člana 132. i član 132. menjaju se i glase:
“Aktivna legitimacija u postupku
Zahtev za zaštitu prava može da podnese svako lice koje ima ili je imalo interes da mu se dodeli ugovor o javnoj nabavci (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Zahtev za zaštitu javnog interesa može podneti Uprava i to u svim fazama postupka javne nabavke.“
Član 50.
Podnaslov iznad člana 133. i član 133. menjaju se i glase:
“Isključenje prava na zaštitu
Zahtevom za zaštitu ne mogu se osporavati:
1) kriterijumi za ocenu ponuda, određeni u skladu sa ovim zakonom;
2) ograničenja za učestvovanje propisana ovim zakonom.“
Član 51.
Podnaslov iznad člana 134. i član 134. menjaju se i glase:
“Posledice podnetog zahteva za zaštitu prava
Zahtev za zaštitu prava zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci do donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava, ako Komisija, na predlog naručioca, ne odluči drugačije.
Pri donošenju odluke iz stava 1. ovog člana, Komisija će imati u vidu posledice koje mogu nastupiti zadržavanjem aktivnosti za učesnike u postupku javne nabavke i potrebu zaštite javnog interesa.
Ako Komisija usvoji predlog iz stava 1. ovog člana, naručilac je dužan da o tome obavesti sve učesnike u postupku.“
Član 52.
Podnaslov iznad člana 135. i član 135. menjaju se i glase:
“Rokovi i način podnošenja zahteva za zaštitu prava
Zahtev za zaštitu prava može se podneti u toku celog postupka za dodelu ugovora o javnoj nabavci, protiv svake radnje naručioca, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci odnosno priznavanju kvalifikacije, rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava je osam dana od dana prijema obrazloženog obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci odnosno priznavanju kvalifikacije.
Zahtevom za zaštitu prava ne mogu se osporavati radnje naručioca preduzete u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci, odnosno priznavanju kvalifikacije, ako su podnosiocu zahteva bili ili mogli biti poznati razlozi za njegovo podnošenje pre nego što je naručilac doneo odluku o dodeli ugovora o javnoj nabavci, odnosno o priznavanju kvalifikacije, a podnosilac zahteva ga nije podneo pre donošenja takve odluke.
Zahtev za zaštitu prava podnosi se naručiocu u tri primerka, neposredno ili poštom preporučeno sa povratnicom.
Kopiju zahteva za zaštitu prava podnosilac istovremeno dostavlja Komisiji.
O podnetom zahtevu za zaštitu prava naručilac obaveštava sve učesnike u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci, najkacnije u poku od tpi dana od prijema zahteva za zaštitu prava.“
Član 53.
Podnaslov iznad člana 136. i član 136. menjaju se i glase:
“Sadržina zahteva za zaštitu prava
Zahtev za zaštitu prava sadrži:
1) naziv i adresu podnosioca zahteva i lice za kontakt;
2) naziv i adresu naručioca;
3) javnu nabavku koja je predmet zahteva, odnosno odluku o dodeli ugovora o
javnoj nabavci ili o priznanju kvalifikacije;
4) povrede propisa kojima se uređuje postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci;
5) činjenice i dokaze kojima se povrede dokazuju;
6) potvrdu o uplati takse iz člana 143. stav 1. ovog zakona;
7) potpis podnosioca.
Ako podneti zahtev za zaštitu prava ne sadrži sve podatke iz stava 1. ovog člana, naručilac će, bez odlaganja, pozvati podnosioca tog zahteva da u roku od tri dana dopuni zahtev.
Ako podnosilac zahteva ne postupi u roku iz stava 2. ovog člana, odnosno ako ga ne dopuni u skladu sa pozivom za dopunu, naručilac će takav zahtev odbaciti zaključkom.
Protiv zaključka naručioca iz stava 3. ovog člana podnosilac zahteva može u roku od tri dana od dana prijema zaključka podneti žalbu Komisiji.“
Član 54.
Podnaslov iznad člana 137. i član 137. menjaju se i glase:
“Prethodna provera zahteva za zaštitu prava
Po prijemu zahteva za zaštitu prava, naručilac proverava da li je zahtev podnet u roku i da li je izjavljen od strane ovlašćenog lica.
Ako je zahtev za zaštitu prava neblagovremen ili ga je podnelo lice koje nema aktivnu legitimaciju, naručilac će takav zahtev odbaciti zaključkom.
Protiv zaključka iz stava 2. ovog člana podnosilac zahteva može, u poku od tri dana od dana prijema tog zaključka, podneti žalbu Komisiji.“
Član 55.
Podnaslov iznad člana 138. i član 138. menjaju se i glase:
“Odluka naručioca o zahtevu za zaštitu prava
Posle prethodnog ispitivanja, naručilac će rešenjem odlučiti o zahtevu za zaštitu prava tako što će:
1) u celini ili delimično poništiti postupak dodele ugovora o javnoj
nabavci;
2) odbiti zahtev za zaštitu prava.
Obrazloženo rešenje iz stava 1. ovog člana naručilac donosi i dostavlja podnosiocu zahteva u roku od 10 dana od dana prijema zahteva za zaštitu prava.
Ako podnosiocu zahteva za zaštitu prava nije dostavljeno rešenje naručioca u roku iz stava 2. ovog člana, podnosilac zahteva može nastaviti postupak pred Komisijom, pismenim izjašnjenjem u roku od naredna tri dana, u kom roku je dužan da obavesti naručioca o nastavku postupka.
Ako podnosilac zahteva ne nastavi postupak u roku iz stava 3. ovog člana, smatraće se da postupak zaštite nije ni započet.“
Član 56.
Podnaslov iznad člana 139. i član 139. menjaju se i glase:
“Nastavak postupka po donošenju odluke naručioca
Rešenje iz člana 138. stav 1. tačka 2) ovog zakona sadrži i poziv podnosiocu zahteva da se, najkasnije u roku od tri dana od dana prijema rešenja, pismeno izjasni naručiocu da li će nastaviti postupak pred Komisijom, kao i obaveštenje o posledicama propuštanja roka za izjašnjavanje.
Kopiju pismenog izjašnjenja o nastavku postupka podnosilac zahteva dostavlja Komisiji.
Posle prijema pismenog izjašnjenja podnosioca zahteva za zaštitu prava o nastavku postupka pred Komisijom, naručilac u roku od tri naredna dana dostavlja svu dokumentaciju Komisiji.
Ako podnosilac zahteva propusti rok za izjašnjavanje iz stava 1. ovog člana, naručilac donosi zaključak o odbacivanju zahteva.
Protiv zaključka iz stava 4. ovog člana podnosilac zahteva može, u roku od tri dana od dana prijema tog zaključka, podneti žalbu Komisiji.“
Član 57.
Podnaslov iznad člana 140. i član 140. menjaju se i glase:
“Nastavak postupka pred Komisijom
Komisija odlučuje u granicama podnetog zahteva za zaštitu prava, kao i o povpedama za koje podnosilac nije znao i nije mogao znati, a koje su uticale na odluku naručioca u postupku javne nabavke.
Komisija će izvesti dokaze za koje oceni da su od uticaja za razjašnjavanje predmeta postupka, odnosno za zakonito i ispravno odlučivanje.“
Član 58.
Podnaslov iznad člana 141. i član 141. menjaju se i glase:
“Rok za donošenje odluke
O zahtevu za zaštitu prava Komisija je dužna da odluči rešenjem u roku od 15 dana od dana prijema kompletne dokumentacije.
O žalbi protiv zaključka naručioca Komisija je dužna da odluči u roku od 8 dana od dana prijema žalbe.
Rok iz stava 1. ovog člana, u naročito opravdanim slučajevima, može se produžiti najduže za 10 dana, o čemu se obaveštavaju podnosilac zahteva i naručilac.
Rešenje iz stava 1. ovog člana Komisija dostavlja naručiocu, podnosiocu zahteva i izabranom ponuđaču ako je zahtev za zaštitu prava podnet posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci.“
Član 59.
Podnaslov iznad člana 142. i član 142. menjaju se i glase:
“Pribavljanje podataka i veštačenje
Ako Komisija utvrdi da zahtev za zaštitu prava ne sadrži sve obavezne podatke iz člana 136. stav 1. i člana 143. stav 1. ovog zakona pozvaće podnosioca zahteva za zaštitu prava da zahtev dopuni.
Rok za dopunu zahteva za zaštitu prava je tri dana od dana kada je podnosilac primio zahtev za dopunu.
Komisija može pre donošenja svoje odluke da traži dodatna objašnjenja od naručioca, podnosioca zahteva ili drugih učesnika u postupku, mišljenje stručnjaka ili veštaka i da ostvari uvid u ostale dokumente kod stranaka u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci, kao i da prikupi druge podatke potrebne za donošenje odluke.
Komisija može i od drugih lica da traži podatke i mišljenja koji su neophodni za obavljanje njenih poslova.
Zahtev za dobijanje mišljenja, odnosno podataka mora biti obrazložen.“
Član 60.
Podnaslov iznad člana 143. i član 143. menjaju se i glase:
“Troškovi postupka
Podnosilac zahteva za zaštitu prava je dužan da na određeni račun budžeta Republike Srbije uplati taksu u iznosu od 40.000 dinara, odnosno 20.000 dinara ako je u pitanju javna nabavka male vrednosti.
Svaka stranka u postupku snosi troškove koje prouzrokuje svojim radnjama.
Ako je zahtev za zaštitu prava osnovan, naručilac mora podnosiocu zahteva za zaštitu prava na pismeni zahtev nadoknaditi troškove nastale po osnovu zaštite prava.
Ako zahtev za zaštitu prava nije osnovan, podnosilac zahteva za zaštitu prava mora naručiocu na pismeni zahtev nadoknaditi troškove nastale po osnovu zaštite prava.
Stranke u zahtevu moraju precizno da navedu troškove za koje traže naknadu.
Naknadu troškova moguće je tražiti do donošenja odluke naručioca, odnosno Komisije.
O troškovima odlučuje Komisija. Odluka Komisije je izvršni naslov.“
Član 61.
U članu 144. stav 1. menja se i glasi:
„Komisija zaključkom može da:
odbaci zahtev za zaštitu prava, u slučaju kada je zahtev za zaštitu prava,
odnosno izjašnjenje o nastavku postupka pred Komisijom podnet neblagovremeno, ako ga je podnelo lice koje nema aktivnu legitimaciju ili ako podnosilac zahteva nije u ostavljenom roku dopunio zahtev, odnosno nije ga dopunio u skladu sa pozivom za dopunu zahteva iz člana 142. ovog zakona;
obustavi postupak na osnovu prijema pismenog obaveštenja o povlačenju
zahteva za zaštitu prava pre donošenja odluke.“
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
“Komisija rešenjem može da:
1) odbije zahtev za zaštitu prava kao neosnovan;
2) usvoji zahtev i, u celini ili delimično, poništi postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci;
3) potvrdi zaključak naručioca ili poništi zaključak naručioca i naloži dalje postupanje naručioca u vezi sa sadržinom zahteva za zaštitu prava iz člana 136. stav 1. ovog zakona ili u vezi sa prethodnim ispitivanjem zahteva za zaštitu prava iz člana 137. ovog zakona ili u vezi sa nastavkom postupka po donošenju odluke naručioca iz člana 139. ovog zakona.“
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. posle reči: “odluci“ dodaju se reči: “najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema odluke.“.
Posle dosadašnjeg stava 3. koji postaje član 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:
“Komisija može da zahteva od naručioca da podnese izveštaj i dokumentaciju o sprovođenju postupka za dodelu ugovora o javnoj nabavci u kome je bio podnet zahtev za zaštitu prava ili izveštaj i dokumentaciju o ponovljenom postupku.“
Posle novog stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:
“Naručilac je dužan da izveštaj i dokumentaciju iz prethodnog stava podnese u roku koji određuje Komisija i koji ne može biti duži od 6 meseci od dana prijema odluke Komisije.“
Posle stava 6. dodaje se stav 7. koji glasi:
“Ako Komisija na osnovu izveštaja i dokumentacije utvrdi da nisu otklonjene nepravilnosti, odnosno da nisu poštovana uputstva Komisije ili ako naručilac u određenom roku ne podnese izveštaj i dokumentaciju, obavestiće o tome Vladu i Narodnu skupštinu.“
Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 8. i 9.
Član 62.
U članu 146. stav 1. tačka 5) reč: “konkursnoj dokumentaciji“, zamenjuje se rečju: “ponudi“.
U tački 13) broj: “126.“, zamenjuje se brojem “127.“.
Tačka 14) menja se i glasi:
“14) ako zaključi ugovor o javnoj nabavci pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava iz člana 135. stav 2. ovog zakona;
Tačka 15) menja se i glasi:
„15) ako postupi protivno odredbi člana 134. stav 1. ovog zakona o zadržavanju postupka u slučaju podnetog zahteva za zaštitu prava;“
Posle tačke 15) dodaju su tačke 16) i 17) koje glase:
„16) ako ne dostavi dokumentaciju iz člana 139. stav 3. ovog zakona;
17) ako ne izvrši u predviđenom roku odluku Komisije iz člana 144. ovog zakona.“.
Član 63.
Na predmete čije je rešavanje započeto pre stupanja na snagu ovog zakona primenjivaće se odredbe ovog zakona, ako postupak nije konačno završen.
Član 64.
Ovaj zakon stupa na snagu 01. jula 2004. godine.
OBRAZLOŽENjE
I USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama nalazi se u članu 72. stav 1. tač. 4. i 8. Ustava Republike Srbije, koji propisuje da Republika uređuje i obezbeđuje finansijski sistem i druge ekonomske odnose od opšteg interesa odnosno kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica, finansijsku reviziju javnih rashoda i način jedinstvenog organizovanja tih poslova, te organizaciju, nadležnosti i rad republičkih organa.
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Nakon nešto više od godinu dana primene Zakona o javnim nabavkama javila se potreba za donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona kako bi se otklonio jedan broj problema koji su uočeni u praktičnoj primeni Zakona. Predložene izmene imaju za cilj da eliminišu koliziju između pojednih odredbi, kao i da unesu poboljšanja koja su neophodna radi efikasnije implementacije Zakona o javnim nabavkama.
III OBJAŠNjENjE ODREDBI ZAKONA
Članom 1. Zakona o izmenama i dopunama određeno je da se Zakona o javnim nabavkama (u daljem tekstu: Zakon) ne primenjuje na nabavke dobara koja se nabavljaju radi dalje prodaje ili pružanje usluga trećim licima s tim da je naručilac dužan da o navedenim nabavkama obavesti Upravu za javne nabavke.
Članom 2. Zakona o izmenama i dopunama predviđeno je brisanje dosadašnjeg člana 4. Zakona, budući da je članom 3. stav 1. tačke 1. podtačka a. – g. Zakona utvrđeno ko se smatra naručiocem.
Članom 3. Zakona o izmenama i dopunama menja se postojeći član 7. Zakona o javnim nabavkama «načelo transparentnosti upotrebe javnih sredstava» na taj način što se pored obaveznog oglašavanja u «Službenom glasniku Republike Srbije» uvodi obaveza oglašavanja i u jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na celoj teritoriji Republike samo za nabavke čija vrednost prelazi 3.000.000 dinara, odnosno 15.000.000 dinara za radove. Ovo je predloženo iz razloga što oglašavanje u dnevnim listovima znatno poskupljuje postupak javne nabavke, te je neekonomično izlagati naručioca dodatnim, značajnim, troškovima kada su u pitanju nabavke ispod navedenih pragova. Kod nabavki iznad navedenih pragova realno je očekivati da će ušteda po osnovu uvođenja jače konkurencije biti veća od troškova objavljivanja.
Članom 4. Zakona o izmenama i dopunama izvršena je ispravaka tehničke greške u vezi sa poverljivošću podataka koje naručilac primi u ponudi ponuđača.
Članom 5. Zakona o izmenama i dopunama povećana je iznos iznad koga je naručilac dužan da konkursnu dokumentaciju prevede na strani jezik.
Članom 6. Zakona o izmenama i dopunama reč: «Jugoslavije» zamenjena je rečju: «Srbije».
Članom 7. Zakona o izmenama i dopunama predviđena je mogućnost podnošenja zahteva za zaštitu javnog interesa Komisiji za zaštitu prava od strane Uprave za javne nabavke.
Članom 8. Zakona o izmenama i dopunama briše se odredba člana 22. stav 6. Zakona i time uvodi mogućnost da, u drugoj fazi restriktivnog postupka, naručilac izabere ne samo ponuđača koji nudi najnižu cenu, već i onog koji nudi ekonomski najpovoljniju ponudu. Razlog je što u prvoj fazi naručioci samo utvrđuju kvalifikaciju ponuđača, a tek u drugoj fazi biraju najpovoljniju ponudu na bazi navedenih kriterijuma.
