PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE
Član 1.
U Zakonu o Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik RS”, br. 55/04 i 111/09) član 4. menja se i glasi:
„Član 4.
Agencija vodi zakonom utvrđene registre kao jedinstvene centralizovane baze podataka, i to:
1) Registar privrednih subjekata;
2) Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima;
3) Registar finansijskog lizinga;
4) Registar javnih glasila;
5) Registar udruženja;
6) Registar stranih udruženja;
7) Registar mera i podsticaja regionalnog razvoja;
8) Registar komora;
9) Registar turizma;
10) Registar finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika;
11) Registar stečajnih masa;
12) Registar zadužbina i fondacija;
13) Registar predstavništava stranih zadužbina i fondacija;
14) Registar udruženja, društava i saveza u oblasti sporta;
15) Registar sudskih zabrana;
16) druge registre određene zakonom.
Agencija vodi zakonom i drugim propisima utvrđene evidencije i druge elektronske baze podataka i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
Radi obavljanja poslova iz st. 1. i 2. ovog člana i pružanja usluga obrade i izdavanja registrovanih i evidentiranih podataka, Agencija:
1) preuzima podatke od nadležnih državnih organa i institucija;
2) vrši analizu podataka radi izrade izveštaja državnim organima i drugim zainteresovanim korisnicima, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
3) obezbeđuje u skladu sa zakonom i drugim propisima elektronsku povezanost registara i evidencija koje vodi Agencija sa drugim registrima, evidencijama i bazama podataka koji se vode u Republici Srbiji i izvan Republike Srbije i povezanost sa drugim korisnicima usluga, putem telekomunikacione mreže ili putem kompjuterskih medija;
4) obavlja stručne, razvojne, statističke i druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisima;
5) samostalno se stara o uspostavljanju, razvoju i zaštiti elektronskih baza podataka Agencije i primeni mera za unapređenje elektronskih usluga u skladu sa odgovarajućim nacionalnim i međunarodno prihvaćenim standardima;
6) samostalno se stara o dokumentaciji i arhivi Agencije primenom mera koje se odnose na obradu, upravljanje, smeštaj, tehničko-tehnološku i bezbednosnu zaštitu;
7) obavlja i druge poslove propisane zakonom i drugim propisima.
Agencija pruža druge srodne usluge o kojima odlučuje upravni odbor Agencije.
Poslove iz st. 1. do 4. ovog člana Agencija obavlja kao poverene poslove.”
Član 2.
Posle člana 4. dodaju se naziv iznad člana i novi član 4a koji glase:
„Baze podataka
Član 4a
Na bazama podataka registara i evidencija koje vodi, Agencija ima pravo koje pripada proizvođaču baze podataka, u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima.”
Član 3.
U članu 5. stav 3. briše se.
Član 4.
Posle člana 5. dodaju se naziv iznad člana i novi član 5a koji glase:
„Naknade
Član 5a
Za obavljanje poslova u skladu sa zakonom Agencija ostvaruje naknade od korisnika usluga.
Vrstu, visinu i način plaćanja naknada za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija u skladu sa zakonom, utvrđuje upravni odbor Agencije, uz saglasnost Vlade.
Državnim organima i organizacijama, organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave, Agencija može ustupiti podatke i dokumenta bez naknade, na pismeni i obrazloženi zahtev, u slučajevima kada su im ti podaci potrebni za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti.
Vrsta, obim, način isporuke podataka i dokumenata i ostala pitanja vezana za korišćenje podataka iz stava 3. ovog člana utvrđuje se aktom upravnog odbora Agencije na koji saglasnost daje Vlada.”
Član 5.
U članu 8. stav 4. menja se i glasi: „Na statut, godišnji program rada, program razvoja, godišnji finansijski plan i godišnji izveštaj o finansijskom poslovanju saglasnost daje Vlada.”
Član 6.
U članu 10. stav 3. posle tačke 12) dodaju se nove tačke 12a) i 12b) koje glase:
„12a) donosi na predlog registratora i drugih ovlašćenih lica opšta metodološko-stručna uputstva za obradu podataka koji potiču iz dva ili više registara, evidencija, odnosno baza podataka;
12b) imenuje stručna savetodavna tela za strateška, razvojna i metodološka pitanja, iz redova priznatih domaćih i međunarodnih stručnjaka iz oblasti koje se tiču poslova Agencije;”
Član 7.
U članu 12b dodaje stav 2. koji glasi:
„Objavljivanje podataka i dokumenata vrši se na internet strani Agencije, u skladu sa propisima kojima se uređuje postupak registracije u Agenciji i ovim zakonom.”
Član 8.
Posle člana 12b dodaju se naziv iznad člana i novi član 12v koji glase:
„Odnos Agencije sa korisnicima
Član 12v
Agencija ima obavezu da najmanje jednom godišnje omogući korisnicima da daju svoje mišljenje o njenom radu i kvalitetu usluga i predlože načine njihovog poboljšanja, o čemu se sastavlja poseban izveštaj, koji postaje sastavni deo godišnjeg izveštaja o radu Agencije.
Korisnicima se mora omogućiti da svoje primedbe i predloge vezane za rad Agencije daju usmeno, pismeno, telefonski ili u elektronskom obliku.
Primedbe i predloge iz stava 1. ovog člana prima i razmatra član upravnog odbora Agencije koga za to na jednu godinu ovlasti upravni odbor Agencije i koji o svojim zaključcima obaveštava upravni odbor, direktora, lice na koje se primedba odnosi i korisnika.”
Prelazne i završne odredbe
Član 9.
Registratori koji su imenovani do dana stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju sa radom do isteka perioda na koji su imenovani.
Član 10.
Akti upravnog odbora Agencije iz člana 5a st. 2. i 4. ovog zakona, biće doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 11.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 2b. stav 4. Zakona o privrednim komorama („Službeni glasnik RS” 65/01 i 36/09), odredbe čl. 44, 44a i 47. Zakona o finansijskom lizingu („Službeni glasnik RS”, br. 55/03, 61/05 i 31/11), odredbe čl. 57, 57a i 60. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS”, br. 57/03, 61/05 i 64/06 – ispravka), odredbe člana 32. stav 2. i člana 36. Zakona o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS”, br. 46/06 i 111/09), odredbe člana 117. st. 4. i 5. Zakona o turizmu („Službeni glasnik RS”, broj 36/09 i 88/10), odredbe člana 27. stav 2, člana 35. i člana 61. stav 2. Zakona o udruženjima („Službeni glasnik RS”, broj 51/09), odredbe člana 136. st 5. i 9. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS”, broj 104/09), odredbe člana 63. stav 4. Zakona o sportu („Službeni glasnik RS” broj 24/11), odredbe čl. 300. i 311. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS”, broj 31/11).
Član 12.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOŽENJE
I USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 6. i članu 99. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije, na osnovu kojih Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, a Narodna skupština donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije.
II RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Republika Srbija je 2005. godine otpočela sa sprovođenjem reforme u oblasti registracije privrednih subjekata, kako bi olakšala otvaranje i zatvaranje preduzeća, smanjila administrativne prepreke za obavljanje poslovanja, pripremila ambijent za veća strana ulaganja i stvorila uslove za otvaranje većeg broja novih radnih mesta. Tom prilikom osnovana je Agencije za privredne registre ( u daljem tekstu: Agencija) koja je preuzela sprovođenje reforme u oblasti registracije privrednih subjekata.
