Predlog zakona o registraciji privrednih subjekata

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi, predmet i postupak registracije u Registar privrednih subjekata, kao i način vođenja Registra privrednih subjekata.

Pojmovi

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

Registar privrednih subjekata jeste jedinstvena, centralna, javna, elektronska baza podataka o privrednim subjektima, formirana za teritoriju Republike Srbije, u koju se podaci unose i čuvaju, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu Registar);

Privredni subjekt jeste pravno ili fizičko lice koje obavlja delatnost proizvodnje i/ili prometa robe i/ili vršenja usluga na tržištu radi sticanja dobiti i koje je registrovano u Registru;

Registrator jeste fizičko lice koje vodi Registar;

Podnosilac registracione prijave jeste fizičko ili pravno lice koje je u tom svojstvu označeno u registracionoj prijavi;

Registraciona prijava jeste propisani obrazac u koji podnosilac registracione prijave unosi odgovarajuće podatke radi registracije;

Registracija jeste unošenje podataka o privrednom subjektu u Registar od strane Registratora;

Izvod jeste dokument o podacima iz Registra, koji, na zahtev zainteresovanog lica, izdaje Registrator;

Zainteresovano lice jeste fizičko ili pravno lice koje traži uvid u podatke iz Registra ili izvod o tim podacima.

Načela registracije

Član 3.

Registracija privrednih subjekata zasniva se na sledećim načelima:

javnosti, prema kojem su podaci iz Registra dostupni zainteresovanim licima, bez dokazivanja pravnog interesa;

istinitosti i savesnosti, prema kojem treća lica, koja se u pravnom prometu pouzdaju u podatke iz Registra, ne snose štetne pravne posledice koje proisteknu zbog netačno registrovanog podatka ili zbog propuštanja registracije podatka. U slučaju neslaganja podataka o privrednom subjektu sadržanih u Registru sa podacima u drugim bazama podataka, za treća lica su merodavni podaci sadržani u Registru. Samo se savesna lica mogu pozivati na pretpostavku istinitosti podataka iz Registra;

samostalnosti u rešavanju, prema kojem je Registrator nazavisan u radu na pojedinačnim predmetima, u okviru ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom, odnosno drugim propisom;

efikasnosti, prema kojem je Registrator dužan da sve prijavljene podatke bez odlaganja unosi u Registar;

dostupnosti, prema kojem se pristup Registru obezbeđuje elektronskim putem i na drugi propisani način, radi registracije, uvida u Registar i izdavanja izvoda iz Registra;

ekonomičnosti, prema kojem se postupak registracije, uvida u Registar i izdavanja izvoda iz Registra obavlja bez odugovlačenja i uz što manje troškova;

prioriteta, prema kojem u sukobu interesa u vezi sa registracijom podataka prioritet ima ranije podneta registraciona prijava;

jedinstva unosa podataka prilikom registracije osnivanja, prema kojem se prilikom registracije osnivanja istovremeno registruju svi podaci iz registracione prijave.

Privredni subjekti

Član 4.

U Registar se registruju:

preduzetnik;

ortačko društvo;

komanditno društvo;

društvo sa ograničenom odgovornošću;

akcionarsko društvo;

zadruga i zadružni savez;

drugi subjekt koji se, u skladu sa zakonom, registruje u Registar.

Predmet registracije

U Registar se registruju osnivanje, povezivanje i prestanak privrednog subjekta, statusne promene i promene oblika organizovanja tog subjekta, podaci o privrednom subjektu od značaja za pravni promet, podaci u vezi sa stečajnim postupkom, kao i drugi podaci određeni zakonom.

Podaci u Registru

Član 6.

Registar sadrži podatke o privrednom subjektu, i to:

naziv;

sedište;

datum i vreme osnivanja;

datum i vreme promena;

broj pod kojim je registrovan u Registru;

matični broj dodeljen od strane Zavoda za statistiku Republike Srbije;

poresko-identifikacioni broj (PIB);

oblik organizovanja;

delatnost koja se u registracionoj prijavi daje opisno, a Registrator joj dodeljuje šifru koja označava grupu delatnosti kojoj pripada;

brojevi računa u bankama.

Pored podataka iz stava 1. ovog člana, Registar sadrži i sledeće podatke:

naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište osnivača, za privredne subjekte iz člana 4. tač. 2) – 7) ovog zakona;

ime, adresu i matični broj direktora i granice njegovih ovlašćenja, za privredne subjekte iz člana 4. tač. 2) –7) ovog zakona;

upisani i uplaćeni kapital, za privredne subjekte iz člana 4. tač. 3) –7) ovog zakona.

Registar sadrži godišnje finansijske izveštaje privrednih subjekata sastavljene u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstveno poslovanje.

Registar sadrži i sledeće podatke o privrednom subjektu, ako ti podaci postoje, i to:

skraćeni naziv;

naziv na stranom jeziku;

skraćeni naziv na stranom jeziku;

vreme trajanja, ako je privredni subjekt osnovan na određeno vreme;

ime i adresu članova upravnog odbora;

ime, adresu i matični broj prokuriste;

ime, adresu i matični broj ostalih zastupnika i granice njihovih ovlašćenja;

delovi pravnog lica sa određenim ovlašćenjima u pravnom prometu.

Registar može, ako to zahteva privredni subjekt, da sadrži i sledeće podatke:

broj telefona i telefaksa privrednog subjekta;

elektronsku adresu privrednog subjekta;

adresu internet strane.

Registar sadrži podatke o nazivima rezervisanim u skladu sa ovim zakonom.

U Registar se registruju promene podataka iz st. 1.- 6. ovog člana, kao i drugi podaci o privrednom subjektu određeni zakonom.

Sastavni deo Registra

Registar, pored podataka iz člana 6. ovog zakona, sadrži i dokumenta na osnovu kojih je vršena registracija.

Ako dokumenta iz stava 1. ovog člana nisu podneta u elektronskoj formi, do njihovog prevođenja u tu formu čine sastavni deo Registra. Posle njihovog prevođenja u elektronsku formu i unošenja u Registar originali dokumenata se trajno čuvaju, u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.

Registar vodi Agencija za privredne registre (u daljem tekstu Agencija), preko Registratora.

Položaj, prava, dužnosti i druga pitanja od značaja za rad Agencije uređuju se posebnim zakonom.

Registrator

Član 9.

Registratora imenuje Upravni odbor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije.

Registrator se imenuje na period od četiri godine, s tim što isto lice može biti ponovo imenovano za Registratora.

Upravni odbor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije, može razrešiti Registratora i pre isteka perioda na koji je imenovan, i to:

na zahtev Registratora;

ako Registrator ne obavlja svoju funkciju u skladu sa zakonom;

iz drugih razloga utvrđenih zakonom.

Ovlašćenja i obaveze Registratora

Član 10.

Registrator ima ovlašćenja i obaveze da:

se stara o zakonitom, sistematičnom i ažurnom vođenju Registra;

bliže određuje način vođenja Registra;

sprovodi postupak registracije, izdaje potvrde o podnetoj registracionoj prijavi i donosi odluke po registracionoj prijavi;

obezbeđuje blagovremeno objavljivanje registrovanih podataka kao i tehničke uslove u prostorijama Agencije, kako bi zainteresovana lica mogla da izvrše uvid u internet stranu Registra;

obezbeđuje uvid u Registar i izdaje overene izvode iz Registra i kopije dokumenata na osnovu kojih je izvršena registracija;

propisuje formu i sadržinu obrazaca za registraciju i obezbeđuje njihovu dostupnost na sajtu Registra;

obezbeđuje dostupnost modela tipskih osnivačkih akata na sajtu Registra;

obezbeđuje prevođenje dokumentacije iz pismene forme u elektronsku formu Registra;

obezbeđuje kopije u pismenoj formi svih podataka i dokumenata unetih u Registar;

obezbeđuje čuvanje i arhiviranje dokumentacije u pismenoj formi i elektronske dokumentacije;

preduzima druge radnje neophodne za nesmetano i pravilno funkcionisanje Registra u skladu sa zakonom.

Pristup Registru

Član 11.

Radi uvida u Registar, podnošenja registracionih prijava i zahteva za izdavanje izvoda i kopija iz Registra, Registrator obezbeđuje pristup Registru preko Agencije, kao i celodnevni pristup Registru preko interneta.

Izdavanje kopija, izvoda i potvrda

Član 12.

Na zahtev zainteresovanog lica Registrator, najkasnije u roku od dva dana od dana prijema zahteva, izdaje:

izvod o registrovanom podatku;

kopiju dokumenta na osnovu koga je izvršena registracija;

potvrdu da Registar ne sadrži traženi podatak koji je, u skladu sa ovim zakonom, predmet registracije.

Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se na propisanom obrascu preko Agencije, poštom ili elektronskim putem. Uz zahtev se dostavlja i dokaz o uplati naknade za traženu uslugu.

Povezanost Registra sa drugim registrima i državnim organima i organizacijama

Agencija obezbeđuje, u skladu sa zakonom i drugim propisima, elektronsku povezanost Registra sa drugim registrima ili bazama podataka, koji se vode u Republici Srbiji ili izvan Republike Srbije.

Povezanost Registra sa državnim organima i organizacijama obezbeđuje se kroz telekomunikacionu mrežu ili putem kompjuterskih medija.

Agencija ostvaruje saradnju sa državnim organima i organizacijama u cilju stvaranja uslova za izdavanje jedinstvenog identifikacionog broja za privredne subjekte.

Finansiranje vođenja Registra

Član 14.

Vođenje Registra finansira se iz sredstava ostvarenih po osnovu naknada za izvršene usluge u skladu sa ovim zakonom, kao i iz drugih izvora u skladu sa zakonom.

