DEO 2
Klasifikacija
Poglavlje 2.1 Opšte odredbe 2.1.1 Uvod 2.1.1.1 Klase opasne robe prema ADN su sledeće:Klasa 1Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama;Klasa 2Gasovi;Klasa 3Zapaljive tečne materije;Klasa 4.1Zapaljive čvrste materije, samoreaktivne materije i desenzitizovane eksplozivne čvrste materije;Klasa 4.2Samozapaljive materije;Klasa 4.3Materije, koje u dodiru sa vodom i razvijaju zapaljive gasove;Klasa 5.1Oksidirajuće materije;Klasa 5.2Organski peroksidi;Klasa 6.1Otrovne materije;Klasa 6.2Zarazne materije;Klasa 7Radioaktivne materije;Klasa 8Nagrizajuće materije;Klasa 9Razne opasne materije i predmeti; 2.1.1.2 Svaki naziv različitih klasa svrstan je pod neki broj UN . Koriste se sledeće vrste naziva:A. Pojedinačni naziv za tačno definisane materije i predmete, uključujući naziv za materije, koje pokrivaju različite izomere, kao npr.: UN 1090 ACETON UN 1104 AMILACETAT UN 1194 ETILNITRIT, RASTVORB. Naziv po vrstama za tačno definisane grupe materija ili predmeta, koji ne spadaju pod nazive N.D.N, kao npr.: UN 1133 LEPILA UN 1266 PARFIMERIJSKI PROIZVODI UN 2757 KARBAMAT PESTICID, ČVRST, OTROVAN UN 3101 ORGANSKI PEROKSID TIP B, TEČANC. Specifični nazivi N.D.N, koji obuhvataju grupe materija ili predmeta određenih hemijskih ili tehničkih osobina, koji nisu na drugim mestima navedeni, npr.: UN 1477 NITRATI, NEORGANSKI, N.D.N. UN 1987 ALKOHOLI, N.D.N.D. Opšti nazivi N.D.N, koja obuhvataju grupe materija ili predmeta sa jednom ili više opasnih osobina, koji nisu na drugim mestima navedeni, npr.: UN 1325 ZAPALjIVA ORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, N.D.N. UN 1993 ZAPALjIVA TEČNA MATERIJA, N.D.N. Nazivi navedeni pod B, C. i D. označavaju se kao zbirni nazivi. 2.1.1.3 Sa izuzetkom materija klasa 1, 2, 5.2, 6.2 i 7 kao i sa izuzetkom samoreaktivnih materija klase 4.1, materije se u svrhu pakovanja na osnovu njihovog stepena opasnosti svrstavaju u ambalažne grupe: Ambalažna grupa I: materije sa visokim stepenom opasnosti;Ambalažna grupa II: materije sa srednjim stepenom opasnosti;Ambalažna grupa III: materije sa malim stepenom opasnosti.Ambalažne grupe u koju(e) je materija svrstana navedena(e) je (su) u tabeli A poglavlja 3.2. 2.1.1.4 U svrhu transporta u brodovima tankerima, neke materije mogu biti svrstane u podgrupe. 2.1.2 Principi klasifikacije 2.1.2.1 Opasna roba, koja potpada pod definiciju neke klase se, na osnovu njenih osobina, definiše u skladu sa 2.2.x.1 odgovarajuće klase. Opasna roba se svrstava u određenu klasu i ambalažnu grupu po kriterijumima navedenim u istom pododeljku 2.2.x.1. Svrstavanje jedne ili više sporednih opasnosti uz jednu opasnu materiju ili predmet vrši se prema kriterijumima klase ili klasa, koje odgovaraju ovim opasnostima, navedenim u pododeljku 2.2.x.1. 2.1.2.2 Svi nazivi opasnih roba navedeni su u Tabeli A poglavlja 3.2 po redosledu UN brojeva. Ova tabela sadrži odgovarajuće informacije o navedenoj robi, kao što su naziv, klasa, ambalažne grupe, listice koje se postavljaju, kao i propise o ambalaži i transportuNapomena: Azbučni spisak ovih naziva sadržan je u Tabeli B, poglavlje 3.2. 2.1.2.3 Opasne robe pojedinih klasa, koje su navedene ili definisane u pododeljku 2.2.x.2 nisu dozvoljene za transport. 2.1.2.4 Robu, koja nije poimenično navedena, tj. robu koja nije kao pojedinačni naziv navedena u Tabeli A poglavlja 3.2 i nije navedena ili definisana u jednom od gore navedenih pododeljaka 2.2.x.2, treba svrstati u odgovarajuću klasu prema postupku u odeljku 2.1.3. Dodatno treba utvrditi sporednu opasnost (ako postoji) i ambalažnu grupu (ako postoji). Nakon što je utvrđena klasa, sporedna opasnost (ako postoji) i ambalažnu grupu (ako postoji), treba utvrditi odgovarajući UN broj. Na kraju svake klase u pododeljku 2.2.x.3 (spisak zbirnih naziva) naveden je dijagram odlučivanja sa odgovarajućim parametrima za izbor odgovarajućeg zbirnog naziva (UN broj). U svim slučajevima, na osnovu hijerarhije prikazane u pododeljku 2.1.1.2 slovima B, C i D, treba odabrati zbirni naziv koji najbolje obuhvata osobine materije ili predmeta. Samo ako se materija ili predmet ne može svrstati u neki od naziva tipa D ili C prema pododeljku 2.1.1.2, može biti svrstana pod nazive tipa D. 2.1.2.5 Ako se na osnovu postupka ispitivanja iz poglavlja 2.3 i kriterijuma navedenih u pododeljku 2.2.x.1 klasa za koje su utvrđeni, ustanovi da materija, rastvor ili smesa određene klase poimenično navedena u Tabeli A poglavlja 3.2, ne ispunjava kriterijume te klase, tada ta materija, rastvor ili smeša ne spada u tu klasu. 2.1.2.6 Pri klasifikaciji, materije sa tačkom topljenja ili početkom topljenja na 20 °C ili ispod toga pri pritisku od 101,3 kPa, smatraju se kao tečne materije. Viskozna materija, za koju se ne može utvrditi specifična tačka topljenja, treba da se podvrgne ispitnom postupku ASTM D 4359-90 ili ispitivanju navedenom u odeljku 2.3.4 za utvrđivanje tečne osobine (penetrometrijski postupak). 2.1.3 Klasifikacija materija koje nisu poimenično navedene u Tabeli A deo 3.2, uključujući rastvore i smeše (kao što su preparati, mešavine i otpaci) 2.1.3.1 Materije, uključujući rastvore i smeše, koje nisu poimenično navedene, klasifikuju se prema stepenu opasnosti na osnovu kriterijuma navedenih u pododeljku 2.2.x.1 različitih klasa. Opasnost(i) neke materije utvrđuju se na osnovu njenih fizičkih, hemijskih ili fizioloških osobina. Ove osobine treba uvažiti i ako iskustva ukazuju na strožije kriterijume klasifikacije. 2.1.3.2 Materiju, koja nije poimenično navedena u Tabeli A poglavlja 3.2, a koja ispoljava samo jednu opasnost, treba svrstati u odgovarajuću klasu u jedno od zbirnih naziva navedenih u pododeljku 2.2.x.1 te klase. 2.1.3.3 Rastvor ili smešu, koji sadrži samo jednu opasnu materiju poimenično navedenu u Tabeli A poglavlja 3.2, zajedno sa jednom ili više bezopasnih materija, treba svrstati pod jednu poimenično navedenu materiju, izuzev, ako:su rastvor ili smeša u Tabeli A poglavlja 3.2 posebno navedeni, iliiz podataka pod nazivom za ovu opasnu materiju posebno ne proističe, da ona važi samo za čistu ili tehnički čistu materiju, ilise klasa, fizičko stanje ili ambalažnu grupu rastvora ili smeše razlikuje od onih za opasnu materiju.U primerima pod (b) ili (c), rastvor ili smeša svrstavaju se kao materija koja nije poimenično navedena u određenu klasu, pod zbirni naziv naveden u pododeljku 2.2.x.3 za tu klasu, imajući u vidu eventualne sporedne opasnosti koje predstavljaju rastvor ili smeša, izuzev ako rastvor ili smeša ne odgovaraju kriterijumima nijedne klase i zbog toga ne podležu propisima ADN. 2.1.3.4 Rastvore i smeše, koje sadrže materiju, koja odgovara jednom od navedenih naziva u stavu 2.1.3.4.1 ili 2.1.3.4.2, treba klasifikovati prema uslovima navedenim u 2.1.3.4.1 ili 2.1.3.4.2. 2.1.3.4.1 Rastvore i smeše, koji sadrže jednu od sledećih poimenično navedenih materija, treba uvek klasifikovati pod istim nazivom, kao i samu materiju koju oni sadrže, pod uslovom da ti rastvori i smeše ne pokazuju opasne osobine navedene u 2.1.3.5.3:Klasa 3 UN 1921 PROPILENIMIN, STABILIZOVAN UN 2481 ETILIZOCIJANAT UN 3064 NITROGLICERIN, RASTVOREN U ALKOHOLU sa više od 1%, ali najviše 5% nitroglicerinaKlasa 6.1 UN 1051 CIJANOVODONIK, STABILIZOVAN, sa manje od 3% vode UN 1185 ETILENIMIN, STABILIZOVAN UN 1259 NIKLTETRAKARBONIL UN 1613 CIJANOVODONIK, VODENI RASTVOR (CIJANOVODONIČNA KISELINA, VODENI RASTVOR), UN 1614 CIJANOVODONIK, STABILIZOVAN, sadržaj vode manji od 3%, absorbovan na inertnom poroznom materijalu UN 1994 GVOŽĐEPENTAKARBONIL UN 2480 METILIZOCIJANAT UN 3294 CIJANOVODONIK, RASTVOREN U ALKOHOLU sa najviše 45% (masenih) cijavodonika Klasa 8 UN 1052 FLUOROVODONIK, BEZVODNI UN 1744 BROM ili UN 1744 RASTVOR BROMA UN 1790 FLUORVODONIČNA KISELINA, sa više od 85% (masenih) fluorovodonika UN 2576 FOSFOR-OKSIBROMID, RASTOPLjEN. 