EKONOMSKA KOMISIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA EVROPU
KOMITET ZA UNUTRAŠNJI TRANSPORT
EVROPSKI SPORAZUM O GLAVNIM UNUTRAŠNJIM VODNIM PUTEVIMA OD MEĐUNARODNOG ZNAČAJA (AGN)
SAČINJENO U ŽENEVI 19. JANUARA 1996. GODINE
ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA
EVROPSKI SPORAZUM O GLAVNIM UNUTRAŠNJIM VODNIM PUTEVIMA OD MEĐUNARODNOG ZNAČAJA (AGN)
Strane ugovornice,
Uviđajući neophodnost olakšavanja i razvoja međunarodnog transporta unutrašnjim vodnim putevima u Evropi,
Uzimajući u obzir očekivano povećanje međunarodnog transporta roba usled širenja međunarodne trgovine,
Naglašavajući značajnu ulogu unutrašnjeg vodnog transporta koji u poređenju sa drugim vidovima unutrašnjeg transporta ima ekonomske i ekološke prednosti i koga karakterišu višak kapaciteta infrastrukture i nosivosti brodova što može dovesti do smanjenja društvenih troškova i smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu od strane svih vidova unutrašnjeg transporta u celini,
Uverene da je, u cilju stvaranja međunarodnog transporta evropskim unutrašnjim vodnim putevima, uključujući prevoz rečno-morskim brodovima morskim priobalnim trasama, što efikasnijim i privlačnijim za korisnike, neophodno stvoriti pravnu osnovu koja određuje usaglašeni plan razvoja i izgradnje mreže unutrašnjih vodnih puteva od međunarodnog značaja, zasnovanoj na usaglašenoj infrastrukturi i eksploatacionim parametrima,
Dogovorile su se kako sledi:
Član 1.
ODREĐIVANJE MREŽE
Strane ugovornice usvajaju odredbe ovog sporazuma u svojstvu usaglašenog plana razvoja i izgradnje mreže unutrašnjih vodnih puteva (u daljem tekstu: “mreža unutrašnjih vodnih puteva od međunarodnog značaja” ili “mreža vodnih puteva kategorije E”), koji one nameravaju da realizuju u okviru svojih odgovarajućih programa. Mreža unutrašnjih vodnih puteva kategorije E uključuje unutrašnje vodne puteve i luke od međunarodnog značaja koji su navedeni u prilozima I i II ovog sporazuma.
Član 2.
TEHNIČKE I EKSPLOATACIONE KARAKTERISTIKE MREŽE
Mreža unutrašnjih vodnih puteva od međunarodnog značaja iz člana 1. ovog sporazuma mora odgovarati karakteristikama navedenim u prilogu III ovog sporazuma, ili će biti usklađena sa odredbama navedenog priloga u toku radova na daljoj modernizaciji.
Prilozi ovog sporazuma čine sastavni deo ovog sporazuma.
Član 4.
ODREĐIVANJE DEPOZITARA
Depozitar ovog sporazuma je generalni sekretar Ujedinjenih nacija.
Član 5.
POTPISIVANJE
Ovaj sporazum je otvoren za potpisivanje od strane država koje su članice Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu ili im je dozvoljeno da učestvuju u radu Komisije sa pravom savetodavnog glasa u skladu sa tač. 8. i 11. Pravilnika o radu Komisije, u periodu od 1. oktobra 1996. godine do 30. septembra 1997. godine.
Ovo potpisivanje podleže potvrđivanju, prihvatanju ili odobrenju.
Ovaj sporazum podleže potvrđivanju, prihvatanju ili odobrenju u skladu sa članom 5. stav 2. ovog sporazuma
Potvrđivanje, prihvatanje ili odobrenje vrši se putem polaganja odgovarajućeg instrumenta kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Član 7.
PRISTUPANJE
Ovom sporazumu može pristupiti svaka država iz člana 5. stav 1. ovog sporazuma, počevši od 1. oktobra 1996. godine.
Pristupanje se vrši putem polaganja odgovarajućeg instrumenta kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Član 8.
STUPANJE NA SNAGU
Ovaj sporazum stupa na snagu po isteku 90 dana od dana kada vlade pet država polože instrument o potvrđivanju, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju, pod uslovom da jedan ili više unutrašnjih vodnih puteva mreže unutrašnjih vodnih puteva od međunarodnog značaja bez prekida povezuje teritorije barem tri države koje su položile takav instrument.
U slučaju da ovaj uslov nije ispunjen, Sporazum stupa na snagu po isteku 90 dana od dana polaganja onog instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju čijim polaganjem će ovaj uslov biti ispunjen.
Za svaku državu koja deponuje instrument o potvrđivanju, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju nakon datuma od kojeg se računa rok od 90 dana naveden u st. 1. i 2. ovog člana, Sporazum stupa na snagu po isteku 90 dana od dana polaganja navedenog instrumenta.
Član 9.
OGRANIČENJA U PRIMENI OVOG SPORAZUMA
Ni jedna odredba ovog sporazuma ne sme se tumačiti kao smetnja bilo kojoj od strana ugovornica da preduzima, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, mere koje su uslovljene nastalom situacijom, a koje ona smatra neophodnim radi obezbeđenja svoje spoljne ili unutrašnje sigurnosti.
O ovim merama koje moraju biti privremenog karaktera odmah se obaveštava depozitar, uz navođenje njihove prirode.
Član 10.
REŠAVANJE SPOROVA
Bilo koji spor između dve ili više strana ugovornica u vezi s tumačenjem ili primenom ovog sporazuma koji strane u sporu ne mogu rešiti putem pregovora ili na drugi način, uputiće se na arbitražu na zahtev jedne od strana ugovornica između kojih je spor nastao, i podnosi se na razmatranje jednom ili više arbitara koji se biraju na osnovu zajedničke saglasnosti strana u sporu. Ukoliko se u roku od tri meseca od dana podnošenja molbe za razmatranje predmeta u arbitraži strane u sporu ne slože u pogledu izbora arbitra ili arbitara, svaka od ovih strana može zahtevati od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija da imenuje jednog arbitra kojem se spor predaje na odlučivanje.
Odluka arbitra ili arbitara imenovanih u skladu sa odredbama stava 1. ovog člana obavezujuća je za strane ugovornice u sporu.
Član 11.
REZERVE
Svaka država prilikom potpisivanja ovog sporazuma ili prilikom polaganja dokumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju može dati izjavu o tome da ne smatra sebe obavezanom članom 10. ovog sporazuma.
Član 12.
IZMENA I DOPUNA SPORAZUMA
Ovaj sporazum može biti izmenjen i dopunjen na način predviđen ovim članom, osim u slučajevima predviđenim u čl. 13. i 14.ovog sporazuma.
Na zahtev bilo koje strane ugovornice svaku izmenu i dopunu ovog sporazuma koju ona predloži razmatra Radna grupa za unutrašnji vodni transport Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu.
U slučaju da predloženu izmenu i dopunu odobri dvotrećinska većina strana ugovornica koje su prisutne i koje su učestvovale u glasanju, generalni sekretar Ujedinjenih nacija prosleđuje je svim stranama ugovornicama radi njenog prihvatanja.
Svaka predložena izmena i dopuna prosleđena u skladu sa stavom 3. ovog člana stupa na snagu u odnosu na sve strane ugovornice tri meseca od momenta isteka perioda od dvanaest meseci koji se računa od dana njenog prosleđivanja, ukoliko u toku ovog dvanaestomesečnog perioda generalni sekretar Ujedinjenih nacija ne bude obavešten o tome da je neka država, koja je strana ugovornica, protiv predložene izmene i dopune.
Ukoliko je protiv predložene izmene i dopune dostavljeno obaveštenje o protivljenju u skladu sa stavom 4. ovog člana, smatra se da izmena nije prihvaćena i da ne proizvodi pravno dejstvo.
Član 13.
IZMENA I DOPUNA PRILOGA I I II
Prilozi I i II ovog sporazuma mogu biti izmenjeni i dopunjeni na način predviđen ovim članom.
Na zahtev bilo koje strane ugovornice svaku izmenu i dopunu Priloga I i II ovog sporazuma koju ona predloži razmatra Radna grupa za unutrašnji vodni transport Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu.
