PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE
Član 1.
U Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Službeni glasnik RS“, broj 84/04), u članu 6. tačka 16) menja se i glasi:
„16) Samostalni umetnik je osiguranik – fizičko lice za koje je utvrđen status lica koje samostalno obavlja umetničku delatnost ili drugu delatnost u oblasti kulture prema evidenciji koju vodi umetničko udruženje, u skladu sa zakonom koji uređuje samostalno obavljanje umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture, ako nije osigurano po drugom osnovu.“
Član 2.
U članu 13. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je i premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje koju poslodavac plaća za zaposlene – osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno penzijsko osiguranje, iznad iznosa od 3.000 dinara mesečno.“
U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, reči: „iz stava 1.“ zamenjuju se rečima: „iz st. 1. i 2.“
Član 3.
Član 14. menja se i glasi:
„Član 14.
Osnovica doprinosa za upućene radnike, ako nisu obavezno osigurani po propisima države u koju su upućeni ili ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno, kao i za poslodavce, je iznos zarade koju bi, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, ostvarili u Republici na istim ili sličnim poslovima.
Osnovica doprinosa iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od dvostruke najniže mesečne osnovice doprinosa iz člana 37. ovog zakona.“
Član 4.
Član 25. menja se i glasi:
„Član 25.
Osnovica doprinosa za samostalne umetnike je oporezivi prihod na koji se plaća porez na dohodak građana, po zakonu koji uređuje porez na dohodak građana, ostvaren u godini za koju se utvrđuju i plaćaju doprinosi.
Do konačnog utvrđivanja oporezivog prihoda iz stava 1. ovog člana, samostalni umetnici plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa na osnovicu koju, u zavisnosti od visine očekivanih prihoda u tekućoj godini, opredele u jednom od sledećih iznosa:
1) najniža osnovica doprinosa iz člana 38. ovog zakona;
2) prosečna mesečna zarada u Republici isplaćena po zaposlenom u prethodnoj godini;
3) dvostruka prosečna mesečna zarada u Republici isplaćena po zaposlenom u prethodnoj godini;
4) četvorostruka prosečna mesečna zarada u Republici isplaćena po zaposlenom u prethodnoj godini.“
Član 5.
U članu 27. dodaje se stav 2. koji glasi:
“Ako se, u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana, za određeni period ne utvrđuje i ne plaća porez na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod, osnovica doprinosa za taj period je najniža mesečna osnovica doprinosa iz člana 38. ovog zakona.“
Član 6.
U članu 34. reči: „iznos najniže mesečne osnovice doprinosa“ zamenjuju se rečima: „prosečna mesečna zarada u Republici isplaćena po zaposlenom u četvrtom kvartalu prethodne godine“.
Član 7.
U članu 38. stav 1. reči: „člana 26. stav 2. i čl. 27. i 34.“ zamenjuju se rečima: „člana 25, člana 26. stav 2. i člana 27.“
Član 8.
U članu 39. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Kada zaposleni radi sa skraćenim radnim vremenom po osnovu invalidnosti u skladu sa rešenjem nadležne organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, a ispunjeni su uslovi za primenu najniže mesečne osnovice doprinosa po osnovu zarade i drugih primanja iz člana 13. ovog zakona, obračun doprinosa vrši se na srazmeran iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.“
U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, posle reči: „broju dana“ dodaju se zapeta i reči: „odnosno broju časova rada“.
Član 9.
U članu 51. dodaje se stav 3. koji glasi:
„Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, obveznik doprinosa koji ostvaruje zaradu ili naknadu za privremene i povremene poslove kod nerezidenta Republike (diplomatsko ili konzularno predstavništvo strane države, odnosno međunarodna organizacija ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije i dr.) ili kod drugog lica koje po zakonu nije u obavezi da obračunava i plaća doprinose po odbitku, a poslodavac ne obračuna i ne uplati doprinose istovremeno sa obračunom i isplatom zarade, odnosno naknade, dužan je da sam obračuna i plati doprinose po stopama iz člana 44. stav 1. ovog zakona, na način koji je za te slučajeve propisan za plaćanje poreza na dohodak građana, po zakonu koji uređuje porez na dohodak građana.“
Član 10.
U članu 57. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne odnose se na samostalne umetnike za koje se osnovica doprinosa i plaćanje doprinosa utvrđuje u skladu sa čl. 25. i 58a ovog zakona.“
Član 11.
U članu 58. posle reči: „samostalnu delatnost“ dodaju se reči: „(preduzetnici, osnivači, odnosno članovi privrednog društva, samostalni umetnici, sveštenici i verski službenici)“.
Član 12.
Posle člana 58. dodaju se čl. 58a i 58b, koji glase:
„Član 58a
Utvrđivanje obaveze doprinosa za samostalne umetnike vrši Poreska uprava rešenjem, na osnovu podataka o osiguranicima po tom osnovu koje joj dostavlja nadležna organizacija za obavezno socijalno osiguranje, obaveštenja koja joj dostavljaju umetnička udruženja i prijave za utvrđivanje obaveze doprinosa koju dostavljaju ti osiguranici.
Konačna obaveza doprinosa za samostalne umetnike utvrđuje se po isteku kalendarske godine u kojoj su ostvarili prihod iz člana 25. stav 1. ovog zakona po osnovu samostalne umetničke delatnosti ili druge delatnosti u oblasti kulture.
Samostalni umetnici su dužni da plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa po rešenju Poreske uprave, na jednu od osnovica iz člana 25. stav 2. ovog zakona.
Radi utvrđivanja konačne obaveze doprinosa za prethodnu godinu, samostalni umetnici podnose nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave prijavu sa podacima i dokazima o ostvarenim oporezivim prihodima na koje se plaća porez na dohodak građana po zakonu koji uređuje porez na dohodak građana.