2.1.3.4.2 Rastvori i smeše, koji sadrže materije koje odgovaraju sledećim nazivima klase 9: UN 2315 POLIHLOROVANI BIFENILI,TEČNI ili UN 3432 POLIHLOROVANI BIFENILI,ČVRSTI UN 3151 POLIHALOGENOVANI BIFENILI, TEČNI ili UN 3151 POLIHALOGENOVANI TERFENILI, TEČNI UN 3152 POLIHALOGENOVANIBIFENILI, ČVRSTI ili UN 3152 POLIHALOGENOVANI TERFENILI, ČVRSTImoraju biti klasifikovani pod iste nazive klase 9, pod uslovom da:oni ne sadrže nikakve dodatne opasne komponente sa izuzetkom komponenata ambalažne grupe III klase 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 6.1 ili 8 inemaju opasne osobine navedene u odeljku 2.1.3.5.3. 2.1.3.5 Materije, koje nisu poimenično navedene u Tabeli A poglavlja 3.2, sa više opasnih osobina, kao i rastvori i smeše sa više opasnih materija, svrstavaju se pod zbirni naziv (vidi 2.1.2.4) i u ambalažnu grupu odgovarajuće klase u skladu sa njihovim opasnim osobinama. Takvu klasifikaciju na osnovu opasnih osobina treba izvršiti na način naveden pod 2.1.3.5.1 – 2.1.5.1.4. 2.1.3.5.1 Fizičke, hemijske i fiziološke osobine se utvrđuju merenjem ili proračunom, a klasifikacija materija, rastvora ili smeša vrši se prema kriterijumima pododeljka 2.2.x.1 za pojedine klase. 2.1.3.5.2 Ako je utvrđivanje opasnih osobina moguće samo uz nesrazmerno velike troškove i napore (npr. kod nekih vrsta otpadaka), materiju, rastvor ili smešu treba klasifikovati u klasu komponente sa pretežnom opasnošću. 2.1.3.5.3 Ukoliko opasne osobine materije, rastvora ili smeše spadaju u više od jedne dole navedenih klasa ili grupa materija, tada se materija, rastvor ili smeša klasifikuje u klasu ili grupu materija sa pretežnom opasnošću, na osnovu sledećeg redosleda:materije klase 7 (izuzev radioaktivnih materija u izuzetim komadima za otpremu, kod kojih dominiraju druge opasne osobine);materije klase 1;materije klase 2;desenzitizovane eksplozivne tečne materije klase 3;samoreaktivne materije i desenzitizovane eksplozivne čvrste materije klase 4.1;piroforne materije klase 4,2;materije klase 5.2;materije klase 6.1 ili 3, koje na osnovu njihove otrovnosti pri udisanju, treba klasifikovati u ambalažnu grupu I (materije, koje ispunjavaju klasifikacione kriterijume klase 8 i poseduju otrovnost pri udisanju prašine ili magle (LC50) u skladu sa ambalažnom grupomI, ali otrovnost pri gutanju ili apsorbovanju preko kože, koja odgovara samo ambalažnoj grupi III ili poseduju malu otrovnost, treba svrstati u klasu 8);zarazne materije klase 6.2. 2.1.3.5.4 Ukoliko opasne osobine materije spadaju u više od jedne klase ili više od jedne grupe materija, koje nisu navedene u 2.1.3.5.3, materija se klasifikuje prema istom postupku, pri čemu ipak treba odabrati odgovarajuću klasu prema tabeli pretežne opasnosti u 2.1.3.10 2.1.3.6 Potrebno je koristiti uvek samo odgovarajuće zbirne nazive koje najviše odgovara (vidi pododeljak 2.1.2.4) npr. opšte nazive N.D.N. treba koristiti samo, ako se ne može koristiti naziv prema vrsti ili specifični naziv n.d.n. 2.1.3.7 Rastvori i smeše oksidarajućih materija ili materija sa takvom sporednom opasnošću mogu imati eksplozivne osobine. U tom slučaju one nisu dozvoljene za transport, izuzev ako ispunjavaju propise klase 1. 2.1.3.8 U smislu ADN. Materije, rastvori i smeše (kao što su preparati, mešavine i otpad), koji se ne mogu svrstati u klase 1 do 8 ili u klasu 9 sa izuzetkom naziva broja UN 3077 i UN 3082, ali se mogu svrstati u broj UN 3077 ili 3082 klase 9 na osnovu metode ispitivanja kriterijuma u 2.3.5., smatraju se materijama koje zagađuju vodu. 2.1.3.9 Otpad, koji ne ogovara kriterijumima za klasifikaciju u klasu 1 ili 9, ali se na osnovu Bazelskog Sporazuma o kontroli prekograničnog kretanja opasnog otpada i njegovom odlaganju, može se transportovati pod brojem UN 3077 ili 3082.
2.1.3.10 Tabela pretežnih opasnosti Klasa i ambalažna grupa 4.1, II 2.1.4 Klasifikacija uzoraka 2.1.4.1 Ako je klasa neke materije nesigurna i ako se materija transportuje radi daljeg ispitivanja, treba na osnovu obaveštenosti pošiljaoca o materiji, istu svrstati u privremenu klasu, zvanični naziv za transport i broj UN uz primenu:kriterijuma klasifikacije poglavlja 2.2 ipropisa ovog poglavlja.Za izabrani zvanični naziv za transport treba koristiti najstrožiju moguću ambalažnu grupu.Pri primeni ovog propisa, zvanični naziv za transport treba dopuniti izrazom «UZORAK» (npr. «ZAPALjIVA TEČNA MATERIJA, N.D.N., «UZORAK»). U nekim slučajevima, u kojima je za uzorak neke materije za koju se pretpostavlja, da odgovara određenim kriterijumima klasifikacije, predviđeno određenim nazivima za transport (npr. « UN 3167 UZORAK GASA KOJI NIJE POD PRITISKOM, ZAPALjIV, N.D.N.»), potrebno je ove nazive koristiti za transport. Ako se za transport uzorka koristi naziv N.D.N. zvanični naziv za transport ne mora da bude dopunjen tehničkim nazivom, kako je to propisano u Posebnom propisu 274. poglavlja 3.3. 2.1.4.2 Uzorke materije treba transportovati u skladu sa propisima, koji se primenjuju za privremeno dodeljen zvanični naziv, pod uslovom, da:se materija ne smatra materijom, koja prema pododeljcima 2.2.x.2 poglavlja 2.2 ili prema poglavlju 3.2. nije dozvoljena za transport;se materija ne smatra materijom, koja ispunjava kriterijume klase 1, ili se ne smatra zaraznom ili radioaktivnom materijom;materija odgovara propisima u 2.2.41.1.15, odn. 2.2.52.1.9, ako se radi o samoreaktivnoj materiji, odn. organskom peroksidu;se uzorak transportuje u kombinovanoj ambalaži sa neto masom od najviše 2,5 kg po komadu za otpremu;se uzorak ne spaja sa drugom robom u jedan komad za otpremu.
Poglavlje 2.2 Posebne odredbe za pojedine klase 2.2.1 Klasa 1: Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama 2.2.1.1 Kriterijumi 2.2.1.1.1 Pojam klase 1 obuhvata:Eksplozivne materije: čvrste ili tečne materije (ili smeše materija), koje hemijskom reakcijom mogu da razvijaju gasove takve temperature, pritiska i brzine, da u okruženju dovode do razaranja. Pirotehničke materije: materije ili smeše materija, sa kojima treba postići efekat u vidu: toplote, svetlosti, zvuka, gasa, magle ili dima ili njihovu kombinaciju kao rezultat samoodrživih egzotermnih hemijskih reakcija koje protiču bez detonacije;Napomena 1: Materije, koje same po sebi nisu eksplozivne, ali mogu stvarati eksplozivnu smešu gasa, pare ili prašine, nisu materije klase 1. 2: Izuzete iz klase 1 su, takođe, eksplozivne materije ovlažene vodom ili alkoholom, čiji sadržaj vode ili alkohola premašuje navedene granične vrednosti, kao i eksplozivne materije sa sredstvima za plastifikaciju – ove eksplozivne materije su svrstane u klasu 3 ili 4.1 – kao i eksplozivne materije, koje su na osnovu svoje pretežno opasne osobine svrstane u klasu 5.2.Eksplozivne predmete: predmeti koji sadrže jednu ili više eksplozivnih ili pirotehničkih materija;Napomena: Predmeti, koji sadrže eksplozivne ili pirotehničke materije u tako maloj količini ili takve vrste, da njihovo neočekivano ili slučajno zapaljivanje ili paljenje za vreme transporta ne izaziva izvan predmeta odlomke, vatru, maglu, dim, toplotu ili jak zvuk, ne potpadaju pod propise klase 1.(c) Materije i predmete, koji prethodno nisu navedeni, a koji su proizvedeni radi stvaranja praktičnog dejstva u vidu eksplozije, ili nekog pirotehničkog dejstva. 2.2.1.1.2 Materije i predmeti, koji pokazuju ili mogu pokazati eksplozivne osobine, se uzimaju u obzir za svrstavanje u klasu 1 prema ispitivanjima, postupcima i kriterijuma navedenim u Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo I. Materija ili predmet svrstan u klasu 1, može biti dozvoljen za transport, samo ako je svrstan pod neki naziv ili pod neku poziciju N.D.N. u Tabeli A poglavlja 3.2., i ako odgovara kriterijumima Priručnika za ispitivanja i kriterijume. 