PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PODSTICAJIMA U POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU
Član 1.
U Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS”, br. 10/13 i 142/14), u članu 3. stav 1. tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.
Posle tačke 3) dodaje se tačka 4), koja glasi:
„4) kreditna podrška.”
Član 2.
U članu 7. stav 2. reči: „na dan 31. marta tekuće godine”, zamenjuju se rečima: „na dan 30. oktobra prethodne godine”.
Član 3.
Član 8. menja se i glasi:
„Član 8.
Podsticaji se isplaćuju na namenski račun korisnika podsticaja otvoren kod poslovne banke i to do iznosa finansijskih sredstava koji je utvrđen posebnim aktom Vlade.
Ako se pravo na podsticaje ostvaruje na osnovu zahteva korisnika podsticaja, isplata se vrši po redosledu podnošenja uredno podnetih zahteva.
Podnosioci nepotpunih zahteva pozvaće se da dopune dokumentaciju i biće isplaćeni po dopuni istih, ako u trenutku dopune zahteva bude raspoloživih sredstava.”
Član 4.
U članu 13. stav 2. menja se i glasi:
„Organi iz stava 1. ovog člana ne mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike koje se odnose na direktna plaćanja, osim za regrese za troškove skladištenja u javnim skladištima i regrese za reproduktivni materijal i to samo za veštačko osemenjavanje.”
Član 5.
U članu 14. stav 1. tačka i zapeta na kraju tačke 3) zamenjuju se tačkom.
Tačka 4) briše se.
U stavu 4. zapeta i reči: „usluge osiguranja” brišu se.
Stav 5. briše se.
Član 6.
U članu 15. stav 4. menja se i glasi:
„Premija za mleko ostvaruje se u iznosu do sedam dinara po litru mleka.”
Član 7.
U članu 18. stav 1. reči: „u minimalnom iznosu od 6.000 dinara po hektaru” zamenjuju se rečima: „u iznosu do 6.000 dinara po hektaru.”
Član 8.
U članu 31. stav 2. reči: „za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje,”, brišu se.
U stavu 3. reči: „u minimalnom ukupnom iznosu od 6.000 dinara po hektaru” zamenjuju se rečima: „u iznosu do 6.000 dinara po hektaru.”
Stav 4. briše se.
Dosadašnji st 5. i 6. postaju st. 4. i 5.
Član 9.
Naziv odeljka 4. iznad člana 32. i član 32. brišu se.
Član 10.
U članu 34. stav 1. tačka na kraju tačke 4) zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje se tačka 5), koja glasi:
„5) podsticaji za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi.”
Posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:
„Podsticaji za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi su podsticaji za podršku sprovođenju programa koje obavljaju pravna lica i preduzetnici koji ispunjavaju uslove propisane zakonom kojim se uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede.”
Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.
Član 11.
U članu 35. stav 1. posle reči: „iz člana 34.” dodaju se reči: „tač. 1) – 4)”.
U stavu 2. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: „osim za podsticaje za investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta koji se odnose na podršku programima za regresiranje premije osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje, koji se isplaćuju u minimalnom ukupnom iznosu od 40% plaćene premije osiguranja za prijavljene površine pod odgovarajućom kulturom do najviše 20 ha.”
Član 12.
U članu 36. stav 1. tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje se tačka 4), koja glasi:
„4) regresi za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje.”
U stavu 2. reči: „tač. 1) i 3)” zamenjuju se rečima: „tač. 1), 3) i 4)”.
Član 13.
Posle člana 40. dodaje se naziv odeljka 5. i član 40a, koji glase:
„5. Podsticaji za podršku savetodavnim i stručnim
poslovima u poljoprivredi
Član 40a
Pravo na korišćenje podsticaja iz člana 34. stav 1. tačka 5) ovog zakona imaju pravno lice i preduzetnik, odnosno organizacija, koji ispunjavaju uslove propisane zakonom kojim se uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi.”
Član 14.
U članu 41. stav 1. tačka 3) briše se.
Stav 4. briše se.
Dosadašnji st. 5 – 7. postaju st. 4- 6.
Član 15.
U članu 42. stav 2. briše se.
Dosadašnji st. 3 – 6. postaju st. 2 – 5.
Član 16.
Posle člana 42. dodaje se nova glava Va i novi član 42a, koji glase:
„Va KREDITNA PODRŠKA
Član 42a
Kreditna podrška je vrsta podsticaja kojom se poljoprivrednim gazdinstvima omogućava olakšani pristup korišćenju kredita.
Pravo na korišćenje kreditne podrške ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje je upisano u Registar.
Ministar bliže propisuje uslove i način ostvarivanja prava na kreditnu podršku.”
Član 17.
Zahtevi, odnosno prijave za utvrđivanje prava na korišćenje podsticaja podneti do dana početka primene ovog zakona rešavaće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog podnošenja.
Član 18.
Izuzetno, u 2016. godini u postupku za ostvarivanje prava na podsticaje koji se odnose na biljnu proizvodnju uzimaju se podaci iz Registra na dan 31. decembra 2015. godine.
Član 19.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2016. godine.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 12. Ustava Republike Srbije kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, uključujući razvoj nedovoljno razvijenih područja.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Donošenje ovog zakona proizilazi iz potrebe za unapređenjem osnovnih elemenata poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, u skladu sa promenama ekonomskog i tržišnog ambijenta, izazvanih posledicama globalne ekonomske krize u proteklih nekoliko godina, a što je rezultiralo smanjenjem investicija u sektoru poljoprivrede, netržišnim prelivanjem dobiti između učesnika u tržišnom lancu, te znatno sporijim rastom primarne poljoprivredne proizvodnje u odnosu na mogućnosti.