U slučaju da predloženu izmenu i dopunu usvoji većina strana ugovornica koje su prisutne i koje su učestvovale u glasanju, generalni sekretar Ujedinjenih nacija prosleđuje je neposredno zainteresovanim stranama ugovornicama radi njenog prihvatanja. U svrhu ovog člana strana ugovornica smatra se neposredno zainteresovanom ukoliko se uključivanjem novog unutrašnjeg vodnog puta ili luke od međunarodnog značaja, ili njihovom odgovarajućom izmenom njena teritorija preseca ovim unutrašnjim vodnim putem ili se razmatrana luka nalazi na navedenoj teritoriji.
Svaka predložena izmena i dopuna prosleđena u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana smatra se prihvaćenom ukoliko u roku od šest meseci od dana njenog prosleđivanja od strane depozitara ni jedna od neposredno zainteresovanih strana ugovornica ne obavesti generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o tome da je protiv predložene izmene i dopune.
Svaku izmenu i dopunu prihvaćenu na ovaj način generalni sekretar Ujedinjenih nacija prosleđuje svim stranama ugovornicama i ona stupa na snagu tri meseca od dana njenog prosleđivanja od strane depozitara.
Ukoliko je protiv predložene izmene i dopune dostavljeno obaveštenje o protivljenju u skladu sa stavom 4. ovog člana, smatra se da izmena i dopuna nije prihvaćena i da neće proizvoditi pravno dejstvo.
Sekretarijat Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu bez odlaganja informiše depozitara o stranama ugovornicama koje su neposredno zainteresovane za predloženu izmenu i dopunu.
Član 14.
IZMENA I DOPUNA PRILOGA III
Prilog III ovog sporazuma može biti izmenjen i dopunjen na način predviđen ovim članom.
Na zahtev bilo koje strane ugovornice svaku izmenu i dopunu Priloga III ovog sporazuma koju ona predloži razmatra Radna grupa za unutrašnji vodni transport Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu.
Ukoliko predloženu izmenu i dopunu odobri većina strana ugovornica koje su prisutne i koje su učestvovale u glasanju, generalni sekretar Ujedinjenih nacija prosleđuje je svim stranama ugovornicama radi njenog prihvatanja.
Svaka predložena izmena i dopuna prosleđena u skladu sa stavom 3. ovog člana smatra se prihvaćenom ukoliko u roku od šest meseci od dana njenog prosleđivanja jedna petina ili više strana ugovornica ne obavesti generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o tome da su protiv predložene izmene i dopune.
Svaku izmenu i dopunu prihvaćenu u skladu sa stavom 4. ovog člana generalni sekretar Ujedinjenih nacija prosleđuje svim stranama ugovornicama i ona stupa na snagu tri meseca od dana njenog prosleđivanja svim stranama ugovornicama, osim onih koje su u skladu sa stavom 4. ovog člana u roku od šest meseci od dana njenog prosleđivanja već obavestile generalnog sekretara Ujedinjenih nacija da su protiv predložene izmene i dopune.
Ukoliko jedna petina ili više strana ugovornica, u skladu sa stavom 4. ovog člana, obavesti da je protiv predložene izmene i dopune smatra se da izmena i dopuna nije prihvaćena i da neće proizvoditi pravno dejstvo.
Član 15.
OTKAZIVANJE
Svaka strana ugovornica može otkazati ovaj sporazum putem pismenog obaveštenja upućenog generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
Otkazivanje Sporazuma stupa na snagu po isteku jedne godine od dana kada generalni sekretar Ujedinjenih nacija primi navedeno obaveštenje.
Član 16.
PRESTANAK VAŽENJA
Ako posle stupanja na snagu ovog sporazuma broj strana ugovornica u bilo kom periodu od dvanaest uzastopnih meseci bude manji od pet, Sporazum prestaje da važi po isteku dvanaest meseci od dana kada je peta država prestala da bude strana ugovornica.
Član 17.
OBAVEŠTENJA I SAOPŠTENJA DEPOZITARA
Pored obaveštenja i saopštenja koja se mogu utvrditi ovim sporazumom, funkcije generalnog sekretara Ujedinjenih nacija kao depozitara određuju se u delu VII Bečke konvencije o ugovornom pravu, sačinjene 23. maja 1969. godine.
Član 18.
AUTENTIČNOST TEKSTOVA
Original ovog sporazuma, čiji su tekstovi na engleskom, ruskom i francuskom jeziku podjednako autentični, deponuje se kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Potvrđujući navedeno, dole potpisani, za to propisno ovlašćeni, potpisali su ovaj sporazum.
Sačinjeno u Ženevi devetnaestog januara 1996. godine.
Prilog I
UNUTRAŠNJI VODNI PUTEVI OD MEĐUNARODNOG ZNAČAJA
Numeracija unutrašnjih vodnih puteva od međunarodnog značaja
Svi unutrašnji vodni putevi od međunarodnog značaja (vodni putevi kategorije E) imaju dvocifrene, četvorocifrene ili šestocifrene brojeve ispred kojih stoji slovo “E”.
Glavni elementi mreže vodnih puteva kategorije E ima dvocifrene brojeve, a njene pritoke i sekundarne pritoke (“pritoke pritoka”) – četvorocifrene, odnosno šestocifrene brojeve.
Glavni unutrašnji vodni putevi, koji se najvećim delom pružaju u pravcu sever – jug, a koji obezbeđuju pristup morskim lukama i koji spajaju jedan morski basen sa drugim numerišu se brojevima 10, 20, 30, 40 i 50, u rastućem redosledu od zapada prema istoku.
Glavni unutrašnji vodni putevi, koji se u najvećem delu pružaju u pravcu zapad – istok, a koji presecaju tri ili više unutrašnjih vodnih puteva, navedenih u stavu 3, numerišu se brojevima 60, 70, 80 i 90, u rastućem redosledu od severa prema jugu.
Ostali glavni unutrašnji vodni putevi numerisani su dvocifrenim brojevima, koji se nalaze između brojeva dva glavna unutrašnja vodna puta, gore navedena u st. 3. i 4, između kojih se oni prostiru.
U slučaju pritoka (ili pritoka pritoka) prve dve (ili četiri) cifre ukazuju na odgovarajući važniji element mreže unutrašnjih vodnih puteva, a druge dve predstavljaju redne brojeve konkretnih pritoka, koji se utvrđuju u smeru od početka do kraja višeg elementa mreže, kako je opisano u tabeli u nastavku. Parni brojevi koriste se za obeležavanje desnih pritoka, a neparni – levih.
