PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU
Član 1.
U Zakonu o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – dr. zakon, 101/11, 38/12 – odluka US i 121/12), u članu 5. dodaje se stav 3. koji glasi:
„Javni tužilac i zamenik javnog dužioca dužan je da odbije svaku radnju koja predstavlja uticaj na samostalnost u radu javnog tužilaštva.”.
Član. 2.
Posle člana 10. dodaju se naziv člana i član 10a, koji glase:
„Načela u vršenju javnotužilačke funkcije
Član 10a
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca su dužni da stručno, savesno, nepristrasno, pravično i bez nepotrebnog odlaganja vrše svoju funkciju posebno vodeći računa o zaštiti oštećenih i sprečavanju diskriminacije po bilo kom osnovu.”.
Član 3.
U članu 13. stav 6. reči: „osnovna javna tužilaštva se osnivaju za područje osnovnog suda” zamenjuju se rečima: „osnovno javno tužilaštvo se osniva za područje jednog ili više osnovnih sudova”.
U stavu 7. reč: „sedište” zamenjuje se rečju: „sedišta”.
Stav 8. menja se i glasi:
„Javno tužilaštvo može imati odeljenja van svog sedišta, kao i posebna odeljenja koja se obrazuju za gonjenje određenih krivičnih dela, u skladu sa zakonom.”.
Član 4.
U članu 18. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Izuzetno od stava 2. ovog člana, javni tužilac može da izda usmeno obavezno uputstvo kada je to neophodno radi preduzimanja radnji koje ne trpe odlaganje. U tom slučaju obavezno uputstvo u pismenom obliku dostavlja se u roku od tri dana od dana izdavanja usmenog uputstva.”.
Dosadašnji st. 3. do 8. postaju st. 4. do 9.
Član 5.
U članu 24. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Izuzetno od stava 2. ovog člana, javni tužilac može da izda usmeno obavezno uputstvo kada je to neophodno radi preduzimanja radnji koje ne trpe odlaganje. U tom slučaju obavezno uputstvo u pismenom obliku dostavlja se u roku od tri dana od dana izdavanja usmenog uputstva.”.
Dosadašnji st. 3. do 8. postaju st. 4. do 9.
Član 6.
U članu 29. stav 3. tačka 4. menja se i glasi:
„4. podnosi Narodnoj skupštini redovni godišnji izveštaj o radu javnih tužilaštava u Republici Srbiji;”.
Član 7.
Član 53. menja se i glasi:
„Član 53.
Javni tužioci, zamenici javnih tužilaca, tužilački pomoćnici i pripravnici imaju pravo da se udružuju u strukovna udruženja radi zaštite svojih interesa i očuvanja samostalnosti u radu javnih tužilaštava.
Pravo strukovnog udruživanja podrazumeva i učešće u aktivnostima strukovnih udruženja u toku radnog vremena, ako se time ne remeti rad u javnom tužilaštvu.”.
Član 8.
Član 57. menja se i glasi:
„Član 57.
Ako javno tužilaštvo bude ukinuto, bude osnovano novo javno tužilaštvo ili bude promenjeno područje na kojem javno tužilaštvo vrši nadležnost, odnosno bude izmenjen broj zamenika u javnom tužilaštvu, javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca nastavljaju da vrše funkciju zamenika javnog tužioca u javnom tužilaštvu koje odredi Državno veće tužilaca, na predlog Republičkog javnog tužioca.”.
Član 9.
U članu 75. stav 2. menja se i glasi:
„Za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira, Narodna skupština bira između jednog ili više kandidata koje predloži Državno veće tužilaca. Državno veće tužilaca dužno je da prilikom predlaganja kandidata za izbor zamenika osnovnog javnog tužioca, predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji, u skladu sa posebnim zakonom.”.
Član 10.
U članu 81. reči: „može obaviti” zamenjuju se rečju: „obavlja”.
Član 11.
U članu 82. stav 1. menja se i glasi:
„Pri predlaganju i izboru kandidata za javnotužilačku funkciju Državno veće tužilaca sastavlja rang listu kandidata na osnovu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, a prema kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti koje propisuje Državno veće tužilaca, u skladu sa zakonom. Rang lista se objavljuje na internet stranici Državnog veća tužilaca. Prilikom izbora i predlaganja kandidata za javnotužilačku funkciju zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu.”.
Stav 3. menja se i glasi:
„Državno veće tužilaca obrazlaže predlog i odluku o izboru kandidata za javnotužilačku funkciju.”.
Član 12.
