PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O PREKRŠAJIMA
Član 1.
U Zakonu o prekršajima („Službeni glasnik SRS“, broj: 44/89 i „Službeni glasnik RS“, br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98 i 65/01), član 4. menja se i glasi:
„Odredbe o prekršajima važe na teritoriji Republike Srbije kad su propisane zakonom ili uredbom, odnosno na teritoriji jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kad su propisane odlukom skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, Skupštine grada Beograda ili skupštine grada.
Za prekršaj predviđen propisima Republike Srbije kazniće se učinilac ako je prekršaj učinjen na teritoriji Republike Srbije ili ako je učinjen na domaćem brodu ili vazduhoplovu dok se nalazi van teritorije Republike Srbije.
Za prekršaj učinjen u inostranstvu kazniće se učinilac prekršaja samo ako je to određeno zakonom ili uredbom.
U slučaju iz stava 2. ovog člana može se, pod uslovom uzajamnosti, ustupiti gonjenje za prekršaj stranoj državi u kojoj učinilac prekršaja koji je strani državljanin ima prebivalište.“.
Član 2.
U članu 5. stav 1. menja se i glasi:
„Prekršaji se mogu propisivati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupštine grada Beograda i skupštine grada.“.
Član 3.
U članu 17. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Pravno lice koje se nalazi pod stečajem odgovorno je za prekršaj, bez obzira na to da li je prekršaj učinjen pre otvaranja ili u toku stečajnog postupka, ali mu se ne može izreći kazna nego samo zaštitna mera oduzimanja predmeta i oduzimanje imovinske koristi.“
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.
Član 4.
U članu 19. reči: „Saveznoj Republici Jugoslaviji“ zamenjaju se rečima: „Srbiji i Crnoj Gori“.
Član 5.
U članu 29. stav 2. menja se i glasi:
„Novčana kazna može se propisati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupštine grada Beograda i skupštine grada.“.
Član 6.
Član 33. menja se i glasi:
„Zakonom ili uredbom novčana kazna može se propisati u rasponu:
1. od 500 do 50.000 dinara za fizičko lice ili odgovorno lice;
2. od 10.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice;
3. od 5.000 do 500.000 dinara za preduzetnika.
Novčana kazna koja se naplaćuje na licu mesta može se za fizičko lice i odgovorno lice propisati u fiksnom iznosu od 500 do 5.000 dinara, a za pravno lice i preduzetnika u fiksnom iznosu od 2.000 do 20.000 dinara.
Izuzetno od odredbe st. 1. i 2. ovog člana, viša novčana kazna može se propisati za prekršaje, i to:
– iz oblasti javnih prihoda, javnog informisanja, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, u srazmeri sa visinom pričinjene štete ili neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekršaja, ali ne viša od desetostrukog iznosa tih vrednosti;
– iz oblasti sprečavanja, ograničavanja ili narušavanja konkurencije, u procentualnom iznosu od 1 – 10 % od prihoda koje je ostvarilo pravno lice ili preduzetnik u obračunskoj godini koja je prethodila godini kada je prekršaj učinjen.
Novčana kazna koja se propisuje odlukom skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupštine grada Beograda i skupštine grada, ne može biti viša od polovine novčane kazne koja se može propisati zakonom ili uredbom.“.
Član 7.
U članu 35. stav 1. reči: „60 novih dinara“ zamenjuju se rečima: „500 dinara“.
Član 8.
Posle člana 38. dodaje se član 38a. koji glasi:
„Član 38a
Izuzetno od odredbe čl. 37. i 38. ovog zakona, neće se kazniti učinilac prekršaja ako je prekršaj prema okolnostima pod kojima je učinjen malog značaja i ako nije prouzrokovao posledice ili su posledice neznatne.“.
Član 9.
U članu 40. stav 3. reči: “ odnosno 60 novih dinara“ zamenjuju se rečima: “ ili 500 dinara“.
Član 10.
U članu 43. stavu 1. tačka 7. i stavu 2. reči: „Savezne Republike Jugoslavije“ zamenjuju se rečima: „Srbije i Crne Gore. “
Član 11.
U članu 44. stav 4. menja se i glasi:
„Zaštitnu meru može izreći organ za prekršaje i organ državne uprave koji vodi prekršajni postupak za prekršaje iz oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja.“.
Član 12.
U članu 45. posle stava 7. dodaje se stav 8. koji glasi:
„Predmeti iz stava 1. ovog člana, za prekršaje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, mogu se oduzeti i ako kazna za prekršaj nije izrečena, ako se prekršajni postupak ne može voditi zbog nepostojanja uslova za prekršajnu odgovornost ili ako je postupak prekinut iz razloga što učinilac prekršaja nije dostupan organu nadležnom za vođenje prekršajnog postupka.“.
Član 13.
U članu 47. stav 3. reči: „tri meseca“ zamenjuju se rečima: „trideset dana“.
Član 14.
Naslov iznad člana 49. menja se i glasi:
„Udaljenje stranaca sa teritorije Srbije i Crne Gore“
U članu 49. stav 1. reči: „Savezne Republike Jugoslavije“ zamenjuju se rečima: „Srbije i Crne Gore“.
U stavu 2. reči: „dve godine“ zamenjuju se rečima: „tri godine“.
Član 15.
U članu 69. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:
„Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, za prekršaje iz oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja može se posebnim zakonom propisati duži rok zastarelosti gonjenja.
Rok iz stava 2. ovog člana ne može biti duži od pet godina.“
Dosadašnji st. 2 – 5. postaju st. 4 – 7.
Član 16.
U članu 72. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:
„Za prekršaje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja organ nadležan za vođenje prekršajnog postupka, postupak pokreće i po službenoj dužnosti, odmah po saznanju za prekršaj.“.
Član 17.
U članu 84. posle stava 2. dodaju se st. 3 – 6. koji glase:
„Za prekršaje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja prekršajni postupak u prvom stepenu vodi Komisija za prekršaje pri ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: prvostepeni organ).
Prvostepeni organ sastavljen je od tri člana od kojih je jedan predsednik. Predsednik i članovi prvostepenog organa mogu imati zamenike. Jedan od članova prvostepenog organa mora biti diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i imati potrebno radno iskustvo na odgovarajućim pravnim poslovima.
Za prekršaje iz stava 3. ovog člana, prekršajni postupak u drugom stepenu vodi Veće za drugostepeni prekršajni postupak pri ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: drugostepeni organ).
Drugostepeni organ sastavljen je od tri člana od kojih je jedan predsednik. Članovi drugostepenog organa moraju biti diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom i radnim iskustvom na odgovarajućim pravnim poslovima.“.
Član 18.
U članu 93. reči: „vodi postupak po žalbi na rešenje o prekršaju donetom na licu mesta“ brišu se.
Član 19.
U članu 105. stav 3. posle reči: „Srbije“ stavlja se tačka, a reči do kraja rečenice, brišu se.
Član 20.
U članu 130. posle reči : „na“ dodaju se reči: „službeno lice koje vodi prekršajni postupak u organu državne uprave“.
Član 21.
U članu 135. reč: “ Jugoslaviji “ zamenjuje se rečju: „Srbiji i Crnoj Gori“.
Član 22.
U članu 137. stav 1. reči: „od 30 do 150 novih dinara“ zamenjuju se rečima: „od 500 do 1.000 dinara“, a reči: „od 150 do 300 novih dinara“ zamenjuju se rečima: „od 1.000 do 3.000 dinara“.
Član 23.
Član 167. menja se i glasi:
„Poziv radi ispitivanja okrivljenog odnosno davanja pismene odbrane ili za saslušanje, kao i sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu dostavljaju se lično.
Na isti način dostavljaju se i odluke oštećenom, za koje od dana dostavljanja teče rok za žalbu.
Pismeno za koje je u ovom zakonu određeno da se ima lično dostaviti predaje se neposredno licu kome je upućeno. Ako se lice kome se pismeno mora lično dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvršiti, dostavljač će pismeno predati nekome od njegovih punoletnih članova domaćinstva, koji je dužan da pismeno primi.
Ako lice kome se pismeno mora lično dostaviti ili punoletni član njegovog domaćinstva odbije da primi pismeno, dostavljač će zabeležiti na dostavnici dan, sat i razlog odbijanja prijema, a pismeno će ostaviti u stanu ili pribiti na vrata primaoca i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.
Ako se dostavljanje vrši na radnom mestu lica kome se pismeno ima lično dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se može izvršiti licu ovlašćenom za prijem pošte koje je dužno da primi pismeno, ili licu koje je zaposleno na istom mestu ako ono pristane da primi pismeno.
Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica iz st. 3. i 5. ovog člana zbog toga ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno će se vratiti uz naznačenje gde se odsutni nalazi.“.
Član 24.
Član 168. briše se.
Član 25.
Član 171. briše se.
Član 26.
U članu 172. stav 3. reč „Jugoslaviji“ zamenjuje se rečima: „Srbiji i Crnoj Gori“ a reči: „Saveznog ministarstva za inostrane poslove“ zamenjuju se rečima: „organa nadležnog za inostrane poslove.“.
