Ovim zakonom uređuju se uslovi i način postupanja sa elektronskim dokumentom u pravnom prometu, upravnim, sudskim i drugim postupcima, kao i prava, obaveze i odgovornosti privrednih društava i drugih pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica (u daljem tekstu: pravna i fizička lica), državnih organa, organa teritorijalne autonomije i organa jedinica lokalne samouprave i organa, preduzeća, ustanova, organizacija i pojedinaca kojima je povereno vršenje poslova državne uprave, odnosno javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: organi vlasti) u vezi sa ovim dokumentom.
Elektronski dokument jeste skup podataka sastavljen od slova, brojeva, simbola, grafičkih, zvučnih i video zapisa sadržanih u podnesku, pismenu, rešenju, ispravi ili bilo kom drugom aktu koji sačine pravna i fizička lica ili organi vlasti radi korišćenja u pravnom prometu ili u upravnom, sudskom ili drugom postupku pred organima vlasti, ako je elektronski izrađen, digitalizovan, poslat, primljen, sačuvan ili arhiviran na elektronskom, magnetnom, optičkom ili drugom mediju.
Značenje pojedinih izraza
Član 3.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
( digitalizacija je prenošenje dokumenata iz drugih oblika u elektronski oblik;
( vremenski žig je zvanično vreme pridruženo elektronskom dokumentu ili grupi elektronskih dokumenata, kojim se potvrđuje sadržaj elektronskog dokumenta u to vreme odnosno sadržaj svakog dokumenta u grupi;
( sistem za formiranje vremenskog žiga je softversko-hardverski sistem za formiranje vremenskog žiga koji ima pristup tačnom vremenu u skladu sa zakonom;
( izdavalac vremenskog žiga je pravno lice koje poseduje sistem za formiranje vremenskog žiga i koje izdaje vremenski žig;
( informacioni sistem je skup programa, informacionih i telekomunikacionih uređaja primenjenih u postupcima izrade, slanja, prijema, provere i čuvanja elektronskih dokumenata;
( pošiljalac je pravno ili fizičko lice, odnosno organ vlasti koji je poslao ili u čije ime se primaocu šalje elektronski dokument;
( primalac je pravno ili fizičko lice, odnosno organ vlasti kome je namenjen i upućen elektronski dokument i koji je taj dokument primio;
( informacioni posrednik je pravno ili fizičko lice koje u ime pošiljaoca ili primaoca vrši prijem, prenos, dostavljanje i čuvanje elektronskih dokumenata.
Elektronskom dokumentu ne može se osporiti punovažnost ili dokazna snaga samo zato što je u elektronskom obliku.
Ako je propisom utvrđen pismeni oblik kao uslov punovažnosti pravnog akta, pravnog posla ili druge pravne radnje, odgovarajući elektronski dokument potpisuje se kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se na:
1) pravne poslove kojima se vrši prenos prava svojine na nepokretnosti ili kojima se ustanovljavaju druga stvarna prava na nepokretnostima;
2) izjave stranaka i dugih učesnika u postupku za raspravljanje zaostavštine, formu zaveštanja, ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života, ugovore o doživotnom izdržavanju i sporazume u vezi sa nasleđivanjem, kao i druge ugovore iz oblasti naslednog prava;
3) ugovore o utvrđivanju imovinskih odnosa između bračnih drugova;
4) ugovore o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost;
5) ugovore o poklonu;
6) druge pravne poslove ili radnje, za koje je posebnim zakonom ili na osnovu zakona donetih propisa, izričito određena upotreba svojeručnog potpisa u dokumentima na papiru ili overa svojeručnog potpisa.
Elektronski dokument izrađuje se primenom bilo koje dostupne i upotrebljive informaciono-komunikacione tehnologije, ako zakonom nije drugačije određeno.
Elektronski dokument koji predstavlja arhivsku građu izrađuje se u standardizovanim formatima koji zadovoljavaju potrebe trajnog arhiviranja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje arhivska građa.
Elektronski dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku smatra se originalom.
Elektronski dokument koji je nastao digitalizacijom izvornog dokumenta čija forma nije elektronska, smatra se kopijom izvornog dokumenta.