U članu 87. stav 2. menja se i glasi:
„Pored razloga iz stava 1. ovog člana javnom tužiocu funkcija prestaje ako ne bude ponovo izabran, kao i kada se promeni područje na kojem javno tužilaštvo u kome je izabran za javnog tužioca vrši nadležnost.”.
Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:
„Pored razloga iz stava 1. ovog člana, zameniku javnog tužioca koji je izabran prvi put na ovu funkciju na period od tri godine, funkcija prestaje i ako ne bude izabran na stalnu funkciju.”.
Član 13.
Član 91. menja se i glasi:
„Član 91.
Državno veće tužilaca vodi postupak u kojem utvrđuje razloge za prestanak funkcije javnog tužioca na lični zahtev, usled navršenja radnog veka ili trajnog gubitka sposobnosti za obavljanje funkcije, kao i u slučaju kada se promeni područje na kojem javno tužilaštvo u kome je izabran za javnog tužioca vrši nadležnost.
O utvrđenim razlozima Državno veće tužilaca donosi odluku koju dostavlja Narodnoj skupštini radi odlučivanja o prestanku funkcije javnog tužioca.
Odluka Državnog veća tužilaca sadrži razloge za prestanak funkcije i datum prestanka funkcije.”.
Član 14.
U članu 95. stav 1. menja se i glasi:
„Državno veće tužilaca utvrđuje činjenice i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost. Postupak može biti javan na zahtev javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca protiv kojeg se vodi postupak.”.
Član 15.
U članu 101. stav 2. posle reči: „„uspešno obavlja javnotužilačku funkciju”” dodaju se zapeta i reč: „„zadovoljava””.
Član 16.
U članu 111. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
„Javni tužilac i zamenik javnog tužioca kome je izrečena disciplinska sankcija može pokrenuti upravni spor.”.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
Član 17.
U članu 122. stav 3. briše se.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.
Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
„Postupak prijema tužilačkih pripravnika bliže se uređuje aktom ministra nadležnog za pravosuđe.”.
Član 18.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije koji propisuje da Narodna skupština, između ostalog, donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije. Takođe, prema članu 157. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da se osnivanje, organizacija i nadležnost javnog tužilaštva uređuju zakonom. Pored toga, članom 159. stav 7. Ustava, predviđeno je da Državno veće tužilaca, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakonom o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – dr. zakon, 101/11, 38/12 – odluka US i 121/12) bliže su uređena organizacija i nadležnost javnih tužilaštava, uslovi i postupak za izbor i prestanak funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, prava i dužnosti javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, vrednovanje rada javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, napredovanje i disciplinska odgovornost javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, obavljanje poslova pravosudne uprave i tužilačke uprave u javnim tužilaštvima, obezbeđivanje sredstava za rad javnih tužilaštava i druga pitanja od značaja za rad javnih tužilaštava.
U toku primene zakona, praksa je pokazala da pojedine odredbe, a posebno odredbe koje su vezane za samostalnost javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca, odredbe vezane za hijerarhijski odnos između nosilaca javnotužilačke funkcije, nadležnost javnih tužilaštava, udruživanje nosilaca javnotužilačkih funkcija i zaposlenih u javnim tužilaštvima, trajanje javnotužilačke funkcije, pravila o izboru zamenika javnog tužioca, postupak za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, vrednovanje rada javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, kao i odredbe o vrednovanju rada javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, treba precizirati i dopuniti. Cilj ovakvih izmena i dopuna je dosledna primena Ustavnih odredbi koje uređuju položaj nosilaca javnotužilačke funkcije (čl. 159. do 161. Ustava), kao i usklađivanje sa međunarodnim standardima koji se odnose na javno tužilaštvo.
Pored toga, praksa je pokazala i da je pojedine odredbe Zakona o javnom tužilaštvu neophodno izmeniti, kako bi se mogle efikasno primeniti i sprovesti.
U cilju efikasnijeg ostvarivanja položaja i nadležnosti javnog tužilaštva, kao samostalnog državnog organa koji goni učinioce krivičnih dela i drugih kažnjivih dela, neophodno je izmeniti postojeći Zakon o javnom tužilaštvu, kako bi se i ovim izmenama stvorio neophodan normativni okvir za dalje aktivnosti u cilju poboljšanja rada pravosuđa u Republici Srbiji.