Član 27.
U članu 189. stav 1. reč: „SRJ“ zamenjuje se rečima: „Srbiji i Crnoj Gori“.
Član 28.
U članu 208. stav 1. reči: „50 novih dinara“ zamenjuju se rečima: „500 dinara“.
U stavu 3. reči: „50 novih dinara“ zamenjuju se rečima: „500 dinara“, a reči: „150 novih dinara“ zamenjuju se rečima: „2.000 dinara“.
Član 29.
U članu 216. stav 2. reči: „od 50 do 150 novih dinara“ zamenjuju se rečima: „od 500 do 2.000 dinara“.
Član 30.
U članu 230. stav 2. reči: „od 50 do 150 novih dinara“ zamenjuju se rečima: „od 1.000 do 3.000 dinara“.
Član 31.
U članu 231. stav 1. posle reči: „sudija“ dodaju se zapeta i reči: „odnosno prvostepeni organ“, a posle reči: „postupak“ dodaju se reči: „zaključkom, odnosno“.
U stavu 4. posle reči: „zahteva“ dodaju se zapeta i reči: „a u prekršajnom postupku iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja oštećeni.“.
Član 32.
Posle člana 231. dodaje se član 231a koji glasi:
„Član 231a
Rešenjem iz člana 231. stav 1. organ uprave koji vodi postupak za prekršaje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja može izreći zaštitnu meru oduzimanja predmeta koji su bili upotrebljeni, ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja, ili koji su nastali izvršenjem prekršaja.“.
Član 33.
U članu 233. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:
„Za prekršaje iz oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja organ nadležan za vođenje prekršajnog postupka, nije vezan zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka, u delu koji se tiče lica koje se tereti za prekršaj i prekršaja koji je predmet podnetog zahteva.“.
Član 34.
U članu 272. posle alineje pet dodaju se alineje šest i sedam koje glase:
“ – novčana kazna preko 100.000 dinara fizičkom licu ili odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku, odnosno 300.000 dinara pravnom licu za carinske, spoljnotrgovinske, devizne i poreske prekršaje;
– zaštitna mera oduzimanja predmeta za carinske, spoljnotrgovinske i devizne prekršaje.“.
Član 35.
U članu 303a stav 2. menja se i glasi:
„Kada je zakonom ili uredbom propisano izricanje zaštitne mere, organ državne uprave ne izriče novčanu kaznu, već podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, osim za prekršaje iz oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja.“.
Član 36.
U članu 303v. stav 1. na kraju teksta umesto tačke stavlja se zapeta i dodaju reči: „osim za carinske, spoljnotrgovinske i devizne prekršaje, kod kojih će o žalbama na rešenja odlučivati Drugostepeni organ iz člana 84. stav 5. ovog zakona.“.
Član 37.
U članu 303g. posle stava 1. dodaju se st. 2 – 7. koji glase:
„Ako novčana kazna ne bude naplaćena na licu mesta ovlašćeno lice iz stava 1. ovog člana odmah će učiniocu prekršaja uručiti poziv da istu plati u roku od osam dana ili da određenog dana i časa pristupi u organ državne uprave radi vođenja prekršajnog postupka.
Rok za dolazak po pozivu za vođenje prekršajnog postupka iz stava 2. ovog člana ne može biti kraći od osam dana.
Učinilac prekršaja će se u pozivu posebno poučiti o pravu na odbranu iz člana 79. ovog zakona.
Na rešenje o prekršaju organa državne uprave donetom shodno odredbama ovog zakona, može se izjaviti žalba organu nadležnom za vođenje drugostepenog prekršajnog postupka, preko organa koji je doneo rešenje, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Na rešenje organa nadležnog za vođenje drugostepenog prekršajnog postupka žalba nije dozvoljena.
Ako učinilac prekršaja u roku za žalbu ne plati novčanu kaznu, niti izjavi žalbu, rešenje o prekršaju dostavlja se na izvršenje opštinskom organu za prekršaje nadležnom po mestu prebivališta kažnjenog, sa zabeleškom da izrečena novčana kazna nije plaćena.
Na izvršenje novčane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o zameni novčne kazne kaznom zatvora.“.
Član 38.
Posle člana 308. dodaje se član 308a koji glasi:
„Član 308a
Kažnjeni kome je u prekršajnom postupku izrečena kazna zatvora u trajanju od najmanje trideset dana, i koji je izdržao najmanje polovinu izrečene kazne, ima pravo na podnošenje molbe za uslovni otpust.
Postupak za puštanje na uslovni otpust pokreće se na molbu kažnjenog.
Molba se podnosi prvostepenom organu za prekršaje koji je doneo rešenje o kažnjavanju.
Starešina prvostepenog organa za prekršaje, pre odlučivanja o molbi kažnjenog, utvrđuje da li su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana.
Pre odlučivanja o molbi kažnjenog, starešina prvostepenog organa za prekršaje, traži izveštaj od uprave zavoda u kojoj kažnjeni izdržava kaznu zatvora o njegovom vladanju, izvršavanju radnih obaveza s obzirom na radne sposobnosti i drugim okolnostima koje ukazuju na to da li je postignuta svrha kažnjavanja, ukoliko izveštaj nije dostavljen uz molbu za otpust.
Rok za donošenje rešenja o uslovnom otpustu je tri dana, od dana prijema molbe.
Rešenje o uslovnom otpustu, sa datumom kada se kažnjeni pušta na uslovni otpust, dostavlja se kažnjenom u roku od tri dana od dana donošenja.
Na rešenje o uslovnom otpustu kažnjeni ima pravo da u roku od tri dana od dana prijema prvostepenog rešenja, preko prvostepenog organa, izjavi žalbu drugostepenom organu za prekršaje.
Drugostepeni organ za prekršaje dužan je da o žalbi na rešenje o uslovnom otpustu odluči u roku od tri dana od dana prijema žalbe.“.
Član 39.
U članu 313. stav 2. reči: „Službe za platni promet i finansijski nadzor“ zamenjuju se rečima: „Uprave za javna plaćanja“.
U stavu 3. reči: „1.800 novih dinara“ zamenjuju se rečima: „15.000 dinara“.
Član 40.
U članu 315. reči: „Služba za platni promet i finansijski nadzor“ zamenjuju se rečima: „Uprava za javna plaćanja“.
Član 41.
O zahtevima za sudsku zaštitu protiv rešenja o prekršaju, u skladu sa članom 148. Zakona o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 20/82, 14/85, 74/87, 57/89, 3/90. i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 5/93, 24/94, 28/96, 10/86, 16/93. i 64/2001), o kojima nije odlučio Savezni sud, odlučiće Vrhovni sud Srbije.
Član 42.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 20/82, 14/85, 74/87, 57/89 i 3/90 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 24/94, 28/96 i 64/2001).
Član 43.
Član 37. ovog zakona primenjivaće se po proteku devedeset dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Član 44.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
4912004.181/1
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima sadržan je u tački 11. st. 1. člana 72. Ustav Republike Srbije kojim je, pored ostalog, propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA I OBRAZLOŽENjE OSNOVNIH REŠENjA
Uređenje i rad organa za prekršaje propisani su Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik SRS“, broj 44/89 i „Službeni glasnik RS“ br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98 i 44/98).
Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima vezani su za donošenje Ustavne povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore, te prelazak na republički nivo carinske, spoljnotrgovinske, devizne i ostale regulative a time i prekršaja iz ove materije, te potrebu usklađivanja postojećih rešenja koja se odnose na prekršajno pravo i postupak, sa regulativom Zakona o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi, a koji pri tom treba da prestane da važi.
Sem toga razlog za donošenje ovog zakona je i potreba usklađivanja, odnosno povećanja opšteg minimuma i maksimuma predviđenih novčanih kazni za prekršaje sa postojećim društvenim uslovima, odnosno odredbama Zakona o prekrajima kojima se povređuju savezni propisi.
Donošenje ovog Zakona potrebno je i radi preciziranja pojedinih odredbi i usklađivanja sa novom organizacijom i nazivom državnih organa neposredno upućenih na saradnju u prekršajnom postupku, regulisanje instituta uslovnog otpusta za kažnjene u prekršajnom postupki kao i rešavanja velikog broja predmeta u postupcima za prekršaje za koje su kazne propisane u fiksnom iznosu.
III. OBRAZLOŽENjE POJEDINIH REŠENjA
Sem odredbi Zakona o prekršajima, kojima je regulisano da se prekršaji i novčana kazna predviđena za prekršaje, mogu propisivati odlukama skupštine opštine, skupštine grada Beograda i skupštine grada, predviđena je i mogućnost propisivanja prekršaja od strane skupštine autonomne pokrajine. Navedene odredbe ugrađene su u tekst Predloga zakona radi usklađivanja Zakona, sa Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine – član 61. („Službeni glasnik RS“, broj 6/2002).
U tom smislu, prošireno je i prostorno važenje propisa i usklađeno sa odredbama iz Zakona o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi.