Elektronski dokument iz stava 4. ovog člana ima istu pravnu snagu kao i izvorni dokument, ako je:
digitalizaciju obavio organ vlasti u vršenju svojih nadležnosti i ovlašćenja, odnosno pravno lice ili preduzetnik u obavljanju svojih delatnosti;
istovetnost sa izvornim dokumentom kvalifikovanim elektronskim potpisom potvrdilo ovlašćeno lice organa vlasti, odnosno ovlašćeno lice pravnog lica ili preduzetnik.
Elektronski dokument sadrži unutrašnju i spoljnu formu prikaza.
Unutrašnja forma prikaza sastoji se od tehničko-programske forme zapisivanja sadržine elektronskog dokumenta.
Spoljna forma prikaza sastoji se od vizuelnog ili drugog razumljivog prikaza sadržine elektronskog dokumenta na ekranu računarskog ili drugog elektronskog uređaja.
Elektronski dokument ne može imati kopiju u elektronskom obliku.
Kopija elektronskog dokumenta na papiru izrađuje se overom štampanog primerka spoljne forme prikaza elektronskog dokumenta.
Kopija elektronskog dokumenta na papiru mora da sadrži oznaku da se radi o kopiji elektronskog dokumenta.
Overu iz stava 2. ovog člana obavlja ovlašćeno lice organa vlasti ( za elektronski dokument u okviru nadležnosti i ovlašćenja određenog organa vlasti, odnosno ovlašćeno lice pravnog lica ili preduzetnik ( za elektronski dokument iz delatnosti pravnog lica odnosno preduzetnika.
Ovlašćeno lice iz stava 4. ovog člana svojeručnim potpisom i pečatom potvrđuje istovetnost kopije elektronskog dokumenta na papiru sa spoljnom formom prikaza elektronskog dokumenta.
Kopija originalnog elektronskog dokumenta ima dokaznu snagu originala, odnosno overenog prepisa tog dokumenta.
Potvrda o prijemu elektronskog dokumenta je dokaz da je taj dokument primljen od strane primaoca.
Potvrdu o prijemu elektronskog dokumenta izdaje primalac ili informacioni posrednik.
Potvrda o prijemu elektronskog dokumenta može biti sačinjena u formi elektronskog dokumenta.
Obaveza izdavanja potvrde o prijemu elektronskog dokumenta i elementi sadržaja potvrde uređuju se posebnim propisima ili voljom stranaka, ako zakonom nije drugačije određeno.
Svaki primljeni elektronski dokument smatra se posebnim dokumentom, osim ako je više puta primljen istovetan dokument i primalac je znao ili je morao znati da je reč o istovetnom dokumentu.
Podnesak izrađen kao elektronski dokument fizička i pravna lica (stranke) dostavljaju organima vlasti putem elektronske pošte na adresu elektronske pošte koja je od strane organa vlasti određena za prijem elektronskih podnesaka ili drugim elektronskim putem, u skladu sa zakonom.
Organ vlasti koji je primio podnesak iz stava 1. ovog člana, elektronskim putem, bez odlaganja, potvrđuje stranci prijem podneska.
Podnesci, rešenja, isprave ili bilo koji drugi akti koje sačine organi vlasti dostavljaju se strankama, na njihov zahtev, elektronskim putem.
Elektronski dokument iz stava 3. ovog člana organ vlasti dostavlja stranci na adresu elektronske pošte koja je od strane stranke određena za prijem elektronskih dokumenata ili posredstvom javnog poštanskog operatora.
Dostavljanje elektronskih dokumenata između organa vlasti obavlja se putem elektronske pošte ili drugim elektronskim putem, u skladu sa posebnim propisom.
Pravna i fizička lica i organi vlasti dužni su da čuvaju i arhiviraju elektronska dokumenta u informacionom sistemu ili na medijima koji omogućavaju trajnost elektronskog zapisa za utvrđeno vreme čuvanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje arhivska građa, zakonom kojim se uređuje elektronski potpis i propisima o kancelarijskom poslovanju.
Pravna i fizička lica mogu poslove tekućeg čuvanja elektronskih dokumenata poveriti drugom pravnom licu koje je dužno da ove poslove vrši u skladu sa ovim zakonom, svojim aktima i zaključenim pravnim poslom.
Lice kome su povereni poslovi čuvanja elektronskih dokumenata nije odgovorno za izvorni sadržaj ovih dokumenata.
U obavljanju poslova sa elektronskim dokumentima primenjuju se odgovarajući tehnološki postupci i oprema koji obezbeđuju zaštitu tih dokumenata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje arhivska građa, propisima o kancelarijskom poslovanju i međunarodnim standardima iz oblasti upravljanja dokumentima.