Zakonom o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS”, br. 55/04,61/05, 111/09) regulisani su uslovi, predmet i postupak registracije u Registar privrednih subjekata, kao i način vođenja Registra privrednih subjekata.
Osnivanjem Agencije i donošenjem zakona o registraciji privrednih subjekata unapređen je postupak registracije privrednih subjekata.
Iako je osnivanjem Agencije za privredne registre, donošenjem Zakona o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS”, br. 55/04,61/05, 111/09) unapređen postupak registracije privrednih subjekata, petogodišnja praksa u primeni ukazala je na postojanje izvesnih problema u primeni njegovih pojedinih odredbi, došlo je do uvođenja novih registara kojih trenutno ima 15 registara dok ih je u trenutku donošenja bilo 3, donet je niz zakona kojima je predviđeno vođenje registara od strane Agencije, kao što je npr. Zakon o finansijskom lizingu, Zakon o udruženjima, Zakon o izvršenju i obezbeđenju, Zakon o stečaju, Zakon o sportu, Zakon o turizmi i dr. S druge strane donet je novi Zakon o privrednim društvima ( „Službeni glasnik RS”, broj 36/11) koji će početi da se primenjuje 1. februara 2012. godine, te se stoga pojavila potreba usklađivanja postupka registracije sa novim zakonom o privrednim društvima.
Treba imati u vidu da je potreba za čestom izmenom zakona karakteristična za sve zemlje u tranziciji, pa samim tim se ta potreba javila i kada je reč o našem pravnom sistemu.
Ovim zakonom takođe su otklonjene nejasnoće koje su se pojavile u toku petogodišnje primene zakona, otklonjene su pravne praznine i razjašnjene pojedine odredbe koje su za posledicu imale razna tumačenja.
Ključne karakteristike novog zakona su:
obuhvaćen je postupak registracije i evidencije svih pravnih lica, finansijskih izveštaja i ugovornih obaveza koja se registruju /evidentiraju u Agenciji,
precizirani su pojmovi registracije i evidencije u odnosu na postupke koji se vode u Agenciji,
smanjenje broja donetih upravnih akata posebno u slučajevima kada odluka nema konstitutivno dejstvo,
isključuje se retroaktivno dejstvo upisa odnosno registracije,
smanjuju se troškovi postupka registracije,
postupak registracije u svim registrima uređen je na jedinstven način,
razvijanje elektronske komunikacije i elektronskih servisa.
Pre nego što se krenulo sa izradom novog zakona o registraciji privrednih subjekata, detaljno su analizirani efekti važećeg zakona kao i efekti koji su se pojavljivali u praksi od početka primene navedenog zakona.
U izradi teksta zakona korišćena su i analizirana uporedno pravna rešenja i iskustva zemalja u regionu i druga međunarodna iskustva kao i iskustva stručnjaka u oblasti koju reguliše Zakon o registraciji privrednih subjekata. Takođe je uzeta u obzir statistika i drugi raspoloživi podaci vezani za primenu važećeg zakona.
Novi zakon o registraciji predstavlja isključivo procesni zakon kojim se na jedinstven način reguliše postupak registracije i evidentiranja podataka i dokumenata u Agenciji za privredne registre.
IIIOBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Osnovne odredbe
Članom 1. regulisan je predmet zakona i propisano je da se ovim zakonom uređuje postupak registracije, evidentiranja i objavljivanja podataka i dokumenata koji su, u skladu sa posebnim zakonom, predmet registracije, evidencije i objavljivanja u registrima i evidencijama koje vodi Agencija za privredne registre, kao i druga pitanja od značaja za registraciju, evidenciju i objavljivanje. Važećim zakonom je regulisan samo postupak registracije, dok novi zakon predviđa i postupak evidentiranja podataka i dokumenata. Razlog za to proizilazi iz činjenice da su pojedini zakoni koji su doneti nakon stupanja na snagu važećeg zakona o registraciji predvideli institut evidentiranja podataka i dokumenata.
Članom 2. definisani su pojmovi i njihovo značenje koji se upotrebljavaju u ovom zkonu, kako se ne bi unosila zabuna u pogledu njihovog značenja.
Članom 3. propisana su načela zakona. Načela ovog zakona su: načelo javnosti i dostupnosti; načelo tačnosti i pretpostavke savesnosti; načelo formalnosti; načelo hronološkog kontinuiteta; načelo prioriteta.
Načelo javnosti i dostupnosti je pretpostavka za pravnu sigurnost. Na ovaj način trećim licima se pruža mogućnost da im se podaci i dokumenti učine dostupnim.
Načelo tačnosti i pretpostavke savesnosti takođe je predpostavka za pravnu sigurnost imajući u vidu da treća lica koja se u pravnom prometu pouzdaju u podatke iz registara ne snose štetne pravne posledice zbog netačnih podatka u registrima.
Načelo formalnosti potvrđuje princip poverenja u građane, odnosno pravna lica koja podnose prijavu uz krivičnu i materijalnu odgovornost ovih lica za nedostatke u pogledu tačnosti činjenica, verodostojnosti dokumenata i postupaka u kojima su dokumenti doneti.
Načelo hronološkog kontinuiteta propisuje da se podaci i dokumenti registruju prema vremenu njihovog nastanka.
Načelo prioriteta predviđa da prvenstvu u odlučivanju ima ranije podneta prijava.
Članom 4. regulisana je shodna primena zakona. Propisano je da se na pitanja koja se odnose na postupak registracije i evidentiranja, a koja ovim zakonom nisu posebno uređena shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Postupak registracije ( čl. 5.-24.)
Čl. 5.- 8. uređeno je pitanje pokretanja postupka registracije. Propisano je da se postupak pokreće podnošenjem prijave na propisanom obrascu ili ako obrazac nije propisan u formi podneska.
Za razliku od važećeg zakona koji propisuje dokumentaciju potrebnu za registraciju, novi zakon se bavi isključivo procesnim pitanjima postupka registracije.
Dokumenta potrebna za registraciju biće propisana podzakonskim aktima. Razlog za to proizilazi iz činjenice da Agencija vodi veliki broj registara i da se očekuje preuzimanje novih registara, te bi propisivanje dokumenata za registraciju prenormiralo ovaj zakon i svaka eventualna izmena dokumenata potrebnih za registraciju ili uvođnje novih, zahtevalo bi izmenu zakona.
Takođe propisano je da se postupak registracije može pokrenuti po službenoj dužnosti ako je takva registracija predviđena zakonom ili kada je to u javnom interesu.
Čl. 9.-10. uređen je način i rok za podnošenje prijave. Prijava se podnosi neposredno ili poštom Agenciji s tim da se vreme i datum podnošenja prijave ceni prema vremenu prijema prijave u Agenciju. S obzirom da je rok za odlučivanje o prijavi 5 dana od dana prijema prijave u Agenciji, to bi drugačije propisivanje vremena i datuma prijema prijave uzrokovalo da se u praksi ne može ispoštovati navedeni rok za odlučivanje.
Izuzetak od ovog pravila postoji kod finansijskih izveštaja koji se zbog svoje prirode podnose preporučenom poštanskom pošiljkom u kom slučaju se prijava smatra podnetom danom predaje pošti.
Predlog zakona propisuje da se prijava podnosi u roku od 15 dana od dana nastanka podatka ili dokumenta koji su predmet registracije, odnosno promene registrovanog podatka ili dokumenta, ako zakonom nije određen drugi rok.