U prijavi iz stava 4. ovog člana, samostalni umetnici iskazuju i osnovicu za mesečnu akontaciju doprinosa za koju se opredeljuju za tekuću godinu.
Prijava iz stava 4. ovog člana podnosi se najkasnije do 15. februara naredne za prethodnu godinu, odnosno u roku od 15 dana od dana sticanja statusa samostalnog umetnika, na obrascu koji propisuje ministar nadležan za poslove finansija.
Član 58b
Radi utvrđivanja obaveze doprinosa za samostalne umetnike, umetnička udruženja kod kojih se samostalni umetnici vode na evidenciji dužna su da nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave dostave obaveštenje sa podacima o samostalnim umetnicima koji nisu osigurani po drugom osnovu jednom godišnje, najkasnije do 31. januara tekuće godine.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži ime i prezime samostalnog umetnika koji nije osiguran po drugom osnovu, adresu i poreski identifikacioni broj.“
Član 13.
Posle člana 59. dodaje se član 59a, koji glasi:
„Član 59a
Doprinosi iz člana 58a ovog zakona plaćaju se u roku koji je zakonom koji uređuje porez na dohodak građana utvrđen kao rok za plaćanje poreza po osnovu samostalne delatnosti.“
Član 14.
U članu 67. stav 1. reči: „Obveznik doprinosa po osnovu ugovorene naknade“ zamenjuju se rečima: „Obveznik doprinosa po osnovu ugovorene naknade, za koga doprinos obračunava, obustavlja i plaća isplatilac prihoda u skladu sa članom 57. stav 1. ovog zakona“.
Član 15.
U članu 72. stav 1. reči: „čl. 51,“ zamenjuju se rečima: „član 51. st. 1. i 2, čl.“
Član 16.
Posle člana 72. dodaje se član 72a, koji glasi:
„Član 72a
Novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice – umetničko udruženje, ako nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave ne dostavi ili ne dostavi u propisanom roku obaveštenje sa podacima o samostalnim umetnicima koji se vode na evidenciji umetničkog udruženja, a koji nisu osigurani po drugom osnovu (član 58b).
Za radnju iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu – umetničkom udruženju, novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara.“
Član 17.
U članu 73. broj: “2.500“ zamenjuje se brojem: “5.000“.
Član 18.
U članu 74. reči: „član 57. stav 2,“ zamenjuju se rečima: „član 51. stav 3, član 57. stav 2, član 58a stav 3, član 59a,“.
Član 19.
Posle člana 74. dodaje se član 74a, koji glasi:
„Član 74a
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave ne dostavi ili ne dostavi u propisanom roku prijavu za utvrđivanje obaveze doprinosa (član 58a st. 4. do 6).“
Član 20.
Radi utvrđivanja mesečne akontacije doprinosa, za period od početka primene ovog zakona do kraja 2005. godine, samostalni umetnici dužni su da Poreskoj upravi dostave prijavu iz člana 12. ovog zakona (član 58a st. 4. i 5), najkasnije u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Konačna obaveza doprinosa za obveznike iz stava 1. ovog člana za 2005. godinu utvrdiće se u skladu sa ovim zakonom.
Član 21.
Ovaj zakon primenjivaće se počev od prvog dana narednog meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim čl. 2, 3, 5, 6, 8, 9, 15, 17. i 20. koji će se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 22.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije“.
OBRAZLOŽENjE
PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO
SOCIJALNO OSIGURANjE
I. Ustavnopravni osnov
Ustavnopravni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 4) Ustava Republike Srbije, prema kojem Republika, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti socijalnog osiguranja.
II. Razlozi za donošenje Zakona
U okviru daljih aktivnosti na sprovođenju fiskalne reforme, a u skladu sa ekonomskom i socijalnom politikom Vlade Republike Srbije, predlaže se, pored ostalog, i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osguranje.
Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su, pre svega u potrebi uređenja onih odnosa u sistemu doprinosa koji u praksi nisu dali željene efekte, kao i u usaglašavanju sa izmenama zakona koji uređuje porez na dohodak građana i sa drugim zakonima.
U tom smislu, osnovna sadržina predloženih izmena i dopuna Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje sastoji se u sledećem:
● u osnovicu doprinosa za zaposlene i za poslodavce, uz zaradu definisanu Zakonom o radu, uključuje se i premija koju poslodavac plaća za zaposlene za doborovoljno dodatno penzijsko osiguranje iznad limitiranog iznosa;
● snižava se osnovica doprinosa za radnike upućene na rad u inostranstvo, u cilju smanjenja troškova zarada upućenih, odnosno detaširanih radnika na rad u inostranstvo od strane domaćih pravnih lica i obezbeđivanja veće konkurentnosti domaćih preduzeća na stranom tržištu;
● preuređuje se način plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za samostalne umetnike u tom smislu što se obaveza plaćanja prenosi na same obveznike doprinosa (samostalne umetnike), a isplatioci prihoda po osnovu ugovornih odnosa (autorski honorari, ugovori o delu i sl.) tim obveznicima oslobađaju se obaveze obračunavanja i uplate doprinosa prilikom isplate prihoda (po odbitku);
● vezano za izmenu zakona koji uređuje porez na dohodak građana, definiše se osnovica doprinosa za poljoprivrednike za slučaj kada se u određenom periodu ne utvrđuje i ne plaća porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod;
● propisuju se prekršajne kazne za povredu odredaba Zakona koje se kao nove propisuju ovim izmenama i dopunama;
Sem navedenog, preciziraju se i pojašnjavaju pojedine odredbe u Zakonu, u skladu sa uočenim nedostacima u primeni Zakona.