Članom 9. Zakona o izmenama i dopunama menja se član 23. stav 1. tačka 2. Zakona o javnim nabavkama na taj način što je primena postupka sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, u slučaju vanrednih okolnosti ili zbog nepredviđenih događaja, opravdana samo ako ne zavisi od volje naručioca. Znači situacije kada je neophodno hitno reagovati (primera radi: rušenje krova, pucanje cevi itd.), a nisu nastale iz razloga odgovornosti naručioca (primera radi, naručilac nije na vreme isplanirao nabavku), mogu biti osnov za primenu ove odredbe. Takođe, za ovu tačku ne bi bilo neophodno pribaviti prethodno mišljenje Uprave, što je racionalno i sa stanovišta prakse, jer se radi o slučajevima kada je potrebno hitno reagovati i kada nema vremena da se čeka na dobijanje pozitivnog mišljenja Uprave. Međutim, da bi se sprečila zloupotreba ove odredbe od strane naručioca, uvodi se njegova obaveza da dostavi Upravi kompletan izveštaj sa obrazloženjem.
Pored već postojećih slučajeva primene postupka sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja izmenama je predviđeno da naručilac navedeni postupak može primeniti i ukoliko je u prethodnom postupku pribavio sve neodgovarajuće ponude ili nije dobio nijednu ponudu. Takođe, izmenom stava 5. člana 23. Zakona omogućava se naručiocima da u postupak sa pogađanjem posle prethodnog objavljivanja pozovu sve ponuđače koji su učestvovali u otvorenom ili restriktivnom postupku da podnesu nove ponude pri čemu naručioci ne bi bili obavezni da objave javni poziv za prikupljanje ponuda u postupku sa pogađanjem.
Članom 10. Zakona o izmenama i dopunama izvršena je izmena naziva komisije koja daje predlog odluke o izboru najpovoljnijeg ponuđača u postupku javne nabavke.
Članom 11. Zakona o izmenama i dopunama izvršena su terminološka usklađivanja.
Članom 12. Zakona o izmenama i dopunama određeno je da rok za preuzimanje konkursne dokumentacije ne može biti kraći od polovine roka za dostavljanje ponuda.
Članom 13. Zakona o izmenama i dopunama izvršena je izmena člana 33. s obzirom da je članom 43. Zakona o izmenama i dopunama stav 2. člana 126. brisan.
Članom 14. Zakona o izmenama i dopunama regulišu se obavezni uslovi za učešće u postupku javne nabavke tako što se:
-prvo, razdvajaju fizička i pravna (domaća i strana) lica i posebno definišu uslovi za obe grupe, pri čemu se uvodi obaveza stranih pravnih lica da overe neophodnu dokumentaciju za dokazivanje uslova pred određenim upravnim ili sudskim organom svoje zemlje ili ambasadom te zemlje u našoj zemlji. Jedino ovako verifikovana dokumentacija bila bi validna za učešće u postupku javne nabavke. Time bi se ukinula postojeća praksa da strani ponuđači ne podnose potrebne dokaze tvrdeći da u njihovim matičnim zemljama nije potrebna praktično nikakva dokumentacija ovog tipa, već da je samo ime ponuđača dovoljna garancija za učešće u postupku javne nabavke.
-drugo, uslovi za učešće u postupku javne nabavke su sada znatno pojednostavljeni tako da u postupcima javnih nabavki, primera radi, može učestvovati i pravno lice u stečaju kome bi dodela ugovora o javnoj nabavci pomogla da izađe iz stečaja. Takođe, uslovi su pojednostavljeni i u delu koji reguliše da u postupku javne nabavke mogu učestvovati i pravna lica kojima u roku od dve godine pre objavljivanja postupka javne nabavke nije izrečena pravosnažana sudska ili upravna mera zabrane obavljanja delatnosti koja je predmet javne nabavke. Dakle, samo ukoliko su ponuđači kažnjeni merom zabrane obavljanja delatnosti koja je predmet javne nabavke ne bi mogli da učestvuju u postupku konkretne javne nabavke.
Članom 15. Zakona o izmenama i dopunama se utvrđuje da dokazi iz stava 1. člana 46. Zakona o javnim nabavkama ne mogu biti stariji od šest meseci od dana objavljivanja javnog poziva. Ovo je veoma važna odredba budući da je u dosadašnjoj praksi bilo nejasnoća u tome koliko može biti stara podneta dokumentacija za učestvovanje u postupku javne nabavke.
Članom 16. Zakona o izmenama i dopunama izvršeno je usklađivanje odredaba člana 49. sa izmenama člana 45. Zakona.
Članom 17. Zakona o izmenama i dopunama uređena je jednostepenost postupka sa pogađanjem.
Članom 18. Zakona o izmenama i dopunama briše se stav 2. člana 53. Zakona, budući da je postupak sa pogađanjem posle prethodnog objavljivanja već regulisan odredbom člana 23. stav 5.
Članom 19. Zakona o izmenama i dopunama izvršeno je terminološko usklađivanje ove odredbe.
Članom 20. Zakona izmenama i dopunama uvodi se preferencijalni položaj domaćih ponuđača koji izvode radove, pružaju usluge ili nude dobra koja su u potpunosti domaćeg porekla, na taj način što će primenom kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude naručilac izabrati najpovoljnijeg domaćeg ponuđača čak i ukoliko je razlika u konačnom zbiru pondera, između najpovoljnijeg domaćeg ponuđača i najpovoljnijeg stranog ponuđača, najviše 20 u korist stranog ponuđača. Takođe, ukoliko naručilac koristi kriterijum najniže cene izabraće najpovoljnijeg domaćeg ponuđača koji izvodi radove, pruža usluge ili nudi dobra koja su u potpunosti domaćeg porekla, i ako je njegova ponuđena cena do 20% viša od najniže ponuđene cene stranog ponuđača. Na ovaj način, konačno je stvorena mogućnost da i domaći ponuđači (proizvođači) lakše dolaze do vrednih poslova, a samim tim i domaća privreda dobija mogućnost bržeg i uspešnijeg razvoja.
Članom 21. Zakona o izmenama i dopunama pojašnjena je situacija u kojoj naručilac može odbiti ponudu u kojoj je data neubičajeno niska cena.
Članom 22. Zakona o izmenama i dopunama izvršena su terminološka usklađivanja s obzirom da Zakon ne poznaje adekvatnu ponudu već ispravnu ponudu kako je određeno u članu 3. ovog zakona.
Članom 23. Zakona o izmenama i dopunama predviđeno je da se blagovremenom ponudom smatra samo ona ponuda koja je podneta naručiocu do datuma i sata određenih u javnom pozivu, odnosno pozivu za podnošenje ponuda. Na ovaj način se otklanjaju sve dileme vezane za blagovremenost prispelih ponuda.
Članom 24. i 25. Zakona o izmenama i dopunama regulišu se rokovi za podnošenje ponuda, tako što se vezuju za objavljivanje u «Službenom glasniku Republike Srbije».
Članom 26. Zakona o izmenama i dopunama se briše dosadašnji stav 2. člana 69. Zakona o javnim nabavkama koji je propisivao obavezu oglašavanja i u publikacijama na stranom jeziku za nabavke čija vrednost prelazi 6.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno 120.000.000 dinara za radove. Naime, dosadašnja praksa je pokazala da ovakav vid oglašavanja nema prevelikog efekta, a znatno poskupljuje celokupni proces jedne javne nabavke. Novim stavom 2. ovog člana predviđeno je da se oglasi o javnim nabavkama moraju objaviti u «Službenom glasniku Republike Srbije» najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je naručilac poslao zahteva za objavljivanje. Ovo se uvodi iz razloga što do sada naručioci nisu mogli znati kada će im javni poziv biti objavljen u «Službenom glasniku Republike Srbije» što je dovodilo do situacija da se dodatno produžavaju rokovi u postupcima javnih nabavki i onemogućava precizno određivanje dana i sata otvaranja ponuda, što je jedan od osnovnih mehanizama za sprečavanje zloupotreba vezanih za otvaranje ponuda.
Članom 27. Zakona o izmenama i dopunama izvršeno je terminološko usklađivanje sa članom 73. Zakona.
Članom 28. Zakona o izmenama i dopunama briše se stav 3. člana 73. koji nije bio usklađen sa ostalim odredbama Zakona koje uređuju restriktivni, odnosno kvalifikacioni postupak.
Članom 29. Zakona izmenama i dopunama uvodi se obaveza oglašavanja o dodeljenim ugovorima, bez obzira na vrstu postupka. Ovo je bilo neophodno propisati budući da su do sada naručioci praktikovali oglašavanje o dodeli ugovora samo za nabavke sprovedene u otvorenom postupku.
Članom 30. Zakona o izmenama i dopunama reguliše se situacija jedne ispravne ponude koja nije bila zakonski rešena. Naime, naručilac će moći da izabere ponuđača i u slučaju kada je pribavio samo jednu ispravnu ponudu koja je i odgovarajuća i prihvatljiva. Ovo je i logično jer dosadašnja praksa pokazuje da su naručioci morali ponavljati postupak kada su dobijali samo jednu ispravnu ponudu, što nije ni svrsishodno, niti ekonomično. Međutim, ova mogućnost je uvedena samo za nabavke čija je vrednost do 3.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno 15.000.000 dinara za radove, jer ukoliko su u pitanju vredniji poslovi od navedenih bilo bi i dalje neophodno pribavljanje dve nezavisne ispravne ponude.
Članom 31. Zakona o izmenama i dopunama se dodaje stav 6. u članu 82. Zakona koji predviđa da ukoliko ponuđač čija je ponuda izabrana ne potpiše ugovor o javnoj nabavci, naručilac može zaključiti ugovor sa prvim sledećim najpovoljnijim ponuđačem. Na ovaj način regulisana je, inače česta, situacija u praksi da ponuđač bude izabran kao najpovoljniji ali, iz raznoraznih razloga, ne zaključi ugovor sa naručiocem. Da se ne bi dešavalo da se ceo postupak ponavlja i poskupljuje, uvedena je mogućnost izbora prvog sledećeg najpovoljnijeg ponuđača.
Članom 32. do 35. Zakona o izmenama i dopunama ispravljaju se tehničke greške u postojećem tekstu Zakona.
Članom 36. Zakona o izmenama i dopunama ispravljaju se postojeće nejasne odredbe tj. kolizije i to:
– u odredbi člana 98. stav 1. tačka 2. koja je vezana za neprimenjivanje
Zakona o javnim nabavkama na finansijske usluge (krediti, zajmovi itd.), a kada se iste odnose na kupovinu ili zakup zemljišta, izgrađenih stambenih usluga, objekata ili drugih nepokretnosti;
predviđa da se Zakon ne primenjuje na nabavke usluge interneta, ugovore
o privremenim i povremenim poslovima i rešenje o prijemu u radni odnos;
reč: «Jugoslavije» zamenjuje rečju: «Srbije».
Članom 37. briše se tačka 4) u stavu 3. člana 102. Zakona s obzirom da nije
jasan značaj ove odredbe za nabavku konsulstantskih usluga.
Članom 38. i 39. brišu se članovi 103. i 104. Zakona koji uređuju postupak sa pogađanjem posle prethodnog objavljivanja za nabavku konsultantskih usluga, koje je već uređen članom 23. stav 5. Zakona.
Članom 40. briše se pogrešno pozivanje na član 106. umesto na član 107. Zakona.
Članom 41. brišu se stav 3, 4. i 5. člana 122. koji uređuje davanje obaveštenja o dodeli ugovora ponuđačima, s obzirom da je navedeno pitanje već uređeno članom 82. Zakona.
Članom 42. Zakona o izmenama i dopunama uređeno je da je nabavka male vrednosti nabavka čija vrednost ne prelazi određeni iznos na godišnjem nivou, zatim se u članu 123. dodaje novi stav 2. koji upućuje na primenu zakona kojima se uređuje godišnji budžet Republike i na situaciju kada se određuje vrednost javne nabavke male vrednosti na koje se zakon ne primenjuje (trenutno ti limiti su 30.000 dinara – na nabavke na koje se Zakon ne primenjuje, odnosno 1 000.000 dinara za javne nabavke male vrednosti).
Članom 43. briše se odredba člana 126. stav 2. s obzirom da je logično da naručioci dostavljaju u izveštaju podatke o svim nabavkama koje su sproveli, bez izuzetaka.
Članom 44. Zakona o izmenama i dopunama se regulišu odredbe vezane za sadržinu i dostavljanje izveštaja o javnim nabavkama i to na taj način što:
– se menja sadržina izveštaja koje dostavljaju naručioci
– se obavezuju naručioci da svoje godišnje izveštaje o ugovorima o
javnim nabavkama zaključenim prethodne godine dostave Upravi za javne nabavke najkasnije do 28. februara, a istovremeno se obavezuje Uprava za javne nabavke da pripremi zbirni izveštaj i da ga najkasnije do 31. maja tekuće godine dostavi Vladi.
se uvodi mogućnost da Uprava za javne nabavke zatraži od svakog
naručioca izveštaj o svakom pojedinačnom ugovoru dodeljenom u postupku javne nabavke, ukoliko je to neophodno zbog vođenja evidencije podataka u oblasti javnih nabavki, odnosno zbog zaštite javnog interesa. Time se stvara mogućnost uvida i kontrole svakog pojedinačnog ugovora bilo kog naručioca čime se će se preciznije obrađivati podaci u oblasti javnih nabavki, te reagovati u situacijama kada je ugrožen javni interes.
Članom 45. Zakona izmenama i dopunama se menja naziv poglavlja VIII. te se to poglavlje zove: «Zaštita prava ponuđača i javnog interesa».
Članom 46. Zakona o izmenama i dopunama se predviđa da zaštitu prava ponuđača i javnog interesa obezbeđuje Komisija za zaštitu prava, koja se obrazuje pri Upravi za javne nabavke.
Članom 47. Zakona o izmenama i dopunama se utvrđuje nezavisnost i razrešenje Predsednika i članova Komisije na sličan način kako je to uređeno za položaj sudije, a zatim se definiše njihov status tako što se:
predsednik Komisije u pogledu prava i obaveza iz radnog odnosa
izjednačava sa funkcionerom koji rukovodi posebnom organizacijom
članovi Komisije u pogledu prava i obaveza izjednačavaju sa
pomoćnikom funkcionera koji rukovodi posebnom organizacijom.
Na ovaj način je omogućeno da se u Komisiji nađu lica koja će biti nezavisna u svom radu i koja će imati precizno utvrđen status koji će odgovarati ozbiljnosti posla koji će obavljati.
Članom 48. se predviđa da je Komisija dužna da najkasnije do 1.februara za prethodnu godinu dostavi Vladi i Narodnoj skupštini izveštaj o podnetim zahtevima za zaštitu prava.
Članom 49. Zakona o izmenama i dopunama se utvrđuje aktivna legitimacija u postupku zaštite prava, tako da zahtev za zaštitu prava može podneti:
svako lice koje ima ili je imalo interes da mu se dodeli ugovor o javnoj
nabavci odnosno,
Uprava za javne nabavke ukoliko je ugrožen javni interes.
Članom 50. Zakona o izmenama i dopunama se predviđa da se zahtevom za zaštitu prava ne mogu osporavati kriterijumi za ocenu ponuda i ograničenja za učestvovanje.
Članom 51. Zakona o izmenama i dopunama utvrđuje se da podneti zahtev za zaštitu prava zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci, ali se takođe predviđa mogućnost da Komisija odluči i drugačije, odnosno, da podneti zahtev ne zadržava dalje aktivnosti naručioca. O takvoj odluci Komisija izveštava sve učesnike u postupku.
Članom 52. Zakona o izmenama i dopunama uređeno je podnošenje zahteva za zaštitu prava i to:
kada se zahtev za zaštitu prava može podneti,
rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava,
šta se može osporavati podnetim zahtevom – koje radnje naručioca,
kako se i u koliko primeraka podnosi zahtev za zaštitu prava.
Članom 53. Zakona o izmenama i dopunama uređuje se sadržina zahteva za zaštitu prava. Taj zahtev sadrži sedam obaveznih elemenata, a posebno ukazujemo na tačke 4. i 6. Naime, podnosilac zahteva će biti dužan da navede povrede propisa kojima se uređuje postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci što je opširnija odredba od do sada postojeće budući da se podnosilac zahteva može pozivati ne samo na povrede Zakona o javnim nabavkama, nego i svih do sada izrađenih podzakonskih akata u oblasti javnih nabavki. Takođe, tačkom 6. je predviđeno da podnosilac zahteva, već prilikom podnošenja zahteva za zaštitu prava naručiocu, mora uplatiti i predviđenu taksu za zaštitu prava na račun budžeta Republike Srbije.
Članom 54. Zakona o izmenama i dopunama reguliše se prethodno ispitivanje podnetog zahteva za zaštitu prava, tj. utvrđuje se obaveza naručioca da proveri da li je zahtev podnet u roku, da li je dopušten i da li je izjavljen od strane ovlašćenog lica.
