Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske zajednice za izmirenje dospelih a neplaćenih ugovornih obaveza prema Evropskoj investicionoj banci

P R E D L O G Z A K O N A

O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO ZAJMU EVROPSKE ZAJEDNICE ZA IZMIRENjE DOSPELIH A NEPLAĆENIH UGOVORNIH OBAVEZA PREMA EVROPSKOJ INVESTICIONOJ BANCI

Kontragarancija Republike Srbije

Član 1.

Republika Srbija preuzima obavezu da kao kontragarant izmiri obaveze Srbije i Crne Gore po zajmu Evropske zajednice, u delu koji se odnosi na Republiku Srbiju, u iznosu od 223.796.611,37 evra, po osnovu Sporazuma o zajmu između Evropske zajednice, kao zajmodavca, Savezne Republike Jugoslavije, kao zajmoprimca, i Narodne banke Jugoslavije, kao zastupnika zajmoprimca, koji je potpisan 14. septembra 2001. godine u Beogradu.

Obaveza Republike Srbije

Član 2.

Kontragarancija iz člana 1. ovog zakona daje se Srbiji i Crnoj Gori na ime obaveze iz Zakona o zaduženju Savezne Republike Jugoslavije kod Evropske zajednice („Službeni list SRJ“, broj 53/01 – u daljem tekstu: Zakon o zaduženju), radi izmirivanja dospelih a neplaćenih ugovornih obaveza za finansijske ugovore sklopljene između Evropske investicione banke i jugoslovenskih preduzeća – zajmoprimaca za finansiranje projekata iz člana 4. stav 1. Zakona o zaduženju i Zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Evropske zajednice, kao zajmodavca, Savezne Republike Jugoslavije, kao zajmoprimca, i Narodne banke Jugoslavije, kao zastupnika zajmoprimca sa aneksima („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, broj 7/01).

Korisnici zajma

Član 3.

Korisnici zajma iz člana 1. ovog zakona u Republici Srbiji su JP «Elektroprivreda Srbije», u iznosu od 2.483.107,32 evra, JŽTP «Beograd», u iznosu od 35.768.623,03 evra i Republička direkcija za puteve, u iznosu od 185.544.881,02 evra (u daljem tekstu: korisnici zajma).

Otplata zajma

Član 4.

Otplata zajma vrši se po nalogu zajmoprimca, preko evro računa zajmodavca kod Kredietbank S.A. Luxemburg, br. računa 52.319440.65 ili preko drugog računa koji zajmodavac bude dao zajmoprimcu i zastupniku putem pismenog obaveštenja najmanje šest radnih dana pre relevantnog datuma dospeća.

Obaveze korisnika zajma

Član 5.

Sredstva za otplatu zajma obezbediće korisnici zajma.

Korisnici zajma dužni su da sredstva za otplatu zajma obezbeđuju prema planu otplate, u iznosu koji uključuje glavnicu, obračunatu kamatu i prateće troškove.

Korisnici zajma će obezbeđivati sredstva za otplatu zajma iz sopstvenih prihoda, uplatom dinarske protivvrednosti dospelih deviznih obaveza po obračunu Narodne banke Srbije i obaveštenju Ministarstva finansija.

Ako po osnovu izdate kontragarancije Republika Srbija izvrši obavezu umesto korisnika zajma, ima pravo na povraćaj glavnice, kamate i pratećih troškova koji nastanu zbog neizvršenja, odnosno neblagovremenog izvršenja obaveze, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od korisnika zajma naplati obračunatu zakonsku kamatu.

Pravo na povraćaj sredstava iz stava 4. ovog člana Republika Srbija ostvariće tako što će korisniku zajma umanjiti sredstva od utvrđenih budžetskih aproprijacija i subvencija ili, ako korisnik zajma nije korisnik budžetskih sredstava Republike Srbije, inicirati naplatu sa računa korisnika zajma, na osnovu ovlašćenja dobijenog od korisnika zajma ili drugih instrumenata obezbeđenja, u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet.