Na tekst radne verzije Zakona pribavljena je ekspertiza Venecijanske komisije Saveta Evrope, a primedbe iz ekspertize ugrađene su u tekst zakona.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. Zakona dopunjuje se član 5. Zakon o javnom tužilaštvu, koji uređuje samostalnost u radu nosioca javnotužilačke funkcije. Pored zabrane svakog uticaja na rad javnog tužilaštva, koja je predviđena stavom 2. člana 5. Zakona o javnom tužilaštvu, dopunom navedenog člana se predviđa i obaveza nosioca javnotužilačke funkcije da odbije svaku radnju koja predstavlja uticaj na samostalnost u radu javnog tužilaštva. Na ovaj način se dodatno ojačava osnovno načelo u radu javnog tužilaštva, odnosno ojačava njegova samostalnost.
Takođe, članom 2. Zakona, Zakon o javnom tužilaštvu se dopunjuje i novim članom 10a, koji propisuje načela u vršenju javnotužilačke funkcije. Predviđena je dužnost javnog tužioca i zamenika javnog tužioca da stručno, savesno, nepristrasno, pravično i bez nepotrebnog odlaganja vrši svoju funkciju, pri čemu je, istovremeno, dužan i da posebno vodi računa o zaštiti oštećenih i sprečavanju diskriminacije po bilo kom osnovu. Propisivanje ovih načela je veoma bitno zbog odredbe Ustava koja propisuje položaj javnog tužilaštva, ali se istovremeno i utvrđuju osnovne dužnosti kojih nosilac javnotužilačke funkcije mora da se pridržava u vršenju svoje funkcije.
Članom 3. Zakona vrše se značajne izmene člana 13. Zakona o javnom tužilaštvu. Naime, predviđa se mogućnost da pojedino osnovno javno tužilaštvo može biti osnovano i za područje više osnovnih sudova. Na ovaj način daje se mogućnost da se osnuje racionalniji broj osnovnih javnih tužilaštava u Republici Srbiji. Isto tako, izmenom stava 8. istog člana Zakona o javnom tužilaštvu predviđa se mogućnost da i ostala javna tužilaštva, a ne samo javna tužilaštva posebne nadležnosti, mogu imati odeljenja van svog sedišta. Na taj način se omogućuju da se, ako nema potrebnih uslova za osnivanje javnog tužilaštva, takvo javno tužilaštvo i ne osniva, već da se obrazuje odeljenje već postojećeg javnog tužilaštva. Time se obezbeđuje neophodna efikasnost javnih tužilaštava u Republici Srbiji, uz istovremenu uštedu sredstava koji bi bili neophodni za dodatne zaposlene i druge troškove.
Članom 4. Zakona dopunjuje se član 18. Zakona o javnom tužilaštvu, koji uređuje obavezna uputstva neposredno višeg javnog tužioca nižem javnom tužiocu, na taj način što se, kada je neophodno radi preduzimanja radnji koje ne trpe odlaganje, predviđa izuzetak da obavezno uputstvo mora biti u pismenom obliku. Pri tome, neposredno viši javni tužilac je obavezan da uputstvo, koje je izdao usmeno, dostavi i u pisanom obliku, i to u roku od tri dana. Ovim izuzetkom, na čiju potrebu propisivanja je ukazala praksa, se omogućuje efikasniji rad javnih tužilaštava, pri čemu obaveza izdavanje uputstva u pisanom obliku, kao osnovno pravilo, nije narušeno.
Članom 5. Zakona dopunjuje se član 24. Zakona o javnom tužilaštvu, na taj način što se, i u slučaju izdavanja obaveznog uputstva javnog tužioca zameniku javnog tužioca, takođe dopušta izuzetak od obaveze da se obavezno uputstvo može izdati samo u pismenom obliku. I na potrebu propisivanja ovog izuzetka je ukazala praksa, a njegov cilj omogućavanje efikasnijeg rada javnog tužilaštva, kada je to neophodno zbog preduzimanja radnji koje ne trpe odlaganje.
Članom 6. Zakona dopunjuje se član 29. Zakona o javnom tužilaštvu, tako što se predviđa da Republički javni tužilac, koji vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije, ima obavezu podnošenja redovnog godišnjeg izveštaja o radu javnih tužilaštava u Republici Srbiji. Na taj način se omogućuje da organ koji bira i odlučuje o prestanku funkcije Republičkog javnog tužioca, putem redovnih godišnjih izveštaja, ima uvid u rad javnih tužilaštava u Republici Srbiji.