Članom 11. reguliše se podnošenje elektronske prijave. Ovim članom zakon se usaglašava sa evropskom direktivom 2009/101/ EZ kojom je propisano da su države članice dužne da društvima kao i trećim licima obezbede mogućnost da podatke koje su oni u obavezi da obelodane dostave elektronskim putem. Važećim zakonom postojala je mogućnost da se prijava podnese elektronskim putem s tim da je podnosilac prijave bio obavezan da dokumentaciju u papirnom obliku dostavi najkasnije u roku od 5 dana od dana podnošenja prijave elektronskim putem.
Članom 12. uređuje se pitanje izdavanja, sadržine potvrde i objavljivanja podataka iz potvrde o primljenoj prijave.
Članom 13. propisuje se izmena i odustanak od prijave. Na ovaj način se podnosiocu prijave daje mogućnost da izmeni ili da odustane od prijave do donošenja odluke registratora o prijavi.
Članom 14. propisano je postupanje registratora po prijavi, odnosno uslovi za registraciju. Predlog zakona taksativno nabraja uslove koje registator proverava a koji moraju biti ispunjeni kako bi se izvršila registracija.
Član 15. reguliše se rok za odlučivanje o prijavi. Predlog zakona propisuje da Registrator odlučuje o prijavi u roku od 5 dana od dana prijema prijave rešenjem ili zaključkom. Izuzetak postoji kod finansijskih izveštaja gde je rok za 60 dana od prijema prijave za registraciju finansijskog izveštaja.
Članom 16. regulisano je usvajanje prijave, pa je propisano da registrator donosi rešenje o usvajanju prijave ako su ispunjeni uslovi za registraciju, bez učešća podnosioca prijave u postupku.
Članom 17. regulisano je pitanje odbacivanja prijave. Propisano je da ako registrator utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za registraciju iz člana 14. stav 1. tač.1), 3) i 4), ovog zakona, on donosi rešenje kojim odbacuje prijavu.
Ako nisu ispunjeni uslovi za registraciju iz člana 14. stav 1. tač. 2), 5)-10) ovog zakona, registrator donosi rešenje kojim odbacuje prijavu, utvrđuje koji uslovi za registraciju nisu ispunjeni.
Podnosilac prijave može zadržati pravo prioriteta ako u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja o odbacivanju prijave, podnese registracionu prijavu za registraciju podataka o čijoj registraciji je odlučeno tim rešenjem i plati polovinu od iznosa propisane naknade za registraciju koja je predmet prijave.
Članom 18. propisana je mogućnost delimičnog usvajanja prijave ako se prijavom zahteva registracija više podataka ili dokumenata. Podaci ili dokumenti za koje su ispunjeni uslovi za registraciju registruju se, a o ostalim podacima ili dokumentima odlučuje se rešenjem o odbacivanju prijave.
Članom 19. predviđeno je pozitivno odlučivanje o prijavi u slučaju propuštanja roka za odlučivanje. Na ovaj način štite se interesi stranaka i sprečava se odugovlačenje postupka registracije. Naime, predviđeno je ćutanje administracije, pa je propisano da ako registrator ne odluči o prijavi u predviđenom roku, smatraće se da je prijava usvojena, o čemu registrator donosi rešenje i traženu registraciju, bez odlaganja, sprovodi u registar.
Članom 20. propisan je prekid i odlaganje postupka. Predlogom zakona propisan je prekid ili odlaganje postupka donošenja odluke o prijavi s obzirom da su posebnim zakonima predvđeni slučajevi u kojima je registrator u obavezi da prekine, odnosno odloži postupak registracije.
Članom 21. propisano je da povraćaj u prethodno stanje u postupku registracije nije dozvoljen, imajući u vidu specifičnost postupka.
Članom 22. regulisano je objavljivanje i dejstvo registracije. Predlog zakona propisuje da se istovremeno sa donošenjem, odluke registratora, registrovani podaci i dokumenti objavljuju, kao i da registracija proizvodi pravno dejstvo za ubuduće, prema podnosiocu prijave danom objavljivanja, a prema trećim licima narednog dana od dana objavljivanja.
Imajući u vidu specifičnost postupka registracije, a naročito uzevši u obzir da je važećim Zakonom o registraciji predviđeno dejstvo registracije smatramo da ovu dobru praksu koja je i u skladu sa evropskim direktivama, treba zadržati i primenjivati podjednako na sve podatke koji se registruju u Agenciji.
Članom 23. propisana je ispravka greške. Predlog zakona daje mogućnost registratoru da uočene greške u pisanju ili računanju ili druge očigledne greške, ispravi.
Članom 24. regulisano je dostavljanje odluka registratora. Imajući u vidu veliki broj postupaka koji se vode u Agenciji, zakon propisuje da se odluke dostavljaju isključivo na zahtev podnosioca prijava, čime se smanjuju troškovi postupka. Naime, sve odluke registratora su dostupne javnosti na taj način što se iste objavljuju na sajtu Agencije, te stoga stranka u svakom momentu može da se upozna sa odlukom o podnetom zahtevu.
Pravna sredstva ( čl. 25.-32.)
Čl. 25. – 29. regulisana je žalba u postupku registracije. Predlog zakona daje podnosiocu prijave pravo na žalbu protiv rešenja i zaljučka registratora i propisuje da se ista podnosi nadležnom ministru preko Agencije u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja ili zaključka. O podnetoj žalbi sačinjava se potvrda čija se sadržina objavljuje na sajtu Agencije.
Kada je reč o odlučivanju registratora o žalbi, ako oceni da je žalba neblagovremena, nedopuštena ili izjavljenu od neovlašćenog lica, donosi rešenje kojim žalbu odbacuje. S druge strane ako registrator oceni da je žalba osnovana izmeniće pobijanu odluku ili staviti van snage rešenje o odbacivanju prijave i doneti rešenje o usvajanju prijave. U ostalim slučajevima registrator žalbu dostavlja nadležnom ministru u roku od 5 dana od dana prijema žalbe.
Novinu u Predlogu zakona predstavlja rok za odlučivanje ministra o istoj. Naime, ministar o žalbi odlučuje u roku od 30 dana od dana prijema žalbe u ministarstvu, za razliku od važećeg zakona gde taj rok teče od dana prijema žalbe u Agenciji. Ovo rešenje nastalo je kao posledica dosadašnje prakse koja je pokazala da ministar zapravo nema rok za odlučivanje od 30 dana, jer u navedeni rok ulazi i vreme u kome Agencija žalbu prosleđuje nadležnom ministarstvu.
Članom 30. propisano je brisanje registracije po službenoj dužnosti. Naime, propisano je da registrator po službenoj dužnosti može ukinuti svoju odluku i brisati poslednje registrovani podatak i dokument iz registra, po saznanju da je on registrovan, a da u momentu registracije nisu bili ispunjeni uslovi za registraciju i to najkasnije 6 meseci od narednog dana od dana objavljivanja registrovanog podatka ili dokumenta.
Članom 31. regulisana su pravna sredstva propisana zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak i dejstvo odluka. Predlog zakona propisuje pravo na pravna sredstva propisana zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak s tim da odluke donete u postupku po pravnim sredstvima proizvode dejstvo samo za ubuduće. Dejstvo ovih odluka za ubuduće pravda se činjenicom da su treća lica upoznata sa registrovanim podacima počev od narednog dana od dana objavljivanja registracije, a što je predviđeno i važećim zakonom.
Članom 32. propisano je da je odluka ministra konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor, čime se povećava pravna sigurnost, a stranci daje mogućnost da ostvari svoje ustavom zagarantovano pravo.