Sredstva ostvarena od naknada iz stava 1. ovog člana prihod su Agencije i koriste se za tekuće poslovanje i razvoj Registra.

Član 15.

Postupak registracije se pokreće podnošenjem registracione prijave Agenciji.

Član 16.

Registraciona prijava podnosi se na propisanom obrascu koji sadrži podatke koji se registruju. Ako obrazac nije propisan, registraciona prijava se podnosi kao podnesak u kome se navode podaci koji se registruju.

Uz prijavu iz stava 1. ovog člana prilažu se:

dokumentacija koja se, u skladu sa ovim zakonom i drugim zakonima, podnosi za registraciju;

dokaz o uplati naknade za registraciju.

Jezik i pismo na kojima se podnosi registraciona prijava

Član 17.

Registraciona prijava se podnosi na jeziku i pismu koji su u službenoj upotrebi u Republici Srbiji.

Ako podnosilac registracione prijave želi da određene podatke registruje i na engleskom jeziku, uz registracionu prijavu dostavlja i prevod tih podataka, overen od stalnog sudskog tumača za taj jezik.

Ako podnosilac registracione prijave želi da naziv ili skraćeni naziv registruje i na drugom stranom jeziku koji je u službenoj upotrebi u Evropskoj uniji, a koji nije engleski jezik, uz registracionu prijavu dostavlja i prevod tih podataka, overen od stalnog sudskog tumača za taj jezik

Podnosilac registracione prijave

Član 18.

Podnosilac registracione prijave je:

osnivač privrednog subjekta ili lice koje ovlasti osnivač – za registraciju osnivanja;

lice ovlašćeno za zastupanje privrednog subjekta – za registraciju podataka i promene podataka iz člana 6. ovog zakona;

zakonom ovlašćeno lice – za registraciju drugih podataka određenih zakonom.

Registraciona prijava se podnosi Agenciji u jednom primerku, neposredno ili poštom.

Ako se registraciona prijava podnosi poštom, kao datum i vreme njenog dostavljanja uzima se datum i vreme njenog prijema u Agenciji.

Dokumentacija koja se prilaže uz prijavu iz stava 1. ovog člana podnosi se u izvornom tekstu, odnosno overenom prepisu ili overenoj fotokopiji, ako zakonom nije drukčije uređeno.

Podnošenje registracione prijave elektronskim putem

Član 20.

Registraciona prijava se podnosi elektronskim putem tako što njen podnosilac unosi podatke u propisani obrazac objavljen na internet strani Agencije, a dokumentaciju koja se prilaže uz registracionu prijavu dostavlja u elektronskoj formi na elektronsku adresu Agencije.

Podnosilac registracione prijave je dužan da, u roku od pet dana od dana podnošenja registracione prijave elektronskim putem, dostavi Agenciji original dokumentacije iz stava 1. ovog člana.

Kao datum i vreme podnošenja prijave elektronskim putem uzima se datum i vreme prijema dokumentacije iz stava 2. ovog člana u Agenciji.

Ako dokumentacija nije dostavljena na način i u roku iz stava 2. ovog člana, smatraće se da registraciona prijava nije ni podneta.

Član 21.

O podnetoj registracionoj prijavi Registrator izdaje potvrdu.

Potvrda se izdaje na obrascu koji propisuje Registrator, sa evidentiranim vremenom podnošenja registracione prijave, brojem (oznakom) pod kojim je registraciona prijava zavedena, oznakom Registra, predmetom registracije, spiskom primljenih dokumenata i podatkom o visini naplaćene naknade za registraciju.

Ako je registraciona prijava dostavljena elektronskim putem ili poštom, potvrda se, bez odlaganja, dostavlja podnosiocu prijave na poštansku ili elektronsku adresu naznačenu u prijavi.

Član 22.

Po prijemu registracione prijave, Registrator proverava:

da li je nadležan za postupanje po registracionoj prijavi;

da li je kao potpisnik registracione prijave naznačeno ovlašćeno lice;

da li registraciona prijava sadrži sve podatke u skladu sa ovim zakonom;

da li je uz registracionu prijavu priložena sva dokumentacija utvrđena zakonom;

da li je uz registracionu prijavu priložen dokaz o uplati naknade za registraciju;

da li su podaci koji se unose u registracionu prijavu istovetni kao i podaci u dokumentaciji priloženoj uz prijavu;

da li je pod istim nazivom registrovan drugi privredni subjekt, odnosno da li je taj naziv već rezervisan u skladu sa ovim zakonom, ako se registraciona prijava odnosi na registraciju osnivanja ili promene naziva;

da li je pod istim nazivom i sa sedištem u istom mestu registrovan drugi privredni subjekt, ako se registraciona prijava odnosi na registraciju promene sedišta;

da li je uz registracionu prijavu podneta saglasnost koja je zakonom propisana kao uslov za traženu registraciju.

Registrator ne ispituje tačnost podataka i verodostojnost dokumenata dostavljenih uz registracionu prijavu.

Član 23.

Registrator rešava po registracionoj prijavi rešenjem ili zaključkom.

Rešenjem se usvaja zahtev iz registracione prijave.

Zaključkom se odbacuje registraciona prijava.

Registrator ne može da odbaci registracionu prijavu ako je podneta u skladu sa ovim zakonom.

Član 24.

Ako Registrator utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 22. ovog zakona, u roku od pet dana od dana podnošenja registracione prijave, donosi zaključak o odbacivanju registracione prijave i dostavlja ga podnosiocu prijave.

Zaključak iz stava 1. ovog člana sadrži obrazloženje u kome se navode razlozi za odbacivanje registracione prijave, kao i pouku o pravnom leku.

Registrator je dužan da, uz zaključak o odbacivanju registracione prijave, podnosiocu vrati dokumentaciju koja je podneta u pismenoj formi.

Ako podnosilac registracione prijave otkloni utvrđene nedostatke i u roku od pet dana od dana prijema zaključka iz stava 1. ovog člana podnese usaglašenu registracionu prijavu, zadržava pravo prioriteta ranije podnete prijave, uz obavezu dodatnog plaćanja 50% od iznosa naknade koja se plaća za odgovarajuću registraciju.

Član 25.

Ako su ispunjeni uslovi za registraciju iz člana 22. ovog zakona, Registrator, u roku od pet dana od dana podnošenja registracione prijave, donosi rešenje kojim se zahtev iz registracione prijave usvaja i registraciju bez odlaganja sprovodi u Registar.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana ne može se voditi upravni spor.

Član 26.

Ako Registrator, u propisanom roku, ne reši po registracionoj prijavi, smatraće se da je zahtev iz registracione prijave usvojen i dužan je da traženu registraciju bez odlaganja sprovede u Registar.

Na zaključak iz člana 24. ovog zakona podnosilac registracione prijave može, preko Agencije, izjaviti žalbu ministarstvu nadležnom za poslove privrede (u daljem tekstu: Ministarstvo), u roku od osam dana od dana prijema tog zaključka.

Podnosilac zahteva se u žalbi ne može pozivati na podatke koje nije uneo u registracionu prijavu i dokumentaciju koju uz istu nije dostavio.

Ako Registrator oceni da je žalba osnovana, može doneti rešenje kojim će staviti van snage zaključak i usvojiti zahtev iz registracione prijave, u skladu sa članom 25. ovog zakona.

Ako Registrator oceni da žalba nije osnovana, dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema žalbe, žalbu dostavi Ministarstvu.

Ministarstvo je dužno da odluči po žalbi u roku od 30 dana od dana njenog podnošenja.

Ministarstvo može:

odbaciti žalbu iz razloga predviđenih zakonom;

pobijani zaključak poništiti, a usvojiti zahtev iz registracione prijave i Registratoru naložiti registraciju u Registar podataka iz registracione prijave;

odbiti žalbu kao neosnovanu.

Član 28.

Protiv rešenja iz člana 27. stav 6. tač. 1) i 3) ovog zakona podnosilac registracione prijave može, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, pokrenuti upravni spor.

Protiv rešenja iz člana 27. stav 6. tačka 2) ovog zakona podnosilac registracione prijave ne može pokrenuti upravni spor.

Član 29.

Ako je u Registar pogrešno unet podatak iz registracione prijave, Registrator je dužan da po saznanju za tu činjenicu, bez odlaganja, izvrši ispravku tog podatka u Registru, uz beleženje vremena ispravke i teksta pre ispravke.

Član 30.

Podatak iz registracione prijave smatra se registrovanim danom donošenja rešenja kojim se zahtev iz registracione prijave usvaja.

Član 31.

Registrovani podaci se objavljuju na internet strani Agencije istog dana kada je doneto rešenje kojim se zahtev iz registracione prijave usvaja.

Promena podataka u odnosu na registrovane podatke ima pravno dejstvo prema trećim licima od narednog dana od dana kada je registracija te promene objavljena na način iz stava 1. ovog člana.

Registraciona prijava preduzetnika

Član 32.

Uz registracionu prijavu preduzetnika prilaže se dokaz o identitetu preduzetnika (fotokopija lične karte ili pasoša).

Ako preduzetnik ne obavlja delatnost pod svojim imenom, već pod drugim nazivom, dužan je da Registru prijavi taj naziv u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 33.

Uz registracionu prijavu osnivanja ortačkog društva prilaže se:

dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša);

ugovor o osnivanju društva, sa overenim potpisima osnivača;

overen potpis zastupnika.

Registraciona prijava osnivanja komanditnog društva

Član 34.