Izmenama i dopunama Zakona o prekršajima značajno je povećan opšti minimum i maksimum novčanih kazni za prekršaje, preračunavanje visine novčane kazne u dane zatvora, povećane su kazne svedocima i veštacima za nedolazak i odbijanje svedočenja i veštačenja, kao i za narušavanje reda za vreme izvođenja radnji u prekršajnom postupku.
Zbog specifičnosti materije, sem oblasti javnog informisanja i za oblast javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja stavom 3. člana 6. alineja jedan Predloga zakona predviđena je mogućnost propisivanja i više novčane kazne od kazne iz stava 1. i 2. istog člana Predloga zakona. Naime, radi se o tome da uskraćena carina, neplaćeni porez i druga neizvršena obaveza predstavljaju osnov za kaznu, što je sistem već prisutan u usvojenim zakonima kojima se reguliše ova materija.
Istim stavom člana 6. alijena dva Predloga zakona takođe su predviđene više novčane kazne za prekršaje iz oblasti sprečavanja, ograničavanja ili narušavanja konkurencije i to u procentualnom iznosu od prihoda koje je ostvarilo pravno lice ili preduzetnik u obračunskoj godini koja je prethodila godini kada je učinjen prekršaj.
Ova odredba predviđena je u cilju harmonizacije propisa sa propisima Evropske unije, a naročito u okviru reforme antimonopolske politike, a u skladu s tim upodobljavanja visine novčane kazne težini učinjenog prekršaja.
Predlogom zakona, izmenom stava 4. člana 44. Zakona o prekršajima, sem mogućnosti da zaštitnu meru izriče samo organ za prekršaje, to pravo izmenom navedene odredbe, prošireno je i na organe uprave koji vode prekršajni postupak za prekršaje iz oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, pošto je u tim postupcima zaštitna mera oduzimanja predmeta – robe i deviza, vrlo česta i izriču je na osnovu svojih posebnih propisa ( član 385. Carinskog zakona – „Službeni glasnik RS“, 73/2003; član 54. Zakona o deviznom poslovanju – „Službeni list SRJ“, br. 22/2002. i 34/2002. i član 130. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji – „Službeni glasnik RS“, br. 80/2002).
Članom 12. Predloga zakona reguliše se specifičnost carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, vezanog za granični promet i prelazak granice a time nastupanje nedostupnim učinilaca prekršaja, pri čemu se oduzimaju predmeti o kojima treba odlučiti, pa bi učinioci da nema ovakve odredbe, mogli čekati nastupanje zastarelosti prekršajnog gonjenja i onda potraživati vraćanje predmeta. Upravo iz ovih razloga ovakve odredbe egzistiraju u Carinskom zakonu i Zakonu o deviznom poslovanju.
Odredba člana 14. Predloga zakona usklađena je sa odredbama Zakona o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi i to u pogledu trajanja zaštitne mere udaljenja stranaca sa teritorije Srbije i Crne Gore.
Regulisanje zastarelosti pokretanja i vođenja prekršajnog postupka (član 15.) usklađeno je takođe sa odredbama Zakona o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi, kao i odredbama člana 115. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Duži rukovi zastarelosti vezani su za mogućnost i praksu naknadnog otkrivanja prekršaja kao i složenost postupka.
Izmene Zakona vezane su i za odredbe o pokretanju postupka po službenoj dužnosti (član 16.). Pokretanje postupka po službenoj dužnosti vezano je za činjenicu da u istom postupku ima više stranaka (uvoznik, špediter, korisnik robe itd.), pa da organ često mora da preusmerava postupak i da bi stoga vezanost za zahtev stvorila ozbiljne probleme i postupak učinila neefikasnim. U tom smislu je dato i rešenje iz člana 33. Predloga zakona, da organ nadležan za vođenje prekršajnog postupka nije vezan zahtevom za pokretanje u delu koji se tiče lica koje se tereti za prekršaj kao ni prekršaja koji je predmet podnetog zahteva.
Članom 17. Predloga zakona regulisano je pitanje nadležnosti i osnovne organizacije prvostepenog i drugostepenog prekršajnog organa za carinske, spoljnotrgovinske i devizne prekršaje, budući da je do sada ovo pitanje bilo regulisano Zakonom o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi, koji stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi, te ukoliko ovo pitanje ne bi bilo regulisano nastala bi pravna praznina. Pitanje nadležnosti i osnovne organizacije organa nadležnih za vođenje prekršajnog postupka, ne samo da trebaju biti zakonski regulisana, već moraju biti i dovedena u vezi sa postojećom organizacijom prekršajnih organa na republičkom nivou, uz iskazivanje potrebne specifičnosti vezane za finansijske prekršaje i nadležnost Ministarstva finansija, kako je utvrđeno Zakonom o ministarstvima, kojim je pored drugih poslova, u nadležnosti Ministarstva finansija i obavljanje poslova drugostepenog prekršajnog postupka. Pri tom u izradi ovog predloga zakona uzeta je u obzir i nadležnost za prvostepeni prekršajni postupak iskazana u pojedinim zakonima koji se primenjuju na republičkom nivou kao što je Carinski zakon i Zakon o deviznom poslovanju po čijim odredbama u prvostepenom prekršajnom postupku odlučuju i rešenje donose komisije sastavljene od tri člana.
Imajući u vidu da je do stupanja na snagu Ustavne povelje drugostepeni prekršajni postupak bio u nadležnosti Saveznog veća za prekršaje kao samostalnog organa, a zbog zakonske obaveze dvostepenosti prekršajnog postupka ovim predlogom zakona ustanovljena je zakonska nadležnost za ovu vrstu poslova u vidu formiranja Veća za drugostepeni prekršajni postupak pri Ministarstvu finansija Republike Srbije kao organa nadležnog za vođenje drugostepenog prekršajnog postupka. Navedeni drugostepeni organ, kako je to predviđeno odredbama ovog predloga zakona odlučivaće u većima sastavljenim od tri člana, iz razloga ne samo što je to u skladu sa već postojećim ustrojstvom organa za prekršaje već i prirodom žalbenog postupka u kome se ispituje zakonitost prvostepene odluke.
Članom 23. Predloga zakona pitanje dostave regulisano je na svrsihodniji i efikasniji način nego što je to bilo predviđeno važećim zakonom, a sve u cilju povećanja efikasnosti i ekonomičnosti prekršajnog postupka.
Prekid postupka regulisan članom 31. Predloga zakona izmenjen je u odnosu na član 231. Zakona o prekršajima u smislu da sem rešenjem organa uprave koji vodi prekršajni postupak, sudija za prekršaje može postupak prekinuti zaključkom, kao i da se rešenjem o prekidu postupka za prekršaje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja može izreći zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su bili upotrebljeni, ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja, ili koji su nastali izvršenjem prekršaja iako kazna za prekršaj nije izrečena.
Razlozi za izmenu ovog člana Zakona u smislu, da se sudiji za prekršaje daje mogućnost da zaključkom odluči o prekidu postupka, sadržani su u sledećem: pošto se prekršajni postupak prekida iz razloga što je okrivljeni nedostupan državnim organima, a pri tom sudija se prilikom donošenja odluke o prekidu ne upušta u meritum (postojanje prekršaja i prekršajne odgovornosti okrivljenog), to je ova odluka akt upravljanja prekršajnim postupkom. U prekršajnom postupku postoji i još jedan akt kojim se upravlja postupkom, a to je zaključak o pokretanju prekršajnog postupka. Iz navedenog, kao i zbog teškoća prilikom ulaganja žalbe podnosioca zahteva na rešenje o prekidu postupka zbog kojeg se postupak nepotrebno odugovlači, predloženo je navedeno rešenje.
Za razliku od odredbe člana 233. stav 2. Zakona o prekršajima članom 33. Predloga zakona organ nadležan za vođenje prekršajnog postupka u oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja nije vezan zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka u delu koji se tiče lica koje se tereti za prekršaj i prekršaj koji je predmet podnetog zahteva.
Članom 34. Predloga zakona izvršena je izmena člana 272. i to na način da je zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja o prekršaju dopušten i kad je izrečena određena novčana kazna i zaštitna mera oduzimanja predmeta za carinske, spoljnotrgovinske, devizne i poreske prekršaje.
Članom 35. Predloga zakona menjan je stav 2. člana 303a. Zakona o prekršajima u smislu da ako za prekršaje iz oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja njihovim posebnim propisima nije drugačije regulisano, kada je zakonom ili uredbom propisano izricanje zaštitne mere, organ državne uprave ne izriče novčanu kaznu, već podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Saglasno članu 36. Predloga zakona, odnosno 303v. stavu 1. Zakona o prekršajima o žalbama na rešenja za carinske, spoljnotrgovinske i devizne prekršaje odlučivaće Veće za drugostepeni prekršajni postupak pri Ministarstvu finansija.