Spisak unutrašnjih vodnih puteva od međunarodnog značaja
OZNAKA VODNOG PUTAKATEGORIJE E PRIKAZ TRASE VODNOG PUTA * / Glavnivodni put Ogranak 1 2 3 E 01 Denkerk – Due – Valansijen – Konde – Pomrel – Mons – Šarlroa – Namur – Lijež – Mastriht, Murdejk do Roterdama/ Europort preko reka Maas, Kil, Nord i Noe Maas E 01 – 02 Mez od Namura do Žive E 01 – 04 Kanal Lijež – Vize E 01 – 04 – 01 Kanal Monsan E 01 – 01 Kvadmehelen – Desel – Boholt – Nedervert – Vesem – Kanal Mez E 01 – 06 Kanal van Sent – Andre E 01 – 03 Zid – Vilemsvart, od Maasa do Hertogenboša E 02 Zebriž – Briž – Dejnze – Kortrejk – Lil – Bove E 02 – 02 Kanal Briž – Ostende E 02 – 02 – 01 Kanal Plasendal – Njuport E 02 – 04 Kanal Lej – Ruselar E 03 Gorinhem – Murdejk – Ternezen – Gent, preko Neve Mervede, veznog kanala Šelda – Rajna, kanala Ternezen- Gent i obilaznog kanala Gent E 04 Flisingen – Antverpen – Rupelmond – Brisel – Senef preko Vester Šelde, Bove – Zešelde, Rupela, kanala Brisel – Rupel i kanali Šarlroa – Brisel E 05 (Kompjenj – Esko( – Valansijen – Konde – Turne – Gent –Dendermond – Antverpen – Haselt – Genk – Lijež preko Oaze, veznog kanala Sena – Nord, Ot Eskoa, Bovnešeldea, obilaznog kanala Gent, Boven – Zešelde i Albert kanala E 05 – 02 Peron – Pomrel preko kanala Nimi – Blaton – Peron E 05 – 01 Kanal Bosvit –Kortrejk E 05 – 04 Reka Dender do Alsta E 05 – 06 Virsel – Dufel – ušće reke Rupel preko Netekanala, Beneden – Nete i Rupela
OZNAKA VODNOG PUTAKATEGORIJE E PRIKAZ TRASE VODNOG PUTA * / Glavnivodni put Ogranak 1 2 3 E 06 Antverpen – Šelda – Rajna E 07 Obilazni kanal Gent – Merendre – Eklo preko kanala Gent – Ostende – (Maldegem – Zebriž( E 10 Roterdam/Europort – Lobit preko Aude Maasa, Mervedea i Vala, Rajne (Nifer – Miluz – Bezanson – Sen Simforen( – Lion – Marselj – Fos E 10 – 01 Kanal Vezel – Dateln, kanal Dateln – Ham E 10 – 03 Kanal Rajna – Herne E 10 – 05 Rur E 10 – 07 Reka Nekar nizvodno od Plohingena E 10 – 09 Reka Rajna od Nifera do Rajnfeldena E 10 – 02 (Sona – Mozel( E 10 – 04 Vezni kanal Rona – Set E 10 – 06 Rona i kanal Sen Lui: Barkaren – Fos E 11 Veza Ejmajden – Til preko Nordze kanala i kanala Amsterdam – Rajna E 11 – 01 Zan E 12 Hemen – Nijmegen – Arnhem – Cvole – Vadenze preko kanala Maas – Vaal, Vaal, Nederrajn, Ajsel i Ajselmer E 12 – 02 Cvole – Mepel preko Cvarte Vatera i Mepeldipa E 12 – 04 Ketelmer –Cvartslus preko Ramsdipa E 13 Severno more – Emden – Dortmund preko Emsa i kanala Dortmund – Ems E 14 Reka Vezer od Severnog mora preko Bremershafena i Bremena do Mindena E 15 Amsterdam – Lemer – Groningen – Delfzejl – Emden – Dorpen – Oldenburg – Elsflet preko Ajzelmera, kanala Princes Margarit, kanala Van Starkenborg, Eems-kanala, Emsa, kanala Dortmund – Ems, Kisten kanala i Hunte E 15 – 01 Kanal Van Harinksma od Fonejahta do Harlingena
OZNAKA VODNOG PUTAKATEGORIJE E PRIKAZ TRASE VODNOG PUTA * / Glavnivodni put Ogranak 1 2 3 E 20 Reka Elba (Laba) od Severnog mora do Hamburga, Magdeburga, Usti-nad-Labom, Mjelnika i Pardubice – (vezni kanal Laba – Dunav( E 20 – 02 Laba – Obilazni kanal E 20 – 04 Reka Zala do Bad Durenbereg E 20 – 06 Reka Vltava: Mjelnik- Prag – Slapi E 21 Reka Trave od Baltičkog mora, kanalom Laba – Libek do Labe E 30 Svinoujšće – Šćećin – reka Odra od Šćećina preko Vroclava do Kozle (vezni kanal Odra – Dunav( E 30 – 01 Kanal Glivice E 31 Šćećin – Vestoder- Hohensaten – vodni put Fridrihstaler E 40 (Reka Visla od Gdanjska do Varšave – Brest ( – Pinsk – reka Dnjepar kroz Kijev do Hersona E 40 – 02 Reka Južni Bug do Nikolajeva E 41 Klajpeda – Kurski zaliv – reka Njemen – Kaunas E 50 Sankt-Peterburg, vodnim putem Volga-Baltik do Vitegre – Ribinska – reka Volga od Ribinska kroz Nižnji Novgorod, Kazanj i Volgograd do Astrahana E 50 – 02 Ribinsk – Moskva E 50 – 02 – 02 Reka Volga od Dubne do Tvera E 50 – 01 Reka Kama od njenog ušća do Solikamska
OZNAKA VODNOG PUTAKATEGORIJE E PRIKAZ TRASE VODNOG PUTA * / Glavnivodni put Ogranak 1 2 3 E 60 Morska priobalna ruta od Gibraltara na severu, duž obale Portugalije, Španije, Francuske, Belgije, Holandije i Nemačke, kroz Kilski kanal, duž obale Nemačke, Poljske, Litvanije, Estonije i Rusije do Sankt Peterburga – vodnog puta Volga-Baltik, Belomorsko-Baltički kanal, duž obala Belog mora do Arhangelska, kao i unutrašnji vodni putevi koji su dostupni samo sa ove trase E 60 – 02 Reka Gvadalkivir do Sevilje E 60 – 04 Reka Doru do portugalsko-španske državne granice E 60 – 06 Žironda i Garona do Kaste – an – Dort E 60 – 08 Reka Loara do Nanta E 60 – 01 Morska priobalna ruta duž zapadne obale Ujedinjenog Kraljevstva do Liverpula, uključujući kanal Mančester – Liverpul E 60 – 03 Morska priobalna ruta duž istočne obale Ujedinjenog Kraljevstva, uključujući reku Hamber E 60 – 10 Od morske priobalne rute do Harlingena na Vadenskom zalivu E 60 – 12 Od morske priobalne rute do Ems – Dolarda E 60 – 05 Morska priobalna ruta duž zapadne obale Danske i Norveške E 60 – 07 Morska priobalna ruta duž zapadne obale Švedske, uključujući reku Getu E 60 – 09 Morska priobalna ruta duž istočne obale Švedske, uključujući jezero Melar E 60 – 14 Štralzund – Peneminde – Volgast – Šćećin E 60 – 11 Morska priobalna ruta do Finske, Sajmaa kanala do Savonlina – Ijsalmi E 60 – 11 – 02 Od E 60 – 11 do Joensu – Nurmesa E 61 Reka Pene nizvodno od Anklama
OZNAKA VODNOG PUTAKATEGORIJE E PRIKAZ TRASE VODNOG PUTA * / Glavnivodni put Ogranak 1 2 3 E 70 Od Europorta/Roterdam do Arnhema preko Leka i Benedenrajna – Zitfen – Enšedea – (Tvente – Miteland kanala( – Bergeshevede – Minden – Magdeburg – Berlin – Hohensaten –Kostšin – Bidgošč – Elblag – Vislanski zaliv – Kalinjingrad – reke Pregola i Dejma – Kurski zaliv – Klajpeda E 70 – 01 Holandski Ajzel od Krimplena do Gaude E 70 – 03 Kanal Zej do Almela E 70 – 02 Ogranak Miteland kanala do Osnabrika E 70 – 04 Ogranak Miteland kanala do Hanover – Lindena E 70 – 06 Ogranak Miteland kanala do Hildeshajma E 70 – 08 Ogranak Miteland kanala do Salcgitera E 70 – 05 Kanal Hafel E 70 – 10 Špreja E 70 – 12 Plovni kanal Berlin – Špandau E 71 Teltovkanal, vezni kanal Britcer i vodni put Odra – Špreja E 71 – 02 Hafel kod Potsdama E 71 – 04 Teltovkanal – istočna deonica E 71 – 06 Vodni put Dame, nizvodno od Kenigs Vusterhauzena
OZNAKA VODNOG PUTAKATEGORIJE E PRIKAZ TRASE VODNOG PUTA * / Glavnivodni put Ogranak 1 2 3 E 80 Avr – Konflan preko kanala Avr- Tankarvil, Sene i Oaze – (Kompjenj – Tul(, preko reke Mozel do Koblenca, rekom Rajnom do Majnca, rekom Majnom do Bamberga, kanalom Majna – Dunav, rekom Dunav od Kelhajma do Suline E 80 – 02 Reka Sena od Tankarvila do ušća E 80 – 04 Reka Sena od Konflana do Nožana E 80 – 06 Reka Sar do Sarbrikena E 80 – 08 Reka Drava do Osijeka E 80 – 10 (Kanal Dunav – Sava od Vukovara do Šamca( E 80 – 01 Reka Tisa do Segedina E 80 – 01 – 02 Reka Begej do Temišvara E 80 – 12 Reka Sava do Siska E 80 – 03 Reka Olt do Slatine E 80 – 05 Kanal Dunav – Bukurešt E 80 – 14 Kanal Dunav – Crno more E 80 – 14 – 01 Kanal Poarta Albe – Navodari E 80 – 07 Reka Prut do Ungena E 80 – 09 Dunav – Kilijski rukavac E 80 – 16 Dunav – rukavac Sveti Đorđe E 81 Reka Vah od njenog ušća do Žiline i (vezni kanal Vah – Odra(
OZNAKA VODNOG PUTAKATEGORIJE E PRIKAZ TRASE VODNOG PUTA * / Glavnivodni put Ogranak 1 2 3 E 90 Morska priobalna ruta od Gibraltara ka jugu duž obala Španije, Francuske, Italije, Grčke, Turske, Bugarske, Rumunije i Ukrajine, duž južne obale Krima do Azova, rekom Don do Rostova – Kalača – Volgograda – Astrahana, kao i unutrašnji vodni putevi koji su dostupni samo sa ove rute E 90 – 01 Priobalna ruta u Jadranskom moru do Trsta E 90 – 02 Priobalna ruta u Crnom moru E 90 – 03 Reka Dnjestar od grada Belgorod Dnjestrovski do Bendera E 90 – 05 Priobalna ruta u Kaspijskom moru E 91 (Kanal Milano – Po(, reka Po od Kremone do Volta Grimane, kanal Po – Brondolo i lateralni kanal Veneta do Monfalkonea – Trsta E 91 – 02 Po od Konka di Kremone do Kazale Monferato E 91 – 04 Vodni put Ferara od Ferare do Porto Garibaldia E 91 – 06 Po Grande od Volta Grimane do njenog ušća E 91 – 01 Mantova – Volta Grimana vodnim putem Fisero – Tartaro – Kanal Bjanko E 91 – 08 Po di Levante od kanala Po – Brondolo do Jadranskog mora E 91 – 03 (Kanal Padova – Venecija(
___________________________
* / Deonice vodnih puteva kategorije E, koje trenutno ne postoje, a uključene su u odgovarajuće programe razvoja infrastrukture, date su u uglastim zagradama (…(.
