Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07 i 65/08),
Vlada donosi
NACIONALNU STRATEGIJU
ZA BORBU PROTIV PRANjA NOVCA I FINANSIRANjA TERORIZMA
Svrha Nacionalne strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma (u daljem tekstu: Strategija) je da se, na osnovu opisa i analize stanja i trendova kriminaliteta, kao i analize zakonodavnog, institucionalnog i operativnog okvira borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, daju preporuke za prevazilaženje problema i unapređivanje postojećeg sistema. Preporuke će biti razrađene akcionim planom, koji će predvideti obaveze svih organa iz ove strategije, kao i rokove za izvršavanje obaveza.
Osnovni ciljevi ove strategije su:
1.1.1. preventivnim i represivnim merama uticati na smanjenje kriminaliteta u vezi sa pranjem novca i finansiranja terorizma;
1.1.2. implementirati međunarodne standarde čije sprovođenje omogućava članstvo ili povoljniji status države u međunarodnim organizacijama;
1.1.3. razviti sistem saradnje i odgovornosti svih učesnika u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma;
1.1.4. unaprediti saradnju javnog i privatnog sektora na planu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma;
1.1.5. obezbediti transparentnost finansijskog sistema.
1.2.1. Pranje novca je proces prikrivanja nezakonitog porekla novca ili imovine stečenih kriminalom. Kada je imovinska korist stečena izvršenjem krivičnog dela, izvršilac traži način da novac koristi tako da ne privlači pažnju nadležnih organa. Stoga vrši niz transakcija koje služe da novac prikažu kao zakonito stečen. Pranje novca ima tri osnovne faze:
Prva faza: faza „ulaganja” je prekidanje direktne veze između novca i nezakonite aktivnosti kojom je on stečen. U njoj se nezakonito stečeni novac uvodi u finansijski sistem. Novac se uplaćuje na bankovne račune, najčešće u vidu neke zakonite aktivnosti u kojoj se plaćanje vrši u gotovom novcu. Jedan od načina je osnivanje fiktivnog privrednog društva koje nema poslovnih aktivnosti, već služi isključivo za polaganje „prljavog” novca ili usitnjavanje velikih suma novca a potom njegovo polaganje na račune u iznosima koji nisu sumnjivi i nisu predmet prijavljivanja nadležnim organima.
Druga faza: faza „raslojavanja” ili „prikrivanja”. Nakon što je novac ušao u legalni finansijski sistem, prebacuje se sa računa na koji je položen na druge račune. Glavni cilj tih transakcija je prikrivanje veze između novca i kriminalne aktivnosti od koje potiče.
Treća faza: faza „integracije”, u kojoj se „prljav” novac javlja kao novac koji potiče od dozvoljene delatnosti. Čest metod integracije „prljavog” novca u legalne finansijske tokove je kupovina nekretnina. Davanje u zakup nekretnina je zakonito a prihod od zakupnine nije sumnjiv. Novac se često investira u preduzeća u teškoćama, koja nakon toga nastavljaju da rade, a dividende i direktorske plate koje se isplaćuju su zakoniti prihodi. Kada novac dođe u ovu fazu, skoro da je nemoguće otkriti njegovo nezakonito poreklo.
1.2.2. Finansiranje terorizma je pokušaj ili obezbeđivanje ili prikupljanje sredstava ili imovine, u nameri da se koriste ili sa znanjem da mogu biti korišćeni, u celosti ili delimično, za izvršenje terorističkog akta od strane terorista ili od strane terorističkih organizacija.
Kao i pranje novca, finansiranje terorizma takođe ima nekoliko faza.
Prva faza je prikupljanje sredstava iz zakonitog poslovanja kompanija koje su povezane, pa i „vođene” od strane terorističkih organizacija ili pojedinaca ili od krivičnih dela kao što su trgovina drogom, otmice, iznude, prevare itd. Značajan izvor ovih sredstava predstavljaju i donacije od strane pojedinaca koji podržavaju ciljeve terorističkih organizacija, kao i dobrotvorni fondovi koji prikupljaju sredstva i kanališu ih prema terorističkim organizacijama.
U drugoj fazi, prikupljena sredstva se čuvaju na različite načine uključujući i račune kod banaka otvorenim od strane posrednika, pojedinaca ili kompanija.
Treća faza je prenos ovih sredstava delovima terorističkih organizacija ili pojedincima radi operativnog korišćenja. Ovu fazu karakteriše korišćenje mehanizama za prenos sredstava, poput međunarodnih elektronskih transfera između banaka ili remitenata novca, korišćenje dobrotvornih organizacija, alternativni sistemi ili mreže za prenos novca, kao što su indijska „havala”, pakistanski „hundi” ili kineski „čit” ili „čop”, koji funkcionišu u okviru strogo definisanih rasnih, plemenskih ili nacionalnih grupa. Novac se prenosi i preko kurira i krijumčarenjem preko državnih granica.
Poslednja faza je njihova upotreba. Kriminalna priroda ovih sredstava se pokazuje kada se iskoriste za neku od aktivnosti terorističkih organizacija, kupovinu eksploziva, oružja telekomunikacione opreme, podršku redovnim aktivnostima ćelija, obezbeđivanje skrovišta i medicinske nege, finansiranje kampova za obuku, propagandu, ili plaćanje političke podrške i utočišta u za to pogodnim državama.