2.2.1.1.3 Materije i predmeti klase 1 moraju biti svrstani pod jedan UN-broj i naziv ili poziciju N.D.N., koji su navedeni u Tabeli A poglavlja 3.2. Tumačenje naziva materija i predmeta poimenično navedenih u Tabeli A poglavlja 3.2. vrši se na osnovu pojmovnika u 2.2.1.1.8.Uzorci novih ili već postojećih eksplozivnih materija ili predmeta sa eksplozivnom materijom, izuzev inicijalnih eksploziva, koji se transportuju u cilju testiranja, svrstavanja, istraživanja i razvoja, u cilju kontrole kvaliteta ili kao trgovački uzorci, mogu da se svrstaju pod UN-broj 0190 EKSPLOZIVNA MATERIJA, UZORAK. Svrstavanje materija i predmeta koji nisu poimenično navedeni u Tabeli A poglavlja 3.2. u neku poziciju N.D.N. ili pod UN-broj 0190 EKSPLOZIVNA MATERIJA, UZORAK, kao i svrstavanje određenih materija čiji transport, prema Posebnim propisima poglavlja 3.2. Tabele A rubrika 6, zavisi od posebnog odobrenja nadležnog organa, vrši se od strane nadležnog organa zemlje porekla. Ovaj nadležni organ u pisanoj formi odobrava i uslove transporta za ove materije ili predmete. Ako zemlja porekla nije Ugovorna Strana ADN, svrstavanje i uslovi transporta moraju biti priznati od strane nadležnog organa prve države Ugovorne Strane ADN, na koju pošiljka nailazi. 2.2.1.1.4 Materije i predmeti klase 1 moraju biti svrstani u neku podklasu prema 2.2.1.1.5, i u neku grupu kompatibilnosti prema 2.2.1.1.6. Podklasa se utvrđuje na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u odelju 2.3.1, i uz primenu opisa iz 2.2.1.1.5. Grupa kompatibilnosti mora biti utvrđena prema opisu iz 2.2.1.1.5. Brojevi podklase zajedno sa slovima grupe kompatibilnosti predstavljaju klasifikacioni kod. 2.2.1.1.5 Opis podklasaPodklasa 1.1Materije i predmeti, koji su sposobni za masovnu eksploziju. (Masovna eksplozija je eksplozija koja praktično istovremeno obuhvata gotovo ceo tovar).Podklasa 1.2Materije i predmeti, koji pokazuju opasnost stvaranja odlomaka, rasprsnutih i odbačenih komada, ali nisu sposobni za masovnu eksplozijuPodklasa 1.3Materije i predmeti, koji poseduju opasnost od požara i pokazuju ili malu opasnost od vazdušnog pritiska ili malu opasnost od odlomaka, rasprsnutih i odbačenih komada ili obadvoje, ali nisu sposobni za masovnu eksploziju, pri čijem sagorevanju nastaje značajno toplotno zračenje, ilikoji sagorevaju jedan za drugim, stvarajući malo dejstvo vazdušnog pritiska ili dejstvo odlomaka , rasprsnutih i odbačenih komada, ili i jedno i drugo.Podklasa 1.4Materije i predmeti, koji predstavljaju samo malu opasnost od eksplozije u slučaju zapaljivanja ili paljenja tokom transporta. Dejstva ostaju u suštini ograničena samo na komad za otpremu i ne treba očekivati, da će doći do stvaranja odbačenih komada većih dimenzija ili na većem rastojanju. Vatra koja deluje spolja ne sme dovesti do praktično istovremene eksplozije gotovo celog sadržaja komada za otpremu.Podklasa 1.5Vrlo neosetljive materije sa opasnošću masovne eksplozivnosti, koje su tako neosetljive, da je vrlo mala verovatnoća izazivanja ili prelaza požara u detonaciju pod normalnim uslovima transporta. Kao minimalni zahtev za ove materija važi, da ne smeju da eksplodiraju pri nastanku spoljašnjeg požara.Podklasa 1.6Ekstremno neosetljivi predmeti, koji nemaju opasnost masovne eksplozije. Ovi predmeti sadrže samo ekstremno neosetljive detonirajuće materije i pokazuju neznatnu verovatnoću slučajnog paljenja ili širenja.Napomena: Opasnosti koje proističu od predmeta podklase 1.6. ograničene su na eksploziju pojedinačnog predmeta. 2.2.1.1.6 Opis grupa kompatibilnosti materija i predmetaAPrimarna eksplozivna materija BPredmet sa zapaljivom materijom i sa manje od dva efikasna sigurnosna uređaja. Uključeni su i neki predmeti, kao što su detonatori za miniranje, detonirajući uređaji za miniranje i upaljači, iako ne sadrže nikakvu primarnu eksplozivnu materiju.CPogonska ili druga brzogoruća eksplozivna materija ili predmet sa takvom eksplozivnom materijom.DDetonirajuća eksplozivna materija ili crni barut ili predmet sa detonirajućom eksplozivnom materijom, ali bez sredstva za paljenje i bez pogonskog punjenja ili predmet sa primarnom eksplozivnom materijom (upaljačem) sa najmanje dva delotvorna sigurnosna uređaja.EPredmet sa detonirajućom eksplozivnom materijom bez sredstava za paljenje, sa pogonskim punjenjem (ali ne takav koji sadrži zapaljivu tečnost ili zapaljiv gel ili samozapaljivu tečnost (hipergol)).FPredmet sa detonirajućom eksplozivnom materijom sa sopstvenim sredstvom za paljenje, sa pogonskim punjenjem (ali ne takav, koji sadrži zapaljivu tečnost, gel ili samozapaljivu tečnost (hipergol) ili bez pogonskog punjenja.GPirotehnička materija ili predmet sa pirotehničkom materijom ili predmet koji sadrži kako eksplozivnu tako i osvetljavajuću, zapaljivu, odnosno materiju koja izaziva suze ili dim (izuzev predmeta koji se aktiviraju vodom ili koji sadrže beli fosfor, fosfide, piroforičnu materiju (samozapanjljivu na vazduhu), zapaljivu tečnost ili zapaljiv gel ili samozapaljivu tečnost hipergol).HPredmet, koji sadrži kako eksplozivnu materiju tako i beli fosforJ Predmet, koji sadrži kako eksplozivnu materiju tako i zapaljivu tečnost ili zapaljiv gel.KPredmet, koji sadrži kako eksplozivnu materiju tako i otrovan hemijski agens.LEksplozivna materija ili predmet sa eksplozivnom materijom, koja predstavlja poseban rizik (npr. zbog svog aktiviranja u dodiru sa vodom ili zbog prisustva samozapaljive tečnosti (hipergola), fosfida ili neke piroforne materije) i zahteva razdvajanje svake pojedine vrste.NPredmet, koji sadrži samo ekstremno neosetljive detonirajuće materije.SMaterija ili predmet, koji su tako pakovani ili izrađeni, da svako dejstvo koje nastupi usled nenamerne reakcije ostaje ograničeno na komad za otpremu, izuzev ako je komad za otpremu oštećen vatrom; u tom slučaju dejstvo vazdušnog pritiska ili odlomaka mora ostati ograničeno na meru, koja bitno ne ograničava ili ne sprečava mere borbe protiv požara i druge hitne mere u neposrednoj blizini komada za otpremu.Napomena 1: Svaka materija ili predmet pakovana u specifičnoj ambalaži može biti svrstana samo u jednu grupu kompatibilnosti. Pošto je kriterijum grupe kompatibilnosti S zasnovan na praktičnom ispitivanju, za svrstavanje u ovu grupu neophodno je ispitivanje radi dodeljivanja klasifikacionog koda. 2: Predmeti grupa kompatibilnosti D i E mogu biti opremljeni sopstvenim sredstvima za paljenje ili zajedno sa njima upakovani, pod uslovom, da uređaj za paljenje sadrži najmanje dva delotvorna sigurnosna uređaja, kako bi sprečio izazivanje eksplozije u slučaju nenamerne reakcije sredstava za paljenje. Takvi komadi za otpremu su svrstani u grupu kompatibilnosti D ili E. 3: Predmeti grupa kompatibilnosti D i E mogu biti upakovani zajedno sa sopstvenim sredstvom za paljenje, koje ne sadrži dva delotvorna sigurnosna uređaja, (tj. sredstva za paljenje, koja su svrstana u grupu kompatibilnosti B) pod uslovom, da odgovaraju propisu za zajedničko pakovanje MP 21 u odeljku 4.1.10 ADR. Takvi komadi za otpremu svrstavaju se u grupe kompatibilnosti D ili E. 4: Predmeti smeju biti opremljeni sopstvenim sredstvom za paljenje i sa njim zajedno upakovani, pod uslovom, da se sredstva za paljenje ne mogu upaliti, pod normalnim uslovima transporta.. 