PREDLOG
Z A K O N
O IZMENAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU
Član 1.
U Zakonu o visokom obrazovanju (,,Službeni glasnik RS’’, br. 76/05, 100/07 – autentično tumačenje, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14 i 45/15-autentično tumačenje), u članu 90. stav 7. menja se i glasi:
,,Broj ispitnih rokova i termini održavanja ispitnih rokova utvrđuju se statutom samostalne visokoškolske ustanove.”
St. 8. i 10. brišu se.
Dosadašnji st. 9, 11. i 12. postaju st. 8-10.
Član 2.
U članu 124. stav 3. menja se i glasi:
,,Studenti upisani u prvu godinu osnovnih studija školske 2006/2007, 2007/2008, 2008/2009, 2009/2010, 2010/2011, 2011/2012. i 2012/2013. godine, zadržavaju pravo da se finansiraju iz budžeta najduže godinu dana po isteku redovnog trajanja studija.”
Član 3.
Samostalne visokoškolske ustanove će u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona usaglasiti svoje opšte akte sa ovim zakonom.
Član 4.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju sadržan je u članu 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, i sistem u oblasti obrazovanja.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakon o visokom obrazovanju koji je donet 2005. godine i koji je u međuvremenu pretrpeo određene izmene i dopune u cilju poboljšanja efikasnosti sistema visokog obrazovanja, potrebno je izmeniti u delu koji se odnosi na oblast ispitnih rokova i finansiranja studija iz budžeta po isteku redovnog trajanja studija.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Član 1. predviđena je izmena člana 90. Zakona o visokom obrazovanju kojim se uređuje oblast ispita i ispitnih rokova, u cilju utvrđivanja celishodnijeg rešenja u pogledu broja i termina ispitnih rokova. S obzirom na različite vrste visokoškolskih ustanova, njihovu organizaciju i potrebe, izmenom Zakona kojom se propisuje da samostalna visokoškolska ustanova statutom utvrđuje broj i termine održavanja ispitnih rokova, obezbeđuje se da svaka samostalna visokoškolska ustanova ovu oblast uredi na način koji će na najpotpuniji način odgovoriti njenim posebnostima i potrebama.
Član 2. postojeća odredba člana 124. stav 3. Zakona kojom je utvrđeno pravo studenata upisanih u prvu godinu osnovnih studija u školskoj 2006/2007, 2007/2008, 2008/2009, 2009/2010. i 2010/2011, da se finansiraju iz budžeta najduže godinu dana po isteku redovnog trajanja studija, menja se radi utvrđivanja tog prava i za studente upisane u prvu godinu osnovnih studija zaključno sa upisom u školsku 2012/2013. godinu.
Član 3. propisuje obavezu i rok za samostalne visokoškolske ustanove u kome su dužne da usaglase svoje opšte akte sa predloženim izmenama Zakona.
Član 4. sadrži završnu odredbu o stupanju na snagu propisa.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
Sredstva su obezbeđena u budžetu Republike Srbije, u delu koji se odnosi na Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, program 2005, projekat 0001-Podrška radu visokoškolskih ustanova.
V. RAZLOZI ZA NEODRŽAVANJE JAVNE RASPRAVE
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao predlagač Nacrta zakona, smatra da obim i suština izmena Zakona o visokom obrazovanju nisu takvog karaktera da zahtevaju javnu raspravu.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se Zakon usvoji po hitnom postupku kako bi se sprečile štetne posledice po studente, koje će nastupiti ukoliko se odgovarajuće izmene ne usvoje do početka školske 2015/2016. godine. Donošenjem ovog zakona po hitnom postupku obezbeđuju se pravne pretpostavke za blagovremenu primenu utvrđenih rešenja.
Takođe, imajući u vidu potrebu usaglašavanja opštih akata samostalnih visokoškolskih ustanova sa izmenama koje su predložene ovim zakonom, neophodno je njegovo donošenje u što kraćem roku. Predložena rešenja neće negativno uticati na kvalitet visokog obrazovanja, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija, jer je blagovremeno planiranje aktivnosti nadležnih organa i organizacija uslov nesmetanog obavljanja delatnosti.
PREGLED ODREDABA
ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU KOJE SE MENJAJU
Ispiti
Član 90.
Ispit je jedinstven i polaže se usmeno, pismeno, odnosno praktično.
Ispit se polaže u sedištu visokoškolske ustanove, odnosno u objektima navedenim u dozvoli za rad.