Pranje novca i finansiranje terorizma su globalni problemi koji imaju povratne efekte na ekonomske, političke, bezbednosne i socijalne strukture zemlje. Posledice pranja novca i finansiranja terorizma su: podrivanje stabilnosti, transparentnosti i efikasnosti finansijskog sistema zemlje, ekonomski poremećaji i nestabilnost, ugrožavanje programa reformi, smanjenje investicija, gubljenje ugleda države i ugrožavanje nacionalne bezbednosti.
Procena Međunarodnog monetarnog fonda je da je ukupan obim pranja novca u svetu između dva do pet procenata ukupnog svetskog društvenog proizvoda. Iznos u novcu koji odgovara navedenim procentima je 590 milijardi do 1,5 biliona američkih dolara godišnje. S obzirom na tajnost i prirodu pranja novca, navedeni podaci su samo indikator veličine problema.
U borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, angažovane su četiri kategorije subjekata, i to:
1.4.1. obveznici iz Zakona o sprečavanju pranja novca;
1.4.2. nadležni državni organi;
1.4.3. udruženja;
1.4.4. druga fizička i pravna lica čije su obaveze budu propisane zakonom koji uređuje represivne mere koje se sprovode na osnovu relevantnih rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: SB UN).
Preporuke koje se odnose na rad tužilaštva, sudova i drugih državnih organa, sadržane u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa („Službeni glasnik RS”, broj 44/06), Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije („Službeni glasnik RS”, broj 109/05) i Strategiji reforme državne uprave u Republici Srbiji, a odnose se na materijalna i kadrovska pitanja u tim organima, u ovoj strategiji nisu posebno razrađene.
Borba protiv pranja novca direktno je povezana sa drugim oblicima borbe protiv kriminala, tako da se ovom strategijom daju i preporuke u vezi sa:
1.6.1. oduzimanjem protivpravno stečene imovinske koristi;
1.6.2. privremenim merama kod oduzimanja protivpravne imovinske koristi;
1.6.3. obrnutim teretom dokazivanja u vezi sa oduzimanjem protivpravne imovinske koristi;
1.6.4. upravljanjem privremeno oduzetom protivpravnom imovinskom koristi.
Donošenjem Zakona o sprečavanju pranja novca („Službeni list SRJ”, broj 53/01), septembra 2001. godine započeta je borba protiv pranja novca. Tim zakonom inkriminisano je pranje novca, propisan niz preventivnih mera i radnji usmerenih na otkrivanje, sprečavanje i suzbijanje pranja novca i obrazovana je Savezna komisija za sprečavanje pranja novca, koja je po donošenju Ustavne povelje Srbije i Crne Gore („Službeni list SCG”, br. 1/03 i 26/05), postala organ Republike Srbije u sastavu Ministarstva finansija, pod nazivom Uprava za sprečavanje pranja novca.
Novi Zakon o sprečavanju pranja novca („Službeni glasnik RS”, br. 107/05 i 117/05 – ispravka) stupio je na snagu 10. decembra 2005. godine.
Krivično delo pranja novca propisano je u članu 231. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05 i 107/05 – ispravka).
Krivičnim zakonikom (član 393) po prvi put je inkriminisano finansiranje terorizma. U toku je priprema Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koji uređuje sistem preventivnih mera protiv pranja novca i finansiranja terorizma kao i Zakona o represivnim merama koje se sprovode na osnovu relevantnih rezolucija SB UN, kojim se propisuje ograničavanje raspolaganja imovinom fizičkih i pravnih lica koje je SB UN označio kao teroriste ili terorističke organizacije.
1.8.1. Ujedinjene nacije – Kao članica Ujedinjenih nacija, Republika Srbija je u obavezi da sprovodi mere na osnovu rezolucija SB UN 1267 (1999), 1333 (2000), 1390 (2002), 1455 (2003), 1526 (2004) i 1373 (2001).
1.8.2. Savet Evrope – Manival (Moneyval) je komitet Saveta Evrope koje se bavi pitanjima sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Komitet se sastoji od eksperata delegiranih od strane zemalja članica, a radi po principu međusobnog ocenjivanja. Prvi krug procene i ocenjivanja u Republici Srbiji vršen je u oktobru 2003. godine. Na osnovu toga je, u januaru 2005. godine, usvojen Izveštaj o prvom krugu ocene sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Izveštaj sadrži preporuke koje je Republika Srbija obavezna da implementira.
Na zasedanju Manivala održanom u septembru 2006. godine, usvojen je Izveštaj o napretku u radnjama i merama koje Republika Srbija sprovodi u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Jedna od preporuka iz Izveštaja Manivala je izrada Nacionalne strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
1.8.3. Egmont grupa je međunarodno udruženje finansijsko – obaveštajnih službi (u daljem tekstu: FOS) čiji je osnovni cilj podizanje nivoa međunarodne saradnje i razmena podataka koji se odnose na pranje novca i finansiranje terorizma između nacionalnih FOS.