5: Predmeti grupa kompatibilnosti C, D i E mogu biti zajedno pakovani. Takvi komadi za otpremu svrstavaju se u grupu kompatibilnosti E. 2.2.1.1.7 Svrstavanje vatrometnih tela u podklase 2.2.1.1.7.1 Vatrometna tela se u principu svrstavaju u podklase 1.1, 1.2, 1.3 i 1.4 na osnovu podataka dobijenih iz ispitne serije 6 Priručnika za ispitivanja i kriterijume. Ipak, pošto je izbor takvih predmeta jako širok, a takođe i raspoloživost opreme za ispitivanje može biti ograničena, u podklase se može, takođe, svrstati prema postupku iz 2.2.1.1.7.2. 2.2.1.1.7.2 Svrstavanje vatrometnih tela u UN-broj 0333, 0334, 0335 ili 0336 može se vršiti na osnovu analognog zaključka, bez potrebe za ispitivanjem prema ispitnoj seriji 6, a prema tabeli za utvrđenu klasifikaciju vatrometnih tela u 2.2.1.1.7.5. Takvo svrstavanje se može vršiti uz saglasnost nadležnog organa. Predmeti koji u tabeli nisu navedeni, moraju biti klasifikovani na osnovu podataka dobijenih iz ispitne serije 6. Napomena 1: Dodavanje novih tipova vatrometnih tela u rubriku 1 tabele 2.2.1.1.7.5 može se vršiti samo na osnovu potpunih podataka ispitivanja, koji se dostavljaju UN – Stručnoj podkomisiji za transport opasnih roba radi razmatranja. 2: Podatke dobijene ispitivanjem, od strane nadležnih organa, koji predstavljaju potvrdu ili neslaganje sa klasifikacijom u podklase u rubrici 5, tipova vatrometnih tela navedenih u rubrici 4 tabele u 2.2.1.1.7.5, potrebno je dostaviti, radi informacije, UN – Stručnoj podkomisiji za transport opasnih roba. 2.2.1.1.7.3 Ako su vatrometna tela, koja su svrstana u više od jedne podklase, zajedno pakovana u jednom komadu za otpremu, moraju se klasifikovati na osnovu podklase sa najvećom opasnošću, izuzev ako podaci dobijeni na osnovu ispitne serije 6 daju drugi rezultat. 2.2.1.1.7.4 Klasifikacija navedena u tabeli 2.2.1.1.7.5 važi samo za predmete, koji su pakovani u sanducima od kartona (4G). 2.2.1.1.7.5 Tabela utvrđenih klasifikacija za vatrometna tela Napomena 1: Procentni delovi, odnose se na masu cele pirotehničke garniture (npr. raketni motori, pogonsko punjenje, punjenje za rasprskavanje, punjenje za dejstvo), ukoliko u tabeli nije drugačije navedeno. 2: Izraz «praskave svetleće naprave», koji se koristi u tabeli, odnosi se na pirotehničke naprave koje sadrže oksidirajuće materije i crni barut kao i pogonsko punjenje od metalnog praha i koriste se za stvaranje akustičnih praskavih efekata ili kao punjenje za rasprskavanje u vatrometnim telima. 3: Dimenzije u milimetrima (mm) odnose se: kod loptastih velikih vatrometnih bombi i višestrukih loptastih bombi , na prečnik bombe;kod cilindričnih velikih vatrometnih bombi, na dužinu bombe;kod velike vatrometne bombe u bacaču, rimskoj sveći, vatrometnom telu u zatvorenoj cevi ili vatrometnom punjenju, na unutrašnji prečnik cevi, koja obuhvata ili sadrži vatrometno telo;kod vatrometnih paketa bez bacača ili cilindričnih vatrometnih paketa, na unutrašnji prečnik bacača, koji je predviđen za prihvatanje vatrometne porcije. TipUključuje:/ sinonimi:Definicija pojmaTehničke karakteristikeKlasifi-kacijaVisinska lopta, sfernog ili cilindričnog oblikaSferna visinska lopta za posmatračka događanja,visinska lopta,šarena lopta, šarena vatra,multieksplozija, mnogoefektna visinska lopta,vodni vatromet, vatromet padobran, dimna zavesa,cvetne zvezdice, iskre, vatromet, tander, komplet visinskih loptiUređaj sa ili bez potisnog punjenja, sa usporavajučim fitiljem i rasprkavajućim punjenjem, pirotehničkim elementom (elementima) ili rastresitim pirotehničkim sastavom, predviđen za izbacivanje iz bacačke prangijeSve visinske lopte sa efektom bljeska1.1GŠarena lopta ≥ 180 mm1.1GŠarena lopta: <180 mm sa > 25% praha rastresitog sastava, bljeskovitog i/ ili sa efektima praska1.1GŠarena lopta < 180 mm sa ≤ 25 % praha rastresitog sastava bljeskovitog i/ili sa efektima praska1.3GŠarena lopta ≤ 50 mm, ili ≤ 60 g pirotehničkog sastava, sa ≤ 2 % praha rastresitog sastava, bljeskovitog i/ili sa efektima praska1.4 GVisinska lopta sa mnogobrojnim rasprskavanjem (visinska lopta -prahis arahis =kikiriki)Uređaj sa dva ili više sfernih visinskih lopti u zajedničkoj čauri, koje se izbacuju pomoću jednog istog potisnog punjenja, sa odvojenim spoljnim usporavajućim fitiljemNajopasnija sferna visinska lopta određuje klasifikacijuSkup izbacujućih prangija i visinske lopte, napunjena bacačka prangijaSkup u obliku sferne ili cilindrične visinske lopte unutar bacačke prangije, koji je namenjen za ispaljivanje lopte Sve visinske lopte sa efektom bljeska1.1GŠarena lopta ≥ 180 mm1.1GŠarena lopta > 50 mm i < 180 mm1.2GŠarena lopta ≤ 50 mm ili ≤ 60 g pirotehničkog sastava, sa ≤ 25% praha rastresitog sastava, bljeskovitog i/ili sa efektima praska1.3GSfera iz sfere (prikazane procentne veličine odnose se na bruto masu vatrenih tela)Uređaj bez potisnog punjenja, sa usporavajućim fitiljem i rasprskavajućim punjenjem, koje sadrži zguru i inertnu materiju i predviđen je za ispaljivanje iz bacačke prangije.>120 mm1.1GUređaj bez potisnog punjenja, sa usporavajučim fitiljem i rasprskavajućim punjenjem, koje sadrži zguru sa ≤ 25 g bljeskovitog sastava po elementu zgure, sa ≤ 33 % bljeskovitog sastava i ≥ 60% internog materijala, i predviđen je za ispaljivanje iz bacačke prangije.≤ 120 mm1.3GUređaj bez potisnog punjenja, sa usporavajućim fitiljem i rasprskavajućim punjenjem koji sadrži šarene lopte i/ili pirotehničke jedinice, i predviđen je za ispaljivanje iz bacačke prangije.>300 mm1.1GUređaj bez potisnog punjenja, sa usporavajućim fitiljem i rasprskavajućim punjenjem, koje sadrži šarene lopte ≤ 70 mm i/ili pirotehničke jedinice, sa ≤ 25% bljeskovitog sastava i ≤ 60% pirotehničkog sastava, i predviđen je za ispaljivanje iz bacačke prangije>200 mm i ≤ 300 mm1.3GUređaj sa izbacujućim punjenjem sa usporavajućim fitiljem i rasprskavajućim punjenjem, koji sadrži šarene lopte ≤ 70 mm ili pirotehničke jedinice, sa ≤ 25% bljeskovitog sastava i ≤ 60% pirotehničkog sastava, i predviđen je za ispaljivanje iz bacačke prangije.≤ 200 mm1.3GBaterija vatrom-eta/Kombina-cija visinskih vatrome-taVatrometni talas,bombice, tortice, finalni buket, šarena loža, hibrid, mnogocevke, baterija petardi, baterija petardi sa upaljačemSkup, koji uključuje nekoliko elemenata istog tipa ili različitih tipova, koji odgovaraju jednom od tipova vatrometnih tela, nabrojanih u ovoj tabeli, sa jednom ili dve tačke paljenjaNajopasniji tip vatrometnog tela određuje klasifikaciju.Rimska svećaFestivalska sveća, kometeCev, koja sadrži skup pirotehničkih jedinica, koje se sastoje od naizmeničnog pirotehničkog sastava, potisnog punjenja i prenosnog fitiljaUnutrašnji prečnik ≥ 50 mm sa bljeskovitim sastavom ili < 50 mm sa > 25 % bljeskovitim sastavom1.1 GUnutrašnji prečnik ≥ 50 mm bez bljeskovitog sastava1.2GUnutrašnji prečnik <50 mm i sa ≤ 25 % bljeskovitim sastavom1.3GUnutrašnji prečnik ≤ 30 mm i svaka pirotehnička jedinica ≤ 25 g, sa ≤ 5% bljeskovitog sastava1.4GPojedinačni vatrometJedinična rimska sveća, mala napunjena prangijaCev, koja sadrži pirotehničku jedinicu, koja se sastoji od pirotehničkog sastava, potisnog punjenja i sa ili bez prenosnog fitiljaUnutrašnji prečnik ≤ 30mm, pirotehnička jedinica >25 g ili > 5 % i ≤ 25% bljeskovitog sastava1.3GUnutrašnji prečnik ≤ 30mm, pirotehničke jedinice ≤ 25 g i ≤ 5% bljeskovitog sastava1.4GRaketaZvučna raketa, signalna raketa, zvižduća raketa, blješteća raketa, nebeska raketa,stona raketaCev, koja sadrži pirotehnički sastav ili pirotehničke jedinice, opremljena štapom ili drugim sredstvima za stabilizaciju letenja i predviđena za podizanje u vazduhSamo efekti bljeskovitog sastava1.1GBljeskovit sastav >25% pirotehničkog sastava1.1G>20 g pirotehničkog sastava i bljeskovitog sastava ≤ 25%1.3G≤ 20 g pirotehničkog sastava, rasprskavajuće punjenje u vidu crnog praha i ≤ 0,13 g bljeskovitog sastava po prasku i ukupno≤ 1 g 1.4 GMinePakovani