Takođe je propisano da protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke. Razlog za propisivanje ove odredbe proizilazi iz problema uočenih u praksi.
Ništavost registracije osnivanja privrednog društva i preduzetnika (čl. 33. – 34. )
Članom 33. regulisano je pitanje ništavosti registracije osnivanja privrednih društava. Propisani su slučajevi u kojima lice koje ima pravni interes može da zahteva tužbom utvrđenje da je registracija osnivanja privrednog društva ništava. Tužba se podnosi nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana saznanja tužioca za razloge ništavosti, a najkasnije u roku od godinu dana od dana registracije.
Kako bi treća lica bila upoznata sa ovom činjenicom, po prijavi tužioca, uz koju se dostavlja dokaz o pokretanju postupka za utvrđivanje ništavosti registracije, registrator bez odlaganja registruje zabeležbu postojanja spora za utvrđenje ništavosti registracije.
Ako je pravnosnažnom odlukom suda utvrđena ništavost registracije osnivanja privrednog društva, registrator registruje zabeležbu ništavosti registracije osnivanja i pokreće postupak prinudne likvidacije tog društva.
Članom 34. regulisano je pitanje ništavosti registracije osnivanja preduzetnika. Kada je reč o preduzetnicima propisano je da ako je pravnosnažnom odlukom suda utvrđena ništavost registracije osnivanja preduzetnika, registrator registruje zabeležbu ništavosti registracije osnivanja preduzetnika i briše preduzetnika iz registra.
Evidencija podataka i dokumenata (čl. 35. i 36.)
Članom 35. regulisano je pokretanje postupka evidentiranja. Imajući u vidu činjenicu da su pojedini zakoni koji su doneti nakon stupanja na snagu važećeg zakona o registraciji predvideli institut evidentiranja podataka i dokumenata, zakonom je regulisan postupak evidentiranja. Iz tog razloga propisano je da se podaci i dokumenti evidentiraju na zahtev ovlašćenog lica, nadležnog organa ili preuzimanjem podataka i dokumenata iz drugih registara i evidencija sadržanih u registrima i evidencijama koje vodi Agencija i drugi nadležni organi, a koji su propisani kao predmet evidentiranja.
Članom 36. Predloga zakona regulisano je pitanje izdavanja izvoda o evidentiranim podacima. Propisano je da na zahtev lica, registrator izdaje, najkasnije u roku od pet dana od dana prijema zahteva: izvod da li je podatak ili dokument evidentiran, da li evidencija sadrži neki dokument i da li su određene činjenice sadržane u dokumentima u evidenciji.
Članom 37. propisano je da se podaci i dokumenti koji nisu predmet registracije i evidentiranja objavljuju na zahtev ovlašćenog lica, nadležnog organa ili preuzimanjem podataka i dokumenata iz drugih registara i evidencija sadržanih u registrima i evidencijama koje vodi Agencija i drugi nadležni organi, a koji su propisani kao predmet objavljivanja. Registrator, na izričit zahtev podnosioca, u roku od pet dana od prijema zahteva, izdaje potvrdu da li je neki podatak ili dokument objavljen.
Postupak po ostalim zahtevima (član 38.)
Članom 38. regulisano je izdavanje izvoda, kopija i potvrda.
Rezervacija naziva ( čl. 39. – 41.)
Članom 39. i 41. uređeno je pitanje rezervacije naziva. Predlog zakona daje mogućnost rezervacije naziva. Naime, ako su ispunjeni uslovi za rezervaciju naziva, registrator u roku od pet dana od dana podnošenja prijave, izdaje potvrdu o rezervaciji naziva i rezervisani naziv unosi u bazu podataka rezervisanih naziva. Ovo pravo traje 60 dana od dana objave, s tim što se isto može obnoviti na dodatni rok od još 60 dana.
Naknada za vođenje postupka registracije (Član 42.)
Članom 42. uređeno je pitanje naknade za vođenje postupka registracije. Propisano je da podnosilac prijave plaća propisanu naknadu za postupak registracije, evidentiranja, objavljivanja, rezervacije naziva, postupke po ostalim zahtevima, kao i kao i za druge usluge koje pruža Agencija u postupku vođenja registara u skladu sa propisima kojima se uređuje položaj i nadležnost Agencije.
Korišćenje i obrada podataka (Član 43.)
Članom 43. propisano je da se način i uslovi korišćenja i obrade registrovanih i evidentiranih podataka uređuje propisima kojima se uređuje položaj i nadležnost Agencije.
Sadržina registara i evidencija (Član 44.)
Članom 44. uređeno je pitanje sadržine registara i evidencija. Za razliku od važećeg zakona koji propisuje dokumentaciju potrebnu za registraciju, novi zakon se bavi isključivo procesnim pitanjima postupka registracije. Iz tog razloga je predviđeno da se dokumenta potrebna za registraciju propišu podzakonskim aktima. Razlog za to proizilazi iz činjenice da Agencija vodi veliki broj registara i da se očekuje preuzimanje novih registara, te bi propisivanje dokumenata za registraciju prenormiralo ovaj zakon i svaka eventualna izmena dokumenata potrebnih za registraciju ili uvođnje novih, zahtevalo bi izmenu zakona. Imajući u vidu navedeno, propisano je da ministri nadležni za sprovođenje zakona kojima je propisano vođenje registara, bliže propisuju sadržinu registara i evidencija, kao i dokumenta koja se prilažu uz prijavu za registraciju i evidenciju, ako sadržina registara ili evidencija nije određena tim zakonom ili drugim propisom.
Kaznene odredbe (Član 45. )
Članom 45. propisuje krivično delo u slučaju prijave neistinitih podataka ili dostave lažni ili preinačeni dokumenata, u nameri da se takav podatak ili dokument u postupku registracije i evidencije upotrebi kao pravi.
Prelazne i završne odredbe (čl. 46. – 49.)
Čl. 46. 48. Regulisane su prelazne i završne odredbe.
Članom 46. regulisano je pitanje primene zakona na započete postupke. Propisano je da postupci registracije započeti do dana početka primene ovog zakona, za odgovarajuće registre, okončaće se po propisima po kojima su započeti. Ako do početka primene ovog zakona, za odgovarajuće registre, pravosnažnom odlukom suda bude utvrđena ništavost registracije ili odlukom ministra bude ukinuto rešenje registratora, postupak će se okončati po ovom zakonu.
Članom 47. propisan je rok za donošenje podzakonskih akata. Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona za registraciju u odgovarajući registar, biće doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do donošenja podzakonskih akata primenjivaće se odgovarajući podzakonski akti doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Članom 48. regulisan je prestanak važenja propisa.
Članom 49. regulisano je pitanje stupanja na snagu i početka primene. Imajući u vidu veliki broj registara i njihovu specifičnost zakon posebno propisuje početak primene za svaki od njih.
IVPROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona finansijska sredstva obezbeđena su po dinamici utvrđenoj Zaključkom Vlade 05 Broj: 023-3680/2011-001 od 14. jula 2011.godine.
Uspostavljanje i početak rada novih registara iz člana 2. ovog zakona sprovode se sa brojem izvršilaca predviđenim kadrovskim planom kao sastavnim delom programa rada i iz prihoda koje Agencija ostvaruje u skladu sa zakonom i finansijskim planom.
V RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, br. 52/10 i 13/11), zbog potrebe usaglašavanja zakona kojim se uređuje postupak registracje privrednih subjekata sa Zakonom o privrednim društvima ( „Službeni glasnik RS”, broj 36/11) koji je stupio na snagu a koji će početi da se primenjuje 1. februara 2012. godine. Da bi se obezbedila nesmetana primena Zakona o privrednim društvima neophodno je da se zakon kojim se uređuje postupak i način registracije u Agenciji za privredne registre donese u što kraćem roku, odnosno po hitnom postupku. Istovremeno ukazujemo da je potreba za donošenjem zakona po hitnom uslovljena i činjenicom da su u međuvremenu doneti i drugi posebni zakoni koji sadrže odredbe o obavezi registracije subjekata u oblastima koje se uređuju tim zakonima ( mediji, udruženja i dr.), pa je postupak registracije u tom smislu bilo neophodno odobriti i novim subjektima čija se registracija sprovodi u Agenciji za privredne registre.
VI ANALIZA EFEKATA PROPISA
Republika Srbija je 2005. godine otpočela sa sprovođenjem reforme u oblasti registracije. Naime, Zakonom o Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik RS”, br. 55/01, 61/05 i 11/09) osnovana je Agencije za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija) koja je preuzela sprovođenje reforme u oblasti registracije privrednih subjekata, kako bi olakšala otvaranje i zatvaranje preduzeća, smanjila administrativne prepreke za obavljanje poslovanja, kako bi se pripremio ambijent za veća strana ulaganja i stvorili uslovi za otvaranje većeg broja novih radnih mesta.
Zakonom o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS”, br. 55/04, 61/05 i 111/09) regulisani su uslovi, predmet i postupak registracije u Registar privrednih subjekata, kao i način vođenja Registra privrednih subjekata.
Osnivanjem Agencije prešlo se sa registracije u sudskom postupku na administrativni postupak registracije, sa ciljem ubrzanja postupka i postizanja veće efikasnosti kroz postojanje jedinstvenog, elektronskog sistema registrovanja podataka, koji su od značaja za privredne subjekte i koji su neophodni u svakodnevnom pravnom i poslovnom prometu.
Prelaskom na centralizovani sistem registracije dobijena je jedinstvena, centralizovana, elektronska baza podataka o privrednim subjektima u Republici Srbiji, koja sadrži sve podatke koji su prema zakonu, a u skladu sa direktivama EU predmet registracije, a koja je putem Interneta dostupna svim zainteresovanim licima, bez potrebe da dokazuju svoj pravni interes, na brz i jednostavan način.
Prilikom osnivanja Agencije, Agencija je bila nadležna za vođenje registara privrednih subjekata, založnog prava i ugovora o lizingu, odnosno tom prilikom brojala je tri registra.
Iako je osnivanjem Agencije i donošenjem Zakona o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS”, br. 55/04, 61/05 i 111/09) unapređen postupak registracije privrednih subjekata, petogodišnja praksa u primeni ukazala je na postojanje izvesnih problema u primeni njegovih pojedinih odredbi. Ujedno imajući u vidu da je Srbija zemlja u tranziciji došlo je do izmene zakonske regulative koja je uticala na potrebu za izmenom propisa koji regulišu postupak registracije.
Izmenom brojnih propisa, kao i donošenjem novih znatno je unapređen postupak registracije, uvedeni su brojni registri koje vodi Agencija, tako da Agencija sada broji 15 registara.
Takođe treba ukazati na to da je donet novi Zakon o privrednim društvima ( „Službeni glasnik RS”, broj 36/11) koji će početi da se primenjuje 1. februara 2012. godine, te se stoga pojavila potreba usklađivanja ovog zakona sa novim Zakonom o privrednim društvima, imajući u vidu njihovu povezanost.
Podaci o Registrima koje vodi Agencija za privredne registre su sledeći
Privredna društva 105748 Preduzetnici 221489 Finansijski izveštaji i bonitet 195000 Finasijski lizing 48728 Založno pravo 90158 Javna glasila 1067 [pic] Udruženja 15510 Strana udruženja 51 Turizam 991 Stečajne mase 11500 Mere i podsticaji regionalnog razvoja Komore 100 Fondacije, zadužbine i predstavništva stranih fondacija i zadužbina 1050 Sportska udruženja, društva i savezi 26250 Sudske zabrane 15750
Pregled početka primene registara
Privredna društva 04. 01.2005. Preduzetnici 01. 01. 2006. Finansijski izveštaji i bonitet 01. 01.2010. Finasijski lizing 04. 01.2005. Založno pravo 15. 08.2005. Javna glasila 14. 10. 2009. Udruženja 21.10.2009. Strana udruženja 21.09.2009. Turizam 01.01.2010. Stečajne mase 23.01.2010. Mere i podsticaji regionalnog razvoja 01. 01.2011. Komore 01. 01 2013. Fondacije, zadužbine i predstavništva stranih fondacija i zadužbina 01.03.2011 Sportska udruženja, društva i savezi 23. 09. 2011. Sudske zabrane 17. 09. 2011.
Napomena: Kod sportskih udruženja još uvek traje preregistracija, a očekuje se oko 15.000 sportskih udruženja do marta sledeće godine.
Agencija je u 2010. godini imala 710.000 procedura što otprilike ukazuje da se svaki korisnik usluga odnosno subjekt registracije u proseku po jedan put u toku godine obratio registru za određeni upis, promenu ili brisanje.
Kao što je već navedeno treba imati u vidu da je potreba za čestom izmenom zakona karakteristična za sve zemlje u tranziciji, pa samim tim se ta potreba javila i kada je reč o našem pravnom sistemu.
Pre nego što se krenulo sa izradom novog zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, detaljno su analizirani efekti važećeg zakona kao i efekti koji su se pojavljivali u praksi od početka njegove primene.
U izradi teksta zakona korišćena su i analizirana uporedno pravna rešenja i iskustva zemalja u regionu i druga međunarodna iskustva kao i iskustva stručnjaka u oblasti koju reguliše Zakon registraciji privrednih subjekata. Takođe je uzeta u obzir statistika i drugi raspoloživi podaci vezani za primenu važećeg zakona.
Određivanje problema koje zakon treba da reši
Kao što je u uvodnom delu Analize efekata propisa navedeno problemi koje zakon treba da reši ogledaju se u potrebi otklonjanja nejasnoća koje su se pojavile u toku petogodišnje primene zakona, popunjavanje pravnih praznin, kao i razjašnjene pojedinih odredbe koje su za posledicu imale razna tumačenja.
Sa druge strane potreba za regulisanjem jedinstvenog registra koji će obuhvatiti sve novonastale registre, uvedene posebnim propisima u poslednjih pet godina od dana donošenja postojećeg Zakona o registraciji privrednih subjekata.
Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu
Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu jesu ubrzanje postupka registracije i postizanja veće efikasnosti kroz postojanje jedinstvenog, elektronskog sistema registrovanja podataka, koji su od značaja za privredne subjekte i koji su neophodni u svakodnevnom pravnom i poslovnom prometu.
Jedan od ciljeva koji se zakonom postižu jeste i mogućnost elektronskog dostavljanja podataka Agenciji čime se znatno smanjuju troškovi i vreme subjekata registracije. Na ovaj način zakon je usklađen i sa direktivom 2009/101/ EZ kojom je propisano da su države članice dužne da društvima kao i trećim licima obezbede mogućnost da podatke koje su oni u obavezi da obelodane dostave elektronskim putem. Važećim zakonom postojala je mogućnost da se prijava podnese elektronskim putem s tim da je podnosilac prijave bio obavezan da dokumentaciju u papirnom obliku dostavi najkasnije u roku od 5 dana od dana podnošenja prijave elektronskim putem.