Članom 7. Zakona izmenjen je član 53. Zakona o javnom tužilaštvu, koji uređuje pravo na udruživanje. Navedenim izmenama se precizira da nosioci javnotužilačke funkcije, tužilački pomoćnici pripravnici, pre svega imaju pravo da se udružuju u odgovarajuća strukovna udruženja, kao i da takvo udruživanje podrazumeva i učešće u aktivnostima strukovnih udruženja u toku radnog vremena, naravno pod uslovom da se time ne remeti rad u javnom tužilaštvu. Ovom izmenom je preciznije uređeno pravo na udruživanje i istovremeno izvršeno usklađivanje sa međunarodnim standardima koji uređuju javno tužilaštvo.
Dopunom člana 57. Zakona o javnom tužilaštvu (član 8. Zakona), omogućuju se nastavljanje funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca u drugom javnom tužilaštvu i u slučaju kada se osnuje novo javno tužilaštvu, odnosno promeni nadležnost javnog tužilaštva u kome je izabran, čime se uređuje i ovakva situacija, koja do sada nije bila uređena i predstavljala je pravnu prazninu.
Članom 9. Zakona izvršena je izmena člana 75. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu. Navedenom izmenom izvršeno je usaglašavanje sa Zakonom o Pravosudnoj akademiji. Naime, predviđeno je da je Državno veće tužilaca dužno da prilikom predlaganja kandidata za izbor zamenika javnog tužioca predloži kandidata koji je završio obuku u Pravosudnoj akademiji, pri čemu je ovaj izuzetak predviđen samo za izbor zamenika osnovnog javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca najnižeg stepena.
Članom 10. Zakona, kojim se dopunjuje član 81. Zakona o javnom tužilaštvu, predviđa se obaveznost obavljanja razgovora sa kandidatima koji se bira na javnotužilačku funkciju, a ne samo mogućnost kao što predviđa važeća odredba. Na predloženi način se omogućuje da prijavljeni kandidat ima pravo da u razgovoru sa članovima Državnog veća tužilaca iznese dodatna pojašnjenja i pruži dodatne informacije koje su od značaja za izbor kandidata. Istovremeno, time se se obezbeđuje i veća transparentnost u postupku izbora kandidata.
Značajna izmena, a takođe u cilju veće transparentnosti i zaštite kandidata u postupku izbora kandidata na javnotužilačku funkciju, je predviđena članom 11. Zakona, kojim je izmenjen član 82. Zakona o javnom tužilaštvu. Naime, predviđeno je da Državno veće tužilaca prilikom predlaganja i izbora kandidata ima obavezu da sastavi rang listu, na osnovu unapred propisanih merila i kriterijuma. Kao i u sadašnjem zakonskom tekstu, prilikom izbora i predlaganja kandidata, izričito se zabranjuje svaka vrsta diskriminacije. Pored toga, predviđa se da rang lista mora biti i javno objavljena na internet stranici Državnog veća tužilaca, čime se takođe povećava transparentnost rada tog organa.
Članom 12. Zakona vrši se preciziranje člana 87. Zakona o javnom tužilaštvu, kojim su uređeni svi razlozi za prestanak javnotužilačke funkcije.
Članom 13. Zakona menja se član 91. Zakona o javnom tužilaštvu, radi usklađivanja sa izmenom iz člana 12. Zakona.
Slična izmena je sadržana i u članu 14. Zakona, kojim se menja član 95. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu. Navedenom izmenom se omogućuje da postupak za razrešenje nosioca javnotužilačke funkcije može biti javan, ako to zahteva javni tužilac ili zamenik javnog tužioca protiv koga se vodi postupak.
Članom 15. Zakona dopunjuje se član 101. Zakona o javnom tužilaštvu, na taj način što se predlaže da se, pored postojećih ocena kojima se vrednuje rad javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, uvede i nova ocena. Na taj način će se omogućiti objektivnije ocenjivanje njihovog rada i izvršiti dodatna gradacija na osnovu koje se njihov rad može vrednovati.
Članom 16. Zakona, kojim se dopunjuje član 111. Zakona o javnom tužilaštvu, predviđa se dodatna pravna zaštita u disciplinskom postupku protiv nosioca javnotužilačke funkcije. Naime, predviđa se da se ovakva pravna zaštita može ostvariti i protiv drugostepene disciplinske odluke, i to u upravnom sporu.
Članom 17. Zakona izmenjen je član 122. Zakona o javnom tužilaštvu, od čega se najznačajnija izmena sastoji u tome što se predviđa da će se postupak prijema tužilačkih pripravnika, koji sada nije precizno uređen, potpunije urediti posebnim podzakonskim aktom, koji će doneti ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Članom 18. Zakona uređeno je stupanje zakona na snagu, odnosno predviđeno je da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA PRIMENU ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, budući da bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad javnih tužilaštava u Republici Srbiji.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU KOJE SE MENJAJU,
ODNOSNO DOPUNJUJU
Član 5.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca je samostalan u vršenju svojih ovlašćenja.
