Predlog zakona
o dopuni Zakona o kulturi
Član 1.
U Zakonu o kulturi („Službeni glasnik RS”, broj 72/09) u članu 16. posle stava 9. dodaju se st. 10. i 11. koji glase:
„Sredstva za rad Saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Članovi Saveta imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi nadležni odbor Narodne skupštine.”
Član 2.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2014. godine.
OBRAZLOŽENJE
I. Ustavni osnov za donošenje zakona
Ustavni osnov za donošenje zakona sadržan je u odredbama člana 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti kulture.
II. Razlozi za donošenje zakona
– Analiza sadašnjeg stanja
Zakon o kulturi („Službeni glasnik RS”, broj 72/09) je po prvi put u pravnom sistemu Republike Srbije na sistemski način uredio oblast kulture, između ostalog, uvodeći i neke nove institute vezane za ovu oblast. U tom smislu je članom 15. tog zakona, predviđeno obrazovanje Nacionalnog saveta za kulturu kao stručno-savetodavnog tela, radi obezbeđivanja stalne stručne podrške u očuvanju, razvoju i širenju kulture. U skladu sa obavezama iz člana 15. Zakona o kulturi, Narodna skupština je na sednici održanoj 25. maja 2011. godine, donela Odluku o izboru članova Nacionalnog saveta za kulturu. To telo ima devetnaest članova koje bira Narodna skupština po proceduri koja je regulisana članom 16. Zakona o kulturi. Poslovi i zadaci Saveta regulisani su članom 17. tog zakona.
– Problemi koje zakon treba da reši
Razlog za donošenje Zakona o dopuni Zakona o kulturi, vezan je za problem koji se pojavio nakon formiranja Nacionalnog saveta za kulturu, a koji se odnosi na nepostojanje pravnog osnova za obezbeđivanje sredstava za rad ovog Saveta i ostvarivanje naknade za rad članova tog tela.
– Cilj koji se donošenjem zakona postiže
Stvaranje optimalnih uslova za rad Nacionalnog saveta za kulturu i ostvarivanje njihovih obaveza koje su regulisane u članu 17. Zakona o kulturi, neminovno iziskuje određene troškove u radu Saveta i neophodnost da se njegovim članovima omogući ostvarivanje prava na naknadu za rad u visini koju utvrdi nadležan odbor Narodne skupštine.
– Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja propisa
U toku analize razmatrano je nekoliko relevantnih mogućnosti:
– status quo – ne menjanje važećeg Zakona o kulturi,
– dopune Zakona o kulturi kojim bi se izvršila korekcija dela uočenih problema.
Prva mogućnost nije održiva iz razloga što tako nije moguće obezbediti adekvatan pravni osnov kojim bi se na jedinstven način i trajno uredilo pitanje za obezbeđivanje sredstava za rad Nacionalnog saveta za kulturu i ostvarivanja prava na naknadu za rad njegovih članova.
– Zašto je donošenje propisa najbolji način za rešavanje problema
Za ostvarivanje osnovne ideje zakonodavca koji je prilikom donošenja Zakona o kulturi predvideo osnivanje jednog takvog skupštinskog tela u kulturi, nezavisnog od izvršne vlasti, kakav je Nacionalni savet za kulturu, neophodno je na adekvatan način rešiti i pitanje obezbeđivanja sredstava za rad Nacionalnog saveta za kulturu i ostvarivanje prava na naknadu članova tog tela. Zakon o kulturi, kada je reč o o regulisanju funkcionisanja tog tela, nije predvideo pravni osnov za regulisanje ovog pitanja, te je neophodno upravo kroz dopunu ovog zakona rešiti navedeni problem.
III. Osnovni pravni instituti i pojedinačna rešenja
Član 1. Zakona o dopuni Zakona o kulturi utvrđuje obavezu Republike Srbije da u budžetu obezbedi sredstva za rad Nacionalnog saveta za kulturu. Istovremeno se ovim članom ovlašćuje nadležni odbor Narodne skupštine da utvrdi visinu naknade za rad članova ovog Saveta.
Član 2. Zakona o dopuni Zakona o kulturi, utvrđuje stupanje na snagu ovog zakona osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” i početak njegove primene od 1. januara 2014. godine.