Prilog II
LUKE NA UNUTRAŠNJIM VODNIM PUTEVIMA ODMEĐUNARODNOG ZNAČAJA
R 01 – 01 Denkerk (kanal Denkerk – Valansijen, 20,5 km)
R 01 – 02 Šarlroa (Sambra, 38,8 km)
R 01 – 03 Namur (Mez, 46,3 km)
R 01 – 04 Lijež (Mez, 113,7 km)
R 01 – 05 Mastriht (Maas, 4,5 km)
R 01 – 06 Štejn (Maas, 21,9 km)
R 01 – 07 Born (Maas, 29,7 km)
R 01 – 08 Masbraht (Maas, 41,8 km)
R 01 – 09 Rurmond (Maas, 74,3 km)
R 01 – 10 Os (Maas, 159,1 km)
R 01 – 11 Dordreht (Mervede, 974,4 km)
R 01 – 12 Zvejndreht (Ode Maas, 980,6 km)
R 01 – 13 Vlardingen (Neve Vaterveg, 1010,5 km)
R 01 – 14 Maasšljuz (Neve Vaterveg, 1018,7 km)
R 01 – 01 – 01 Overpelt (kanal Boholt – Herentals, 14,8 km)
R 01 – 03 – 01 Hertogenbos (Zid – Vilemsvart, 4,0 km)
R 02 – 01 Zebriž (Severno more)
R 02 – 02 Alter (kanal Ostende – Briž – Gent, 22,5 km)
R 02 – 03 Lil (Del, 42,0 km)
R 02 – 02 – 01 Ostende (Severno more)
R 02 – 04 – 01 Ruselar (kanal Lej – Ruselar, 0,5 km)
R 02 – 04 – 02 Izehem (kanal Lej – Ruselar, 6,4 km)
R 03 – 01 Murdejk (Holands – Dijep)
R 03 – 02 Ternezen (kanal Ternezen – Gent, 32,5 km)
R 03 – 03 Zelzat (kanal Ternezen – Gent, 19,6 km)
R 03 – 04 Gent (kanal Ternezen – Gent, 4,6 km)
R 04 – 01 Flisingen (Zapadna Šelda)
R 04 – 02 Beveren (Beneden Zešelda, 22,9 km)
R 04 – 03 Reisbruk (kanal Šarlerua – Brisel, 58,8 km)
R 04 – 04 Grimbergen (kanal Brisel – Rupel, 12,2 km)
R 04 – 05 Brisel (kanal Brisel – Rupel, 62,0 km)
R 05 – 01 Avelhem (Bovešelda, 35,7 km)
R 05 – 02 Mel (Bove – Zešelda, 9,9 km)
R 05 – 03 Merhaut (Albertov kanal, 80,7 km)
R 05 – 04 Ham (Albertov kanal, 73,7 km)
R 05 – 05 Haselt (Albertov kanal, 51,5 km)
R 05 – 06 Genk (Albertov kanal, 42,9 km)
R 05 – 04 – 01 Alst (Dender, 53,7 km)
R 06 – 01 Antverpen (Šelda, 102,9 km)
R 06 – 02 Bergen–op–Zum (veza Šelda – Rajna, 1031,8 km)
R 10 – 01 Roterdam (Neve Maas, 1002,5 km)
R 10 – 02 Albaserdam (Nord, 981,1 km)
R 10 – 03 Til (Val, 914,6 km)
R 10 – 04 Emerih (Rajna, 852,0 km)
R 10 – 05 Vezel (Rajna, 814,0 km)
R 10 – 06 Rajnberg – Osenberg ( (Rajna, 806,0 km)
R 10 – 07 Orsoj (Rajna, 794,0 km)
R 10 – 08 Valsum – Nordhafen ( (Rajna, 793,0 km)
R 10 – 09 Valsum – Sid ( (Rajna, 791,0 km)
R 10 – 10 Švelgern ( (Rajna, 790,0 km)
R 10 – 11 Homberg, Zahtleben ( (Rajna, 774,0 km)
R 10 – 12 Duizburg – Rurort Hafen (Rajna, 774,0 km)
R 10 – 13 Krefeld (Rajna, 762,0 km)
R 10 – 14 Dizeldorf (Rajna, 743,0 km)
R 10 – 15 Nojs (Rajna, 740,0 km)
R 10 – 16 Šturcelberg ( (Rajna, 726,0 km)
R 10 – 17 Leverkuzen ( (Rajna, 699,0 km)
R 10 – 18 Keln (Rajna, 688,0 km)
R 10 – 19 Veseling – Godorf ( (Rajna, 672,0 km)
R 10 – 20 Bon (Rajna, 658,0 km)
R 10 – 21 Andernah (Rajna, 612,0 km)
R 10 – 22 Nojvid (Rajna, 606,0 km)
R 10 – 23 Bendorf (Rajna, 599,0 km)
R 10 – 24 Koblenc (Rajna, 596,0 km)
R 10 – 25 Bingen (Rajna, 527,0 km)
R 10 – 26 Visbaden (Rajna, 500,0 km)
R 10 – 27 Gernshajm (Rajna, 462,0 km)
R 10 – 28 Vorms (Rajna, 444,0 km)
R 10 – 29 Manhajm (Rajna, 424,0 km)
R 10 – 30 Ludvigshafen (Rajna, 420,0 km)
R 10 – 31 Špajer (Rajna, 400,0 km)
R 10 – 32 Germershajm (Rajna, 385,0 km)
R 10 – 33 Vert (Rajna, 366,0 km)
R 10 – 34 Karlsrue (Rajna, 360,0 km)
R 10 – 35 Kel (Rajna, 297,0 km)
R 10 – 36 Strazbur (Rajna, 296,0 km)
R 10 – 37 Brejzah (Rajna, 226,0 km)
R 10 – 38 Kolmar – Nef Brizah (Rajna, 225,8 km)
R 10 – 39 Miluz – Otmarshajm (Veliki alzaški kanal, 21,0 km)
R 10 – 40 Fort Luj Štatmaten (Veliki alzaški kanal, 322,0 km)
R 10 – 41 Il Napoleon (kanal Rona- Rajna, 37,6 km)
R 10 – 42 Milhaus (kanal Rona- Rajna, 31,0 km)
R 10 – 43 Aproport (Šalon, Makon, Vilfranš – sir – Son)(Sona, 230,0 km, odnosno 296,0 km i 335,0 km)
R 10 – 44 Lion (Sona, 375,0 km)
R 10 – 45 Marselj – Fos (kanal Marselj – Rona, 0,0 km)
R 10 – 01 – 01 Rajna – Lipe – Hafen ( (kanal Vezel – Dateln, 1,0 km)
R 10 – 01 – 02 Marl Hils – AG ( (kanal Vezel – Dateln, 38,0 km)
R 10 – 01 – 03 Avgust Viktorija ( (kanal Vezel – Dateln, 39,0 km)
R 10 – 01 – 04 Linen (kanal Dateln – Ham, 11,0 km)
R 10 – 01 – 05 Berkamen ( (kanal Dateln – Ham, 22,0 km)
R 10 – 01 – 07 Šmehauzen ( (kanal Dateln – Ham, 47,0 km)
R 10 – 03 – 01 Esen (kanal Rajna – Herne, 16,0 km)
R 10 – 03 – 02 Keln – Nojsen ( (kanal Rajna – Herne, 17,0 km)
R 10 – 03 – 03 Rur – Oel ( (kanal Rajna – Herne, 22,0 km)
R 10 – 03 – 04 Gelzenkirhen (kanal Rajna – Herne, 24,0 km)
R 10 – 03 – 05 Van – Ejkel (kanal Rajna – Herne, 32,0 km)
R 10 – 05 – 01 Milhajm (Rur, 8,0 km)
R 10 – 07 – 01 Hajlbron (Nekar, 110,0 km)
R 10 – 07 – 02 Štutgart (Nekar, 186,0 km)
R 10 – 07 – 03 Plohingen (Nekar, 200,0 km)
R 10 – 09 – 01 Huning (Rajna, 168,4 km)
R 10 – 09 – 02 Švajcarske luke na Rajni (Rajna, 159,38 – 169, 95 km)
R 10 – 04 – 01 Set (kanal Rona – Set, 96,0 km)
R 10 – 06 – 01 Fos (zaliv Fos, morska deonica)
R 11 – 01 Ajmond (Severni kanal, 4,7 km)
R 11 – 02 Zanštad (Zan, 1,4 km)
R 11 – 03 Amsterdam (Nordzeekanal, 20,6 km)
R 11 – 04 Utreht (Amsterdam – Rajnkanal, 35,0 km)
R 11 – 01 – 01 Zandam (Zan, 2,0 km)
R 12 – 01 Nijmegen (Val, 884,6 km)
R 12 – 02 Arnhem (Nederrajn, 885,8 km)
