PREDLOG ZAKONA
O DEVIZNOM POSLOVANjU
I. OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se:
1)plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i nerezidenata u stranim sredstvima plaćanja i u dinarima;
2)plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata u stranim sredstvima plaćanja;
3)kupovina i prodaja sredstava plaćanja između rezidenata i nerezidenata, kao i kupovina i prodaja stranih sredstava plaćanja između rezidenata;
4) jednostrani prenosi sredstava plaćanja iz Republike Srbije (u daljem tekstu:Republika) i u Republiku koji nemaju obeležja izvršenja posla između rezidenata i nerezidenata;
5)depozitni računi rezidenata u inostranstvu i rezidenata i nerezidenata u Republici.
Poslovi iz stava 1. ovog člana podležu deviznoj kontroli čiji organi imaju pravo da, radi provere, zahtevaju svu dokumentaciju o tom poslovanju kao i drugu dokumentaciju neophodnu za deviznu kontrolu.
Ovim zakonom obrazuje se Devizni inspektorat kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Član 2.
Rezidentom, u smislu ovog zakona, smatra se domaće lice, i to:
1) pravno lice koje, u skladu sa propisima Republike, ima sedište u Republici;
2) preduzetnik – fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti, u vidu zanimanja, obavlja zakonom dozvoljenu delatnost;
3) fizičko lice koje ima prebivalište u Repubici, osim fizičkog lica koje ima prebivalište, odnosno boravak u inostranstvu duži od godinu dana;
4) fizičko lice – strani državljanin koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize boravi u Republici duže od godinu dana;
5) državni organ i organizacija;
6) diplomatsko, konzularno i drugo predstavništvo u inostranstvu koja se finansiraju iz budžeta Republike i domaći državljani zaposleni u tim predstavništvima, kao i članovi njihovih porodica.
Nerezidentom, u smislu ovog zakona, smatra se strano lice koje nije navedeno u stavu 1. ovog člana.
Član 3.
Ovlašćena banka, u smislu ovog zakona, jeste pravno lice koje je osnovano i posluje u skladu sa zakonom koji uređuje poslovanje banaka i koja ima ovlašćenje Narodne banke Srbije za obavljanje poslova sa inostranstvom.
Banka, u smislu ovog zakona, jeste pravno lice koje je osnovano i posluje kao banka u skladu sa zakonom koji uređuje poslovanje banaka i koja nema ovlašćenje Narodne banke Srbije za obavljanje poslova sa inostranstvom.
Član 4.
Strana sredstva plaćanja, u smislu ovog zakona, jesu:
1) devize – potraživanja u inostranstvu koja glase na stranu valutu;
2) efektivni strani novac – potraživanja u gotovini, odnosno papirni ili kovani novac koji glasi na stranu valutu;
3) čekovi, menice i drugi instrumenti plaćanja – potraživanja od izdavaoca – nerezidenta, koja glase na stranu valutu i mogu se unovčiti u stranu valutu.
Član 5.
Hartijama od vrednosti, u smislu ovog zakona, smatraju se hartije od vrednosti u skladu sa zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
Domaće hartije od vrednosti, u smislu ovog zakona, jesu hartije od vrednosti koje emituje rezident na domaćem i stranom tržištu, a mogu glasiti i na stranu valutu ako je to propisano posebnim zakonom.
Strane hartije od vrednosti, u smislu ovog zakona, jesu hartije od vrednosti koje emituje nerezident i koje glase na stranu valutu.
Dugoročne hartije od vrednosti, u smislu ovog zakona, jesu vlasničke i dužničke hartije od vrednosti izdate u seriji, s rokom dospeća dužim od jedne godine.
Kratkoročne hartije od vrednosti, u smislu ovog zakona, jesu hartije od vrednosti izdate u seriji, s rokom dospeća do godinu dana (blagajnički zapisi, sertifikati o depozitu, bankarski akcepti).
Finansijski derivati, u smislu ovog zakona, jesu finansijski instrumenti čija vrednost zavisi od cene predmeta ugovora, čiji su vrsta, količina, kvalitet i druga svojstva standardizovani zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
Član 6.
Devizno tržište jeste tržište na kome se kupuju i prodaju devize i efektivni strani novac.
Član 7.
Menjački poslovi jesu poslovi kupovine od fizičih lica i prodaje tim licima efektivnog stranog novca i čekova koji glase na stranu valutu.
Član 8.
Tekući poslovi jesu poslovi zaključeni između rezidenata i nerezidenata čija namena nije prenos kapitala.
Plaćanja i prenosi po osnovu tekućih poslova obuhvataju, bez ograničenja:
1) plaćanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova, osim poslova sa ugovorenim rokom dužim od 180 dana, kao i po drugim tekućim poslovima sa inostranstvom;
2) plaćanja po osnovu otplate dela glavnice i kamata na kredite;
3) povlačenja direktnih investicija, kao i prenos dobiti po osnovu direktnih investicija i neto dobiti od drugih ulaganja;
4) prenose po osnovu doznaka iz inostranstva u korist fizičkih lica u Republici – penzija, invalidnina i ostalih socijalnih primanja, prenose po osnovu poreza i taksi, međudržavne saradnje, likvidiranih šteta po osnovu ugovora o osiguranju, prenose po osnovu pravnosnažnih i izvršnih odluka, prenose po osnovu dobitaka u igrama na sreću, naknada za koncesije, članarina i kazni (penala), kao i prenose po osnovu umerenog iznosa troškova izdržavanja porodice.
Član 9.
Kapitalni poslovi jesu poslovi između rezidenata i nerezidenata čija je namena prenos kapitala.
Kapitalni poslovi iz stava 1. ovog člana naročito su:
– direktne investicije,
– ulaganja u nekretnine,
– poslovi s dugoročnim hartijama od vrednosti,
– poslovi s kratkoročnim hartijama od vrednosti,
– poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima,
– kreditni poslovi,
– depozitni poslovi,
– poslovi po osnovu ugovora o osiguranju u skladu sa zakonom koji uređuje osiguranje,
– jednostrani prenosi sredstava plaćanja (lični i fizički).
Kapitalni poslovi, u smislu ovog zakona, jesu i poslovi kojima se otuđuju prava stečena ulaganjem, odnosno prava iz hartija od vrednosti iz stava 2. ovog člana, vraćanje sredstava (repatrijacija) i prenos ostatka likvidacione ili stečajne mase.
Član 10.
Direktne investicije, u smislu ovog zakona, jesu sva ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenta u Republici koja ulagač obavlja s namerom uspostavljanja trajnih ekonomskih odnosa i ostvarivanja znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem.
Pod uspostavljanjem trajnih ekonomskih odnosa i ostvarivanjem znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem iz stava 1. ovog člana podrazumeva se:
1) osnivanje pravnog lica ili povećanje osnovnog kapitala pravnog lica u potpunom vlasništvu ulagača, osnivanje dela pravnog lica ili otkup već postojećeg pravnog lica u potpunom vlasništvu ulagača ili ulaganje radi obavljanja delatnosti preduzetnika;
2) ulaganje u novo ili već postojeće pravno lice ako ulagač stiče 10 ili više procenata učešća u osnovnom kapitalu, odnosno više od 10% glasačkih prava posle ispunjenja uslova iz stava 1. ovog člana;
3) krediti radi uspostavljanja trajnih ekonomskih odnosa, s rokom dospeća od pet godina ili dužim, ako imaju osobinu podređenog potraživanja (subordinirani krediti).
Član 11.
Poslovi s hartijama od vrednosti, u smislu ovog zakona, jesu poslovi s dugoročnim i kratkoročnim hartijama od vrednosti, kao i poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima koji nisu poslovi direktnih ulaganja.
Izdavanje hartija od vrednosti iz stava 1. ovog člana i trgovanje tim hartijama vrši se u skladu sa zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata u Republici ili sa pravilima koja se primenjuju na organizovanom tržištu u inostranstvu.
Član 12.
Kreditni poslovi, u smislu ovog zakona, obuhvataju kreditiranje u devizama između rezidenata u Republici i kreditne poslove sa inostranstvom.
Kreditiranje u devizama između rezidenata u Republici
Član 13.
Rezidenti ne mogu među sobom zaključivati, odnosno odobravati kredite ili zajmove u devizama, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Ovlašćena banka može rezidentu – pravnom licu i preduzetniku odobriti kredit u devizama za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva.
Kreditni poslovi sa inostranstvom
Član 14.
Kreditni poslovi sa inostranstvom jesu pravni poslovi zaključeni u devizama između rezidenta i nerezidenta, kojima rezident od nerezidenta pribavlja kredit, odnosno zajam za obavljanje delatnosti ili odobrava nerezidentu kredit, odnosno zajam iz delatnosti za koju je rezident registrovan.
Kreditnim poslovima sa inostranstvom, u smislu ovog zakona, smatraju se komercijalni krediti i finansijski krediti.
Komercijalni krediti jesu krediti, odnosno zajmovi povezani s međunarodnim prometom robe i usluga, kad je jedna od ugovornih strana rezident. Komercijalnim kreditima smatraju se i poslovi izvoza sa odloženom naplatom, odnosno izvoza avansno naplaćene robe i usluga sa ugovorenim rokom preko 180 dana, kao i poslovi uvoza sa odloženim plaćanjem, odnosno uvoza avansno plaćene robe i usluga sa ugovorenim rokom preko 180 dana.
Finansijski krediti jesu krediti, odnosno zajmovi kojima kreditor stavlja dužniku na raspolaganje strana sredstva plaćanja uplatom na račun dužnika.
Kratkoročno zaduživanje ovlašćene banke kod strane banke putem zaključivanja i korišćenja kratkoročnih bankarskih linija i primanja kratkoročnih oročenih bankarskih depozita sa rokom otplate do godinu dana, u smislu ovog zakona, smatra se kreditnim poslom sa inostranstvom.
Kreditnim poslovima sa inostranstvom, u smislu ovog zakona, smatraju se i bankarske garancije i jemstva rezidenata – pravnih lica u korist nerezidenata – kreditora, kao i jemstva i garancije koje rezidenti primaju od nerezidenata po kreditnim poslovima sa inostranstvom.
Kreditni poslovi iz ovog člana, kao i kreditni poslovi iz člana 10. stav 2. tačka 3. ovog zakona, zaključuju se u pismenom obliku.
Član 15.
Nije dozvoljeno zaključivanje, odnosno odobravanje kredita ili zajmova u dinarima između rezidenata i nerezidenata.
Član 16.
Depozitni poslovi, u smislu ovog zakona, jesu poslovi na osnovu ugovora o depozitu između nerezidenta i banke, odnosno ovlašćene banke, kao i između rezidenta i banke u inostranstvu.
Član 17.
Poslovi po osnovu ugovora o osiguranju obuhvataju plaćanja premija i osiguranih iznosa na osnovu ugovora između osiguravajućeg društva – nerezidenta i rezidenta kao korisnika, kao i između osiguravajućeg društva – rezidenta i nerezidenta kao korisnika, u skladu sa zakonom koji uređuje osiguranje.
Član 18.
Jednostrani prenosi sredstava plaćanja jesu prenosi iz Republike u inostranstvo ili iz inostranstva u Republiku koji se ne zasnivaju na izvršenju posla, vrše se između rezidenta – fizičkog lica i nerezidenta – fizičkog lica i mogu biti lični i fizički.
Lični prenos sredstava plaćanja iz Republike i u Republiku uključuje poklone i pomoć, nasledstvo, rentu, podmirenje duga useljenika u matičnoj zemlji i prenos sredstava iseljenika u inostranstvo.
Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove za lične prenose sredstava plaćanja rezidenata – fizičkih lica u inostranstvo.
Fizički prenos sredstava plaćanja jeste svaki prenos gotovine u dinarima, kao i prenos efektivnog stranog novca i hartija od vrednosti iz Republike i u Republiku.
II. OSNOVNE ODREDBE
Član 19.