Članom 55. Zakona o izmenama i dopunama je regulisano da naručilac odlučuje rešenjem i to tako što u celosti ili delimično poništava postupak dodele ugovora o javnoj nabavci ili odbija zahtev za zaštitu prava. Obrazloženo rešenje naručilac mora doneti i dostaviti podnosiocu zahteva u roku od deset dana. Ako podnosilac zahteva u predviđenom roku ne primi rešenje naručioca, može nastaviti postupak pred Komisijom u roku od naredna tri dana.
Članom 56. Zakona o izmename i dopunama se reguliše nastavak postupka po donošenju odluke naručioca. Naime, podnosilac zahteva se u roku od tri dana od dana prijema rešenja naručioca pismeno izjašnjava da li će nastaviti postupak pred Komisijom. Podnosilac svoje izjašnjenje dostavlja naručiocu, a kopiju istog Komisiji. Ukoliko podnosilac zahteva propusti navedeni rok, naručilac nastavlja postupak javne nabavke. Ukoliko se, pak, podnosilac zahteva izjasni da nastavlja postupak pred Komisijom, naručilac dostavlja svu dokumentaciju Komisiji.
Članom 57. Zakona o izmenama i dopunama se utvrđuje da Komisija izvodi sve neophodne dokaze potrebne za razjašnjenje predmeta, te da odlučuje u granicama zahteva za zaštitu prava kao i povredama za koje podnosilac nije znao i nije mogao znati, a uticale su na odluku naručioca o dodeli ugovora o javnoj nabavci.
Članom 58. Zakona o izmenama i dopunama se decidno utvrđuju rokovi za odlučivanje Komisije. Oni su izuzetno kratki, 15 dana od dana prijema dokumenatacije, odnosno 25 dana u naročito opravdanim slučajevima. Ova odredba doprinosi urgentnom i hitnom radu Komisije što je neophodno da se proces javne nabavke ne bi blokirao, već da bi i uprkos podnetom zahtevu za zaštitu prava mogli biti ispoštovani i predviđeni rokovi za konkretnu nabavku.
Članom 59. Zakona o izmenama i dopunama utvrđena je i mogućnost da Komisija pre donošenja svoje odluke može zatražiti dodatna objašnjenja kako od naručioca, tako i od podnosioca zahteva ili drugih učesnika u postupku. Takođe, radi pravilnog odlučivanja, Komisija može zatražiti i stručnu pomoć od veštaka kao i od drugih stručnjaka, te pribaviti druge podatke potrebne za donošenje odluke.
Član 60. Zakona o izmenama i dopunama reguliše pitanje troškova u postupku zahteva za zaštitu prava. Prvo, utvrđuje se iznos taksi za podnošenje zahteva za zaštitu prava, koja iznosi 40.000 dinara, odnosno 20.000 dinara za javne nabavke male vrednosti. Dalje, predviđeno je da svaka stranka u postupku mora precizno opredeliti svoje troškove za koje traži naknadu, a stranka koja «izgubi» u sporu mora drugoj naknaditi opredeljene troškove. Odluka Komisije o troškovima je izvršni naslov.
Članom 61. Zakona o izmenama i dopuna je predviđeno da Komisija odlučuje zaključkom, odnosno rešenjem i to tako što:
odbacuje, odbija ili usvaja podneti zahtev za zaštitu prava,
obustavlja postupak,
potvrđuje, odnosno ukida odluku naručioca.
Članom 62. Zakona o izmenama i dopunama uvode se nove kaznene odredbe pre svega u oblasti zaštite prava u postupcima javnih nabavki.
Članom 63. Zakona o izmenama i dopunama određeno je da će rešavanje predmeta koji nisu konačno završeni do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama primeniti odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama.
Članom 64. Zakona o izmenama i dopunama predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu 01. jula 2004. godine kako bi se naručiocima dalo vremena da se prilagode ne broje izmene koje su ovim zakonom učinjene.
IV PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA
SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona potrebna su finansijska sredstva u iznosu od 27.846.536,00 dinara.
V PREDLOG ODREDABA KOJE SE MENjAJU ODNOSNO DOPUNjUJU
Član 2.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na nabavke:
1) od organizacija koje se, u smislu ovog zakona, smatraju naručiocem i
koje su osnovane za obavljanje delatnosti pružanja usluga koje su predmet javne
nabavke;
2) po osnovu međunarodnog sporazuma koji se odnosi na isporuke dobara,
izvođenje radova, pružanje usluga ili javne konkurse za nacrte, kojim je predviđena zajednička primena ili eksploatacija projekta od strane država, odnosno organizacija koje su ga zaključile;
3) radi obezbeđivanja osnovnih životnih uslova u slučajevima
elementarnih nepogoda, drugih nesreća ili havarija, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od takvih nepogoda, nesreća odnosno havarija;
4) naoružanja i druge nabavke koje su kao poverljive određene posebnim
propisima.
5) DOBARA KOJA NARUčILAC NABAVLJA RADI DALJE PRODAJE ILI PRUžANJA USLUGA TREćIM LICIMA, POD USLOVOM DA NARUčILAC NEMA ISKLJUčIVA ILI POSEBNA PRAVA PREPRODAJE ILI IZNAJMLJIVANJA TIH DOBARA, ODNOSNO PRUžANJA USLUGA ZA KOJE ćE TA DOBRA KORISTITI.
Naručilac nabavke iz stava 1. TAč. 4. I 5. ovog člana dužan je da najkasnije do 31. januara tekuće godine obavesti Upravu za javne nabavke o planiranim nabavkama u toj godini.
Član 4.
Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada), na predlog ministra finansija i ekonomije, svakih šest meseci utvrđuje spisak naručilaca.
Spisak iz stava 1. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Član 7.
Javna sredstva mogu da se koriste samo za namene utvrđene u ugovoru zaključenom u postupku javne nabavke.
Javni poziv za javnu nabavku oglašava se u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i u jednom od dnevnih listova,
JAVNI POZIV ZA JAVNU NABAVKU OGLAšAVA SE U „SLUžBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE“, A AKO VREDNOST JAVNE NABAVKE PRELAZI IZNOS OD 3.000.000 DINARA ZA DOBRA I USLUGE, ODNOSNO 15.000.000 DINARA ZA RADOVE JAVNI POZIV SE OBJALJUJE I U JEDNIM DNEVNIM NOVINAMA KOJE SE DISTRIBUIRAJU NA CELOJ TERITORIJI REPUBLIKE“.
Lice koje je učestvovalo na konkursu U POSTUPKU JAVNE NABAVKE ima pravo da izvrši uvid u podatke o sprovedenom postupku javnih nabavki u skladu sa ovim zakonom.
Član 9.
Naručilac čuva kao poverljive sve podatke o ponuđačima sadržane u konkursnoj dokumentaciji PONUDI koji su posebnim aktom utvrđeni kao poverljivi.
Naručilac može da odbije da pruži informaciju koja bi značila povredu
poverljivosti podataka dobijenih u ponudi.
Naručilac čuva kao poslovnu tajnu imena ponuđača i date ponude do isteka roka predviđenog za otvaranje ponuda.
Član 13.
Naručlac priprema konkursnu dokumentaciju i vodi postupak na srpskom jeziku.
Konkursnu dokumentaciju za javne nabavke dobara i usluga čija je vrednost veća od 6.000.000 12.000.000 dinara, odnosno za javne nabavke radova čija je vrednost veća od 120.000.000 dinara, naručilac priprema i na stranom jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj trgovini.
Ponuđač daje ponudu na jeziku na kojem je pripremljena konkursna dokumentacija, odnosno na jeziku koji je naručilac naznačio u konkursnoj dokumentaciji.
Član 15.
Vrednosti u konkursnoj dokumentaciji i u ponudi moraju biti iskazane u dinarima.
Naručilac može da zahteva od ponuđača da iskaže vrednosti i u stranoj valuti, u kom slučaju će navesti da će se za preračun u dinare koristiti odgovarajući srednji devizni kurs Narodne banke Jugoslavije SRBIJE na dan otvaranja ponuda.
Član 19.
Uprava obavlja poslove koji se odnose na:
1) učešće u pripremi propisa u oblasti javnih nabavki;
2) pružanje konsultantskih usluga naručiocima i ponuđačima;
3) organizovanje obuke kadrova za obavljanje poslova u oblasti javnih
nabavki;
4) saradnju sa stranim institucijama i stručnjacima u oblasti javnih
nabavki;
5) objavljivanje i distribuciju odgovarajuće stručne literature;
6) pripremanje modela konkursne dokumentacije i ugovora za tipične
vrste javnih nabavki;
7) prikupljanje informacija o javnim nabavkama u drugim državama;
8) sistematsko prikupljanje osnovnih podataka kod naručilaca i vođenje
evidencije podataka u oblasti javnih nabavki;
9) pripremanje i učestvovanje u izradi kriterijuma za ocenjivanje
pojedinačnih vrsta troškova kod korisnika javnih sredstava;
10) pripremanje jedinstvene osnove za uspostavljanje evidencije ponuđača
i njihovog finansijskog boniteta, na osnovu podataka o preuzetim i izvršenim
ugovorima o javnim nabavkama;
11) praćenje postupka javne nabavke;
12) saradnju sa drugim državnim organima i organizacijama, organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, kao i organima teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave;
13a) PODNOšENJE ZAHTEVA ZA ZAšTITU JAVNOG INTERESA;
13) druge poslove u skladu sa zakonom.
Uprava jednom godišnje podnosi Vladi izveštaj o javnim nabavkama u prethodnoj godini, sa predlogom mera.
Član 22.
Restriktivni postupak je postupak u kojem u prvoj fazi naručilac priznaje
kvalifikaciju ponuđačima na osnovu prethodno određenih kvalifikacionih zahteva, dok u drugoj fazi poziva sve kandidate kojima je priznao kvalifikaciju da daju ponudu.
Naručilac može primeniti restriktivan postupak samo u slučaju kada su predmet javne nabavke takva dobra, usluge ili građevinski radovi koji, s obzirom na tehničku, kadrovsku i finansijsku osposobljenost, mogu biti isporučeni, pruženi, odnosno izvedeni samo od strane malog broja ponuđača.
Pre objavljivanja konkursa JAVNOG POZIVA za prvu fazu restriktivnog postupka, naručilac pribavlja mišljenje Uprave, koja je dužna da u roku od sedam dana od dana prijema zahteva dostavi mišljenje naručiocu.
Ukoliko Uprava ne dostavi mišljenje u roku iz stava 3. ovog člana naručilac može da nastavi sa postupkom javne nabavke.
Naručilac može primeniti prvu fazu restriktivnog postupka i u slučaju kada javnu nabavku nije moguće unapred planirati sa stanovišta obima i vremena i koja se može odmah realizovati, a koja se ne sprovodi prema posebnim zahtevima naručioca, već u skladu sa tržišnim uslovima.
Naručilac je dužan da u prvoj fazi restriktivnog postupka formira konkursnu dokumentaciju, tako da u drugoj fazi jedini kriterijum za izbor ponude bude najniža cena.
Član 23.
Naručilac može dodeliti ugovor u postupku sa pogađanjem bez prethodnog
objavljivanja ako zbog:
1) objektivnih razloga ili iz razloga povezanih sa zaštitom isključivih
prava, nabavku mogu ispuniti samo određeni isporučioci dobara, pružaoci usluga ili izvođači radova;
2) vanrednih okolnosti odnosno zbog nepredviđenih događaja, čIJE NASTUPANJE NE ZAVISI OD VOLJE NARUčIOCA, nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoren i restriktivan postupak.
3) U OTVORENOM ILI RESTRIKTIVNOM POSTUPKU NIJE DOBIO NIJEDNU PONUDU ILI SU SVE PONUDE NEODGOVARAJUćE.
U slučaju iz stava 1. TAčKA 1. ovog člana naručilac će zatražiti mišljenje Uprave.
Uprava je dužna da dostavi mišljenje u roku od sedam dana od dana prijema
naručiočevog zahteva.
Ukoliko Uprava ne dostavi mišljenje u roku iz stava 3. ovog člana, naručilac može da nastavi sa postupkom javne nabavke.
NARUčILAC JE DUžAN DA, U ROKU OD TRI DANA OD DANA IZBORA NAJPOVOLJNIJE PONUDE, DOSTAVI UPRAVI IZVEŠTAJ O DODELI UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI IZ STAVA 1. TAČ. 2. I 3. OVOG ČLANA KOJI SADRŽI PODATKE IZ ČLANA 81. OVOG ZAKONA.
Naručilac može da dodeli ugovor u postupku sa pogađanjem ako je prethodno objavljen poziv za prijavljivanje za otvoreni ili restriktivni postupak:
1) ako u otvorenom ili restriktivnom postupku uopšte nije dobio ponude ili su ponude neodgovarajuće ili neprihvatljive, pod uslovom da se sadržina raspisane konkursne dokumentacije u osnovi ne menja. Naručilac mora da objavi obaveštenje da će ugovor biti dodeljen po postupku sa pogađanjem i da je u taj postupak uključio sve ponuđače čije su ponude bile date u otvorenom ili restriktivnom postupku i bile u skladu sa zahtevom za priznavanje kvalifikacija;
2) u izuzetnim slučajevima kada zbog prirode nabavke ne može prethodno da u celini utvrdi cenu.
NARUčILAC MOžE DA DODELI UGOVOR U POSTUPKU SA POGAđANJEM POSLE PRETHODNOG OBJAVLJIVANJA AKO U OTVORENOM ILI RESTRIKTIVNOM POSTUPKU DOBIJE SVE NEISPRAVNE ILI NEPRIHVATLJIVE PONUDE, POD USLOVOM DA SE SADRžINA KONKURSNE DOKUMENTACIJE NE MENJA. AKO NARUčILAC U POSTUPAK SA POGAđANJEM POSLE PRETHODNOG OBJAVLJIVANJA POZOVE SVE PONUđAčE KOJI SU UčESTVOVALI U OTVORENOM ILI RESTRIKTIVNOM POSTUPKU DA PODNESU NOVE PONUDE, NIJE DUžAN DA OBJAVI JAVNI POZIV ZA PRIKUPLJANJE PONUDA.
Naručilac je dužan da u toku pogađanja obezbedi da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene i da sa dužnom pažnjom proverava kvalitet predmeta javne nabavke.
Član 25.
Naručilac pokreće postupak javne nabavke donošenjem odluke u pismenom obliku koja sadrži:
1) redni broj javne nabavke za tekuću godinu;
2) predmet javne nabavke;
3) vrednost javne nabavke kako je naručilac procenjuje i očekuje u
ponudama;
4) podatke o odluci o odobravanju javne nabavke investicionog značaja, u
skladu sa jedinstvenom metodologijom, kada je to potrebno;
5) okvirne datume u kojima će se sprovoditi pojedinačne faze postupka
javne nabavke i
6) podatke o poziciji u budžetu odnosno finansijskom planu za plaćanje.
Odluka može da sadrži i druge elemente, ako naručilac proceni da su potrebni za sprovođenje postupka javne nabavke.
Naručilac, istovremeno sa donošenjem odluke o pokretanju postupka javne nabavke, obrazuje komisiju za stručnu ocenu ponude ZA JAVNU NABAVKU u skladu sa propisanim kriterijumima za obrazovanje komisija.
Na predlog ministra finansija i ekonomije, Vlada utvrđuje kriterijume za
obrazovanje komisija za javne nabavke.
Član 27.
Naručilac priprema konkursnu dokumentaciju tako da ponuđači na osnovu nje mogu da pripreme ispravnu ponudu.
Podaci sadržani u konkursnoj dokumentaciji moraju biti identični sa podacima koji se nalaze u javnom pozivu.
Konkursna dokumentacija za otvoreni postupak i za drugu fazu restriktivnog postupka sadrži:
1) poziv da se daju ponude;
2) uputstvo ponuđačima kako da sačine ponudu;
3) obrazac ponude;
4) obrazac za ustanovljavanje kvalifikacije i uputstvo kako se dokazuje kvalifikacija ponuđača (samo u slučaju otvorenog postupka);
5) obrazac izjave da ponuđač prihvata uslove iz javnog poziva I KONKURSNE DOKUMENTACIJE;
6) model ugovora;
7) vrstu, tehničke karakteristike (specifikacije), kvalitet, količinu i opis dobara, radova ili usluga, način sprovođenja kontrole i obezbeđivanja garancije
kvaliteta, rok izvršenja, mesto izvršenja ili isporuke dobara, eventualne dodatne usluge i sl.;
8) tehničku dokumentaciju i planove;
9) obrazac profakture, sa uputstvom kako da se popuni i
10) navođenje vrste finansijske garancije SREDSTVA FINANSIJSKOG OBEZBEĐENjA kojom ponuđači obezbeđuju ispunjenje svojih obaveza u postupku dodeljivanja ugovora o javnoj nabavci (različiti oblici ručne zaloge hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari, hipoteka, menica, jemstvo drugog pravnog lica sa odgovarajućim bonitetom, bankarske garancije, polise osiguranja i dr.).