Uz registracionu prijavu osnivanja komanditnog društva prilaže se:

dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša fizičkog lica i/ili izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice);

ugovor o osnivanju društva, sa overenim potpisima osnivača;

potvrda banke o uplati novčanog uloga komanditora na privremeni račun ili njegova overena izjava o tome da je obezbedio novčani ulog;

procena ovlašćenog procenjivača vrednosti nenovčanog uloga komanditora;

odluka o imenovanju zastupnika društva, ako zastupnik nije određen osnivačkim aktom;

overen potpis zastupnika.

Član 35.

Uz registracionu prijavu osnivanja društva sa ograničenom odgovornošću prilaže se:

dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša fizičkog lica i/ili izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice);

akt o osnivanju društva (odluka ili ugovor), sa overenim potpisima osnivača;

statut društva;

potvrda banke o uplati novčanog uloga na privremeni račun ili overena izjava osnivača o tome da je obezbedio novčani ulog;

procena ovlašćenog procenjivača vrednosti nenovčanog uloga osnivača;

odluka o imenovanju zastupnika društva, ako zastupnik nije određen osnivačkim aktom;

overen potpis zastupnika.

Član 36.

Uz registracionu prijavu sukcesivnog osnivanja akcionarskog društva prilaže se:

dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša fizičkog lica i/ili izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice);

akt o osnivanju društva (odluka ili ugovor), sa overenim potpisima osnivača;

statut društva;

izveštaj banke o upisanim akcijama;

izveštaj banke o deponovanim novčanim ulozima na privremeni račun;

dokaz o objavljivanju i sadržina javnog poziva za upis i uplatu akcija (prospekt), sa odobrenjem prospekta od strane nadležnog organa;

procena ovlašćenog procenjivača vrednosti nenovčanog uloga osnivača;

odluka o imenovanju zastupnika društva, ako zastupnik nije određen osnivačkim aktom;

overen potpis zastupnika.

Kod simultanog osnivanja akcionarskog društva, uz registracionu prijavu ne prilažu se dokumenta navedena u stavu 1. tač. 4) i 6) ovog člana.

Član 37.

Uz registracionu prijavu osnivanja banke, pored dokumentacije predviđene u članu 36. ovog zakona, prilaže se i:

rešenje o izdavanju dozvole za rad banke i saglasnost na ugovor o osnivanju i statut banke, koje izdaje nadležni organ, odnosno organizacija;

mišljenje na odluku o imenovanju direktora, odnosno vršioca dužnosti direktora banke, dato od nadležnog organa, odnosno organizacije.

Odredbe stava 1. ovog člana primenjuju se i na registraciju štedionice, štedno-kreditne organizacije i štedno-kreditne zadruge.

Prijava delatnosti brokersko-dilerskog društva (ovlašćene banke) i kastodi banke u registracionoj prijavi osnivanja banke ili dopune delatnosti banke

Uz registracionu prijavu osnivanja banke koja obavlja i delatnost ovlašćene banke i/ili delatnost kastodi banke, pored dokumentacije iz čl. 36. i 37. ovoga zakona, prilaže se i:

prethodna saglasnost za obavljanje delatnosti ovlašćene i/ili kastodi banke izdata od ovlašćenog organa, odnosno organizacije;

dozvola za obavljanje delatnosti ovlašćene banke i/ili kastodi banke koju izdaje Komisija za hartije od vrednosti;

pravila poslovanja ovlašćene banke i/ili kastodi banke.

U cilju registracije delatnosti ovlašćene banke i/ili kastodi banke, banka podnosi registracionu prijavu dopune delatnosti sa dokumentacijom iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana.

Registraciona prijava osnivanja berze i brokersko dilerskog društva

Uz registracionu prijavu osnivanja berze, pored dokumentacije iz člana 35. ili člana 36. ovog zakona, prilaže se i rešenje Komisije za hartije od vrednosti o davanju dozvole za obavljanje delatnosti berze.

Uz registracionu prijavu osnivanja brokersko-dilerskog društva, pored dokumentacije iz člana 35. ili člana 36. ovog zakona, prilaže se i rešenje Komisije za hartije od vrednosti o davanju dozvole za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva.

Registraciona prijava osnivanja organizacija za osiguranje

Član 40.

Uz registracionu prijavu osnivanja akcionarskog društva za osiguranje ili društva za uzajamno osiguranje, pored dokumenatacije iz člana 36. ovog zakona, prilaže se i dozvola za rad društva koju izdaje nadležni organ.

Uz registracionu prijavu osnivanja agencije za poslove pružanja drugih usluga u osiguranju, pored dokumentacije iz člana 35. ili člana 36. ovog zakona, prilaže se i dozvola za rad te agencije koju izdaje nadležni organ.

Registraciona prijava osnivanja zadruge i zadružnog saveza

Član 41.

Uz registracionu prijavu osnivanja zadruge prilaže se:

dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša);

akt o osnivanju (odluka ili ugovor);

zapisnik sa osnivačke skupštine;

zadružna pravila;

izjava osnivača o tome da su obezbedili ulog u skladu sa aktom o osnivanju, ako ta izjava nije sadržana u tom aktu;

odluka o imenovanju direktora zadruge, ako nije imenovan aktom o osnivanju;

overen potpis zastupnika.

Uz registracionu prijavu osnivanja zadružnog saveza prilaže se:

ugovor o osnivanju zadružnog saveza;

odluka o imenovanju zastupnika;

overen potpis zastupnika.

Registraciona prijava osnivanja poslovnog udruženja

Uz registracionu prijavu osnivanja poslovnog udruženja prilaže se:

ugovor o osnivanju poslovnog udruženja, sa overenim potpisima osnivača;

izjava osnivača o tome da su obezbedili ulog u skladu sa ugovorom o osnivanju, ako ta izjava nije sadržana u tom ugovoru;

odluka o imenovanju zastupnika;

overen potpis zastupnika.

Uz registracionu prijavu osnivanja javnog preduzeća prilaže se:

akt nadležnog državnog organa, odnosno organa jedinice lokalne samouprave o osnivanju javnog preduzeća;

statut javnog preduzeća;

potvrda banke o uplati novčanog uloga na privremeni račun ili izjava osnivača o tome da je obezbedio novčani ulog u skladu sa aktom o osnivanju;

procena ovlašćenog procenjivača vrednosti nenovčanog uloga obezbeđenog u skladu sa aktom o osnivanju;

odluka o imenovanju zastupnika javnog preduzeća, ako zastupnik nije određen osnivačkim aktom;

overen potpis zastupnika;

propisane saglasnosti i druga dokumentacija u skladu sa zakonom kojim se uređuju uslovi i način obavljanja delatnosti od opšteg interesa.

Uz registracionu prijavu godišnjeg finansijskog izveštaja, koja sadrži i podatke o licu koje overava navedeni izveštaj, prilaže se godišnji finansijski izveštaj.

Registracionu prijavu iz stava 1. ovog člana podnose privredni subjekti upisani u Registar, u rokovima utvrđenim zakonom kojim se uređuje računovodstveno poslovanje.

Član 45.

Uz registracionu prijavu prokure od dokumentacije se prilaže:

odluka direktora o davanju prokure;

saglasnost nadležnog organa privrednog subjekta za davanje prokure;

overen potpis prokuriste.

Uz registracionu prijavu prestanka prokure prilaže se odluka o prestanku prokure.

Član 46.

Uz registracionu prijavu zabrane obavljanja delatnosti privrednog subjekta, nadležni organ koji je doneo odluku o zabrani prilaže overeni prepis izvršne odluke.

Član 47.

Uz registracionu prijavu podataka u vezi sa postupkom stečaja, ovlašćeni organ prilaže odgovarajuću odluku suda, odnosno drugi akt.

Član 48.

Uz registracionu prijavu drugih podataka određenih zakonom i njihovih promena, prilaže se dokumentacija kojom se utvrđuju ti podaci.

Registraciona prijava promene

naziva, sedišta i delatnosti privrednog subjekta

Član 49.

Uz registracionu prijavu promene naziva, sedišta ili delatnosti privrednog subjekta prilaže se odluka o promeni tih podataka, a kada se promena tih podataka vrši kod preduzetnika, podnosi se samo registraciona prijava.

Registraciona prijava promene zastupnika ili određivanja novih zastupnika

Uz registracionu prijavu promene zastupnika privrednog subjekta prilaže se:

odluka nadležnog organa o razrešenju dotadašnjeg zastupnika privrednog subjekta i odluka o imenovanju novog zastupnika;

overen potpis novog zastupnika.

Uz registracionu prijavu novog zastupnika prilaže se:

odluka nadležnog organa privrednog subjekta o imenovanju novog zastupnika;

overen potpis novog zastupnika.

Registraciona prijava promene obima ovlašćenja zastupnika

Član 51.

Uz registracionu prijavu promene obima ovlašćenja zastupnika privrednog subjekta, prilaže se odluka nadležnog organa privrednog subjekta o promeni obima ovlašćenja tog lica.

Registraciona prijava pristupanja novog člana,

odnosno prestanka članstva u privrednim drutvima

Član 52.

Uz registracionu prijavu pristupanja novog člana ortačkom društvu, komanditnom društvu i društvu sa ograničenom odgovornošću, prilažu se izmene i dopune ugovora o osnivanju.

Uz registracionu prijavu prestanka članskog odnosa u ortačkom društvu, komanditnom društvu i društvu sa ograničenom odgovornošću, prilažu se izmene i dopune ugovora o osnivanju.

Registraciona prijava povećanja osnovnog kapitala

društva sa ograničenom odgovornošću

Član 53.

Uz registracionu prijavu povećanja osnovnog kapitala društva sa ograničenom odgovornošću prilaže se:

odluka o povećanju osnovnog kapitala;

izmene ugovora o osnivanju društva i statuta društva, donete u skladu sa odlukom iz tačke 1) ovog člana;

potvrda banke o uplati novčanog uloga i/ili procena ovlašćenog procenjivača vrednosti unetog nenovčanog uloga.