Rezidenti obavljaju platni promet sa inostranstvom preko ovlašćene banke, u devizama i dinarima.
Rezidenti – državni organi i organizacije iz člana 23. ovog zakona, platni promet sa inostranstvom obavljaju preko Narodne banke Srbije.
Ovlašćena banka i Narodna banka Srbije ne mogu izvršiti nalog za plaćanje, odnosno prenos inostranstvu ako je takvo plaćanje, odnosno prenos zabranjen ovim zakonom.
Ovlašćena banka može vršiti platni promet po kreditnim poslovima sa inostranstvom samo na osnovu potvrde Narodne banke Srbije kojom se dokazuje da je rezident o tom poslu izvestio Narodnu banku Srbije, odnosno da je posao registrovan kod Narodne banke Srbije, u skladu sa odredbama čl. 29, 30. i 45. ovog zakona.
Platnim karticama može se vršiti plaćanje samo po tekućim poslovima.
Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način obavljanja platnog prometa sa inostranstvom po tekućim i kapitalnim poslovima u devizama i u dinarima.
Član 20.
Plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrše se u dinarima.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu se vršiti i u devizama po osnovu: deviznog kreditiranja u zemlji za namene iz člana 13. stav 2. ovog zakona uključujući i garantni depozit po tom osnovu, kupovine potraživanja i dugovanja iz člana 27. člana 41. stav 2. ovog zakona, kao i po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti.
Plaćanje, naplaćivanje i prenos iz stava 2. ovog člana može se vršiti i po poslovima koji su uređeni zakonima koji uređuju osiguranje, osiguranje depozita, tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, kao i u drugim slučajevima propisanim zakonom.
Narodna banka Srbije može propisati uslove i način plaćanja, naplaćivanja i prenosa po poslovima iz st. 2. i 3. ovog člana.
Uplata na devizne račune i devizne štedne knjižice fizičkog lica – rezidenta i nerezidenta kod ovlašćene banke, odnosno banke, kao i isplata s tih računa i knjižica, mogu se vršiti i u efektivnom stranom novcu.
Dozvoljeno je zaključivanje ugovora između rezidenata u kojima je vrednost predmeta ugovora izražena u devizama, s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima.
Član 21.
Narodna banka Srbije propisuje rezidentima obavezu izveštavanja o plaćanju, naplaćivanju i prenosu po poslovima platnog prometa iz čl. 19. i 20. ovog zakona.
Narodna banka Srbije, na osnovu podataka iz izveštaja iz stava 1. ovog člana, izrađuje projekciju platnog bilansa Republike kao analitičku podlogu za utvrđivanje ciljeva i zadataka monetarne politike i prati ostvarivanje te projekcije.
Narodna banka Srbije, radi izrade projekcije platnog bilansa Republike, može propisati obavezu dostavljanja izveštaja i po poslovima koji nisu navedeni u stavu 1. ovog člana.
Član 22.
Ovlašćena banka, odnosno banka drži devize i kod druge ovlašćene banke, odnosno kod Narodne banke Srbije.
Ovlašćena banka, odnosno banka i brokersko dilersko društvo – članovi institucije koja obavlja poslove centralnog registra, kliringa i saldiranja hartija od vrednosti – drže devize na podračunu te institucije – u garantnom fondu za trgovanje hartijama od vrednosti, u skladu sa zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
Rezident – pravno lice i preduzetnik drži devize na deviznim računu kod ovlašćene banke, odnosno banke ili ih prodaje toj banci.
Narodna banka Srbije propisuje uslove ovlašćenim bankama, odnosno bankama, za otvaranje i način vođenja deviznog računa i deviznog štednog uloga rezidenta – fizičkog lica.
Visina, način obračuna i plaćanja kamate, kao i valuta u kojoj se plaćaju kamate i glavnica, utvrđuju se ugovorom između banke i rezidenta.
Član 23.
Rezidenti – državni organi i organizacije, korisnici budžetskih sredstava Republike, korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i korisnici budžetskih sredstava lokalne vlasti, mogu imati devizne račune samo kod Narodne banke Srbije, osim ako posebnim zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drukčije propisano, a devize i efektivni strani novac koje ostvare u svom poslovanju mogu da prodaju Narodnoj banci Srbije.
Član 24.
Plaćanje, naplaćivanje i prenos po tekućim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrše se slobodno, u skladu sa ovim zakonom.
Član 25.
Rezident koji je devize ostvario u inostranstvu, kao i rezident koji je devize preneo u inostranstvo, a nije ih upotrebio u inostranstvu, dužan je da te devize unese u Republiku, osim u slučajevima propisanim zakonom.
Rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, pod uslovom da je potraživanje i dugovanje nastalo po spoljnotrgovinskom poslu tog rezidenta.
Poslovi iz stava 2. ovog člana mogu se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi, između svih učesnika u poslu.
Član 26.
Rezident ne može zaključiti ugovor sa nerezidentom u kojem nije navedena stvarna cena, odnosno ne može platiti ili izdati nalog za plaćanje, odnosno prenos nerezidentu na osnovu fiktivnog ugovora ili neistinitog dokumenta.
Član 27.
Ovlašćene banke, odnosno banke i rezidenti mogu kupovati od rezidenata potraživanja po osnovu izvoza robe i usluga, kao i dugovanja po osnovu uvoza robe i usluga u skladu sa zakonom.
Poslovi iz stava 1. ovog člana mogu se vršiti samo na osnovu ugovora, zaključenog u pismenoj formi, između svih učesnika u poslu.
Obaveza rezidenta – prodavca potraživanja iz člana 29. ovog zakona postaje obaveza kupca potraživanja.
Ovlašćene banke, odnosno banke dužne su da o poslovima iz stava 1. ovog člana izveste Narodnu banku Srbije, na način i u rokovima koje ona propiše, a rezidenti pravna lica – ministarstvo nadležno za poslove finansija, na način i u rokovima koje propiše Vlada.
Član 28.
Rezident – pravno lice i preduzetnik dužan je da dobit ostvarenu obavljanjem privredne delatnosti u inostranstvu koju ne iskoristi za obavljanje te delatnosti, odnosno za dalje ulaganje u inostranstvu – unese u zemlju, u roku od 180 dana od dana iskazivanja dobiti.
Rezident je dužan da dobit ostvarenu izvođenjem investicionih radova u inostranstvu, kao i devize koje je, u skladu s garantnim rokovima, naručilac investicionih radova zadržao kao garanciju za ispravnost izvršenih radova – unese u zemlju, u roku od osam dana od dana završetka investicionih radova, odnosno od dana isteka garantnog roka.
Član 29.
Rezident – pravno lice i preduzetnik dužan je da izvezenu, odnosno prodatu robu i uslugu nerezidentu naplati i naplaćeni iznos unese u ugovorenom roku, a najkasnije u roku od osam dana od dana isteka ugovorenog roka naplate.
Izvoz, odnosno prodaja robe i usluga iz stava 1. ovog člana sa ugovorenim rokom naplate koji nije duži od 180 dana od dana izvoznog carinjenja robe, odnosno od dana izvršenja usluge, ne smatra se kreditnim poslom.
Izvoz, odnosno prodaja robe i usluga sa ugovorenim rokom naplate dužim od 180 dana, smatra se komercijalnim kreditom.
Ako je ugovoreni rok naplate izvoza duži od 180 dana, a kraći od godinu dana, rezident je dužan da o ovom poslu izvesti Narodnu banku Srbije, a ako je taj rok duži od godinu dana – dužan je da posao registruje kod Narodne banke Srbije, u skladu sa odredbama člana 45. ovog zakona.
Član 30.
Rezident – pravno lice i preduzetnik dužan je da u ugovorenom roku uveze unapred plaćenu robu i uslugu koju pruža nerezident.
Ako rezident iz stava 1. ovog člana ne uveze u ugovorenom roku unapred plaćenu robu i uslugu koju pruža nerezident, dužan je da izvrši povraćaj plaćenog avansa u roku od osam dana od dana isteka ugovorenog roka.
Uvoz unapred plaćene robe i usluga sa ugovorenim rokom koji nije duži od 180 dana od dana izvršenog avansnog plaćanja, ne smatra se kreditnim poslom.
Uvoz unapred plaćene robe i usluga sa ugovorenim rokom dužim od 180 dana, smatra se komercijalnim kreditom.
Ako je ugovoren rok uvoza unapred plaćene robe i usluge duži od 180 dana, a kraći od godinu dana, rezident je dužan da o ovom poslu izvesti Narodnu banku Srbije, a ako je taj rok duži od godinu dana – dužan je da posao registruje kod Narodne banke Srbije, u skladu s odredbama člana 45. ovog zakona.
Član 31.
Rezident – pravno lice i preduzetnik dužan je da, unapred plaćenu robu koja se nalazi van Republike i koja je isporučena van Republike, naplati i devize unese u Republiku u roku od 180 dana od dana izvršenog plaćanja robe.
Član 32.
Plaćanje, naplaćivanje i prenos po kapitalnim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrše se slobodno, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Član 33.
Plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija rezidenata u inostranstvu je slobodno i obavlja se na način propisan zakonom koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje.
Plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija nerezidenata u Republici slobodno je i obavlja se na način propisan zakonom koji uređuje strana ulaganja.
Član 34.
Prenos u inostranstvo dobiti i imovine koju nerezident ostvari direktnim investicijama, kao i repatrijacija sredstava i prenos ostatka likvidacione ili stečajne mase, slobodni su pod uslovom da su u Republici podmirene sve poreske i druge zakonom propisane obaveze iz tog posla.
Član 35.
Plaćanje radi sticanja vlasništva nad nekretninama u inostranstvu rezident može vršiti pod uslovom postojanja reciprociteta.
Plaćanje radi sticanja vlasništva na nekretninama u Republici nerezident može vršiti samo ako je to u skladu sa zakonom koji uređuje svojinskopravne odnose.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na rezidente – državne organe i organizacije i diplomatsko–konzularna predstavništva u inostranstvu.
Plaćanja radi ulaganja u hartije od vrednosti u inostranstvu
Član 36.
Rezidenti mogu vršiti plaćanje radi kupovine hartija od vrednosti u inostranstvu u skladu sa zakonom koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje.
Rezidenti mogu vršiti plaćanje radi kupovine domaćih hartija od vrednosti koje glase na stranu valutu a izdaju se u inostranstvu, u skladu s posebnim zakonom koji uređuje izdavanje tih hartija u inostranstvu.
Ovlašćene banke, odnosno banke, investicioni fondovi, društva za osiguranje, dobrovoljni penzijski fondovi i druge finansijske institucije čije je poslovanje uređeno posebnim zakonima mogu vršiti plaćanje radi kupovine hartija od vrednosti u skladu sa tim zakonima.
Narodna banka Srbije propisuje način izveštavanja o poslovima iz ovog člana.
Plaćanja radi ulaganja nerezidenata u hartije od vrednosti u Republici
Član 37.
Nerezidenti mogu vršiti plaćanje radi kupovine hartija od vrednosti u Republici u skladu sa zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i drugim zakonom.
Nerezidenti mogu vršiti plaćanje radi kupovine domaćih hartija od vrednosti koje glase na stranu valutu čije je izdavanje uređeno posebnim zakonom, kao i zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
Narodna banka Srbije propisuje način izveštavanja o poslovima iz ovog člana.
4. Poslovi s kratkoročnim hartijama od vrednosti
Član 38.
Plaćanje radi kupovine stranih kratkoročnih hartija od vrednosti na stranom i domaćem tržištu mogu da vrše samo ovlašćene banke, pod uslovima koje propiše Narodna banka Srbije.
Nerezidenti ne mogu vršiti plaćanje radi kupovine domaćih kratkoročnih hartija od vrednosti.
Član 39.
Rezidenti ne mogu vršiti plaćanje radi ulaganja u strane investicione i dobrovoljne penzijske fondove, osim ako zakonom koji uređuje investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove nije drukčije određeno.