Zabranjen je svaki uticaj na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti, korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva.
JAVNI TUŽILAC I ZAMENIK JAVNOG DUŽIOCA DUŽAN JE DA ODBIJE SVAKU RADNJU KOJA PREDSTAVLJA UTICAJ NA SAMOSTALNOST U RADU JAVNOG TUŽILAŠTVA.
NAČELA U VRŠENJU JAVNOTUŽILAČKE FUNKCIJE
ČLAN 10A
JAVNI TUŽILAC I ZAMENIK JAVNOG TUŽIOCA SU DUŽNI DA STRUČNO, SAVESNO, NEPRISTRASNO, PRAVIČNO I BEZ NEPOTREBNOG ODLAGANJA VRŠE SVOJU FUNKCIJU POSEBNO VODEĆI RAČUNA O ZAŠTITI ŽRTAVA I SPREČAVANJU DISKRIMINACIJE PO BILO KOM OSNOVU.
Član 13.
Javno tužilaštvo Republike Srbije čine Republičko javno tužilaštvo, apelaciona javna tužilaštva, viša javna tužilaštva, osnovna javna tužilaštva i javna tužilaštva posebne nadležnosti.
Javna tužilaštva posebne nadležnosti su Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine.
Republičko javno tužilaštvo, Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine, osnivaju se za teritoriju Republike Srbije.
Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine imaju sedište u Beogradu.
Apelaciono javno tužilaštvo osniva se za područje apelacionog suda.
Više javno tužilaštvo osniva se za područje višeg suda, a osnovna javna tužilaštva se osnivaju za područje osnovnog suda OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO SE OSNIVA ZA PODRUČJE JEDNOG ILI VIŠE OSNOVNIH SUDOVA.
Osnivanje, sedište SEDIŠTA i područja apelacionih, viših i osnovnih javnih tužilaštava uređuju se posebnim zakonom.
Javno tužilaštvo može imati posebno odeljenje, koje se obrazuje za gonjenje određenih krivičnih dela, u skladu sa posebnim zakonom.
JAVNO TUŽILAŠTVO MOŽE IMATI ODELJENJA VAN SVOG SEDIŠTA, KAO I POSEBNA ODELJENJA KOJA SE OBRAZUJU ZA GONJENJE ODREĐENIH KRIVIČNIH DELA, U SKLADU SA ZAKONOM.
Tužilaštvo za organizovani kriminal može imati odeljenja van svog sedišta, u skladu sa posebnim zakonom.
Član 18.
Neposredno viši javni tužilac može izdati nižem javnom tužiocu obavezno uputstvo za postupanje u pojedinim predmetima kada postoji sumnja u efikasnost i zakonitost njegovog postupanja, a Republički javni tužilac svakom javnom tužiocu.
Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženje za njegovo izdavanje.
IZUZETNO OD STAVA 2. OVOG ČLANA, JAVNI TUŽILAC MOŽE DA IZDA USMENO OBAVEZNO UPUTSTVO KADA JE TO NEOPHODNO RADI PREDUZIMANJA RADNJI KOJE NE TRPE ODLAGANJE. U TOM SLUČAJU OBAVEZNO UPUTSTVO U PISMENOM OBLIKU DOSTAVLJA SE U ROKU OD TRI DANA OD DANA IZDAVANJA USMENOG UPUTSTVA.
Niži javni tužilac koji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano može izjaviti prigovor sa obrazloženjem Republičkom javnom tužiocu u roku od osam dana od dana prijema uputstva.
Prigovor se podnosi preko javnog tužioca koji je izdao obavezno uputstvo i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao.
Javni tužilac koji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg javnog tužioca, odnosno odluke Republičkog javnog tužioca.
Neposredno viši javni tužilac, u postupku preispitivanja, može da donese odluku kojom stavlja van snage svoje obavezno uputstvo i u tom slučaju prigovor se ne dostavlja Republičkom javnom tužiocu.
Republički javni tužilac dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo.
Protiv obaveznog uputstva Republičkog javnog tužioca prigovor nije dopušten.
Član 24
Javni tužilac može svome zameniku izdati obavezna uputstva za rad i postupanje.
Obavezno uputstvo javni tužilac izdaje u pismenoj formi i mora da sadrži obrazloženje za njegovo izdavanje.