Izdavalac vremenskog žiga dužan je da na osnovu zahteva za formiranje vremenskog žiga obezbedi formiranje propisane strukture podataka vremenskog žiga kao i pouzdano utvrđivanje vremena njegovog nastanka i elektronsko potpisivanje strukture podataka vremenskog žiga.
Elektronske sertifikate za potpisivanje vremenskog žiga izdaje sertifikaciono telo upisano u evidenciju, odnosno registar kod nadležnog organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis.
Ministar nadležan za informaciono društvo (u daljem tekstu: Ministar) propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava sistem za formiranje vremenskog žiga.
Član 15.
Izdavalac vremenskog žiga dužan je da se pre početka obavljanja poslova izdavaoca vremenskog žiga registruje kod ministarstva nadležnog za poslove informacionog društva (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Ako izdavalac vremenskog žiga ispunjava uslove propisane ovim zakonom, Ministarstvo donosi rešenje o upisu u Registar izdavalaca vremenskog žiga u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Registar).
Rešenje se donosi na zahtev izdavaoca vremenskog žiga u roku od 30 dana od dana podnošenja urednog zahteva.
Izdavalac vremenskog žiga može početi da obavlja poslove izdavanja vremenskog žiga danom upisa u Registar.
Ministar propisuje sadržaj i način vođenja Registra i bliže uslove i postupak registracije.
Ako izdavalac vremenskog žiga prestane da ispunjava uslove propisane ovim zakonom, Ministarstvo donosi rešenje o njegovom brisanju iz Registra.
Rešenje iz st. 3. i 6. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Vremenski žig pridružuje se elektronskom dokumentu na osnovu zahteva za formiranje vremenskog žiga.
Zahtev za formiranje vremenskog žiga sadrži određene podatke iz sadržaja elektronskog dokumenta, odnosno elektronskog potpisa.
Ministar propisuje bližu sadržinu zahteva za formiranje vremenskog žiga.
Struktura podataka vremenskog žiga sadrži:
( identifikator izdavaoca vremenskog žiga;
( serijski broj vremenskog žiga;
( vreme formiranja vremenskog žiga;
( objekat za formiranje vremenskog žiga;
( elektronski potpis strukture podataka vremenskog žiga;
( identifikator algoritma za elektronski potpis vremenskog žiga;
( identifikator elektronskog sertifikata putem koga se može verifikovati elektronski potpis vremenskog žiga.
Ministar propisuje bliži sadržaj strukture podataka vremenskog žiga.
Vreme koje je sadržano u vremenskom žigu odgovara trenutku formiranja tog žiga, sa razlikom manjom od jedne sekunde, u odnosu na UTC (Universal Time Coordinate) vremensku skalu.
Postupak označavanja vremena koje je sadržano u vremenskom žigu bliže propisuje Ministar.
Izdavalac vremenskog žiga dužan je da podatke o izdatim vremenskim žigovima čuva na bezbedan način najmanje pet godina od dana izdavanja.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo.
Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona koje se odnose na vremenski žig Ministarstvo vrši preko inspektora za elektronski potpis.
Član 21.
Izdavalac vremenskog žiga dužan je da u cilju sprovođenja nadzora omogući inspektoru za elektronski potpis pristup u svoje poslovne prostorije i uvid u podatke o poslovanju, uvid u poslovnu dokumentaciju i pristup sistemu za formiranje vremenskog žiga, računarskoj mreži i uređajima.
Član 22.
Inspektor za elektronski potpis rešenjem:
1) zabranjuje upotrebu neadekvatnih postupaka i infrastrukture i daje rok izdavaocu vremenskog žiga u kome je on dužan da obezbedi adekvatne postupke i infrastrukturu;
2) privremeno zabranjuje poslovanje izdavaoca vremenskog žiga do otklanjanja nepravilnosti iz tačke 1. ovog stava.
U slučaju privremene zabrane poslovanja, vremenski žigovi izdati do dana nastanka uzroka zbog koji je izrečena mera zabrane ostaju u važnosti.