Nerezidenti mogu vršiti plaćanje radi ulaganja u investicione fondove u Republici u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na poslove s dugoročnim hartijama od vrednosti, ako zakonom koji uređuje poslovanje tih fondova nije drukčije određeno.
Narodna banka Srbije može propisati način i rokove izveštavanja o poslovima iz ovog člana.
Član 40.
Ovlašćene banke mogu zaključivati kreditne poslove sa inostranstvom u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i za tuđ račun i u tuđe ime i za tuđ račun.
Rezidenti – pravna lica mogu zaključivati kreditne poslove sa inostranstvom u svoje ime i za svoj račun i u svoje ime i za tuđ račun.
Rezidenti – preduzetnici mogu zaključivati kreditne poslove sa inostranstvom u svoje ime i za svoj račun.
Rezident – fizičko lice koje nije preduzetnik ne može zaključivati kreditne poslove sa inostranstvom.
Za izvršavanje obaveza iz zaključenog ugovora o kreditnom poslu sa inostranstvom odgovoran je rezident koji zaključi ugovor, kao i rezident po čijem ovlašćenju je i za čiji račun je ugovor zaključen.
Republika i Narodna banka Srbije ne garantuju za izvršenje obaveza po kreditnom poslu sa inostranstvom, osim u slučajevima predviđenim zakonom.
Ugovor o kreditnom poslu sa inostranstvom je ništav ako nije zaključen u skladu sa odredbom stava 6. ovog člana.
Član 41.
Rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu po kreditnom poslu sa inostranstvom.
Ovlašćena banka, kao i rezident – pravno lice mogu kupovati od rezidenta potraživanje po osnovu kreditnog posla odobrenog nerezidentu, kao i preuzimati dug rezidenta prema nerezidentu po osnovu kreditnog posla.
Poslovi iz st.1. i 2. ovog člana mogu se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu.
Član 42.
Rezidenti mogu finansijske kredite iz inostranstva uzimati izuzetno, ako Narodna banka Srbije utvrdi obim, namenu i način korišćenja takvih kredita.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na finansijske kredite čija je namena plaćanje uvoza robe i usluga i finansiranje izvođenja investicionih radova u inostranstvu, koje rezidenti zaključuju u okviru obavljanja svoje delatnosti, kao ni na kredite za otplatu ranije korišćenih kredita iz inostranstva (refinansiranje).
Član 43.
Narodna banka Srbije može utvrditi obim i uslove kratkoročnog zaduživanja ovlašćenih banaka u inostranstvu.
Član 44.
Rezident je dužan da pri odobravanju kredita, odnosno zajma nerezidentu, kao i pri davanju bankarske garancije ili jemstva za račun nerezidenta po kreditnom poslu sa inostranstvom, ugovori i od nerezidenta pribavi instrumente obezbeđenja naplate.
Rezidenti – pravna lica mogu nerezidentima odobravati finansijske kredite i davati jemstva u korist nerezidenata–kreditora, a za račun nerezidenata, do iznosa dobiti koju rezidenti ostvare poslovanjem u inostranstvu i to pod uslovom da je nerezident – dužnik po kreditnom poslu u većinskom vlasništvu rezidenta.
Kratkoročne finansijske kredite s rokom naplate do godinu dana rezidenti mogu nerezidentima odobravati izuzetno, ako Narodna banka Srbije utvrdi obim, namenu i način odobravanja takvih kredita.
Registrovanje kreditnih poslova sa inostranstvom,
odnosno izveštavanje o tim poslovima
Član 45.
Rezidenti su dužni da kod Narodne banke Srbije registruju kreditne poslove sa inostranstvom sa ugovorenim rokom dužim od godinu dana (dugoročni kreditni poslovi), kao i da Narodnu banku Srbije izveštavaju o tim poslovima ako je njihov ugovoreni rok kraći od godinu dana (kratkoročni kreditni poslovi).
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, kratkoročni finansijski krediti podležu obavezi registrovanja kod Narodne banke Srbije.
Narodna banka Srbije propisuje način, rokove i obrasce za registrovanje kreditnih poslova sa inostranstvom, odnosno izveštavanje o tim poslovima.
Narodna banka Srbije može odrediti da se kreditnim poslovima sa inostranstvom, za potrebe izveštavanja, smatraju i drugi poslovi između rezidenata i nerezidenata koji po ekonomskoj nameni imaju karakter kreditnog posla.
7. Depozitni poslovi
Član 46.
Ovlašćena banka, bez ograničenja, drži devize na računima kod banaka u inostranstvu.
Devize na računima kod banaka u inostranstvu mogu držati i diplomatska, konzularna i druga predstavništva u inostranstvu koja se finansiraju iz budžeta Republike.
Narodna banka Srbije propisuje uslove pod kojima drugi rezidenti – pravna lica mogu držati devize na računima kod banaka u inostranstvu, kao i uslove i način izveštavanja o stanju sredstava na tim računima.
Fizička lica – rezidenti ne mogu da drže devize na računima kod stranih banaka, osim sledećih lica:
– lica zaposlenih u diplomatskim, konzularnim i drugim predstavništvima u inostranstvu i članova njihovih porodica, kao i lica koja kao predstavnici državnog organa borave u inostranstvu na osnovu odluke Vlade;
– stranih lica koja na osnovu radne, odnosno boravišne vize borave u Republici duže od jedne godine;
– lica s prebivalištem u Republici, ako se iseljavaju iz Republike.
Član 47.
Nerezident može na računu kod ovlašćene banke, odnosno banke držati devize i dinare ako ih je ostvario naplaćivanjem po tekućim ili kapitalnim poslovima dozvoljenim ovim zakonom.
Narodna banka Srbije propisuje uslove i način otvaranja i vođenja računa nerezidenata kod ovlašćene banke, odnosno banke.
Transfer sredstava s računa nerezidenta u inostranstvo
Član 48.
Transfer sredstava sa deviznog i dinarskog računa kod ovlašćene banke, odnosno banke može se izvršiti ako je nerezident izmirio sve poreske, carinske i druge obaveze iz tog posla prema Republici.
Transfer hartija od vrednosti iz člana 5. stav 3. ovog zakona sa računa nerezidenata kod ovlašćene banke ili brokersko dilerskog društva može se izvršiti ako je nerezident izmirio sve poreske i druge obaveze iz tog posla prema Republici.
8. Plaćanja po osnovu ugovora o osiguranju
Član 49.
Rezident ne može plaćati premije osiguranja nerezidentu – osiguravajućem društvu, osim ako je takva mogućnost propisana zakonom koji uređuje osiguranja.
Član 50.
Unošenje u Republiku efektivnog stranog novca, platnih kartica i čekova koji glase na stranu valutu, slobodno je.
Iznošenje platnih kartica u inostranstvo, slobodno je.
Član 51.
Narodna banka Srbije propisuje iznos dinara koji rezidenti i nerezidenti – fizička lica mogu iznositi iz Republike i unositi u Republiku, kao i uslove pod kojima ovlašćena banka može iznositi dinare iz Republike.
Iznošenje i unošenje efektivnog stranog novca,
čekova i hartija od vrednosti
Član 52.
Narodna banka Srbije propisuje iznos efektivnog stranog novca i čekova koje rezident – fizičko lice može iznositi u inostranstvo, uslove i način iznošenja hartija od vrednosti u inostranstvo, kao i uslove pod kojima ovlašćena banka može iznositi iz Republike efektivni strani novac i hartije od vrednosti.
Narodna banka Srbije propisuje uslove pod kojima nerezident – fizičko lice može iznositi u inostranstvo efektivni strani novac i hartije od vrednosti koje je stekao u skladu sa zakonom, odnosno unositi ih u Republiku.
Član 53.
Rezident i nerezident dužni su da pri prelasku državne granice carinskom organu prijave sve iznose efektivnog stranog novca i hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom koji uređuje sprečavanje pranja novca.
V. DEVIZNO TRŽIŠTE I KURS DINARA
Devizno tržište
Član 54.
Na deviznom tržištu mogu se kupovati i prodavati devize i efektivni strani novac za namene koje su dozvoljene ovim zakonom.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, ovlašćena banka, odnosno banka može u svoje ime i za svoj račun na deviznom tržištu kupovati i prodavati devize i efektivni strani novac za potrebe svog poslovanja, a u skladu s pokazateljem deviznog rizika koji je propisan zakonom koji uređuje banke i druge finansijske organizacije.
Član 55.
Devize i efektivni strani novac mogu se kupovati i prodavati samo na deviznom tržištu.
Član 56.
Devizno tržište čine kupovina i prodaja deviza i efektivnog stranog novca u Republici koji se vrše:
1) neposredno:
( između ovlašćenih banaka, odnosno banaka i rezidenata, kao i između ovlašćenih banaka, odnosno banaka i nerezidenata,
( između ovlašćenih banaka,
– između banaka,
( između ovlašćenih banaka i banaka,
( između ovlašćenih banaka, banaka, rezidenata koji imaju ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova i Narodne banke Srbije,
( između ovlašćenih banaka, odnosno banaka i rezidenata koji imaju ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova;
2) na sastanku međubankarskog deviznog tržišta:
( između ovlašćenih banaka, kao i između ovlašćenih banaka i Narodne banke Srbije.
Devizno tržište čine i kupovina i prodaja efektivnog stranog novca koju obavljaju ovlašćena banka, banka, Narodna banka Srbije i drugi rezidenti koji u skladu sa ovim zakonom obavljaju menjačke poslove.
Narodna banka Srbije propisuje uslove i način rada deviznog tržišta.
Član 57.
Kupovina i prodaja deviza mogu se vršiti promptno i na termin.
Promptna kupovina, odnosno prodaja deviza jeste kupovina, odnosno prodaja kod koje je rok izvršenja obaveze kraći od dva radna dana od dana zaključenja ugovora.
Terminska kupovina, odnosno prodaja deviza jeste kupovina, odnosno prodaja kod koje je rok izvršenja obaveze duži od dva radna dana od dana zaključenja ugovora u pismenoj formi.
Član 58.
Menjačke poslove mogu da obavljaju: ovlašćene banke, banke, Narodna banka Srbije i rezidenti – pravna lica i preduzetnici koji imaju ovlašćenje Narodne banke Srbije.
Narodna banka Srbije propisuje uslove i način obavljanja menjačkih poslova i postupak kontrole menjačkih poslova, u skladu sa zakonom koji uređuje upravni postupak.
Kurs dinara
Član 59.
Kurs dinara prema stranim valutama na deviznom tržištu formira se slobodno, u skladu s ponudom i tražnjom deviza.
Član 60.
Zvanični srednji kurs dinara formira se na način utvrđen propisom koji donosi Narodna banka Srbije.
Za potrebe knjigovodstva i statistike rezidenti-pravna lica i preduzetnici, ovlašćene banke, odnosno banke i nerezidenti-pravna lica, primenjuju zvanični srednji kurs dinara.
Za obračun carine i drugih uvoznih dažbina primenjuje se zvanični srednji kurs dinara utvrđen poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje iznos carine i drugih uvoznih dažbina, u skladu sa zakonom koji uređuje carine.
VI. ZAŠTITNE MERE
Član 61.
Ako se utvrdi da se ciljevi ekonomske i monetarne politike ne ostvaruju, odnosno da se ne mogu ostvariti, Narodna banka Srbije može preduzeti sledeće zaštitne mere:
1) ograničiti plaćanje po osnovu tekućih i kapitalnih poslova;
2) ograničiti ili zabraniti iznošenje u inostranstvo i unošenje iz inostranstva dinara, efektivnog stranog novca i hartija od vrednosti koje glase na stranu valutu;
3) ograničiti uslove pod kojima rezidenti i nerezidenti mogu držati devize kod ovlašćene banke, odnosno banke;
4) uvesti polaganje beskamatnog deviznog depozita kod Narodne banke Srbije;
5) uvesti obaveznu prodaju deviza s deviznog računa;
6) ograničiti ili zabraniti kupovinu i prodaju određenih deviza i efektivnog stranog novca na deviznom tržištu;
7) ograničiti ili zabraniti poslove terminske kupoprodaje deviza;
8) privremeno obustaviti zaključivanje ugovora o kreditnim poslovima sa inostranstvom;
9) utvrditi iznose do kojih rezidenti mogu zaključivati ugovore o kreditnim poslovima sa inostranstvom;
10) utvrditi obavezu polaganja depozita u dinarima srazmerno visini kredita uzetog iz inostranstva;
11) uvesti saglasnost Narodne banke Srbije za zaključivanje kreditnog posla sa inostranstvom;
12) ograničiti davanje garancija ili jemstava, zaloge ili drugih oblika obezbeđenja za račun nerezidenta;
13) privremeno obustaviti otplatu kredita pre ugovorenog roka;
14) druge mere.