Ovaj zakon obezbeđuje ravnomernu i pravednu raspodelu osnovnih podsticaja u biljnoj proizvodnji i regresa za gorivo i/ili đubrivo i/ili seme, imajući u vidu smanjena budžetska izdvajanja za podsticaje u poljoprivredi, a kroz definisanje broja korisnika, prihvatljivih površina i nivoa podsticaja po jedinici površine.
Takođe, ograničavanjem nivoa premije za mleko, stvara se mogućnost da se u narednom periodu, uz poštovanje smanjenja budžetskih izdvajanja za ove potrebe, omogući realizacija premije za mleko prema kategorijama kvaliteta mleka, što predstavlja pravac razvoja ove mere u pravcu evropskih integracija, odnosno dostizanja EU kvaliteta sirovog mleka u Republici Srbiji.
Predlog zakona takođe obezbeđuje profilisanje pojedinih podsticaja kao podsticaja merama ruralnog razvoja, u smislu klasifikovanja regresa za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje i podsticaja za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi kao podsticaja merama ruralnog razvoja. Ova promena klasifikacije mera doprinosi realnijem sagledavanju karaktera i ciljeva navedenih podsticaja i obezbeđuje njihovu usklađenost sa klasifikacijom podsticaja u programskom budžetu. U tom smislu, kreditna podrška je takođe definisana kao posebna vrsta podsticaja.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH
INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. Predloga zakona menja se član 3. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji se odnosi na vrste podsticaja, na način što se, kao posebna vrsta podsticaja navodi kreditna podrška. Kreditna podrška bila je vrsta koja je u Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju bila navedena kao vrsta podsticaja u okviru direktnih plaćanja zapravo se Predlogom zakona predviđa kao posebna vrsta podsticaja, imajući u vidu da po svom karakteru i mehanizmu isplate ne predstavlja meru direktnog plaćanja, već posebnu vrstu podsticaja.
Članom 2. Predloga zakona menja se član 7. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji se odnosi na postupak za ostvarivanje prava na podsticaje na način da se podaci koji se uzimaju iz Registra na dan 31. marta tekuće godine, u skladu sa predloženom izmenom, uzimaju na dan 30. oktobra prethodne godine.
Članom 3. Predloga zakona menja se član 8. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji se odnosi na isplatu podsticaja, tako što se propisuje da se podsticaji isplaćuju na namenski račun korisnika podsticaja otvoren kod poslovne banke i to do iznosa finansijskih sredstava koji je utvrđen posebnim aktom Vlade, a ako se pravo na podsticaje ostvaruje na osnovu zahteva korisnika podsticaja, isplata se vrši po redosledu podnošenja zahteva.
Članom 4. Predloga zakona menja se član 13. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji se odnosi na podršku za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, tako što se u stavu 2. precizira, odnosno na jasniji način propisuje koje vrste mera podrške mogu, odnosno ne mogu da utvrđuju organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Članom 5. Predloga zakona menja se član 14. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim su propisane vrste direktnih plaćanja, tako što se iz direktnih plaćanja briše kreditna podrška, koja ne predstavlja direktno plaćanje, već posebnu vrstu podsticaja, koja je u Predlogu zakona propisana izmenom člana 3.
Članom 6. Predloga zakona menja se član 15. stav 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim je uređena premija za mleko, na način da se prema predloženoj izmeni premija za mleko isplaćuje u iznosu do sedam dinara po litru mleka.
Članom 7. Predloga zakona menja se član 18. stav 1. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji se odnosi na isplatu osnovnih podsticaja u biljnoj proizvodnji koji se, u skladu sa predloženom izmenom, utvrđuje u iznosu do 6.000 dinara po hektaru.
Članom 8. Predloga zakona menja se član 31. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji se odnosi na ostvarivanje prava na regres za gorivo i/ili đubrivo i/ili seme, na način da se propisuje da se ti regresi isplaćuju u iznosu koji se, u skladu sa predloženom izmenom, utvrđuje u iznosu do 6.000 dinara po hektaru. Pored navedenog, briše se regres za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje rasadnike i životinje, obzirom da se ta vrsta regresa u skladu sa Predlogom zakona prebacuje u podsticaje za mere ruralnog razvoja.
Članom 9. Predloga zakona predviđeno je brisanje naziva odeljka 4. i člana 32. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz razloga što je kreditna podrška predviđena kao posebna vrsta podsticaja, a ne kao mera u okviru direktnih plaćanja.
Članom 10. Predloga zakona dopunjuje se član 34. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim su propisane vrste podsticaja za mere ruralnog razvoja, tako što se dodaje tačka 5), kojom se kao podsticaji u okviru mera ruralnog razvoja propisuju i podsticaji za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi, koji se dodeljuju za podršku sprovođenju programa koje obavljaju poljoprivredne stručne službe.
Članom 11. Predloga zakona menja se član 35. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju na način da se propisuje da se podsticaji za investicije u poljoprivredi za unapređenje i dostizanje standarda kvaliteta koji se odnose na regresiranje premije osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje isplaćuju u minimalnom ukupnom iznosu od 40% plaćene premije osiguranja za prijavljene površine pod odgovarajućom kulturom do najviše 20 ha.