vatromet, prizemni, papirnati, cilindričniCev, koja sadrži potisno punjenje i pirotehničke jedinice i predviđena je za razmeštanje ili učvršćivanje na tlu. Glavni efekat sastoji se u jednokratnom izbacivanju svih pirotehničkih jedinica sa širokim vizuelnim ili zvučnim efektom u vazduhu. Vreća od tkanine ili papira ili cilindar od tkanine ili od papira, koji sadrži potisno punjenje i pirotehničke jedinice i predviđene za smeštanje u bacačku prangiju, da bi funkcionisale kao mine >25% praha rastresitog sastava, bljeskovitog i /ili sa efektom praska1.1G≥ 180 mm i ≤ 25 % praha rastresitog sastava, bljeskovitog i /ili sa efektom praska1.1G<180 mm i ≤ 25% praha rastresitog sastava, bljeskovitog i /ili sa efektom praska1.3G≤ 150 g pirotehničkog sastava, koji sadrži ≤ 5 % praha rastresitog sastava, bljeskovitog i/ili sa efektom praska. Svaka pirotehnička jedinica ≤ 25 g, svaki efekat praska <2 g; svaki zvižduk, (ako postoji) ≤ 3g1.4GFontana Vulkan, venac vodena fontana, bengalska vatra, vodopad, fontana pita, cilindrična fontana, konusna fontana, baklja.Nemetalna čaura, koja sadrži presovani ili zbijeni pirotehnički sastav, koji stvara iskru i plamen≥ 1 kg pirotehničkog sastava 1.3G< 1 kg pirotehničkog sastava1.4GČarobna sveća (sparkler)Čarobna sveća, koja se drži u ruci, čarobna sveća, koja se ne drži u ruci, čarobna sveća sa žicomKruta žica, delimično obložena (na jednom kraju) sporo gorućim pirotehničkim sastavom, sa ili bez upaljačaČarobne sveće na bazi perhlorata > 5 g po jedinici ili >10 jedinica po pakovanju1.3GČarobne sveće na bazi perhlorata ≤ 5 g po jedinici i ≤ 10 po pakovanju čarobnih sveća na bazi nitrata ≤ 30 g po jedinici1.4GBengalska svećaBengalska vatraNemetalni štap, delimično obložen (na jednom kraju) sporogorućim pirotehničkim sastavom i predviđen za držanje u ruciJedinica na bazi perhlorata >5 g po jedinici ili >10 jedinica po pakovanju.1.3GJedinica na bazi perhlorata ≤ 5 g po jedinici i ≤ 10 g jedinica po pakovanju; jedinice na bazi nitrata ≤ 30 g po jedinici.1.4GVatrome-tna tela sa malom opasno-šću, stona i za proslaveStona bombica, grmeći prasak, čegrtaljka, dimna, magla, zmija, svitac, pčelica, pucaljka (žabica)Uređaj predviđen za stvaranje veoma ograničenog vizuelnog i/ili zvučnog efekta, koji sadrži malu količinu pirotehničkog i/ili eksplozivnog sastavaČegrtaljke i grmeći prasak mogu sadržati do 1,6 mg fulminata srebra; pucaljke i pucaljke za proslave mogu da sadrže do 16 mg smeše kalijumhlorata sa crvenim fosforom; ostali artikli mogu sadržati do 5 g pirotehničkog, ali ne i bljeskovitog sastava 1.4GZvrk (vrtuljak)Vazdušni vrtuljak, helikopter, lovac, vrtuljak za podloguNemetalna cev koja sadrži pirotehnički sastav koji proizvodi gas i iskru, sa sastavom za ili bez bučnog efekta, sa ili bez krilcaPirotehnički sastav po jedinici > 20 g, koji sadrži ≤ 3% bljeskovitog sastava za stvaranje efekta praska ili ≤ 5 g zviždućeg sastava1.4GPirotehnički sastav po jedinici ≤ 20 g koji sadrži ≤ 3% bljeskovitog sastava za stvaranje efekta praska ili ≤ 5 g zviždućeg sastava.1.4GVrteći točakSaksonsko sunceSkup koji uključuje uređaj za izbacivanje, koji sadrži pirotehnički sastav i koji je opremljen pomoćnim sredstvima radi učvršćivanja na držač, da bi mogao da se okreće≥ 1 kg ukupne količine pirotehničkog sastava, bez efekta praska, svaki zvižduk (ukoliko postoji) ≤ 25 g i po točku ≤ 50 g zviždućeg sastava1.3G< 1 kg ukupne količine pirotehničkog sastava, bez efekta praska, svaki zvižduk (ukoliko postoji) ≤ 5 g i po točku ≤ 10 g zviždućeg sastava1.4GVazdušni točakLeteći saksonac, NLO, leteći tanjirCevi koje sadrže potisno punjenje i pirotehnički sastav koji stvara iskru, plamen i/ili bučni efekat pri čemu su čaure pričvršćene na nosećem obruču>200 g ukupne količine pirotehničkog sastava ili >60 g po potisnom uređaju, ≤ 3% bljeskovitog sastava sa efektom praska, svaki zvižduk (ukoliko postoji) ≤ 25 g i po točku ≤ 50 g zviždućeg sastava 1.3G≤ 200 g ukupne količine pirotehničkog sastava ili ≤ 60 g pirotehničkog sastava po potisnom uređaju. ≤ 3% bljeskovitog sastava sa efektom praska, svaki zvižduk (ukoliko postoji) ≤ 5 g i po točku ≤ 10 g zviždućeg sastava1.4GGarnitura vatrometnih telaGarnitura vatrometnih tela za prikazivanje, garnitura vatrometnih tela za pojedince radi korišćenja na otvorenom prostoru i u prostorijama.Garnitura nekoliko tipova prazničnih vatrometnih tela, od kojih svaki odgovara jednom od tipova nabrojanih u ovoj tabeli.Najopasniji tip vatrometnog tela određuje klasifikaciju.PetardaPraznična petarda, mitraljezSkup cevi (od papira ili kartona) povezan pirotehničkim fitiljem, pri čemu je svaka cev predviđena za stvaranje zvučnog efekta.Svaka cev ≤ 140 mg bljeskovitog sastava ili ≤ 1 g crnog praha.1.4 GFitiljna petardaVatromet, petarda sa bljeskom, dimni krekerNemetalna cev, koja sadrži praskovit sastav, namenjena za stvaranje zvučnog efekta.>2g bljeskovitog sastava po jedinici 1.1G≤ 2g bljeskovitog sastava po jedinicii ≤ 10g po unutrašnjem pakovanju1.3G≤ 1g bljeskovitog sastava po jedinici i ≤ 10g po unutrašnjem pakovanju ili ≤ 10 g crnog praha po jedinici 1.4G 2.2.1.1.8 Pojmovnik nazivaNapomena: 1. Cilj opisa u pojmovniku nije da zameni ispitivanja niti da odredi klasifikaciju opasnosti pojedinih materija ili predmeta klase 1. Svrstavanje u prave podklase i odluka da li se materija ili predmet svrstavaju u grupu kompatibilnosti S, mora se doneti na osnovu ispitivanja proizvoda prema Priručniku za ispitivanja i kriterijume Deo I ili analogno sličnom proizvodu, koji je već ispitan i razvrstan prema postupcima Priručnika za ispitivanja i kriterijume.2. Nakon naziva potrebno je dodati odgovarajući UN-broj (poglavlje 3.2, Tabela A, kolona 2). Vezano za klasifikacioni kod vidi 2.2.1.1.4.BARUT BEZDIMNI: UN-brojevi 0160, 0161Materije na bazi nitroceluloze koje se koriste za pogonsko punjenje. Ovaj pojam uključuje jednobazni barut za pogonsko punjenje [samo nitroceluloza (NC)], dvobazni barut za pogonsko punjenje [kao NC sa nitroglicerinom (NG)] i trobazni barut za pogonsko punjenje (kao NC / NG /nitrogvanidin). Napomena: Izliven, presovan ili u kesama sadržan barut za pogonsko punjenje naveden je pod POGONSKA PUNjENjA ZA TOPOVE ili POGONSKA PUNjENjA. BARUT CRNI, u granulama ili praškast: UN-broj 0027Materija, koja se sastoji od jake smeše drvenog uglja ili neke druge vrste uglja i kalijumnitrata ili natrijumnitrata sa ili bez sumpora.BARUT, SVETLEĆI: UN-brojevi 0094, 0305Pirotehnička materija, koja pri paljenju emituje intenzivnu svetlost.BARUTNA PASTA, NAVLAŽENA, sa najmanje 17%(masenih) alkohola: UN-broj 0433 BARUTNA PASTA, NAVLAŽENA, sa najmanje 25%(masenih) vode: UN-broj 0159Materija, koja se sastoji od nitroceluloze, koja je impregnisana sa najviše 60% (masenih) nitroglicerina, drugih tečnih organskih nitrata ili njihovih smeša.BOJEVE GLAVE, RAKETE, sa rasprskavajućim ili potisnim punjenjem: UN-broj 0370 Predmeti, koji se sastoje od inertnog korisnog punjenja i malog punjenja od detonirajuće ili razarajuće eksplozivne materije, sa ili bez sredstava za paljenje, koji sadrže najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni su namenjeni povezivanju sa raketom radi raspršivanja inertnog materijala. Ovaj naziv obuhvata i bojeve glave za navođene projektile.BOJEVE GLAVE, RAKETE, sa rasprskavajućim ili potisnim punjenjem: UN-broj 0371 Predmeti, koji se sastoje od inertnog korisnog punjenja i malog punjenja od detonirajuće ili razarajuće eksplozivne materije, sa sredstvima za paljenje, koji sadrže manje od dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni su namenjeni povezivanju sa raketom radi raspršivanja inertnog materijala. Ovaj naziv obuhvata i bojeve glave za navođene projektile.BOJEVE