Ključne karakteristike novog zakona su:
obuhvaćen je postupak registracije i evidencije svih pravnih lica, finansijskih izveštaja i ugovornih obaveza koja se registruju /evidentiraju u Agenciji;
precizirani su pojmovi registracije i evidencije u odnosu na postupke koji se vode u Agenciji;
smanjenje broja donetih upravnih akata posebno u slučajevima kada odluka nema konstitutivno dejstvo;
isključuje se retroaktivno dejstvo upisa odnosno registracije;
smanjuju se troškovi postupka registracije;
postupak registracije u svim registrima uređen je na jedinstven način;
razvijanje elektronske komunikacije i elektronskih servisa;
evidentiranja podataka i dokumenata.
Druge mogućnosti za rešavanje problema
U toku analize razmatrano je nekoliko relevantnih mogućnosti:
status quo – ne menjanje važećeg Zakona o registraciji privrednih subjekata. Ova opcija nije bila moguća iz razloga što bi u tom slučaju brojna pitanja ostala neregulisana što bi dovelo do velike pravne nesigurnosti, raznih tumačenja i neujednačene prakse.
donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre kojim bi se izvršila korekcija dela uočenih problema. Ova opcija je razmatrana ali imajući u vidu da su brojne odredbe zakona izmenjene, tj imajući u vidu obim promena to bi otežalo praćenje i primenu zakona u praksi.
donošenje novog zakona. Ovo rešenje pokazalo se kao najefikasnije jer se na taj način preciznije reguliše postupak registracije.
Ujedno je bilo potrebno i izmeniti sam naziv zakona s obzirom da je Zakonom o registraciji privrednih subjekata regulisan samo postupak registracije, dok novi zakon predviđa i postupak evidentiranja podataka i dokumenata. Razlog za to proizilazi iz činjenice da su pojedini zakoni koji su doneti nakon stupanja na snagu važećeg zakona o registraciji predvideli institut evidentiranja podataka i dokumenata.
Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema
Donošenjem ovog zakona o postupku registracije u Agenciji rešeni su problema koji su se pojavili u praksi, regulisana su nova pitanja koja su se pojavila donošenjem novih zakona i uvođenjem novih registara.
Na koga će i kako uticati predložena rešenja
Po svojoj prirodi odredbe Predloga zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre imaju efekat na sva privredna društva kao i preduzetnike, kao i na druga pravna lica koja osnovani i posluju u skladu sa posebnim zakonima. Predložena rešenja imaju pozitivan uticaj na ova lica jer im u znatnoj meri olakšavaju poslovanje s obzirom da se na ovaj način dobija jedinstvena, centralizovana, elektronska baza podataka o privrednim subjektima u Republici Srbiji, koja sadrži sve podatke koji su prema zakonu, a u skladu sa direktivama EU predmet registracije, a koja je putem Interneta dostupna svim zainteresovanim licima, bez potrebe da dokazuju svoj pravni interes, i to na brz i jednostavan način.
Predložena rešenja takođe imaju uticaj i na treća lica s obzirom da im se omogućava uvid u poslovanje registrovanih subjekata, na koji način im se pruža određena zaštita.
Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove
Primenom Metoda standardnog troška izvršena je detaljna procena ušteda koje se očekuju usvajanjem novog zakona. Na osnovu podataka o frekvenciji za najčešće registracije i promene, na osnovu prikupljenih podataka od privrednih subjekata o potrebnom vremenu da se izvrši registracija, dobijene su uštede za pomenute postupke.
Na osnovu procena o učešću trećih lica u postupku registracije, kao i pretpostavki o broju lica koji će preći na elektronsku komunikaciju sa Agencijom i podataka o ceni izgubljenog sata rada u obavljanju postupaka u vezi sa registracjom procenjeno je da će se primenom zakona smanjiti troškovi poslovanja ili njegovog otpočinjanja privrednim subjektima, u iznosu od 105,6 miliona dinara, odnosno približno milion evra na godišnjem nivou.
Neki od primera značajnih ušteda:
-privremeni prestanak obavljanja delatnosti 15 miliona dinara;
-zabeležbe kod društva s ograničenom odgovornošću postići će se uštede od 4, 5 miliona dinara.
– promene naziva i sedišta preduzetnika 4, 5 miliona dinara;
-promena delatnosti kod društva s ograničenom odgovornošću 9,3 miliona dinara.
-kod promene sedišta društva s ograničenom odgovornošću 1,6 miliona dinara.
Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju
Ovim zakonom se stimuliše pojava novih privrednih subjekata na tržištu obzirom da se olakšava postupak osnivanja privrdnih subjekata i registracije podataka onih subjekata čiji se registri nalaze u Agenciji.
8.Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove
Odbor za privredu i finansije Vlade je na 146. sednici održanoj dana 12. jula 2011. godine, na osnovu člana 41. stav 1. Poslovnika Vlade („Službeni glasnik RS”, br. 61/06 ( prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 20/11 i 37/11), na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja odredio Program javne rasprave o Predlogu zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre.
U skladu sa određenim programom javne rasprave, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je u postupku pripreme ovog zakona o i to u periodu od 15. jula 2011. godine. do 15. avgusta 2011. godine, sprovelo javnu raspravu. Nacrt zakona je u tom periodu bio objavljen na sajtu Agencije za privredne registre i na sajtu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja a sve zainteresovane strane mogle su da dostavljaju svoje predloge i komentare elektronskim putem. Tom prilikom prikupljeni su komentari privrednih subjekata a sa pojedinim subjektima organizovani su sastanci u Agenciji za privredne registre kako bi se razmotrila određena pitanja i pronašla najefikasnija rešenja.
PREGLED
ODREDABA KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Poslovi Agencije
Član 4.
AGENCIJA VODI ZAKONOM UTVRĐENE REGISTRE KAO JEDINSTVENE CENTRALIZOVANE BAZE PODATAKA, I TO:
1) REGISTAR PRIVREDNIH SUBJEKATA;
2) REGISTAR ZALOŽNOG PRAVA NA POKRETNIM STVARIMA I PRAVIMA;
3) REGISTAR FINANSIJSKOG LIZINGA;
4) REGISTAR JAVNIH GLASILA;
5) REGISTAR UDRUŽENJA;
6) REGISTAR STRANIH UDRUŽENJA;
7) REGISTAR MERA I PODSTICAJA REGIONALNOG RAZVOJA;
8) REGISTAR KOMORA;
9) REGISTAR TURIZMA;
10) REGISTAR FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PODATAKA O BONITETU PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA;
11) REGISTAR STEČAJNIH MASA;
12) REGISTAR ZADUŽBINA I FONDACIJA;
13) REGISTAR PREDSTAVNIŠTAVA STRANIH ZADUŽBINA I FONDACIJA;
14) REGISTAR UDRUŽENJA, DRUŠTAVA I SAVEZA U OBLASTI SPORTA;
15) REGISTAR SUDSKIH ZABRANA;
16) DRUGE REGISTRE ODREĐENE ZAKONOM.
AGENCIJA VODI ZAKONOM I DRUGIM PROPISIMA UTVRĐENE EVIDENCIJE I DRUGE ELEKTRONSKE BAZE PODATAKA I OBAVLJA DRUGE POSLOVE U SKLADU SA ZAKONOM.