Mere iz stava 1. ovog člana primenjuju se dok traju poremećaji zbog kojih su donete, a najduže šest meseci od dana njihovog donošenja.
VII. DEVIZNA KONTROLA
Član 62.
Kontrolu deviznog poslovanja koje je uređeno ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona vrše organi kontrole – Narodna banka Srbije, Devizni inspektorat, carinski organi, odnosno drugi nadležni organi.
Član 63.
Narodna banka Srbije vrši kontrolu deviznog poslovanja ovlašćenih banaka, banaka i drugih finansijskih organizacija, menjača, kao i rezidenata i nerezidenata koji su sa ovlašćenom bankom, bankom i drugom finansijskom organizacijom, odnosno menjačem povezani imovinskim, upravljačkim i poslovnim odnosima.
Član 64.
Carinski organ vrši kontrolu iznošenja iz Republike i unošenja u Republiku, efektivnog stranog novca, dinara, čekova i hartija od vrednosti u putničkom, robnom i poštanskom saobraćaju.
Član 65.
Carinski organ na graničnom prelazu privremeno oduzima od rezidenta i nerezidenta, uz izdavanje potvrde, iznos dinara i efektivnog stranog novca, čekova i hartija od vrednosti koje glase na stranu valutu koji prelazi iznos koji propiše Narodna banka Srbije.
Član 66.
Devizni inspektorat vrši kontrolu deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata.
Rezidenti i nerezidenti vode evidenciju o poslovanju iz člana 1. ovog zakona.
Devizni inspektorat vrši kontrolu deviznog poslovanja lica iz člana 63. ovog zakona ako su ta lica sa licima iz stava 1. ovog člana povezana imovinskim, upravljačkim i poslovnim odnosima.
Vlada propisuje uslove i način vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata iz stava 1. ovog člana, kao i uslove i način vođenja evidencije iz stava 2. ovog člana.
Član 67.
Deviznu kontrolu iz člana 66. ovog zakona obavlja devizni inspektor.
Prilikom vršenja kontrole devizni inspektor mora imati službenu legitimaciju.
Devizni inspektor u kontroli donosi rešenje kojim nalaže ispravljanje nepravilnosti, odnosno nezakonitosti i nalaže izvršenje mera, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Devizna kontrola vrši se u skladu sa zakonom koji uređuje upravni postupak.
Član 68.
Prekršajni postupak u prvom stepenu vodi i odluku o prekršaju donosi Komisija za prekršaje pri ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: Komisija).
Protiv prvostepenog rešenja o prekršaju može se izjaviti žalba Veću za drugostepeni prekršajni postupak pri ministarstvu nadležnom za poslove finansija.
Prekršajni postupak za prekršaje propisane ovim zakonom vodi se u skladu sa zakonom koji uređuje prekršaje.
Član 69.
Devize, efektivni strani novac, čekove i hartije od vrednosti, koje su privremeno oduzeli zbog osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo ili prekršaj – organi kontrole dužni su da deponuju na namenski račun Deviznog inspektorata koji se vodi kod Narodne banke Srbije ili da ih stave u depo kod Narodne banke Srbije u roku od dva radna dana od dana njihovog oduzimanja.
Član 70.
Organi kontrole dužni su da sarađuju u vršenju devizne kontrole i da stavljaju na raspolaganje podatke, nalaze i informacije kojima raspolažu a potrebni su za vršenje devizne kontrole kao i da, po potrebi, angažuju druge nadležne organe.
VIII. KAZNENE ODREDBE
1. Krivično delo
Član 71.
Ko kupuje od fizičkih lica i ko prodaje tim licima efektivni strani novac i čekove koji glase na stranu valutu bez ovlašćenja Narodne banke Srbije, kazniće se za krivično delo kaznom zatvora od šest meseci do pet godina.
2. Prekršaji
Član 72.
Novčanom kaznom od 20.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj rezident – pravno lice, ovlašćena banka, odnosno banka i nerezident – pravno lice :
ako zaključi, odnosno odobri kredit ili zajam u devizama (član 13. stav 1);
ako odobri kredit u devizama koji nije namenjen za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva (član 13. stav 2);
ako zaključi, odnosno odobri kredit ili zajam u dinarima suprotno odredbi člana 15. ovog zakona ( član 15);
ako platni promet sa inostranstvom ne obavljaju preko ovlašćene banke (član 19. stav 1);
5) ako izvrši nalog za plaćanje, odnosno prenos inostranstvu, a takvo plaćanje, odnosno prenos nisu dozvoljeni ovim zakonom (član 19. stav 3);
6) ako platni promet po kreditnim poslovima sa inostranstvom vrši suprotno odredbi člana 19. stav 4. ovog zakona (član 19. stav 4);
7) ako plaćanje po kapitalnim poslovima vrši platnom karticom (član 19. stav 5);
8) ako obavlja platni promet sa inostranstvom po tekućim i kapitalnim poslovima u devizama i dinarima suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 19. stav 6);
9) ako plaćanje, naplaćivanje, prenos, isplatu i uplatu u Republici vrši suprotno odredbama člana 20. ovog zakona (član 20);
10) ako ne postupa u skladu sa propisanom obavezom izveštavanja (član 21. st. 1. i 3, član 36. stav 4, član 37. stav 3, član 39. stav 3. i član 45. stav 4);
11) ako devize u zemlji ne drži kod druge ovlašćene banke ili Narodne banke Srbije (član 22. stav 1);
12) ako ne drži devize u garantnom fondu za trgovanje hartijama od vrednosti na podračunu institucije koja obavlja poslove centralnog registra, kliringa i saldiranja hartija od vrednosti (član 22. stav 2);
13) ako devize u zemlji ne drže na deviznom računu kod ovlašćene banke, odnosno banke (član 22. stav 3);
14) ako postupa suprotno propisu Narodne banke Srbije ( član 22. stav 4);
15) ako devize ostvarene u inostranstvu, kao i devize prenete u inostranstvo, a neupotrebljene u inostranstvu, ne unese u Republiku (član 25. stav 1);
16) ako izvrši naplatu od drugog nerezidenta, odnosno plaćanje drugom nerezidentu koje nije nastalo po spoljnotrgovinskom poslu ili kreditnom poslu sa inostranstvom (član 25. stav 2. i član 41. stav 1);
17) ako poslove iz člana 25. stav 2. ovog zakona ne vrši na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu (član 25. stav 3);
18) ako sklopi ugovor sa nerezidentom u kojem nije navedena stvarna cena, odnosno plati ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos nerezidentu na osnovu fiktivnog ugovora ili neistinitog dokumenta (član 26);
19) ako kupuje od rezidenata potraživanje koje nije nastalo po osnovu izvoza robe i usluga kao i dugovanje koje nije nastalo po osnovu uvoza robe i usluga (član 27. stav 1);
20) ako poslove iz člana 27. stav 1. ne vrše na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu (član 27. stav 2);
21) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije ili Vlade kojim se utvrđuju način i rokovi izveštavanja (član 27. stav 4);
22) ako dobit ostvarenu u inostranstvu po osnovu obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu, koju ne iskoristi za obavljanje te delatnosti, odnosno za dalje ulaganje u inostranstvu, ne unese u zemlju u roku od 180 dana od dana iskazivanja dobiti (član 28. stav 1);
23) ako dobit ostvarenu po osnovu izvođenja investicionih radova u inostranstvu, kao i devize koje je, u skladu sa garantnim rokovima, naručilac investicionih radova zadržao kao garanciju za ispravnost izvršenih radova, ne unese u zemlju u roku od osam dana od dana završetka investicionih radova, odnosno od dana isteka garantnog roka (član 28. stav 2);
24) ako izvezenu, odnosno prodatu robu i uslugu nerezidentu ne naplati i naplaćeni iznos ne unese u ugovorenom roku, a najkasnije u roku od osam dana od isteka ugovorenog roka naplate (član 29. stav 1);
25) ako o poslu izvoza, sa ugovorenim rokom naplate dužim od 180 dana a kraćim od godinu dana, ne izvesti Narodnu banku Srbije, ili ako posao sa ugovorenim rokom dužim od godinu dana ne registruje kod Narodne banke Srbije (član 29. stav 4);
26) ako unapred plaćenu robu i uslugu koju pruža nerezident ne uveze u ugovorenom roku (član 30. stav 1);
27) ako za robu, odnosno uslugu koja nije uvezena u ugovorenom roku a plaćena je unapred, ne izvrši povraćaj avansa u roku od osam dana od dana isteka ugovorenog roka (član 30. stav 2);
28) ako o poslu, po kojem je ugovoren rok uvoza unapred plaćene robe i usluge duži od 180 dana a kraći od godinu dana ne izvesti Narodnu banku Srbije ili ako posao kome je rok uvoza unapred plaćene robe i usluge duži od godinu dana ne registruje kod Narodne banke Srbije (član 30. stav 5);
29) ako unapred plaćenu robu koja se nalazi van Republike i koja je isporučena van Republike, ne naplati i devize ne unese u Republiku u roku od 180 dana od dana izvršenog plaćanja robe (član 31);
30) ako izvrši plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija u inostranstvu suprotno odredbi člana 33. stav 1. ovog zakona (član 33. stav 1);
31) ako izvrši plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija u Republici, suprotno odredbi člana 33. stav 2. ovog zakona (član 33. stav 2);
32) ako izvrši prenos u inostranstvo dobiti i imovine ostvarene direktnim investicijama i repatrijaciju sredstava kao i prenos ostatka likvidacione ili stečajne mase a nije podmirio sve poreske i druge zakonom propisane obaveze iz tog posla (član 34);
33) ako izvrši plaćanje i prenos kapitala po osnovu sticanja vlasništva nad nepokretnostima u inostranstvu suprotno odredbi člana 35. stav 1. ovog zakona (član 35. stav 1);
34) ako izvrši plaćanje i prenos kapitala po osnovu sticanja vlasništva nad nepokretnostima u Republici suprotno odredbi člana 35. stav 2. ovog zakona (član 35. stav 2);
35) ako vrši plaćanje radi kupovine hartija od vrednosti u inostranstvu suprotno odredbi člana 36. stav 1. ovog zakona (član 36. stav 1);
36) ako vrši plaćanje radi kupovine domaćih hartija od vrednosti koje glase na stranu valutu a izdaju se u inostranstvu, suprotno odredbi člana 36. stav 2. ovog zakona (član 36. stav 2);
37) ako vrši plaćanje radi kupovine hartija od vrednosti u inostranstvu, suprotno odredbi člana 36. stav 3. ovog zakona (član 36. stav 3);
38) ako vrši plaćanje radi kupovine hartija od vrednosti u Republici, suprotno odredbi člana 37. stav 1. ovog zakona (član 37. stav 1);
39) ako vrši plaćanje radi kupovine domaćih hartija od vrednosti koje glase na stranu valutu, suprotno odredbi člana 37. stav 2. ovog zakona (član 37. stav 2);
40) ako plaćanje radi kupovine stranih kratkoročnih hartija od vrednosti na stranom i domaćem tržištu vrši suprotno odredbi člana 38. stav 1. ovog zakona ili suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 38. stav 1);
41) ako vrši plaćanje radi kupovine domaćih kratkoročnih hartija od vrednosti (član 38. stav 2);
42) ako vrši plaćanje radi ulaganja u strane investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove suprotno članu 39. stav 1. ovog zakona (član 39. stav 1);
43) ako vrši plaćanje radi ulaganja u investicione fondove u Republici suprotno odredbi člana 39. stav 2. ovog zakona (član 39. stav 2);
44) ako zaključi kreditni posao sa inostranstvom suprotno odredbi člana 40. stav 2. ovog zakona (član 40. stav 2);
45) ako zaključi ugovor o kreditnom poslu sa inostranstvom kojim se stvaraju obaveze za Republiku ili Narodnu banku Srbije (član 40. stav 6);