Registraciona prijava smanjenja osnovnog kapitala

društva sa ograničenom odgovornošću

Član 54.

Uz registracionu prijavu smanjenja osnovnog kapitala društva s ograničenom odgovornošću prilaže se:

odluka o smanjenju osnovnog kapitala;

izmene osnivačkog akta, odnosno statuta društva, donete u skladu sa odlukom iz tačke 1) ovog člana;

dokaz o objavljivanju odluke o smanjenju osnovnog kapitala, sa pozivom poveriocima da prijave svoja potraživanja u skladu sa zakonom;

dokaz o isplati dospelih ili obezbeđenju nedospelih potraživanja koja su poverioci prijavili u propisanom roku, odnosno potvrda nadležnog organa društva da poverioci nisu podneli zahteve u propisanom roku.

Registraciona prijava povećanja osnovnog kapitala akcionarskog društva

Član 55.

Uz registracionu prijavu odluke o povećanju osnovnog kapitala akcionarskog društva po osnovu novih uloga prilaže se:

odluka skupštine akcionara o povećanju osnovnog kapitala;

po potrebi, saglasnost akcionara one klase akcija čija se utvrđena prava menjaju povećanjem osnovnog kapitala;

potvrda banke da je nominalna vrednost svih ranije upisanih akcija u celini uplaćena;

izveštaj ovlašćenog procenjivača o proceni uloga u stvarima i pravima.

Uz registracionu prijavu povećanja osnovnog kapitala nastalog sprovođenjem odluke iz stava 1. ovog člana prilažu se:

dokaz o objavljivanju i sadržina javnog poziva za upis i uplatu akcija (prospekt), sa odobrenjem prospekta od strane nadležnog saveznog organa;

izveštaj banke o upisanim i uplaćenim akcijama;

saglasnost nadležnog organa za sticanje značajnog ili većinskog učešća kapitala u kapitalu društva.

Uz registracionu prijavu odluke o uslovnom povećanju osnovnog kapitala akcionarskog društva prilaže se:

odluka skupštine o uslovnom povećanju kapitala;

dokaz o veličini osnovnog kapitala društva koji postoji u vreme donošenja te odluke.

Uz registracionu prijavu ukupnog iznosa za koji su izdate akcije u prethodnoj poslovnoj godini po osnovu odluke o uslovnom povećanju kapitala prilaže se:

izveštaj banke o upisanim i uplaćenim akcijama;

izjava direktora da su akcije izdate za namene određene u toj odluci.

Uz registracionu prijavu odluke o povećanju osnovnog kapitala akcionarskog društva po osnovu ovlašćenog kapitala prilaže se:

odluka skupštine o povećanju osnovnog kapitala;

dokaz o iznosu osnovnog kapitala koji je postojao u vreme davanja ovlašćenja.

Uz registracionu prijavu povećanja osnovnog kapitala nastalog sprovođenjem odluke iz stava 5. ovog člana prilaže se:

potvrda banke o upisanim i uplaćenim akcijama;

isprave iz stava 2. tač. 1. i 3. ovog člana – ako to proizlazi iz odluke o povećanju osnovnog kapitala.

Uz registracionu prijavu povećanja osnovnog kapitala akcionarskog društva iz rezervi akcionarskog društva (pretvaranjem rezervi i neraspoređene dobiti u osnovni kapital) prilažu se:

odluka skupštine akcionara o povećanju osnovnog kapitala;

bilans stanja na osnovu koga je doneta odluka o povećanju osnovnog kapitala, sa mišljenjem revizora;

godišnji obračun društva za proteklu poslovnu godinu;

potvrda uprave da od dana usvajanja bilansa do dana podnošenja prijave nije došlo do smanjenja imovine društva koje bi sprečavalo povećanje osnovnog kapitala, odnosno do povrede prava akcionara.

Uz registracionu prijavu odluke o izdavanju zamenljivih i participativnih obveznica prilaže se odluka skupštine o izdavanju tih obveznica.

Registraciona prijava smanjenja osnovnog kapitala akcionarskog društva

Član 56.

Uz registracionu prijavu odluke o smanjenju osnovnog kapitala akcionarskog društva prilaže se:

odluka skupštine akcionara o smanjenju osnovnog kapitala;

saglasnost akcionara one klase akcija čija se utvrđena prava menjaju

smanjenjem osnovnog kapitala.

Uz registracionu prijavu smanjenja osnovnog kapitala nastalog sprovođenjem odluke iz stava 1. ovog člana prilaže se:

dokaz o objavljivanju odluke o smanjenju osnovnog kapitala, sa pozivom poveriocima da prijave svoja potraživanja u skladu sa zakonom;

dokaz o isplati dospelih ili obezbeđenju nedospelih potraživanja, koja su poverioci prijavili u propisanom roku, odnosno potvrda nadležnog organa akcionarskog društva da poverioci nisu podneli takve zahteve u tom roku;

dokaz o pozivanju akcionara na podnošenje akcija radi spajanja ili promene nominalne vrednosti u skladu sa zakonom;

dokaz o izvršenom poništavanju akcija, odnosno oglašavanju akcija nevažećim.

Odredbe st.1.i 2. ovog člana primenjuju se i na registracionu prijavu odluke o pojednostavljenom smanjenju osnovnog kapitala akcionarskog društva, odnosno odluke o povlačenju akcija na teret osnovnog kapitala, kao i registracionu prijavu smanjenja osnovnog kapitala nastalog sprovođenjem tih odluka.

Registraciona prijava povezivanja privrednih subjekata

Član 57.

Uz registracionu prijavu sticanja značajnog ili većinskog učešća kapitala u akcionarskim društvima s javnim upisom akcija prilaže se:

ponuda za kupovinu ili razmenu akcija, objavljena u glasilu berze;

saglasnost nadležnog državnog organa za sticanje značajnog ili većinskog učešća kapitala, u skladu sa zakonom kojim se uređuju hartije od vrednosti;

potvrda banke o uplati novčanog iznosa kupljenih akcija.

Uz registracionu prijavu sticanja značajnog ili većinskog učešća kapitala u akcionarskim društvima bez javnog upisa akcija prilaže se dokumentacija iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana.

Uz registracionu prijavu uzajamnog sticanja kapitala u akcionarskom društvu ili društvu sa ograničenom odgovornišću prilaže se:

dokaz o nominalnom iznosu ukupnog kapitala i stečenih akcija ili udela u kapitalu akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću;

dokaz o nominalnom iznosu kapitala sticaoca i udela akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću u kapitalu sticaoca.

Uz registracionu prijavu prinudnog otkupa ili zamene akcija, odnosno udela, prilaže se:

odluka skupštine matičnog društva o otkupu ili zameni akcija, odnosno udela;

dokaz o nominalnom iznosu učešća matičnog društva u kapitalu zavisnog društva u visini od 90% i datum sticanja tog učešća.

Registraciona prijava spajanja preuzimanjem (pripajanjem)

Član 58.

Uz registracionu prijavu spajanja preuzimanjem (pripajanjem) jednog privrednog subjekta drugom privrednom subjektu prilaže se:

ugovor o pripajanju;

izveštaj ovlašćenog procenjivača o vrednosti imovine privrednih subjekata koji učestvuju u pripajanju, sa obrazloženjem predložene zamene akcija ili udela, osim ako sve akcije ili udeli zavisnog preduzeća pripadaju matičnom preduzeću;

saglasnosti skupština privrednih subjekata koja učestvuju u pripajanju na ugovor o pripajanju, kao i saglasnost akcionara one klase akcija čija se utvrđena prava pripajanjem privrednih subjekata menjaju;

dokaz o objavljivanju obaveštenja o pokretanju postupka za pripajanje u skladu sa zakonom;

dokazi o isplati ili obezbeđenju potraživanja poverilaca koji su zahtevali ispunjenje ili obezbeđenje svojih potraživanja u propisanom roku, odnosno potvrda nadležnog organa privrednih subjekata da poverioci nisu podneli ovakve zahteve u tom roku.

Ako u pripajanju učestvuje javno preduzeće, uz registracionu prijavu se, osim isprava iz stava 1. ovog člana, prilaže i saglasnost nadležnog organa na ugovor o pripajanju.

Ako se pripajanjem poveća osnovni kapital privrednog subjekta preuzimaoca, uz registracionu prijavu iz stava 1. ovog člana podnosi se i dokaz o visini ukupnog osnovnog kapitala.

Ako se 90% osnovnog kapitala zavisnog privrednog subjekta nalazi u svojini matičnog privrednog subjekta, uz registracionu prijavu se ne prilaže saglasnost skupštine zavisnog privrednog subjekta na ugovor o pripajanju, osim ako akcionari ili članovi zavisnog privrednog subjekta koji poseduju ili predstavljaju najmanje 10% osnovnog kapitala privrednog subjekta ne zahtevaju sazivanje skupštine radi donošenja odluke.

Registraciona prijava spajanja novim osnivanjem

Član 59.

Uz registracionu prijavu osnivanja novog privrednog subjekta, nastalog spajanjem postojećih privrednih subjekata, od dokumentacije se prilaže:

ugovor o spajanju;

saglasnost skupština privrednih subjekata, koji učestvuju u spajanju, na ugovor o spajanju;

dokaz o objavljivanju obaveštenja o pokretanju postupka za spajanje, u skladu sa zakonom;

dokazi o isplati ili obezbeđenju potraživanja poverilaca koji su zahtevali ispunjenje ili obezbeđenje svojih potraživanja u propisanom roku, odnosno potvrda nadležnog organa privrednih subjekata da poverioci nisu podneli takve zahteve u tom roku.