GLAVE, RAKETE, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-broj 0369 Predmeti, koji se sastoje od detonirajućih eksplozivnih materija sa sredstvima za paljenje, koja imaju manje od dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni su namenjeni povezivanju sa raketom. Ovaj naziv obuhvata i bojeve glave za navođene projektile.BOJEVE GLAVE, RAKETE, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0286, 0287 Predmeti, koji se sastoje od detonirajućih eksplozivnih materija, bez ili sa sredstvima za paljenje, koja sadrže najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni su namenjeni povezivanju sa raketom. Ovaj naziv obuhvata i bojeve glave za navođene projektile.BOJEVE GLAVE, TORPEDO, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-broj 0221Predmeti, koji se sastoje od detonirajuće eksplozivne materije, bez ili sa sredstvom za paljenje, koji sadrže najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni su namenjeni povezivanju sa torpedom.BOMBE SA ZAPALjIVOM TEČNOŠĆU, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0399, 0400Predmeti, koji se bacaju iz aviona i koji se sastoje od jednog tanka (rezervoara), koji sadrži zapaljivu tečnost i jednog eksplozivnog punjenja.BOMBE, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0033, 0291Predmeti sa eksplozivnom materijom, koji se bacaju iz aviona, sa sredstvima za paljenje, koji imaju manje od dva delotvorna zaštitna mehanizama.BOMBE, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0034, 0035Predmeti sa eksplozivnom materijom, koji se bacaju iz aviona, bez sredstava za paljenje ili sa sredstvima za paljenje, koja sadrže najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama.BOMBE, SVETLEĆE: UN brojevi 0039, 0299 Predmeti sa eksplozivnom materijom, koji se bacaju iz aviona, da bi proizveli kratkotrajnu intenzivnu svetlost u fotografske svrhe. Oni sadrže svetleće komponente.BOMBE, SVETLEĆE: UN-broj 0037 Predmeti sa eksplozivnom materijom, koji se bacaju iz aviona, da bi proizveli kratkotrajnu intenzivnu svetlost u svrhu fotografisanja. Oni sadrže punjenje detonirajućih eksplozivnih materija sa sredstvima za paljenje, koji imaju manje od dva delotvorna zaštitna mehanizama.BOMBE, SVETLEĆE: UN-broj 0038Predmeti sa eksplozivnom materijom, koji se bacaju iz aviona, da bi proizveli kratkotrajnu intenzivnu svetlost u svrhu fotografisanja. Oni sadrže punjenje detonirajućih eksplozivnih materija bez sredstva za paljenje ili sa sredstvima za paljenje, koja imaju najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama.VATROMETNA TELA: UN-brojevi 0333, 0334, 0335, 0336, 0337Pirotehnički predmeti, koji su namenjeni zabavi.GASNI GENERATORI ZA VAZDUŠNE JASTUKE ili MODULI ZA VAZDUŠNE JASTUKE ili ZATEZAČI POJASEVA: UN-broj 0503 Predmeti, koji sadrže pirotehničke materije i koji se koriste kao vazdušni jastuci ili sigurnosni pojasevi u vozilima za zaštitu ljudi.GRANATE ZA VEŽBU, ručne ili za pušku: UN-brojevi 0110, 0318, 0372, 0452 Predmeti bez glavnog eksplozivnog punjenja, koji su predviđeni za ručno bacanje ili ispaljivanje iz puške. Oni sadrže uređaj za paljenje, a mogu da sadrže i punjenje za obeležavanje.GRANATE, ručne ili za pušku sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0284, 0285 Predmeti, koji su predviđeni za ručno bacanje ili ispaljivanje iz puške. Oni ne sadrže nikakva sredstva za paljenje ili sadrže sredstva za paljenje sa najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama.GRANATE, ručne ili za pušku sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0292, 0293 Predmeti, koji su predviđeni za ručno bacanje ili ispaljivanje iz puške. Oni sadrže sredstva za punjenje, koja imaju manje od dva delotvorna zaštitna mehanizama.DETONATORI ZA MUNICIJU: UN-brojevi 0073, 0364, 0365, 0366Predmeti, koji se sastoje iz male cevi od metala ili plastike i koji sadrže eksplozivne materije kao što su olovo azid, PETN ili kombinacije eksplozivnih materija. Oni su namenjeni izazivanju lanca detonacije.DETONATORI, ELEKTRIČNI, za miniranje: UN-brojevi 0030, 0255, 0456Predmeti, koji su posebno namenjeni za paljenje industrijskih eksplozivnih materija. Ovi detonatori mogu biti sa trenutnim dejstvom ili mogu da sadrže element sa odloženim dejstvom. Električni detonatori se aktiviraju električnom strujom.DETONATORI, NEELEKTRIČNI, za miniranje: UN-brojevi 0029, 0267, 0455Predmeti, koji su posebno namenjeni za aktiviranje industrijskih eksplozivnih materija. Ovi detonatori mogu biti sa trenutnim dejstvom ili mogu da sadrže element sa odloženim dejstvom. Ne-električni detonatori se aktiviraju putem udarne cevi, creva za paljenje, fitilja, drugih sredstava za paljenje ili savitljivom detonacijskom vrpcom. Ovaj naziv obuhvata i detonacijske releje bez detonacijske vrpce.DETONIRAJUĆA VRPCA SA MALIM DEJSTVOM, sa metalnom oblogom: UN-broj 0104Predmet, koji se sastoji iz jezgra od detonirajuće eksplozivne materije u cevi od mekog metala sa ili bez zaštitne obloge. Količina eksplozivne materije je toliko mala, da može doći samo do manjeg spoljnog dejstva.DETONIRAJUĆA VRPCA sa metalnom oblogom: UN-brojevi 0102, 0290Predmet, koji se sastoji iz jezgra od detonirajuće eksplozivne materije u cevi od mekog metala sa ili bez zaštitne obloge.DETONIRAJUĆA VRPCA, fleksibilna: UN-brojevi 0065, 0289Predmet koji se sastoji od jezgra detonirajuće eksplozivne materije obmotan tekstilnim vlaknima, sa ili bez presvlake od plastike. Presvlaka nije neophodna, ako je omotač nepropustljiv za prašinu.DOPUNSKA EKSPLOZIVNA PUNjENjA: UN-broj 0060Predmeti, koji se sastoje od malih odvojivih pojačivača detonatora, smeštenih u šupljinu projektila između upaljača i glavnog rasprskavajućeg punjenja.EKSPLOZIV, TIP B: UN-brojevi 0082, 0331 Materije, koje se sastoje od smeše amonijumnitrata ili drugih neorganskih nitrata sa eksplozivnim materijama, kao trinitrotoluen (TNT), sa ili bez drugih materija, kao drvno brašno ili aluminijum u prahu, ili smeše amonijumnitrata ili drugih neorganskih nitrata sa drugim sagorivim, neeksplozivnim materijama. U oba slučaja ove eksplozivne materije mogu da sadrže inertne sastojke, kao što je fosilno brašno ili dodatke, kao što su boje i stabilizatori. Ove eksplozivne materije ne smeju da sadrže nitroglicerin ili slične tečne organske nitrate niti hlorate.EKSPLOZIV, TIP C: UN-broj 0083 Materije, koje se sastoje od smeše kalijum- ili natrijumhlorata ili kalijum-, natrijum- ili amonijumperhlorata sa organskim azotnim jedinjenjima ili sagorivim materijama, kao što su drvno brašno, aluminijum u prahu ili ugljovodonici. One mogu, osim toga, da sadrže inertne sastojke kao što je fosilno brašno i dodatke kao što su boje i stabilizatori. Ove eksplozivne materije ne smeju da sadrže nitroglicerin ili slične tečne organske nitrate.EKSPLOZIV, TIP D: UN-broj 0084Materije, koje se sastoje od smeše organskih azotnih jedinjenja i sagorivih materija, kao što su ugljovodonici ili aluminijum u prahu. One mogu da sadrže inertne sastojke, kao što je fosilno brašno i dodatke, kao što su boje i stabilizatori. Ove eksplozivne materije ne smeju da sadrže nitroglicerin ili slične tečne organske nitrate, hlorate ili amonijumnitrat. Ovaj naziv obuhvata u principu plastične eksplozive.EKSPLOZIV, TIP A: UN-broj 0081 Materije, koje se sastoje od tečnih organskih nitrata, kao što je nitroglicerin ili smeše takvih materija, sa jednim ili više sledećih sastojaka: nitroceluloza, amonijumnitrat ili drugi neorganski nitrati, aromatična azotna jedinjenja ili sagorljive materije kao drvno brašno ili aluminijum u prahu. Oni mogu osim toga da sadrže i inertne sastojke kao fosilno brašno ili neznatne dodatke kao što su boje ili stabilizatori. Ove eksplozivne materije