III. Sadržina Zakona
Uz član 1.
Definicija pojma samostalni umetnik određuje se preciznije. Usaglašava se sa zakonom koji uređuje obavljanje umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture, s tim što se u svrhu ovog zakona ograničava samo na lica koja imaju status samostalnog umetnika ili radnika u kulturi, a koja nisu osigurana po drugom osnovu. Ovo iz razloga što su ta lica osiguranici po osnovu samostalne umetničke delatnosti, odnosno delatnosti u oblasti kulture, kao jedinog i isključivog osnova socijalnog osiguranja i plaćanja doprinosa.
Uz član 2.
Definiše se da se osnovicom doprinosa u smislu ovog zakona smatra, pored zarade definisane Zakonom o radu, i premija koju poslodavac plaća za zaposlene za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje iznad limitiranog iznosa od 3.000 dinara mesečno. Ovo rešenje obezbeđuje fiskalno stimulisanje dobrovoljnog penzijskog osiguranja zaposlenih (razvoj penzionih investicionih fondova i obezbeđivanje većih prava zaposlenih u starosti), s jedne strane, a zaštitu osnovice na koju se plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, s druge strane.
Uz član 3.
Predloženom odredbom propisuje se da osnovicu doprinosa za radnike upućene u inostranstvo (za zaposlene i njihove poslodavce), čini zarada koju bi u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu ostvarili na istim ili sličnim poslovima u Republici, s tim da ta osnovica ne može biti niža od dvostruke najniže mesečne osnovice doprinosa iz člana 37. Zakona.
Ovako opredeljena osnovica doprinosa ima svoje opravdanje u činjenici da, prema sada važećem zakonskom rešenju, osnovicu doprinosa za tu kategoriju obveznika čini iznos zarade koju ti radnici ostvaruju u inostranstvu, a što daje značajno veće fiskalno opterećenje u odnosu na važeće rešenje do donošenja Zakona o doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. To za posledicu ima smanjenje njihove konkurentnosti na stranom tržištu, što je posebno istaklo Udruženje za građevinarstvo IGM i stambenu izgradnju pri Privrednoj komori Srbije, koje je i predložilo da se osnovica uredi na način kako se predlaže ovim zakonom.
Uz član 4.
Preuređuje se način plaćanja doprinosa za samostalne umetnike i radnike u kulturi koji nisu osigurani po drugom osnovu (kojima je to osnovni i jedini osnov socijalnog osiguranja), tako što se opredeljuje da će mesečnu akontaciju doprinosa tokom godine plaćati na osnovicu koju sami opredele u zavisnosti od visine očekivanih prihoda u tekućoj godini. U tom smislu da se mogućnost opredeljenja jedne od četiri propisane osnovice, od kojih je najniža predložena u visini najniže osnovice doprinosa, a najviša u visini četvorostruke prosečne mesečne zarade isplaćene u Republici po zaposlenom u prethodnoj godini.
Konačnu obavezu doprinosa ova kategorija obveznika plaćala bi po isteku kalendarske godine, po rešenju Poreske uprave, po podnetoj prijavi o ostvarenom oporezivom prihodu od ugovorenih naknada (što se bliže uređuje u delu koji se odnosi na način plaćanja doprinosa). S tim u vezi, isplatioci prihoda ne bi bili u obavezi da ovoj kategoriji obveznika obračunavaju i obustavljaju po odbitku doprinose za obavezno socijalno osiguranje, već samo porez na dohodak građana.
Uz član 5.
Vezano za izmene zakona koji uređuje porez na dohodak građana, propisuje se da u slučaju kada se se za određeni period ne utvrđuje i ne plaća porez za dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod, koji inače, kao osnovno rešenje, predstavlja osnovicu doprinosa za ovu kategoriju obveznika, osnovicu doprinosa za taj period čini najniža mesečna osnovica doprinosa.
Uz član 6.
Predlaže se da osnovicu doprinosa za zdravstveno osiguranje za strance koji su na školovanju i stručnom usavršavanju u Republici čini iznos prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene po zaposlenom u četvrtom kvartalu prethodne godine, umesto najniže mesečne osnovice doprinosa jer je ocenjeno da je za ovu kategoriju obveznika osnovica doprinosa bila opredeljena u niskom iznosu.
Uz čl. 7.
Vezano za predloženu izmenu člana 25. Zakona, primena najniže osnovice doprinosa, opredeljene prema prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici isplaćenoj po zaposlenom u poslednjem kvartalu prethodne godine, proširuje se i na samostalne umetnike, kako bi se obezbedilo da osnovica za plaćanje akontacije doprinosa, ako obveznik izabere najnižu osnovicu doprinosa, bude nepromenljiva tokom tekuće godine.
Uz član 8.
Precizira se osnov za primenu srazmerne najniže osnovice doprinosa (u slučaju kada su za to ispunjeni uslovi), kada se radi o invalidima rada druge kategorije koji rade sa skraćenim radnim vremenom kod poslodavca, a koji za preostalo radno vreme ostvaruju naknadu zarade od nadležne organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Uz član 9.
Predloženom odredbom precizira se da je obveznik doprinosa (fizičko lice) dužno da samo obračuna i uplati doprinose na zaradu u slučaju kada zaradu ostvaruje od nerezidenta Republike (diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika ili službenika takvog predstavništa odnosno organizacije) ili od drugog lica koje po zakonu nije obavezno da obračunava i plaća doprinose po odbitku (ako taj isplatilac svojom voljom ne vrši obračun i plaćanje poreza i doprinosa po odbitku). Doprinosi se tada plaćaju po punim stopama, a ne po podeljenim na teret zaposlenog, kao primaoca prihoda, i na teret poslodavca, s obzirom da je to i uslov za ostvarivanje prava iz oblasti socijalnog osiguranja.