Konkursna dokumentacija može da sadrži i druge elemente koji su, s obzirom na predmet javne nabavke, neophodni za izradu ponude.
Konkursna dokumentacija u prvoj fazi restriktivnog postupka sadrži:
1) poziv da se daju ponude;
2) uputstvo ponuđačima kako da sačine ponudu;
3) obrazac ponude i
4) obrazac za ustanovljavanje kvalifikacije i uputstvo kako se dokazuje
kvalifikacija ponuđača.
Ministar finansija i ekonomije bliže propisuje obavezne elemente konkursne dokumentacije.
Zakonom kojim se uređuje godišnji Budžet Republike propisuje se iznos sredstava javne nabavke iznad kojeg će naručilac da zahteva bankarsku garanciju u postupku javne nabavke.
Član 28.
Naručilac će od dana objavljivanja javnog poziva da omogući zainteresovanim ponuđačima neposredan uvid u konkursnu dokumentaciju ili će u roku od dva dana od dana prijema zahteva ponuđača dokumentaciju dostaviti poštom, telefaksom ili putem elektronske pošte.
U slučaju iz stava 1. ovog Člana naručilac naplaćuje samo troškove umnožavanja i dostavljanja konkursne dokumentacije.
U otvorenom postupku naručilac može ograničiti rok u kojem ponuđači mogu zahtevati konkursnu dokumentaciju koji ne može biti duži KRAĆI od polovine roka za dostavljanje ponuda.
Ponuđač ne može naknadno da određuje veću cenu pozivajući se na nepotpunost ili neprimerenost konkursne dokumentacije u pogledu onih delova izvođenja javne nabavke koji u konkursnoj dokumentaciji nisu bili određeni, ako su se ti delovi mogli predvideti, uzimajući u obzir predmet javne nabavke i dokumentaciju u celini.
Član 33.
Predmet javne nabavke može da se oblikuje u više posebnih celina (partija), tako da se svaka celina može ugovarati zasebno.
Kad je predmet javne nabavke oblikovan po partijama, a svaka od njih je predmet posebnog ugovora, pri određivanju vrednosti te nabavke u obzir se uzima vrednost svih partija za period od godinu dana od dana početka ugovaranja prve partije.
Naručilac mora pojedinačne partije, čija je ukupna vrednost veća od iznosa
propisanih u čl. 69, 71, 90, 114, 123, odnosno 126. čl. 69, 71, 90, 114. i 123. ovog zakona, dodeliti u skladu sa odredbama ovog zakona.
Na odluku o oblikovanju javne nabavke u više partija i na određivanje vrednosti tih partija, naručilac pribavlja saglasnost Uprave.
Član 45.
Naručilac će u javnom pozivu objaviti uslove koje ponuđač mora da ispuni da bi mogao da učestvuje u postupku.
Pravo na učešće u postupku ima domaće ili strano pravno ili fizičko lice:
1) koje je registrovano za obavljanje odgovarajuće delatnosti kod
nadležnog organa države u kojoj ima sedište;
2) protiv kojeg nije pokrenut postupak prinudnog poravnanja, stečaja ili
likvidacije odnosno da nije prestao sa radom na osnovu sudske ili druge odluke sa obavezujućom snagom;
3) koje nije u roku od pet godina pre objavljivanja postupka javne nabavke
pravosnažnom odlukom sudskog ili upravnog organa kažnjen za krivično delo,
privredni prestup ili prekršaj u vezi sa svojim poslovanjem odnosno ako mu u tom roku nije izrečena pravosnažna sudska ili upravna mera zabrane obavljanja delatnosti koja je predmet javne nabavke;
4) koje je izmirilo dospele poreze, doprinose i druge javne dažbine u skladu sa propisima države u kojoj ima sedište odnosno u skladu sa propisima Republike Crne Gore kada ima sedište na njenoj teritoriji;
5) ako ima važeću dozvolu nadležnog organa za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke, a takva dozvola je predviđena posebnim propisom;
6) koje raspolaže neophodnim finansijskim i poslovnim kapacitetom;
7) koje raspolaže dovoljnim tehničkim kapacitetima.
PRAVO NA UčEšćE U POSTUPKU IMA DOMAćE ILI STRANO FIZIčKO LICE, AKO:
JE REGISTROVANO ZA OBAVLJANJE ODGOVARAJUćE DELATNOSTI
KOD NADLEžNOG ORGANA;
NIJE U ROKU OD DVE GODINE PRE OBJAVLJIVANJA JAVNOG POZIVA
KAžNJAVANO ZA KRIVIčNO DELO ILI PREKRšAJ IZ OBLASTI KOJA JE PREDMET JAVNE NABAVKE;
JE ZA TEKUćU GODINU IZMIRILO DOSPELE POREZE I DRUGE
JAVNE DAžBINE U SKLADU SA PROPISIMA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO PROPISIMA REPUBLIKE CRNE GORE, ILI STRANE DRžAVE KADA IMA SEDIšTE NA NJENOJ TERITORIJI.
PRAVO NA UčEšćE U POSTUPKU IMA DOMAćE ILI STRANO PRAVNO LICE AKO:
JE REGISTROVANO ZA OBAVLJANJE ODGOVARAJUćE DELATNOSTI
KOD NADLEžNOG ORGANA;
MU U ROKU OD DVE GODINE PRE OBJAVLJIVANJA JAVNOG POZIVA
NIJE IZREčENA PRAVOSNAžNA SUDSKA ILI UPRAVNA MERA ZABRANE OBAVLJANJA DELATNOSTI KOJA JE PREDMET JAVNE NABAVKE;
JE ZA TEKUćU GODINU IZMIRILO DOSPELE POREZE, DOPRINOSE
I DRUGE JAVNE DAžBINE U SKLADU SA PROPISIMA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO PROPISIMA REPUBLIKE CRNE GORE, ILI STRANE DRžAVE KADA IMA SEDIšTE NA NJENOJ TERITORIJI;
IMA VAžEćU DOZVOLU NADLEžNOG ORGANA ZA OBAVLJANJE
DELATNOSTI KOJA JE PREDMET JAVNE NABAVKE, A TAKVA DOZVOLA JE PREDVIđENA POSEBNIM PROPISOM;
RASPOLAžE NEOPHODNIM FINANSIJSKIM I POSLOVNIM
KAPACITETOM;
RASPOLAžE DOVOLJNIM TEHNIčKIM KAPACITETOM.
Naručilac može da odredi dodatne uslove u pogledu ispunjavanja obaveza koje ponuđač ima prema svojim podizvođačima ili dobavljačima.
Član 46.
Ponuđač uz ponudu dostavlja sledeće dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 45. ovog zakona, i to:
1) izvod iz sudskog ili drugog registra;
2) potvrdu nadležnog poreskog organa države u kojoj ima sedište ili
Republike Crne Gore, odnosno potvrdu Republičke uprave javnih prihoda;
3) potvrdu nadležnog organa koji vodi evidenciju izdatih dozvola za
obavljanje odgovarajuće delatnosti;
4) bilans stanja overen od strane ovlašćenog revizora ili izvod iz tog
bilansa stanja odnosno iskaz o ponuđačevim ukupnim prihodima od prodaje i
prihodima od proizvoda, radova ili usluga, na koje se ugovor o javnoj nabavci odnosi – za prethodne tri obračunske godine, kao i mišljenje ili iskaze banaka ili drugih specijalizovanih institucija odnosno dokaze koji su navedeni u javnom pozivu i u konkursnoj dokumentaciji. Naručilac je dužan da u javnom pozivu ili u konkursnoj dokumentaciji navede koji je elemenat iz ove tačke izabrao i koje druge elemente koji dokazuju finansijski i poslovni kapacitet ponuđač treba da priloži;
5) jedan ili više dokaza primerenih predmetu ugovora, količini i
nameni, kao što je:
(a) spisak najvažnijih isporučenih dobara, izvedenih radova ili
pruženih usluga u poslednje tri godine, sa iznosima, datumima i listama kupaca
odnosno naručilaca. Ako su kupci odnosno naručioci, subjekti koji se u smislu ovog zakona smatraju naručiocem, dokaz mora biti u obliku potvrde, izdate ili potpisane od strane nadležnog organa; ako su kupci, odnosno naručioci ostala pravna lica odnosno preduzetnici, potvrdu izdaje ili potpisuje kupac odnosno naručilac;
(b) opis ponuđačeve tehničke opremljenosti i aparature, mera za
obezbeđivanje kvaliteta i kapaciteta za istraživanje i razvoj;
(v) izjava o ključnom tehničkom osoblju i drugim ekspertima koji rade za
ponuđača, koji će biti odgovorni za izvršenje ugovora, kao i o licima odgovornim za kontrolu kvaliteta;
(g) uzorak opisa ili fotografija proizvoda i opisa radova ili usluga
koje će ponuđač izvesti odnosno pružiti. U slučaju sumnje, naručilac može da zahteva dokaz o autentičnosti uzoraka, opisa ili fotografija;
(d) potvrda izdata od strane ovlašćenih organa ili organizacija za
kontrolu kvaliteta kojima će se potvrditi usklađenost proizvoda odnosno usluga sa tehničkim specifikacijama ili standardima traženim u konkursnoj dokumentaciji;
(đ) izveštaj o ispitivanju, kada su proizvodi koji treba da se isporuče
složeni, a usluge ili radovi složeni ili kada je predmet javne nabavke, u izuzetnim slučajevima, namenjen za posebne svrhe. Ispitivanje obavljaju predstavnici naručioca ili, u ime naručioca, nadležni organ države u kojoj ponuđač ima sedište. Ispitivanje se odnosi na ponuđačeve proizvodne mogućnosti, a po potrebi, i na njegove kapacitete za istraživanje i razvoj i način obezbeđivanja kvaliteta.
DOKAZI IZ STAVA 1. OVOG čLANA NE MOGU BITI STARIJI OD šEST MESECI OD DANA OBJAVLJIVANJA JAVNOG POZIVA.
Ako ponuđač ima sedište u drugoj državi ili u Republici Crnoj Gori, naručilac mora da proveri da li su dokumenti kojima ponuđač dokazuje ispunjenost traženih uslova izdati od strane nadležnih organa te države odnosno Republike Crne Gore.
Ministar finansija i ekonomije će sastaviti spisak nadležnih organa stranih država koji izdaju dokumente koje u skladu sa odredbom stava 2. ovog člana podnose strani ponuđači.
AKO PONUđAč IMA SEDIšTE U STRANOJ DRžAVI, DOKUMENTACIJA ZA DOKAZIVANJE USLOVA MORA BITI OVERENA OD STRANE NADLEžNOG ORGANA DRžAVE U KOJOJ PONUđAč IMA SEDIšTE (UPRAVNOG ILI SUDSKOG ORGANA, ODNOSNO PRIVREDNE KOMORE) ODNOSNO AMBASADE TE DRžAVE U SRBIJI I CRNOJ GORI.
Ponuđač je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka promene u bilo kojem od podataka iz stava 1. ovog člana, o toj promeni pismeno obavesti naručioca i da je dokumentuje na propisani način.
Ponuđač obezbeđuje da njegovi podizvođači, ako su navedeni u ponudi, takođe ispunjavaju uslove iz člana 45. ovog zakona, a dokazivanje ispunjenosti tih uslova dokumentuje se na način iz stava 1. ovog člana.
Ponuđač je dužan da u ponudi posebno potvrdi prihvatanje uslova iz člana 45. stava 1. tačka 4. ovog zakona i da naznači da li se ponuda odnosi na celokupnu nabavku ili samo na određene partije.
PONUĐAČ JE DUŽAN DA U PONUDI NAZNAČI DA LI SE PONUDA ODNOSI NA CELOKUPNU NABAVKU ILI SAMO NA ODREĐENE PARTIJE.
U slučaju da ponuđač da ponudu za sve partije, ona mora biti podneta tako da se može ocenjivati za svaku partiju posebno.
Član 49.
Naručilac je dužan da pre nego što ugovori nabavku proveri da li ponuđač ispunjava uslove u pogledu poslovnog i finansijskog kapaciteta, određene u članu 45. stav 2. tačka 6. STAV 3. TAČKA 5. ovog zakona.
Naručilac je dužan da nabavku ugovori poštujući USLOVE za ustanovljavanje kvalifikacije koji se odnose na finansijske, kadrovske i tehničke sposobnosti ponuđača za izvršenje nabavke.
Naručilac može da definiše i dodatne USLOVE za ustanovljavanje kvalifikacije ponuđača koji ne mogu diskriminisati pojedine ponuđače.
Član 52.
U prvoj fazi restriktivnog postupka i postupka sa pogađanjem naručilac će izabrati one ponuđače koje će u drugoj fazi pozvati kao kandidate da podnesu ponudu ili da učestvuju u pogađanju.
Naručilac će u prvoj fazi postupaka iz stava 1. ovog člana izabrati kandidate na osnovu podataka koje su dostavili ponuđači, a koji dokazuju ponuđačev:
1) pravni status;
2) poslovni kapacitet;
3) finansijski kapacitet;
4) tehničke kvalifikacije i
5) kadrovske kvalifikacije.
Ponuđač dokazuje ispunjenost uslova iz stava 2. ovog člana na način uređen u članu 46. ovog zakona.
Član 53.
Naručilac je dužan da sastavi listu kandidata i da odredi period za koji se priznaje njihova kvalifikacija, koji ne može biti duži od tri godine.
Naručilac koji bira ponuđača u postupku sa pogađanjem zbog toga što nije primio ispravne ili prihvatljive ponude, dužan je da u postupak uključi sve ponuđače iz prethodnog neuspelog otvorenog ili restriktivnog postupka kojima je priznata kvalifikacija na osnovu člana 52. ovog zakona i koji su podneli ispravne ponude, i da objavi oglas da će javnu nabavku da ugovori u postupku sa pogađanjem.
Član 54.
Naručilac je dužan da objavi identične kriterijume za izbor najbolje ponude u javnom pozivu i u konkursnoj dokumentaciji.
Kriterijumi na osnovu kojih naručilac bira najbolju ponudu u konkursnoj
dokumentaciji moraju biti opisani i vrednovani, ne smeju biti diskriminatorski i moraju stajati u logičkoj vezi sa sadržinom javne nabavke.
Naručilac će u konkursnoj dokumentaciji navesti, opisati i vrednovati unapred sve kriterijume koje namerava da primeni.
Naručilac ne može da menja kriterijume posle oglašavanja javnog poziva za davanje ponuda ili dodele ugovora o javnoj nabavci SLANjA PISMENOG POZIVA ZA PODNOŠENjE PONUDA u restriktivnom postupku.
Pri ocenjivanju ponuda naručilac je dužan da primenjuje samo one kriterijume koji su sadržani u konkursnoj dokumentaciji i to na način kako su opisani i vrednovani.
Član 55.
Kriterijumi za ocenjivanje ponude su:
1) ekonomski najpovoljnija ponuda ili
2) najniža ponuđena cena.
Ekonomski najpovoljnija ponuda je ponuda koja se zasniva na različitim
kriterijumima, u zavisnosti od predmeta javne nabavke i to naročito na:
1) rok isporuke ili izvršenja usluge ili radova;
2) tekućim troškovima;
3) troškovnoj ekonomičnosti;
4) kvalitetu i primeni odgovarajućih sistema QA/QC;
5) estetskim i funkcionalnim karakteristikama;
6) tehničkim i tehnološkim prednostima;
7) post-prodajnom servisiranju i tehničkoj pomoći;
8) garantnom periodu, vrsti i kvalitetu garancija i garantovanim
vrednostima;
9) obavezama u pogledu rezervnih delova;
10) post-garancijskom održavanju;
11) ponuđenoj ceni;
12) mogućnostima tipizacije i unifikacije;
13) obimu angažovanja podizvođača i dr.
Svakom od elemenata iz stava 2. ovog člana naručilac u konkursnoj dokumentaciji određuje relativni značaj (ponder), tako da zbir podnera iznosi 100.
Izbor između dostavljenih ponuda primenom kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude naručilac sprovodi tako što ih rangira na osnovu tih kriterijuma i pondera određenih za te kriterijume.
U SLUčAJU PRIMENE KRITERIJUMA EKONOMSKI NAJPOVOLJNIJE PONUDE, A U SITUACIJI KADA POSTOJE PONUDE STRANOG I DOMAćEG PONUđAčA KOJI IZVODI RADOVE ILI PRUžA USLUGE, ODNOSNO NUDI DOBRA KOJA SU U POTPUNOSTI DOMAćEG POREKLA, NARUčILAC ćE IZABRATI NAJPOVOLJNIJEG DOMAćEG PONUđAčA, POD USLOVOM DA RAZLIKA U KONAČNOM ZBIRU PONDERA IZMEĐU NAJPOVOLJNIJEG DOMAćEG PONUđAčA I NAJPOVOLJNIJEG STRANOG PONUđAčA NIJE VEĆA OD 20 U KORIST STRANOG PONUđAčA.
