O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija, između ostalog, uređuje poreski sistem i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
– Problemi koje bi zakon trebalo da reši, odnosno ciljevi koji se Zakonom postižu
Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je obezbeđivanje normalizacije poslovanja poreskih obveznika, u cilju prevazilaženja poteškoća sa kojima su se suočili u prethodnom periodu, a samim tim i omogućavanje blagovremenog izmirivanja njihovih poreskih obaveza u narednom periodu što se postiže donošenjem ovog opšteg akta. Na taj način stvaraju se uslovi za normalizaciju poslovanja tih poreskih obveznika, uz očuvanje nivoa socijalne zaštite najugroženijih slojeva društva i daljeg podsticanja privrednih aktivnosti.
Naime, ovim zakonom se, između ostalog, predlaže da se uz ispunjenje propisanih uslova, obezbedi odlaganje plaćanja dugovanog poreza pod povoljnijim uslovima od važećih, kao i pravni osnov za mogućnost otpisa obračunate a neplaćene kamate kada je reč o javnim prihodima koji su dospeli za plaćanje do dana stupanja na snagu ovog zakona i koji su kao takvi evidentirani u poreskom računovodstvu Poreske uprave na taj dan, kada je reč o poreskom dugu koji u sebi ne sadrži kamatu a koji ne prelaze iznos 2.000.000 dinara.
Na ovaj način, omogućava se da se poreski obveznici (privredna društva i preduzetnici) finansijski rasterete, kako bi bili u mogućnosti da u propisanim rokovima izmiruju tekuće obaveze, čime se ujedno stvaraju uslovi za oživljavanje i razvoj privrede i preduzetništva, kao i očuvanja zaposlenosti u njima. Takođe, davanjem istovrsnih prava poreskim obveznicima – fizičkim licima koja ne obavljaju registrovanu delatnost obezbeđuje se ravnopravan tretman svih poreskih obveznika.
Ostvarivanje prava na odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate i prava na otpis uslovljava se blagovremenim izmirivanjem tekućih obaveza i rata odloženog plaćanja dugovanog poreza u periodu plaćanja tog poreza na rate.
Takođe, kao jedan od razloga za donošenje ovog zakona sastoji se u činjenici da je pojedine odredbe ovog zakona neophodno precizirati, odnosno izvršiti pravnotehničko usaglašavanje pojedinih odredaba Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09-dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12-ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14,105/14, 91/15 – autentično tumačenje i 112/15– u daljem tekstu: ZPPPA), kako bi se primena tog zakona realizovala sa što manje tumačenja i na taj način doprinelo bržem sprovođenju poreskog postupka i efikasnijem radu poreske administracije, kao i većoj doslednosti u primeni zakona.
– Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona
Imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja zakona.
– Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema
Uređivanjem ove materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Uz član 1.
Predložena izmena se odnosi na obavezu Poreske uprave da na svojoj internet strani objavljuje ime i prezime, PIB i iznos poreskog duga poreskih dužnika. Predloženo je da te podatke Poreska uprava objavljuje dva puta godišnje, umesto kvartalno, imajući u vidu da kod postupka utvrđivanja obaveze i njene konačnosti protekne duži vremenski period od tri meseca (žalba, odlaganje izvršenja), te se na taj način ne postiže prvobitno predložena svrha propisivanja ove norme u smislu urednosti poreskog obveznika u ispunjavanju obaveza i suočavanju sa negativnim posledicama u odnosu na treća lica.
Uz čl. 2, 4. i 5.
Predlaže se mogućnost naplate poreza predajom stvari, umesto plaćanjem, na osnovu akta koji donosi Vlada, čime se doprinosi povećanju efikasnosti u naplati javnih prihoda.
Takođe, predlaže se da se dan plaćanja poreza predajom stvari, umesto plaćanjem, na osnovu akta koji donosi Vlada, smatra dan kada je Vlada donela taj akt.