IV. Procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona
Procena potrebnih sredstava za sprovođenje Zakona o dopuni zakona o kulturi, tj. za isplatu honorara za rad članova Nacionalnog saveta za kulturu, utvrdiće se u skladu sa propisima o načinu obezbeđivanja naknade za predsednika i članove drugih sličnih tela, što približno iznosi oko 14.200.000,00 dinara bruto na godišnjem nivou.
V. Pregled odredaba važećeg akta koje se dopunjuju
Sastav i način izbora
Član 16.
Članovi Saveta biraju se iz reda uglednih i afirmisanih umetnika i stručnjaka u kulturi, na period od pet godina.
Savet ima devetnaest članova koje bira Narodna skupština, i to:
1) četiri člana iz reda istaknutih umetnika i stručnjaka u kulturi, na predlog Vlade;
2) četiri člana iz reda zaposlenih u ustanovama kulture, na predlog ustanova kulture čiji su osnivači Republika, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i to po jedan član iz četiri preovlađujuće kulturne delatnosti:
– zaštita kulturnih dobara (muzeji, zavodi za zaštitu spomenika kulture, arhivi),
– scensko-muzička delatnost (pozorišta, muzičke institucije),
– bibliotekarstvo,
– kulturno-obrazovna (centri za kulturu, istraživački centri, filmski centri, galerije);
3) četiri člana na predlog reprezentativnih udruženja, vodeći računa o zastupljenosti svih profila:
– književno stvaralaštvo i prevodilaštvo,
– likovne, primenjene umetnosti, fotografija,
– muzičko stvaralaštvo (kompozitori, izvođači),
– dramsko stvaralaštvo (pisci, reditelji, glumci);
4) jednog člana na predlog ostalih udruženja u kulturi;
5) dva člana na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti;
6) dva člana na predlog Univerziteta umetnosti, na predlog Saveta univerziteta umetnosti;
7) dva člana nacionalnih manjina na predlog nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Postupak izbora članova Saveta:
1) Vlada utvrđuje predlog na osnovu inicijative ministarstva nadležnog za kulturu (u daljem tekstu: Ministarstvo);
2) Ministarstvo za svaku navedenu oblast kulturne delatnosti iz koje se biraju predstavnici ustanova kulture određuje ustanovu koja organizuje postupak predlaganja;
3) Koordinacioni odbor umetničkih udruženja organizuje postupak predlaganja vodeći računa o zastupljenosti svih navedenih umetničkih profila;
4) Ministarstvo određuje udruženje koje sprovodi postupak izbora predstavnika ostalih udruženja u kulturi;
5) i 6) Nadležni organi Srpske akademije nauka i umetnosti i Univerziteta umetnosti predlažu svoje kandidate;
7) Nacionalni saveti nacionalnih manjina organizuju postupak predlaganja članova Saveta.
Svi ovlašćeni predlagači obavezni su da predlože utvrđeni broj ili najviše dvostruko veći broj kandidata od onog broja koji se bira iz redova predlagača.
Savet bira predsednika iz reda svojih članova.
Rok za predlaganje kandidata iz stava 2. tač. 1 – 7. ovog člana je trideset dana od dana usvajanja Zakona o kulturi.
Za člana Saveta ne može da bude izabrano lice koje je imenovano, izabrano ili postavljeno na funkciju u državnom organu, organu autonomne pokrajine i organu jedinice lokalne samouprave.
Narodna skupština razrešava člana Saveta pre isteka mandata, i to: na lični zahtev, ako ne ispunjava svoju dužnost kao član Saveta, odnosno svojim postupcima povredi ugled dužnosti koju obavlja ili ukoliko nastupi uslov iz stava 7. ovog člana.
U slučaju razrešenja člana Saveta pre isteka mandata, bira se novi član do isteka mandata Saveta, na predlog Vlade, iz reda čiji je predstavnik bio razrešeni član Saveta.
SREDSTVA ZA RAD SAVETA OBEZBEĐUJU SE U BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE.
ČLANOVI SAVETA IMAJU PRAVO NA NAKNADU ZA RAD U VISINI KOJU UTVRDI NADLEŽNI ODBOR NARODNE SKUPŠTINE. IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA
SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač zakona – Vlada
Obrađivač: Ministarstvo kulture i informisanja
2. Naziv propisa
Predlog zakona o dopuni zakona o kulturi
Proposal Law on Amendments to the Law on Culture
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
– nema
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
– nema
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
– nema
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
– nema
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
– nema
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
– nema
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
– Ne
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
– Ne
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
– Ne