VII. KAZNENE ODREDBE
Prekršaji
Član 23.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj izdavalac vremenskog žiga ako:
1) se pre početak obavljanja poslova izdavanja vremenskog žiga ne registruje (član 15. stav 1);
2) formira vremenski žig koji ne sadrži propisane podatke (član 17);
3) ne čuva na bezbedan način i u propisanom roku podatke o izdatim vremenskim žigovima (član 19);
4) ne omogući inspektoru za elektronski potpis pristup u poslovne prostorije i uvid u podatke o poslovanju i poslovnu dokumentaciju, kao i pristup sistemu za formiranje vremenskog žiga, računarskoj opremi i uređajima (član 21).
Odgovorno lice izdavaoca vremenskog žiga kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona Ministarstvo će doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona o elektronskom dokumentu sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 12. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje naučno-tehnološki razvoj.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Republika Srbija je donošenjem Zakona o elektronskom potpisu 2004. godine započela proces razvoja pravnog okvira neophodnog za razvoj elektronskog poslovanja u našoj zemlji. Elektronski potpis, a posebno kvalifikovani elektronski potpis kao sredstvo pouzdane identifikacije strana u elektronskoj transakciji, jedan je od značajnih segmenata elektronskog dokumenta, posebno kada je propisom utvrđena pismena forma kao uslov punovažnosti pravnog akta, pravnog posla ili druge pravne radnje. U tom slučaju kvalifikovani elektronski potpis u odnosu na podatke u elektronskom obliku ima isto pravno dejstvo i dokaznu snagu kao i svojeručni potpis, odnosno svojeručni potpis i pečat, u odnosu na podatke u papirnom obliku.
Donošenjem ovog zakona čini se korak dalje u pravnom uređivanju elektronskog poslovanja i to upravo uređivanje onih pitanja koja su bitna za praksu, odnosno funkcionisanje elektronskog poslovanja u stvarnosti. To će, istovremeno, omogućiti i dosledniju primenu Zakona o elektronskom potpisu.
Prilikom regulisanja ove oblasti pošlo se od sledećih stavova i opredeljenja: da treba urediti ono što je nužno i samo do te mere koliko je regulisano i za poslovanje „na papiru”; da tehnologija omogućava mnogo toga, naročito po pitanju zaštite, ali ako to nije zahtev kod papira ne treba da se uvodi ni u slučaju elektronskog oblika; da u zakonima ima malo obaveza da se dokumenta potpisuju pa da to ne treba tražiti ni kod svih dokumenata u elektronskom obliku; da se telegram uzima za dokaz na sudu i u upravi, a on nije potpisan; da je e-mail nepotpisan, a ima svojstvo elektronskog dokumenta i dokazuje stvaraoca; da kod SMS poruka broj mobilnog telefona identifikuje stvaraoca poruke; da ima mnogo komunikacija koje neće biti elektronski potpisane (baze podataka, Web stranice i sl); da se vremenski žig ne traži tamo gde se i sada za papirna dokumenta ne traži posebna potvrda vremena, imajući u vidu da, u skladu sa propisima o kancelarijskom poslovanju, ta dokumenta imaju broj i datum pod kojim su zavedena i sl.
Pošto se informacione tehnologije i načini poslovanja menjaju jako brzo, ocenjena je potreba da zakonska rešenja budu fleksibilna i otvorena za nova tehnološka dostignuća, da se zasnivaju na rešenjima sadržanim u međunarodnim dokumentima, propisima i standardima Evropske unije, a posebno na rešenjima tehnološki razvijenih zemalja koje u svojoj praksi već imaju presude i sporove iz pomenute oblasti.
Polazeći od iznetih stavova i opredeljenja zakonska rešenja omogućavaju da sva dokumenta u elektronskom obliku, a ne samo ona koja su izvorno nastala u elektronskom obliku i koja su potpisana elektronskim potpisom, budu, pod zakonom određenim uslovima, pravno relevantna u pravnim odnosima. U osnovi, elektronski dokument može biti svaka jedinica dokumentarnog materijala u elektronskom obliku. Time se zakonom daje pravni okvir za potpuno izjednačavanje klasičnog oblika poslovanja, pomoću papira, sa elektronskim oblicima izrađenim, poslatim, primljenim i sačuvanim ili arhiviranim primenom informaciono-komunikacionih tehnologija, kao i mogućnost za poslovanje bez papira.