Uz čl. 3. i 16.
Predlaže se izmena kojom se propisuje da Poreska uprava, pored slučajeva propisanih ZPPPA u članu 26. stav 2. tač. 1)-4), ne može dodeliti PIB i u situacijama kada je osnivačima – pravnim licima i preduzetnicima, pravnim licima nastalima statusnom promenom izdvajanja uz osnivanje, kao i preduzetnicima privremeno oduzet PIB u skladu sa ZPPPA.
Takođe, predlaže se da Poreska uprava rešenjem oduzima dodeljeni PIB i u slučajevima kada je poreskom obvezniku naložena zabrana raspolaganja novčanim sredstvima preko računa poreskog obveznika otvorenog kod banke shodno odredbama čl. 66. i 87. ZPPPA i kada ta zabrana traje duže od godinu dana. U skladu sa navedenim, predlaže se i prelazna odredba kojom se propisuje da se ta odredba primenjuje na rešenja o zabrani raspolaganja novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika otvorenog kod banke koja su doneta nakon stupanja na snagu ovog zakona.
Uz čl. 6-9. i čl. 13-15. i član 17.
Predlažu se izmene ovog zakona kojima se stvaraju uslovi pod kojima bi poreski obveznici (pravna lica, preduzetnici i fizička lica) mogli da ostvare pravo na odlaganje plaćanja dugovanog poreza pod povoljnijim uslovima od važećih, kao i da ostvare pravo na otpis kamate po osnovu poreskih obaveza (ako redovno plaćaju reprogramiranu poresku obavezu, kao i tekuću obavezu).
Naime, sistemskim rešenjem može se odobriti odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate, ali najduže do 60 meseca (umesto dosadašnjih 24). Povećan je i iznos dugovanog poreza za koji se od poreskog obveznika neće zahtevati sredstvo obezbeđenja i to za pravna lica i preduzetnike – 1.500.000 dinara, a za fizička lica – 200.000 dinara.
Takođe, novim rešenjem predloženo je da, ako je saglasno odredbama čl. 73, 74, 74a i 74b ZPPPA, plaćanje dugovanog poreza odloženo, kamata se obračunava i za vreme dok traje odlaganje, po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije (dakle, bez uvećavanja za deset procentnih poena).
Dalje, Poreskom obvezniku kome je u skladu sa odredbama čl. 73, 74, 74a i 74b ovog zakona, plaćanje dugovanog poreza odloženo, a koji redovno izmiruje rate dospelih obaveza koje su odložene, uključujući i tekuće obaveze u skladu sa zakonom, otpisuje se 50% kamate koja se odnosi na taj dug plaćen u tom periodu, po isteku svakih 12 meseci, do izmirenja tog duga u potpunosti.
Sa druge strane, prelaznim odredbama omogućeno je da se poreskom obvezniku koji podnese zahtev u postupku odlučivanja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate, za dugovani porez koji je dospeo za plaćanje do dana stupanja na snagu ovog zakona, koji je kao takav evidentiran u poreskom računovodstvu Poreske uprave, a ne prelazi 2.000.000 dinara, može odložiti plaćanje dugovanog poreza koji u sebi ne sadrži kamatu za taj dug, najduže do 60 meseci. Poreski obveznik nije dužan da pruži sredstvo obezbeđenja za dugovani porez koji u sebi ne sadrži celokupnu kamatu za taj dug, a koji ne prelazi 2.000.000 dinara. Poreskom obvezniku kome dugovani porez koji u sebi ne sadrži kamatu prelazi iznos od 2.000.000 dinara, u postupku odlučivanja o sredstvu obezbeđenja opredeljuje se sredstvo obezbeđenja koje odgovara iznosu dugovanog poreza iznad navedenog iznosa u koji se uračunava i iznos pripadajuće kamate na taj deo duga.