IZUZETNO OD STAVA 2. OVOG ČLANA, JAVNI TUŽILAC MOŽE DA IZDA USMENO OBAVEZNO UPUTSTVO KADA JE TO NEOPHODNO RADI PREDUZIMANJA RADNJI KOJE NE TRPE ODLAGANJE. U TOM SLUČAJU OBAVEZNO UPUTSTVO U PISMENOM OBLIKU DOSTAVLJA SE U ROKU OD TRI DANA OD DANA IZDAVANJA USMENOG UPUTSTVA.
Zamenik javnog tužioca koji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano može izjaviti prigovor sa obrazloženjem neposredno višem javnom tužiocu u roku od osam dana od dana prijema uputstva.
Prigovor se podnosi preko javnog tužioca koji je izdao obavezno uputstvo i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao.
Javni tužilac, u postupku preispitivanja, može doneti odluku da stavi van snage svoje obavezno uputstvo i u tom slučaju prigovor se ne dostavlja neposredno višem javnom tužiocu.
Zamenik javnog tužioca koji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg javnog tužioca.
Neposredno viši javni tužilac dužan je da donese odluku u roku od osam dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo.
Odluka neposredno višeg javnog tužioca po prigovoru je konačna.
Član 29.
Republički javni tužilac vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije.
Republički javni tužilac nadležan je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u Republici Srbiji i da preduzima sve radnje na koje je javno tužilaštvo ovlašćeno.
Nadležan je i da:
1. ulaže vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonom;
2. nadzire rad javnih tužilaštava i sprovođenje uputstava, prati i proučava praksu javnih tužilaštava i sudova;
3. predlaže programe stručnog usavršavanja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca;
4. podnosi izveštaje Narodnoj skupštini;
4. PODNOSI NARODNOJ SKUPŠTINI REDOVNI GODIŠNJI IZVEŠTAJ O RADU JAVNIH TUŽILAŠTAVA U REPUBLICI SRBIJI;
5. vrši druge poslove određene zakonom.
U poslovima iz svoje nadležnosti, Republički javni tužilac postupa neposredno i preko svojih zamenika.
Član 53.
Javni tužioci, zamenici javnih tužilaca, tužilački pomoćnici i pripravnici imaju pravo da se udružuju radi zaštite svojih interesa i preduzimaju mere za očuvanje svoje samostalnosti u radu.
Državno veće tužilaca i nadređeni javni tužilac preduzimaju mere da lica iz stava 1. ovog člana nesmetano ostvaruju pravo na udruživanje.
ČLAN 53.
JAVNI TUŽIOCI, ZAMENICI JAVNIH TUŽILACA, TUŽILAČKI POMOĆNICI I PRIPRAVNICI IMAJU PRAVO DA SE UDRUŽUJU U STRUKOVNA UDRUŽENJA RADI ZAŠTITE SVOJIH INTERESA I OČUVANJA SAMOSTALNOSTI U RADU JAVNIH TUŽILAŠTAVA.
PRAVO STRUKOVNOG UDRUŽIVANJA PODRAZUMEVA I UČEŠĆE U AKTIVNOSTIMA STRUKOVNIH UDRUŽENJA U TOKU RADNOG VREMENA, AKO SE TIME NE REMETI RAD U JAVNOM TUŽILAŠTVU.
Član 57.
Ako javno tužilaštvo bude ukinuto, odnosno bude smanjen broj zamenika u javnom tužilaštvu, javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca nastavljaju da vrše funkciju zamenika javnog tužioca u javnom tužilaštvu koje odredi Državno veće tužilaca, na predlog Republičkog javnog tužioca.
Član 57.
AKO JAVNO TUŽILAŠTVO BUDE UKINUTO, BUDE OSNOVANO NOVO JAVNO TUŽILAŠTVO ILI BUDE PROMENJENO PODRUČJE NA KOJEM JAVNO TUŽILAŠTVO VRŠI NADLEŽNOST, ODNOSNO BUDE IZMENJEN BROJ ZAMENIKA U JAVNOM TUŽILAŠTVU, JAVNI TUŽILAC, ODNOSNO ZAMENIK JAVNOG TUŽIOCA NASTAVLJAJU DA VRŠE FUNKCIJU ZAMENIKA JAVNOG TUŽIOCA U JAVNOM TUŽILAŠTVU KOJE ODREDI DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA, NA PREDLOG REPUBLIČKOG JAVNOG TUŽIOCA.
Član 75.
Narodna skupština, na predlog Državnog veća tužilaca, bira za zamenika javnog tužioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju na period od tri godine.