Ako u spajanju učestvuje javno preduzeće, uz registracionu prijavu se, osim isprava iz stava 1. ovog člana, prilaže i saglasnost nadležnog organa na ugovor o spajanju.

Na registracionu prijavu iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o registracionoj prijavi osnivanja odgovarajućeg oblika privrednog subjekta.

Registraciona prijava podele privrednog subjekta

Član 60.

Uz registracionu prijavu osnivanja novih privrednih subjekata, nastalih podelom postojećeg privrednog subjekta od dokumentacije prilaže se:

odluka skupštine o podeli privrednog subjekta;

razgraničenje sredstava, prava i obaveza postojećeg preduzeća između preduzeća nastalih deobom (deobni bilans).

Na registracionu prijavu iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o registracionoj prijavi osnivanja odgovarajućeg oblika privrednog subjekta.

Registraciona prijava statusne promene društvenog preduzeća

Član 61.

Uz registracionu prijavu statusne promene društvenog preduzeća (podela, podela izdvajanjem, i dr.), u skladu sa propisima kojima se uređuju pravni položaj privrednih subjekata i privatizacija , prilaže se:

akt na kome se zasniva statusna promena preduzeća (odluka nadležnog organa preduzeća, ugovor, akt nadležnog organa, i dr.);

dokaz o visini društvenog kapitala preduzeća;

dokaz da je društveni kapital podeljen u obračunske akcije, odnosno udele određene nominalne vrednosti;

statut preduzeća;

odluka o imenovanju zastupnika preduzeća ako se zastupnik menja;

overen potpis lica ovlašćenog za zastupanje ako se zastupnik menja;

druga dokumentacija u skladu sa zakonom.

Registraciona prijava promene vasništva društvenog,

Član 62.

Uz registracionu prijavu promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala, prilaže se:

akt o verifikaciji procene vrednosti kapitala preduzeća, koji izdaje organizacija nadležna za privatizaciju;

akt o promeni oblika preduzeća;

ugovor o prodaji društvenog, odnosno državnog kapitala;

potvrda nadležnog registra hartija od vrednosti;

statut društva;

odluka o imenovanju zastupnika društva;

overen potpis zastupnika;

druga dokumentacija u skladu sa zakonom.

Uz registracionu prijavu povećanja osnovnog kapitala u skladu sa obavezom iz ugovora o prodaji društvenog, odnosno državnog kapitala u postupku privatizacije prilaže se:

odluka skupštine preduzeća o povećanju osnovnog kapitala, doneta u

skladu sa ugovorom o prodaji društvenog, odnosno državnog kapitala;

dokaz o izvršenom povećanju osnovnog kapitala (potvrda banke o

izvršenoj uplati novčanog kapitala i/ili izveštaj o izvršenoj proceni uloga u stvarima).

Član 63.

Uz registracionu prijavu uplate upisanog novčanog dela osnovnog kapitala akcionarskog društva i društva s ograničenom odgovornošću, prilaže se potvrda banke o izvršenoj uplati.

Registraciona prijava promene oblika privrednog subjekta

Član 64.

Uz registracionu prijavu promene oblika privrednog subjekta prilaže se odluka njegovog ovlašćenog organa o promeni oblika.

Na registracionu prijavu iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o registracionoj prijavi osnivanja odgovarajućeg oblika privrednog subjekta.

Registraciona prijava drugih promena

Član 65.

Uz registracionu prijavu promena iz stava 1. ovog člana prilaže se dokumentacija kojom su, u skladu sa zakonom, izvršene te promene.

Pored registracije promene podataka iz člana 6. ovog zakona, u Registar se registruju i promene dokumentacije priložene uz registracionu prijavu osnivanja privrednog subjekta.

Rok za prijavu promena

Član 66.

Privredni subjekt je dužan da promene iz čl. 49.-65. ovog zakona prijavi Registru u roku od 15 dana od dana njihovog nastanka, ako posebnim zakonom kojim se uređuje osnivanje i rad privrednog subjekta nije utvrđen drugi rok.

Prevođenje u status neaktivnog subjekta

Član 67.

Privredni subjekt koji dve godine uzastopno ne podnese Registru godišnji finansijski izveštaj iz člana 44. ovog zakona, Registrator prevodi u status neaktivnog subjekta i obeležava ga oznakom «NEAKTIVAN».

Pod nazivom pod kojim je neaktivan subjekt registrovan u Registru može se registrovati drugi privredni subjekt.

Brisanje neaktivnog statusa

Član 68.

Privrednom subjektu, na zahtev ovlašćenog lica, briše se status neaktivnog subjekta ako:

plati naknadu predviđenu za registraciju osnivanja;

promeni naziv, u slučaju kada je drugi privredni subjekt

registrovan pod tim nazivom.

Član 69.

Tužbom za utvrđenje može se tražiti da se utvrdi da je registracija podatka o privrednom subjektu, uključujući i registraciju njegovog osnivanja, ništava, ako:

su u registracionoj prijavi navedeni neistiniti podaci;

je registracija izvršena na osnovu lažnog dokumenta, dokumenta izdatog u nezakonito sprovedenom postupku ili dokumenta sa neistinitim podacima;

postoje drugi zakonom predviđeni razlozi.

Tužbu iz stava 1. ovog člana može podneti lice koje ima pravni interes da se utvrdi ništavost registracije.

Tužba se podnosi sudu u roku od 30 dana od dana kada je podnosilac tužbe saznao za razloge ništavosti, ali se ne može podneti posle isteka roka od tri godine od dana izvršene registracije.

Po registracionoj prijavi lica iz stava 2. ovog člana, uz koju se dostavlja dokaz o pokretanju postupka za utvrđivanje ništavosti registracije, Registrator će bez odlaganja u Registar registrovati postojanje spora iz stava 1. ovog člana.

Kad je presudom utvrđena ništavost registracije, sud je dužan da je u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti dostavi Agenciji. Na osnovu te presude, Registrator briše ništavu registraciju iz Registra.

Ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije osnivanja, Registrator u Registar registruje ništavost registracije osnivanja i o tome, bez odlaganja, obaveštava privrednog subjekta i organ nadležan za pokretanje postupka likvidacije, odnosno postupka stečaja.

Član 70.

Ako je nad privrednim subjektom sproveden postupak likvidacije ili stečaja, organ koji je taj postupak sproveo, u roku od 15 dana od dana okončanja postupka, dostavlja Agenciji dokaz o tome, a Registrator po službenoj dužnosti sprovodi brisanje iz Registra.

Brisanje preduzetnika iz Registra

Član 71.

Brisanje preduzetnika iz Registra izvršiće se na osnovu:

registracione prijave podnete od strane preduzetnika;

registracione prijave podnete od strane naslednika ili zakonom ovlašćenog organa, u slučaju smrti preduzetnika, uz koju se podnosi izvod iz matične knjige umrlih.

Obezbeđenje dostupnosti brisanih podataka

i podataka o brisanim subjektima

Brisani podatak o privrednom subjektu ostaje evidentiran u Registru, sa naznakom: «PODATAK BRISAN», navođenjem osnova za brisanje i vremena brisanja.

Brisanje privrednog subjekta sprovodi se tako što se privredni subjekt u Registru prevodi u status brisanog subjekta i obeležava: oznakom «BRISAN», navođenjem osnova za brisanje i vremena brisanja. Svi do tada registrovani podaci o brisanom subjektu ostaju trajno evidentirani u Registru i dostupni zainteresovanim licima.

Član 73.

Zainteresovano lice može Registru podneti registracionu prijavu rezervacije određenog naziva.

Prijava sadrži ime i adresu fizičkog lica, odnosno naziv i sedište pravnog lica, u čiju se korist vrši rezervacija, naziv za koji se traži rezervacija i ime i adresu podnosioca prijave.

Uz prijavu se dostavlja dokaz o uplati naknade za rezervaciju naziva.

Član 74.

Ako Registrator utvrdi da naziv iz prijave nije rezervisan ili registrovan i da je uz prijavu dostavljen dokaz o uplati naknade za rezervaciju naziva, izvršiće rezervaciju naziva u korist podnosioca prijave i to na rok od 60 dana od dana podnošenja prijave i taj podatak uneti u Registar. Rezervacija naziva se može obnoviti pod istim uslovima, uz dostavu dokaza o ponovnoj uplati naknade za rezervaciju naziva u punom iznosu.

Ako nema uslova za rezervaciju naziva, Registrator o tome obaveštava podnosioca prijave, najkasnije narednog dana od dana podnošenja prijave.

U slučaju iz stava 2. ovog člana uplaćena naknada za rezervaciju naziva ne vraća se.

Potvrda o rezervaciji naziva

Član 75.

O rezervaciji naziva Registrator izdaje potvrdu najkasnije narednog dana od dana podnošenja prijave.

Član 76.

Rezervacija naziva se može preneti na drugo pravno ili fizičko lice dostavljanjem Registratoru obaveštenja o prenosu, koje sadrži ime i adresu, odnosno naziv i sedište lica na koga se vrši prenos.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, rok iz čl. 74. stav 1. ovog zakona ne teče iznova.

Član 77.

