Na osnovu člana 14. stav 2. Zakona o bezbednosti hrane („Službeni glasnik RS”, broj 41/09) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12-US i 72/12),
Vlada donosi
U R E D B U
O NAČINU PRUŽANJA INFORMACIJA I POSTUPKU OBAVEŠTAVANJA O PRIMENI SANITARNIH, VETERINARSKIH I FITOSANITARNIH MERA U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE, VETERINE I ZAŠTITE BILJA
Član 1.
Ovom uredbom uređuje se način pružanja informacija i postupak obaveštavanja u skladu sa obavezama preuzetim Sporazumom o sanitarnim i fitosanitarnim merama Svetske trgovinske organizacije (u daljem tekstu: STO).
Obaveze preuzete Sporazumom o sanitarnim i fitosanitarnim merama STO obuhvataju pružanje informacija i postupak obaveštavanja o sanitarnim, veterinarskim i fitosanitarnim merama koje se primenjuju u oblasti bezbednosti hrane, veterine i zaštite bilja.
Član 2.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) kao organ koji u okviru svojih nadležnosti obezbeđuje bezbednost hrane, predstavlja centar za informisanje i obaveštavanje o sanitarnim, veterinarskim i fitosanitarnim merama.
Član 3.
Sanitarna, veterinarska ili fitosanitarna mera u smislu ove uredbe je svaka mera koja se primenjuje u cilju:
1) zaštite zdravlja i života životinja i biljaka na teritoriji Republike Srbije od rizika ulaska, nastanka ili širenja štetočina, bolesti i organizama koji prenose ili izazivaju bolest;
2) zaštite zdravlja i života ljudi i životinja na teritoriji Republike Srbije od rizika koji stvaraju aditivi, zagađivači, toksini ili organizmi koji izazivaju bolest u hrani, piću i hrani za životinje;
3) zaštite zdravlja i života ljudi na teritoriji Republike Srbije od rizika koji nastaju usled bolesti koje prenose životinje ili njihovi proizvodi ili od ulaska, pojave ili širenja štetočina;
4) sprečavanja ili ograničavanja drugih šteta na teritoriji Republike Srbije od ulaska, pojave ili širenja štetočina.
Sanitarne, veterinarske i fitosanitarne mere iz stava 1. ovog člana obuhvataju pravni okvir kojim se uređuju, između ostalog, zahtevi koje mora da ispunjava finalni proizvod, procesi i način proizvodnje, postupci testiranja, inspekcije, izdavanja uverenja i odobrenja, karantinski tretman uključujući i odgovarajuće uslove u vezi sa transportom životinja i biljaka ili u vezi sa materijalima neophodnim za njihov život u toku transporta, odgovarajuće statističke metode, procedure uzimanja uzoraka i metode procene rizika, kao i zahtevi u vezi sa pakovanjem i označavanjem koji se direktno odnose na bezbednost hrane.
Član 4.
Ministarstvo pruža informacije o sanitarnim, veterinarskim i fitosanitarnim merama u Republici Srbiji tako što obezbeđuje odgovore na razumne zahteve članica STO (u daljem tekstu: članice) i drugih zainteresovanih strana i obezbeđuje kopije dokumenata u vezi sa:
1) usvojenim ili predloženim propisima u Republici Srbiji u kojima se primenjuju sanitarne, veterinarske i fitosanitarne mere (u daljem tekstu: sanitarni, veterinarski i fitosanitarni propis);
2) proizvodnim i karantinskim postupcima, postupcima za utvrđivanje dozvoljenog nivoa pesticida i aditiva u hrani i postupcima kontrole koji se primenjuju u Republici Srbiji;
3) postupcima procene rizika, faktorima koji se pri tom postupku uzimaju u obzir i određivanjem odgovarajućeg nivoa sanitarne, veterinarske i fitosanitarne zaštite vezane za taj rizik;
4) članstvom i učešćem Republike Srbije ili nadležnih tela sa njene teritorije u međunarodnim sanitarnim, veterinarskim ili fitosanitarnim organizacijama i telima, kao i u bilateralnim i multilateralnim sporazumima i aranžmanima i sa tekstovima tih sporazuma i aranžmana.