Članom 12. Predloga zakona dopunjuje se član 36. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju kojim se uređuju podsticaji za investicije u poljoprivedi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta, kao jedne od vrsta mera ruralnog razvoja, tako što se u okviru ove mere predviđa podrška programima koji se odnose na regrese za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje.
Članom 13. Predloga zakona dopunjuje se Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, tako što se podsticaji za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi propisuju kao podsticaji u okviru mera ruralnog razvoja, a ne kao posebni podsticaji, što je bilo navedeno u Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Čl. 14. i 15. Predloga zakona brišu se odredbe Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koje se odnose na savetodavne i stručne poslove, kao vrstu posebnih podsticaja, obzirom da su dopunom zakona ovi podsticaji prebačeni u podsticaje u okviru ruralnog razvoja.
Članom 16. Predloga zakona dopunjuje se Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju na način da kreditna podrška prestaje da bude mera direktnih plaćanja, već posebna vrsta podsticaja, u skladu sa predloženom izmenom člana 3. Zakona.
Članom 17. Predloga zakona propisana je prelazna odredba koja se odnosi na zahteve, odnosno prijave za utvrđivanje prava na korišćenje podsticaja koji su podneti do dana početka primene ovog zakona, a koji će se u skladu sa predloženim rešenjem rešavati se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog podnošenja.
Članom 18. Predloga zakona propisuje se izuzetak za ostvarivanje prava na podsticaje za biljnu proizvodnju u 2016. godini tako što se podaci iz Registra uzimaju na 31. decembra 2015. godine.
Članom 19. Predloga zakona propisano je da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2016. godine.
IV. POTREBNA FINANSIJSKA SREDSTVA
Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS”, br. 10/13 i 142/14) uspostavljena je posebna kategorija prava za koja se svake budžetske godine obezbeđuju sredstva u budžetu Republike Srbije, pa za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM
POSTUPKU
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku u skladu sa odredbom člana 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12-prečišćen tekst), predlaže se zbog nastupanja okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a koje se odnose na činjenicu da je donošenje ovog zakona direktno vezano za obim sredstava koji je opredeljen u budžetu Republike Srbije za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. S obzirom na potrebu usklađivanja odredaba ovog zakona sa odredbama zakona kojim se uređuje budžet i budžetski sistem, a posebno imajući u vidu činjenicu da primena ovog zakona ima efekte ne samo u oblasti podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, već i u oblasti ukupnih javnih finansija.
VI. ANALIZA EFEKATA PROPISA
1. Koji problem se rešava propisom?
Usvajanjem ovog zakona stvaraju se uslovi za ravnomernu raspodelu sredstava za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji i regresa za gorivo i/ili đubrivo i/ili seme, s obzirom da se ukupan iznos budžetskih sredstava, definisan posebnim aktom Vlade za ovu namenu, raspodeljuje ravnomerno na ukupnu prihvatljivu površinu. Na ovaj način, svi korisnici, koji ostvaruju pravo na ovu vrstu podsticaja, dobijaju jedinstveni iznos plaćanja za tekuću godinu, koji ne može biti veći od 6.000 dinara po hektaru.
Primenom ovakvog načina obračuna obezbeđuje se budžetska stabilnost i mogućnost predviđanja budžetskih rashoda, kao i kraće vreme za realizaciju isplata korisnicima po osnovu ovih podsticaja.
Takođe, ograničavanjem maksimalnog nivoa premije za mleko na iznos do sedam dinara po litri otvara se prostor da se, u situaciji smanjenih budžetskih izdvajanja za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, u narednom periodu omogući realizacija premije za mleko prema kategorijama kvaliteta mleka, što predstavlja pravac razvoja ove mere sa ciljem podizanja nivoa kvaliteta sirovog mleka u Republici Srbiji i dostizanje EU kvaliteta.
Usvajanjem ovog zakona obezbeđuje se usklađenost strukture podsticaja sa programskim budžetom, čime se stvaraju uslovi za programsko planiranje budžetskih sredstava prema jedinstvenim kriterijumima. Naime, regresi za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje i podsticaji za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi po svom karakteru i ciljevima predstavljaju podsticaje merama ruralnog razvoja, te su kao takve ovim zakonom i definisane. Takođe, kreditna podrška definisana je kao posebna vrsta podsticaja s obzirom da po svom karakteru ne predstavlja oblik direktnog plaćanja.
2. Koji ciljevi treba da se postignu donošenjem akta?
Predlogom zakona se postiže bolja distribucija budžetskih sredstava kroz mere agrarne politike, kao i budžetska samodovoljnost, čime se teži ispunjenju sledećih osnovnih ciljeva:
– unapređenju produktivnosti i efikasnosti poljoprivredne proizvodnje, kao i unapređenje konkurentnosti;
– očuvanju prehrambene sigurnosti i obezbeđivanju kvalitetne i bezbedne hrane za potrošače;
– obezbeđivanju podrške održivom razvoju sela kroz unapređenje životnog standarda ruralnog stanovništva;
– zaštiti životne sredine od negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje;
– prilagođavanju sektora poljoprivrede Republike Srbije procesima integracija u Evropsku uniju i Svetsku trgovinsku organizaciju.
3. Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?
S obzirom da Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisuje vrste i način korišćenja podsticaja, kao i uslove za ostvarivanje prava na podsticaje, predložene izmene načina korišćenja podsticaja mogu se realizovati jedino izmenom tog zakonskog akta, jer su njime regulisani podsticaji.
S druge strane, obim sredstava prema vrstama podsticaja propisuje Vlada za svaku budžetsku godinu, nakon usvajanja zakona o budžetu Republike Srbije za tekuću godinu.