Ovim se ispravlja u praksi uočeni nedostatak nepostojanja izričite norme u Zakonu za slučaj kada obveznik doprinosa ostvari zaradu od nerezidentog poslodavca u Republici, jer nerezident nije obavezan da obračunava i plaća poreze i druge javne prihode po odbitku.
Uz član 10.
Isključuje se obaveza plaćanja doprinosa po odbitku na ugovorene naknade od strane isplatioca prihoda za samostalne umetnike, koji nisu osigurani po drugom osnovu, a vezano za predloženu izmenu člana 25. Zakona (u članu 4. ovog zakona) da ta kategorija obveznika plaća doprinose po rešenju Poreske uprave.
Uz član 11.
Precizira se odredba koja definiše samostalnu delatnost, po osnovu koje se obaveza doprinosa utvrđuje rešenjem poreskog organa, a saglasno sa odredbom član 6. tačka 13) Zakona.
Uz član 12.
Bliže se uređuje način plaćanja doprinosa za samostalne umetnike (kojima je to isključivi osnov osiguranja). Obavezu doprinosa po osnovu ostvarenih oporezivih prihoda za te obveznike utvrđuje rešenjem Poreske uprave po isteku kalendarske godine za prethodnu godinu. Obavezuju se samostalni umetnici na plaćanje mesečne akontacije doprinosa tokom godine, u zavisnosti od očekivanih prihoda, na jednu od predloženih osnovica u članu 4. ovog zakona.
Propisuje se obaveza samostalnih umetnika da nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave po isteku kalendarske godine podnesu prijavu sa podacima i dokazima o ostvarenim oporezivim prihodima na koje je plaćen porez na dohodak građana, najkasnije do 15. februara tekuće godine. Samostalni umetnici koji prvi put steknu taj status prijavu podnose u roku od 15 dana od dana sticanja statusa samostalnog umetnika. Daje se ovlašćenje ministru da propiše sadržaj prijave koju podnose ovi obveznici.
Inače, kod utvrđivanja konačne obaveze za samostalne umetnike važe sva pravila o primeni propisane najviše osnovice doprinosa, a za iznos akontaciono plaćenih doprinosa umanjuje se konačna obaveza.
Vezano za utvrđivanje i plaćanje akontacije doprinosa i konačan obračun doprinosa za samostalne umetnike, umetnička udruženja se obavezuju da nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave dostavljaju jednom godišnje, najkasnije do 31. januara, obaveštenje sa podacima o samostalnim umetnicima koji nisu osigurani po drugom osnovu.
Uz član 13.
Opredeljuje se da samostalni umetnici doprinose plaćaju u roku koji je propisan za plaćanje poreza po osnovu samostalne delatnosti.
To znači da se mesečna akontacija doprinosa plaća do petnaestog u mesecu za prethodni mesec, a doprinosi po konačnom obračunu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o utvrđivanju konačne obaveze doprinosa.
Uz čl. 14.
Precizira se odredba zakona koja se odnose na prestanak obustave i plaćanja doprinosa na ugovorene naknade, s obzirom na predložene izmene načina plaćanja doprinosa za samostalne umetnike. Naime, na njih ne odnosi mogućnost prestanka obaveze po osnovu ugovorenih naknada jer porez plaćaju po rešenju Poreske uprave, već samo na druga lice koja ostvaruju ugovorene naknade, za koja doprinos obustavlja i plaća isplatilac prihoda.
Uz član 15.
Vrši se potrebno usaglašavanje u kaznenoj odredbi člana 72. Zakona sa predloženim izmenama u Zakonu u pogledu načina plaćanja doprinosa.
Uz član 16.
Propisuje se prekršajna kazna za povrede predložene odredbe Zakona, a odnosi se na umetnička udruženja za koja je propisana obaveza dostavljanja obaveštenja Poreskoj upravi sa podacima o samostalnim umetnicima koji se vode na evidenciji udruženja, a koji nisu osigurani po drugom osnovu.
Uz član 17.
Najniži iznos novčane kazne u članu 73. Zakona, propisan za preduzetnike, usklađuje se sa Zakonom o prekršajima.
Uz član 18.
Vrši se potrebno usaglašavanje u kaznenoj odredbi člana 74. Zakona sa predloženim izmenama u Zakonu u pogledu načina plaćanja doprinosa.
Uz član 19.
Propisuje se prekršajna kazna za povrede predloženih odredaba Zakona, a odnosi se na samostalne umetnike za koje je propisana obaveza dostave Poreskoj upravi prijave od značaja za utvrđivanje konačne obaveze i akontacije doprinosa po osnovu oporezivog prihoda na koji se plaća porez na dohodak građana.
Uz član 20.
Ovom odredbom, koja predstavlja prelazno rešenje samo za 2005. godinu, uređuje se obaveza podnošenja prijave za samostalne umetnike, sa podacima od značaja za utvrđivanje mesečne akontacije doprinosa za period od početka primene ovog zakona do kraja 2005. godine. Takođe se propisuje da će konačna obaveza za ovu kategoriju obveznika za 2005. godinu biti utvrđena u skladu sa ovim zakonom. To praktično znači da će osnovicu doprinosa predstavljati oprezivi prihod ostvaren u 2005. godini, nezavisno od toga da li su na taj prihod plaćeni doprinosi po odbitku (do početka primene ovog zakona) ili akontaciono po rešenju poreskog organa (od početka primene ovog zakona), s obzirom da se plaćeni doprinosi u prethodnoj godini, nezavisno od načina plaćanja, priznaju kao odbitna stavka od utvrđene konačne obaveze doprinosa.