R 12 – 03 Zvole (Ajzel, 980,7 km)
R 12 – 02 – 01 Mepel (Mepelerdip,10,5 km)
R 13 – 01 Emsland ( (kanal Dortmund – Ems, 151,0 km)
R 13 – 02 Minster (kanal Dortmund – Ems, 68,0 km)
R 13 – 03 Dortmund (kanal Dortmund – Ems, 1,0 km)
R 14 – 01 Bremerhafen (Vezer, 66,0 – 68,0 km)
R 14 – 02 Nordenham (Vezer, 54,0 – 64,0 km)
R 14 – 03 Brak (Vezer, 41,0 km)
R 14 – 04 Bremen (Vezer, 4,0 – 8,0 km)
R 15 – 01 Lelištad (Ajzelmer)
R 15 – 02 Lemer (kanal Princeze Margarit, 90,5 km)
R 15 – 03 Groningen (Štarkenborg kanal, 7,0 km)
R 15 – 04 Emden (Ems, 41,0 km)
R 15 – 05 Ler (Ems, 14,0 km)
R 15 – 06 Oldenburg ( (Hunte, 0,0 – 5,0 km)
R 15 – 01 – 01 Lejvarden (Harinksma kanal, 23,7 km)
R 20 – 01 Kukshafen (Elba, 724,0 km) 1 /
R 20 – 02 Brunsbitel (Elbehafen, 693,0 km) 1 /
R 20 – 03 Bitcflet * (Elba, 668,0 km) 1 /
R 20 – 04 Hamburg (Elba, 618,0 – 639,0 km) 1 /
R 20 – 05 Lauenburg (Elba, 568,0 km) 1 /
R 20 – 06 Tangermunde (Elba, 388,0 km) 1 /
R 20 – 07 Kisverk Rogetc * (Elba, 354,0 km) 1 /
R 20 – 08 Magdebirger Hefen (Elba, 330,0 i 333,0 km) 1 /
R 20 – 09 Šenebek (Elba, 315,0 km) 1 /
R 20 – 10 Aken (Elba, 277,0 km) 1 /
R 20 – 11 Torgau (Elba, 154,0 km) 1 /
R 20 – 12 Kisverk Milberg * (Laba, 125,0 km) 1 /
R 20 – 13 Riza (Elba, 109,0 km) 1 /
R 20 – 14 Drezden (Elba, 57 i 61 km) 1 /
R 20 – 15 Dječin (Elba, 98,2 i 94,2 km) 1 /
R 20 – 16 Usti nad Labom (Elba, 75,3 i 72,5 km) 1 /
R 20 – 17 Mjelnik (Elba, 3,0 km) 1 /
R 20 – 04 – 01 Hale – Trota (Zala, 86,0 km) 1 /
R 20 – 06 – 01 Prag (Vltava, 46,5 i 55,5 km) 1 /
R 21 – 01 Libek (Trave, 2,0 – 8,0 km)
R 30 – 01 Svinoujšće (Baltičko more – ušće reke Odre)
R 30 – 02 Šćećin (Odra, 741,0 km)
R 30 – 03 Kostšin (Odra, 617,0 km)
R 30 – 04 Vroclav (Odra, 255,0 km)
R 30 – 05 Kozle (Odra, 96,0 km)
R 30 – 01 – 01 Glivice (Glivicki kanal, 41,0 km)
_________________________
1 / Rastojanja do luka na reci Elbi računaju se: u Nemačkoj – od češko – nemačke državne granice; u Republici Češkoj – od ušća reke Elbe u Vltavu kod Mjelnika.
R 40 – 01 Gdanjsk (Baltičko more – ušće reke Visle)
R 40 – 02 Bidgošč (Visla, 772,3 km i reka Brda, 2,0 km)
R 40 – 03 Varšava (Visla, 520,0 km i kanal Zeran, 2.0 km)
R 40 – 04 Černihiv (Dnjepar, 1070,0 km)
R 40 – 05 Kijev (Dnjepar, 856,0 km)
R 40 – 06 Čerkasi (Dnjepar, 653,0 km)
R 40 – 07 Kremenčug (Dnjepar, 541,0 km)
R 40 – 08 Dnjeprođeržinsk (Dnjepar, 429,0 km)
R 40 – 09 Dnjepropetrovsk (Dnjepar, 393,0 km)
R 40 – 10 Zaporožje (Dnjepar, 308,0 km)
R 40 – 11 Nova Kahovka (Dnjepar, 96,0 km)
R 40 – 12 Herson (Dnjepar, 28,0 km)
R 40 – 01 – 01 Černigov (Desna, 194,5 km)
R 41 – 01 Rečna luka Klajpeda (Kurski zaliv)
R 41 – 02 Neringa (Kurski zaliv)
R 41 – 03 Jurbarkas (Njemen, 126,0 km)
R 41 – 04 Kaunas (Njemen, 219,0 km)
R 50 – 01 Sankt Peterburg, morska luka (r. Neva, 1397,0 km) 2 /
R 50 – 02 Sankt Peterburg, rečna luka (r. Neva, 1385,0 km) 2 /
R 50 – 03 Podporožje (Volgo–Baltički vodni put, 1045,0 km)2 /
R 50 – 04 Čerepovec (Volgo–Baltički vodni put, 540,0 km) 2 /
R 50 – 05 Jaroslavlj (Volga, 520,0 km) 2 /
R 50 – 06 Nižnji Novgorod (Volga, 907,0 km) 2 /
R 50 – 07 Kazanj (Volga, 1313,0 km) 2 /
R 50 – 08 Uljanovsk (Volga, 1541,0 km) 2 /
R 50 – 09 Samara (Volga, 1746,0 km) 2 /
R 50 – 10 Saratov (Volga, 2175,0 km) 2 /
R 50 – 11 Volgograd (Volga, 2560,0 km) 2 /
R 50 – 12 Astrahan (Volga, 3051,0 km) 2 /
R 50 – 02 – 01 Moskva, Severna luka (kanal Moskva, 42,0 km) 2 /
R 50 – 02 – 02 Moskva, Zapadna luka (kanal Moskva, 32,0 km) 2 /
R 50 – 02 – 03 Moskva, Južna luka (kanal Moskva, 0,0 km) 2 /
R 50 – 02 – 02- 01 Tver (Volga, 279,0 km) 2 /
R 50 – 01 – 01 Perm (Kama, 2269,0 km) 2 /
___________________________
2 / Rastojanje od južne moskovske luke
R 60 – 01 Ševeningen (Severno more)
R 60 – 02 Den Helder (Severno more)
R 60 – 03 Brunsbitel (Kilski kanal, 2,0 – 5,0 km)
R 60 – 04 Rendzburg (Kilski kanal, 62,0 km)
R 60 – 05 Kil (Kilski kanal, 96,0 km)
R 60 – 06 Flenzburg
R 60 – 07 Vismar
R 60 – 08 Rostok
R 60 – 09 Štralzund
R 60 – 10 Grajfsvald
R 60 – 11 Šventoji (Baltičko more)
R 60 – 12 Viborg (Viborški zaliv)
R 60 – 13 Petrozavodsk (Onješko jezero, 1009,0 km) 2 /
R 60 – 14 Arhangelska morska luka (ušće Severne Dvine)
R 60 – 15 Rečna luka Arhangelsko (ušće Severne Dvine)
R 60 – 02 – 01 Sevilja (Gvadalkivir, 80,0 km)
R 60 – 04 – 01 Duro (Duro, 5,0 km)
R 60 – 04 – 02 Sardoru (Duro, 49,0 km)
R 60 – 04 – 03 Regua – Lamego (Duro, 101,0 km)
R 60 – 06 – 01 Bordo (Žironda i Garona, 359,0 km)
R 60 – 08 – 01 Nant (Loara, 645,0 km)
R 60 – 10 – 01 Harlingen (Vadenski zaliv)
R 60 – 12 – 01 Delfzejl (Vadenski zaliv)
R 60 – 11 – 01 Mustola (39,0 km od ušća Sajmanskog kanala)
R 60 – 11 – 02 Kaukas * (52,0 km od ušća Sajmanskog kanala)
R 60 – 11 – 03 Rapasari * (52,0 km od ušća Sajmanskog kanala)
R 60 – 11 – 04 Jutseno * (67,0 km od ušća Sajmanskog kanala)
R 60 – 11 – 05 Vuoksi * (85,0 km od ušća Sajmanskog kanala)
R 60 – 11 – 06 Varkaus (luka Tajpale, 270,0 km od ušća Sajmanskog kanala)