Izbor između dostavljenih ponuda primenom kriterijuma najniže ponuđene cene zasniva se na najnižoj ceni kao jedinom kriterijumu, ako su ispunjeni svi uslovi navedeni u konkursnoj dokumentaciji.
U SLUčAJU PRIMENE KRITERIJUMA NAJNIžE CENE, A U SITUACIJI KADA POSTOJE PONUDE STRANOG I DOMAćEG PONUđAčA KOJI IZVODI RADOVE ILI PRUžA USLUGE, ODNOSNO NUDI DOBRA KOJA SU U POTPUNOSTI DOMAćEG POREKLA, NARUčILAC ćE IZABRATI DOMAćEG PONUđAčA SA NAJNIžOM PONUđENOM CENOM POD USLOVOM DA NJEGOVA PONUđENA CENA NIJE VEĆA OD 20% OD NAJNIžE PONUđENE CENE STRANOG PONUđAčA.
Ako se primenjuje kriterijum najniže ponuđene cene, naručilac ne može po
zaključenju ugovora da prihvati bilo kakvo naknadno povećanje cene.
Član 57.
Ako su u ponudi za određenu javnu nabavku ponuđene neuobičajeno niske cene, naručilac je dužan, da NARUČILAC JE DUŽAN DA, PRE NEGO ŠTO ODBIJE TAKVU PONUDU, u pismenom obliku zahteva podrobno obrazloženje svih onih njenih sastavnih delova koje smatra merodavnim, a naročito navode u pogledu ekonomike načina gradnje, proizvodnje ili izabranih tehničkih rešenja, u pogledu izuzetno povoljnih uslova koji ponuđaču stoje na raspolaganju za izvršenje ugovora ili u pogledu originalnosti proizvoda ili radova koje ponuđač predlaže.
Naručilac je dužan da ponuđaču, u slučaju iz stava 1. ovog člana odredi primeren rok za odgovor, koji ne može biti duži od 20 dana od dana dostavljanja zahteva.
Naručilac je dužan da, po dobijanju obrazloženja, proveri merodavne sastavne elemente ponude iz stava 1. ovog člana.
Član 58.
Naručilac može da zahteva od ponuđača dodatna objašnjenja koja će mu pomoći pri pregledu, vrednovanju i upoređivanju ponuda, a može da vrši i kontrolu (uvid) kod ponuđača odnosno njegovog podizvođača.
Naručilac ne može da zahteva, dozvoli ili ponudi bilo kakvu promenu u sadržini ponude, uključujući promenu cene, a posebno ne može da zahteva, dozvoli ili ponudi takvu promenu koja bi neadekvatnu NEISPRAVNU ponudu učinila adekvatnom ISPRAVNOM.
Naručilac može, uz saglasnost ponuđača, da izvrši samo ispravke računskih grešaka uočenih prilikom razmatranja ponude po okončanom postupku otvaranja ponuda.
Naručilac može da zahteva da mu ponuđač dostavi podatke o svojim poslovnim vezama koje su od značaja za konkretnu javnu nabavku.
U slučaju kada se dodeljuje ugovor o javnoj nabavci čija je vrednost veća od 300.000.000 dinara, ponuđač je dužan da naručiocu podnese ponudu i kopiju ponude u dve odvojene koverte.
Za identičnost ponude i kopije jemči ponuđač.
Ponuda se otvara u skladu sa odredbama ovog zakona, a kopija ponude se neotvorena istovremeno i neposredno dostavlja Komisiji za zaštitu prava ponuđača KOMISIJI ZA ZAšTITU PRAVA.
Ako se ne podnese zahtev za zaštitu prava, deponovana kopija se vraća ponuđaču odmah po isteku roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava.
Ako ponuđač podnese zahtev za zaštitu prava, deponovana kopija se vraća ponuđaču odmah po okončanju postupka za zaštitu prava.
Član 61.
Blagovremenom ponudom smatra se ponuda podneta do datuma i sata određenih u javnom pozivu.
BLAGOVREMENOM PONUDOM SMATRA SE PONUDA PRISPELA NARUčIOCU DO DATUMA I SATA ODREđENIH U JAVNOM POZIVU, ODNOSNO POZIVU ZA PODNOŠENJE PONUDA.
Naručilac je dužan da po prijemu određene ponude naznači datum i sat njenog prijema i da ponuđaču, na njegov zahtev, izda potvrdu o prijemu.
Ako je ponuda podneta po isteku datuma i sata određenih u javnom pozivu, smatraće se neblagovremenom, a naručilac će je po okončanju postupka otvaranja ponuda vratiti neotvorenu ponuđaču, sa naznakom da je podneta neblagovremeno.
Član 65.
Rok za podnošenje prijava za učestvovanje u restriktivnom postupku i u postupku sa pogađanjem pošto je prethodno objavljen javni poziv ne može biti duži od 25 dana od dana kada je naručilac poslao poziv BITI KRAćI OD 25 DANA OD DANA KADA JE JAVNI POZIV OBJAVLJEN U “SLUžBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE“.
Član 68.
Ako u restriktivnom postupku zbog hitnosti nije moguće poštovati rokove iz člana 67. ČL. 65, 66. I 67. ovog zakona, naručilac može da odredi sledeće rokove:
1) krajnji rok za podnošenje prijave za učestvovanje u postupku ne može
biti kraći od 15 dana od dana kada je poslat poziv javni poziv objavljen u “Službenom glasniku Republike Srbije“.
2) krajnji rok za podnošenje ponude ne može biti kraći od 10 dana od
dana poziva za učestvovanje na konkursu kada je naručilac poslao pismeni poziv.
Ako je kandidat blagovremeno zahtevao dodatna obaveštenja u vezi sa konkursnom dokumentacijom, naručilac je dužan da mu ih dostavi najkasnije četiri dana pre isteka roka za podnošenje ponuda.
Prijave i pozivi za učestvovanje na konkursu šalju se najbržim mogućim putem.
Ako ponuđač pošalje prijavu telegramom, teleksom, telefaksom ili je najavi telefonom, dužan je da je potvrdi pismom, koje se šalje pre isteka roka iz stava 1.ovog člana.
Odredbe st. 1-4. ovog člana ne odnose se na javne nabavke u oblastima vodoprivrede, energetike, telekomunikacija i saobraćaja.
AKO U RESTRIKTIVNOM POSTUPKU ZBOG HITNOSTI NIJE MOGUćE POSTUPITI U ROKOVIMA IZ čL. 65, 66. I 67. OVOG ZAKONA, NARUčILAC MOžE DA ODREDI SLEDEćE ROKOVE:
1) KRAJNJI ROK ZA PODNOšENJE PRIJAVE ZA UčESTVOVANJE U POSTUPKU NE MOžE
BITI KRAćI OD 15 DANA OD DANA KADA JE JAVNI POZIV OBJAVLJEN U „SLUžBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”;
2) KRAJNJI ROK ZA PODNOšENJE PONUDE NE MOžE BITI KRAćI OD 10 DANA OD DANA KADA JE NARUčILAC POSLAO PISMENI POZIV.
AKO JE KANDIDAT BLAGOVREMENO ZAHTEVAO DODATNA OBAVEšTENJA U VEZI SA KONKURSNOM DOKUMENTACIJOM, NARUčILAC JE DUžAN DA MU IH DOSTAVI NAJKASNIJE čETIRI DANA PRE ISTEKA ROKA ZA PODNOšENJE PONUDA.
Član 69.
Svi oglasi o javnim nabavkama objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i u najmanje još jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na celoj teritoriji Republike a Ako vrednost javne nabavke prelazi iznos od 3.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno 60.000.000 dinara za radove JAVNI POZIV SE OBJAVLjUJE i u jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na celoj teritoriji Republike.
SVI OGLASI O JAVNIM NABAVKAMA OBJAVLJUJU SE U „SLUžBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”, A AKO VREDNOST JAVNE NABAVKE PRELAZI IZNOS OD 3.000.000 DINARA ZA DOBRA I USLUGE, ODNOSNO 15.000.000 DINARA ZA RADOVE, JAVNI POZIV SE OBJAVLJUJE I U JEDNIM DNEVNIM NOVINAMA KOJE SE DISTRIBUIRAJU NA CELOJ TERITORIJI REPUBLIKE.
Ako vrednost javne nabavke prelazi 6.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno 120.000.000 dinara za radove, oglasi iz stava 1. ovog člana objavljuju se i u novinama, odnosno u odgovarajućoj poslovnoj publikaciji ili tehničkom ili profesionalnom časopisu, koji su dostupni široj međunarodnoj stručnoj i drugoj javnosti, na jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj trgovini.
SVI OGLASI O JAVNIM NABAVKAMA OBJAVLJUJU SE U “SLUžBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE“ U ROKU OD 15 DANA OD DANA DOSTAVLJANJA ZAHTEVA NARUčIOCA ZA OBJAVLJIVANJE OGLASA.
Oglasi o javnim nabavkama objavljuju se i na web site-u Uprave, u skladu sa odlukom Uprave.
Oglasi o javnim nabavkama iz stava 3. ovog člana objavljuju se na srpskom jeziku i na jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj trgovini.
Član 70.
Vrste oglasa su:
1) prethodni raspis;
2) javni poziv;
3) javni poziv za kvalifikaciju ponuđača;
4) obaveštenje o dodeli ugovora o javnoj nabavci i
5) periodično informativno obaveštenje.
U restriktivnom postupku naručilac će objaviti javni poziv u prvoj fazi podnošenja ponuda zbog utvrđivanja kvalifikacije ZA KVALIFIKACIJU PONUĐAČA, a u drugoj fazi poziva kandidate da podnesu ponude.
Javni poziv za kvalifikaciju ponuđača i periodično informativno obaveštenje objavljuju se samo u slučajevima javne nabavke u oblastima vodoprivrede, energetike, telekomunikacija i saobraćaja.
Član 73.
U restriktivnom postupku naručilac bira najpovoljniju ponudu posle sprovedenog kvalifikacionog postupka u prvoj fazi.
U slučaju kvalifikacionog postupka, naručilac je dužan da obezbedi da različiti ponuđači mogu u bilo kojem momentu zatražiti da se ustanovi njihova kvalifikacija za učestvovanje.
Ako je upućen javni poziv u kvalifikacionom postupku, ponuđači iz postupka sa prethodnim ustanovljavanjem kvalifikacija ili učesnici u postupku sa pogađanjem biće izabrani između kandidata, u skladu sa ovim metodom izbora.
Javni poziv za kvalifikaciju ponuđača u kvalifikacionom postupku sadrži naročito podatke o:
1) nazivu i adresi naručioca, uključujući broj telefona, telefaksa i
teleksa, kao i e-mail adresu;
2) nameni zbog koje se primenjuje kvalifikacioni postupak;
3) adresi na kojoj se mogu dobiti obaveštenja u vezi sa učestvovanjem u
kvalifikacionom postupku;
4) roku za podnošenje zahteva za učestvovanje;
5) trajanju kvalifikacionog postupka, ukoliko je moguće dati procenu.
Ako naručilac oceni da će odlučivanje trajati duže od šest meseci od dana podnošenja zahteva za učestvovanje, dužan je da u roku od dva meseca od dana podnošenja zahteva obavesti podnosioce o razlozima produženog odlučivanja i o datumu odlučivanja.
Kvalifikacioni postupak može se odvijati kroz više faza kvalifikacije i mora biti postavljen na nediskriminatorskim kriterijumima i uslovima, unapred ustanovljenim od strane naručioca.
Naručilac može kriterijume i uslove iz stava 6. ovog Člana po potrebi ažurirati.
Na zahtev svakog zainteresovanog dobavljača i pružaoca usluga, kriterijumi i uslovi iz stava 6. ovog člana moraju biti dostupni, a naručilac je dužan i da ga obavesti o njihovom ažuriranju.
Ako naručilac smatra da njegov sistem kvalifikacije ispunjava i zahteve drugih naručilaca, dužan je da zainteresovanim dobavljačima i pružaocima usluga dostavi nazive tih naručilaca.
Naručioci su dužni da primenjuju kvalifikacioni postupak za dodelu ugovora o javnim nabavkama u oblastima vodoprivrede, energetike, telekomunikacija i saobraćaja.
Naručilac je dužan da istovremeno i u pisanom obliku pozove izabrane kandidate da podnesu ponude.
Poziv sadrži naročito podatke o:
1) adresi na kojoj kandidat može zahtevati konkursnu dokumentaciju i dopunsku dokumentaciju, roku za podnošenje zahteva, iznosu i uslovima plaćanja za konkursnu dokumentaciju;
2) roku za prijem ponuda, adresi na koju se šalju ponude i jeziku na kome treba da budu sastavljene;
3) referencama ponuđača u oblasti na koju se javna nabavka odnosi;
4) listi dokumenata koje treba podneti kao prilog kojim se potvrđuju navodi kandidata koji se odnose na ispunjenje uslova za učestvovanje ili kojima se
dopunjuju podaci kojima se dokazuje finansijski i poslovni kapacitet kandidata i sposobnost za izvršenje ugovora koji je predmet poziva;
5) datumu otvaranja ponuda.
Član 74.
Naručilac je dužan da u „Službenom glasniku Republike Srbije“ objavi obaveštenje o dodeli ugovora o javnoj nabavci, najkasnije u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora.
NARUčILAC JE DUžAN DA „SLUžBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE“ DOSTAVI NA OBJAVU OBAVEšTENJE O DODELI UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI, BEZ OBZIRA NA VRSTU POSTUPKA, NAJKASNIJE U ROKU OD 14 DANA OD DANA ZAKLJUčENJA UGOVORA.
Član 79.
Naručilac bira najboljeg ponuđača ako je pribavio najmanje dve nezavisne ispravne ponude od strane dva različita ponuđača, koji nisu povezana lica u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit preduzeća, odnosno zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.
AKO VREDNOST JAVNE NABAVKE NE PRELAZI IZNOS OD 3.000.000 DINARA ZA DOBRA I USLUGE, ODNOSNO 15.000.000 DINARA ZA RADOVE NARUčILAC MOžE DONETI ODLUKU O DODELI UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI AKO JE PRIBAVIO SAMO JEDNU PONUDU, KOJA JE ISPRAVNA, ODGOVARAJUćA I PRIHVATLJIVA.
Naručilac je dužan da u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci, pošto pregleda i oceni ponude, odbije sve neispravne ponude, a može odbiti i neodgovarajuće i neprihvatljive ponude.
Ako je primio samo neodgovarajuće ili samo neprihvatljive ponude, naručilac može da nastavi postupak dodele ugovora o javnoj nabavci u skladu sa odredbama člana 23. STAV 6. ovog zakona.
Naručilac može da zahteva od ponuđača ili kandidata da u roku koji nije duži od 20 dana podnesu dodatne dokaze o ispunjavanju uslova, ali samo u slučaju kada ponuđač ili kandidat nisu mogli pribaviti tražena dokumenta zbog toga što se ona ne izdaju po propisima države odnosno Republike Crne Gore, u kojoj ponuđač ili kandidat ima sedište.
U slučaju iz stava 4. STAVA 5. ovog člana, naručilac će da navede koji dokumenti ili drugi dokazi moraju biti priloženi.
Član 82.
Na osnovu izveštaja iz člana 81. ovog zakona, naručilac je dužan da ponuđačima odmah pošalje obaveštenje o dodeli ugovora o javnoj nabavci.
Ponuđač koji nije izabran može pismeno zahtevati obrazloženo obaveštenje o dodeli ugovora o javnoj nabavci u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana.
Naručilac je dužan da obrazloženo obaveštenje o dodeli ugovora o javnoj nabavci pošalje ponuđaču iz stava 2. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema pismenog zahteva.
Obrazloženo obaveštenje iz stava 2. ovog člana sadrži sledeće podatke:
1) razloge za odbijanje ponude podnosioca zahteva iz stava 2. ovog člana;
2) imena ponuđača koji su ispunili zahtevane uslove i kriterijume;
3) prednosti izabrane ponude sa stanovišta ispunjenosti kriterijuma;
4) ime ponuđača čija je ponuda izabrana.
Naručilac može da odbije da pruži obrazloženo obaveštenje u celini ili
delimično, ako bi davanje takvih podataka bilo u suprotnosti sa propisima ili na neki drugi način u suprotnosti sa javnim interesom ili ako bi narušilo poslovnu tajnu izabranog ponuđača, kao i ako bi obrazloženo obaveštenje sadržalo podatke koji su drugim propisima određeni kao poverljivi ili bi saopšteni podaci mogli u skladu sa zakonom uticati na lojalnu konkurenciju među ponuđačima ili drugim stranama u postupku.