4. Zašto je donošenje akta najbolje rešenje datog problema?
Ovaj zakon omogućava izmenu načina obračuna osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, regresa za gorivo i/ili đubrivo i/ili seme, na način da se obezbeđuje srazmerna raspodela budžetskih sredstava između korisnika, kao i smanjena zavisnost nivoa opredeljenih sredstava za ovu vrstu podsticaja od ukupno prijavljene površine. Takođe, ovaj zakon obezbeđuje realnu klasifikaciju podsticaja u skladu sa njihovim karakterom i usklađivanje sa određenim budžetskim dokumentima.
5. Na koga će i kako uticati rešenja datog problema?
Predložene izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koje se odnose na osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju, regres za gorivo i/ili đubrivo i/ili seme, odnose se na kategoriju registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, koja koriste površine do 20 hektara, u smislu da se osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju usmeravaju na ovu kategoriju korisnika. U tom smislu, kategorija korisnika, na koju se odnose predložene izmene, ne menja se u odnosu na postojeće zakonsko rešenje.
S druge strane, predložene izmene u oblasti premije za mleko, utiču samo na ograničenje nivoa podsticaja, dok kategorija korisnika ostaje nepromenjena – pravna lica, preduzetnici i fizička lica – nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, uz uslove propisane Zakonom.
6. Koji su troškovi koji će primena akta izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?
Za primenu ovog zakona nisu neophodna dodatna budžetska sredstva, niti bilo kakva finansijska sredstva koja padaju na teret građana i privrede.
Rešenja sadržana u ovom zakonu realizovaće se kroz dosadašnji mehanizam finansiranja poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja Republike Srbije, tj. kroz budžetska sredstva raspodeljena zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije za svaku budžetsku godinu.
7. Da li pozitivni efekti akta opravdavaju troškove njegove primene?
Da. U uslovima smanjenih izdvajanja za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju i uz aktivnosti usmerene ka fiskalnoj konsolidaciji i smanjenju budžetskog deficita, predložene izmene Zakona doprinose efektivnijem korišćenju dodeljenih budžetskih sredstava, kao efikasnijoj realizaciji podsticaja.
8. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
S obzirom da se predložene izmene odnose na izmenu metodologije određivanja nivoa podsticaja po jedinici mere, ne očekuje se pojava novih privrednih subjekata na tržištu zbog konkretnih izmena zakonske regulative, ali treba imati u vidu stalno povećanje broja poljoprivrednih gazdinstava, upisanih u Registar poljoprivrednih gazdinstava, koji predstavljaju potencijalne korisnike mera poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja prema ovom zakonu.
9. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o aktu?
Ovaj zakon je rezultat prihvatanja sugestija primarnih poljoprivrednih proizvođača, koje postoje već duže vreme, a koje se odnosi na blagovremenu i efikasniju realizaciju osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, regresa za gorivo i/ili đubrivo i/ili seme, što se postiže predloženim izmenama Zakona.
10. Koje će mere tokom primene akta biti preduzete da bi se ostvarili ciljevi donošenja akta?
Tokom primene ovog zakona doneće se podzakonski propisi kojima će se utvrditi maksimalni iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, regresa za gorivo i/ili đubrivo i/ili seme u zavisnosti od ukupno prijavljenih površina i ukupnog obima sredstava za ove namene opredeljenog zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije, koji će biti srazmeren i jednak za sve korisnike podsticaja.
VII. PREGLED ODREDABA
ZAKONA O PODSTICAJIMA U POLJOPRIVREDI
I RURLNOM RAZVOJU KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Vrste podsticaja
Član 3.
Vrste podsticaja jesu:
1) direktna plaćanja;
2) podsticaji merama ruralnog razvoja;
3) posebni podsticaji. :
4) KREDITNA PODRŠKA.
Podsticaji iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana mogu se utvrditi pod različitim uslovima i u različitom obimu, u zavisnosti od toga da li se radi o područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.
Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi su područja kod kojih zbog prirodnih, socijalnih ili zakonskih ograničenja ne postoje uslovi za intenzivan razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar) propisuje područja iz stava 3. ovog člana za period od tri godine.
Član 7.
Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se po zahtevu korisnika podsticaja koji se podnosi Upravi za agrarna plaćanja (u daljem tekstu: Uprava).
U postupku za ostvarivanje prava na podsticaje koji se odnose na biljnu proizvodnju uzimaju se podaci iz Registra na dan 31. marta tekuće godine. NA DAN 30. OKTOBRA PRETHODNE GODINE.
Postupak iz stava 1. ovog člana pokreće se i na drugi način (konkurs, zahtev banci za odobrenje kreditne podrške i dr.).
O ostvarivanju prava na podsticaj u postupku iz st. 1. i 3. ovog člana odlučuje direktor Uprave rešenjem.
Na rešenje iz stava 4. ovog člana može se staviti elektronski potpis, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis.
Na rešenje iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Na postupak za ostvarivanje prava na podsticaje primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje upravni postupak, ako ovim zakonom drukčije određeno.
Isplata podsticaja
Član 8.
Podsticaji se isplaćuju na namenski račun korisnika podsticaja otvoren kod poslovne banke i to do iznosa finansijskih sredstava koji je utvrđen posebnim aktom Vlade, a ako se pravo na podsticaje ostvaruje na osnovu zahteva korisnika podsticaja isplata se vrši po redosledu podnošenja zahteva.
ČLAN 8.