Uz član 21.
Predlaže se da se ovaj zakon primenjuje počev od prvog dana narednog meseca od dana stupanja na snagu, s obzirom na celishodnost početka primene zakonom izmenjenih rešenja za kalendarski mesec u celini, sa izuzetkom odredaba čl. 2, 3, 5, 6, 8, 9, 17. i 20. za koje to nije bitno, a za koje se predlaže primena od dana stupanja na snagu ovoga zakona.
Uz član 22.
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije“.
IV. Efekti predloženih mera
Očekuje se da će ovaj zakon imati pozitivne efekte na prihode organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i za privredu.
Uključivanje u osnovicu doprinosa za zaposlene, pored zarade definisane Zakonom o radu, i premija koju poslodavac plaća za zaposlene za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje iznad limitiranog iznosa od 3.000 dinara mesečno obezbeđuje fiskalno stimulisanje dobrovoljnog penzijskog osiguranja zaposlenih, s jedne strane, a zaštitu osnovice na koju se plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, s druge strane. Ova izmena imaće po našem mišljenju pozitivan efekat na prihode organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, s obzirom da se, prema opredeljenom stavu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, na premiju za dobrovoljno penzijsko osiguranje bez ograničenja nisu plaćali obavezni doprinosi. S druge strane, i predloženi iznos premije za dobrovoljno penzijsko osiguranje na koju se ne plaćaju obavezni doprinosi predstavlja adekvatan fiskalni podsticaj za razvoj penzionih investicionih fondova.
Izmena člana 14. Zakona imaće pozitivne, stimulativne efekte za poslovanje domaćih firmi na stranom tržištu jer se snižavanjem osnovice doprinosa za radnike upućene na rad u inostranstvo snižavaju troškovi zarada tih zaposlenih i obezbeđuje veća konkurentnost na stranom tržištu.
Pri tome, ocenjuje se da izmena člana 14. Zakona, koji je bio u primeni od septembra 2004. godine, neće imati negativne efekte na prihode organizacija za obavezno socijalno osiguranje, s obzirom da predložena osnovica koju čini zarada koju bi upućeni radnici ostvarili u Republici na istim ili sličnim poslovima, a koja ne može biti niža od dvostruke najniže mesečne osnovice, obezbeđuje veću osnovicu doprinosa od one koja je važila do 1. septembra 2004. godine (zarada koju bi upućeni radnici ostvarili u zemlji), a koja se u velikom broju slučajeva svodila na minimalnu zaradu.
Katastarski prihod koji se ostvaruje od poljoprivrede i šumarstva, s obzirom da nije revalorizovan od 1994. godine, daje nisku osnovicu poreza, pa se u najvećem broju slučajeva, i bez predloženog stava 2. u članu 27. Zakona, kao osnovica doprinosa, umesto katastarskog prihoda, primenjuje najniža osnovica doprinosa. Stoga, predložena odredba takođe ne može imati negativne efekte na prihode organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Predložene izmene u pogledu načina plaćanja doprinosa za samostalne umetnike (po rešenju poreskog organa, umesto obustave od strane isplatioca prihoda) nisu od značaja na ostvarivanje prihoda organizacija za obavezno socijalno osiguranje, s obzirom da se osnovica za plaćanje doprinosa, kao i obuhvat obveznika plaćanje doprinosa ne menjaju. Predložena izmena ima za cilj, pre svega, smanjenje sive ekonomije u oblasti isplate prihoda po osnovu autorskih honorara i drugih ugovora ovoj kategoriji obveznika – manje fiskalno opterećenje prilikom isplate prihoda (isplatilac će imati samo obavezu obustave i plaćanje poreza na dohodak).
Saglasno navedenom, procenjuje se da će rešenja koja se propisuju ovim zakonom i obezbeđuju njegovom primenom, ukupno posmatrano, imati pozitivne efekte, kako sa stanovišta ostvarivanja javnih prihoda po osnovu obaveznih doprinosa, tako i sa stanovišta privrede.
V. Sredstva za sprovođenje Zakona
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti posebna sredstva u budžetu Republike Srbije.
ODREDBE ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE ČIJA SE IZMENA I DOPUNA VRŠI
Član 6.
Izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) Obveznik doprinosa je osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda, na čiji teret se plaća doprinos;
2) Obveznik obračunavanja, odnosno plaćanja doprinosa je osiguranik i poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda koji je dužan da obračuna, odnosno plati doprinos u svoje ime i u svoju korist ili u svoje ime, a u korist osiguranika;
3) Osiguranik je fizičko lice obavezno osigurano prema zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja;
4) Zaposleni je osiguranik – fizičko lice koje u radnom odnosu obavlja poslove za poslodavca prema zakonima koji uređuju radne odnose;
5) Upućeni radnik je osiguranik – zaposleni koji za poslodavca sa sedištem u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika) obavlja poslove u drugoj državi ili je na radu u diplomatskom ili konzularnom predstavništvu ili u međunarodnoj organizaciji u inostranstvu;
6) Domaći državljanin zaposlen u inostranstvu je osiguranik zaposlen u inostranstvu kod inostranog poslodavca ako za to vreme nije obavezno osiguran kod stranog nosioca osiguranja ili ako prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, po propisima te države, ne može ostvariti ili koristiti van njene teritorije;
7) Inostrani penzioner je osiguranik – domaći državljanin koji prima penziju, invalidninu ili rentu isključivo od inostranog nosioca osiguranja;
8) Lice koje obavlja privremene i povremene poslove je osiguranik koji obavlja poslove po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, zaključenom u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, i po tom osnovu ostvaruje ugovorenu naknadu;
9) Volonter je fizičko lice koje se, u skladu sa propisima, po osnovu ugovora o volonterskom radu nalazi na stručnom osposobljavanju ili na praktičnom radu bez zasnivanja radnog odnosa;
10) Poslodavac je pravno, odnosno fizičko lice ili drugi pravni subjekat koje je obveznik doprinosa, obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa za zaposlene, lica koja obavljaju privremene i povremene poslove i za izabrana, imenovana i postavljena lica koja ostvaruju razliku zarade, odnosno plate. Poslodavcem se smatra i zadruga, za lica koja obavljaju privremene i povremene poslove preko zadruge;
11) Zadruga je omladinska ili studentska zadruga osnovana u skladu sa zakonom koji uređuje zadruge;
12) Isplatilac prihoda je poslodavac, drugo pravno, odnosno fizičko lice ili drugi pravni subjekat koje je dužno da u ime i u korist osiguranika ili u svoje ime, a u korist osiguranika obračuna i plati doprinos istovremeno sa isplatom prihoda na koje se plaća doprinos;
13) Samostalna delatnost je privredna, profesionalna ili druga delatnost koju obavlja: preduzetnik, osnivač odnosno član privrednog društva, samostalni umetnik, sveštenik i verski službenik;
14) Preduzetnik je osiguranik – fizičko lice koje obavlja samostalnu privrednu, profesionalnu ili drugu delatnost u skladu sa zakonom po osnovu koje plaća porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti;
15) Osnivač, odnosno član privrednog društva je osiguranik -fizičko lice koje radi u privrednom društvu čiji je osnivač odnosno član, bez obzira da li je sa privrednim društvom zasnovalo radni odnos. Pod radom se, pored radnog odnosa, podrazumeva i predstavljanje i zastupanje privrednog društva na osnovu upisa u registar nadležnog suda, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava;
16) Samostalni umetnik je osiguranik – fizičko lice koje samostalno obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom;
16) SAMOSTALNI UMETNIK JE OSIGURANIK – FIZIČKO LICE ZA KOJE JE UTVRĐEN STATUS LICA KOJE SAMOSTALNO OBAVLjA UMETNIČKU DELATNOST ILI DRUGU DELATNOST U OBLASTI KULTURE PREMA EVIDENCIJI KOJU VODI UMETNIČKO UDRUŽENjE, U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREĐUJE SAMOSTALNO OBAVLjANjE UMETNIČKE ILI DRUGE DELATNOSTI U OBLASTI KULTURE, AKO NIJE OSIGURANO PO DRUGOM OSNOVU.
17) Lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu je fizičko lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora, ugovora o dopunskom radu i drugog ugovora ili po nekom drugom osnovu, a za izvršen rad ostvaruje ugovorenu naknadu, odnosno naknadu za rad (u daljem tekstu: ugovorena naknada);
18) Ugovorena naknada je naknada u kojoj su sadržani porez i doprinosi koji se plaćaju na teret lica koja ostvaruju tu naknadu;
19) Naknada po osnovu invalidnosti je naknada koja se po osnovu preostale radne sposobnosti i opasnosti od nastanka invalidnosti ostvaruje, kao stečeno pravo po zakonu koji uređuje obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, iz sredstava organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje;
20) Novčana naknada je naknada koja se ostvaruje za vreme nezaposlenosti iz sredstava organizacije nadležne za zapošljavanje, a u kojoj su sadržani doprinosi koji se plaćaju na teret lica koje ostvaruje tu naknadu;
21) Naknada zarade je naknada koja se ostvaruje kao pravo iz sredstava organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i naknada po osnovu zakona koji uređuje finansijsku podršku porodici sa decom;
22) Poljoprivrednik, odnosno zemljoradnik je osiguranik koji obavlja poljoprivrednu delatnost;
23) Lice uključeno u obavezno osiguranje je fizičko lice koje se na svoj zahtev uključilo u obavezno socijalno osiguranje u skladu sa zakonom;
24) Doprinos iz osnovice je iznos doprinosa koji obračunava, obustavlja i plaća poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda u ime i u korist osiguranika;
25) Doprinos na osnovicu je iznos doprinosa koji obračunava i plaća poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda u svoje ime, a u korist osiguranika ili osiguranik koji sam za sebe plaća doprinos;
26) Mesečna osnovica doprinosa je iznos na koji se obračunavaju i plaćaju doprinosi za jedan kalendarski mesec osiguranja;
27) Najniža mesečna osnovica doprinosa je najniži iznos na koji se obračunavaju i plaćaju doprinosi za jedan kalendarski mesec osiguranja;
28) Najviša mesečna osnovica doprinosa je najviši iznos na koji se obračunavaju i plaćaju doprinosi za jedan kalendarski mesec osiguranja;
29) Najviša godišnja osnovica doprinosa je najviši iznos na koji se obračunavaju i plaćaju doprinosi po svim osnovima za kalendarsku godinu osiguranja;
30) Prosečna mesečna zarada u Republici je prosečan iznos mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici u određenom periodu prema objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
31) Prosečna godišnja zarada u Republici je prosečan iznos godišnje zarade isplaćene po zaposlenom u Republici u godini za koju se doprinosi obračunavaju i plaćaju, prema objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Član 13.
Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa (u daljem tekstu: zarada).