Za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira, Narodna skupština bira između jednog ili više kandidata koje predloži Državno veće tužilaca.
ZA ZAMENIKA JAVNOG TUŽIOCA KOJI SE PRVI PUT BIRA, NARODNA SKUPŠTINA BIRA IZMEĐU JEDNOG ILI VIŠE KANDIDATA KOJE PREDLOŽI DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA. DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA DUŽNO JE DA PRILIKOM PREDLAGANJA KANDIDATA ZA IZBOR ZAMENIKA OSNOVNOG JAVNOG TUŽIOCA, PREDLOŽI KANDIDATA KOJI JE ZAVRŠIO POČETNU OBUKU U PRAVOSUDNOJ AKADEMIJI, U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM.
Državno veće tužilaca bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu.
Državno veće tužilaca odlučuje i o izboru zamenika javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili više javno tužilaštvo.
Broj zamenika javnih tužilaca za svako javno tužilaštvo utvrđuje Državno veće tužilaca, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe.
Član 81.
Pre donošenja odluke o izboru Državno veće tužilaca može obaviti OBAVLJA razgovor sa prijavljenim kandidatom.
Član 82.
Pri predlaganju i izboru kandidata za javnotužilačku funkciju Državno veće tužilaca uzima u obzir stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata, a prema kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti koje propisuje Državno veće tužilaca, u skladu sa zakonom. Prilikom izbora i predlaganja kandidata za javnotužilačku funkciju zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu.
PRI PREDLAGANJU I IZBORU KANDIDATA ZA JAVNOTUŽILAČKU FUNKCIJU DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA SASTAVLJA RANG LISTU KANDIDATA NA OSNOVU STRUČNOSTI, OSPOSOBLJENOSTI I DOSTOJNOSTI KANDIDATA, A PREMA KRITERIJUMIMA I MERILIMA ZA OCENU STRUČNOSTI, OSPOSOBLJENOSTI I DOSTOJNOSTI KOJE PROPISUJE DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA, U SKLADU SA ZAKONOM. RANG LISTA SE OBJAVLJUJE NA INTERNET STRANICI DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA. PRILIKOM IZBORA I PREDLAGANJA KANDIDATA ZA JAVNOTUŽILAČKU FUNKCIJU ZABRANJENA JE DISKRIMINACIJA PO BILO KOM OSNOVU.
Pri izboru i predlaganju za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u sudu.
Svaki predlog, odnosno odluka o izboru koje donosi Državno veće tužilaca mora biti obrazložena.
DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA OBRAZLAŽE PREDLOG I ODLUKU O IZBORU KANDIDATA ZA JAVNOTUŽILAČKU FUNKCIJU.
Član 87.
Funkcija javnog tužioca i zamenika javnog tužioca prestaje na lični zahtev, kad navrši radni vek, kad trajno izgubi radnu sposobnost ili kad bude razrešen.
Javnom tužiocu funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku javnog tužioca ako ne bude izabran na stalnu funkciju.
PORED RAZLOGA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA JAVNOM TUŽIOCU FUNKCIJA PRESTAJE AKO NE BUDE PONOVO IZABRAN, KAO I KADA SE PROMENI PODRUČJE NA KOJEM JAVNO TUŽILAŠTVO U KOME JE IZABRAN ZA JAVNOG TUŽIOCA VRŠI NADLEŽNOST.
PORED RAZLOGA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, ZAMENIKU JAVNOG TUŽIOCA KOJI JE IZABRAN PRVI PUT NA OVU FUNKCIJU NA PERIOD OD TRI GODINE, FUNKCIJA PRESTAJE I AKO NE BUDE IZABRAN NA STALNU FUNKCIJU.
Član 91.
Postupak za utvrđivanje razloga za prestanak funkcije javnog tužioca na lični zahtev, usled navršenja radnog veka ili trajnog gubitka sposobnosti za obavljanje funkcije, vodi Državno veće tužilaca.
O utvrđenim razlozima Državno veće tužilaca donosi odluku koju dostavlja Narodnoj skupštini radi odlučivanja o prestanku funkcije javnog tužioca.
Utvrđivanje razloga za prestanak funkcije zamenika javnog tužioca na lični zahtev, usled navršenja radnog veka ili trajnog gubitka sposobnosti za obavljanje funkcije, vrši Državno veće tužilaca i o tome donosi odluku.
Odluka iz stava 3. ovog člana sadrži razloge za prestanak funkcije i datum prestanka funkcije.