Odredba stava 2. ovog člana odnosi se i na izvođenje studijskog programa na daljinu , s tim da za studenta stranog državljanina visokoškolska ustanova može da omogući i polaganje ispita preko elektronskih komunikacija, pod uslovom da primenom odgovarajućih tehničkih rešenja obezbedi kontrolu identifikacije i rada studenta.
Visokoškolska ustanova može organizovati polaganje ispita van sedišta, ako se radi o ispitu iz predmeta čiji karakter to zahteva.
Student polaže ispit neposredno po okončanju nastave iz tog predmeta, a najkasnije do početka nastave tog predmeta u narednoj školskoj godini, na jednom od jezika na kojima se nastava izvodila.
Opštim aktom visokoškolske ustanove uređuje se način na koji se obezbeđuje javnost polaganja ispita.
Broj ispitnih rokova je četiri, a termini održavanja ispitnih rokova utvrđuju se statutom visokoškolske ustanove.
BROJ ISPITNIH ROKOVA I TERMINI ODRŽAVANJA ISPITNIH ROKOVA UTVRĐUJU SE STATUTOM SAMOSTALNE VISOKOŠKOLSKE USTANOVE.
Poslednji ispitni rok za školsku godinu završava se najkasnije do 10. oktobra.
Posle tri neuspela polaganja istog ispita student može tražiti da polaže ispit pred komisijom.
Izuzetno, za predmete u polju umetnosti može da se utvrdi jedan ispitni rok u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove.
Student sa invaliditetom ima pravo da polaže ispit na mestu i na način prilagođen njegovim mogućnostima, u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove.
Bliže uslove i način organizacije polaganja ispita preko elektronskih komunikacija iz stava 3. ovog člana propisuje ministar.
Pravila o finansiranju studija
Član 124.
Izuzetno od odredaba člana 88. Zakona, student može da se u narednoj školskoj godini finansira iz budžeta ako u školskoj 2009/2010, odnosno 2010/2011. godini ostvari najmanje 48 ESPB bodova i rangira se u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta, u skladu sa ovim zakonom.
Rangiranje studenata iz stava 1. ovog člana obuhvata studente upisane iste školske godine na određeni studijski program, a vrši se polazeći od broja ostvarenih ESPB bodova i postignutog uspeha u savlađivanju studijskog programa, na način i po postupku utvrđenim opštim aktom visokoškolske ustanove.
Studenti upisani u prvu godinu osnovnih studija školske 2006/2007, 2007/2008, 2008/2009. i 2009/2010. godine zadržavaju pravo da se finansiraju iz budžeta najduže godinu dana po isteku redovnog trajanja studija.
STUDENTI UPISANI U PRVU GODINU OSNOVNIH STUDIJA ŠKOLSKE 2006/2007, 2007/2008, 2008/2009, 2009/2010, 2010/2011, 2011/2012 I 2012/2013. GODINE, ZADRŽAVAJU PRAVO DA SE FINANSIRAJU IZ BUDŽETA NAJDUŽE GODINU DANA PO ISTEKU REDOVNOG TRAJANJA STUDIJA.
Student koji ne ostvari pravo iz stava 1. ovog člana u narednoj školskoj godini nastavlja studije u statusu studenta koji se sam finansira.
Visokoškolska ustanova za studente iz stava 3. ovog člana uređuje odgovarajući način izvođenja nastave, odnosno polaganja ispita u skladu sa statutom visokoškolske ustanove.
Student koji se finansira iz budžeta može u tom statusu da ima upisan samo jedan studijski program na istom nivou studija.
Član 3.
SAMOSTALNE VISOKOŠKOLSKE USTANOVE ĆE U ROKU OD TRI MESECA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA USAGLASITI SVOJE OPŠTE AKTE SA OVIM ZAKONOM.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI NACRTA ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Predlagač: Vlada
Obrađivač: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
2. Naziv propisa: NACRT ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU (Draft Law on Changes to the Law on Higher Education)
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa: Sporazum, Naslov VIII Politike saradnje, Član 102. Obrazovanje i stručno osposobljavanje
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma: Opšti rok utvrđen članom 72. Sporazuma
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma: Potpuno
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju: Ovaj propis planiran je Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije za treće tromesečje 2013. godine.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
/
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
/
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Ne. Navedeni propis nije bio predmet komunikacije sa Evropskom komisijom, odnosno drugim stručnim telima Evropske unije.