Završna reč predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice na razgovorima u Beču 10. marta
(stenogramska beleška )
Poštovani gospodine Ahtisari,
Koristim ovu priliku da iznesem stav Srbije. Povodom jednog završenog kruga pregovora, reći ću vam uglavnom stvari koje su se mogle čuti danas, ali postoji potreba da to još jednom ponovim. Dakle, stav Srbije ostaje nepromenjen kada je reč o predlogu koji je poslužio kao osnova za pregovore u Beču od 21. februara do 2. marta, a koji nam je zatim u nešto izmenjenom obliku predočen nekoliko dana kasnije, i osnov je za današnje pregovore.
Taj predlog je za Srbiju neprihvatljiv u svim onim svojim elementima u kojima se dovodi u pitanje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, samim tim krši Povelja Ujedinjenih nacija, krši Rezolucija 1244 i naravno Ustav Republike Srbije. U svim tim elementima, bilo da se radi o načelu u uvodnim delovima, bilo da se radi o pojedinim aneksima, ili nisu konkretnih tehničkih rešenja, taj predlog je za Srbiju neprihvatljiv i to je stav koji želim još jednom da ponovim. Završava se još jedna krug razgovora i nema razloga da bežimo od istine. Taj krug razgovora koji je okončan danas nije doneo rezultate. Izostalo je jednostavno kompromisno rešenje, a možda je i prilika ako smo zaboravili da se svi podsetimo, da je u vodećim principima Kontakt grupe bilo predviđeno da se rešenje mora zasnivati na kompromisu. Kompromisa nema ni kada je reč o statusno neutralnim pitanjima, takozvanim tehničkim pitanjima, ni kada je reč o samom statusu. Kompromis je izostao. Možda to nekoga neće ni iznenaditi, a pogotovu nas koji smo imali prilike da 24. jula u Beču čujem iz Vaših usta (obraća se Ahtisariju) kako ono za čime Vi tragate jeste rešenje, a ne kompromis. Kasnije ste to u više navrata ponovili hoteći da kažete zapravo, da postoji jedna vrsta Vašeg animoziteta prema kompromisu.
Dakle, došli smo do nečega, do jednog dokumeta koji posle pregovora, ili nečega što je trebalo da budu pregovori, ili nečega što je trebalo da ostavi utisak da su pregovori, nije zasnovan na kompromisu i nije teško uočiti da, kao što je rečeno u izlaganjima srpske delegacije, on ima dve mane, i to dve krupne značajne suštinske mane. On nije delo, nije proizašao iz razgovora dve strane, već izražava interes jedne strane. On izražava interes Kosovske delegacije, odnosno Prištine. Svi mi koji smo slušali danas i prisustvovali ovim razgovorima mogli smo to lepo da uočimo.
Dakle, nije ovaj dokument koji smo danas imali pred sobom delo i rezultat razgovora dve strane, već od izražava interes samo jedne strane. Samim tim predlog ne ispunjava formalne uslove, kao što je istaknuto u istupanjima članova srpske delegacije, ne ispunjava formalne uslove da se pojavi pred Savetom bezbednosti. Pored toga što ne ispunjava formalni uslov da se nađe pred Savetom bezbednosti, ovaj predlog ne ispunjava ni suštinske uslove, iz jednostavnog razloga zato što se kosi sa Poveljom Ujedinjenih nacija, ili drugačije rečeno, svetskim ustavom. Povelja Ujedinjenih nacija je svetski ustav.
U osnovi tog ustava se nalazi princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta postojećih država. To je temelj tog svetskog ustava na isti način na koji su integritet svakog pojedinca i njegova prava temelj ustava pojedinačnih država. Za svetski ustav je pravilo prvo i poslednje, alfa i omega Povelje Ujedinjenih nacija, jeste teritorijalni integritet i suverenitet postojećih država. Vi ste se (obraća se Ahtisariju) o to pravilo u Povelji Ujedinjenih nacija ogrešili. Vi ste to pravilo pogazili. A to pravilo je dodatno implementirano kroz Rezoluciju 1244.