ČLAN 91.
DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA VODI POSTUPAK U KOJEM UTVRĐUJE RAZLOGE ZA PRESTANAK FUNKCIJE JAVNOG TUŽIOCA NA LIČNI ZAHTEV, USLED NAVRŠENJA RADNOG VEKA ILI TRAJNOG GUBITKA SPOSOBNOSTI ZA OBAVLJANJE FUNKCIJE, KAO I U SLUČAJU KADA SE PROMENI PODRUČJE NA KOJEM JAVNO TUŽILAŠTVO U KOME JE IZABRAN ZA JAVNOG TUŽIOCA VRŠI NADLEŽNOST.
O UTVRĐENIM RAZLOZIMA DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA DONOSI ODLUKU KOJU DOSTAVLJA NARODNOJ SKUPŠTINI RADI ODLUČIVANJA O PRESTANKU FUNKCIJE JAVNOG TUŽIOCA.
ODLUKA DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA SADRŽI RAZLOGE ZA PRESTANAK FUNKCIJE I DATUM PRESTANKA FUNKCIJE.
Član 95.
Državno veće tužilaca utvrđuje činjenice i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost.
DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA UTVRĐUJE ČINJENICE I ODLUČUJE U POSTUPKU ZATVORENOM ZA JAVNOST. POSTUPAK MOŽE BITI JAVAN NA ZAHTEV JAVNOG TUŽIOCA ILI ZAMENIKA JAVNOG TUŽIOCA PROTIV KOJEG SE VODI POSTUPAK
Državno veće tužilaca dužno je da sprovede postupak i donese odluku u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće.
Odluka Državnog veća tužilaca mora biti obrazložena.
Protiv odluke Državnog veća tužilaca kojom su utvrđeni razlozi za razrešenje, javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca može izjaviti prigovor Državnom veću tužilaca u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke.
Državno veće tužilaca može odbaciti prigovor ako nije izjavljen u roku, usvojiti prigovor i izmeniti odluku ili odbiti prigovor i potvrditi odluku.
Odluka kojom su utvrđeni razlozi za razrešenje postaje pravnosnažna kada je potvrđena u postupku po prigovoru ili istekom roka za izjavljivanje prigovora ako prigovor nije izjavljen.
Odluka Državnog veća tužilaca kojom su utvrđeni razlozi za razrešenje javnog tužioca dostavlja se Vladi.
Član 101.
Vrednovanje se izražava ocenom.
Ocene su: „izuzetno uspešno obavlja javnotužilačku funkciju”, „uspešno obavlja javnotužilačku funkciju”, „ZADOVOLJAVA” i „ne zadovoljava”.
Ocena se upisuje u lični list javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca.
Javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca ima pravo prigovora Državnom veću tužilaca u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke o vrednovanju rada, koja mora biti obrazložena.
Član 111.
Odlučujući po žalbi, Državno veće tužilaca može da potvrdi prvostepenu odluku Disciplinske komisije ili da je preinači.
Državno veće tužilaca je dužno da o žalbi odluči u roku od 30 dana od dana dostavljanja žalbe.
Odluka Državnog veća tužilaca je konačna.
JAVNI TUŽILAC I ZAMENIK JAVNOG TUŽIOCA KOME JE IZREČENA DISCIPLINSKA SANKCIJA MOŽE POKRENUTI UPRAVNI SPOR.
Pravnosnažna odluka kojom je izrečena disciplinska sankcija upisuje se u lični list javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca.
Član 122.
Za tužilačkog pripravnika prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima.
Tužilački pripravnik prima se u osnovno i više javno tužilaštvo.
Prednost imaju kandidati koji su pravni fakultet završili sa visokom prosečnom ocenom.
Pri prijemu tužilačkih pripravnika naročito se vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi u sudu.
POSTUPAK PRIJEMA TUŽILAČKIH POMOĆNIKA BLIŽE SE UREĐUJE AKTOM MINISTRA NADLEŽNOG ZA PRAVOSUĐE.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA
SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač zakona – Vlada
Obrađivač: Ministarstvo pravde i državne uprave
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu
Draft Law on Amendments and Additions to The Law on Public Prosecution
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
– Sporazum odnosno Prelazni sporazum ne sadrži odredbu koja se odnosi na normativnu sadržinu propisa
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
– /
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
– /
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
– Na tekst radne verzije Predloga zakona pribavljeno je mišljenje Venecijanske komisije Saveta Evrope, a preporuke iz mišljenja su ugrađene u tekst Predloga zakona