46) ako poslove iz člana 41. st. 1. i 2. ovog zakona ne vrši na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu ( član 41. stav 3);
47) ako finansijske kredite iz inostranstva uzima suprotno propisu Narodne banke Srbije kojim se utvrđuje obim, namena i način korišćenja takvih kredita (član 42. stav 1);
48) ako se kratkoročno zadužuje u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije kojim se utvrđuje obim i uslovi takvog zaduživanja ( član 43);
49) ako pri odobravanju kredita, odnosno zajma nerezidentu, kao i pri davanju bankarske garancije ili jemstva za račun nerezidenta po kreditnom poslu sa inostranstvom, ne ugovori ili ne pribavi od nerezidenta instrumente obezbeđenja naplate (član 44. stav 1);
50) ako finansijske kredite odobri nerezidentu ili da jemstvo u korist nerezidenta – kreditora suprotno odredbi člana 44. stav 2. ovog zakona (član 44. stav 2);
51) ako kratkoročne finansijske kredite sa rokom naplate do godinu dana odobri nerezidentu suprotno propisu Narodne banke Srbije kojim se utvrđuje obim, namena i način odobravanja takvih kredita (član 44. stav 3);
52) ako kreditni posao sa inostranstvom sa ugovorenim rokom dužim od godinu dana ne registruje kod Narodne banke Srbije ili ako ne izvesti Narodnu banku Srbije o kreditnom poslu sa ugovorenim rokom kraćim od godinu dana (član 45. stav 1);
53) ako kratkoročni finansijski kredit ne registruje kod Narodne banke Srbije (član 45. stav 2);
54) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije o registrovanju ili izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom (član 45. stav 3);
55) ako devize u inostranstvu ne drži na računima kod banaka u inostranstvu (član 46. stav 1);
56) ako drže devize na računu kod banaka u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije ili ako ne postupaju u skladu sa propisanom obavezom izveštavanja (član 46. stav 3);
57) ako kod ovlašćene banke, odnosno banke drži devize i dinare koje nije ostvario u skladu sa ovim zakonom (član 47. stav 1);
58) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 47. stav 2);
59) ako izvrši transfer sredstava sa deviznog i dinarskog računa kod ovlašćene banke, odnosno banke a nije izmirio sve poreske, carinske i druge obaveze iz tog posla prema Republici (član 48. stav 1);
60) ako izvrši transfer hartija od vrednosti sa računa nerezidenta kod ovlašćene banke ili brokersko dilerskog društva a nije izmirio sve poreske i druge obaveze iz tog posla prema Republici (član 48. stav 2);
61) ako plaća premije osiguranja nerezidentu osiguravajućem društvu suprotno odredbi člana 49. ovog zakona (član 49);
62 ) ako suprotno propisu Narodne banke Srbije pokuša da iznese ili iznese dinare iz Republike (član 51);
63) ako suprotno propisu Narodne banke Srbije pokuša da iznese ili iznese efektivni strani novac i hartije od vrednosti iz Republike (član 52. stav 1);
64) ako bez prijave carinskom organu pokuša da prenese ili prenese preko državne granice efektivni strani novac i hartije od vrednosti u vrednosti koje prelaze iznos propisan zakonom koji uređuje sprečavanje pranja novca (član 53);
65) ako kupuje i prodaje devize i efektivni strani novac izvan deviznog tržišta (član 55);
66) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 56. stav 3 i član 58. stav 2);
67) ako za potrebe knjigovodstva i statistike, ne primenjuje kurs iz člana 60. stav 2 ovog zakona (član 60. stav 2);
68) ako postupa suprotno merama iz člana 61. ovog zakona (član 61);
69) ako ne vode evidenciju o deviznom poslovanju (član 66. stav 2);
70 ) ako postupa suprotno propisu Vlade (član 66. stav 4);
71) ako ne postupi po rešenju iz člana 67. ovog zakona ( član 67. stav 3).
Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u rezidentu – pravnom licu ili nerezidentu, kao i odgovorno lice u ovlašćenoj banci, odnosno banci – novčanom kaznom od 1.000 do 50.000 dinara.
Za radnje iz stava 1 tač. 1, 3, 4, 7, 9, 15, 18, 33, 34 , 41, 42, 57, 59, 60, 61, 64, 65. i 66. ovog člana kazniće se za prekršaj rezident – fizičko lice, a za radnje iz stava 1. tač. 3, 7, 9, 15, 18, 34, 41, 42, 57, 59, 60, 61, 64, 65. i 66. kazniće se i nerezident – fizičko lice – novčanom kaznom od 1.000 do 50.000 dinara.
Za radnje iz stava 1 ovog člana, pored novčane kazne, može se izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti za rezidenta – pravno lice u trajanju od tri meseca do jedne godine.
Član 73.
Novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj rezident – preduzetnik za radnje iz člana 72. stav 1. tač. 1, 2, 3, 4, 7, 8, 9, 10, 13, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 33, 35, 36, 40, 42, 45, 46, 47, 49, 51, 52, 53, 54, 56, 61, 62, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 70. i 71. ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana može se, pored novčane kazne, izreći i zaštitna mera zabrane vršenja delatnosti u trajanju najmanje šest meseci.
Član 74.
Novčanom kaznom od 1.000 do 50.000 dinara kazniće se odgovorno lice u državnom organu i organizaciji iz člana 23. ovog zakona:
1) ako platni promet ne obavlja preko Narodne banke Srbije (član 19. stav 2);
2) ako devizne račune ne drži kod Narodne banke Srbije (član 23);
3) ako privremeno oduzete devize, efektivni strani novac, čekove i hartije od vrednosti ne deponuje na namenski račun Deviznog inspektorata koji se vodi kod Narodne banke Srbije ili ne stavi u depo kod Narodne banke Srbije u roku od dva radna dana od dana njihovog oduzimanja (član 69);
4) ako za obračun carina i drugih uvoznih dažbina ne primenjuje kurs iz člana 60. stav 3. ovog zakona (član 60. stav 3).
Član 75.
Novčanom kaznom od 1.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj rezident – fizičko lice :
1) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije ( član 18. stav 3);
2) ako zaključi kreditni posao sa inostranstvom (član 40. stav 4);
3) ako drži devize na računu kod strane banke suprotno odredbi člana 46. stav 4. ovog zakona (član 46. stav 4);
4) ako suprotno propisu Narodne banke Srbije pokuša da iznese ili iznese dinare iz Republike ili unese u Republiku (član 51);
5) ako suprotno propisu Narodne banke Srbije pokuša da iznese ili iznese iz Republike efektivni strani novac, čekove i hartije od vrednosti (član 52. stav 1).
Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i nerezident – fizičko lice ako suprotno propisu Narodne banke Srbije pokuša da iznese ili iznese dinare iz Republike ili unese u Republiku, kao i iznese ili pokuša da iznese iz Republike efektivni strani novac i hartije od vrednosti suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 51. i član 52. stav 2).
Član 76.
Za prekršaj iz čl. 72. do 75. ovog zakona, pored novčane kazne, izreći će se i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili su nastali izvršenjem prekršaja.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, može se izvršiti delimično oduzimanje predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili su nastali izvršenjem prekršaja, ako pobude ili druge okolnosti pod kojima je prekršaj izvršen ukazuju da nije opravdano da se predmet oduzme u celini.
Za prekršaje iz člana 75. ovog zakona izreći će se zaštitna mera oduzimanja prevoznog, odnosno prenosnog sredstva ako su njegova tajna, odnosno skrovita mesta bila korišćena za skrivanje predmeta prekršaja i ako je vrednost predmeta prekršaja veća od jedne trećine carinske osnovice prevoznog, odnosno prenosnog sredstva.
Prevozno, odnosno prenosno sredstvo kojim se vrše usluge prevoza u javnom saobraćaju može se oduzeti u smislu stava 3. ovog člana i ako nije svojina učinioca prekršaja ako je njegov vlasnik znao ili je mogao znati da je ono upotrebljeno za izvršenje prekršaja iz člana 75. ovog zakona.
Član 77.
Postupak po prekršajima iz ovog zakona ne može se pokrenuti kad proteknu tri godine od dana kada je prekršaj učinjen.
Član 78.
Privremeno oduzeti predmeti izvršenja krivičnog dela i prekršaja iz ovog zakona mogu se deponovati na namenski račun Ministarstva finansija – Devizni inspektorat, odnosno staviti u depo koji se vodi kod Narodne banke Srbije.
Član 79.
Novčane kazne, imovinska korist i sredstva plaćanja, kao i dinarska protivvrednost dobijena prodajom predmeta koji su upotrebljeni ili bili namenjeni za izvršenje krivičnog dela i prekršaja ili su nastali izvršenjem krivičnog dela i prekršaja uplaćuju se u budžet Republike.
Efektivni strani novac koji je oduzet kao predmet izvršenja krivičnog dela ili prekršaja prodaje se Narodnoj banci Srbije, koja dinarsku protivvrednost tog novca uplaćuje u budžet Republike.
IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 80.
Prekršajni postupak započet do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona, ako je to povoljnije za učinioca.
Član 81.
Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o deviznom poslovanju («Službeni list SRJ», br. 23/02 i 34/02) i Zakona o kreditnim poslovima sa inostranstvom («Službeni list SRJ», br. 42/92, 24/94, 28/96 i 21/99).
Član 82.
Do donošenja podzakonskog akta za primenu člana 29. stav 3. i člana 30. stav 4. ovog zakona, izveštavanje o poslovima izvoza sa ugovorenim rokom naplate dužim od 180 dana, a kraćim od godinu dana, kao i o poslovima uvoza unapred plaćene robe i usluga sa ugovorenim rokom uvoza dužim od 180 dana, a kraćim od godinu dana, obavljaće se u skladu sa Odlukom o načinu registrovanja, rokovima i obrascima za registrovanje i evidentiranje kreditnih poslova sa inostranstvom iz člana 9. stav 3. i člana 10. stav 3. Zakona o deviznom poslovanju (» Službeni glasnik RS», broj 132/04).
Do donošenja podzakonskog akta na osnovu člana 45. stav 3. ovog zakona, izveštavanje o kreditnim poslovima sa inostranstvom sa ugovorenim rokom kraćim od godinu dana obavljaće se u skladu sa Odlukom o načinu, rokovima i obrascima za registrovanje i evidentiranje kreditnih poslova sa inostranstvom (» Službeni list SRJ», broj 61/99).
Član 83.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o deviznom poslovanju («Službeni list SRJ», br. 23/02 i 34/02) i Zakon o kreditnim poslovima sa inostranstvom («Službeni list SRJ», br. 42/92, 24/94, 28/96 i 21/99).
Član 84.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. Ustavni osnov
Ustavni osnov za donošenje Zakona o deviznom poslovanju sadržan je u članu 72. Ustava Republike Srbije, koji propisuje da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje između ostalog pravni položaj preduzeća i drugih organizacija, njihovih udruženja i komora; finansijski sistem; sistem u oblastima ekonomskih odnosa sa inostranstvom, tržišta, planiranja, kao i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa.
Razlozi za donošenje Zakona
o deviznom poslovanju
Važeći Zakon o deviznom poslovanju u primeni je od aprila 2002. godine. Cilj donošenja tog zakona bilo je postizanje konvertibilnosti nacionalne valute u tekućim poslovima. Takođe tim zakonom ispunile su se obaveze preuzete prihvatanjem člana VIII Statuta MMF-a.