R 60 – 11 – 07 Varkaus (luka Kosulaniemi *, 270,0 km od ušća Sajmanskog kanala)
R 60 – 11 – 08 Varkaus (luka Akoniemi, 270,0 km od ušća Sajmanskog kanala)
R 60 – 11 – 09 Kuopio ( 352,0 km od ušća Sajmanskog kanala)
R 60 – 11 – 02 – 01 Puhos * ( 311,0 km od ušća Sajmanskog kanala)
R 60 – 11 – 02 – 02 Jonsu ( 346,0 km od ušća Sajmanskog kanala)
R 61 – 01 Anklam (Pene, 95,0 km)
R 70 – 01 Vageningen (Nederrajn, 903,2 km)
R 70 – 02 Enshede (Tvente kanal, 49,8 km)
R 70 – 03 Ibenbiren (Mitelland kanal, 5,0 km)
R 70 – 04 Minden (Mitelland kanal, 100,0 – 104,0 km)
R 70 – 05 Hanover (Mitelland kanal, 155,0 – 159,0 km)
R 70 – 06 Merum * (Mitelland kanal, 194,0 km)
R 70 – 07 Braunšvajg (Mitelland kanal, 220,0 km)
R 70 – 08 Braunšvajg/Tun * (Mitelland kanal, 223,0 km)
R 70 – 09 Haldensleben (Mitelland kanal, 301,0 km)
R 70 – 10 Nigrip * (Kanal Laba – Hafel, 330,0 km)
R 70 – 11 Brandenburg * (vodni put Unter Hafel, 60,0 km)
R 70 – 12 Brandenburg (vodni put Unter Hafel, 57,0 km)
R 70 – 13 Deponi Ditc * (vodni put Unter Hafel, 40,0 km)
R 70 – 14 Špandau, Južna luka (vodni put Unter Hafel, 2,0 km)
R 70 – 15 Elblag (Vislanski zaliv)
R 70 – 16 Kalinjingradska morska luka (Pregola, 8,0 km)
R 70 – 17 Kalinjingradsko rečna luka (Pregola, 9,0 km)
R 70 – 01 – 01 Gauda (Holanski Ajzel, 1,4 km)
R 70 – 03 – 01 Hengelo (Tventekanal, 45,1 km)
R 70 – 03 – 02 Almelo (Zejkanal, 17,6 km)
R 70 – 02 – 01 Osnabrik (Štihkanal, 13,0 km)
R 70 – 04 – 01 Hanover – Linden (Štihkanal, 11,0 km)
R 70 – 06 – 01 Hildezhajm (Štihkanal, 15,0 km)
R 70 – 08 – 01 Salcgiter (Štihkanal, 15,0 km)
R 70 – 10 – 01 Kargo kompleks * (rukavac Špreje, 0,0 km)
R 70 – 10 – 02 Nonendam (Špreja, 2,0 km)
R 70 – 10 – 03 Elektrana Rojter * (Špreja, 3,0 km)
R 70 – 10 – 04 Elektrana Šarlotenburg * (Špreja, 8,0 km)
R 70 – 10 – 05 Vesthafen Berlin (Vesthafen kanal, 3,0 km)
R 70 – 10 – 06 Osthafen Berlin (Špreja, 21,0 km)
R 70 – 10 – 07 Toplana Klingenberg (Špreja, 25,0 km)
R 70 – 12 – 01 Elektrana Moabit * (Berlin – Špandau Šifartskanal, 9,0 km)
R 71 – 01 Kargo terminal na Teltovom kanalu *
(Teltov kanal, 31,0 – 34,0 km)
R 71 – 02 Kargo terminal Oberšenevejde
(vodni put Odra – Špreja, 28,0 – 29,0 km)
R 71 – 03 Ejzenhidenštad EKO * (vodni put Odra – Špreja, 122,0 km)
R 71 – 04 Ejzenhidenštad (vodni put Odra – Špreja, 124,0 km)
R 71 – 02 – 01 Potsdam (Potsdam Hafel, 3,0 km)
R 71 – 06 – 01 Niderlem * (vodni put Dama, 8,0 km)
R 71 – 06 – 02 Kenigs Vusterhauzen (vodni put Dama, 8,0 km)
R 80 – 01 Avr (kanal Avr – Tankarvil, 20,0 km)
R 80 – 02 Ruan (Sena, 242,0 km)
R 80 – 03 Konflan (Sena, 239,0 km)
R 80 – 04 Fruar (Mozel, 346,5 km)
R 80 – 05 Mec (Mozel, 297,0 – 294,0 km)
R 80 – 06 Mondlanž – Rišmon (Mozel, 279,5- 277,9 km)
R 80 – 07 Tionvil – Ilanž (Mozel, 271,9 – 270,1 km)
R 80 – 08 Mertert (Mozel, 208,0 km)
R 80 – 09 Trir (Mozel, 184,0 km)
R 80 – 10 Bingen (Rajna, 527,0 km)
R 80 – 11 Vizbaden (Rajna, 500,0 km)
R 80 – 12 Majnc (Rajna, 500,0 km)
R 80 – 13 Flershajm * (Majna, 9,0 km)
R 80 – 14 Raunhajm * (Majna, 14,0 km)
R 80 – 15 Hatershajm * (Majna, 17,0 km)
R 80 – 16 Kelsterbah * (Majna, 19,0 km)
R 80 – 17 Frankfurt * (Majna, 22,0 – 29,0 km)
R 80 – 18 Frankfurt (Majna, 31,0 – 37,0 km)
R 80 – 19 Ofenbah (Majna, 40,0 km)
R 80 – 20 Hanau (Majna, 56,0 – 60,0 km)
R 80 – 21 Groskrotcenburg * (Majna, 62,0 km)
R 80 – 22 Štokštad (Majna, 82,0 km)
R 80 – 23 Ašafenburg (Majna, 83,0 km)
R 80 – 24 Trifenštajn * (Majna, 173,0 km)
R 80 – 25 Karlštad * (Majna, 227,0 km)
R 80 – 26 Vircburg (Majna, 246,0 – 251,0 km)
R 80 – 27 Švajnfurt (Majna, 330,0 km)
R 80 – 28 Bamberg (kanal Majna – Dunav, 3,0 km)
R 80 – 29 Erlangen (kanal Majna – Dunav, 46,0 km)
R 80 – 30 Nirnberg (kanal Majna – Dunav, 72,0 km)
R 80 – 31 Regenzburg (Dunav, 2370,0 – 2378,0 km)
R 80 – 32 Degendorf (Dunav, 2281,0 – 2284,0 km)
R 80 – 33 Linc (Dunav, 2128,2 – 2130,6 km)
R 80 – 34 Linc – Fest * (Dunav, 2127,2 km)
R 80 – 35 Ens – Ensdorf (Dunav, 2111,8 km)
R 80 – 36 Krems (Dunav, 2001,5 km)
R 80 – 37 Beč (Dunav, 1916,8 – 1920,2 km)
R 80 – 38 Bratislava (Dunav, 1867,0 km)
R 80 – 39 Đer – Genju (Dunav, 1807,0 km)
R 80 – 40 Komarno (Dunav, 1767,1 km)
R 80 – 41 Šturovo (Dunav, 1722,0 km)
R 80 – 42 Budimpešta (Dunav, 1640,0 km)
R 80 – 43 Sazalonbata (Dunav, 1618,7 km)
R 80 – 44 Dunajvaroš (Dunav, 1579,0 km)
R 80 – 45 Dunafeldvar (Dunav, 1563,0 km)
R 80 – 46 Baja (Dunav, 1480,0 km)
R 80 – 47 Vukovar (Dunav, 1333,1 km)
R 80 – 48 Beograd (Dunav, 1170,0 km)
R 80 – 49 Smederevo (Dunav, 1116,3 km)
R 80 – 50 Oršava (Dunav, 954,0 km)
R 80 – 51 Turn – Severin (Dunav, 931,0 km)
R 80 – 52 Prahovo (Dunav, 861,0 km)
R 80 – 53 Lom (Dunav, 743,0 km)
R 80 – 54 Turn – Magurele (Dunav, 597,0 km)
R 80 – 55 Svištov (Dunav, 554,0 km)
R 80 – 56 Ruse (Dunav, 495,0 km)
R 80 – 57 Đurđu (Dunav, 493,0 km)
R 80 – 58 Oltenica (Dunav, 430,0 km)
R 80 – 59 Kalaraši (Dunav, 370,5 km)
R 80 – 60 Braila (Dunav, 168,5 – 172,0 km)
R 80 – 61 Galac (Dunav, 76,0 Mm – 160,0 Mm)
R 80 – 62 Đurđulešt (Dunav, 133,0 km) 3 /
R 80 – 63 Reni (Dunav, 128,0 km)