PODSTICAJI SE ISPLAĆUJU NA NAMENSKI RAČUN KORISNIKA PODSTICAJA OTVOREN KOD POSLOVNE BANKE I TO DO IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA KOJI JE UTVRĐEN POSEBNIM AKTOM VLADE.
AKO SE PRAVO NA PODSTICAJE OSTVARUJE NA OSNOVU ZAHTEVA KORISNIKA PODSTICAJA, ISPLATA SE VRŠI PO REDOSLEDU PODNOŠENJA UREDNO PODNETIH ZAHTEVA.
PODNOSIOCI NEPOTPUNIH ZAHTEVA POZVAĆE SE DA DOPUNE DOKUMENTACIJU I BIĆE ISPLAĆENI PO DOPUNI ISTIH, AKO U TRENUTKU DOPUNE ZAHTEVA BUDE RASPOLOŽIVIH SREDSTAVA.
Podrška za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave
Član 13.
Organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Organi iz stava 1. ovog člana ne mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike koje se odnose na direktna plaćanja, osim za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje, regrese za troškove skladištenja u javnim skladištima, regrese za reproduktivni materijal i to samo za veštačko osemenjavanje i za kreditnu podršku, sufinansiranje kamata za poljoprivredne kredite, repromaterijala, kupovine poljoprivredne mehanizacije, mašina u stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu, kupovinu stoke, veterinarskih troškova.
ORGANI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE MOGU DA UTVRĐUJU MERE PODRŠKE ZA SPROVOĐENJE POLJOPRIVREDNE POLITIKE KOJE SE ODNOSE NA DIREKTNA PLAĆANJA, OSIM ZA REGRESE ZA TROŠKOVE SKLADIŠTENJA U JAVNIM SKLADIŠTIMA I REGRESE ZA REPRODUKTIVNI MATERIJAL I TO SAMO ZA VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE.
Organi iz stava 1. ovog člana mogu da osnivaju pravna lica za podršku za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja.
Sredstva za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se u budžetu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i koriste se u skladu sa programom podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja.
Program podrške iz stava 4. ovog člana donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost ministarstva.
Podrška sprovođenju poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave ne može biti u suprotnosti sa nacionalnim programima donetim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj.
Organi iz stava 1. ovog člana podnose ministarstvu izveštaj o sprovođenju mera poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Ministar propisuje obrazac i sadržinu programa podrške iz stava 4. ovog člana, kao i obrazac izveštaja iz stava 7. ovog člana.
Vrste direktnih plaćanja
Član 14.
Direktna plaćanja obuhvataju:
1) premije;
2) podsticaje za proizvodnju;
3) regrese; .
4) kreditnu podršku.
Premije su novčani iznosi koji se isplaćuju poljoprivrednim proizvođačima za isporučene poljoprivredne proizvode.
Podsticaji za proizvodnju su novčani iznosi koji se isplaćuju po jedinici mere za posejan usev, višegodišnji zasad, odnosno stoku odgovarajuće vrste.
Regresi su novčani iznosi koji se u određenom procentu ili apsolutnom iznosu isplaćuju za kupljenu količinu inputa za poljoprivrednu proizvodnju (gorivo, đubrivo, seme i drugi reproduktivni materijal), usluge osiguranja i troškove skladištenja u javnim skladištima.
Kreditna podrška je vrsta podsticaja kojom se poljoprivrednim gazdinstvima omogućava olakšani pristup korišćenju kredita.
Premija za mleko
Član 15.
Premija za mleko isplaćuje se kvartalno za kravlje, ovčije i kozje sirovo mleko isporučeno u prethodnom kvartalu.
Pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, pod uslovom da je:
1) upisano u Registar;
2) prijavilo vrstu i broj životinja;
3) izvršilo obeležavanje i registraciju grla u Centralnoj bazi podataka o obeležavanju životinja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo (u daljem tekstu: Centralna baza);
4) vlasnik grla koje je prijavio u Centralnoj bazi ili je vlasnik grla član njegovog poljoprivrednog gazdinstva.
Pored uslova iz stava 2. ovog člana za premiju za kravlje mleko lice iz stava 2. ovog člana mora da preda najmanje 3.000 litara kravljeg mleka po kvartalu, odnosno najmanje 1.500 litara kravljeg mleka po kvartalu proizvedenog na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.
Minimalni iznos premije za mleko je sedam dinara po litru mleka.
PREMIJA ZA MLEKO OSTVARUJE SE U IZNOSU DO SEDAM DINARA PO LITRU MLEKA.
Ministar bliže propisuje uslove, način i obrazac zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko.
a) Podsticaji za biljnu proizvodnju
Osnovni podsticaji
Član 18.
Osnovni podsticaji ostvaruju se po površini biljne proizvodnje, i to u minimalnom iznosu od 6.000 dinara po hektaru U IZNOSU DO 6. 000 DINARA PO HEKTARU.
Pravo na korišćenje osnovnih podsticaja ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, pod uslovom da je upisano u Registar i da je prijavilo površine pod odgovarajućom kulturom u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje registracija poljoprivrednih gazdinstava.
Podsticaji iz stava 1. ovog člana ostvaruju se za prijavljene i zasejane, odnosno zasađene površine pod odgovarajućom kulturom do najviše 20 ha i to samo za obradivo poljoprivredno zemljište.
Lice iz stava 2. ovog člana ne može da ostvari pravo na korišćenje osnovnih podsticaja za površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje je uzelo u zakup, odnosno na korišćenje.
Zahtev za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje podnosi se jedanput godišnje.