Za registraciju podataka u Registar i druge usluge koje pruža Agencija u postupku vođenja Registra, podnosilac registracione prijave, odnosno zainteresovano lice, plaća naknadu.

za registraciju društva sa ograničenom odgovornošću 3.000,00 dinara;

za registraciju akcionarskog društva 8.500,00 dinara;

za registraciju ostalih oblika obavljanja privrednih delatnosti iz čl. 3 ovog zakona 2.500,00 dinara;

za blagovremeno podnetu registracionu prijavu promene za preduzetnike 250,00 dinara po promeni, a najviše do 400,00 dinara ukupno po prijavi;

za blagovremeno podnetu registracionu prijavu promene za ostale privredne subjekte 1.300,00 dinara po promeni, a najviše do 2.000,00 dinara ukupno po prijavi;

za neblagovremeno podnetu registracionu prijavu promene za preduzetnike 2.400,00 dinara po promeni, a najviše do 3.500,00 dinara ukupno po prijavi;

za neblagovremeno podnetu registracionu prijavu promene za ostale privredne subjekte 4.200,00 dinara po promeni, a najviše do 8.000,00 dinara ukupno po prijavi;

za registraciju promene statusa, odnosno oblika organizovanja 4.250,00 dinara;

za rezervaciju naziva 1.300,00 dinara;

za brisanje privrednog subjekta iz Registra 350,00 dinara;

za registrovanje godišnjih finansijskih izveštaja za preduzetnike 260,00 dinara;

za registrovanje godišnjih finansijskih izveštaja za ostale privredne subjekte 720,00 dinara;

za izdavanje izvoda iz Registra 1.300,00 dinara;

za izdavanje potvrde o tome da određeni subjekt nije registrovan u Registru 600,00 dinara;

za dostavljanje kopije bilo kojeg dokumenta iz Registra 42,00 dinara po stranici.

Visinu naknade za registraciju i usluge iz stava 2. ovog člana kao i visinu naknade za druge usluge koje pruža Agencija, utvrđuje Vlada Republike Srbije na predlog Agencije.

Član 78.

Privredni prestup

Član 79.

Ukoliko privredni subjekt iz člana 4. tač. 2) – 7) ovog zakona propusti da blagovremeno registruje promene podataka, koje po ovom zakonu obavezno registruje, kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu do 200.000,00 dinara.

Novčanom kaznom u iznosu do 70.000,00 dinara kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u privrednom subjektu iz stava 1. ovog člana.

Prekršaj

Član 80.

Svaki preduzetnik koji obavlja delatnost pod nazivom koji je drugačiji od njegovog vlastitog imena i Registru ne prijavi taj naziv, u skladu sa obavezom iz člana 32. stava 2. ovog zakona, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu do 80.000,00 dinara.

Prelazne odredbe

Privredni subjekti za koje je posebnim zakonom propisano da svojstvo pravnog lica stiču upisom u sudski registar – od dana stupanja na snagu ovog zakona svojstvo pravnog lica stiču upisom u Registar, osim u slučaju iz člana 83. ovog zakona.

Privredni subjekti iz člana 4. ovog zakona koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona upisani u odgovarajući registar, dužni su da na propisanom obrascu podnesu Registru registracionu prijavu za prevođenje u Registar, najkasnije do 15. juna 2005.godine.

Privredni subjekti koji podnose registracionu prijavu promene podataka pre isteka roka iz stava 1. ovog člana, dužni su da prethodno podnesu i registracionu prijavu iz stava 1. ovog člana.

Član 83.

Postupci registracije privrednih subjekata iz člana 4. ovog zakona, započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po propisima po kojima su započeti.

Privredni subjekti iz stava 1. ovog člana dužni su da najkasnije u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o upisu u odgovarajući registar, podnesu Registru registracionu prijavu za prevođenje u Registar.

Član 84.

Za registracionu prijavu iz čl. 82 i 83. ovog zakona ne plaća se naknada za registraciju.

Ako privredni subjekti ne postupe u skladu sa čl. 82 i 83. ovog zakona, Registrator ih prevodi u neaktivan status, u skladu sa ovim zakonom.

Trgovinski sudovi su dužni da najkasnije do 15. marta 2005. godine, po dinamici koju utvrde sa Agencijom, dostave Agenciji svoju dokumentaciju o privrednim subjektima, i to: elektronsku bazu podataka, registarske uloške, zbirke isprava, kontrolnik brojeva registarskih uložaka i zbirki isprava i kartone pregleda upisa.

Nadležni organi lokalne samouprave, koji vode registre privatnih preduzetnika dužni su da najkasnije do 15. marta 2005. godine, Agenciji dostave svoju evidenciju registrovanih preduzetnika.

Do 01. novembra 2005. godine rok za donošenje zaključaka i rešenja iz čl. 24 i 25. ovog zakona je 10 dana od dana podnošenja registracione prijave.

Obaveza registracije godišnjih finansijskih izveštaja po odredbama ovog zakona počinje od 01. januara 2006. godine.

Zakon o postupku za upis u sudski registar («Službeni list SRJ», broj 80/94) i Uredba o upisu u sudski registar («Službeni list SRJ», br.1/97, 5/97, 13/02) ne primenjuju se od 31.decembra 2004. godine na registraciju privrednih subjekata.

Odredbe Zakona o privatnim preduzetnicima («Službeni glasnik SRS» br.54/89 i 9/90 i Službeni glasnik RS br. 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93, 67/93; 48/94, 53/95 i 35/02) koje se odnose na upis preduzetnika u odgovarajući registar prestaju da važe 01.marta 2005. godine.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje nadležnost trgovinskih sudova za upis i vođenje registra privrednih subjekata.

Ovaj zakon stupa na snagu 31.decembra 2004. godine, osim odredaba koje se odnose na registraciju preduzetnika, koje stupaju na snagu 01.marta 2005.

USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 71., kao i čl. 72. stav 1. tačka 9. Ustava Republike Srbije kojom je, između ostalog, predviđeno da Republika Srbija, uređuje i obezbeđuje osnovne ciljeve i pravce privrednog, naučnog, tehnološkog razvoja, kao i politiku i mere za usmeravanje i podsticanje razvoja.

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

U uslovima tranzicije i restrukturiranja privrede i društva u celini, privredni razvoj Republike Srbije zasniva se na afirmaciji tržišne ekonomije utemeljene na privatnom vlasništvu i liberalizaciji unutrašnjih ekonomskih tokova. Prioriteti takve ekonomske politike su stvaranje stimulativnijeg ambijenta za osnivanje i razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, kao i za direktne strane investicije.

Unapređenje pravnog okvira za razvoj privrede uopšte preduslov je za poboljšanje ambijenta u kome se razvija sektor malih i srednjih preduzeća. Propisi koji regulišu osnivanje privrednih subjekata i vođenje evidencije o istima, predstavljaju bitan deo tog pravnog okvira.

Trenutno, osnivanje privrednih subjekata i vođenje evidencije o istima reguliše više zakonskih i podzakonskih akata, između ostalog Zakon o postupku za upis u sudski registar (“Službeni list SRJ” br.80/94) i Uredba o upisu u sudski registar (“Službeni list SRJ” br.1/97, 5/97, 13/02)

Postojeći sistem registracije je u brojnim analizama ocenjen kao nestimulativan za razvoj privrede i njegova izmena je identifikovana kao jedan od prioriteta regulatorne reforme. Taj problem je uočen u brojnim relevantnim studijama: “Savezna Republika Jugoslavija: Ekonomska evaluacija”, OECD, decembar 2002.god.; “Deregulacija i poboljšanje poslovne klime”, Ekonomski Institut i GTZ, septembar 2002.god.; “Novi potsticaji za investicije u Srbiji”, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, FACTIS, GTZ septembar 2002.god.; “Savezna Republika Jugoslavija studija o strategiji države 2002-2006”, Evropska komisija, Generalna direkcija za spoljne odnose, Septembar 2002. (“Strategija Evropske komisije”); “Poboljšanje regulatornog i administrativnog okruženja za razvoj privatnog sektora u Srbiji”, Scott Jacobs, jun 2002.god.; “Savezna Republika Jugoslavija: Pravna i pravosudna dijagnostika”, Svetska banka, april 2002.god.; “Privredna, pravna i institucionalna reforma: Status, strategije i mogućnosti”, USAID, jul 2001.god.

Nedostaci postojećeg sistema registracije su:

razuđenost institucija koje vrše registraciju privrednih subjekata, kao i baza podataka koje te institucije vode. Registraciju vrše dve vrste institucija i to: 17 trgovinskih sudova koji registruju preduzeća i druge subjekte upisa i 161 opština koje registruju preduzetnike;

neekonomičnost, s obzirom da u privrednim sudovima na registraciji radi ukupno 108 zaposlenih, od toga 25 sudija, a u opštinama: min. 160 zaposlenih;

neažurnost registara, u smislu neblagovremenog unosa promena podataka o subjektima upisa, bitnih za pravni promet;

meritornost u odlučivanju, zbog čega dolazi do neujednačenosti prakse postojećih registara, što stvara pravnu nesigurnost za subjekte upisa;

dugo trajanje postupka registracije, zbog komplikovanosti procedure i nepostojanja obavezujućih rokova za postupanje po prijavama.

Osim iznetog, postoji veliki broj paralelnih baza podataka o privrednim subjektima, koje vode: Republički zavod za statistiku (matični brojevi), Republička uprava javnih prihoda (PIB broj), Carina (carinski broj) i Narodna banka/Centar za bonitet (finansijski izveštaji).

OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Osnovne odredbe – terminologija, načela registracije, subjekti registracije i predmet registracije (čl. 1.-5.)

Ovim članovima propisuju se, osnovni pojmovi (registrator, registraciona prijava, registracija, izvod, zainteresovano lice i dr.), načela registracije (javnosti, istinitosti i savesnosti, samostalnosti u rešavanju, efikasnosti, dostupnosti, ekonomičnosti i dr.), subjekti registracije (preduzetnici, privredni subjekti iz Zakona o preduzećima, privredni subjekti čija je registracija propisana posebnim zakonima) i predmet registracije (osnivanje, prestanak subjekta registracije, statusne promene i promene oblika organizovanja, podaci u vezi sa stečajem i likvidacijom).