Organi za prekršaje u radu imaju veliki broj zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, za prekršaje za koje se kazna izriče na licu mesta, a koja je propisana u fiksnom iznosu, te sudija za prekršaje u ovim predmetima nema mogućnosti izricanja drugačije novčane kazne od one propisane zakonom. Kako nema zakonske mogućnosti za skraćeni postupak, rešavanje ove vrste predmeta nije ekonomično i utiče na ažurnost u radu organa za prekršaje, te je posebno značajno regulisanje mandatnog postupka i uređivanje nadležnosti organa državne uprave u tim postupcima (član 37. Predloga zakona).
Obzirom na to da je stupanjem na snagu Zakonika o krivičnom postupku članom 522. („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02), za postupak uslovnog otpusta neprimenjiva shodna primena navedenog zakona, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima (član 38.), regulisan je postupak i nadležnost za odlučivanje o uslovnom otpustu.
Članom 41. Predloga zakona regulisano je da će o zahtevima za sudsku zaštitu protiv rešenja o prekršaju o kojima nije odlučio Savezni sud odlučiti Vrhovni sud Srbije.
Članom 43. Predloga zakona predviđena je odložena primena člana 303g. ovog zakona radi obezbeđivanja uslova za vođenje mandatnog postupka kod organa državne uprave.
Izmenjene su i pojedini termini iz Zakona i usklađeni sa pozitivnim propisima.
IV. SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima nije potrebno izdvojiti posebna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima po hitnom postupku sadržani su u donošenju Ustavne povelje Državne zajednice Srbije i Crne Gore, a time i za prelazak na republički nivo Zakona o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi. Istovremeno na republički nivo preneta je i materija carinske, spoljnotrgovinske, devizne i ostale regulative, a time i prekršaji iz ove materije. Kako bi se izbegla primena dva propisa koji regulišu istu materiju na republičkom nivou, Zakon o prekršajima Republike Srbije i Zakon o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi i Predlogom predloženog zakona uskladila oba propisa, potrebno je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima doneti po hitnom postupku.
4912004.181/2
P R E G L E D
ODREDABA ZAKONA O PREKRŠAJIMA
KOJE SE MENjAJU ODNOSNO DOPUNjUJU
Član 4.
Odredbe o prekršajima važe na teritoriji Republike Srbije kad su propisane zakonom ili uredbom, odnosno na teritoriji opštine, grada Beograda i grada kad su propisane odlukom skupštine opštine, skupštine grada Beograda ili skupštine grada.
„ODREDBE O PREKRŠAJIMA VAŽE NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE KAD SU PROPISANE ZAKONOM ILI UREDBOM, ODNOSNO NA TERITORIJI JEDINICA TERITORIJALNE AUTONOMIJE I LOKALNE SAMOUPRAVE, KAD SU PROPISANE ODLUKOM SKUPŠTINE AUTONOMNE POKRAJINE, SKUPŠTINE OPŠTINE, SKUPŠTINE GRADA BEOGRADA ILI SKUPŠTINE GRADA.
ZA PREKRŠAJ PREDVIĐEN PROPISIMA REPUBLIKE SRBIJE KAZNIĆE SE UČINILAC AKO JE PREKRŠAJ UČINjEN NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE ILI AKO JE UČINjEN NA DOMAĆEM BRODU ILI VAZDUHOPLOVU DOK SE NALAZI VAN TERITORIJE REPUBLIKE SRBIJE.
ZA PREKRŠAJ UČINjEN U INOSTRANSTVU KAZNIĆE SE UČINILAC PREKRŠAJA SAMO AKO JE TO ODREĐENO ZAKONOM ILI UREDBOM.
U SLUČAJU IZ ST. 2. OVOG ČLANA MOŽE SE, POD USLOVOM UZAJAMNOSTI, USTUPITI GONjENjE ZA PREKRŠAJ STRANOJ DRŽAVI U KOJOJ UČINILAC PREKRŠAJA KOJI JE STRANI DRAVLjANIN IMA PREBIVALIŠTE.“.
Član 5.
Prekršaji mogu da se propišu zakonom, uredbom i odlukom skupštine opštine, skupštine grada Beograda i skupštine grada.
„PREKRŠAJI SE MOGU PROPISIVATI ZAKONOM ILI UREDBOM, ODNOSNO ODLUKOM SKUPŠTINE AUTONOMNE POKRAJINE, SKUPŠTINE OPŠTINE, SKUPŠTINE GRADA BEOGRADA I SKUPŠTINE GRADA.“.
Član 17.
Pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu (u daljem tekstu: odgovorno lice) i preduzetnik mogu biti odgovorni za prekršaj samo ako je to propisom o prekršaju predviđeno.
Pravno lice je odgovorno za prekršaj ako je do izvršenja prekršaja došlo radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica, ili radnjom drugog lica koje je bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica.
„PRAVNO LICE KOJE SE NALAZI POD STEČAJEM ODGOVORNO JE ZA PREKRŠAJ, BEZ OBZIRA NA TO DA LI JE PREKRŠAJ UČINjEN PRE OTVARANjA ILI U TOKU STEČAJNOG POSTUPKA, ALI MU SE NE MOŽE IZREĆI KAZNA NEGO SAMO ZAŠTITNA MERA ODUZIMANjA PREDMETA I ODUZIMANjE IMOVINSKE KORISTI.“.
Državni organi i organi lokalne samouprave, ne mogu biti odgovorni za prekršaj.
Zakonom se može propisati da za prekršaj odgovara odgovorno lice u državnom organu ili organu lokalne samouprave.
Član 19.
Ako u propisu kojim je predviđen prekršaj nije drukčije određeno, strano pravno lice i strano odgovorno lice kazniće se za prekršaj ako je prekršaj učinjen na teritoriji Republike Srbije, i ako strano pravno lice ima predstavništvo u Saveznoj Republici Jugoslaviji – „SRBIJI I CRNOJ GORI.“.
Član 29.
Kazna zatvora može se propisati samo zakonom.
Novčana kazna može se propisati zakonom, uredbom i odlukom skupštine opštine, skupštine grada Beograda i skupštine grada.
„NOVČANA KAZNA MOŽE SE PROPISATI ZAKONOM ILI UREDBOM, ODNOSNO ODLUKOM SKUPŠTINE AUTONOMNE POKRAJINE, SKUPŠTINE OPŠTINE, SKUPŠTINE GRADA BEOGRADA I SKUPŠTINE GRADA.“.
Za prekršaj pravnog lica može se propisati samo novčana kazna.
Član 33.
Zakonom ili uredbom novčana kazna može da se propiše u rasponu: „ZAKONOM ILI UREDBOM NOVČANA KAZNA MOŽE SE PROPISATI U RASPONU:
1. od 100 do 10.000 novih dinara – za fizičko lice ili odgovorno lice; – OD 500 DO 50.000 DINARA ZA FIZIČKO LICE ILI ODGOVORNO LICE;
2. od 2.000 do 200.000 novih dinara – za pravno lice; – OD 10.000 DO 1.000.000 DINARA ZA PRAVNO LICE;
3. od 1.000 do 100.000 novih dinara – za preduzetnika. – OD 5.000 DO 500.000 DINARA ZA PREDUZETNIKA.
Novčana kazna koja se naplaćuje na licu mesta može za fizičko i odgovorno lice da se propiše u fiksnom iznosu od 60 do 1.000 novih dinara, a za pravno lice i preduzetnika u fiksnom iznosu od 600 do 10.000 novih dinara. – NOVČANA KAZNA KOJA SE NAPLAĆUJE NA LICU MESTA MOŽE SE ZA FIZIČKO LICE I ODGOVORNO LICE PROPISATI U FIKSNOM IZNOSU OD 500 DO 5.000 DINARA, A ZA PRAVNO LICE I PREDUZETNIKA U FIKSNOM IZNOSU OD 2.000 DO 20.000 DINARA.
Za prekršaje iz oblasti javnog informisanja može se propisati i viša novčana kazna.
IZUZETNO OD ODREDBE ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, VIŠA NOVČANA KAZNA MOŽE SE PROPISATI ZA PREKRŠAJE, I TO:
– IZ OBLASTI JAVNIH PRIHODA, JAVNOG INFORMISANjA, CARINSKOG, SPOLjNOTRGOVINSKOG I DEVIZNOG POSLOVANjA, U SRAZMERI SA VISINOM PRIČINjENE ŠTETE ILI NEIZVRŠENE OBAVEZE, VREDNOSTI ROBE ILI DRUGE STVARI KOJA JE PREDMET PREKRŠAJA, ALI NE VIŠA OD DESETOSTRUKOG IZNOSA TIH VREDNOSTI;
– IZ OBLASTI SPREČAVANjA, OGRANIČAVANjA ILI NARUŠAVANjA KONKURENCIJE, U PROCENTUALNOM IZNOSU OD 1 – 10 % OD PRIHODA KOJE JE OSTVARILO PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK U OBRAČUNSKOJ GODINI KOJA JE PRETHODILA GODINI KADA JE PREKRŠAJ UČINjEN.