RADI OBAVLJANJA POSLOVA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA I PRUŽANJA USLUGA OBRADE I IZDAVANJA REGISTROVANIH I EVIDENTIRANIH PODATAKA, AGENCIJA:
1) PREUZIMA PODATKE OD NADLEŽNIH DRŽAVNIH ORGANA I INSTITUCIJA;
2) VRŠI ANALIZU PODATAKA RADI IZRADE IZVEŠTAJA DRŽAVNIM ORGANIMA I DRUGIM ZAINTERESOVANIM KORISNICIMA, U SKLADU SA ZAKONOM I DRUGIM PROPISIMA;
3) OBEZBEĐUJE U SKLADU SA ZAKONOM I DRUGIM PROPISIMA ELEKTRONSKU POVEZANOST REGISTARA I EVIDENCIJA KOJE VODI AGENCIJA SA DRUGIM REGISTRIMA, EVIDENCIJAMA I BAZAMA PODATAKA KOJI SE VODE U REPUBLICI SRBIJI I IZVAN REPUBLIKE SRBIJE I POVEZANOST SA DRUGIM KORISNICIMA USLUGA, PUTEM TELEKOMUNIKACIONE MREŽE ILI PUTEM KOMPJUTERSKIH MEDIJA;
4) OBAVLJA STRUČNE, RAZVOJNE, STATISTIČKE I DRUGE POSLOVE U SKLADU SA ZAKONOM I DRUGIM PROPISIMA;
5) SAMOSTALNO SE STARA O USPOSTAVLJANJU, RAZVOJU I ZAŠTITI ELEKTRONSKIH BAZA PODATAKA AGENCIJE I PRIMENI MERA ZA UNAPREĐENJE ELEKTRONSKIH USLUGA U SKLADU SA ODGOVARAJUĆIM NACIONALNIM I MEĐUNARODNO PRIHVAĆENIM STANDARDIMA;
6) SAMOSTALNO SE STARA O DOKUMENTACIJI I ARHIVI AGENCIJE PRIMENOM MERA KOJE SE ODNOSE NA OBRADU, UPRAVLJANJE, SMEŠTAJ, TEHNIČKO-TEHNOLOŠKU I BEZBEDNOSNU ZAŠTITU;
7) OBAVLJA I DRUGE POSLOVE PROPISANE ZAKONOM I DRUGIM PROPISIMA.
AGENCIJA PRUŽA DRUGE SRODNE USLUGE O KOJIMA ODLUČUJE UPRAVNI ODBOR AGENCIJE.
POSLOVE IZ ST. 1. DO 4. OVOG ČLANA AGENCIJA OBAVLJA KAO POVERENE POSLOVE.”
Agencija vodi zakonom utvrđene registre kao jedinstvene centralizovane baze podataka, i to:
1) Registar privrednih subjekata;
2) Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima;
3) Registar finansijskog lizinga;
4) Registar javnih glasila;
5) Registar udruženja;
6) Registar stranih udruženja;
7) Registar mera i podsticaja regionalnog razvoja;
8) Registar komora;
9) Registar turizma;
10) druge registre određene zakonom.
Radi obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana Agencija
1) vodi zakonom i drugim propisima utvrđene evidencije i druge elektronske baze podataka;
2) preuzima podatke od nadležnih državnih organa i institucija radi vođenja registara, evidencija i drugih elektronskih baza podataka, obrade i izdavanja podataka, izrade analiza i izveštaja državnim organima, institucijama i drugim zainteresovanim korisnicima usluga, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
3) obezbeđuje u skladu sa zakonom i drugim propisima elektronsku povezanost registara i evidencija koje vodi Agencija sa drugim registrima, evidencijama i bazama podataka koji se vode u Republici Srbiji i izvan Republike Srbije i povezanost sa drugim korisnicima usluga, putem telekomunikacione mreže ili putem kompjuterskih medija;
4) obavlja stručne, razvojne, statističke i druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisima;
5) samostalno se stara o uspostavljanju, razvoju i zaštiti elektronskih baza podataka Agencije i primeni mera za unapređenje elektronskih usluga u skladu sa odgovarajućim nacionalnim i međunarodno prihvaćenim standardima;
6) samostalno se stara o dokumentaciji i arhivi Agencije primenom mera koje se odnose na obradu, upravljanje, smeštaj, tehničko-tehnološku i bezbednosnu zaštitu;
7) obavlja i druge poslove propisane zakonom i drugim propisima.
Agencija obavlja poslove iz svoje nadležnosti u skladu sa zakonom i statutom.
Poslove iz st. 1. i 2.4 ovog člana Agencija obavlja kao poverene poslove.
BAZE PODATAKA
ČLAN 4a
NA BAZAMA PODATAKA REGISTARA I EVIDENCIJA KOJE VODI, AGENCIJA IMA PRAVO KOJE PRIPADA PROIZVOĐAČU BAZE PODATAKA, U SKLADU SA ZAKONOM I MEĐUNARODNIM STANDARDIMA.
Sredstva za osnivanje i rad Agencije
Član 5.
Sredstva za osnivanje Agencije obezbeđuju se iz:
1) budžeta Republike Srbije;
2) donacija, priloga i sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica;
3) drugih izvora finansiranja, u skladu sa zakonom.
Sredstva za rad Agencije obezbeđuju se iz:
1) prihoda od naknada za usluge koje vrši Agencija u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti;
2) donacija, priloga i sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica;
3) drugih izvora finansiranja, u skladu sa zakonom.
Vrstu, visinu i način plaćanja naknada iz stava 2. ovog člana određuje upravni odbor Agencije, uz saglasnost Vlade.
NAKNADE
ČLAN 5a
ZA OBAVLJANJE POSLOVA U SKLADU SA ZAKONOM AGENCIJA OSTVARUJE NAKNADE OD KORISNIKA USLUGA.
VRSTU, VISINU I NAČIN PLAĆANJA NAKNADA ZA POSLOVE REGISTRACIJE I DRUGE USLUGE KOJE PRUŽA AGENCIJA U SKLADU SA ZAKONOM, UTVRĐUJE UPRAVNI ODBOR AGENCIJE, UZ SAGLASNOST VLADE.
DRŽAVNIM ORGANIMA I ORGANIZACIJAMA, ORGANIMA AUTONOMNIH POKRAJINA I JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE, AGENCIJA MOŽE USTUPITI PODATKE I DOKUMENTA BEZ NAKNADE, NA PISMENI I OBRAZLOŽENI ZAHTEV, U SLUČAJEVIMA KADA SU IM TI PODACI POTREBNI ZA OBAVLJANJE POSLOVA IZ NJIHOVE NADLEŽNOSTI.
VRSTA, OBIM, NAČIN ISPORUKE PODATAKA I DOKUMENATA I OSTALA PITANJA VEZANA ZA KORIŠĆENJE PODATAKA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA UTVRĐUJE SE AKTOM UPRAVNOG ODBORA AGENCIJE NA KOJI SAGLASNOST DAJE VLADA.
Upravni odbor
Član 8.
Upravni odbor ima predsednika i četiri člana, koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije na predlog ministarstva nadležnog za poslove privrede.
Predsednik i članovi upravnog odbora imenuju se na četiri godine.
Upravni odbor obavlja sledeće poslove:
1) donosi statut i druge opšte akte;
2) donosi poslovnik o svom radu;
3) određuje visinu naknade za usluge koje pruža Agencija;
4) usvaja godišnji plan rada;
5) vrši izbor revizora;
6) usvaja godišnji finansijski plan;
7) usvaja godišnji izveštaj o poslovanju;
8) usvaja finansijske izveštaje i izveštaje o reviziji;
9) predlaže mere za otklanjanje smetnji od značaja za efikasno funkcionisanje registara;
10) obavlja druge poslove utvrđene zakonom i statutom.