Uprava za sprečavanje pranja novca, kao finansijsko – obaveštajna služba Republike Srbije postala je članica Egmont grupe u julu 2003. godine.
1.9.1. Radna grupa za sprečavanje pranja novca (Financial Action Task Force on Money Laundering – u daljem tekstu: FATF) donela je 2003. godine novih „40 preporuka” u oblasti sprečavanja pranja novca;
1.9.2. U periodu od 2001. do 2005. godine FATF je donela „9 specijalnih preporuka” u oblasti sprečavanja finansiranja terorizma;
1.9.3. Evropska unija donela je 2005. godine novu Direktivu o sprečavanju upotrebe finansijskog sistema u svrhe pranja novca i finansiranja terorizma (u daljem tekstu: Treća direktiva EU);
1.9.4. Evropska unija donela je 2006. godine Uredbu o kontroli prenosa fizički prenosivih sredstava plaćanja u iznosu od 10.000 evra ili više preko državnih granica Evropske unije;
1.9.5. potvrđene i potpisane konvencije nabrojane u poglavlju 2.2.1. ove strategije.
Preporuke iz ove strategije sprovešće se u roku do pet godina od dana njenog donošenja.
2.1.1.1. Podaci Uprave za sprečavanje pranja novca o izveštajima o sumnjivim transakcijama, otvorenim predmetima i predmetima prosleđenim nadležnim državnim organima:
Tabela 1.
Izveštaji osumnjivim transakcijama od obveznika 1.11- 31.12.2003. 2004. 2005. 1.1 –31.12.2006.
Broj prijavljenih transakcija od strane obveznika pokazuje tendenciju rasta. Dominantan udeo imaju banke, dok ostali obveznici nedovoljno prijavljuju sumnjive transakcije. Na osnovu izveštaja o sumnjivim transakcijama u Upravi za sprečavanje pranja novca je otvoreno je 90 predmeta, što u odnosu na broj prijavljenih transakcija (1367 izveštaja) svedoči i o nedovoljnom kvalitetu primljenih izveštaja o sumnjivim transakcijama.
Tabela 2.
Predmeti otvoreni na osnovu: 1.11-31.12.2003
Najveći broj predmeta otvoren je na osnovu analize podataka o gotovinskim transakcijama u Upravi za sprečavanje pranja novca. Opadanje broja otvorenih predmeta posledica je složenosti tih predmeta, koji se odnose na slučajeve organizovanog kriminala i u koje je uključen veliki broj lica i veliki broj transakcija.
U tabeli 3. prikazan je broj predmeta prosleđenih drugim državnim organima na nadležnost od 1. novembra 2003-31. decembra 2006. godine.
Tabela 3.
Policija 71 Poreska policija 76 Tužilaštvo 3 Devizni inspektorat 8 Sektor za budžetsku inspekciju 1 Bezbednosno-informativna agencija 4 Komisija za hartije od vrednosti 1 Agencija za privatizaciju 1 UKUPNO 165
2.1.1.2. Podaci Poreske policije o podnetim krivičnim prijavama iz njene nadležnosti i iznosu protivpravne imovinske koristi iz tih prijava:
Od oktobra 2003. do oktobra 2006. godine, Poreska policija podnela je 3572 krivične prijave, sa ukupnim oštećenjem budžeta 26.448.784.636, 00 dinara.
Poreska policija je u periodu od 1. oktobra 2003. do septembra 2006. godine, podnela ukupno šest krivičnih prijava za krivično delo poreska utaja – izbegavanje plaćanja poreza, u vezi sa krivičnim delom pranje novca. Ministarstvo unutrašnjih poslova podnelo je krivične prijave u ovim slučajevima za krivično delo pranja novca.
2.1.1.3. Podaci Uprave carina o podnetim prijavama za devizne prekršaje u vrednosti većoj od 10.000 evra:
Tabela 4.
Godina Broj prijava Vrednost (u EUR) 2002. 75 1.443.059 2003. 87 1.895.754 2004. 95 5.316.260 2005. 83 1.480.956 2006. (do 31.10.2006.) 60 1.473.166
2.1.1.4. Podaci o broju prijavljenih, optuženih i osuđenih lica za krivična dela kojima je stečena protivpravna imovinska korist i izrečenim merama oduzimanja te koristi. Tabela 5. sadrži podatke za sledeća krivična dela: nesavestan rad u privrednom poslovanju, prouzrokovanje stečaja, zloupotreba ovlašćenja u privredi, pronevera, zloupotreba službenog položaja, obmanjivanje kupaca, nedozvoljena proizvodnja, pustošenje šuma, šumska krađa, ostala krivična dela protiv privrede, protivzakonito posredovanje, primanje mita, davanje mita, ostala dela protiv službene dužnosti, privredni kriminal u širem smislu, krađa i teška krađa, razbojnička krađa i razbojništvo, teški slučajevi razbojničke krađe i razbojništva, ostala dela protiv imovine, falsifikovanje novca, izdavanje čeka bez pokrića, neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga.
Tabela 5.
broj prijavljenih lica broj optuženih lica Godina 2002 2003 Godina 2002