Ključna zakonska rešenja jesu: da je elektronski dokument punovažan i da ima dokaznu snagu; da se elektronski dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku smatra originalom; da elektronski dokument koji je nastao digitalizacijom izvornog dokumenta čija forma nije elektronska ima pravnu snagu kao i izvorni dokument, ako ispunjava propisane uslove; da kopija originalnog elektronskog dokumenta na papiru izrađena u skladu sa zakonom ima dokaznu snagu originala ili overenog prepisa tog dokumenta i dr.
Osnovi cilj zakonskog uređivanja jeste da se u našoj zemlji podstakne šira upotreba elektronskih dokumenata od strane građana, pravnih lica i organa vlasti. Korišćenje i razmena elektronskih dokumenata između ovih subjekata doprinela bi podizanju ukupne efikasnosti rada, znatnoj materijalnoj uštedi i poboljšanju kvaliteta života građana.
Posebni ciljevi zakonskog uređivanja sastoje se u tome da se pravnim uređenjem ove materije otvori prostor za intenzivnije elektronsko poslovanje, stvori poverenje najšire javnosti u upotrebu i razmenu elektronskih dokumenata kroz otvorene telekomunikacione mreže i postigne konkurentnost na svetskim tržištima.
Zakon je podjednako značajan za građane, privredu, državnu upravu, lokalnu samoupravu i ostale subjekte, a njegova primena omogućava napredak i u međunarodnom položaju i delovanju.
Prilikom izrade ovog zakona konstatovano je da je samo neznatan broj zemalja pristupio izdvojenom regulisanju ove materije, dok je u većini zemalja upotreba elektronskih dokumenata uređena zakonima kojima se uređuje elektronsko poslovanje, elektronski potpis, elektronska trgovina i slično. Od zemalja iz okruženja, zakon o elektronskoj ispravi, odnosno dokumentu donele su Hrvatska, Crna Gora i Republika Srpska.
III. OBJAŠNjENjA OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I
POJEDINIH REŠENjA
Poglavlje I. Osnovne odredbe – Čl. 1-3. utvrđen je predmet zakona, pojam elektronskog dokumenta, značenje pojedinih izraza i punovažnost i dokazna snaga elektronskog dokumenta.
Prema članu 1. ovog zakona predmet zakonskog uređivanja su uslovi koji elektronski dokument treba da ispunjava da bi bio pravno relevantan u pravnom prometu i postupcima pred organima vlasti, način postupanja sa elektronskim dokumentom i prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa njegovom upotrebom.
Članom 2. ovog zakona definisan je pojam elektronskog dokumenta. Iz date definicije proističe da se, u smislu ovog zakona, elektronskim dokumentom smatra svaka jedinica dokumentarnog materijala koja je u elektronskoj formi, bez obzira na kom se mediju nalazi (magnetnom, optičkom i dr.) i bez obzira na oblik u kome se nalazi (tekst, slika, zvuk i sl, ili kombinuje više oblika kao što je kod Web strane). Definicijom su obuhvaćeni svi elektronski dokumenti bilo da su izvorno nastali u elektronskoj formi ili kao rezultat digitalizacije.
Članom 3. ovog zakona definisano je značenje pojedinih pojmova upotrebljenih u zakonu kao što su: digitalizacija, vremenski žig, izdavalac vremenskog žiga i dr.
Članom 4. ovog zakona propisano je da je elektronski dokument punovažan i da ima dokaznu snagu. To se odnosi na svaki elektronski dokument osim na dokument za koji je propisom, kao uslov punovažnosti, utvrđen pisani oblik. Prema odredbi stava 2. ovog člana, u tom slučaju se zahteva da odgovarajući elektronski dokument bude potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom.
Odredbe člana 4. ovog zakona ne primenjuju se na pravne poslove predviđene Zakonom o elektronskom potpisu (član 3. stav 2) i u svim onim slučajevima gde je drugim zakonima, kao uslov punovažnosti, izričito izuzeta upotreba dokumenata u elektronskom obliku.
Poglavlje II.Izrada elektronskog dokumenta – Odredbama čl. 5-7. propisuje se: izrada elektronskog dokumenta, forma prikaza elektronskog dokumenta i kopija elektronskog dokumenta na papiru.