AKO PONUđAč čIJA JE PONUDA IZABRANA NE POTPIšE UGOVOR O JAVNOJ NABAVCI, NARUčILAC MOžE ZAKLJUčITI UGOVOR SA PRVIM SLEDEćIM NAJPOVOLJNIJIM PONUđAčEM.
Član 83.
Naručilac je dužan da obavesti kandidate čiji je zahtev za kvalifikaciju odbijen o razlozima za odbijanje zahteva koji se mogu zasnivati isključivo na kriterijumima USLOVIMA za kvalifikaciju.
Pismene izveštaje o kvalifikovanim ponuđačima razvrstanim prema vrsti javne nabavke, naručilac je dužan da čuva u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast dokumentarne građe i arhive.
Član 84.
Naručilac može isključiti kandidata sa liste kvalifikovanih ponuđača samo iz razloga koji se zasnivaju na unapred utvrđenim kriterijumima USLOVIMA.
Naručilac će o isključenju i o razlozima isključenja sa liste iz stava 1. ovog člana obavestiti ponuđača.
Član 93.
Naručilac može u postupku sa pogađanjem posle BEZ prethodnog objavljivanja da dodeli i ugovor gde je gradnja uključena ili izvedena isključivo za potrebe istraživanja, razvoja ili eksperimenta, a nije namenjena za bilo kakvu komercijalnu svrhu naručioca, niti za nadoknađivanje troškova istraživanja i razvoja.
Član 95.
Privredna komora Republike Srbije (u daljem tekstu: Komora) će na osnovu javnog poziva sastaviti listu zainteresovanih izvođača građevinskih radova, pridržavajući se uslova iz člana 45. stav 2. tač. 1-3. i 5. ovog zakona OBAVEZNIH USLOVA ZA UČEŠĆE U POSTUPKU JAVNE NABAVKE i uslova propisanih za gradnju objekata u Republici.
Ako SR Jugoslavija ima zaključen odgovarajući sporazum sa drugom državom, u listu zainteresovanih izvođača radova upisuju se izvođači sa sedištem u drugim državama, pod uslovom da ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana.
U listu zainteresovanih izvođača radova upisuju se izvođači sa sedištem u Republici Crnoj Gori, pod uslovom da ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana.
Ako Komora dođe do saznanja da izvođač upisan u listu zainteresovanih izvođača radova više ne ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana zatražiće pismeno od tog izvođača da u roku od osam dana od dana dostavljanja pismenog zahteva ponovo dokaže da ispunjava uslove.
Ako izvođač iz stava 4. ovog člana ne dostavi dokaze da i dalje ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana Komora će ga izbrisati sa liste zainteresovanih izvođača radova.
Izvođači radova za svaki postupak javne nabavke na kojem učestvuju prilažu potvrdu o upisu u listu koju izdaje Komora.
Član 98.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na:
1) usluge navedene u članu 2. ovog zakona;
2) finansijske usluge (kredit, zajam) vezane za kupovinu ili zakup
zemljišta, izgrađenih stambenih objekata ili drugih nepokretnosti odnosno prava u vezi sa njima, bez obzira u kakvoj se formi zaključuje JE FORMI UGOVOR O FINANSIJSKOJ USLUZI ZAKLJUčEN, da li je zaključen istovremeno,
pre ili posle zaključenja ugovora o kupovini ili zakupu nepokretnosti;
3) kupovinu, razvoj, produkciju ili koprodukciju radio i televizijskog
programa ili vremena za emitovanje programa;
4) usluge glasovne telefonije, teleksa, radio-telefonije, pejdžinga INTERNETA i satelitske usluge;
5) usluge arbitraže i sporazumnog rešavanja sporova;
6) finansijske usluge u vezi sa emitovanjem, prodajom, kupovinom ili
prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata;
7) usluge Narodne banke Jugoslavije SRBIJE;
8) ugovore o radu, REŠENjE O PRIJEMU U RADNI ODNOS, UGOVOR O OBAVLjANjU PRIVREMENIH I POVREMENIH POSLOVA i
9) usluge istraživanja i razvoja (osim u slučaju kada rezultate
istraživanja naručilac koristi isključivo za svoje potrebe) pod uslovom da troškove ovih usluga snosi u potpunosti naručilac.
Član 102.
Naručilac može, po prethodno dobijenoj saglasnosti Uprave, poziv za podnošenje ponuda za konsultantsku uslugu da dostavi neposredno ponuđačima, ako:
1) konsultantska usluga koja je predmet javne nabavke može da se dobije samo od ograničenog broja ponuđača, u kom slučaju se poziv za davanje ponude dostavlja svim takvim ponuđačima;
2) vreme i troškovi neophodni za procenjivanje velikog broja predloga ne bi bili u srazmeri sa vrednošću usluge koja je predmet javne nabavke, pod uslovom
da je poziv za davanje ponude dostavljen dovoljnom broju ponuđača da se obezbedi efektivna konkurencija.
Poziv za podnošenje ponuda konsultantskih usluga, pored elemenata iz člana 52. stav 2. ovog zakona, sadrži naročito i naznaku i relativni značaj (ponder) kriterijuma koji će se primeniti prilikom ocenjivanja ponuda.
Naručilac je dužan da kriterijume iz stava 2. ovog člana zasniva na:
1) kvalifikacijama, iskustvu, ugledu, pouzdanosti i profesionalnim i menadžerskim sposobnostima ponuđača i osoblja koje će biti uključeno u pružanje
usluge;
2) stepenu u kojem ponuda zadovoljava potrebe naručioca;
3) ponuđenoj ceni, uključujući eventualne sporedne i povezane troškove;
4) efektima ponude na platni bilans i devizne rezerve SR Jugoslavije;
5) obimu učešća domaćih učesnika i podsticanju zaposlenosti;
6) efektima prenosa tehnologije i znanja i razvoja menadžerskih i
profesionalnih veština;
7) drugim okolnostima, u zavisnosti od prirode konsultantske usluge.
Svakom od elemenata iz stava 3. ovog Člana naručilac će odrediti relativni značaj (ponder), tako da zbir pondera iznosi 100.
Naručilac rangiranje dostavljenih ponuda sprovodi tako što će prvo ustanoviti minimalan nivo koji ponude moraju ispunjavati u pogledu kvaliteta i tehničkih aspekata, koji se dobija primenom ponderisanih kriterijuma iz stava 3. tač. 1), 2) i 4) – 7) 6)ovog člana, a zatim ih rangira na osnovu tih kriterijuma i pondera.
Posle izvršenog rangiranja, naručilac će uporediti ponuđene cene ponuda
rangiranih iznad minimalnog nivoa.
Izabrana može biti ponuda iz stava 5. ovog člana:
1) sa najnižom cenom, ili
2) sa najboljom kombinovanom ocenom kriterijuma iz stava 2. tač. 1), 2), 4) i 7) 6)ovog člana i ponuđene cene.
Član 103.
Dodela ugovora o konsultantskim uslugama može da se vrši u postupku sa pogađanjem posle prethodnog objavljivanja.
Pogađanje iz stava 1. ovog člana je:
1) simultano ili
2) konsekutivno.
Simultano pogađanje je pogađanje sa ponuđačima koji su u postupku iz čl. 101. i 102. ovog zakona podneli prihvatljive ponude, a može tražiti ili dopustiti izmene u ponudama, pod uslovom da je mogućnost da se učestvuje u pogađanju pružena svim ovim ponuđačima.
Po okončanju pogađanja naručilac će zahtevati od svih ponuđača preostalih u postupku da, u roku koji odredi, dostave najbolju i konačnu ponudu u pogledu svih aspekata sadržanih u njihovim predlozima.
Kod ocenjivanja ponuda, ponuđena cena se razmatra odvojeno i tek pošto je obavljena tehnička ocena ponuda.
Ugovor o javnoj nabavci konsultantskih usluga dodeliće se ponuđaču čija ponuda najviše odgovara potrebama naručioca, utvrđenih na osnovu kriterijuma iz člana 102. ovog zakona i pondera određenih za te kriterijume na način predviđen u javnom pozivu iz člana 101. ovog zakona.
Član 104.
Konsekutivno pogađanje obuhvata utvrđivanje minimalnog nivoa koji ponude moraju ispunjavati u pogledu kvaliteta i tehničkih aspekata iz člana 102. ovog zakona i rangiranje ponuda.
Naručilac je dužan da ponuđače rangirane ispod minimalnog nivoa iz stava 1. ovog člana obavesti o tome.
Naručilac poziva na pogađanje o ponuđenoj ceni ponuđača koji je rangiran kao prvi, a ostale ponuđače iznad minimalnog nivoa obaveštava da mogu biti pozvani na pogađanje ako se ugovor o javnoj nabavci ne dodeli pozvanom ponuđaču.
Postupak iz stava 3. ovog člana trajaće do dodele ugovora o javnoj nabavci, odnosno do odbacivanja preostalih ponuda.
Član 108.
Ako je Republika, teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava posebnim zakonom, podzakonskim aktom ili drugim propisom dala posebno ili isključivo pravo na obavljanje delatnosti iz člana 106. 107. ovog zakona, imalac toga prava je dužan da pri nabavci dobara, usluga ili radova postupa kao naručilac u smislu ovog zakona.
Davanje posebnog ili isključivog prava na obavljanje delatnosti iz stava 1. ovog člana ne obuhvata slučajeve davanja koncesije licu koje nije naručilac u smislu ovog zakona.
Posebno ili isključivo pravo iz stava 1. ovog člana znači da imalac tog prava može za potrebe izgradnje mreža ili objekata iz člana 106. 107. ovog zakona biti korisnik eksproprijacije, kao i da može postaviti opremu za izgradnju mreže na javni put, ispod ili iznad njega.
Posebnim ili isključivim pravom u smislu stava 1. ovog člana smatra se i pravo iz člana 100. tačka 1. ovog zakona, kad imalac prava snabdeva vodom za piće, električnom energijom, gasom ili toplotom mrežu kojom upravlja drugo lice.
Član 122.
Naručioci su dužni da čuvaju dokumentaciju o dodeli ugovora u oblastima
vodoprivrede, energetike, telekomunikacija i saobraćaja, koja se odnosi na:
1) kvalifikaciju i izbor ponuđača i dodelu ugovora o javnoj nabavci;
2) primenu postupka bez prethodnog objavljivanja, predviđenu u članu 112. ovog zakona;
3) dodelu ugovora o javnoj nabavci usluga, upotrebu tehničkih specifikacija i standarda i izbor postupka javne nabavke, kada nisu primenjene odredbe ovog zakona.
Dokumentaciju iz stava 1. ovog člana naručilac je dužan da čuva najmanje četiri godine od dana zaključenja ugovora, a podatke je dužan da dostavi nadležnom organu, na njegov zahtev.
Naručilac koji obavlja delatnost na području crpenja, prenosa i distribucije vode za piće, električne energije, usluga autobuskog i drugog gradskog saobraćaja, železničkog saobraćaja, kao i delatnost aerodroma, rečnih pristaništa ili drugih terminala, dužan je da o traženim podacima obavesti ponuđače, na njihov zahtev.
Obaveštenje iz stava 3. ovog člana je usmeno, a na poseban zahtev ponuđača pismeno.
Pismeno obaveštenje iz stava 4. ovog člana naručilac je dužan da dostavi narednog dana od dana prijema pismenog zahteva eliminisanog ponuđača i da ga obavestiti o razlozima zbog kojih je njegova ponuda odbijena, o prednostima koje je imala izabrana ponuda, kao i o imenu ponuđača kojem je ugovor o javnoj nabavci dodeljen.
Član 123.
Javna nabavka male vrednosti, u smislu ovog zakona jeste nabavka čija je procenjena vrednost, NA GODIŠNjEM NIVOU niža od vrednosti određene u zakonu kojim se uređuje godišnji budžet Republike.
ZAKONOM IZ STAVA 1. OVOG čLANA MOŽE DA SE ODREDI I VREDNOST NABAVKE KOJA PREDSTAVLJA GORNJI LIMIT U BUDžETSKOJ GODINI ISPOD KOJEG NARUČIOCI NISU OBAVEZNI DA PRIMENJUJU ODREDBE OVOG ZAKONA.
Vlada je dužna da svake godine, prilikom pripreme predloga godišnjeg budžeta Republike, odredi vrednost koja predstavlja gornji limit u budžetskoj godini ispod kojeg naručioci mogu sprovoditi postupak javne nabavke male vrednosti.
U postupku javnih nabavki male vrednosti naručilac je dužan da pribavi najmanje tri ponude i da obavesti ponuđače o elementima koji ulaze u cenu javne nabavke (npr. naknada troškova prevoza i osiguranja, carina, porez na promet, akciza i drugo).
Ponuđači mogu da podnesu samo po jednu ponudu i ne mogu je menjati.
Pogađanje između naručioca i ponuđača oko elemenata ponude nije dopušteno.
Ugovor o javnoj nabavci male vrednosti dodeljuje se ponuđaču koji pod jednakim uslovima ponudi najnižu cenu.
Član 126.
Naručioci su dužni da prikupljaju i evidentiraju određene podatke o dodeljenim ugovorima o javnoj nabavci u skladu sa ovim zakonom, pri čemu su dužni da podatke evidentiraju posebno za dodelu ugovora o javnim nabavkama dobara, o javnim nabavkama usluga i o javnim nabavkama radova, kao i o javnim nabavkama u oblastima vodoprivrede, energetike, telekomunikacija i saobraćaja.
Kod dodele ugovora o javnim nabavkama usluga navedenih u Aneksu I B i telekomunikacionih usluga iz tačke 5. Aneksa I A, evidencija se ne mora voditi ako vrednost tih javnih nabavki ne prelazi 12.500.000 dinara.
Ministar finansija i ekonomije MINISTAR FINANSIJA propisuje obrasce za evidentiranje podataka o javnim nabavkama.
Član 127.
Ako je naručilac direktni korisnik budžetskih sredstava, izveštaj o ugovorima o javnim nabavkama sadrži sledeće podatke:
1) procenjenu ukupnu vrednost zaključenih ugovora;
2) broj i vrednost zaključenih ugovora i navođenje vrste postupka po
kojem je ugovor dodeljen, vrstu dobara, radova ili usluga, naziv druge ugovorne strane i njeno sedište. Ako je ugovor dodeljen u postupku sa pogađanjem, navodi se osnova iz člana 23. ovog zakona, kao i broj i vrednost ugovora zaključenih sa ugovornim stranama čije je sedište u Republici odnosno čije je sedište u Republici Crnoj Gori i u inostranstvu.
IZVEšTAJ O UGOVORIMA O JAVNIM NABAVKAMA, KOJI NARUčIOCI DOSTAVLJAJU UPRAVI, SADRžI SLEDEćE PODATKE:
PROCENJENU VREDNOST ZAKLJUčENIH UGOVORA,
BROJ I VREDNOST ZAKLJUčENIH UGOVORA, NAVOđENJE VRSTE
POSTUPKA PO KOJEM JE UGOVOR DODELJEN, NAVOđENJE VRSTE PREDMETA, PRECIZIRANJE VRSTE PREDMETA, NAVOđENJE VRSTE KRITERIJUMA ZA OCENJIVANJE PONUDA, NAZIV DRUGE UGOVORNE STRANE I NJENO SEDIšTE, DATUM ZAKLJUčENJA UGOVORA, BROJ I VREDNOST UGOVORA ZAKLJUčENIH SA UGOVORNIM STRANAMA čIJE JE SEDIšTE U REPUBLICI SRBIJI, REPUBLICI CRNOJ GORI I U INOSTRANSTVU, BROJ PRISPELIH PONUDA I PODATKE O REALIZACIJI UGOVORA.
Ako naručilac nije direktni korisnik budžetskih sredstava, izveštaj o ugovorima o javnim nabavkama sadrži samo podatke iz stava 1. tačka 2. ovog člana.
AKO JE UGOVOR DODELJEN U RESTRIKTIVNOM POSTUPKU ILI U POSTUPKU SA POGAđANJEM, U IZVEšTAJU TREBA NAVESTI I OSNOV IZ ODGOVARAJUćEG čLANA OVOG ZAKONA.
Naručilac je dužan da U IZVEŠTAJU posebno iskaže podatke o ugovorima o javnim nabavkama male vrednosti.
Ministar finansija i ekonomije bliže propisuje sadržinu izveštaja iz stava 1. ovog člana.
Naručilac je dužan da Upravi najkasnije do 30. aprila 28. FEBRUARA tekuće godine dostavi izveštaj o ugovorima o javnim nabavkama zaključenim prethodne godine.
UPRAVA MOžE ZATRAžITI OD SVAKOG NARUčIOCA IZVEšTAJ O SVAKOM POJEDINAčNOM UGOVORU DODELJENOM U POSTUPKU JAVNE NABAVKE, UKOLIKO JE TO NEOPHODNO ZBOG VOđENJA EVIDENCIJE PODATAKA U OBLASTI JAVNIH NABAVKI, ODNOSNO ZBOG ZAšTITE JAVNOG INTERESA.