Novčana kazna koja se propisuje odlukom skupštine opštine, skupštine grada Beograda ili skupštine grada ne može biti viša od polovine novčane kazne koja se može propisati zakonom ili uredbom. – NOVČANA KAZNA KOJA SE PROPISUJE ODLUKOM SKUPŠTINE AUTONOMNE POKRAJINE, SKUPŠTINE OPŠTINE, SKUPŠTINE GRADA BEOGRADA I SKUPŠTINE GRADA NE MOŽE BITI VIŠA OD POLOVINE NOVČANE KAZNE KOJA SE MOŽE PROPISATI ZAKONOM ILI UREDBOM.“.
Član 35.
Ako kažnjeno fizičko lice ne plati novčanu kaznu u roku, novčana kazna zamenjuje se kaznom zatvora tako što se za svakih započetih 60 novih dinara– – 500 DINARA određuje jedan dan zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od 30 dana Deo novčane kazne koji nije mogao biti zamenjen kaznom zatvora naplaćuje se prinudnim putem.
Zamena novčane kazne u kaznu zatvora vrši se na osnovu zabeleške sudije za prekršaje da novčana kazna nije plaćena i da se ima izvršiti upućivanjem kažnjenog u zatvor.
Ako kažnjeno fizičko lice posle sačinjavanja zabeleške iz stava 2. ovog člana, isplati novčanu kaznu, kazna zatvora se neće izvršiti. Ukoliko je izvršenje kazne zatvora započeto pa kažnjeno lice isplati ostatak novčane kazne, prekinuće se izdržavanje kazne zatvora.
Ako kažnjeno fizičko lice isplati deo novčane kazne, ostatak kazne će se srazmeno zameniti kaznom zatvora.
Ako je pored novčane kazne izrečena i kazna zatvora, zatvor kojim se zamenjuje novčana kazna i izrečena kazna zatvora ne mogu trajati duže od šezdeset dana.
Ako je u slučaju iz stava 1. ovog člana za više prekršaja izrečena kazna zatvora preko 30 dana i novčana kazna, zatvor kojim se zamenjuje novčana kazna ne može, zajedno sa izrečenom kaznom zatvora, preći 90 dana.
Ako su za prekršaj propisane i novčana kazna i kazna zatvora, kazna zatvora kojom se zamenjuje izrečena novčana kazna ne može preći najvišu meru kazne zatvora za taj prekršaj.
Novčana kazna izrečena odgovornom licu i preduzetniku zamenjuje se kaznom zatvora, po pravilima po kojima se kaznom zatvora zamenjuje novčana kazna izrečena fizičkom licu.
„Član 38a
IZUZETNO OD ODREDBE ČL. 37. I 38. OVOG ZAKONA NEĆE SE KAZNITI UČINILAC PREKRŠAJA AKO JE PREKRŠAJ PREMA OKOLNOSTIMA POD KOJIMA JE UČINjEN MALOG ZNAČAJA I AKO NIJE PROUZROKOVAO POSLEDICE ILI SU POSLEDICE NEZNATNE.“.
Član 40.
Pritvor, odnosno zadržavanje koje je trajalo duže od 12, a kraće od 24 časa, računa se u jedan dan zatvora, odnosno u 60 novih dinara – 500 DINARA novčane kazne.
Član 43.
Za prekršaje mogu se propisati sledeće zaštitne mere:
1. oduzimanje predmeta,
2. zabrana vršenja određenih delatnosti,
3. zabrana pravnom licu da vrši određene delatnosti,
4. zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove,
5. zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon,
6. obavezno lečenje alkoholičara i narkomana,
7. udaljenje stranaca sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije. –
SRBIJE I CRNE GORE.
Zaštitne mere oduzimanja predmeta, obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana i udaljenja stranaca sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije – SRBIJE I CRNE GORE, mogu se pod uslovima određenim ovim zakonom, izreći i kad nisu predviđene propisom kojim je određen prekršaj.“
Član 44.
Samo organ za prekršaje može izreći zaštitnu meru.
„ZAŠTITNU MERU MOŽE IZREĆI ORGAN ZA PREKRŠAJE I ORGAN DRŽAVNE UPRAVE KOJI VODI PREKRŠAJNI POSTUPAK ZA PREKRŠAJE IZ OBLASTI JAVNIH PRIHODA, CARINSKOG, SPOLjNOTRGOVINSKOG I DEVIZNOG POSLOVANjA.“.
Član 45.
Predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršja ili koji su nastali izvršenjem prekršaja mogu se oduzeti ako su svojina učinioca prekršaja, odnosno ako njima raspolaže pravno lice učinilac prekršaja.
Predmeti iz stava 1. ovog člana, mogu se oduzeti i kad nisu svojina učinioca prekršaja ili njima ne raspolaže pravno lice – učinilac prekršaja, ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti, čuvanje života i zdravlja ljudi, sigurnost robnog prometa ili razlozi javnog morala, kao i u drugim slučajevima predviđenim ovim zakonom.
Prvostepeni organ za prekršaje koji je doneo rešenje o prekršaju odrediće u skladu sa posebnim propisima da li će se oduzeti predmeti uništiti, prodati ilči predati zainteresovanom organu, odnosno organizaciji.
Ako je učinilac samovoljno otuđio ili uništio predmete ili je na drugi način onemogućio oduzimanje predmeta iz stava 1. ovog člana, u rešenju o prekršaju odrediće se da plati novčani iznos koji odgovara vrednosti predmeta.
Propisom kojim se određuje prekršaj može se predvideti obavezno izricanje zaštitne mere oduzimanja predmeta.
Predmeti iz stava 1. i 2. ovog člana oduzeće se i kad se prekršajni postupak ne završi rešenjem kojim se okrivljeni oglašava odgovornim, ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti ili razlozi morala kao i u drugim slučajevima određenim posebnim zakonom. O ovome se donosi posebno rešenje.
„PREDMETI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, ZA PREKRŠAJE IZ OBLASTI CARINSKOG, SPOLjNOTRGOVINSKOG I DEVIZNOG POSLOVANjA, MOGU SE ODUZETI I AKO KAZNA ZA PREKRŠAJ NIJE IZREČENA, AKO SE PREKRŠAJNI POSTUPAK NE MOŽE VODITI ZBOG NEPOSTOJANjA USLOVA ZA PREKRŠAJNU ODGOVORNOST ILI AKO JE POSTUPAK PREKINUT IZ RAZLOGA ŠTO UČINILAC PREKRŠAJA NIJE DOSTUPAN ORGANU NADLEŽNOM ZA VOĐENjE PREKRŠAJNOG POSTUPKA.“.
Član 47.
Zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon sastoji se u tome da učiniocu zabrani upravljanje vozilom na motorni pogon određene vrste ili kategorije.
Ako propisom kojim se određuje prekršaj nisu posebno predviđeni uslovi za izricanje zaštitne mere, mera se može izreći učiniocu prekršaja koji je učinio težu povredu propisa o bezbednosti saobraćaja ili čije ranije kršenje tih propisa pokazuje da je opasno da učinilac upravlja vozilom na motorni pogon određene vrste ili kategorije. Pri odlučivanju da li će se izreći ova mera uzeće se u obzir i to da li je učinilac vozač morotnog vozila po zanimanju.
Zaštitna mera iz stava 1. ovog člana može se izreći u trajanju od tri meseca – 30 DANA do jedne godine.
Vreme trajanja izrečene mere, teče od dana upisa u dozvolu, a ako učinilac nema izdatu dozvolu – od dana pravosnažnosti rešenja o prekršaju.
Vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u vreme trajanja ove mere.
Udaljenje stranaca sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije UDALjENjE STRANACA SA TERITORIJE SRBIJE I CRNE GORE
Član 49.
Udaljenje stranaca sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije – SRBIJE I CRNE GORE može se izreći strancu koji je učinio prekršaj zbog koga je nepoželjan njegov dalji boravak u zemlji.
Zaštitna mera iz stava 1. ovog člana može se izreći u trajanju od šest meseci do dve godine TRI GODINE.
Vreme trajanja izrečene mere teče od dana pravosnažnosti rešenja o prekršaju, s tim da se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja ove mere.
Član 69.
Prekršajni postupak ne može se preduzeti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen.
„IZUZETNO OD ODREDBE STAVA 1. OVOG ČLANA, ZA PREKRŠAJ IZ OBLASTI JAVNIH PRIHODA, CARINSKOG, SPOLjNOTRGOVINSKOG I DEVIZNOG POSLOVANjA MOŽE SE POSEBNIM ZAKONOM PROPISATI DUŽI ROK ZASTARELOSTI GONjENjA.
ROK IZ STAVA 2. OVOG ČLANA NE MOŽE BITI DUŽI OD PET GODINA.“.
Zastarevanje prekršajnog gonjenja ne teče za vreme za koje se gonjenje ne može preduzeti po zakonu.
Zastarevanje se prekida svakom precesnom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi gonjenja učinioca prekršaja.
Sa svakim prekidom zastarevanje počinje ponovo da teče.
Zastarelost prekršajnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja.
Član 72.
Prekršajni postupak pokreće se na osnovu zahteva ovlašćenog organa ili oštećenog.