Stupanje na snagu

Član 6.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. USTAVNI, ODNOSNO PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 72. stav 1. tač. 1. i 4. Ustava Republike Srbije, kojima je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, odnose sa drugim državama i međunarodnim institucijama, kao i sistem u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom i odredbi člana 3. stav 1. Zakona o zaduženju Savezne Republike Jugoslavije kod Evropske zajednice («Službeni list SRJ», broj 53/01), kojom je propisano da će radi izmirivanja obaveza po osnovu Sporazuma o zajmu između Evropske zajednice, kao zajmodavca, Savezne Republike Jugoslavije, kao zajmoprimca i Narodne banke Jugoslavije, kao zastupnika zajmoprimca, Republika Srbija i Republika Crna Gora, dati Saveznoj Republici Jugoslaviji kontragaranciju za uredno izmirenje obaveza po tom sporazumu za deo dugova preduzeća sa njihovih teritorija.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Razlozi za donošenje Zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske zajednice za izmirenje dospelih a neplaćenih ugovornih obaveza prema Evropskoj investicionoj banci, sadržani su u odredbi člana 3. stav 1. Zakona o zaduženju Savezne Republike Jugoslavije kod Evropske zajednice («Službeni list SRJ», broj 53/01), kojom je propisano da će radi izmirenja obaveza po osnovu Sporazuma o zajmu između Evropske zajednice kao zajmodavca, Savezne Republike Jugoslavije kao zajmoprimca i Narodne banke Jugoslavije kao zastupnika zajmoprimca, Republika Srbija i Republika Crna Gora, dati Saveznoj Republici Jugoslaviji kontragaranciju za uredno izmirenje obaveza po tom sporazumu za deo dugova preduzeća sa njihovih teritorija. Naime, Savezna Republika Jugoslavija zadužuje se u iznosu od 225 miliona evra kod Evropske zajednice u svoje ime, a za račun Republike Srbije i Republike Crne Gore, s tim da će se sredstva ovog zajma koristiti za izmirenje dospelih a neplaćenih ugovornih obaveza za finansijske ugovore sklopljene između Evropske investicione banke i jugoslovenskih preduzeća -zajmoprimaca za finansiranje projekata iz člana 4. stav 1. Zakona o zaduženju Savezne Republike Jugoslavije kod Evropske zajednice. Zajmoprimci po finansijskim ugovorima sklopljenim sa Evropskom investicionom bankom u Republici Srbiji su JP «Elektroprivreda Srbije», JŽTP «Beograd» i Republička direkcija za puteve.

Sporazum o zajmu između Evropske zajednice kao zajmodavca, Savezne Republike Jugoslavije kao zajmoprimca i Narodne banke Jugoslavije kao zastupnika zajmoprimca potvrđen je Zakonom o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Evropske zajednice, kao zajmodavca, Savezne Republike Jugoslavije, kao zajmoprimca, i Narodne banke Jugoslavije, kao zastupnika zajmoprimca sa aneksima («Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori», broj 7/01). Ovaj

2

sporazum zaključen je s obzirom na to da su organi vlasti zajmoprimca zatražili finansijsku pomoć od Evropske zajednice, sa ciljem makroekonomske potpore zajmoprimcu, radi obezbeđivanja održivog platnog bilansa i jačanja državnih rezervi.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I

POJEDINAČNIH REŠENjA

U odredbi člana 1. Predloga zakona predviđa se preuzimanje obaveze Republike Srbije da kao kontragarant izmiri obaveze Srbije i Crne Gore po zajmu Evropske zajednice, u delu koji se odnosi na Republiku Srbiju, u iznosu od 223.796.611,37 evra, po osnovu Sporazuma o zajmu između Evropske zajednice kao zajmodavca, Savezne Republike Jugoslavije kao zajmoprimca i Narodne banke Jugoslavije kao zastupnika zajmoprimca.