Poreskom obvezniku koji je stekao pravo na plaćanje dugovanog poreza na rate i koji redovno izmiruje rate dospelih obaveza koje su odložene, uključujući i tekuće obaveze otpisuje se kamata na dug koja se odnosi na dugovani porez plaćen u tom periodu, po isteku svakih 12 meseci, do izmirenja tog duga u potpunosti.
Poreski obveznik može i pre isteka roka plaćanja dugovanog poreza na rate u skladu sa ovim zakonom da isplati dugovani porez u potpunosti, čime mu se otpisuje celokupna kamata na taj dug.
Zahtev se može podneti počev od prvog dana meseca koji sledi mesecu u kome je ovaj zakon stupio na snagu, a najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Takođe, do dana podnošenja zahteva poreski obveznik je dužan da izmiri sve tekuće obaveze dospele za plaćanje od dana stupanja na snagu ovog zakona i o tome pruži dokaz, što je ujedno i uslov za ostvarivanje prava na plaćanje dugovanog poreza na rate u skladu sa ovim zakonom. Od dana podnošenja zahteva do dana dostavljanja rešenja, odnosno sporazuma o plaćanju dugovanog poreza na rate, poreski obveznik je dužan da izmiri sve tekuće obaveze dospele u tom roku, najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja tog rešenja, odnosno sporazuma, uz obračunatu kamatu shodno članu 75. ZPPPA.
Kao i u sistemskom rešenju, predlaže se da za vreme plaćanja dugovanog poreza na rate, na taj porez obračunava kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije.
Poreski obveznici koji su stekli pravo na odlaganje plaćanja glavnog poreskog duga na 24 mesečne rate u skladu sa Zakonom o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga („Službeni glasnik RS”, broj 119/12), kao i poreski obveznici koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona podneli zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza, odnosno koji su stekli pravo na odlaganje plaćanja dugovanog poreza, uključujući i poreske obveznike kojima je Poreska uprava po službenoj dužnosti poništila sporazum, odnosno ukinula rešenje o odlaganju plaćanja dugovanog poreza shodno odredbama ZPPPA, mogu da podnesu zahtev nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave u pisanoj formi, kako bi stekli pravo na plaćanje dugovanog poreza na rate, u skladu sa ovim zakonom.
O odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate odlučuje lice iz člana 73. stav 3. ZPPPA.
Podzakonski akt za kojim će se bliže urediti postupak odlaganja dugovanog poreza na rate u skladu sa ovim zakonom doneće ministar, na predlog direktora Poreske uprave.
Uz čl. 10. i 11.
Imajući u vidu da se odlaganje plaćanja dugovanog poreza shodno odredbama ZPPPA može dozvoliti i do 60 rata, celishodno je propisati da zastarelost prava Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja ne teče za vreme kada je u skladu sa odredbama čl. 73, 74, 74a i 74b ZPPPA, plaćanje dugovanog poreza odloženo.
Uz član 12.
Imajući u vidu da je u praksi postupanja Poreske policije prilikom sankcionisanja krivičnog dela – Nedozvoljeni promet akciznih proizvoda iz člana 176. ZPPPA dolazilo do problema dokazivanja da određeno lice vrši neovlašćenu prodaju, odnosno stavljanje u promet proizvoda koji se u skladu sa zakonom smatraju akciznim, predlaže se navedena izmena.
Uz član 18.
Predlaže se da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije, osim odredbe člana 15. stav 2. ovog zakona koja stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a koja se odnosi na pravni osnov za donošenje podzakonskog akta neophodnog za adekvatnu primenu ovog zakona.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budzetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), imajući u vidu da je neophodno obezbediti nesmetan rad organa i organizacija čije se funkcionisanje finansira iz budzeta Republike Srbije, kao i da bi se obezbedili uslovi za blagovremenu primenu predloženih zakonskih rešenja, što može imati pozitivan uticaj na ostvarivanje pravne sigurnosti i obezbeđivanje transparentnosti u vođenju poreske politike.