„ZA PREKRŠAJE IZ OBLASTI CARINSKOG, SPOLjNO-TRGOVINSKOG I DEVIZNOG POSLOVANjA ORGAN NADLEŽAN ZA VOĐENjE PREKRŠAJNOG POSTUPKA, POSTUPAK POKREĆE I PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI, ODMAH PO SAZNANjU ZA PREKRŠAJ.“.
Član 84.
Prekršajni postupak u prvom stepenu vodi opštinski sudija za prekršaje (u daljem tekstu: prvostepeni organ).
Prekršajni postupak u drugom stepenu vodi veće za prekršaje (u daljem tekstu: drugostepeni organ).
„ZA PREKRŠAJE IZ OBLASTI CARINSKOG, SPOLjNOTRGOVINSKOG I DEVIZNOG POSLOVANjA PREKRŠAJNI POSTUPAK U PRVOM STEPENU VODI KOMISIJA ZA PREKRŠAJE PRI MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA POSLOVE FINANSIJA (U DALjEM TEKSTU: PRVOSTEPENI ORGAN).
PRVOSTEPENI ORGAN SASTAVLjEN JE OD TRI ČLANA OD KOJIH JE JEDAN PREDSEDNIK. PREDSEDNIK I ČLANOVI PRVOSTEPENOG ORGANA MOGU IMATI ZAMENIKE. JEDAN OD ČLANOVA PRVOSTEPENOG ORGANA MORA BITI DIPLOMIRANI PRAVNIK SA POLOŽENIM PRAVOSUDNIM ISPITOM I IMATI POTREBNO RADNO ISKUSTVO NA ODGOVARAJUĆIM PRAVNIM POSLOVIMA.
ZA PREKRŠAJE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, PREKRŠAJNI POSTUPAK U DRUGOM STEPENU VODI VEĆE ZA DRUGOSTEPENI PREKRŠAJNI POSTUPAK PRI MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA POSLOVE FINANSIJA (U DALjEM TEKSTU: DRUGOSTEPENI ORGAN).
DRUGOSTEPENI ORGAN SASTAVLjEN JE OD TRI ČLANA OD KOJIH JE JEDAN PREDSEDNIK. ČLANOVI DRUGOSTEPENOG ORGANA MORAJU BITI DIPLOMIRANI PRAVNICI SA POLOŽENIM PRAVOSUDNIM ISPITOM I RADNIM ISKUSTVOM NA ODGOVARAJUĆIM PRAVNIM POSLOVIMA.“.
Član 93.
Opštinski organ za prekršaje u prvom stepenu vodi prekršajni postupak ako nije nadležan organ državne uprave, vodi postupak po žalbi na rešenje po prekršaju donetom na licu mesta i vrši druge poslove određene zakonom ili drugim propisom.
Član 105.
Pre stupanja na dužnost imenovani sudija polaže zakletvu pred predsednikom Vlade Republike Srbije ili licem koje on odredi.
Tekst zakletve glasi:
„Zaklinjem se da ću se u svom radu pridržavati ustava i zakona, da ću dužnost sudije vršiti savesno i nepristrasno i da ću štititi poredak Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.“
Član 130.
Odredbe o izuzeću sudija, shodno će se primenjivati i na SLUŽBENO LICE KOJE VODI PREKRŠAJNI POSTUPAK U ORGANU DRŽAVNE UPRAVE, ZAPISNIČARE, TUMAČE I VEŠTAKE.
Član 135.
Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica je lice koje upravlja predstavništvom ili drugom organizacionom jedinicom tog pravnog lica u Jugoslaviji – SRBIJI I CRNOJ GORI, ukoliko za predstavnika pravnog lica ne bude određeno drugo lice.
Član 137.
Ako okrivljeno pravno lice na poziv prvostepenog organa za prekršaj ne odredi svog predstavnika, kazniće se novčanom kaznom od 30 do 150 novih dinara 500 DO 1.000 DINARA. Ako i posle izricanja te kazne pravno lice ne odredi svog predstavnika, za svako dalje neodazivanje pozivu kazniće se novčanom kaznom od 150 do 300 novih dinara – 1.000 DO 3.000 DINARA.
Okrivljeno pravno lice i okrivljeno odgovorno lice u tom pravnom licu mogu imati svaki svog branioca ili zajedničkog branioca.
Član 167.
Poziv radi ispitivanja okrivljenog, odnosno davanja pismene odbrane ili radi saslušanja, kao i sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu, dostavljaju se lično – „POZIV ZA ISPITIVANjE OKRIVLjENOG ODNOSNO DAVANjE PISMENE ODBRANE ILI ZA SASLUŠANjA, KAO I SVE ODLUKE OD ČIJEG DOSTAVLjANjA TEČE ROK ZA ŽALBU DOSTAVLjAJU SE LIČNO.
Na isti način dostavljaju se i odluke oštećenog za koje od dana dostavljanja teče rok za žalbu – NA ISTI NAČIN DOSTAVLjAJU SE OŠTEĆENOM I ODLUKE ZA KOJE OD DANA DOSTAVLjANjA TEČE ROK ZA ŽALBU.
Pismeno za koje je u ovom zakonu određeno da se ima lično dostaviti, predaje se neposredno licu kome je upućeno. Ako se lice kome se pismeno mora lično dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvršiti dostavljač će se obavestiti kad i na kom mestu može to lice da zatekne i ostaviće mu kod jednog od lica navedenih u članu 168. ovog zakona pismeno obaveštenje da radi primanja pismena bude u određeni dan i sat u svom stanu ili na svom radnom mestu. Ako i posle ovog dostavljač ne zatekne lice kome se dostavljanje ima izvršiti, postupiće po odredbi člana 168. stav 1. ovog zakona i smatraće se da je time dostavljanje izvršeno – PISMENO ZA KOJE JE U OVOM ZAKONU ODREĐENO DA SE IMA LIČNO DOSTAVITI PREDAJE SE NEPOSREDNO LICU KOME JE UPUĆENO. AKO SE LICE KOME SE PISMENO MORA LIČNO DOSTAVITI NE ZATEKNE TAMO GDE SE DOSTAVLjANjE IMA IZVRŠITI, DOSTAVLjAČ ĆE PISMENO PREDATI NEKOME OD NjEGOVIH PUNOLETNIH ČLANOVA DOMAĆINSTVA, KOJI JE DUŽAN DA PISMENO PRIMI.
AKO LICE KOME SE PISMENO MORA LIČNO DOSTAVITI ILI PUNOLETNI ČLAN NjEGOVOG DOMAĆINSTVA ODBIJE DA PRIMI PISMENO, DOSTAVLjAČ ĆE ZABELEŽITI NA DOSTAVNICI DAN, SAT I RAZLOG ODBIJANjA PRIJEMA, A PISMENO ĆE OSTAVITI U STANU ILI PRIBITI NA VRATA PRIMAOCA I TIME SE SMATRA DA JE DOSTAVLjANjE IZVRŠENO.
AKO SE DOSTAVLjANjE VRŠI NA RADNOM MESTU LICA KOME SE PISMENO IMA DOSTAVITI, A TO LICE SE TU NE ZATEKNE, DOSTAVLjANjE SE MOŽE IZVRŠITI LICU OVLAŠĆENOM ZA PRIJEM POŠTE KOJE JE DUŽNO DA PRIMI PISMENO, ILI LICU KOJE JE ZAPOSLENO NA ISTOM MESTU AKO ONO PRISTANE DA PRIMI PISMENO.
AKO SE UTVRDI DA JE LICE KOME SE PISMENO IMA DOSTAVITI ODSUTNO I DA MU LICA IZ ST. 3. I 5. OVOG ČLANA ZBOG TOGA NE MOGU PISMENO NA VREME PREDATI, PISMENO ĆE SE VRATITI UZ NAZNAČENjE GDE SE ODSUTNI NALAZI.“.
Član 168.
Pismena za koja u ovom zakonu nije određeno da se moraju lično dostaviti, dostavljaju se takođe lično, ali takva pismena u slučaju da se primalac ne zatekne u stanu ili na radnom mestu, mogu se predati nekome od njegovih odraslih članova domaćinstva, koji je dužan da primi pismeno. Ako se oni ne zateknu u stanu, pismeno će se predati nastojniku ili susedu, ako oni na to pristanu. Ako se dotavljanje vrši na radnom mestu lica kome se pismeno ima dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se može izvršiti licu ovlašćenom za prijem pošte koje je dužno da primi pismo, ili licu koje je zaposleno na istom mestu, ako ono pristane da primi pismeno.
Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica iz stava 1. ovog člana zbog toga ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno će se vratiti uz naznačenje gde se odsutni nalazi.
Član 171.
Kad primalac ili odrasli član njegovog domaćinstva odbije da primi pismeno, dostavljač će zabeležiti na dostavici dan, sat i razlog odbijanja prijema, a pismeno će ostaviti u stanu primaoca ili u prostoriji gde je on zaposlen i time je dostavljanje izvršeno.
Član 172.