imaju praškastu, želatinoznu ili rastegljivu strukturu. Ovaj naziv obuhvata i dinamit, eksplozivni želatin, želatinozni dinamit.EKSPLOZIV, TIP E: UN-brojevi 0241, 0332Materije, koje se sastoje od vode kao glavnog sastojka i visokog udela amonijumnitrata ili drugih oksidirajućih sredstava, koja su u potpunosti ili delimično rastvorena. Drugi sastojci mogu da budu azotna jedinjenja, kao što je trinitrotoluen, ugljovodonici ili aluminijum u prahu. One mogu da sadrže inertne sastojke kao što je fosilno brašno, i dodatke kao što su boje i stabilizatori. Ovaj naziv obuhvata emulzione eksplozivne materije, “Slurry” eksplozivne materije i „vodeni žele“.EKSPLOZIVNA PUNjENjA, INDUSTRIJSKA bez detonatora: UN-brojevi 0442, 0443, 0444, 0445Predmeti, koji se sastoje od punjenja iz detonirajuće eksplozivne materije bez sredstva za paljenje i koriste se za eksplozivno zavarivanje, platiranje, oblikovanje ili za druge metalurške procese.EKSPLOZIVNE ZAKOVICE: UN-broj 0174Predmeti, koji se sastoje od malog punjenja eksplozivne materije unutar metalne zakovice.EKSPLOZIVNE MATERIJE, VRLO NEOSETLjIVE (MATERIJE, EVI), N.D.N.: UN-broj 0482 Materije koje predstavljaju opasnost masovne eksplozije, ali koje su tako neosetljive, da pod normalnim uslovima transporta postoji samo mala verovatnoća izazivanja ili prelaza iz vatre u detonaciju i koje su ispitane prema ispitnoj seriji 5.INDIKATORI ZA MUNICIJU, SVETLEĆI: UN-brojevi 0212, 0306Zatvoreni predmeti, koji sadrže pirotehničke materije, a namenjeni su tome, da putanju projektila učine vidljivom.KAPISLE, UDARNE: UN-brojevi 0044, 0377, 0378Predmeti, koji se sastoje od metalnih ili od plastičnih kapisli, u kojima se nalazi mala količina smeše od zapaljivih materija, koje se udarom lako pale. One služe kao sredstvo za paljenje u patronama za ručno vatreno oružje i kao udarni upaljač za pogonska punjenja.KOMPLETI ZA DETONACIJU, NEELEKTRIČNI za miniranje: UN-brojevi 0360, 0361, 0500Neelektrični detonatori, koji se sastoje od fitilja upaljača, udarne cevi, cevi za paljenje ili detonacione vrpce i sa kojima se aktiviraju. Ovi detonatori mogu biti sa trenutnim dejstvom ili da sadrže element sa odloženim dejstvom. Ovaj naziv obuhvata i detonacione releje koji sadrže detonacionu vrpcu.KOMPONENTE EKSPLOZIVNOG NIZA, N.D.N.: UN-brojevi 0382, 0383, 0384, 0461Predmeti sa eksplozivnom materijom, čija je namena da detonaciju ili brzo gorenje prenesu na lanac za paljenje.KUMULATIVNA PUNjENjA, bez detonatora: UN-brojevi 0059, 0439, 0440, 0441Predmeti, koji se sastoje od kućišta sa punjenjem od detonirajuće eksplozivne materije sa šupljinom, koja je obložena čvrstim materijalom, a bez sredstva za paljenje. Oni su namenjeni za izazivanje jakog, probojnog kumulativnog efekta.KUMULATIVNA PUNjENjA, FLEKSIBILNA, ISPRAVLjENA: UN-brojevi 0237, 0288Predmeti, koji se sastoje od jezgra u obliku latiničnog slova „V“ od detonirajuće eksplozivne materije u savitljivom omotaču.MINE sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0136, 0294 Predmeti, koji se u principu sastoje od kućišta od metala ili kombinovanih materijala, koji sadrže detonirajuću eksplozivnu materiju, sa sredstvima za paljenje koja sadrže manje od dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni su namenjeni da se aktiviraju prilikom prolaska brodova, vozila ili osoba. Ovaj naziv uključuje i «Bangalore torpeda» (za raskidanje žičanih prepreka).MINE sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0137, 0138Predmeti, koji se u principu sastoje od kućišta od metala ili kombinovanih materijala, koji sadrže detonirajuću eksplozivnu materiju, bez ili sa sredstvima za paljenje koja sadrže najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni su namenjeni da se aktiviraju prilikom prolaska brodova, vozila ili osoba. Ovaj naziv uključuje i «Bangalore torpeda» (za raskidanje žičanih prepreka).MLAZNI PERFORIRANI PIŠTOLj SA PUNjENjEM ZA NAFTNE BUŠOTINE, bez detonatora: UN-brojevi 0124, 0494 Predmeti, koji se sastoje od čeličnih cevi ili metalnih traka, u koje su smeštena punjenja međusobno povezana preko fitilja, bez sredstva za paljenje.MUNICIJA ZA VEŽBU: UN-brojevi 0362, 0488 Municija bez glavnog eksplozivnog punjenja, ali sa rasprskavanjem ili potisnim punjenjem. U principu municija sadrži i upaljač i pogonsko punjenje.Napomena: Sledeći predmeti ne spadaju pod ovaj naziv: GRANATE ZA VEŽBU. One su ovom pojmovniku posebno navedene.MUNICIJA, ZAPALjIVA, BELI FOSFOR, sa rasprskavanjem, potisnim ili pogonskim punjenjem: UN-brojevi 0243, 0244Municija, koja sadrži beli fosfor kao zapaljivu materiju. Ona takođe sadrži i jednu ili više sledećih komponenti: pogonsko punjenje sa upaljačem pogonskog punjenja i punjenje upaljača; upaljač sa rasprskavanjem ili potisnim punjenjem.MUNICIJA, ZAPALjIVA, sa zapaljivom materijom u vidu tečnosti ili gela, sa rasprskavanjem, potisnim ili pogonskim punjenjem: UN-broj 0247 Municija koja sadrži zapaljivu materiju u vidu tečnosti ili gela. Ukoliko zapaljiva materija nije sama po sebi i eksplozivna, ona takođe sadrži i jednu ili više sledećih komponenti: pogonsko punjenje sa upaljačem pogonskog punjenja i punjenje upaljača; upaljač sa rasprskavanjem ili izbacujućim punjenjem.MUNICIJA, ZAPALjIVA, sa ili bez rasprskavanja, potisnim ili pogonskim punjenjem: UN-brojevi 0009, 0010, 0300Municija, koja sadrži zapaljivu materiju. Ukoliko zapaljiva materija nije sama po sebi eksplozivna, ona takođe sadrži jednu ili više sledećih komponenti: pogonsko punjenje sa upaljačem pogonskog punjenja i punjenje upaljača; upaljač sa rasprskavanjem ili potisnim punjenjem.MUNICIJA, MAGLA, BELI FOSFOR, sa rasprskavanjem, potisnim ili pogonskim punjenjem: UN-brojevi 0245, 0246 Municija, koja sadrži beli fosfor kao materiju za stvaranje magle. Ona takođe sadrži i jednu ili više sledećih komponenti: pogonsko punjenje sa upaljačem pogonskog punjenja i punjenje upaljača; upaljač sa rasprskavanjem ili potisnim punjenjem. Ovaj naziv uključuje granate za maglu.MUNICIJA, MAGLA, sa ili bez rasprskavanja, potisnog ili pogonskog punjenja: UN brojevi 0015, 0016, 0303Municija, koja sadrži materiju za stvaranje magle, kao što su smeša hlorsulfonske kiseline, titanijumtetrahlorid ili neki pirotehnički sastav koji stvara maglu, a bazira se na heksahloretanu ili crvenom fosforu. Ukoliko materija za stvaranje magle sama po sebi nije eksplozivna, municija takođe sadrži jednu ili više od sledećih komponenti: pogonsko punjenje sa upaljačem pogonskog punjenja i punjenje upaljača; upaljač sa rasprskavanjem ili izbacujućim punjenjem. Ovaj naziv uključuje i granate za stvaranje magle.Napomena: Sledeći predmeti ne spadaju pod ovaj naziv: SIGNALNA TELA, DIMNA. Oni su u ovom pojmovniku posebno navedeni. MUNICIJA, OSVETLjAVAJUĆA sa ili bez rasprskavanja, potisnim ili pogonskim punjenjem: UN-brojevi 0171, 0254, 0297Municija, koja može da proizvede intenzivan izvor svetlosti, koji je namenjen za osvetljavanje nekog područja. Ovaj naziv obuhvata osvetljavajuće granate i osvetljavajuće metke, kao i osvetljavajuće bombe i bombe za identifikaciju cilja. Napomena: Sledeći predmeti ne spadaju u ovu definiciju: SIGNALNA TELA, ZEMLjA i SIGNALNA TELA, VAZDUH; PATRONE, SIGNALNE; SIGNALNA TELA, RUČNA; SIGNALNA TELA, ZA SLUČAJ NESREĆE NA MORU. Oni su u ovom pojmovniku posebno navedeni.MUNICIJA, PROBNA: UN-broj 0363Municija koja sadrži pirotehničke materije i koja služi za ispitivanje funkcionalnosti i jačine nove municije, delova oružja ili oružnih sistema.MUNICIJA, SUZAVAC, sa rasprskavanjem, potisnim ili pogonskim punjenjem: UN-brojevi 0018, 0019, 0301Municija, koja sadrži materiju za izazivanje suza. Ona takođe sadrži jednu ili više sledećih komponenti: pirotehničku