Član 5. ovog zakona u pogledu izrade elektronskog dokumenta omogućava da se posebnim zakonom može odrediti primena određene tehnologije izrade, uvažavajući postojanje specifičnih praktičnih potreba odnosno mogućnosti. Kada to nije slučaj elektronski dokument se, u skladu sa ovim zakonom, izrađuje primenom bilo koje dostupne i upotrebljive informaciono-komunikacione tehnologije. Ovim članom propisana su tri značajna zakonska rešenja, i to: elektronski dokument koji je izvorno nastao u elektronskoj formi smatra se originalom; elektronski dokument nastao digitalizacijom izvornog dokumenta čija forma nije elektronska smatra se kopijom izvornog dokumenta i elektronski dokument nastao digitalizacijom ima istu pravu snagu kao i izvorni dokument ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi.
Ova zakonska rešenja su izuzetno značajna za povećanje upotrebe i razmene elektronskih umesto papirnih dokumenata, a time i povećanje efikasnosti rada i pojednostavljivanje procedura ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa stranaka pred organima vlasti. Digitalizacijom dokumenta, pored smanjenja odnosno eliminisanja papira omogućava se i lakše pretraživanje, korišćenje i publikovanje dokumenata, što je posebno značajno i za efikasnije ostvarivanje prava građana na dostupnost informacija od javnog značaja.
Članom 6. ovog zakona propisana je forma prikaza elektronskog dokumenta i utvrđena je sadržina spoljne i unutrašnje strane prikaza elektronskog dokumenta. Zakonom se zahteva da se spoljna forma elektronskog dokumenta sastoji od vizuelnog ili drugog razumljivog prikaza sadržine elektronskog dokumenta na ekranu računarskog ili drugog elektronskog uređaja.
Članom 7. propisan je način izrade i overe kopije elektronskog dokumenta kao i opredeljenje da kopija originalnog elektronskog dokumenta na papiru, izrađena u skladu sa ovim zakonom, ima dokaznu snagu originala ili overenog prepisa tog dokumenta. Ovim zakonskim rešenjem omogućava se da se original i kopija elektronskog dokumenta mogu ravnopravno koristiti u svim postupcima i radnjama za koje se traži upotreba dokumenata u originalu ili u obliku overene kopije.
Poglavlje III.Dostavljanje elektronskih dokumenata – Odredbe čl. 8-11. odnose se na: potvrdu o prijemu elektronskog dokumenta, dupliranje elektronskih dokumenata, dostavljanje elektronskih dokumenata između organa vlasti i stranaka i dostavljanje između organa vlasti.
Članom 8. propisano je da je potvrda o prijemu elektronskog dokumenta dokaz da je dokument primljen od strane primaoca, da ista može biti sačinjena u obliku elektronskog dokumenta i da se obaveza izdavanja potvrde o prijemu i elementi sadržaja potvrde uređuju posebnim propisima ili voljom stranaka, ako zakonom nije drugačije određeno.
Članom 9. propisano je da se svaki primljeni elektronski dokument smatra posebnim dokumentom, sa izuzetkom kada se radi o istovetnom dokumentu, a to je primalac znao ili je mogao znati. U praksi zemalja sa razvijenim elektronskim poslovanjem prisutan je problem dupliranih elektronskih dokumenata, te se ovim zakonskim rešenjem omogućava njihovo prevazilaženje.
Članom 10. propisan je način dostavljanja elektronskih dokumenata između stranaka i organa vlasti i u obrnutim smeru. Dostavljanje elektronskim putem, bez dolazaka na šaltere organa, doprineće unapređivanju ukupnih odnosa na relaciji građanin/privreda ( uprava i znatne materijalne uštede.
Članom 11. propisan je način dostavljanja elektronskih dokumenata između organa vlasti. Dostavljanjem elektronskim putem – elektronskom poštom, preko Weba ili sl. ubrzaće se i pojednostaviti rad organa uprave, a posebno razmena dokumenata neophodnih za ostvarivanje prava i obaveza stranaka u postupcima pred organima vlasti.
Način dostavljanja elektronskih dokumenata vršiće se u skladu sa zakonom i propisima kojima se uređuje kancelarijsko poslovanje, zbog čega su neophodne izmene Zakona o opštem upravnom postupku, procesnih zakona u oblasti pravosuđa i propisa o kancelariskom poslovanju.