Na statut, pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, godišnji plan rada, program razvoja, godišnji finansijski plan i godišnji izveštaj o finansijskom poslovanju saglasnost daje Vlada.
Na statut, pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, godišnji plan rada, program razvoja, godišnji finansijski plan i godišnji izveštaj o finansijskom poslovanju saglasnost daje Vlada.
Direktor
Član 10.
Direktora Agencije imenuje i razrešava Vlada, na predlog upravnog odbora.
Direktor se imenuje na period od pet godina i može ponovo biti imenovan.
Direktor obavlja sledeće poslove:
1) zastupa i predstavlja Agenciju;
2) organizuje i rukovodi radom i poslovanjem Agencije;
3) odgovoran je za zakonitost rada Agencije;
4) izvršava odluke upravnog odbora i preduzima mere za njihovo sprovođenje;
5) odgovara za korišćenje ljudskih potencijala i materijalnih resursa Agencije i raspolaganje imovinom Agencije;
6) predlaže godišnji plan rada Agencije;
7) predlaže godišnji finansijski plan Agencije;
8) podnosi godišnji izveštaj o radu Agencije;
9) podnosi godišnji izveštaj o finansijskom poslovanju Agencije;
10) donosi pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji i druge opšte akte koje ne donosi upravni odbor;
11) donosi pojedinačne akte Agencije, ako zakonom nije drukčije propisano;
12) odlučuje o pravima i odgovornostima zaposlenih u Agenciji;
12a) DONOSI NA PREDLOG REGISTRATORA I DRUGIH OVLAŠĆENIH LICA OPŠTA METODOLOŠKO-STRUČNA UPUTSTVA ZA OBRADU PODATAKA KOJI POTIČU IZ DVA ILI VIŠE REGISTARA, EVIDENCIJA, ODNOSNO BAZA PODATAKA;
12b) IMENUJE STRUČNA SAVETODAVNA TELA ZA STRATEŠKA. RAZVOJNA I METODOLOŠKA PITANJA, IZ REDOVA PRIZNATIH DOMAĆIH I MEĐUNARODNIH STRUČNJAKA IZ OBLASTI KOJE SE TIČU POSLOVA AGENCIJE;
13) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.
Javnost rada Agencije
Član 12 b
Agencija objavljuje na svojoj internet strani godišnji program rada, finansijski plan, godišnji izveštaj o radu i godišnji finansijski izveštaj, u skladu sa propisima kojima se uređuje pravni položaj i poslovanje javnih agencija i u skladu sa drugim propisima i internim aktima Agencije.
OBJAVLJIVANJE PODATAKA I DOKUMENATA VRŠI SE NA INTERNET STRANI AGENCIJE, U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE POSTUPAK REGISTRACIJE U AGENCIJI I OVIM ZAKONOM.
ODNOS AGENCIJE SA KORISNICIMA
ČLAN 12v
AGENCIJA IMA OBAVEZU DA NAJMANJE JEDNOM GODIŠNJE OMOGUĆI KORISNICIMA DA DAJU SVOJE MIŠLJENJE O NJENOM RADU I KVALITETU USLUGA I PREDLOŽE NAČINE NJIHOVOG POBOLJŠANJA, O ČEMU SE SASTAVLJA POSEBAN IZVEŠTAJ, KOJI POSTAJE SASTAVNI DEO GODIŠNJEG IZVEŠTAJA O RADU AGENCIJE.
KORISNICIMA SE MORA OMOGUĆITI DA SVOJE PRIMEDBE I PREDLOGE VEZANE ZA RAD AGENCIJE DAJU USMENO, PISMENO, TELEFONSKI ILI U ELEKTRONSKOM OBLIKU.
PRIMEDBE I PREDLOGE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PRIMA I RAZMATRA ČLAN UPRAVNOG ODBORA AGENCIJE, KOGA ZA TO NA JEDNU GODINU OVLASTI UPRAVNI ODBOR AGENCIJE I KOJI O SVOJIM ZAKLJUČCIMA OBAVEŠTAVA UPRAVNI ODBOR, DIREKTORA, LICE NA KOJE SE PRIMEDBA ODNOSI I KORISNIKA.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA
PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
Predlagač propisa: Vlada
Obrađivač propisa: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
2. Naziv propisa na srpskom i engleskom jeziku
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE
LAW ON AMENDMENTS TO LAW ON BUSINESS REGISTERS AGENCY
Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
Predlog zakona je usklađen sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, Naslov V-Poglavlje II: Poslovno nastanjivanje
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
Predlog zakona je delimično usklađen sa članom 52, 53. i 54. Sporazuma, s obzirom da se odnosi na izmene postojećeg Zakona o Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik RS”, br. 55/04 i 111/09) kojim je obrazovana Agencija za privredne registre kao centralna institucija koja vodi zakonom obrazovane registre kao jedinstvene, centralne, elektronske baze podataka o privrednim subjektima. Potreba za izmenama postojećeg zakona se javila posle donošenja Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, broj 36/11), kao i drugih zakona (Zakon o sportu) zbog čega je bilo neophodno usaglasiti sve navedene propise i izmeniti postojeće odredbe Zakona o Agenciji za privredne registre i na taj način ih u potpunosti usaglasiti.
Navedene odredbe su delimično usklađene sa izmenama zakona, s obzirom da predviđaju, kao i postojeći zakon, postojanje Registra privrednih subjekata u koji se upisuju privredni subjekti na koje se odnose navedene odredbe Sporazuma.
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazum
Predlog zakona je usklađen i sa članom 72. Sporazuma.
v) Ocena ispunjenosti obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Predlog zakona je delimično usklađen sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, potpuno usklađivanje se očekuje u daljem postupku pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
/
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
Predlog zakona je sastavni deo kompanijskog zakonodavstva koje je navedeno u poglavljima: Poslovno nastanjivanje i Kompanijsko pravo u Nacionalnom programu integracije Republike Srbije u Evropsku uniju.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Primarni izvori prava Evropske unije i uslađenost sa njima:
Predlog zakona je delimično usklađen sa Ugovorom o funkcionisanju Evropske unije, članom 49, 50. i 54. koji se odnose na poslovno nastanjivanje.
b) sekundarni izvori Evropske unije i uslađenost sa njima:
Usklađenost sa direktivom 2009101/EC je delimična iz razloga, što su odredbe ove direktive implementirane u Zakon o privrednim društvima i Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, ali je član 3. stav 1. direktive implementiran u Zakon o Agenciji za privredne registre, kao i u ovaj, s obzirom da predviđa uspostavljanje Agencije za privredne registre i u okviru nje vođenje registara kao jedinstvenih centralizovanih baza podataka.
Usklađenost sa direktivom 96/09/EC je delimična iz razloga što je bilo potrebno zakonom, a u skladu sa evropskim zakonodavstvom, predvideti mogućnost da se svojstvo proizvođača baze podataka može dati i pravnom licu, odnosno u ovom konkretnom slučaju Agenciji za privredne registre.
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i uslađenost sa njima: /
d) rok u kome je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.
Rok nije predviđen.
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
/
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, treba konstatovati tu činjenicu.
/
6. Da li su prethodni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Gore navedeni propis (direktiva 2009101/EC) je prevedena na srpski jezik.
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Propis još uvek nije preveden ni na jedan službeni jezik EU.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
U izradi propisa nisu učestvovali strani konsultanti, te stoga ne postoji posebno mišljenje konsultanata o usklađenosti.