Dakle teritorijalni integritet i suverenitet Srbije je dvostruko garantovan: Poveljom Ujedinjenih nacija i Rezolucijom 1244. Rekli smo i ponovili više puta da je Srbija članica Ujedinjenih nacija. Da je zemlja koja je osnivač Ujedinjenih nacija, i ja ne znam ni jednu jedinu zemlju, ne postoji ni jedan jedini primer da je neka zemlja članica Ujedinjenih nacija ušla u Ujedinjene nacije u celom svom sastavu, sa celim svojim teritorijalnim integritetom, a da zatim kao članica Ujedinjenih nacija bude lišena jednog ne malog dela svoje teritorije. Da li neko za ovim stolom može da navede neki takav primer, i to još demokratske države. Naravno da ne može.
Karakter ovog predloga je takav da on ne ispunjava formalne uslove da se nađe pred Savetom bezbednosti, i to i u užem formalnom smislu i u supstancijalnom, suštinskom smislu. Za ovih proteklih godinu dana, kao što sam rekao, nije postignut kompromis ni kada je reč o tehničkim pitanjima, odnosno o standardima, a o statusu se razgovaralo samo jednom 24. jula u Beču. I po onoj narodnoj da se po jutru dan poznaje, kako su ovi pregovori počeli pre godinu dana, tako su se morali i završiti. Pitanje statusa je najvažnije pitanje na ovim pregovorima, najosetljivije pitanje.
Stavili ste (obraća se Ahtisariju) na sto pitanje da li jedna država treba da sačuva svoju celovitost ili ne. To pitanje statusa je potpuno marginalizovano. Dakle jedan put, 24. jula, a onda šest meseci kasnije na ovim pregovorima koji su počeli 21. februara i trajali do 2. marta. Nije to slučajno, jer je trebalo doći do ovog predloga koji je podastrt sada pred nama, u kojem su dati svi detalji nečega što treba da bude nezavisna država, ali samo bez spominjanja tog imena. Mislim da su ti elementi koji su ugrađeni u ovaj predlog nezavisne države toliko brojni, čak i prekobrojni, da zapravo samo pominjanje statusa te države nije bilo potrebno.
Jednom rečju, na pregovorima koji su započeti u februaru i završeni 2. marta, Vašim predlogom jednoj demokratskoj slobodnoj državi, članici Ujedinjenih nacija oduzima se 15 odsto njene teritorije. Da ne govorimo o tome da u Vašem predlogu ima nekih drugih elemenata koji su posle godinu dana isplivali, ili tačnije rečeno, prvi put se pojavili pred nama, kao što su civilno i vojno prisustvo. O njemu nije bilo reči. I zatim čitavih nekoliko aneksa, jedan od učesnika u raspravi je pomenuo, čitavih pet aneksa, koji su potpuno novi. Radi se o temama o kojima se ranije nije raspravljalo.
Tako stoje stvari. Stav Srbije ostaje nepromenjen. Ako ima onih za koje ne važi Povelja Ujedinjenih nacija koja je još uvek na snazi, za Srbiju važi. I Srbija će se toga držati. Ona je i dalje kao što je i do sada bila posvećena pregovorima i smatra da te pregovore treba voditi dalje. Apelujem za nastavak pregovora.
Na kraju krajeva da kažem, ovo jeste jedan čin u jednoj vrlo ozbiljnoj odluci, u koju se katkad ulazilo i površno i neodgovorno i krajnje pristrasno, ali će poslednji čin biti dobro poznat, i ona će se završiti tek odlukom Saveta bezbednosti. Duboko sam uveren da će to visoko telo Ujedinjenih nacija ostati privrženo tome da poštuje svoj najviši akt, nešto što sam nazvao svetskim ustavom, Povelju Ujedinjenih nacija.
Hvala.