Poglavlje IV. Čuvanje i zaštita elektronskih dokumenata
Članom 12. propisana je obaveza i način čuvanja elektronskih dokumenata od strane pravnih i fizičkih lica i organa vlasti i data mogućnost da pravna i fizička lica mogu poslove tekućeg čuvanja elektronskih dokumenata da povere drugom pravnom licu pod utvrđenim uslovima. U pogledu čuvanja elektronskih dokumenta zakon upućuje na primenu zakona kojim se uređuje elektronski potpis, zakona kojim se uređuje arhivska građa i propisa kojima se uređuje kancelarijsko poslovanje. Članom 4. Zakona o elektronskom potpisu propisano je da se elektronski dokument čuva pod uslovom: da je dostupan i da je na raspolaganju za kasniju upotrebu; da je sačuvan u obliku u kome je formiran ili primljen; da je sačuvan na način koji omogućava identifikaciju vremena i mesta nastanka ili prijema i lica koje ga je formiralo; da je formiran primenom tehnologije i postupaka koji omogućavaju da se na pouzdan način može utvrditi bilo kakva izmena u elektronskom dokumentu. Čuvanje i arhiviranje elektronskih dokumenata uređuje se zakonom o arhivskoj građi i arhivskoj službi koji je u pripremi i podzakonskim propisima, uključujući i propise o kancelarijskom poslovanju.
Članom 13. u pogledu zaštite elektronskih dokumenata ovaj zakon upućuje na primenu zakona kojim se uređuje arhivska građa, propisa o kancelarijskom poslovanju i međunarodnih standarda iz oblasti upravljanja dokumenata.
Poglavlje V. Vremenski žig – Čl. 14-19. uređuje se: sistem za formiranje vremenskog žiga, zahtev za formiranje vremenskog žiga, sadržaj strukture podataka vremenskog žiga, vreme sadržano u vremenskom žigu i čuvanje vremenskog žiga.
Imajući u vidu ove i ostale odredbe ovog zakona koje se odnose na izdavaoca vremenskog žiga i sistema za formiranje vremenskog žiga, može se konstatovati da osnovni uslovi koje treba da zadovolji izdavalac vremenskog žiga jesu: da je pravno lice; da poseduje sistem za formiranje vremenskog žiga koji ima pristup tačnom vremenu; da sistem za formiranje vremenskog žiga, kao softversko-hardverski sistem, ispunjava uslove koje će se bliže propisati podzakonskim aktom za sprovođenje ovog zakona; da obezbedi da vremenski žig sadrži zakonom propisanu strukturu podataka; da poseduje elektronski sertifikat za potpisivanje vremenskog žiga izdat od strane sertifikacionog tela koje je evidentirano ili registrovano u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis; da pre početka obavljanja poslova podnese zahtev sa potrebnom dokumentacijom za upis u Registar izdavalaca vremenskog žiga i da, nakon provere ispunjenosti uslova, bude upisan u Registar.
U pogledu vremena sadržanog u vremenskom žigu ovim zakonom je propisano da to vreme treba da odgovara trenutku formiranja žiga, sa razlikom od manje od jedne sekunde u odnosu na UTC (Universal Time Coordinate) vremensku skalu. Izdavalac vremenskog žiga ima obavezu da podatke o dodeljenim vremenskim žigovima čuva na bezbedan način najmanje pet godina od dana izdavanja.
Poglavlje VI. Nadzor
Čl. 19-22. ovog zakona propisana je nadležnost organa za vršenje nadzora nad sprovođenjem ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu njega i bliže razrađena prava i obaveze ovlašćenih lica u vršenju nadzora i obaveze subjekata nadzora. Nadležan organ za sprovođenje nadzora je ministarstvo nadležno za informaciono društvo.
Poglavlje VII. Kaznene odredbe
Članom 23. predviđene su prekršajne kazne za nepostupanje po odredbama ovog zakona od strane izdavaoca vremenskog žiga i odgovornog lica.
Poglavlje VIII. Prelazne i završne odredbe
Članom 24. ovog zakona propisan je rok od šest meseci za donošenje podzakonskih akata za sprovođenje ovog zakona. Podzakonska akta doneće ministar nadležan za informaciono društvo, radi sprovođenja odredaba člana 14. stav 3, člana 15. stav 5, člana 16. stav 3. i člana 17. stav 2.
Članom 25. propisano je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije. Donošenje ovog zakona neće izazvati povećanje troškova u budžetu Republike Srbije, jer njegova primena je u skladu sa postojećim mogućnostima primene informaciono-komunikacionih tehnologija i opredeljenjima Vlade za reformu državne uprave i uvođenje elektronskih servisa za građane i privredu.