OSNOVICA DOPRINOSA ZA ZAPOSLENE I ZA POSLODAVCE JE I PREMIJA ZA DOBROVOLjNO DODATNO PENZIJSKO OSIGURANjE KOJU POSLODAVAC PLAĆA ZA ZAPOSLENE – OSIGURANIKE UKLjUČENE U DOBROVOLjNO OSIGURANjE, U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREĐUJE DOBROVOLjNO PENZIJSKO OSIGURANjE, IZNAD IZNOSA OD 3.000 DINARA MESEČNO.
Osnovica iz stava 1. IZ ST. 1. I 2. ovog člana za poslodavce je i osnovica dodatnog doprinosa za staž osiguranja koji se zaposlenom računa sa uvećanim trajanjem u skladu sa zakonom.
Član 14.
Osnovica doprinosa za upućene radnike, ako nisu obavezno osigurani po propisima države u koju su upućeni ili ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno, kao i za poslodavce je iznos zarade koju ti radnici ostvaruju za vreme rada u inostranstvu.
OSNOVICA DOPRINOSA ZA UPUĆENE RADNIKE, AKO NISU OBAVEZNO OSIGURANI PO PROPISIMA DRŽAVE U KOJU SU UPUĆENI ILI AKO MEĐUNARODNIM UGOVOROM NIJE DRUKČIJE ODREĐENO, KAO I ZA POSLODAVCE, JE IZNOS ZARADE KOJU BI, U SKLADU SA ZAKONOM, OPŠTIM AKTOM I UGOVOROM O RADU, OSTVARILI U REPUBLICI NA ISTIM ILI SLIČNIM POSLOVIMA.
OSNOVICA DOPRINOSA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE MOŽE BITI NIŽA OD DVOSTRUKE NAJNIŽE MESEČNE OSNOVICE DOPRINOSA IZ ČLANA 37. OVOG ZAKONA.
Član 25.
Osnovica doprinosa za samostalne umetnike je prihod koji ostvaruju obavljanjem umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture na koji se plaća porez po zakonu koji uređuje porez na dohodak građana.
OSNOVICA DOPRINOSA ZA SAMOSTALNE UMETNIKE JE OPOREZIVI PRIHOD NA KOJI SE PLAĆA POREZ NA DOHODAK GRAĐANA, PO ZAKONU KOJI UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA, OSTVAREN U GODINI ZA KOJU SE UTVRĐUJU I PLAĆAJU DOPRINOSI.
DO KONAČNOG UTVRĐIVANjA OPOREZIVOG PRIHODA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, SAMOSTALNI UMETNICI PLAĆAJU MESEČNU AKONTACIJU DOPRINOSA NA OSNOVICU KOJU, U ZAVISNOSTI OD VISINE OČEKIVANIH PRIHODA U TEKUĆOJ GODINI, OPREDELE U JEDNOM OD IZNOSA:
1) NAJNIŽA OSNOVICA DOPRINOSA IZ ČLANA 38. OVOG ZAKONA;
2) PROSEČNA MESEČNA ZARADA U REPUBLICI ISPLAĆENA PO ZAPOSLENOM U PRETHODNOJ GODINI;
3) DVOSTRUKA PROSEČNA MESEČNA ZARADA U REPUBLICI ISPLAĆENA PO ZAPOSLENOM U PRETHODNOJ GODINI;
4) ČETVOROSTRUKA PROSEČNA MESEČNA ZARADA U REPUBLICI ISPLAĆENA PO ZAPOSLENOM U PRETHODNOJ GODINI.
Član 27.
Osnovica doprinosa za poljoprivrednike, odnosno zemljoradnike je prihod od poljoprivredne delatnosti na koji se plaća porez u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana.
AKO SE, U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA, ZA ODREĐENI PERIOD NE UTVRĐUJE I NE PLAĆA POREZ NA DOHODAK GRAĐANA NA PRIHODE OD POLjOPRIVREDE I ŠUMARSTVA NA KATASTARSKI PRIHOD, OSNOVICA DOPRINOSA ZA TAJ PERIOD JE NAJNIŽA MESEČNA OSNOVICA DOPRINOSA IZ ČLANA 38. OVOG ZAKONA.
Član 34.
Osnovica doprinosa za strane državljane za vreme školovanja ili stručnog usavršavanja na teritoriji Republike je iznos najniže mesečne osnovice doprinosa PROSEČNA MESEČNA ZARADA U REPUBLICI ISPLAĆENA PO ZAPOSLENOM U ČETVRTOM KVARTALU PRETHODNE GODINE.
Član 38.
Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa za osiguranike iz člana 26. stav 2. i čl. 27. i 34. ČLANA 25, ČLANA 26. STAV 2. I ČLANA 27. ovog zakona čini iznos od 40% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u četvrtom kvartalu prethodne godine, prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Iznos najniže mesečne osnovice iz stava 1. ovog člana, svake godine objavljuje ministar nadležan za poslove finansija, a služi za obračun i plaćanje doprinosa počev od prvog januara godine za koju se doprinosi utvrđuju i plaćaju.
Član 39.
Kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana, a ispunjeni su uslovi za primenu najniže mesečne osnovice doprinosa, obračun doprinosa se vrši na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.
KADA ZAPOSLENI RADI SA SKRAĆENIM RADNIM VREMENOM PO OSNOVU INVALIDNOSTI U SKLADU SA REŠENjEM NADLEŽNE ORGANIZACIJE ZA OBAVEZNO PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE, A ISPUNjENI SU USLOVI ZA PRIMENU NAJNIŽE MESEČNE OSNOVICE DOPRINOSA PO OSNOVU ZARADE I DRUGIH PRIMANjA IZ ČLANA 13. OVOG ZAKONA, OBRAČUN DOPRINOSA VRŠI SE NA SRAZMERAN IZNOS NAJNIŽE MESEČNE OSNOVICE DOPRINOSA.
Srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa utvrđuje se od najniže mesečne osnovice doprinosa srazmerno broju dana, ODNOSNO BROJU ČASOVA RADA u mesecu za koji postoji obaveza obračuna doprinosa.
Član 51.
Obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove je poslodavac.
Poslodavac je dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja.
IZUZETNO OD ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, OBVEZNIK DOPRINOSA KOJI OSTVARUJE ZARADU ILI NAKNADU ZA PRIVREMENE I POVREMENE POSLOVE KOD NEREZIDENTA REPUBLIKE (DIPLOMATSKO ILI KONZULARNO PREDSTAVNIŠTVO STRANE DRŽAVE, ODNOSNO MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA ILI KOD PREDSTAVNIKA I SLUŽBENIKA TAKVOG PREDSTAVNIŠTVA, ODNOSNO ORGANIZACIJE I DR.) ILI KOD DRUGOG LICA KOJE PO ZAKONU NIJE U OBAVEZI DA OBRAČUNAVA I PLAĆA DOPRINOSE PO ODBITKU, A POSLODAVAC NE OBRAČUNA I NE UPLATI DOPRINOSE ISTOVREMENO SA OBRAČUNOM I ISPLATOM ZARADE, ODNOSNO NAKNADE, DUŽAN JE DA SAM OBRAČUNA I PLATI DOPRINOSE PO STOPAMA IZ ČLANA 44. STAV 1. OVOG ZAKONA, NA NAČIN KOJI JE ZA TE SLUČAJEVE PROPISAN ZA PLAĆANjE POREZA NA DOHODAK GRAĐANA, PO ZAKONU KOJI UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA.
Član 57.
Doprinose za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu isplatilac je dužan da obračuna, obustavi i uplati prilikom isplate ugovorene naknade.
Lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu dužno je da samo obračuna i uplati doprinose u slučaju kada tu naknadu ostvaruje od lica koje prilikom isplate naknade nije obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa.
ODREDBE ST. 1. I 2. OVOG ČLANA NE ODNOSE SE NA SAMOSTALNE UMETNIKE ZA KOJE SE OSNOVICA DOPRINOSA I PLAĆANjE DOPRINOSA UTVRĐUJE U SKLADU SA ČL. 25 I 58A OVOG ZAKONA.
Član 58.
Za lica koja obavljaju samostalnu delatnost (PREDUZETNICI, OSNIVAČI ODNOSNO ČLANOVI PRIVREDNOG DRUŠTVA, SAMOSTALNI UMETNICI, SVEŠTENICI I VERSKI SLUŽBENICI), izuzev lica iz člana 53. ovog zakona i za poljoprivrednike, obavezu doprinosa utvrđuje rešenjem Poreska uprava.
Član 67.
Obveznik doprinosa po osnovu ugovorene naknade OBVEZNIK DOPRINOSA PO OSNOVU UGOVORENE NAKNADE, ZA KOGA DOPRINOS OBRAČUNAVA, OBUSTAVLjA I PLAĆA ISPLATILAC U SKLADU SA ČLANOM 57. STAV 1. OVOG ZAKONA može u toku tekuće godine na propisanom obrascu podneti zahtev za prestanak obaveze plaćanja doprinosa po osnovu buduće ugovorene naknade u toj godini, kada osnovica doprinosa koji su plaćeni po osnovu ugovorene naknade zajedno sa osnovicama doprinosa koji su plaćeni po drugim osnovima dostigne iznos procenjene najviše godišnje osnovice doprinosa.
Procenjenu najvišu godišnju osnovicu doprinosa iz stava 1. ovog člana čini petostruki iznos godišnje zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u prethodnoj godini uvećan za procenjeni rast zarada u tekućoj godini.
Nominalni iznos procenjene najviše godišnje osnovice doprinosa utvrđuje i objavljuje ministar nadležan za poslove finansija.
Rešenje o prestanku obaveze plaćanja doprinosa po osnovu buduće ugovorene naknade u toku tekuće godine donosi organizacija za obavezno socijalno osiguranje, u roku od 15 dana od dana podnošenja dokumentovanog zahteva obveznika.
Član 72.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako kao poslodavac ili drugi isplatilac prihoda istovremeno sa isplatom zarade ili drugog prihoda, odnosno u propisanom roku ne obračuna i ne uplati ili pogrešno obračuna i uplati doprinose (čl. 51, ČLANA 51. ST. 1. I 2, ČL. 52, 53, 54, 55, 56, član 57. stav 1. i član 60. stav 3).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj preduzetnik, novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.
Član 73.
Novčanom kaznom od 2.500 5.000 do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako ne izvrši uplatu doprinosa ili uplatu doprinosa ne izvrši u propisanom roku (član 60. stav 1).
Član 74.
Novčanom kaznom od 2.500 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako ne izvrši uplatu doprinosa ili uplatu doprinosa ne izvrši u propisanom roku (član 57. stav 2, ČLAN 51. STAV 3, ČLAN 57. STAV 2, ČLAN 58A STAV 3, ČLAN 59A, član 60 st. 1. i 2. i član 62. stav 1).
[pic] Republika Srbija MINISTARSTVO FINANSIJA Broj: 011-00-97/2005-04 17.03.2005. godine Beograd
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
– Generalni sekretarijat –
BEOGRAD
Dostavljamo vam, radi upućivanja Narodnoj skupštini Republike Srbije na razmatranje i usvajanje, prečišćen tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je Vlada Republike Srbije utvrdila na sednici od 17. marta 2005. godine.
Prečišćen tekst Predloga zakona pripremljen je u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo.
MINISTAR Mlađan Dinkić