Ministar bliže propisuje način ostvarivanja prava na osnovne podsticaje, kao i obrasce zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.
Član 31.
Pravo na korišćenje regresa ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje je upisano u Registar.
Regresi se isplaćuju za kupljeno gorivo, đubrivo, seme i drugi reproduktivni materijal, za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje, kao i za troškove skladištenja u javnim skladištima.
Regresi za gorivo i/ili đubrivo i/ili seme isplaćuju se u minimalnom ukupnom iznosu od 6.000 dinara po hektaru U IZNOSU DO 6.000 DINARA PO HEKTARU, za istu površinu za koju može da ostvari pravo na osnovne podsticaje iz člana 17. stav 1. tačka 1) podtačka (1) ovog zakona.
Regresi za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje isplaćuju se u minimalnom ukupnom iznosu od 40% plaćene premije osiguranja za prijavljene površine pod odgovarajućom kulturom do najviše 20 ha.
Regresi za troškove skladištenja u javnim skladištima isplaćuju se u minimalnom iznosu od 40% od troškova skladištenja.
Ministar bliže propisuje uslove, način i obrasce zahteva za ostvarivanje prava na regrese.
4. Kreditna podrška
Član 32.
Pravo na korišćenje kreditne podrške ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje je upisano u Registar.
Ministar bliže propisuje uslove i način ostvarivanja prava na kreditnu podršku.
Vrste podsticaja za mere ruralnog razvoja
Član 34.
Podsticaji za mere ruralnog razvoja obuhvataju podršku programima koji se odnose na:
1) investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta;
2) održivi ruralni razvoj;
3) unapređenje ruralne ekonomije;
4) pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja. ;
5) PODSTICAJI ZA PODRŠKU SAVETODAVNIM I STRUČNIM POSLOVIMA U POLJOPRIVREDI.
Podsticaji za podršku programima koji se odnose na investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta su vrsta podsticaja koji se sprovode u cilju unapređenja tržišnog poslovanja, dostizanja standarda kvaliteta i unapređenja konkurentnosti.
Podsticaji za podršku programima koji se odnose na održivi ruralni razvoj su vrsta podsticaja koji se sprovode u cilju unapređenja zaštite životne sredine.
Podsticaji za podršku programima koji se odnose na unapređenje ruralne ekonomije su vrsta podsticaja koji se sprovode u cilju unapređenja kvaliteta života u ruralnim područjima.
Podsticaji za podršku programima koji se odnose na pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja su vrsta podsticaja koji se sprovode u cilju omogućavanja lokalnim učesnicima ruralnog razvoja da dugoročno poboljšaju potencijale svojih lokalnih sredina kroz izradu i podršku u sprovođenju lokalnih strategija ruralnog razvoja.
PODSTICAJI ZA PODRŠKU SAVETODAVNIM I STRUČNIM POSLOVIMA U POLJOPRIVREDI SU PODSTICAJI ZA PODRŠKU SPROVOĐENJU PROGRAMA KOJE OBAVLJAJU PRAVNA LICA I PREDUZETNICI KOJI ISPUNJAVAJU USLOVE PROPISANE ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE OBAVLJANJE SAVETODAVNIH I STRUČNIH POSLOVA U OBLASTI POLJOPRIVREDE.
Ministar bliže propisuje vrste podsticaja za mere ruralnog razvoja, uslove, način ostvarivanja prava na podsticaje za mere ruralnog razvoja i obrasce zahteva, odnosno prijave za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i maksimalne iznose podsticaja po korisniku i po vrsti pojedine mere.
Minimalni iznos podsticaja za mere ruralnog razvoja
Član 35.
Podsticaji za mere ruralnog razvoja iz člana 34. TAČ. 1) – 4) ovog zakona sprovode se kao naknada dela troškova u određenom procentu od vrednosti pojedine vrste mere.
Podsticaji za mere ruralnog razvoja utvrđuju se u minimalnom iznosu od 30% ukupne vrednosti pojedine vrste mere., OSIM ZA PODSTICAJE ZA INVESTICIJE U POLJOPRIVREDI ZA UNAPREĐENJE KONKURENTNOSTI I DOSTIZANJE STANDARDA KVALITETA KOJI SE ODNOSE NA PODRŠKU PROGRAMIMA ZA REGRESIRANJE PREMIJE OSIGURANJA ZA USEVE, PLODOVE, VIŠEGODIŠNJE ZASADE, RASADNIKE I ŽIVOTINJE, KOJI SE ISPLAĆUJU U MINIMALNOM UKUPNOM IZNOSU OD 40% PLAĆENE PREMIJE OSIGURANJA ZA PRIJAVLJENE POVRŠINE POD ODGOVARAJUĆOM KULTUROM DO NAJVIŠE 20 HA.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, podsticaji za mere ruralnog razvoja iz člana 34. stav 1. tačka 1) ovog zakona utvrđuju se u minimalnom iznosu od 50% ukupne vrednosti te mere, i to korisniku podsticaja koji je ovlašćeni korisnik oznake geografskog porekla, odnosno geografske oznake porekla u skladu sa propisima kojima se uređuju oznake geografskog porekla, odnosno geografske oznake porekla proizvoda, kao i korisniku podsticaja koji ima sertifikovanu organsku biljnu, odnosno sertifikovanu organsku životinjsku proizvodnju.