Tokom primene tog zakona došlo je do promene ekonomskih uslova poslovanja u Republici Srbiji – izvršena je privatizacija većine društvenih preduzeća, pa su se stvorili uslovi za još veću liberalizaciju tokova plaćanja i naplata u poslovanju sa inostranstvom.
Takođe, razlog za donošenje novog zakona je i usaglašavanje sa novim propisima koji su doneti u međuvremenu, a funkcionalno su povezani sa zakonom koji uređuje devizno poslovanje.
U odnosu na važeći Zakon o deviznom poslovanju, Predlog zakona sadrži novine, među kojima se, kao najznačajnije, navode sledeće:
Usled potrebe da se Zakonom o deviznom poslovanju na jednom mestu i na sveobuhvatan način uređuje kako tekuće, tako i sve kapitalne transakcije u platnom bilansu, u skladu sa komparativnom praksom u drugim zakonima o deviznom poslovanju u zemljama u okruženju, u Predlog zakona su unete odredbe koje uređuju materiju kreditnih poslova sa inostranstvom. Ovakvo rešenje istovremeno čini nepotrebnim postojanje zasebnog zakona o kreditnim poslovima sa inostranstvom, koji bi prestao da važi. Time bi se istovremeno, i smanjio broj zakona koji uređuju priliv i odliv kapitala u zemlju i olakšalo upoznavanje zakona koje ima za rezultat jednostavniji i transparentniji pravni ambijent za privlačenje inostranog kapitala. Istovremeno, Zakon o kreditnim poslovima sa inostranstvom, koji se primenjuje od 1992. godine, prestao bi da važi.
Na liniji liberalizacije deviznih transakcija koja je uvedena prilikom donošenja važećeg Zakona o deviznom poslovanju, uvedena je mogućnost korišćenja novih oblika finansiranja spoljnotrgovinskih poslova, naime kupovina potraživanja i dugovanja od strane banaka i drugih pravnih lica. Ova rešenja će, imajući u vidu teškoće sa kojima se privredni subjekti suočavaju pri obezbeđenju potrebnih obrtnih sredstava za povećanje svoje proizvodnje ili otpočinjanje novih proizvodnih programa, omogućiti brži i jeftiniji pristup dodatnom finansiranju, što je u funkciji daljeg dinamiziranja privredne aktivnosti u zemlji.
Kako bi se što više smanjilo i eliminisalo uplitanje i administriranje države u realizaciji spoljnotrgovinskih poslova, izvršeno je produženje krajnjeg roka, sa 90 na 180 dana, do koga su rezidenti u obavezi da unesu devize u zemlju po osnovu izvoza, odnosno da izvrše uvoz koji je unapred plaćen. Ovim produženjem roka, a ceneći pri tome stanje i kretanje u trgovinskom bilansu, izvršen je u ovom trenutku mogući stepen liberalizacije uz zadržavanje instrumenta kontrole naplate izvoza, odnosno uvoza po avansnom plaćanju. Ovakvo rešenje je takođe na liniji približavanja i usklađivanja naše regulative sa praksom zemalja koje žele da pristupe Evropskoj uniji.
Poslovi sa hartijama od vrednosti su detaljnije obrađeni, u
cilju pospešivanja razvoja finansijskog tržišta, kao i
radi privlačenja stranih investitora.
Predlog zakona je koncipiran na pozivitičkom pristupu,
što podrazumeva da je dozvoljeno sve što je propisano, i
obrnuto da nije dozvoljeno sve što nije propisano. Takav
pristup primenjen je i u zakonima koji uređuju devizno
poslovanje Slovenije, Hrvatske i Makedonije. Ovakvim pristupom
se smanjuje potreba za dodatnim tumačenjima. Takođe,
pozitivistički pristup je povoljniji i za strane investitore.
Predlog zakona je urađen po modelu zakona koji uređuju devizno poslovanje u Hrvatskoj i Sloveniji, a prilagođen je ekonomskim uslovima u Republici Srbiji.
Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja
Član 1. Utvrđuje da se Predlogom zakona uređuje plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i nerezidenata u stranim sredstvima plaćanja i u dinarima, između rezidenata u stranim sredstvima plaćanja, kupovina i prodaja sredstava plaćanja između rezidenata i nerezidenata i stranih sredstava plaćanja između rezidenata, jednostrani prenosi sredstava plaćanja iz Republike Srbije i u Republiku Srbiju koji nemaju obeležja izvršenja posla između rezidenata i nerezidenata, kao i depozitni računi rezidenata u inostranstvu i nerezidenata u Republici Srbiji.
Član 2. Određuje pojmove rezidenata i nerezidenata, pri čemu je primeljen kriterijum ekonomskog interesa.
Član 3. Pojmovi ovlašćene banke i banke odeđeni su u skladu sa odredbama zakona koji uređuje poslovanje banaka.
Član 4. Određuje da su strana sredstva plaćanja: devize, efektivni strani novac, čekovi, menice i drugi instrumenti plaćanja – potraživanja od izdavaoca-nerezidenta, koja glase na stranu valutu i mogu se unovčiti u stranu valutu.
Član 5. Određuje da se hartijama od vrednosti, u smislu Predloga zakona, smatraju hartije koje su predmet uređivanja zakona koji uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
U određivanju domaćih i stranih hartija od vrednosti, primenjen je kriterijum rezidentnosti izdavaoca, te su domaće hartije od vrednosti određene kao hartije koje emituje rezident, a mogu glasiti i na stranu valutu ako je to propisano posebnim zakonima.
Strane hartije od vrednosti određene su kao hartije koje emituje nerezident i koje glase na stranu valutu.
Po prvi put uređeni su i finansijski derivati kao finansijski instrumenti čija vrednost zavisi od cene predmeta ugovora i čija su vrsta, količina i kvalitet standardizovani u skladu sa zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
Član 6. Devizno tržište određeno je kao tržište na kome se kupuju i prodaju devize i efektivni strani novac.
Član 7. Menjački poslovi određeni su kao poslovi kupovine od fizičkih lica i prodaje tim licima efektivnog stranog novca i čekova koji glase na stranu valutu.
Član 8. Tekući poslovi određeni su kao poslovi zaključeni između rezidenta i nerezidenta, čija namena nije prenos kapitala. U tekuće poslove su, pored poslova koji su navedeni u važećem zakonu, uključeni i prenosi po osnovu doznaka iz inostranstva u korist fizičkih lica:penzije, invalidnine, porezi, takse, prenosi po osnovu pravnosnažnih i izvršnih odluka i sl., a precizirano je da tekući poslovi obuhvataju i spoljnotrgovinske poslove, osim poslova sa ugovorenim rokom dužim od 180 dana.
Član 9. Kapitalni poslovi određeni su kao poslovi zaključeni između rezidenta i nerezidenta, čija je namena prenos kapitala. Uređivanjem ovih poslova, koji su u važećem zakonu bili samo pobrojani, omogućava se jasnija primena odredaba ovog zakona u praksi.
U kapitalne poslove su, pored poslova koji su navedeni u važećem zakonu, uključeni i depozitni poslovi, svi poslovi po osnovu osiguranja koji se obavljaju u skladu sa zakonom koji uređuje osiguranje, kao i poslovi kojima se otuđuju prava stečena ulaganjem, odnosno prava iz hartija od vrednosti, kao i repatrijacija sredstava i prenos ostatka likvidacione ili stečajne mase.
Član 10. Direktne investicije određene su kao sva ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenta u Republici Srbiji koja ulagač obavlja s namerom uspostavljanja trajnih ekonomskih odnosa i ostvarivanja znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem.
Član 11. Poslovi sa hartijama od vrednosti određeni su kao poslovi sa dugoročnim i kratkoročnim hartijama od vrednosti, kao i poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima koji nisu poslovi direktnih ulaganja.
Član 12. Određeni su kreditni poslovi, koji obuhvataju kreditiranje u devizama između rezidenata u Republici Srbiji i kreditne poslove sa inostranstvom.
Članom 13. uređeno je kreditiranje u devizama između rezidenata u Republici Srbiji, pri čemu je precizirano da ovlašćena banka može rezidentu – pravnom licu i preduzetniku odobriti kredit u devizama za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva, a da rezidenti ne mogu međusobno zaključivati kredite, odnosno odobravati zajmove u devizama.
Član 14. Određeno je da kreditni posao sa inostranstvom, pored kredita, obuhvata i zajmove, kao i bankarske garancije i jemstva rezidenata – pravnih lica u korist nerezidenata-kreditora, kao i jemstva i garancije koje rezidenti primaju od nerezidenata po kreditnim poslovima sa inostranstvom, čime je izvršeno terminološko usklađivanje sa Zakonom o obligacionim odnosima.
Ovim članom su bliže određene (po ugledu na rešenja susednih država) dve osnovne vrste kredita, i to: komercijalni krediti (krediti, odnosno zajmovi povezani sa međunarodnim prometom robe i usluga) i finansijski krediti (krediti, odnosno zajmovi kod kojih se strana sredstva plaćanja stavljaju na raspolaganje uplatom na račun dužnika), s tim što će se veća diversifikacija vrsta kredita predvideti u podzakonskom aktu o registraciji i izveštavanju. Svi spoljnotrgovinski poslovi sa ugovorenim rokom preko 180 dana dobili su tretman komercijalnih kredita, o kojima rezident izveštava Narodnu banku Srbije (do godinu dana), odnosno koje registruje kod Narodne banke Srbije (preko godinu dana).
Odredbom stava 5. određuje se pojam kratkoročnog zaduživanja ovlašćenih banaka kod stranih banaka, kao specifičan oblik kreditnog posla, koji se ugovara isključivo između banaka. Ovaj oblik zaduživanja može biti predmet posebnog uređivanja od strane Narodne banke Srbije.
Odredbom stava 6. propisano je da garancije i jemstva po kreditnim poslovima sa inostranstvom imaju tretman kreditnih poslova. To znači da garancije i jemstva po tekućim poslovima (za dobro izvršenje posla i sl.) ne spadaju u kreditne poslove sa inostranstvom.
Članom 15. propisana je zabrana kreditiranja u dinarima između rezidenta i nerezidenta.
Članom 16. određeni su depozitni poslovi kao poslovi zasnovani na ugovoru o depozitu između nerezidenta i domaće banke, kao i između rezidenta i strane banke.
Članom 17. određeni su poslovi osiguranja kao poslovi koji se obavljaju na osnovu ugovora o osiguranju između osiguravajućeg društva – nerezidenta i rezidenta kao korisnika, kao i osiguravajućeg društva – rezidenta i nerezidenta kao korisnika, u skladu sa zakonom koji reguliše poslove osiguranja.
Članom 18. određeni su jednostrani prenosi sredstava plaćanja kao prenosi iz Republike Srbije u inostranstvo ili iz inostranstva u Republiku Srbiju koji se ne zasnivaju na izvršenju posla, a vrše se između rezidenta – fizičkog lica i nerezidenta – fizičkog lica i mogu biti lični i fizički.
Predviđeno je da Narodna banka Srbije može propisati uslove za lične prenose sredstava rezidenata – fizičkih lica u inostranstvo.
Član 19. Uređuje da Narodna banka Srbije obavlja platni promet sa inostranstvom za državne organe i organizacije iz člana 23. ovog zakona.
Propisano je da ovlašćena banka ne može da vrši platni promet po kreditnim poslovima sa inostranstvom bez potvrde Narodne banke Srbije, kojom se dokazuje da je rezident, u zavisnosti od ugovorenog roka otplate, odnosno naplate kredita, o tom poslu izvestio Narodnu banku Srbije, odnosno posao registrovao kod Narodne banke Srbije. Na ovaj način će se obezbediti da Narodna banka Srbije dobije sveobuhvatnije podatke o kreditnim poslovima sa inostranstvom.