Vojnim licima, radnicima milicije, pripadnicima straže u ustanovama u kojima su smeštena lica lišena slobode i radnicima suvozemnog, rečnog, pomorskog i vazduhoplovnog saobraćaja dostavljanje poziva vrši se preko njihove komande, ustanove ili neposrednog starešine, a po potrebi, može im se na taj način vršiti dostavljanje i ostalih pismena.
Licima lišenim slobode dostavljanje se vrši preko uprave ustanove u kojoj su smeštena.
Licima koja uživaju pravo imuniteta u Jugoslaviji – SRBIJI I CRNOJ GORI, ako međunarodni ugovori šta drugo ne određuju, dostavljanje se vrši preko Saveznog ministarstva za inostrane poslove – ORGANA NADLEŽNOG ZA INOSTRANE POSLOVE.
Član 189.
Kad je prekršajni postupak pokrenut protiv okrivljenog koji nema stalno prebivalište u SRJ – SRBIJI I CRNOJ GORI ili koji privremeno boravi u inostranstvu, kao i u drugim slučajevima kada postoji opasnost da bi bekstvom mogao izbeći odgovornost za prekršaj, može se zahtevati da on lično ili ko drugi za njega pruži jemstvo da do kraja prekršajnog postupka neće pobeći, a sam okrivljeni obeća da se neće kriti i da bez odobrenja neće napustiti svoje boravište.
Jemstvo se ne može odrediti pre nego što okrivljeni bude ispitan niti bez njegovog pristanka.
Kad odredi jemstvo, prvostepeni organ za prekršaje koji vodi prekršajni postupak, zatražiće od okrivljenog da odredi svog punomoćnika ili punomoćnika za prijem pismena.
Član 208.
Ako svedok koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude saslušan, može se narediti da se prinudno dovede, a može se kazniti novčano do 50 novih dinara – 500 DINARA.
Odredbe o dovođenju okrivljenog (član 183. ovog zakona) shodno se primenjuju i na dovođenje svedoka.
Ako svedok dođe, pa pošto je upozoren na posledice, neće bez zakonskog razloga da svedoči, može se kazniti novčano do 50 novih dinara – 500 DINARA, a ako i posle toga odbije da svedoči, može se kazniti novčano do 150 novih dinara – 2.000 DINARA
Rešenje o novčanoj kazni svedoka unosi se u zapisnik.
Žalba na rešenje o novčanoj kazni ne zadržava izvršenje rešenja.
Ako svedok pristane da svedoči neposredno pošto mu je kazna izrečena, staviće se van snage doneto rešenje.
Ako su iz razloga iz st. 1. i 3. ovog člana prouzrokovani troškovi postupka, svedok se može obavezati da snosi te troškove.
U slučaju da kažnjeno lice ne plati novčanu kaznu i troškove postupka, isti će se naplatiti prinudnim putem.
Član 216.
Lice koje se poziva kao veštak dužno je da se odazove i da da svoj nalaz i mišljenje.
Ako veštak koji je uredno pozvan ne dođe, a svoj izostanak ne opravda ili ako neopravdano odbije da veštači, može mu se naložiti da nadoknadi prouzrokovane troškove, a može se i kazniti novčanom kaznom od 50 do 150 novih dinara – 500 DO 2.000 DINARA.
Rešenje o kažnjavanju se unosi u zapisnik.
Žalba protiv rešenja o kažnjavanju veštaka ne odlaže izvršenje rešenja.
U slučaju da veštak ne plati izrečenu novčanu kaznu, ona će se naplatiti prinudnim putem.
Ako veštak pristane da veštači neposredno pošto mu je kazna izrečena staviće se van snage doneto rešenje.
Član 230.
Dužnost sudije koji vodi prekršajni postupak je da se stara o održavanju reda za vreme izvođenja radnji u prekršajnom postupku.
Ako okrivljeni, njegov branilac, punomoćnik, oštećeni, zakonski zastupnik, svedok, veštak, tumač ili drugo lice koje prisustvuje radnjama u prekršajnom postupku ometa rad ili se ne pokorava naređenjima za održavanje reda, sudija će ga opomenuti. Ako opomena bude bezuspešna, može se narediti da se okrivljeni udalji, a ostala lica mogu se udaljiti i kazniti novčanom kaznom od 50 do 150 novih dinara – 1.000 DO 3.000 DINARA. Odluka sudije koja se tiče održavanja reda unosi se u zapisnik.
Punomoćniku ili braniocu koji posle kazne produži da narušava red može se uskratiti dalje zastupanje, odnosno odbrana.
Ako kažnjeno lice ne plati izrečenu novčanu kaznu u određenom roku kazna će se naplatiti prinudnim putem.
Žalba protiv rešenja o kažnjavanju iz stava 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja.
Protiv drugih odluka koje se odnose na održavanje reda i rukovođenje postupkom žalba nije dozvoljena.
Član 231.
Sudija, ODNOSNO PRVOSTEPENI ORGAN koji vodi prekršajni postupak, ZAKLjUČKOM, ODNOSNO rešenjem će prekinuti postupak:
1. ako se ne zna boravište okrivljenog, ili je u bekstvu, ili inače nije dostižan državnim organima, ili se nalazi u inostranstvu na neodređeno vreme;
2. ako je kod okrivljenog nastupilo privremeno duševno oboljenje ili privremena duševna poremećenost.
Pre nego što se postupak prekine, prikupiće se svi dokazi o prekršaju i odgovornosti okrivljenog do kojih se može doći.
Prekinuti postupak nastaviće se kad prestanu smetnje koje su izazvale prekid.
O prekidu i nastavljanju postupka obavestiće se podnosilac zahteva, I U PREKRŠAJNOM POSTUPKU IZ OBLASTI CARINSKOG, SPOLjNOTRGOVINSKOG I DEVIZNOG POSLOVANjA OŠTEĆENI.“.
“ ČLAN 231A.
REŠENjEM IZ ČLANA 231. STAV 1. ORGAN UPRAVE KOJI VODI POSTUPAK ZA PREKRŠAJE IZ OBLASTI CARINSKOG, SPOLjNOTRGOVINSKOG I DEVIZNOG POSLOVANjA MOŽE IZREĆI ZAŠTITNU MERU ODUZIMANjA PREDMETA KOJI SU BILI UPOTREBLjENI, ILI SU BILI NAMENjENI ZA IZVRŠENjE PREKRŠAJA, ILI KOJI SU NASTALI IZVRŠENjEM PREKRŠAJA.“.
Član 233.
Rešenje o prekršaju odnosi se samo na lice koje se zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka tereti i samo na prekršaj koji je predmet podnetog zahteva.
Prvostepeni organ za prekršaje koji vodi prekršajni postupak nije vezan za predloge i ocenu u pogledu pravne kvalifikacije prekršaja.
„ZA PREKRŠAJE IZ OBLASTI JAVNIH PRIHODA, CARINSKOG, SPOLjNOTRGOVINSKOG I DEVIZNOG POSLOVANjA ORGAN NADLEŽAN ZA VOĐENjE PREKRŠAJNOG POSTUPKA, NIJE VEZAN ZAHTEVOM ZA POKRETANjE PREKRŠAJNOG POSTUPKA, U DELU KOJI SE TIČE LICA KOJE SE TERETI ZA PREKRŠAJ I PREKRŠAJA KOJI JE PREDMET PODNETOG ZAHTEVA.“.
Član 272.
Zahtev za vanredno ispitivanje pravosnažnog rešenja o prekršaju može se podneti kad je izrečena:
– kazna zatvora,
– zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti,
– zaštitna mera zabrane pravnom licu da vrši određene delatnosti,
– zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene poslove,
– zaštitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon, licu koje je po zanimanju vozač,
– NOVČANA KAZNA PREKO 100.000 DINARA FIZIČKOM LICU ILI ODGOVORNOM LICU U PRAVNOM LICU I PREDUZETNIKU, ODNOSNO 300.000 DINARA PRAVNOM LICU ZA CARINSKE, SPOLjNOTRGOVINSKE, DEVIZNE I PORESKE PREKRŠAJE,
– ZAŠTITNA MERA ODUZIMANjA PREDMETA ZA CARINSKE, SPOLjNOTRGOVINSKE I DEVIZNE PREKRŠAJE.
Član 303a.
Kad je za prekršaj kazni propisana samo novčana kazna, zakonom se može odrediti da prekršajni postupak za pojedine prekršaje vodi organ državne uprave.
„KADA JE ZAKONOM ILI UREDBOM PROPISANO IZRICANjE ZAŠTITNE MERE, ORGAN DRŽAVNE UPRAVE NE IZRIČE NOVČANU KAZNU, VEĆ PODNOSI ZAHTEV ZA POKRETANjE PREKRŠAJNOG POSTUPKA, OSIM ZA PREKRŠAJE IZ OBLASTI JAVNIH PRIHODA, CARINSKOG, SPOLjNOTRGOVINSKOG I DEVIZNOG POSLOVANjA.“.
Organ državne uprave prekršajni postupak vodi po odredbama ovog zakona.