Za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi podsticaji za mere ruralnog razvoja utvrđuju se u minimalnom iznosu od 45% ukupne vrednosti pojedine vrste mere.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, podsticaji za mere ruralnog razvoja iz člana 34. stav 1. tačka 1) ovog zakona utvrđuju se u minimalnom iznosu od 65% ukupne vrednosti te mere, i to korisniku podsticaja koji je ovlašćeni korisnik oznake geografskog porekla, odnosno geografske oznake porekla u skladu sa propisima kojima se uređuju oznake geografskog porekla, odnosno geografske oznake porekla proizvoda, kao i korisniku podsticaja koji ima sertifikovanu organsku biljnu, odnosno sertifikovanu organsku životinjsku proizvodnju.
1. Podsticaji za investicije u poljoprivredi za unapređenje
konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta
Član 36.
Podsticaji programima koji se odnose na investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta obuhvataju podršku za:
1) investicije u poljoprivrednu proizvodnju;
2) uspostavljanje i jačanje proizvođačkih grupa;
3) investicije u preradu poljoprivrednih proizvoda i marketing.;
4) REGRESI ZA PREMIJU OSIGURANJA ZA USEVE, PLODOVE, VIŠEGODIŠNJE ZASADE, RASADNIKE I ŽIVOTINJE.
Pravo na podršku iz stava 1. tač. 1) i 3) TAČ. 1), 3) I 4) ovog člana ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji su upisani u Registar.
Pravo na podršku iz stava 1. tačka 2) ovog člana ima pravno lice registrovano u skladu za zakonom kojim se uređuju udruženja.
5. PODSTICAJI ZA PODRŠKU SAVETODAVNIM I STRUČNIM
POSLOVIMA U POLJOPRIVREDI
ČLAN 40A
PRAVO NA KORIŠĆENJE PODSTICAJA IZ ČLANA 34. STAV 1. TAČKA 5) OVOG ZAKONA IMAJU PRAVNO LICE I PREDUZETNIK, ODNOSNO ORGANIZACIJA, KOJI ISPUNJAVAJU USLOVE PROPISANE ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE OBAVLJANJE SAVETODAVNIH I STRUČNIH POSLOVA U POLJOPRIVREDI.
1. Vrste posebnih podsticaja
Član 41.
Posebni podsticaji obuhvataju:
1) podsticaje za marketing-informacione sisteme u poljoprivredi;
2) podsticaje za uspostavljanje, razvoj i funkcionisanje sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima;
3) podsticaje za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi;
4) podsticaje za sprovođenje odgajivačkih programa, radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu;
5) podsticaje za sprovođenje naučnoistraživačkih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi;
6) podsticaje za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju.
Podsticaji za marketing-informacione sisteme u poljoprivredi su plaćanja za prikupljanje, obradu, analizu i diseminaciju podataka o kretanjima cena odabranih poljoprivrednih proizvoda.
Podsticaji za uspostavljanje, razvoj i funkcionisanje sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima su plaćanja za prikupljanje, obradu, analizu i diseminaciju definisanih računovodstvenih i ekonomskih podataka sa odabranih poljoprivrednih gazdinstava.
Podsticaji za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi su podsticaji za podršku sprovođenju programa koje obavljaju pravna lica i preduzetnici koji ispunjavaju uslove propisane zakonom kojim se uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede.
Podsticaji za sprovođenje odgajivačkih programa, radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu su podsticaji za: kontrolu produktivnosti priplodnih i kvalitetnih priplodnih domaćih životinja; odabiranje i proizvodnju priplodnih i kvalitetnih priplodnih domaćih životinja; odabiranje i korišćenje kvalitetnih muških i ženskih priplodnih domaćih životinja za proizvodnju; ispitivanje prenošenja osobina na potomstvo kvalitetnih priplodnih domaćih životinja; kontrolisano razmnožavanje domaćih životinja; vođenje matične evidencije domaćih životinja; proizvodnju i uvođenje u proizvodnju drugih rasa i novonastalih rasa i hibrida domaćih životinja; druge odgajivačke i zootehničke mere.
Podsticaji za sprovođenje naučnoistraživačkih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi su podsticaji za sprovođenje naučnoistraživačkih, razvojnih i inovativnih projekata i programa u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Podsticaji za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju su plaćanja za podizanje matičnih zasada voćaka, vinove loze i drugih biljnih vrsta, kao i za nabavku opreme, tehničkih sredstava, biljnog materijala, održanje kolekcija i drugo u cilju sertifikacije sadnog materijala i klonske selekcije sorti voćaka, vinove loze i drugih biljnih sorti.
2. Pravo na korišćenje posebnih podsticaja
Član 42.
Pravo na korišćenje podsticaja za marketing-informacione sisteme u poljoprivredi i podsticaja za uspostavljanje, razvoj i funkcionisanje sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima imaju pravna lica i preduzetnici, odnosno organizacije koji ispunjavaju uslove propisane zakonom kojim se uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi.
Pravo na korišćenje podsticaja za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi ima pravno lice i preduzetnik, odnosno organizacija, koji ispunjavaju uslove propisane zakonom kojim se uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi.
Pravo na korišćenje podsticaja za mere za sprovođenje odgajivačkih programa, radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu ima odgajivačka organizacija i organizacija sa posebnim ovlašćenjima koja obavlja poslove u stočarstvu u skladu sa zakonom kojim se uređuje stočarstvo.
Pravo na korišćenje podsticaja za sprovođenje naučnoistraživačkih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi ima fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i preduzetnik, pod uslovom da su upisani u Registar, kao i naučnoistraživačka ustanova i pravno lice koje ispunjava uslove za obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi.