Članom 20. određeno je da se plaćanja, naplaćivanja i prenosi u Republici Srbiji vrše u dinarima, a da se, izuzetno, mogu vršiti i u devizama, po osnovu: deviznog kreditiranja u zemlji za namene iz člana 13. stav 2. Predloga zakona uključujući i garantni depozit po tom osnovu, kupovine potraživanja i dugovanja iz čl 27. i 41. stav 2. Predloga zakona, po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti, kao i po poslovima koji su uređeni posebnim zakonima koji uređuju osiguranje, osiguranje depozita, tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, kao i u drugim slučajevima propisanim posebnim zakonima.
Predviđeno je da Narodna banka Srbije može propisati uslove i način plaćanja, naplaćivanja i prenosa po ovim poslovima.
Članom 21. propisana je obaveza izveštavanja o plaćanju, naplaćivanju i prenosu po poslovima platnog prometa sa inostranstvom kao i platnog prometa u devizama, u Republici Srbiji. Na osnovu tih izveštaja Narodna banka Srbije izrađuje projekciju platnog bilansa Republike Srbije.
Član 22. Uređuje devizne račune i devizne štedne uloge rezidenata u Republici Srbiji.
Rezidenti – pravna lica i preduzetnici drže devize kod ovlašćene banke, odnosno banke, a ovlašćena banka, odnosno banka drži devize kod druge ovlašćene banke i kod Narodne banke Srbije.
Članovi institucije koja obavlja poslove centralnog registra, kliringa i saldiranja hartija od vrednosti – ovlašćena banka, odnosno banka i brokersko dilersko društvo drže devize na podračunu te institucije – u garantnom fondu za trgovanje hartijama od vrednosti, u skladu sa zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
Član 23. Uređuje da državni organi i organizacije korisnici budžetskih sredstava drže devize kod Narodne banke Srbije i mogu ih prodati Narodnoj banci Srbije, osim ako posebnim zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drukčije propisano.
Navedeno se predlaže jer postoje slučajevi u kojima je opravdano da državni organi i organizacije ne prodaju devize Narodnoj banci Srbije, već da ih koriste za plaćanja prema inostranstvu za sopstvene potrebe.
Članom 24. određeno je da su slobodna plaćanja, naplaćivanja i prenosi po tekućim poslovima između rezidenata i nerezidenata, slobodna.
Članom 25. data je mogućnost rezidentu da izvrši naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne samo onom nerezidentu sa kojim ima zaključen spoljnotrgovinski posao pod uslovom da je potraživanje i dugovanje nastalo po spoljnotrgovinskom poslu tog rezidenta i da se ti poslovi vrše na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi, između svih učesnika u poslu.
Predloženim rešenjem daje se pravni okvir za realizaciju naplata i plaćanja na osnovu ugovora o cesiji i asignaciji, sa kojima se spoljnotrgovinske firme često susreću u praksi.
Članom 26. propisano je da rezident ne sme zaključiti ugovor sa nerezidentom u kome nije navedena stvarna cena, odnosno ne sme platiti ili izdati nalog za plaćanje, odnosno prenos nerezidentu na osnovu fiktivnog ugovora ili neistinitog dokumenta. Propisivanjem ove odredbe prvi put se uvodi inkriminacija za ovakve ugovore.
Ova odredba predložena je sa ciljem smanjenja odliva deviza po osnovu plaćanja prema inostranstvu, koja se vrše na osnovu fiktivnih ugovora i nerealnih cena po spoljnotrgovinskim poslovima.
Članom 27. propisano je da ovlašćene banke i banke, kao i rezidenti – pravna lica mogu kupovati od rezidenata potraživanja po osnovu izvoza robe i usluga, kao i dugovanja po osnovu uvoza robe i usluga, na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu, pri čemu obaveza rezidenta – prodavca potraživanja iz člana 29. Predloga zakona, postaje obaveza kupca potraživanja.
Propisana je i obaveza banke, odnosno razidenta – pravnog lica da o ovim poslovima izveštavaju Narodnu banku Srbije, odnosno ministarstvo nadležno za poslove finansija, na način i u rokovima koje Narodna banka Srbije, odnosno to ministarstvo propišu.
Predloženo rešenje daje mogućnost spoljnotrgovinskim preduzećima da do deviza dolaze u kraćim rokovima, mada uz diskont, od roka u kome je sa stranim partnerom ugovorena naplata izvoza. Spoljnotrgovinska preduzeća tako ostvarene devize mogu koristiti ili za plaćanje prema inostranstvu ili ih mogu prodati banci i dinarima finansirati proizvodnju robe za izvoz. S druge strane, predloženo rešenje omogućava bankama da angažuju slobodna sredstva kroz druge oblike finansiranja, a ne samo putem kredita. Na taj način bankama se omogućava da, sledeći svoj poslovni interes, mogu da, na najadekvatniji način angažuju slobodna sredstva i ostvare pozitivan rezultat.
Članom 28. produžen je sa 8 na 180 dana rok u kome je rezident-pravno lice i preduzetnik dužan da dobit, ostvarenu obavljanjem privredne delatnosti u inostranstvu koju ne iskoristi za obavljanje te delatnosti, odnosno za dalje ulaganje u inostranstvo, unese u Republiku Srbiju.
Navedeno je predloženo, s obzirom da je za realizaciju reinvestiranja dobiti za obavljanje privredne delatnosti u inostranstvu neophodan duži rok.
Čl.29. i 30. određeno je da se spoljnotrgovinski poslovi sa ugovorenim rokom do 180 dana ne smatraju kreditnim poslovima, a sa ugovorenim rokom preko 180 dana su komercijalni krediti. O poslovima sa ugovorenim rokom od 180 do godinu dana, rezident samo izveštava Narodnu banku Srbije, dok poslove sa ugovorenim rokom dužim od godinu dana registruje kod Narodne banke Srbije.
Izmene koje se tiču poslovanja izvoznika predložene su pre svega, u cilju smanjenja administriranja i nepotrebnog uplitanja države u poslovanje privrednih subjekata, a imajući u vidu da je dosadašnja praksa pokazala da najveći izvoznici, po pravilu, izvezenu robu i usluge naplaćuju u roku od 180 dana.
Članom 31. propisano je da su rezidenti – pravna lica i preduzetnici dužni da unapred plaćenu robu koja se nalazi van Republike i koja je isporučena van Republike (poslovi reeksporta), naplate i unesu devize u Republiku u roku od 180 dana od dana izvršenog plaćanja unapred.
Članom 32. određeno je da se plaćanja, naplaćivanja i prenosi po kapitalnim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrše slobodno, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Članom 33. određeno je da su direktne investicije rezidenata u inostranstvu slobodne i obavljaju se na način propisan zakonom koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje.
Direktne investicije nerezidenata u Republici Srbiji su slobodne i obavljaju se na način propisan zakonom koji uređuje strana ulaganja.
Članom 34. predviđa se zaštita direktnih investicija -propisano je da su prenosi u inostranstvo dobiti i imovine koju nerezident ostvari direktnim investicijama, kao i repatrijacija sredstava i prenos ostatka likvidacione ili stečajne mase, slobodni, pod uslovom da su u Republici Srbiji podmirene sve poreske i druge zakonom propisane obaveze iz tog posla.
Članom 35. uređeno je da je rezidentima i nerezidentima dozvoljeno da vrše plaćanja radi sticanja vlasništva nad nekretninama u inostranstvu, odnosno Republici Srbiji, samo ako je to u skladu sa zakonom kojim se uređuju svojinskopravni odnosi. Uslov je postojanje reciprociteta.
Odredba ovog člana ne odnosi se na rezidente – državne organe i organizacije i diplomatsko–konzularna predstavništva u inostranstvu.
Član 36. Uređuje ulaganja rezidenata u dugoročne hartije od vrednosti u inostranstvu. Rezidenti mogu, u inostranstvu, kupovati strane hartije od vrednosti, u skladu sa zakonom koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje, kao i domaće hartije od vrednosti koje glase na stranu valutu, a izdaju se u inostranstvu u skladu sa posebnim zakonom koji uređuje njihovo izdavanje u inostranstvu.
Predviđeno je da ovlašćene banke, odnosno banke, investicioni fondovi, društvo za osiguranje, dobrovoljni penzioni fondovi i ostale finansijske institucije čije je poslovanje uređeno posebnim zakonima mogu u inostranstvu kupovati dugoročne hartije od vrednosti u skladu sa tim zakonima.
Propisana je obaveza da se Narodna banka Srbije izveštava po ovim poslovima.
Član 37. Uređuje ulaganja nerezidenata u dugoročne hartije od vrednosti u Republici Srbiji. Nerezidenti mogu u Republici Srbiji kupovati dugoročne hartije od vrednosti, u skladu sa zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i zakonom koji uređuje ulaganje nerezidenata u Republici Srbiji.
Takođe, nerezidenti mogu u Republici Srbiji kupovati i domaće hartije od vrednosti koje glase na stranu valutu – čije je izdavanje uređeno posebnim zakonom, kao i hartije od vrednosti čije je izdavanje u skladu sa zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, a koji propisuje da Narodna banka Srbije daje saglasnost za njihovo izdavanje (radi se o dužničkim hartijama od vrednosti koje izdaje domaće pravno lice, odnosno o depozitnim potvrdama koje izdaje domaća banka).
Propisana je obaveza da se Narodna banka Srbije izveštava po ovim poslovima.
Član 38. Uređuje da je plaćanje po osnovu kupovine stranih kratkoročnih hartija od vrednosti na domaćem i stranom tržištu dozvoljeno samo ovlašćenim bankama, pod uslovima koje propisuje Narodna banka Srbije. Ulaganje ostalih rezidenata u strane kratkoročne hartije od vrednosti na domaćem i stranom tržištu novca nije dozvoljeno, jer ovakve vrste poslova mogu dovesti do brzog i obimnog kratkoročnog odliva kapitala, naročito nakon perioda smanjenja kamatnih stopa na domaćem tržištu.
Ulaganje nerezidenata u domaće kratkoročne hartije od vrednosti nije dozvoljeno. Ovakvo ograničenje je neophodno zadržati zbog opasnosti od prevelikog ulaganja u blagajničke zapise Narodne banke Srbije i budžeta, što može izazvati destabilizaciju kursa dinara.
Članom 39. uređeni su poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima – ulaganje rezidenata u strane investicione i dobrovoljne penzijske fondove nije dozvoljeno, osim ako to nije drukčije određeno zakonima koji uređuju poslovanje tih fondova, dok je ulaganje nerezidenata u investicione i dobrovoljne penzijske fondove u Republici Srbiji dozvoljeno, i vrši se u skladu sa odredbama Predloga zakona koje se odnose na poslove sa dugoročnim hartijama od vrednosti, ako zakonima koji uređuju poslovanje tih fondova nije drukčije određeno.
Predviđeno je da Narodna banka Srbije može propisati način i rokove izveštavanja po ovim poslovima.
Navedeno je predloženo radi usklađivanja odredaba ovog zakona sa zakonima koji će urediti poslovanje investicionih i dobrovoljnih penzijskih fondova.
Član 40. Zadržana su rešenja propisana važećim Zakonom o kreditnim poslovima sa inostranstvom o mogućnosti zaključivanja kreditnog posla sa inostranstvom u svoje ime i za tuđ račun za pravno lice, odnosno i u tuđe ime i za tuđ račun za ovlašćenu banku.
U stavu 4. izričito je propisano da rezident – fizičko lice koje nije preduzetnik ne može zaključivati kreditne poslove sa inostranstvom.
Određena je odgovornost za izvršavanje obaveza po kreditnim poslovima sa inostranstvom potpisnika ugovora o kreditnom poslu, kao i odgovornost rezidenta po čijem ovlašćenju i za čiji račun je ugovor zaključen.
U stavu 6. navedeno je da Republika Srbija i Narodna banka Srbije ne garantuju za izvršavanje obaveza, izuzev u slučajevima predviđenim zakonom, a u stavu 7. člana 40. propisano je da je ugovor ništav, ako predviđa garanciju Republike Srbije i Narodne banke Srbije.