Uprava je dužna da pripremi zbirni izveštaj i da ga najkasnije do 31. jula 31. MAJA tekuće godine dostavi Vladi.
VIII. ZAŠTITA PRAVA PONUĐAČA I JAVNOG INTERESA
Subjekt obezbeđivanja pravne zaštite
Član 128.
Zaštitu prava ponuđača, u svim stadijumima postupka javne nabavke, obezbeđuje Uprava preko Komisije za zaštitu prava ponuđača (u daljem tekstu: Komisija), koja se obrazuje pri Upravi.
ZAšTITU PRAVA PONUđAčA I JAVNOG INTERESA, U SVIM FAZAMA POSTUPKA JAVNE NABAVKE, OBEZBEđUJE KOMISIJA ZA ZAšTITU PRAVA (U DALJEM TEKSTU: KOMISIJA), KOJA SE OBRAZUJE PRI UPRAVI.
Sastav i imenovanje Komisije
Član 129.
Komisija ima predsednika i četiri člana.
Predsednika i članove Komisije imenuje Vlada na predlog ministra finansija i ekonomije MINISTRA FINANSIJA.
PREDSEDNIK I čLANOVI KOMISIJE NE MOGU BITI NARODNI POSLANICI, POSLANICI ILI ODBORNICI, NE MOGU VRšITI POLITIčKE I UPRAVNE FUNKCIJE, NITI MOGU VRšITI DRUGU FUNKCIJU, SLUžBU, POSAO ILI DUžNOST KOJA BI MOGLA UTICATI NA NJIHOVU SAMOSTALNOST U RADU I POSTUPANJU ILI KOJA BI UMANJIVALA NJIHOV UGLED ILI UGLED FUNKCIJE čLANA ILI PREDSEDNIKA KOMISIJE.
Za predsednika Komisije imenuje se lice koje je diplomirani pravnik, sa položenim pravosudnim ispitom. PREDSEDNIK KOMISIJE SE U POGLEDU PRAVA I OBAVEZA IZ RADNOG ODNOSA IZJEDNAčAVA SA FUNKCIONEROM KOJI RUKOVODI POSEBNOM ORGANIZACIJOM.
Najmanje dva člana Komisije moraju biti diplomirani pravnici, a ostali članovi mogu biti diplomirani ekonomisti ili inženjeri. čLANOVI KOMISIJE SE U POGLEDU PRAVA I OBAVEZA IZ RADNOG ODNOSA IZJEDNAčAVAJU SA POMOćNIKOM FUNKCIONERA KOJI RUKOVODI POSEBNOM ORGANIZACIJOM.
Mandat predsednika i članova Komisije je četiri godine, s tim što mogu biti ponovo imenovani.
PREDSEDNIK ILI čLAN KOMISIJE BIćE RAZREšEN PROTIV SVOJE VOLJE:
AKO BUDE OSUđEN ZA KRIVIčNO DELO NA BEZUSLOVNU KAZNU ZATVORA U TRAJANJU OD NAJMANJE šEST MESECI ILI AKO BUDE OSUđEN ZA KAžNJIVO DELO KOJE GA čINI NEPODOBNIM ZA VRšENJE FUNKCIJE;
AKO SE UTVRDI, NA OSNOVU NALAZA I MIšLJENJA NADLEžNE ZDRAVSTVENE USTANOVE, DA JE ZBOG ZDRAVSTVENOG STANJA TRAJNO IZGUBIO RADNU SPOSOBNOST ZA VRšENJE FUNKCIJE;
AKO SE UTVRDI DA FUNKCIJU VRšI SUPROTNO STAVU 3. OVOG čLANA.
Način rada Komisije
Član 130.
Način rada Komisije uređuje se posebnim aktom koji donosi Komisija.
Komisija jednom godišnje o svom radu izveštava Vladu i Narodnu skupštinu.
KOMISIJA NAJKASNIJE DO 1. FEBRUARA TEKUĆE GODINE PODNOSI VLADI I NARODNOJ SKUPŠTINI IZVEŠTAJ ZA PRETHODNU GODINU.
Aktivna legitimacija u postupku pred Komisijom
Član 132.
Zahtev za zaštitu prava može da podnese svako lice koje je učestvovalo u postupku javne nabavke kao ponuđač, a koje smatra da su mu povređena prava u postupku javne nabavke (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Zahtevom za zaštitu prava u postupku javne nabavke ne mogu se osporavati kriterijumi za ocenjivanje ponude i ograničenja za učešće, osim ako su u suprotnosti sa ovim zakonom.
AKTIVNA LEGITIMACIJA U POSTUPKU
Član 132.
ZAHTEV ZA ZAšTITU PRAVA MOžE DA PODNESE SVAKO LICE KOJE IMA ILI JE IMALO INTERES DA MU SE DODELI UGOVOR O JAVNOJ NABAVCI (U DALJEM TEKSTU: PODNOSILAC ZAHTEVA).
ZAHTEV ZA ZAšTITU JAVNOG INTERESA MOžE PODNETI UPRAVA I TO U SVIM FAZAMA POSTUPKA JAVNE NABAVKE.
Posledice pokretanja postupka zaštite prava
Član 133.
Podneti zahtev za zaštitu prava u postupku javne nabavke odlaže dalje aktivnosti naručioca u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci.
Uprava, na predlog Komisije, a povodom zahteva naručioca ili podnosioca zahteva može da odluči da podneti zahtev za zaštitu prava ne odlaže dalje aktivnosti naručioca u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci.
ISKLJUčENJE PRAVA NA ZAšTITU
Član 133.
ZAHTEVOM ZA ZAšTITU NE MOGU SE OSPORAVATI:
1) KRITERIJUMI ZA OCENU PONUDA, ODREđENI U SKLADU SA OVIM ZAKONOM;
2) OGRANIčENJA ZA UčESTVOVANJE PROPISANA OVIM ZAKONOM.
Rokovi za podnošenje zahteva za zaštitu prava
Član 134.
Zahtev za zaštitu prava može se podneti u svakoj fazi postupka javne nabavke, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Zahtev za zaštitu prava ne može se podneti kad su ponuđaču bili poznati razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu prava ili su mu mogli biti poznati pre nego što je naručilac doneo odluku o dodeli ugovora, a on nije podneo zahtev za zaštitu prava pre donošenja odluke od strane naručioca.
Posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci, rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi osam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci.
POSLEDICE PODNETOG ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA
Član 134.
ZAHTEV ZA ZAšTITU PRAVA ZADRžAVA DALJE AKTIVNOSTI NARUčIOCA U POSTUPKU DODELE UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI DO DONOšENJA ODLUKE O PODNETOM ZAHTEVU ZA ZAšTITU PRAVA, AKO KOMISIJA, NA PREDLOG NARUčIOCA, NE ODLUčI DRUGAčIJE.
PRI DONOšENJU ODLUKE IZ STAVA 1. OVOG čLANA, KOMISIJA ćE IMATI U VIDU POSLEDICE KOJE MOGU NASTUPITI ZADRžAVANJEM AKTIVNOSTI ZA UčESNIKE U POSTUPKU JAVNE NABAVKE I POTREBU ZAšTITE JAVNOG INTERESA.
AKO KOMISIJA USVOJI PREDLOG IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, NARUČILAC JE DUŽAN DA O TOME OBAVESTI SVE UČESNIKE U POSTUPKU.
Način podnošenja zahteva za zaštitu prava
Član 135.
Zahtev za zaštitu prava podnosi se naručiocu u dve kopije, a o podnetom zahtevu podnosilac zahteva istovremeno obaveštava Upravu.
Zahtev za zaštitu prava podnosi se naručiocu preporučenom poštom, faksom ili elektronskom poštom.
Zahtev za zaštitu prava mora biti obrazložen.
Podnosilac zahteva dužan je da prilikom podnošenja zahteva na odgovarajući uplatni račun uplati taksu u visini od 40.000 dinara.
Ukoliko je u pitanju javna nabavka male vrednosti, taksa iznosi 20.000 dinara.
Podnosilac zahteva dužan je da u zahtevu za zaštitu prava navede sledeće podatke:
1) naziv i adresu podnosioca zahteva;
2) naziv i adresu naručioca;
3) javnu nabavku koja je predmet zahteva za zaštitu prava i obaveštenje o
dodeli ugovora o javnoj nabavci, ako je bilo poslato ponuđaču;
4) povreda odredaba ovog zakona u pogledu postupka javne nabavke;
5) činjenice kojima se dokazuje povreda odredaba ovog zakona u pogledu
postupka javne nabavke;
6) potvrdu o uplati takse iz st. 4. ili 5. ovog člana.
Ukoliko naručilac proceni da podneti zahtev za zaštitu prava ne sadrži sve podatke iz stava 6. ovog člana, ili da se iz navoda ne može utvrditi u čemu se sastoji povreda odredaba ovog zakona u pogledu postupka javne nabavke, pozvaće podnosioca da zahtev dopuni u roku od tri dana od dana kada je podnosiocu uručen poziv za dopunu.
Ukoliko podnosilac zahteva ne dopuni zahtev za zaštitu prava u roku iz stava 7. ovog člana, naručilac će odbaciti zahtev.
ROKOVI I NAČIN PODNOšENJA ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA
Član 135.
ZAHTEV ZA ZAšTITU PRAVA MOžE SE PODNETI U TOKU CELOG POSTUPKA ZA DODELU UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI, PROTIV SVAKE RADNJE NARUčIOCA, OSIM AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUGAčIJE ODREđENO.
POSLE DONOšENJA ODLUKE O DODELI UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI ODNOSNO PRIZNAVANJU KVALIFIKACIJE, ROK ZA PODNOšENJE ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA JE OSAM DANA OD DANA PRIJEMA OBRAZLOžENOG OBAVEšTENJA O DODELI UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI ODNOSNO PRIZNAVANJU KVALIFIKACIJE.
ZAHTEVOM ZA ZAšTITU PRAVA NE MOGU SE OSPORAVATI RADNJE NARUčIOCA PREDUZETE U POSTUPKU DODELE UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI, ODNOSNO PRIZNAVANJU KVALIFIKACIJE, AKO SU PODNOSIOCU ZAHTEVA BILI I MOGLI BITI POZNATI RAZLOZI ZA NJEGOVO PODNOšENJE PRE NEGO šTO JE NARUčILAC DONEO ODLUKU O DODELI UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI, ODNOSNO O PRIZNAVANJU KVALIFIKACIJE, A PODNOSILAC ZAHTEVA GA NIJE PODNEO PRE DONOšENJA TAKVE ODLUKE.
ZAHTEV ZA ZAšTITU PRAVA PODNOSI SE NARUčIOCU U TRI PRIMERKA, NEPOSREDNO ILI POšTOM PREPORUčENO SA POVRATNICOM.
KOPIJU ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PRAVA PODNOSILAC ISTOVREMENO DOSTAVLJA KOMISIJI.
O PODNETOM ZAHTEVU ZA ZAšTITU PRAVA NARUčILAC OBAVEšTAVA SVE UčESNIKE U POSTUPKU DODELE UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI, NAJKACNIJE U POKU OD TPI DANA OD PRIJEMA ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA.
Prethodna provera zahteva za zaštitu prava
Član 136.
Posle prijema zahteva za zaštitu prava, naručilac proverava da li je blagovremen i da li ga je podnelo lice iz člana 132. ovog zakona.
Ako je zahtev za zaštitu prava neblagovremeno podnet ili ga nije podnelo lice iz člana 132. ovog zakona, naručilac će takav zahtev odbaciti i o tome obavestiti Komisiju.
Ako je zahtev za zaštitu prava podnet blagovremeno i od strane zainteresovanog lica, naručilac će pristupiti razmatranju razloga na koje podnosilac zahteva ukazuje.
SADRžINA ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA
Član 136.
ZAHTEV ZA ZAšTITU PRAVA SADRžI:
1) NAZIV I ADRESU PODNOSIOCA ZAHTEVA I LICE ZA KONTAKT;
2) NAZIV I ADRESU NARUčIOCA;
3) JAVNU NABAVKU KOJA JE PREDMET ZAHTEVA, ODNOSNO ODLUKU O DODELI UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI ILI O PRIZNANJU KVALIFIKACIJE;
4) POVREDE PROPISA KOJIMA SE UREđUJE POSTUPAK ZA DODELU UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI;
5) čINJENICE I DOKAZE KOJIMA SE POVREDE DOKAZUJU;
6) POTVRDU O UPLATI TAKSE IZ čLANA 143. STAV 1. OVOG ZAKONA;
7) POTPIS PODNOSIOCA.
AKO PODNETI ZAHTEV ZA ZAšTITU PRAVA NE SADRžI SVE PODATKE IZ STAVA 1. OVOG čLANA, NARUčILAC ćE, BEZ ODLAGANJA, POZVATI PODNOSIOCA TOG ZAHTEVA DA U ROKU OD TRI DANA DOPUNI ZAHTEV.
AKO PODNOSILAC ZAHTEVA NE POSTUPI U ROKU IZ STAVA 2. OVOG čLANA, ODNOSNO AKO GA NE DOPUNI U SKLADU SA POZIVOM ZA DOPUNU, NARUčILAC ćE TAKAV ZAHTEV ODBACITI ZAKLJUČKOM.
PROTIV ZAKLjUČKA NARUČIOCA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA PODNOSILAC ZAHTEVA MOŽE U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA ZAKLjUČKA PODNETI ŽALBU KOMISIJI.
Ovlašćenja veštaka
Član 137.
Naručilac je dužan da od Uprave zatraži da odredi veštaka koji će učestvovati u postupku po zahtevu za zaštitu prava.
Uprava će u roku od tri dana od dana prijema zahteva naručioca da odredi veštaka sa spiska koji sastavlja u saradnji sa Komorom.
Prilikom izbora veštaka uzima se u obzir njegovo poznavanje propisa o javnim nabavkama, kao i propisa iz oblasti iz koje je javna nabavka koja je predmet zahteva za zaštitu prava.
Veštak je dužan da najkasnije u roku od osam dana od dana prijema akta o njegovom određivanju za veštaka pregleda dokumentaciju naručioca i sačini obrazloženo mišljenje o mogućem postojanju povrede odredaba ovog zakona u pogledu postupka javne nabavke.
Ukoliko veštak u roku iz stava 4. ovog člana ne dostavi svoje mišljenje, naručilac će odlučiti o zahtevu za zaštitu prava bez tog mišljenja i o neaktivnosti veštaka obavestiti Upravu.
Ako naručilac prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu prava nije uzeo u obzir mišljenje veštaka, dužan je da to navede i da obrazloži razloge za takvo postupanje.
Ministar finansija i ekonomije bliže propisuje uslove za određivanje veštaka iz stava 1. ovog člana.
PRETHODNA PROVERA ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA
Član 137.
PO PRIJEMU ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA NARUčILAC PROVERAVA DA LI ZAHTEV PODNET U ROKU I DA LI JE IZJAVLJEN OD STRANE OVLAšćENOG LICA.
AKO JE ZAHTEV ZA ZAšTITU PRAVA NEBLAGOVREMEN ILI GA JE PODNELO LICE KOJE NEMA AKTIVNU LEGITIMACIJU, NARUčILAC ćE TAKAV ZAHTEV ODBACITI ZAKLJUČKOM.
PROTIV ZAKLjUČKA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA PODNOSILAC ZAHTEVA MOŽE, U ROKU OD TRI OD DANA PRIJEMA TOG ZAKLjUČKA, PODNETI ŽALBU KOMISIJI.
Odlučivanje naručioca o zahtevu za zaštitu prava
Član 138.
Posle prethodne provere iz člana 136. ovog zakona, naručilac odlučuje o zahtevu za zaštitu prava tako što:
1) u celini ili delimično poništava postupak javne nabavke, ili
2) odbija zahtev za zaštitu prava.
Naručilac je dužan da odluku iz stava 1. ovog člana donese u roku od 20 dana od dana prijema zahteva za zaštitu prava.
Ukoliko naručilac u roku iz stava 2. ovog člana ne donese odluku o zahtevu za zaštitu prava, smatraće se da je zahtev odbijen.
ODLUKA NARUčIOCA O ZAHTEVU ZA ZAšTITU PRAVA
Član 138.
POSLE PRETHODNOG ISPITIVANJA, NARUčILAC ćE REŠENJEM ODLUčITI O ZAHTEVU ZA ZAšTITU PRAVA TAKO šTO ćE:
1) U CELOSTI ILI DELIMIčNO PONIšTITI POSTUPAK DODELE UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI;
2) ODBITI ZAHTEV ZA ZAšTITU PRAVA.
OBRAZLOžENO REšENJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NARUčILAC DONOSI I DOSTAVLJA PODNOSIOCU ZAHTEVA U ROKU OD 10 DANA OD DANA PRIJEMA ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA.