Član 303v.
Na rešenje o prekršaju koje donosi organ državne uprave, može se izjaviti žalba veću za prekršaje po mestu načinjenog prekršaja OSIM ZA CARINSKE, SPOLjNOTRGOVINSKE I DEVIZNE PREKRŠAJE, KOD KOJIH ĆE O ŽALBAMA NA REŠENjA ODLUČIVATI DRUGOSTEPENI ORGAN IZ ČLANA 84. STAV 5. OVOG ZAKONA.“.
Član 303g.
Kad je propisom o prekršaju predviđeno da se novčana kazna naplaćuje na licu mesta, izriče i naplaćuje je ovlašćeno lice u organu državne uprave nadležnom za izvršenje propisa koji je prekršajem povređen. O naplaćenoj novčanoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se označava koji je prekršaj učinjen i kolika je novčana kazna izrečena i naplaćena.
„AKO NOVČANA KAZNA NE BUDE NAPLAĆENA NA LICU MESTA OVLAŠĆENO SLUŽBENO LICE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ODMAH ĆE UČINIOCU PREKRŠAJA URUČITI POZIV DA ISTU PLATI U ROKU OD OSAM DANA ILI DA ODREĐENOG DANA I ČASA PRISTUPI U ORGAN DRŽAVNE UPRAVE RADI VOĐENjA PREKRŠAJNOG POSTUPKA.
ROK ZA DOLAZAK PO POZIVU ZA VOĐENjE PREKRŠAJNOG POSTUPKA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA NE MOŽE BITI KRAĆI OD OSAM DANA.
UČINILAC PREKRŠAJA ĆE SE U POZIVU POSEBNO POUČITI O PRAVU NA ODBRANU IZ ČLANA 79. OVOG ZAKONA.
NA REŠENjE O PREKRŠAJU ORGANA DRŽAVNE UPRAVE DONETOM SHODNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA, MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA ORGANU NADLEŽNOM ZA VOĐENjE DRUGOSTEPENOG PREKRŠAJNOG POSTUPKA, PREKO ORGANA KOJI JE DONEO REŠENjE, U ROKU OD OSAM DANA OD DANA DOSTAVLjANjA REŠENjA.
NA REŠENjE ORGANA NADLEŽNOG ZA VOĐENjE DRUGOSTEPENOG PREKRŠAJNOG POSTUPKA ŽALBA NIJE DOZVOLjENA.
AKO UČINILAC PREKRŠAJA U ROKU ZA ŽALBU NE PLATI NOVČANU KAZNU, NITI IZJAVI ŽALBU, REŠENjE O PREKRŠAJU DOSTAVLjA SE NA IZVRŠENjE OPŠTINSKOM ORGANU ZA PREKRŠAJE NADLEŽNOM PO MESTU PREBIVALIŠTA KAŽNjENOG, SA ZABELEŠKOM DA IZREČENA NOVČANA KAZNA NIJE PLAĆENA.
NA IZVRŠENjE NOVČANE KAZNE PRIMENjUJU SE ODREDBE OVOG ZAKONA O ZAMENI NOVČNE KAZNE KAZNOM ZATVORA.“.
„Član 308a.
KAŽNjENI KOME JE U PREKRŠAJNOM POSTUPKU IZREČENA KAZNA ZATVORA U TRAJANjU OD NAJMANjE TRIDESET DANA I KOJI JE IZDRŽAO NAJMANjE POLOVINU IZREČENE KAZNE, IMA PRAVO NA PODNOŠENjE MOLBE ZA USLOVNI OTPUST.
POSTUPAK ZA PUŠTANjE NA USLOVNI OTPUST POKREĆE SE NA MOLBU KAŽNjENOG.
MOLBA SE PODNOSI PRVOSTEPENOM ORGANU ZA PREKRŠAJE KOJI JE DONEO REŠENjE O KAŽNjAVANjU.
STAREŠINA PRVOSTEPENOM ORGANA ZA PREKRŠAJE, PRE ODLUČIVANjA O MOLBI KAŽNjENOG, UTVRĐUJE DA LI SU ISPUNjENI USLOVI IZ ST. 1. OVOG ČLANA.
PRE ODLUČIVANjA O MOLBI KAŽNjENOG, STAREŠINA PRVOSTEPENOG ORGANA ZA PREKRŠAJE, TRAŽI IZVEŠTAJ OD UPRAVE ZAVODA U KOJOJ KAŽNjENI IZDRŽAVA KAZNU ZATVORA O NjEGOVOM VLADANjU, IZVRŠAVANjU RADNIH OBAVEZA S OBZIROM NA RADNE SPOSOBNOSTI I DRUGIM OKOLNOSTIMA KOJE UKAZUJU NA TO DA LI JE POSTIGNUTA SVRHA KAŽNjAVANjA, UKOLIKO IZVEŠTAJ NIJE DOSTAVLjEN UZ MOLBU ZA OTPUST.
ROK ZA DONOŠENjE REŠENjA O USLOVNOM OTPUSTU JE TRI DANA, OD DANA PRIJEMA MOLBE.
REŠENjE O USLOVNOM OTPUSTU, SA DATUMOM KADA SE KAŽNjENI PUŠTA NA USLOVNI OTPUST, DOSTAVLjA SE KAŽNjENOM U ROKU OD TRI DANA OD DANA DONOŠENjA.
NA REŠENjE O USLOVNOM OTPUSTU KAŽNjENI IMA PRAVO DA U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA PRVOSTEPENOG REŠENjA, PREKO PRVOSTEPENOG ORGANA, IZJAVI ŽALBU DRUGOSTEPENOM ORGANU ZA PREKRŠAJE
DRUGOSTEPENI ORGAN ZA PREKRŠAJE DUŽAN JE DA O ŽALBI NA REŠENjE O USLOVNOM OTPUSTU ODLUČI U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA ŽALBE.“.
Član 313.
Novčanu kaznu izrečenu za prekršaj i troškove prekršajnog postupka izvršava prvostepeni organ za prekršaje koji je kaznu izrekao.
Novčana kazna, troškovi prekršajnog postupka i drugi novčani iznosi uplaćuju se preko pošte, banke ili Službe za platni promet i finansijski nadzor – UPRAVE ZA JAVNA PLAĆANjA na posebnoj uplatnici popunjenoj od strane nadležnog prvostepenog organa za prekršaje u roku određenom rešenjem o prekršaju.
Ako kažnjeno fizičko lice u određenom roku ne plati troškove prekršajnog postupka i novčanu kaznu koja prelazi 1.800 novih dinara – 15.000 DINARA i ako kažnjeno pravno lice i profesionalni vojnik ne plati novčanu kaznu i troškove prekršajnog postupka u određenom roku, naplata će se izvršiti prinudnim putem.
Prinudnu naplatu novčane kazne za izvršeni prekršaj i troškova prekršajnog postupka vrši nadležni poreski organ po propisima o prinudnoj naplati poreza.
Organ nadležan za prinudnu naplatu iz stava 4. ovog člana obavezan je da u roku od 15 dana od dana izvršenja, odnosno pokušane naplate izvesti nadležni prvostepeni organ za prekršaje o izvršenoj naplati, kao i eventualnoj nemogućnosti prinudne naplate.
Troškove učinjene radi prinudnog izvršenja novčane kazne i troškove prekršajnog postupka snosi kažnjenik.
Posle smrti kažnjenog novčana kazna i troškovi prekršajnog postupka neće se izvršiti.
Član 315.
O izvršenoj uplati novčane kazne, troškova postupka i drugih novčanih iznosa, Služba za platni promet i finansijski nadzor – UPRAVA ZA JAVNA PLAĆANjA je obavezna da bez odlaganja izvesti prvostepeni organ za prekršaje koji je doneo rešenje o kažnjavanju, dostavljanjem izveštaja o plaćanju uz izvod o dnevnim promenama na odgovarajućim računima.
ČLAN 41.
„O ZAHTEVIMA ZA SUDSKU ZAŠTITU PROTIV REŠENjA O PREKRŠAJU, U SKLADU SA ČLANOM 148. ZAKONA O PREKRŠAJIMA KOJIMA SE POVREĐUJU SAVEZNI PROPISI, O KOJIMA NIJE ODLUČIO SAVEZNI SUD, ODLUČIĆE VRHOVNI SUD SRBIJE.“.
ČLAN 42.
„DANOM STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA PRESTAJE DA VAŽI ZAKON O PREKRŠAJIMA KOJIMA SE POVREĐUJU SAVEZNI PROPISI („SLUŽBENI LIST SFRJ“, BR. 4/77, 36/77, 20/82, 14/85, 74/87, 57/89 I 3/90 I „SLUŽBENI LIST SRJ“, BR. 27/92, 24/94, 28/96 I 64/2001).“.
ČLAN 43.
„ČLAN 37. OVOG ZAKONA PRIMENjIVAĆE SE PO PROTEKU DEVEDESET DANA OD DANA NjEGOVOG STUPANjA NA SNAGU.“
ČLAN 44.
„OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE“.“
4912004.181/3