Član 41. S obzirom da član 25. Predloga zakona predviđa mogućnost plaćanja i naplate drugom nerezidentu po spoljnotrgovinskim poslovima (cesija i asignacija), a član 27. mogućnost kupoprodaje potraživanja po spoljnotrgovinskim poslovima između nerezidenata, iste takve mogućnosti su predviđene i kod kreditnih poslova sa inostanstvom, a na osnovu ugovora koji se zaključuje u pismenoj formi između svih učesnika u poslu.
Član 42. Propisano je da se finansijski krediti za plaćanje uvoza robe i usluga i finansiranje izvođenja investicionih radova u inostranstvu, koje rezidenti zaključuju u okviru obavljanja svoje delatnosti, kao i krediti za otplatu ranije korišćenih kredita iz inostranstva (refinansiranje) mogu slobodno koristiti (stav 2).
Ostali finansijski krediti (za konverziju u dinare i drugu upotrebu unutar zemlje) mogu se koristiti samo ukoliko Narodna banka Srbije podzakonskim aktom utvrdi obim, način i namene korišćenja tih kredita (stav 1).
Članom 43. propisano je da Narodna banka Srbije utvrđuje obim i uslove kratkoročnog zaduživanja ovlašćenih banaka u inostranstvu, u cilju regulisanja kratkoročnih tokova kapitala.
Član 44. Predviđena je obaveza rezidenta da pri odobravanju kredita nerezidentu, kao i pri davanju bankarske garancije ili jemstva za račun nerezidenta, ugovori i pribavi od nerezidenta instrumente obezbeđenja naplate kojima se postiže sigurnost kreditnog posla, odnosno bankarske garancije ili jemstva.
Pravna lica mogu nerezidentu odobravati finansijske kredite po osnovu dobiti ostvarene poslovanjem u inostranstvu, kao i pod uslovom da je nerezident – dužnik po kreditnom poslu u većinskom vlasništvu rezidenta. Iste uslove treba da ispuni i rezident koji daje jemstvo za račun nerezidenta-dužnika, a u korist nerezidenta – kreditora.
Odobravanje nerezidentima kratkoročnih finansijskih kredita sa rokom naplate do godinu dana moguće je ako Narodna banka Srbije utvrdi obim, namenu i način odobravanja takvih kredita.
Član 45. Predviđeno je da rezidenti kod Narodne banke Srbije registruju samo kreditne poslove sa ugovorenim rokom dužim od godinu dana (dugoročni kreditni poslovi), dok o kreditnim poslovima sa ugovorenim rokom kraćim od godine dana (kratkočni kreditni poslovi) samo izveštavaju Narodnu banku Srbije. Ovim se oslobađaju obaveze registrovanja kratkoročnih kredita, izuzev finansijskih kredita.
Predviđa se mogućnost da Narodna banka Srbije uvede obavezu izveštavanja i za druge poslove između rezidenata i nerezidenata, koji po ekonomskoj nameni imaju karakter kreditnog posla.
Član 46. Uređuje depozitne poslove rezidenata u inostranstvu. Propisano je da devize na računima kod inostranih banaka, pored rezidenata – fizičkih lica koja su već navedena u važećem zakonu (lica zaposlena u diplomatskim predstavništvima u inostranstvu i članovi njihovih porodica, kao i strani državljani koji borave u zemlji duže od jedne godine), mogu držati i lica koja kao predstavnici državnog organa borave u inostranstvu na osnovu odluke Vlade, kao i lica sa prebivalištem u zemlji, ako se iseljavaju iz zemlje.
Navedeno se predlaže jer, prema iskustvima iz prakse, postoje slučajevi kada predstavnici Vlade, na osnovu odluke Vlade borave u inostranstvu na duži rok, kao i u cilju premošćavanja problema koje imaju naši iseljenici koji su, prema važećem zakonu, mogli da otvore devizni račun u inostranstvu tek posle godinu dana boravka u inostranstvu.
Prema članu 47. nerezidenti mogu otvoriti devizne i dinarske račune kod ovlašćene banke, odnosno banke, pod uslovima koje propisuje Narodna banka Srbije, pri čemu na tim računima mogu držati samo sredstva ostvarena u skladu sa odredbama ovog zakona.
Prema članu 48. nerezident može slobodno da transferiše sredstva u inostranstvo sa deviznog i dinarskog računa kod ovlašćene banke, odnosno banke, kao i hartije od vrednosti iz člana 5. stav 3. Predloga zakona, ako je izmirio sve poreske, carinske i druge obaveze iz tog posla prema Republici.
Prema članu 49. odliv deviza po osnovu osiguranja rezidenta kod stranog osiguravajućeg društva je dozvoljen samo ako je takva mogućnost propisana zakonom koji uređuje osiguranje.
Članom 50. predviđeno je slobodno unošenje u Republiku efektivnog stranog novca, platnih kartica i čekova koji glase na stranu valutu, kao i iznošenje platnih kartica u inostranstvo.
Čl. 51,52.i 53. uređeni su fizički prenosi sredstava plaćanja, koji obuhvataju unošenje u Republiku Srbiju i iznošenje iz Republike Srbije dinara, efektivnog stranog novca, platnih kartica, čekova koji glase na stranu valutu i hartija od vrednosti.
Narodna banka Srbije propisuje iznos dinara koje fizička lica mogu iznositi iz Republike Srbije i unositi u Republiku Srbiju, iznos efektivnog stranog novca koji fizička lica mogu iznositi iz Republike Srbije, uslove i način pod kojima ovlašćene banke mogu iznositi iz Republike Srbije dinare, efektivni strani novac i hartije od vrednosti, kao i uslove pod kojima nerezident- fizičko lice može iznositi iz Republike Srbije dinare, efektivni strani novac i hartije od vrednosti, koje je steklo u skladu sa ovim zakonom.
Predviđena je obaveza prijavljivanja carinskom organu svakog unošenja, odnosno iznošenja efektivnog stranog novca i hartija od vrednosti u skladu sa zakonom koji uređuje sprečavanje pranja novca.
Prema članu 54. devize i efektivni strani novac kupuju se i prodaju na deviznom tržištu za namene koje su dozvoljene ovim zakonom, a izuzetno, ovlašćenim bankama, odnosno bankama daje se mogućnost da kupuju i prodaju devize i efektivni strani novac i za potrebe sopstvenog poslovanja, u skladu sa pokazateljem deviznog rizika.
Član 55. utvrđuje da se devize i efektivni strani novac mogu kupovati i prodavati samo na deviznom tržištu.
Član 56. Ovim članom određuju se učesnici na deviznom tržištu (Narodna banka Srbije, ovlašćena banka, odnosno banka, rezident-pravno lice i preduzetnici koji imaju ovlašćenje Narodne banke Srbije za obavljanje menjačkih poslova i ostali rezidenti i nerezidenti). Takođe, ovim članom je utvrđeno između kojih učesnika deviznog tržišta se obavlja neposredna trgovina, odnosno između kojih učesnika deviznog tržišta se može obavljati trgovinom na Sastanku međubankarskog deviznog tržišta.
Utvrđuje se ovlašćenje Narodne banke Srbije da propiše uslove za rad deviznog tržišta.
Članom 57. određeno je da se kupovina i prodaja deviza može vršiti promptno-kada je rok izvršenja obaveze kraći od dva radna dana od dana zaključenja ugovora i na termin-kada je rok izvršenja obaveze duži od dva radna dana od dana zaključenja ugovora u pismenoj formi.
Prema članu 58. menjačke poslove mogu obavljati: ovlašćene banke, odnosno banke, Narodna banka Srbije i rezidenti – pravna lica i preduzetnici koji imaju ovlašćenje Narodne banke Srbije za obavljanje menjačkih poslova, a uslove i način obavljanja ovih poslova kao i postupak kontrole propisuje Narodna banka Srbije.
Članom 59. propisano je da se kurs dinara prema stranim valutama na deviznom tržištu formira slobodno, u skladu s ponudom i tražnjom deviza.
Članom 60. propisano je da se zvanični srednji kurs dinara formira na način utvrđen propisom koji donosi Narodna banka Srbije. Zvanični srednji kurs dinara primenjuje se za potrebe knjigovodstva i statistike, dok se za obračun carine i drugih uvoznih dažbina primenjuje zvanični srednji kurs dinara utvrđen poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje iznos carine i drugih uvoznih dažbina.
U članu 61. taksativno su pobrojane mere koje bi Narodna banka Srbije preduzela u slučaju da se ciljevi ekonomske i monetarne politike ne ostvaruju, odnosno da se ne mogu ostvariti.
Mere koje bi Narodna banka Srbije preduzela mogle bi se primenjivati samo dok traju poremećaji zbog kojih su donete, a najduže šest meseci.
Čl. 62. do 70. utvrđeno je da kontrolu deviznog poslovanja vrše Narodna banka Srbije (ovlašćenih banaka, banaka i drugih finansijskih organizacija, menjača, kao i rezidenata i nerezidenata koji su sa ovlašćenom bankom, bankom i drugom finansijskom organizacijom, odnosno menjačem povezani imovinskim, upravljačkim i poslovnim odnosima), Devizni inspektorat, odnosno nadležni organi u republici (rezidenata i nerezidenata) i carinski organi (iznošenja iz Republike Srbije i unošenja u Republiku Srbiju efektivnog stranog novca, dinara, čekova i hartija od vrednosti u putničkom, robnom i poštanskom saobraćaju).
Carinskim organima dato je ovlašćenje za privremeno oduzimanje, uz izdavanje potvrde, dinara i efektivnog stranog novca, čekova i hartija od vrednosti koje glase na stranu valutu, iznad iznosa koji propiše Narodna banka Srbije, pri čemu su u obavezi da tako oduzeta sredstva deponuju na namenski račun Deviznog inspektorata kod Narodne banke Srbije ili da ih stave u depo kod Narodne banke Srbije u roku od dva radna dana od dana njihovog oduzimanja.
Čl. 70. do 75. predviđene su kazne za krivično delo i prekršaje utvrđene ovim zakonom, pri čemu su minimum i maksimum novčanih kazni usklađeni sa iznosima utvrđenim Zakonom o prekršajima.
Članom 76. predviđeno je da se pored novčane kazne za prekršaje može izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta.
Članom 77. utvrđen je rok zastarelosti, odnosno predviđeno je se postupak po prekršajima iz ovog zakona ne može pokrenuti kad protekne 3 godine od dana kada je prekršaj učinjen.
Članom 78. predviđeno je da se privremeno oduzeti predmeti izvršenja krivičnog dela i prekršaja iz ovog zakona mogu deponovati na namenski račun Ministarstva finansija – Devizni inspektorat, odnosno staviti u depo koji se vodi kod Narodne banke Srbije.
Članom 79. predviđeno je da se novčane kazne, imovinska korist i sredstva plaćanja, kao i dinarska protivvrednost dobijena prodajom predmeta koji su bili upotrebljeni ili bili namenjeni za izvršenje krivičnog dela ili prekršaja ili su nastali izvršenjem krivičnog dela i prekršaja, uplaćuju u budžet Republike, a efektivni strani novac koji je oduzet kao predmet izvršenja krivičnog dela ili prekršaja, prodaje Narodnoj banci Srbije koja dinarsku protivvrednost tog novca takođe uplaćuje u budžet Republike.
Čl. 80. do 84. uređene su prelazne i završne odredbe (vođenje započetog prekršajnog postupka, donošenje propisa za izvršenje Zakona, primene podzakonskih akata donetih na osnovu važećeg Zakona o deviznom poslovanju, prestanak važenja važećeg Zakona o deviznom poslovanju stupanjem na snagu ovog zakona, kao i stupanje na snagu ovog zakona).
Procena iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje Zakona
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva.
Predlog zakona ne sadrži odredbe kojima se predlaže povratno dejstvo.
Predlog zakona o deviznom poslovanju u skladu je sa osnivačkim aktima Evropske unije, sa opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i sa Statutom Međunarodnog monetarnog fonda.