R 80 – 64 Tulča (Dunav, 34,0 Mm– 42,0 Mm)
R 80 – 04 – 01 Pariz, autonomna luka:
Ženvilje (Sena, 194,7 km)
Bonoj – Vinjo (Sena, 169,7 km)
Evre (Sena, 137,8 km)
Melen (Sena, 110,0 km)
Lime – Poršvilj (Sena, 109,0 km)
Montro (Sena, 67,4 km)
Nanter (Sena, 39,4 km)
Brujer – sir – Oaz (Oaza, 96,9 km)
Sent – uan – l‘Omon (Oaza, 119,2 km)
Lani (Marna, 149,8 km)
R 80 – 06 – 01 Dilingen (Sar, 59,0 km)
R 80 – 08 – 01 Osijek (Drava, 14,0 km)
_______________________
3 / Planira se izgradnja.
R 80 – 01 – 01 Segedin (Tisa, 170,0 km)
R 80 – 14 – 02 Medžidije (kanal Dunav – Crno more, 27,5 km)
R 80 – 14 – 03 Konstanca (kanal Dunav – Crno more, 64,0 km)
R 80 – 09 – 01 Izmail (Dunav – rukavac Kilija, 93,0 km)
R 80 – 09 – 02 Kilija (Dunav – rukavac Kilija, 47,0 km)
R 80 – 09 – 03 Ust – Dunajsk (Dunav – rukavac Kilija, 1,0 km)
R 90 – 01 Taganrog (Taganroški zaliv)
R 90 – 02 Jejsk (Taganroški zaliv)
R 90 – 03 Azov (Don, 3168,0 km) 2 /
R 90 – 04 Rostov (Don, 3134,0 km) 2 /
R 90 – 05 Ust – Donjeck (Don, 2997,0 km) 2 /
R 90 – 03 – 01 Belgorod – Dnjestrovski (ušće reke Dnjestar)
R 90 – 03 – 02 Benderi (Dnjestar, 228,0 km)
R 91 – 01 Milano Terminale (kanal Milano – Po, 0,0 km) 4 /
R 91 – 02 Lodi (kanal Milano – Po, 20,0 km od Milano Terminale) 4 /
R 91 – 03 Picigetone (kanal Milano – Po, 40,0 km od Milano Terminale)
R 91 – 04 Kremona (Po, 55,0 km od Milano Terminale)
R 91 – 06 Ferara (Po, 200,0 km od Milano Terminale)
R 91 – 07 Adrija (lateralni kanal Veneta, 265,0 km od luke Milano Terminale)
R 91 – 08 Kjođa (lateralni kanal Veneta, 285,0 km od luke Milano Terminale)
R 91 – 09 Margera (lateralni kanal Veneta, 300,0 km od luke Milano Terminale)
R 91 – 10 Nogaro (lateralni kanal Veneta, 355,0 km od luke Milano Terminale)
R 91 – 11 Monfalkone (obilazni kanal Veneta, 410,0 km od luke Milano Terminale)
R 91 – 12 Trst (Jadransko more)
R 91 – 02 – 01 Pjačenca (Po, 35,0 km od Konka di Kremone)
R 91 – 02 – 02 Pavija (Tičino, 98,0 km od Konka di Kremone)
R 91 – 02 – 03 Kazale Monferato (Po, 183,0 km od Konka di Kremone)
R 91 – 04 – 01 Garibaldi (vodni put Ferara, 80,0 km od Ferare)
R 91 – 06 – 01 Porto Tole (Po Grande, 260,0 km od luke Milano Terminale)
R 91 – 01 – 01 Mantova (vodni put Fisero – Tartaro – Kanal Bjanko, 0,0 km)
R 91 – 01 – 02 Ostilja (vodni put Fisero – Tartaro – Kanal Bjanko, 30,0 km) 4 /
R 91 – 01 – 03 Lenjago (vodni put Fisero – Tartaro – Kanal Bjanko, 65,0 km) 4 /
R 91 – 01 – 04 Rovigo (vodni put Fisero – Tartaro – Kanal Bjanko, 140,0 km) 4 /
R 91 – 01 – 05 Konka di Volta Grimana (vodni put Fisero – Tartaro – Kanal Bjanko, 170,0 km) 4 /
_________________________
4 / U stadijumu izgradnje ili planiranja.
Prilog III
TEHNIČKE I EKSPLOATACIONE KARAKTERISTIKE UNUTRAŠNJIH VODNIH PUTEVA MEĐUNARODNOG ZNAČAJA
a) Tehničke karakteristike vodnih puteva kategorije E
Osnovne tehničke karakteristike vodnih puteva kategorije E treba da budu u saglasnosti sa klasifikacijom evropskih vodnih puteva, datoj u Tabeli 1.
Radi procene različitih vodnih puteva kategorije E koriste se parametri IV – VII kategorije, imajući u vidu sledeće principe:
kategorija vodnog puta određuje se na osnovu gabarita plovila sa sopstvenim pogonom, potisnica i potiskivanih sastava projektovanih u horizontalnoj ravni, a prvenstveno osnovnim standardizovanim gabaritom (širinom);
samo vodni putevi, koji odgovaraju najmanje osnovnim parametrima IV kategorije (minimalne dimenzije plovila 80 m h 9,5 m), mogu se smatrati vodnim putevima kategorije E. Ograničenja gaza (gaz manji od 2,50 m) i minimalne visine plovnog otvora ispod mostova (visina manja od 5,25 m) mogu se prihvatiti, kao izuzetak, samo na postojećim vodnim putevima;
prilikom modernizacije vodnih puteva IV kategorije (kao i manjih regionalnih vodnih puteva) preporučuje se zadovoljenje parametara bar Va kategorije;
međutim, novi vodni putevi kategorije E moraju odgovarati parametrima najmanje Vb kategorije. S tim u vezi, treba obezbediti prolazak brodova sa gazom od najmanje 2,80 m;
prilikom modernizacije postojećih i/ili izgradnje novih vodnih puteva trebalo bi imati u vidu plovila i sastave većih dimenzija;
radi povećanja efikasnosti kontejnerskog transporta trebalo bi obezbediti maksimalnu moguću visinu plovnog otvora ispod mostova u skladu sa fusnotom 4 Tabele 1; 5 /
unutrašnji vodni putevi na kojima se očekuje značajan obim kontejnerskog i Ro-Ro transporta treba da odgovaraju, kao minimum, parametrima Vb kategorije. Radi zadovoljavanja potreba uslovljenih budućim promenama gabarita kontejnera i neophodnošću neometanog prevoza prikolica specijalizovanim plovilima koja plove na unutrašnjim vodnim putevima kategorije Va i viših kategorija, može se predvideti povećanje od 7–10% širine, koja sada iznosi 11,4 m;
_________________________
5 / Međutim, ukoliko je udeo praznih kontejnera veći od 50%, treba uzeti u obzir obezbeđenje minimalne visine plovnog otvora ispod mostova koja je veća od veličine navedene u fusnoti 4.