U odredbi člana 2. Predloga zakona uređuje se pitanje koje se odnosi na obavezu Republike Srbije, tako što se kontragarancija iz člana 1. ovog predloga zakona daje Srbiji i Crnoj Gori na ime obaveze iz Zakona o zaduženju Savezne Republike Jugoslavije kod Evropske zajednice.

U odredbi člana 3. Predloga zakona uređuje se pitanje korisnika zajma u Republici Srbiji., i to: JP «Elektroprivreda Srbije», JŽTP «Beograd» i Republička direkcija za puteve.

U odredbi člana 4. Predloga zakona predviđa se način na koji se vrši otplata zajma.

U odredbama člana 5. Predloga zakona uređuju se pitanja koja se odnose na obaveze koje korisnici zajma imaju u vezi sa ovim zajmom.

U odredbi člana 6. Predloga zakona predviđa se stupanje na snagu ovog zakona.

IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH

ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona obezbeđivaće se sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Rešenja predviđena u ovom predlogu zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske zajednice za izmirenje dospelih a neplaćenih ugovornih obaveza prema Evropskoj investicionoj banci, a radi izmirenja dospelih a neplaćenih obaveza jugoslovenskih preduzeća po zajmovima Evropske investicione banke, imaju efekat u smislu obezbeđenja Republike Srbije kao kontragaranta, s obzirom na to da se Predlogom zakona, korisnici zajma obavezuju da obezbede sredstva za otplatu zajma, iz sopstvenih prihoda, jer bi u protivnom Republika Srbija imala direktnu obavezu otplate zajma, što bi izazvalo dodatno opterećenje budžeta. Istovremeno, rešenja predviđena u Predlogu zakona imaju efekat i u pogledu zaštite Evropske zajednice, kao zajmodavca, obzirom da Republika Srbija, shodno odredbama Predloga zakona, preuzima obavezu da izmiri obaveze

3

Srbije i Crne Gore, u delu koji se odnosi na Republiku Srbiju, u visini od 223.796.611,37 evra, po osnovu Sporazuma o zajmu između Evropske zajednice kao zajmodavca, Savezne Republike Jugoslavije kao zajmoprimca i Narodne banke Jugoslavije kao zastupnika zajmoprimca.

Dobijanjem zajma Evropske zajednice obezbeđena su sredstva u iznosu od 225 miliona evra, čime je omogućeno izmerenje dospelih a neplaćenih obaveza jugoslovenskih preduzeća po zajmu Evropske investicione banke, što je dovelo do pružanja makroekonomske pomoći zajmoprimcu u cilju obezbeđivanja održivog platnog bilansa i jačanja državnih rezervi. Naime, sredstvima zajma Evropske investicione banke jugoslovenska preduzeća finansirala su Projekat za izgradnju autoputa kroz Jugoslaviju, Projekat za jugoslovensku železnicu kao i Projekte vezane za sistem upravljanja elektro energijom i mreže za prenos električne energije. Obnova navedenih objekata koji su se finansirali iz zajma Evropske investicione banke dovela je do modernizacije drumskog i železničkog saobraćaja u Republici Srbiji, što pozitivno utiče na nesmetan protok roba i ljudi kao i postizanje većeg finansijskog efekta usled obimnijeg korišćenja različitih vidova saobraćaja u Republici Srbiji. Istovremeno, deo sredstava ovog zajma upotrebljen je i za modernizaciju elektroprivrede Republike Srbije, što utiče pozitivno na neprekidnu snabdevenost električnom energijom i otklanjanje mogućnosti za pojavu havarijskih kvarova koji kao rezultat mogu imati i isključenja.

VI. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 157. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, proizlaze iz činjenice da je uslov za povlačenje sredstava po zajmu kod Evropske zajednice, u iznosu od 223.796.611,37 evra, izdavanje kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori, kako bi JP «Elektroprivreda Srbije», JŽTP «Beograd» i Repubička direkcija za puteve, kao korisnici zajma, što pre počeli da koriste sredstva po ovom zajmu.

Ostavite komentar