Prema odredbama ovog zakona, registracija fizičkih i pravnih lica, koja obavljaju privrednu delatnost, obavlja se na jednom mestu, pa je u tom smislu Registar jedinstvena, centralizovana baza podataka, kakvu do sada nismo imali u našem pravnom sistemu. Jedinstveni registar privrednih subjekata je konzistentan sa preporučenom evropskom praksom. U izveštaju Evropske Komisije ističe se da «zemlje sa većim brojem registara ne mogu da budu primer najbolje prakse i da ne reflektuju u potpunosti preporuke Prve evropske direktive».

Uspostavljanjem jedinstvenog Registra ujednačava se praksa registracije na celoj teritoriji Republike Srbije, nasuprot postojeće sudske prakse koja se po pitanjima upisa u sudski registar, razlikuje od suda do suda, pa čak i od sudije do sudije u istom sudu.

2. Registar i Registrator (čl. 6.-14.)

U članu 6. propisani su podaci koji se registruju i koji su definisani u skladu sa preporukama evropskih direktiva. Registruje se veći broj podataka nego do sada, što je u interesu trećih lica, državnih organa, a pre svega subjekata registaracije. Takođe, propisuje se dostupnost javnosti svih relevantnih podataka o subjektima registracije, obzirom da su ti podaci, putem internet strane Registra, dostupni svima.

Ovaj zakon između ostalog, predviđa registrovanje osnovne delatnosti subjekta registracije, kao i elektronske adrese i veb sajta subjekta registracije, ukoliko ih ima, pa će ovakav način registracije predstavljati i svojevrsnu besplatnu reklamu za privredne subjekte.

Prva Evropska direktiva nalaže zemljama članicama da preduzeća moraju da obezbede javnost sledećih dokumenata: osnivačkog akta, statuta, aneksa ovih dokumenata i godišnjih finansijskih izveštaja, kao i javnost podataka o imenovanju, roku imenovanja i imenima zastupnika i visini upisanog kapitala. Takođe, sva dokumenta privredni subjekti moraju učiniti javnim i čuvati u posebnim fajlovima ili će biti uneta u registar. Kopije svih dokumenata ili delovi dokumenata moraju biti dostupni na zahtev trećih lica, u pismenoj formi i po ceni koja ne prelazi administrativne troškove. U tom smislu član 7. ovog zakona predviđa da sastavni deo Registra predstavlja i dokumentacija na osnovu koje se vrši registracija, čime se obezbeđuje njena dostupnost javnosti i harmonizacija sa evropskom praksom.

S obzirom na stanje postojećih registara, kao i vreme i troškove potrebne za prevođenje postojeće dokumentacije u elektronsku formu, predviđeno je da sva dokumentacija, do njenog prevođenja u elektronsku formu, predstavlja sastavni deo Registra.

Članom 8. ovog zakona je predviđeno da Registar vodi Agencija za privredne registre. Ovo rešenje je u skladu i sa Prvom Evropskom direktivom, koja nalaže da svaka zemlja članica osnuje centralni registar, privredni registar ili registar privrednih subjekata. Dosadašnji sistem registracije se pokazao kao: neažuran (od 250.000 registrovanih preduzeća samo blizu 90.000 je aktivno, a podaci iz registara nisu usklađeni sa realnim stanjem), nepotpun (ne sadrži sve podatke tražene Prvom Evropskom direktivom), netransparentan (ne obezbeđuje javnost registrovanih podataka i dokumentacije na osnovu koje je izvršena registracija), razuđen (svaki trgovinski sud vodi zaseban Registar, pa se pod jednim imenom može registrovati bar 15 različitih preduzeća u onoliko regiona koliko ima sudova).

Predloženo rešenje da Registar vodi Agencija za privredne registre je u skladu sa najboljom evropskom praksom. Preporuke EU su da registracija privrednih subjekata bude administrativna funkcija, a ne način pravne kontrole nad privatnim sektorom, pogotovo ne pre otpočinjanja poslovanja. Kontrola poslovanja privrednih subjekata treba da se vrši drugim instrumentima (redovnim inspekcijskim nadzorom, obezbeđenjem poštovanja ugovora, efikasnim stečajnim postupkom, kroz efikasan rad pravosudnih organa itd.).

Dosadašnji sistem registracije u sudovima funkcioniše kao sistem regulacije i kontrole koji odgovara karakteristikama i potrebama komandne privrede, pre nego tržišnoj ekonomiji kojoj je primereniji administrativni sistem registracije sa ciljem stvaranja centralne javne baze podataka privrednih subjekata.

Trenutno je malom broju zemalja nadležnost za registraciju privrednih subjekata poverena sudovima: uglavnom u afričkim zemljama francuskog govornog područja, zemljama u tranziciji, a od zemalja Evropske Unije u Austriji, Nemačkoj i Francuskoj. Od 90 zemalja obuhvaćenih studijom Svetske banke «Doing Business» registraciju u sudovima zadržalo je samo 31% zemalja, dok je u 74% zemalja registracija administrativna funkcija. Nemačka i Francuska nisu dobar primer evropske prakse gde je registracija u nadležnosti sudova, već skandinavske zemlje, Irska, Italija, gde je registracija u nadležnosti profesionalnih administrativnih tela.

Treba napomenuti, da se u zemljama koje su zadržale registraciju u sudovima svi privredni subjekti, koji su obuhvaćeni ovim zakonom, ne registruju se u sudovima, već samo društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarska društva.

Iskustva pokazuju da je u zemljama koje su registraciju izmestile iz nadležnosti sudova u profesionalne organizacije, došlo do značajnog porasta efikasnosti registracije (npr. u Italiji koja je u drugoj polovini 1990-ih sprovela ovu reformu).

Registracija, prelaženjem u administrativnu funkciju, znatno se pojednostavljuje i ubrzava, čime se smanjuju barijere legalnog ulaska na tržište, pa samim tim i siva ekonomija i korupcija.

Radi obezbeđenja visokog nivoa usluga koje pruža Registar i efikasnog funkcionisanja ove značajne baze podataka, predviđeno je da u okviru Agencije, Registrom rukovodi jedno lice- Registrator, sa tačno definisanim ovlašćenjima i obavezama.

Članovima 10.-13. ovog zakona, uređen je način komunikacije Registra sa strankama, drugim registrima i državnim organima i organizacijama. U tom smislu, predviđena je mogućnost kako elektronskog pristupa, tako i neposredan uvid u Registar.

Imajući u vidu značaj precizne evidencije, ovaj zakon propisuje obavezu Registratora i Agencije da koordiniraju svoj rad sa državnim organima i organizacijama, u cilju stvaranja uslova za izdavanje jedinstvenog identifikacionog broja za subjekte registracije.

3. Postupak registracije (čl. 15.-31.)

U članovima 15.-31. propisuje se postupak registracije, od njegovog pokretanja do okončanja, zaključno sa objavljivanjem registrovanih podataka na internet strani Agencije. Pored klasičnog načina podnošenja registracione prijave, preko organizacione jedinice Agencije (predaja na šalteru) i poštom, predviđena je i mogućnost podnošenja registracione prijave elektronskim putem, kao i dalja elektronska komunikacija između Registra i podnosioca prijave.

U cilju pojednostavljenja i ubrzanja registracije ovaj zakon decidno navodi uslove za registraciju, koji predstavljaju granice ispitivanja registracione prijave. Registrator nije ovlašćen da ispituje tačnost podataka i verodostojnost dokumenata dostavljenih uz registracionu prijavu. Ovo je neophodno, jer bi u suprotnom postupak bilo nemoguće vremenski ograničiti, a kontrolna funkcija ragistracije ne bi bila eliminisana. Dosadašnjim sistemom registracije i pored izrazite kontrolne funkcije suda, nisu izbegnuti ni netačni, ni nezakoniti upisi, a ni zloupotrebe od strane upisanih subjekata.

Trećim licima je ovim zakonom (u članu 67.) stavljena na raspolaganje mogućnost da vode postupak za utvrđenje ništavosti registracije određenog podatka, čime mogu zaštititi svoje interese povređene konkretnom registracijom.

Takođe, predviđeno je krivično delo prijave neistinitih podataka i dostavljanja lažnih ili preinačenih dokumenata, a intencija je da se preduprede zloupotrebe.

Po registracionoj prijavi može se odlučiti zaključkom o odbacivanju, zbog neispunjenosti uslova iz člana 22. ovog zakona, ili rešenjem kojim se zahtev iz registracione prijave usvaja. Kako bi se prevazišao postojeći problem zaštite stranaka, ovaj zakon uvodi značajnu novinu time što predviđa da, ukoliko Registrator u roku od 5 dana od dana podnošenja registracione prijave ne odluči po zahtevu, smatraće se da je zahtev iz registracione prijave usvojen, a Registrator je dužan da traženu registraciju sprovede u Registar.

Protiv zaključaka kojim se registraciona prijava odbacuje može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove privrede i privatizacije. Vođenje upravnog spora je predviđeno samo u slučaju ako je žalba odbijena, a tražena registracija ima konstitutivno dejstvo. Na ovaj način sudu je data prava uloga u postupku registracije, odnosno od momenta kada je neophodno tumačenje materijalno pravnih propisa i kada odlučuje o tome da li je nadležan za postupanje u predmetu (Da li tražena registracija ima konstitutivno dejstvo?) Na ovaj način izbegnuto je nepotrebno opterećivanje suda i maksimalno ubrzanje postupka.