na vodnim putevima sa promenljivim vodostajima, vrednost preporučenog gaza mora odgovarati gazu koji je obezbeđen ili je veći od toga u proseku 240 dana godišnje (ili 60% navigacionog perioda) 3/. Tamo gde je to moguće i ekonomski opravdano, trebalo bi obezbediti preporučenu visinu vodnog otvora ispod mostova (5,25, 7,00 ili 9,10 m) pri najvišem plovidbenom nivou;
jedinstvene parametre kategorije, gaza i visine plovnog otvora ispod mostova, trebalo bi obezbediti ili na celoj dužini vodnog puta ili bar na značajnom delu vodnog puta;
gde god je to moguće, trebalo bi obezbediti da parametri gravitirajućih vodnih puteva budu identični ili slični parametrima koji važe za glavnu mrežu vodnih puteva;
najveći gaz (4,50 m) i minimalnu visinu plovnog otvora ispod mostova (9,10 m) trebalo bi obezbediti na svim delovima mreže koji su neposredno povezani sa obalnim morskim putevima;
(xii) minimalna visina plovnog otvora ispod mostova od 7,00 m mora biti obezbeđena na vodnim putevima koji povezuju važne morske luke sa zaleđem, a koji su pogodni za kontejnerski transport i rečno-morski saobraćaj;
(xiii) morske priobalne rute, navedene u Prilogu 1, treba da obezbede celovitost mreže evropskih unutrašnjih vodnih puteva kategorije E i namenjeni su, u smislu ovog sporazuma, za plovidbu rečno-morskih plovila, čije dimenzije moraju, kada je to moguće i ekonomski svrsishodno, odgovarati dimenzijama plovnih jedinica na sopstveni pogon koje plove na unutrašnjim vodnim putevima Va i VIb kategorije.
Smatra se da se za obezbeđenje uslova za kontejnerski saobraćaj na unutrašnjim vodnim putevima moraju poštovati sledeći minimalni uslovi:
Plovila unutrašnje plovidbe širine 11,4 m i dužine od oko 110 m treba da omoguće prevoz kontejnera na tri ili više nivoa; u suprotnom, dozvoljena dužina potiskivanih sastava treba da iznosi 185 m i u tom slučaju oni mogu da obavljaju prevoz kontejnera u dva nivoa.
_________________________
3/ Međutim, na uzvodnim deonicama prirodnih rečnih tokova, koje karakteriše česta promena vodostaja (zbog direktne zavisnosti od vremenskih uslova), preporučuje se da navigacioni period traje najmanje 300 dana godišnje.
[pic]
1 / Prva vrednost se koristi kada se ima u vidu postojeće stanje, a druga – imajući u vidu radove u budućnosti i, u pojedinim slučajevima, trenutnu situaciju.
2 / Dopušta bezbedno rastojanje od oko 0,30 m, između najviše tačke konstrukcije plovila ili njegovog tereta i mosta.
3 / Uzima u obzir predviđen budući razvoj Ro-Ro, kontejnerske i rečno-morskog plovidbe.
4 / Za prevoz kontejnera prihvaćene su sledeće vrednosti:
5,25 m – za brodove sa 2 nivoa utovarenih kontejnera;
7,00 m – za brodove sa 3 nivoa utovarenih kontejnera;
9,10 m – za brodove sa 4 nivoa utovarenih kontejnera;
50% kontejnera može biti prazno, u suprotnom, treba koristiti balast.
5 / Neki od postojećih vodnih puteva pripadaju IV kategoriji prema maksimalno dozvoljenoj dužini plovila i sastava, čak i ukoliko njihova maksimalna širina iznosi 11,4 m, a maksimalni gaz – 4,00 m.
6 / Gaz za konkretan vodni put treba definisati imajući u obzir lokalne uslove.
7 / Na nekim deonicama vodnih puteva VII kategorije mogu se, koristiti i sastavi sa velikim brojem potisnica. U tom slučaju horizontalni gabariti mogu premašivati veličine navedene u Tabeli.
b) Eksploatacione karakteristike vodnih puteva kategorije E
Za neometano obavljanje međunarodnog saobraćaja na vodnim putevima kategorije E ovi putevi moraju odgovarati sledećim osnovnim eksploatacionim kriterijumima:
(i) plovidba se mora odvijati tokom čitavog plovidbenog perioda, osim tokom dole navedenih prekida;
(ii) plovidbeni period može iznositi manje od 365 dana samo u regionima sa nepovoljnim klimatskim uslovima, gde je u zimskom periodu nemoguće održavati vodni put bez leda i gde je prema tome neophodan zimski prekid. U tim slučajevima neophodno je definisati datume početka i kraja plovidbe. Trajanje prekida plovidbe, uslovljenih prirodnim pojavama kao što su: led, poplave, itd., treba uz pomoć odgovarajućih tehničkih i organizacionih mera svesti na minimum;
(iii) trajanje prekida u toku plovidbenog perioda, neophodnih za redovno tehničko održavanje prevodnica i druge hidrotehničke opreme, treba svesti na minimum. Korisnici vodnih puteva na kojima se planira obavljanje radova na tehničkom održavanju, moraju biti obavešteni o terminima i trajanju predviđenog prekida plovidbe. U slučaju nepredviđenog kvara na prevodnici ili drugim hidrotehničkim objektima, ili u drugim slučajevima više sile, trajanje prekida treba da bude ograničeno na račun preduzimanja svih neophodnih mera za otklanjanje nastale situacije;
(iv) u periodu niskih vodostaja nisu dozvoljeni bilo kakvi prekidi u plovidbi. Međutim, dopušta se ograničenje dozvoljenog gaza na vodnim putevima sa promenljivim vodostajem. Ipak, tokom čitavog perioda treba obezbediti minimalni gaz od 1,20 m, s tim da preporučeni ili karakteristični gaz treba obezbediti tokom ili više od 240 dana u godini. U regionima navedenim u podtački (ii), minimalni gaz od 1,20 m treba obezbediti u proseku tokom 60% trajanja plovidbenog perioda;
(v) trajanje rada prevodnica, podižućih mostova i drugih objekata infrastrukture mora biti takva da u slučaju ekonomske svrsishodnosti obezbeđuje celodnevnu (24 časa) plovidbu radnim danima. U pojedinim slučajevima mogu se dozvoliti izuzeci zbog organizacionih i/ili tehničkih razloga. Razumno vreme trajanja plovidbe potrebno je obezbediti i u dane praznika i vikendom.
s ) Tehničke i eksploatacione karkteristike luka kategorije E
Mreža vodnih puteva kategorije E uključuje sistem luka od međunarodnog značaja. Svaka luka kategorije E mora da zadovolji sledeće tehničke i eksploatacione kriterijumime:
(i) mora se nalaziti na vodnom putu kategorije E;
(ii) mora raspolagati mogućnostima za prijem plovila ili potiskivanih sastava koji se koriste na konkretnom vodnom putu kategorije E u skladu sa njegovom kategorijom;
(iii) mora biti povezano sa glavnim drumskim i železničkim saobraćajnicama (poželjno je da one pripadaju mreži međunarodnih drumskih i železničkih saobraćajnica navedenih u Evropskom sporazumu o glavnim međunarodnim saobraćajnim arterijama (AGR), Evropskom sporazumu oglavnim međunarodnim železničkim linijama (AGC) i u Evropskom sporazumu o važnim međunarodnim linijama za kombinovani transport i pratećim postrojenjima (AGTC))
(iv) ukupni pretovar robe treba da iznosi najmanje 0,5 miliona tona godišnje;
(v) mora da raspolaže odgovarajućim mogućnostima za razvoj lučke industrijske zone;
(vi) mora da obezbedi pretovar standardnih kontejnera (osim luka koje su specijalizovane za pretovar rasutog tereta);
(vii) mora da raspolaže celokupnom opremom neophodnom za obavljanje uobičajenih operacija u okviru međunarodnog saobraćaja;
(viii) radi obezbeđenja zaštite životne sredine u lukama od međunarodnog značaja moraju biti na raspolaganju postrojenja za prihvat otpada sa brodova.