Ministarstvo može da obezbedi i druge relevantne informacije, ako su one dostupne.
Dokumenta iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se na srpskom jeziku, u elektronskom ili pisanom obliku.
Član 5.
Troškovi dostavljanja dokumenata iz člana 4. ove uredbe plaćaju se prema stvarnim troškovima za pružene usluge i jednaki su za domaća i strana lica, osim troškova poštarine.
Član 6.
Ministarstvo u skladu sa ovom uredbom i pravilima STO i relevantnih međunarodnih organizacija obaveštava Sekretarijat STO, kao i relevantne međunarodne organizacije, o sanitarnim, veterinarskim i fitosanitarnim propisima.
Postupak obaveštavanja o promeni sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvo sprovodi ako:
1) ne postoje međunarodni standardi, smernice ili preporuke ili sadržaj predloženog sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa značajno odstupa od međunarodnog standarda, smernice ili preporuke;
2) predloženi sanitarni, veterinarski i fitosanitarni propis može da ima značajan uticaj na trgovinu.
Značajan uticaj na trgovinu iz stava 2. tačka 2) ovog člana može se odnositi na:
1) jedan ili kombinaciju više sanitarnih, veterinarskih ili fitosanitarnih propisa;
2) specifične proizvode, grupu proizvoda ili proizvode uopšte;
3) dve ili više zemalja.
Član 7.
Obaveštavanje iz člana 6. ove uredbe sprovodi se na sledeći način:
1) objavljivanjem obaveštenja u ranoj fazi pripreme sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa, na način koji članicama omogućava da se upoznaju sa predlogom za donošenje propisa uključujući i objavljivanje na internet strani Ministarstva;
2) obaveštavanjem članice, u skladu sa pravilima STO i drugih relevantnih međunarodnih organizacija, o proizvodima na koje se sanitarni, veterinarski i fitosanitarni propis odnosi i dostavljanjem kratkog obrazloženja cilja i predloženog propisa kako bi se omogućilo da se uzmu u obzir predlozi za izmene i komentari;
3) dostavljanjem na zahtev članica teksta predloženog sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa i kada je to moguće identifikovanjem delova koji u značajnoj meri odstupaju od međunarodnih standarda, smernica i preporuka;
4) omogućavanjem bez diskriminacije članicama da u razumnom vremenskom periodu dostave komentare na tekst predloženog sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa u pisanoj formi, sprovođenjem na njihov zahtev konsultacija o komentarima uzimajući u obzir komentare i rezultate konsultacija prilikom donošenja tog propisa.
Sanitarni, veterinarski i fitosanitarni propis može da bude usvojen tek po proteku roka od najmanje 60 dana od dana izvršenog obaveštavanja.
Član 8.
U hitnim slučajevima kada je ugroženo zdravlje, odnosno kada postoji opasnost od nastanka takvih okolnosti u Republici Srbiji, Ministarstvo nije dužno da prilikom donošenja sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa postupa na način iz člana 7. ove uredbe ako:
1) odmah obavesti članice o takvom sanitarnom, veterinarskom i fitosanitarnom propisu i o proizvodima na koje se propis odnosi sa kratkim obrazloženjem propisa, cilja njegovog donošenja i prirode hitnosti slučaja;
2) na zahtev dostavi kopiju sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa članicama;
3) omogući članicama da dostave svoje komentare u pisanoj formi, na njihov zahtev sprovede konsultacije o komentarima uzimajući u obzir komentare i rezultate konsultacija.
Član 9.