AKO PODNOSIOCU ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA NIJE DOSTAVLJENO REŠENJE NARUČIOCA U POKU IZ STAVA 2. OVOG čLANA, PODNOSILAC ZAHTEVA MOžE NASTAVITI POSTUPAK PRED KOMISIJOM, PISMENIM IZJAŠNJENJEM U ROKU OD NAREDNA TRI DANA, U KOM ROKU JE DUŽAN DA OBAVESTI NARUČIOCA O NASTAVKU POSTUPKA.
AKO PODNOSILAC ZAHTEVA NE NASTAVI POSTUPAK U ROKU IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, SMATRAĆE SE DA POSTUPAK ZAŠTITE NIJE NI ZAPOčET.
Nastavak postupka protiv odluke naručioca po zahtevu za zaštitu prava
Član 139.
Naručilac je dužan da o svojoj odluci o odbacivanju zahteva odnosno o odbijanju tog zahteva pismeno obavesti podnosioca zahteva za zaštitu prava u roku od tri dana od dana donošenja odluke.
Uz obaveštenje iz stava 1. ovog člana naručilac će pozvati podnosioca zahteva da se u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja pismeno izjasni da li će nastaviti postupak pred Komisijom.
Ako podnosilac zahteva dostavi pismenu izjavu da nastavlja postupak pred Komisijom, naručilac je dužan da Komisiji u roku od tri dana dostavi zahtev za zaštitu prava sa dokumentacijom i svojom odlukom.
Ako podnosilac zahteva ne postupi na način i u roku iz stava 2. ovog člana naručilac donosi zaključak o obustavi postupka.
Protiv zaključka iz stava 4. ovog člana dopuštena je žalba Komisiji u roku od tri dana od dana dostavljanja zaključka podnosiocu zahteva.
NASTAVAK POSTUPKA PO DONOšENJU ODLUKE NARUčIOCA
Član 139.
REŠENJE IZ ČLANA 138. STAV 1. OVOG ZAKONA SADRŽI I POZIV PODNOSIOCU ZAHTEVA DA SE, NAJKASNIJE U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA REŠENJA, PISMENO IZJASNI NARUČIOCU DA LI ĆE NASTAVITI POSTUPAK PRE KOMISIJOM, KAO I OBAVEŠTENJE O POSLEDICAMA PROPUŠTANJA ROKA ZA IZJAŠNJAVANJE.
KOPIJU PISMENOG IZJAšNJENJA O NASTAVKU POSTUPKA PODNOSILAC ZAHTEVA DOSTAVLJA KOMISIJI.
POSLE PRIJEMA PISMENOG IZJAšNJENJA PODNOSIOCA ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA O NASTAVKU POSTUPKA PRED KOMISIJOM, NARUčILAC U ROKU OD TRI NAREDNA DANA DOSTAVLJA SVU DOKUMENTACIJU KOMISIJI.
AKO PODNOSILAC ZAHTEVA PROPUSTI ROK ZA IZJAšNJAVANJE IZ STAVA 1. OVOG čLANA, NARUčILAC DONOSI ZAKLJUČAK O ODBACIVANJU ZAHTEVA.
PROTIV ZAKLJUčKA IZ STAVA 4. OVOG čLANA PODNOSILAC ZAHTEVA MOžE, U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA TOG ZAKLJUčKA, PODNETI žALBU KOMISIJI.
Postupak pred Komisijom za zaštitu prava ponuđača
Član 140.
Postupak pred Komisijom nastavlja se na osnovu podnetog zahteva i dokumentacije iz člana 139. stav 3. ovog zakona.
Komisija odlučuje u granicama podnetog zahteva.
U slučaju povrede osnovnih načela javnih nabavki, Komisija izvodi sve dokaze za koje smatra da će doprineti razjašnjavanju slučaja i donošenju zakonite i ispravne odluke.
NASTAVAK POSTUPKA PRED KOMISIJOM
Član 140.
KOMISIJA ODLUčUJE U GRANICAMA PODNETOG ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA KAO I O POVPEDAMA ZA KOJE PODNOSILAC NIJE ZNAO I NIJE MOGAO ZNATI, A KOJE SU UTICALE NA ODLUKU NARUčIOCA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE.
KOMISIJA ćE IZVESTI DOKAZE ZA KOJE OCENI DA SU OD UTICAJA ZA RAZJAšNJAVANJE PREDMETA POSTUPKA, ODNOSNO ZA ZAKONITO I ISPRAVNO ODLUčIVANJE.
Rokovi
Član 141.
Komisija će doneti odluku u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Rok iz stava 1. ovog člana može se u naročito opravdanim slučajevima produžiti za pet dana, o čemu Komisija obaveštava podnosioca zahteva.
Zaključak iz stava 1. ovog člana dostavlja se podnosiocu zahteva i naručiocu.
ROK ZA DONOšENJE ODLUKE
Član 141.
O ZAHTEVU ZA ZAšTITU PRAVA KOMISIJA JE DUžNA DA ODLUčI REšENJEM U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA KOMPLETNE DOKUMENTACIJE.
O žALBI PROTIV ZAKLJUčKA NARUčIOCA KOMISIJA JE DUžNA DA ODLUčI U ROKU OD 8 DANA OD DANA PRIJEMA žALBE.
ROK IZ STAVA 1. OVOG čLANA, U NAROčITO OPRAVDANIM SLUčAJEVIMA, MOžE SE PRODUžITI NAJDUžE ZA 10 DANA, O čEMU SE OBAVEšTAVAJU PODNOSILAC ZAHTEVA I NARUčILAC.
REšENJE IZ STAVA 1. OVOG čLANA KOMISIJA DOSTAVLJA NARUčIOCU, PODNOSIOCU ZAHTEVA I IZABRANOM PONUđAčU UKOLIKO JE ZAHTEV ZA ZAšTITU PRAVA PODNET POSLE DONOšENJA ODLUKE O DODELI UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI.
Dopuna zahteva
Član 142.
Ako Komisija oceni da zahtev ne sadrži sve podatke iz člana 135. ovog zakona, ili da iz navoda u zahtevu nije moguće utvrditi na kakve se povrede odredaba ovog zakona u pogledu postupka javne nabavke ukazuje, pozvaće podnosioca zahteva da u roku od osam dana od dana prijema poziva zahtev dopuni.
Ako podnosilac zahteva ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana Komisija će takav zahtev odbaciti.
Pre donošenja odluke, Komisija može da od nadležnih organa i organizacija traži podatke koji su joj neophodni za odlučivanje.
Zahtev za dobijanje podataka mora biti obrazložen.
PRIBAVLJANJE PODATAKA I VEšTAčENJE
Član 142.
AKO KOMISIJA UTVRDI DA ZAHTEV ZA ZAšTITU PRAVA NE SADRžI SVE OBAVEZNE PODATKE IZ čLANA 136. STAV 1. I čLANA 143. STAV 1. OVOG ZAKONA POZVAćE PODNOSIOCA ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA DA ZAHTEV DOPUNI.
ROK ZA DOPUNU ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA JE TRI DANA OD DANA KADA JE PODNOSILAC PRIMIO ZAHTEV ZA DOPUNU.
KOMISIJA MOžE PRE DONOšENJA SVOJE ODLUKE DA TRAžI DODATNA OBJAšNJENJA OD NARUčIOCA, PODNOSIOCA ZAHTEVA I DRUGIH UčESNIKA U POSTUPKU, MIšLJENJE STRUčNJAKA ILI VEšTAKA I DA OSTVARI UVID U OSTALE DOKUMENTE KOD STRANAKA U POSTUPKU DODELE UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI, KAO I DA PRIKUPI DRUGE PODATKE POTREBNE ZA DONOšENJE ODLUKE.
KOMISIJA MOžE I OD DRUGIH LICA DA TRAžI PODATKE I MIšLJENJA KOJI SU NEOPHODNI ZA OBAVLJANJE NJENIH POSLOVA.
ZAHTEV ZA DOBIJANJE MIšLJENJA, ODNOSNO PODATAKA MORA BITI OBRAZLOžEN.
Troškovi postupka pred Komisijom
Član 143.
Svaka stranka u postupku pred Komisijom snosi troškove koje stvori svojim postupcima.
Stranke će u posebnom zahtevu, koji se dostavlja Komisiji odrediti troškove postupka čije pokriće traže, a stranka na čiju je štetu doneta odluka u postupku nadoknadiće drugoj stranci troškove prema ovom zahtevu.
Odluka Komisije o troškovima postupka predstavlja izvršni naslov.
TROšKOVI POSTUPKA
Član 143.
PODNOSILAC ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA JE DUžAN DA NA ODREđENI RAčUN BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE UPLATI TAKSU U IZNOSU OD 40.000 DINARA, ODNOSNO 20.000 DINARA AKO JE U PITANJU JAVNA NABAVKA MALE VREDNOSTI.
SVAKA STRANKA U POSTUPKU SNOSI TROšKOVE KOJE PROUZROKUJE SVOJIM RADNJAMA.
AKO JE ZAHTEV ZA ZAšTITU PRAVA OSNOVAN, NARUčILAC MORA PODNOSIOCU ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA NA PISMENI ZAHTEV NADOKNADITI TROšKOVE NASTALE PO OSNOVU ZAšTITE PRAVA.
AKO ZAHTEV ZA ZAšTITU PRAVA NIJE OSNOVAN, PODNOSILAC ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA MORA NARUčIOCU NA PISMENI ZAHTEV NADOKNADITI TROšKOVE NASTALE PO OSNOVU ZAšTITE PRAVA.
STRANKE U ZAHTEVU MORAJU PRECIZNO DA NAVEDU TROšKOVE ZA KOJE TRAžE NAKNADU.
NAKNADU TROšKOVA MOGUćE JE TRAžITI DO DONOšENJA ODLUKE NARUčIOCA, ODNOSNO KOMISIJE.
O TROšKOVIMA ODLUčUJE KOMISIJA. ODLUKA KOMISIJE JE IZVRšNI NASLOV.
Odluka Komisije
Član 144.
Komisija odlučuje o zahtevu za zaštitu prava tako što:
1) u celini ili delimično poništava postupak javne nabavke; ili
2) odbija zahtev kao neosnovan.
KOMISIJA REšENJEM MOžE DA:
1) ODBACI ZAHTEV ZA ZAšTITU PRAVA, U SLUčAJU KADA JE ZAHTEV ZA ZAšTITU PRAVA, ODNOSNO IZJAšNJENJE O NASTAVKU POSTUPKA PRED KOMISIJOM PODNET NEBLAGOVREMENO, AKO GA JE PODNELO LICE KOJE NEMA AKTIVNU LEGITIMACIJU ILI AKO PODNOSILAC ZAHTEVA NIJE U OSTAVLJENOM ROKU DOPUNIO ZAHTEV, ODNOSNO NIJE GA DOPUNIO U SKLADU SA POZIVOM ZA DOPUNU ZAHTEVA IZ čLANA 142. OVOG ZAKONA;
2) OBUSTAVI POSTUPAK NA OSNOVU PRIJEMA PISMENOG OBAVEšTENJA O POVLAčENJU ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA PRE DONOšENJA ODLUKE.
KOMISIJA REšENJEM MOžE DA:
1) ODBIJE ZAHTEV ZA ZAšTITU PRAVA KAO NEOSNOVAN;
2) USVOJI ZAHTEV I, U CELINI ILI DELIMIčNO, PONIšTI POSTUPAK ZA DODELU UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI;
3) POTVRDI ZAKLJUčAK NARUčIOCA ILI PONIšTI ZAKLJUčAK NARUčIOCA I NALOžI DALJE POSTUPANJE NARUčIOCA U VEZI SA SADRžINOM ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA IZ čLANA 136. STAV 1. OVOG ZAKONA ILI U VEZI SA PRETHODNIM ISPITIVANJEM ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA IZ čLANA 137. OVOG ZAKONA ILI U VEZI SA NASTAVKOM POSTUPKA PO DONOšENJU ODLUKE NARUčIOCA IZ čLANA 139. OVOG ZAKONA.
Komisija je dužna da obrazloži svoju odluku.
Naručilac je dužan da postupi po navodima Komisije sadržanim u odluci NAJKASNIJE U ROKU OD 30 DANA OD DANA PRIJEMA ODLUKE.
KOMISIJA MOžE DA ZAHTEVA OD NARUčIOCA DA PODNESE IZVEšTAJ I DOKUMENTACIJU O SPROVOđENJU POSTUPKA ZA DODELU UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI U KOME JE BIO PODNET ZAHTEV ZA ZAšTITU PRAVA ILI IZVEšTAJ I DOKUMENTACIJU O PONOVLJENOM POSTUPKU.
NARUčILAC JE DUžAN DA IZVEšTAJ I DOKUMENTACIJU IZ PRETHODNOG STAVA PODNESE U ROKU KOJI ODREđUJE KOMISIJA I KOJI NE MOžE BITI DUžI OD 6 MESECI OD DANA PRIJEMA ODLUKE KOMISIJE.
AKO KOMISIJA NA OSNOVU IZVEšTAJA I DOKUMENTACIJE UTVRDI DA NISU OTKLONJENE NEPRAVILNOSTI, ODNOSNO DA NISU POšTOVANA UPUTSTVA KOMISIJE ILI AKO NARUčILAC U ODREđENOM ROKU NE PODNESE IZVEšTAJ I DOKUMENTACIJU, OBAVESTIćE O TOME VLADU I NARODNU SKUPšTINU.
Protiv odluke Komisije ne može se izjaviti žalba niti voditi upravni spor.
Podnosilac zahteva može protiv naručioca podneti tužbu pred nadležnim sudom za naknadu štete .
Član 146.
Novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj naručilac:
1) ako dodeli ugovor o javnoj nabavci bez prethodno sprovedenog
postupka propisanog ovim zakonom (član 20.);
2) ako započne postupak javne nabavke pre nego što se ispune predviđeni
uslovi (čl. 24. i 45.);
3) ako predmet ugovora, konkursne uslove, tehničke specifikacije ili
druge elemente javnog poziva prilagodi konkretnom ponuđaču, ili ako dodeli ugovor ponuđaču koji je učestvovao u pripremi konkursne dokumentacije ili nekog njenog dela (čl. 6. i 36.);
4) ako dodeli ugovor suprotno načelu jednakosti ponuđača (član 8.);
5) ako ne zaštiti podatke navedene u konkursnoj dokumentaciji PONUDI, saglasno odgovarajućem stepenu poverljivosti (čl. 9-12. i 82.);
6) ako ne vodi evidenciju ili ne čuva dokumentaciju o javnoj nabavci
(član 12.);
7) ako ne dostavi Upravi podatke o odbijenim ponudama zbog pokušaja
podmićivanja (član 15.);
8) ako ne dostavi konkursnu dokumentaciju svima koji su je tražili, u
skladu sa javnim pozivom (čl. 28. i 29.);
9) ako ne poštuje rokove za objavljivanje javnog poziva i podnošenje
ponuda (čl. 59-68.);
10) ako ne objavi propisane oglase iz člana 70. ovog zakona u „Službenom
glasniku Republike Srbije“ ili ih pošalje na objavljivanje u druga sredstva
informisanja, a da ih prethodno nije poslao na objavljivanje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 69.);
11) ako pri pripremi konkursne dokumentacije ne poštuje važeće
tehničke normative, standarde i druge tehničke propise (čl. 35-44.);
12) ako predvidi uslove za učestvovanje i kriterijume koji nisu u
saglasnosti s ovim zakonom ili promeni uslove i kriterijume pošto je javni poziv objavljen, a da o tome ne obavesti ponuđače (čl. 29. i 45-58.);
13) ako ne dostavi podatke o sprovedenim postupcima javnih nabavki
Upravi (član 126.127.);
14) ako ne postupi na način predviđen ovim zakonom po zahtevu za
zaštitu prava u postupku javnih nabavki (član 140.);
14) AKO ZAKLJUčI UGOVOR O JAVNOJ NABAVCI PRE ISTEKA ROKA ZA PODNOšENJE ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA IZ čLANA 135. STAV 2. OVOG ZAKONA;
15) ako ne sprovede odluku Komisije (član 144.).
15) AKO POSTUPI PROTIVNO ODREDBI čLANA 134. STAV 1. OVOG ZAKONA O ZADRžAVANJU POSTUPKA U SLUčAJU PODNETOG ZAHTEVA ZA ZAšTITU PRAVA;
16) AKO NE DOSTAVI DOKUMENTACIJU IZ čLANA 139. STAV 3. OVOG ZAKONA;
17) AKO NE IZVRšI U PREDVIĐENOM ROKU ODLUKU KOMISIJE IZ čLANA 144. OVOG ZAKONA.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice naručioca novčanom kaznom od 7.000 do 10.000 dinara.
Član 64. Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama glasi:
NA PREDMETE čIJE JE REšAVANJE ZAPOčETO PRE STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA PRIMENJIVAćE SE ODREDBE OVOG ZAKONA, AKO POSTUPAK NIJE KONAčNO ZAVRšEN.
Član 65. Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama glasi:
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU 01. JULA 2004. GODINE.