Pravo na korišćenje podsticaja za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju ima pravno lice i preduzetnik koji ispunjava uslove u skladu sa posebnim propisima kojima se uređuje proizvodnja sadnog materijala, pod uslovom da je upisano u Registar.
Ministar bliže propisuje uslove i način ostvarivanja prava na posebne podsticaje.
VA KREDITNA PODRŠKA
ČLAN 42A
KREDITNA PODRŠKA JE VRSTA PODSTICAJA KOJOM SE POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA OMOGUĆAVA OLAKŠANI PRISTUP KORIŠĆENJU KREDITA.
PRAVO NA KORIŠĆENJE KREDITNE PODRŠKE IMA PRAVNO LICE, PREDUZETNIK I FIZIČKO LICE – NOSILAC KOMERCIJALNOG PORODIČNOG POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTVA KOJE JE UPISANO U REGISTAR.
MINISTAR BLIŽE PROPISUJE USLOVE I NAČIN OSTVARIVANJA PRAVA NA KREDITNU PODRŠKU.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
ČLAN 17.
ZAHTEVI, ODNOSNO PRIJAVE ZA UTVRĐIVANJE PRAVA NA KORIŠĆENJE PODSTICAJA PODNETI DO DANA POČETKA PRIMENE OVOG ZAKONA REŠAVAĆE SE U SKLADU SA PROPISIMA KOJI SU BILI NA SNAZI U VREME NJIHOVOG PODNOŠENJA.
ČLAN 18.
IZUZETNO, U 2016. GODINI U POSTUPKU ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA PODSTICAJE KOJI SE ODNOSE NA BILJNU PROIZVODNJU UZIMAJU SE PODACI IZ REGISTRA NA DAN 31. DECEMBRA 2015. GODINE.
ČLAN 19.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”, A PRIMENJUJE SE OD 1. JANUARA 2016. GODINE.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PREDLOGA ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PODSTICAJIMA
U POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU
SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada
Obrađivač – Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju
Draft Law on amendment on the Law on Subsidies in Agriculture and Rural Development
3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno s odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa:
Normativna sadržina Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju nije u suprotnosti sa odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma. Naime, članom 38. Prelaznog sporazuma (SSP član 73. Konkurencija i ostale ekonomske odredbe), stav 9. propisano je da se pravila državne pomoći, koje su predmet Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, neće odnositi na poljoprivredne proizvode i proizvode ribarstva.
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma:
Nema
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Nema
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma:
Nema
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije:
Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), usvojen Zaključkom Vlade 05 Broj: 337-8355/2014 na sednici održanoj 31. jula 2014. godine, Glava III – Sposobnost preuzimanja obaveza iz članstva u EU; Odeljak 3.11. Poljoprivreda i ruralni razvoj, 3.11.1. Poljoprivreda, 3.11.1.1. Horizontalna pitanja.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju može se dovesti u vezu sa Ugovorom o funkcionisanju Evropske unije i to sa glavom III Poljoprivreda i ribarstvo čl. 39. do 44., a sa kojima nije u saglasnosti.
Naime, nacionalno zakonodavstvo Republike Srbije ne podleže pravilima utvrđenim za uspostavljanje i funkcionisanje politike podsticaja Zajedničke poljoprivredne politike EU, iz koje su isključene države nečlanice, pa time i Republika Srbija.
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima:
Uredba (EU) br. 1307/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 17. decembra 2013. godine o utvrđivanju pravila za direktna plaćanja poljoprivrednicima kroz šeme podrške u okviru Zajedničke poljoprivredne politike i stavljanju van snage Uredbe Saveta (EZ) br. 637/2008 i Uredbe Saveta (EZ) br. 73/2009 (Regulation (EU) No 1307/2013 of the European Parliament and of the Council of 17 December 2013 establishing rules for direct payments to farmers under support schemes within the framework of the common agricultural policy and repealing Council Regulation (EC) No 637/2008 and Council Regulation (EC) No 73/2009);
Uredba (EU) br. 1306/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 17. decembra 2013. god. o finansiranju, upravljanju i kontroli Zajedničke poljoprivredne politike i stavljanju van snage uredbi Saveta (EEZ) br. 352/78, (EZ) br. 165/94, (EZ) br. 2799/98, (EZ) br. 814/2000, (EZ) br. 1290/2005 i (EZ) br. 485/2008 (Regulation (EU) No 1306/2013 of the European Parliament and of the Council of 17 December 2013 on the financing, management and monitoring of the common agricultural policy and repealing Council Regulations (EEC) No 352/78, (EC) No 165/94, (EC) No 2799/98, (EC) No 814/2000, (EC) No 1290/2005 and (EC) No 485/2008);
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima
Nema
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost sa propisima Evropske unije
Delimična usklađenost Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju sa sekundarnim izvorima prava EU posledica je nedovoljno razvijenih potrebnih mehanizama za implementaciju mera poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, sadržanih u Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i nepostojanja pratećih propisa koji regulišu ovu oblast. Unapređenje ovih mehanizama, donošenje propisa, kao i unapređenje pratećih administrativnih kapaciteta, doprineće višem stepenu usklađenosti Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju sa legislativom EU u ovoj oblasti. Predložene izmene u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ne narušavaju dostignutu delimičnu usklađenost sa pravom EU.
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.
Do pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, uz poštovanje eventualnih tranzicionih perioda, koji će biti predmet pregovora Republike Srbije sa EU u oblasti Poglavlja 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj.
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive)
–
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
Ne.
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
Ne.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
U izradi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju nisu učestvovali konsultanti.