Član 31. propisuje da se registrovani podaci objavljuju na internet strani Registra, a čl.10. stav 1. tač. 4. obavezu Registratora da ih blagovremeno objavljuje i da obezbedi tehničku dostupnost internet strane u prostorijama Agencije. To praktično znači da će Agencija obezbediti tehnička sredstva i prostor, a Registrator će se starati da svako lice može, ukoliko to želi, u prostorijama Agencije na monitoru izvrši uvid u internet stranu registra i na taj način se informiše o svim objavljenim podacima. Uvid će se moći, neprekidno, vršiti i putem interneta, sa svakog individualnog računara. Ovakvim načinom oglašavanje postaje praktično besplatna i dostupnija svim zainteresovanim licima.

Kao novina uvodi se i uređuje postupak elektronske registracije. Komunikacija u postupku registracije putem interneta je preduslov za brzu, jednostavnu i jeftinu registraciju. Agencija će ovu novinu primenjivati u meri u koju joj to bude dozvoljavalo okruženje (npr. izrada odluka i saglasnosti neophodnih za registraciju, u elektronskoj formi).

4. Registracione prijave (čl. 32.-66.)

U članovima 32.-66. propisuje se sadržina registracione prijave, u zavisnosti od vrste podatka čija se registracije traži i dokumenta koje je neophodno priložiti uz registracionu prijavu. U postupku registracije ispituje se samo ispunjenost formalnih uslova za postupanje po registracionoj prijavi.

S obzirom, da se čl. 22. i 23. propisuje, da Registrator ne može da odbije registraciju, ukoliko su u registracionoj prijavi sadržani svi podaci i dokumenta predviđeni ovim zakonom, bilo je neophodno nedvosmisleno propisati dokumentaciju neophodnu za registraciju konkretnog podatka. Definisanje dokumentacije izvršeno je u skladu sa važećim propisima materijalno pravnog karaktera (Zakon o preduzećima, Zakon o privatnim preduzetnicima, Zakon o bankama itd.) Prilikom izrade ovog zakona imala se u vidu moguća potreba za naknadnim usklađivanjem pojedinih članova ovog dela zakona, sa eventualnim izmenama pomenutih materijalno pravnih odredbi, ali je zauzet stav da značaj unošenja tih normi u ovaj zakon donosi daleko više koristi, nego što pomenuti problem može da šteti.Ovim rešenjem otklanja se potreba, da Registrator u postupku registracije tumači propise, čime bi njegova funkcija iz administrativne mogla prerasti u kontrolnu, a što je slučaj sa važećim sistemom registracije i zbog čega se i vrši njegovo reformisanje.

Članovima 32. do 43. ovog zakona propisuje se dokumentacija koja se dostavlja uz registracionu prijavu osnivanja različitih oblika organizovanja privrednih subjekata. Članovima 44. do 48. propisuje se dokumentacija koja se prilaže uz registracionu prijavu određenih podataka (godišnjih finansijskih izveštaja, prokure, zabrane obavljanja delatnosti, stečajnog postupka i drugih podtaka određenih ovim zakonom), a članovima 49. do 65. dokumentacija koja se prilaže uz registracionu prijavu promena podataka registrovanih u Registar (promene firme, sedišta, zastupnika, povećanje i smanjenje osnovnog kapitala, promene članstva, spajanja, preuzimanja, podele, promene oblika). Članom 66. određeno je da se svaka promena registrovanih podataka i/ili dokumenata mora prijaviti Registru u roku od 15 dana od dana njihovog nastanka.

5. Statusi privrednog subjekata u Registru (čl. 67.-72.)

Članovi 67. do 72. ovog zakona, pored do sada poznatog statusa privrednog subjekta u Registru, koji se može nazvati «aktivan status», uvode još dva statusa registrovanih privrednih subjekata: «status neaktivan» i «status brisan».

Status «NEAKTIVAN» se uvodi radi ažuriranja i preglednosti Registra. U ovaj status prevode se:

subjekti registracije koji dve godine uzastopno ne registruju godišnji finansijski izveštaj;

postojeći privredni subjekti koji u zakonskom roku Registru ne podnesu zahtev za registraciju.

Na ovaj način postići će se ažurnost novog Registra. Sadašnji registri su opterećeni velikim procentom neaktivnih privrednih subjekata, upravo iz razloga što ne postoji modus njihovog izdvajanja u posebnu kategoriju, već je moguće samo njihovo brisanje iz registara. S obzirom da se privredni subjekti mogu brisati samo na osnovu akata donetih u zakonom predviđenim postupcima (stečaj, likvidacija), bilo je neophodno predvideti status koji ne menja pravni položaj registrovanog privrednog subjekta, već samo tehnički olakšava vođenje registra.

Status «BRISAN» definisan je radi uvođenja obaveze čuvanja brisanih podataka i podataka o brisanim subjektima, kao i obezbeđenja dostupnosti tih podataka zainteresovanim licima.

Rezervacija naziva (čl. 73.-76.)

Ovaj zakon uvodi mogućnost rezervacije naziva na rok od šezdeset dana. Ova novina je uneta kako bi se izbegla mogućnost da se do podnošenja registracione prijave, pod istim nazivom registruje drugi privredni subjekt. U praksi se to često dešavalo, pa su osnivači, koji su prethodno uredno izvršili proveru da pod istim nazivom nije registrovan drugi privredni subjekt, morali naknadno da vrše izmenu kompletne osnivačke dokumentacije.

7. Naknada za registraciju (čl. 77.)

Visinu naknade određuje Vlada Republike Srbije, a u granicama limita koje propisuje. Limiti su određeni u visini koja treba da obezbedi samofinansiranje registra, s jedne, i minimalnu cenu za korisnike usluga registra, s druge strane.

8. Kaznene odredbe (čl. 78.-80.)

Ovaj zakon uvodi krivično delo: Krivično delo prijave neistinitih podataka i dostavljanje lažnih ili preinačenih dokumenata. Propisivanje navedenog krivičnog dela, baš ovim zakonom je neophodno, kako bi se eventualnim počiniocima skrenula pažnja na konsekvence zloupotreba. Ceo novi sistem registracije podrazumeva oštro sankcionisanje zloupotreba sistema registracije, što je u skladu sa savremenim sistemima registracije koji su administrativne, a ne kontrolne prirode.

Takođe, propisuju se privredni prestup i prekršaj, kojima se sankcioniše neblagovremeno podnošenje registracionih prijava, a u cilju stvaranja ažurne baze podataka, od koristi svim zainteresovanim licima.

9. Prelazne i završne odredbe (čl. 81.-90.)

Ovaj zakon stupa na snagu 31. decembra 2004. godine, osim odredbi koje se odnose na registraciju preduzetnika, koje stupaju na snagu 1. marta 2005. godine.

U cilju pravljenja ažurne baze podataka, privredni subjekti koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona upisani u odgovarajući registar, dužni su da na propisanom obrascu podnesu Registru registracionu prijavu za prevođenje u Registar, najkasnije do 15. juna 2005. godine. Takođe, s obzirom da će se postupci registracije podataka o privrednim subjektima, kao i osnivanja privrednih subjekata, započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončati po propisima po kojima su započeti, ti subjekti biće dužni da najkasnije u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o upisu u odgovarajući registar, podnesu Registru registracionu prijavu za prevođenje u Registar. Za registracionu prijavu prevođenja u Registar se neće plaćati naknada. Ukoliko privredni subjekti ne podnesu registracionu prijavu za prevođenje u Registar u propisanim rokovima, Registrator će ih prevesti u neaktivan status, u skladu sa ovim zakonom.

U cilju što bržeg i efikasnijeg prelaska na novi sistem registracije, trgovinski sudovi i organi lokalne samouprave će, po dinamici koju utvrde sa Agencijom, u roku propisanom ovim zakonom, dostaviti Agenciji svu dokumentaciju kao i bazu podataka o privrednim subjektima.

S obzirom da će se prve godine poslovanja Registra, pored novih registracija, vršiti i unos postojećih privrednih subjekata u bazu podataka, rok za donošenje zaključaka i rešenja po ovom zakonu je privremeno, do 01. novembra 2005. godine, produžen na 10 dana od dana podnošenja registracione prijave.

Registar će započeti sa registracijom godišnjih finansijskih izveštaja od 01. januara 2006.godine.

Prilikom određivanja navedenih rokova vodilo se računa o realnim mogućnostima i pravilnom redosledu faza u kojima će otpočeti registracija u skladu sa ovim zakonom.

Ovaj zakon predviđa da Zakon o postupku za upis u sudski registar («Službeni list SRJ», broj 80/94) i Uredba o upisu u sudski registar («Službeni list SRJ», broj 1/97, 5/97, 13/2002) prestaju da važe 31. decembra 2004. godine, u delu koji se odnosi na registraciju privrednih subjekata. Odredbe Zakona o privatnim preduzetnicima («Službeni glasnik SRS», br. 54/89 i 9/90 i «Službeni glasnik RS» br. 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93, 67/93; 48/94, 53/95 i 35/02) koje se odnose na upis preduzetnika u odgovarajući registar prestaju da važe 1. mart 2005. godine.

PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna sredstva iz budžeta.

Za uspostavljanje i prva tri meseca operativnih troškova Registra privrednih subjekata, obezbeđena su sredstva iz donacije Kraljevine Švedske u iznosu od 13.000.000 SEK (trinaest miliona švedskih kruna) kojima će administrirati Svetska banka (donacija TF 072718). Navedena donacija je predviđena Zakonom o budžetu Republike Srbije («Službeni glasnik RS» broj 33/04), razdeo 15-Ministarstvo privrede, ekonomska klasifikacija 621- nabavka domaće finansijske imovine u iznosu od 100.000.000,00 dinara.

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

U skladu sa članom 157. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, kako bi se sprečile štetne posledice koje bi odlaganje donošenja ovog zakona imalo, obzirom da je rok korišćenja sredstva iz donacije Kraljevine Švedske vremenski ograničen najkasnije do dana 31. avgusta 2004.godine.

Ostavite komentar