Ako je za pripremu i donošenje sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa nadležan drugi organ ili organizacija, taj organ, odnosno organizacija dužni su da u ranoj fazi pripreme sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa dostave Ministarstvu obaveštenje koje sadrži:
1) podatke o organu, odnosno organizaciji nadležnom za donošenje sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa (broj telefona i faksa, elektronsku adresu i podatke o licu određenom za komunikaciju sa Ministarstvom);
2) pravni osnov za donošenje sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa;
3) odredbu relevantnog međunarodnog sporazuma koja je osnov za sprovođenje obaveštavanja;
4) podatke o državama na koje se sanitarni, veterinarski i fitosanitarni propis odnosi, ako se taj propis odnosi na pojedinačne države;
5) podatke o oblasti i obimu primene sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa;
6) spisak proizvoda na koje se sanitarni, veterinarski i fitosanitarni propis odnosi;
7) kratak opis sadržaja sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa;
8) ako se sanitarni, veterinarski i fitosanitarni propis donosi po hitnom postupku, podatke o cilju i razlozima za donošenje i obrazloženje hitnih razloga;
9) podatke o međunarodnim standardima, smernicama i preporukama, koji se koriste kao osnova za izradu sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa;
10) podatke o odstupanjima od međunarodnih standarda, smernica i preporuka, a ako ta odstupanja postoje i razloge za ta odstupanja;
11) planiran datum donošenja sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa, odnosno njegovog stupanja na snagu.
Uz obaveštenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se i nacrt sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa, ako taj nacrt postoji.
Član 10.
Na osnovu obaveštenja iz člana 9. stav 1. ove uredbe, Ministarstvo odlučuje o potrebi obaveštavanja članice.
Kada je za donošenje sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa nadležan drugi organ ili organizacija, Ministarstvo obaveštava taj organ, odnosno organizaciju da je pokrenut postupak obaveštavanja i da je u skladu sa članom 7. stav 2. ove uredbe potrebno odložiti donošenje sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa za najmanje 60 dana.
Na zahtev Ministarstva, drugi organ ili organizacija nadležana za donošenje sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa može da produži rok iz stava 2. ovog člana.
Član 11.
Komentar na nacrt sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa koji primi od članice Ministarstvo dostavlja organu, odnosno organizaciji nadležnom za pripremu, odnosno donošenje propisa, uz zahtev za davanje odgovora na komentar.
Odgovor na komentare mora da sadrži jasnu izjavu da će komentari biti uzeti u celini ili delimično u obzir prilikom izrade sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa, a ako komentari neće biti uzeti u obzir odgovor sadrži razloge za takvu odluku.
Ako pravila STO i drugih relevantnih međunarodnih organizacija predviđaju konsultacije sa članicom, čiji komentari nisu prihvaćeni, Ministarstvo sprovodi konsultacije, po potrebi, u saradnji sa organom, odnosno organizacijom nadležnom za donošenje sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa.
Član 12.
Kopija obaveštenja o stranim sanitarnim, veterinarskim i fitosanitarnim propisima koje Ministarstvo primi od članica dostavlja se organu, odnosno organizaciji nadležnoj za sanitarna, veterinarska ili fitosanitarna pitanja na koja se propis odnosi ili drugoj zainteresovanoj strani.
Ako smatra da bi donošenje sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa u drugoj državi moglo da ima značajan uticaj na trgovinu, nadležni organ, odnosno organizacija, ili druga zainteresovana strana iz stava 1. ovog člana obaveštava o tome Ministarstvo u pismenoj formi, dostavlja primedbe sa obrazloženjem i predlaže izmene nacrta sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa.
Obaveštenje iz stava 2. ovog člana može da sadrži i predlog da Ministarstvo zahteva da donošenje sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa bude odloženo, kao i da otpočne pregovore, ako su predviđeni pravilima STO i drugih relevantnih međunarodnih organizacija.
Član 13.
Odredbe čl. 6. – 12. ove uredbe shodno se primenjuju i u slučaju značajne izmene i dopune sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog propisa, uključujući i promenu vrste, odnosno grupe proizvoda na koje se sanitarni, veterinarski i fitosanitarni propis odnosi.
Član14.
Sva obaveštenja, primljena i poslata, objavljuju se na inernet strani Ministarstva.
Član 15.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Broj:
U Beogradu, 2012. godine
V L A D A
PREDSEDNIK