materiju, pogonsko punjenje sa upaljačem pogonskog punjenja i punjenje upaljača; upaljač sa rasprskavanjem ili izbacujućim punjenjem. OKTOLIT (OKTOL), suv ili navlažen sa manje od 15% (masenih) vode: UN-broj 0266Materija, koja se sastoji od jake smeše ciklotetrametilentetranitroamina (HMX) i trinitrotoluena (TNT).OKTONAL: UN-broj 0496Materija, koja se sastoji od jake smeše ciklotetrametilentetranitroamina (HMX) i trinitrotoluena (TNT).PATRONE ZA NAFTNE BUŠOTINE: UN-brojevi 0277, 0278Predmeti, koji se sastoje od kućišta tankih zidova od kartona, metala ili drugog materijala i sadrže isključivo pogonsko barutno punjenje, a služe za izbacivanje kaljenih projektila, u cilju probijanja kanala u naftnim bušotinama. Napomena: Sledeći predmeti ne spadaju pod ovaj naziv: KUMULATIVNA PUNjENjA. Oni su u ovom pojmovniku posebno navedeni.PATRONE ZA ORUŽJE, MANEVARSKE: UN-brojevi 0014, 0326, 0327, 0338, 0413Municija, koja se sastoji od zatvorene čaure pogonskog punjenja sa centralnim ili perifernim ispaljivanjem i od pogonskog punjenja baruta ili crnog baruta, ali bez projektila. Ona služi za stvaranje jakog praska i koristi se za vežbu, za ispaljivanje pri salutiranju, kao pogonsko punjenje i za startne pištolje itd. U ovaj naziv spada i municija, manevarska.PATRONE ZA ORUŽJE, SA INERTNIM PROJEKTILOM ili PATRONE ZA RUČNO VATRENO ORUŽJE: UN-brojevi 0012, 0328, 0339, 0417Municija, koja se sastoji od projektila bez rasprskavajućeg punjenja ali sa pogonskim punjenjem sa ili bez upaljača za pogonsko punjenje. Municija može da sadrži sredstvo svetlosnog traga, pod predpostavkom, da glavna opasnost potiče od pogonskog punjenja.PATRONE ZA ORUŽJE, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0005, 0007, 0348Municija, koja se sastoji od projektila sa rasprskavajućim punjenjem i pogonskog punjenja sa ili bez upaljača za pogonsko punjenje, sa sredstvima za paljenje, koja sadrže manje od dva delotvorna zaštitna mehanizama. Ovaj naziv uključuje i patrone sa fiksnim punjenjem, patrone sa izborom punjenja i municiju za oružje odvojenu od punjenja, ukoliko su zajedno upakovani.PATRONE ZA ORUŽJE, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0006, 0321, 0412 Municija, koja se sastoji od projektila sa rasprskavajućim punjenjem i pogonskog punjenja sa ili bez upaljača za pogonsko punjenje, bez ili sa sredstvom za paljenje, koje sadrži najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Ovaj naziv uključuje i patrone sa fiksnim punjenjem, patrone sa izborom punjenja i municiju za oružje odvojenu od punjenja, ukoliko su zajedno upakovani.PATRONE ZA RUČNO VATRENO ORUŽJE, MANEVARSKE: UN-brojevi 0014, 0327, 0338Municija, koja se sastoji od zatvorene čaure pogonskog punjenja sa centralnim ili perifernim ispaljivanjem i od pogonskog barutnog punjenja ili od crnog baruta. Čaure pogonskog punjenja ne sadrže projektile. Patrone su namenjene za ispaljivanje iz oružja kalibra od najviše 19,1 mm, a služe za stvaranje jakog praska i koriste se za vežbe, za ispaljivanje pri salutiranju, kao pogonsko punjenje i za startne pištolje itd.PATRONE ZA RUČNO VATRENO ORUŽJE: UN-brojevi 0012, 0339, 0417 Municija, koja se sastoji od čaure pogonskog punjenja sa centralnim ili perifernim ispaljivanjem i koja sadrži kako pogonsko punjenje tako i projektil. Ona je namenjena za ispaljivanje iz oružja kalibra od najviše 19,1 mm. Patrone sačmare bilo kojeg kalibra su uključene u ovaj naziv.Napomena: Ovaj naziv ne uključuje: PATRONE ZA RUČNO VATRENO ORUŽJE, MANEVARSKE koje su odvojeno navedene i neke patrone za vojno ručno vatreno oružje, koje su navedene pod nazive PATRONE ZA ORUŽJE SA INERTNIM PROJEKTILOM.PATRONE ZA TEHNIČKE SVRHE: UN-brojevi 0275, 0276, 0323, 0381Predmeti, koji su namenjeni izazivanju mehaničkih dejstava. Oni se sastoje od kućišta sa punjenjem od rasprskavajuće eksplozivne materije i sredstva za paljenje. Proizvodi rasprskavanja u obliku gasa služe za naduvavanje, proizvode linearno ili rotirajuće kretanje ili vrše funkciju prekidača, ventila ili šaltera ili izbacuju elemente za pričvršćivanje ili sredstva za gašenje.PATRONE, SVETLEĆE: UN-brojevi 0049, 0050Predmeti, koji se sastoje od kućišta, elementa za paljenje i osvetljavajućeg punjenja, a sve povezano u jednu jedinicu i spremno za ispaljivanje.PATRONE, SIGNALNE: UN-brojevi 0054, 0312, 0405Predmeti, koji su namenjeni da izbacuju obojene svetlosne znake ili druge signale i koji se ispaljuju iz signalnih pištolja itd.PENTOLIT, suv ili navlažen sa manje od 15% (masenih) vode: UN-broj 0151Materija, koja se sastoji od jake smeše pentaeritritoltetranitrata (PETN) i trinitrotoluena (TNT).PIROTEHNIČKI PREDMETI, za tehničke svrhe: UN-brojevi 0428, 0429, 0430, 0431, 0432Predmeti, koji sadrže pirotehničke materije i koriste se za tehničke svrhe, kao na primer, za razvijanje toplote, razvijanje gasa ili pozorišne efekte itd.Napomena: Sledeći predmeti ne spadaju pod ove nazive: sve vrste municije; UREĐAJ ZA ISKLjUČIVANjE SA EKSPLOZIVOM; VATROMETNA TELA; PRASKALICE, ŽELEZNIČKE; SIGNALNE RAKETE, ZEMLjA; SIGNALNE RAKETE, VAZDUH; PATRONE, SIGNALNE; UREĐAJ ZA SEČENjE KABLA SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM; SIGNALNA TELA, RUČNA; SIGNALNA TELA, DIMNA; SIGNALNA TELA, ZA SLUČAJ NESREĆE NA MORU; EKSPLOZIVNE ZAKOVICE u ovom pojmovniku posebno navedeni.POGONSKA PUNjENjA ZA TOPOVE: UN-brojevi 0242, 0279, 0414 Pogonska punjenja u bilo kom fizičkom obliku za topovsku municiju, koja se odvojeno puni.POGONSKA PUNjENjA: UN-brojevi 0271, 0272, 0415, 0491Predmeti, koji se sastoje od pogonskog punjenja u bilo kom fizičkom obliku, sa ili bez omotača; oni se koriste kao komponente raketnih motora i za smanjenje otpora vazduha za projektile.POGONSKO GORIVO, TEČNO: UN-brojevi 0495, 0497Materije, koje se sastoje od tečne brzogoruće eksplozivne materije i koriste se za pogon.POGONSKO GORIVO, ČVRSTO: UN-brojevi 0498, 0499, 0501Materije, koje se sastoje od čvrste brzogoruće eksplozivne materije i koriste se za pogon.PODVODNE BOMBE: UN-broj 0056Predmeti, koji se sastoje od doboša ili projektila, sa punjenjem od detonirajuće eksplozivne materije, bez ili sa sredstvima za punjenje, koja sadrže najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni su predviđeni za detoniranje pod vodom.POJAČIVAČI PALjENjA, bez detonatora: UN-brojevi 0042, 0283Predmeti, koji se sastoje od detonirajuće eksplozivne materije bez sredstava za paljenje. Oni služe za pojačavanje impulsa paljenja detonatora ili detonacione vrpce. POJAČIVAČI PALjENjA, SA DETONATOROM: UN-brojevi 0225, 0268 Predmeti, koji se sastoje od detonirajuće eksplozivne materije sa sredstvom za paljenje. Oni služe za pojačavanje impulsa paljenja detonatora ili detonacione vrpce.PRASKALICE, ŽELEZNIČKE: UN-brojevi 0192, 0193, 0492, 0493:Predmeti, koji sadrže pirotehničku materiju, koja prilikom razaranja predmeta eksplodira jakim praskom. Oni su namenjeni da se postave na železničke koloseke.PREDMETI PIROFORIČNI: UN-broj 0380Predmeti, koji sadrže piroforičnu materiju (samozapaljivu u dodiru sa vazduhom) i eksplozivnu materiju ili neku eksplozivnu komponentu. Ovaj naziv isključuje predmete, koji sadrže beli fosfor.PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM, IZUZETNO NEOSETLjIVI (PREDMETI, EEI): UN-broj 0486 Predmeti, koji sadrže samo ekstremno neosetljive detonirajuće materije (EIDS), koji u normalnim uslovima transporta pokazuju samo neznatnu verovatnoću nenamernog paljenja ili širenja, i koji su izdržali ispitni test serije 7.PROJEKTILI, inertni sa svetlećim indikatorima: UN-broj 0345, 0424, 0425Predmeti, kao što su granate ili meci, koji se ispaljuju iz topova ili drugih artiljerijskih oruđa, pušaka ili drugog ručnog vatrenog oružja.PROJEKTILI, sa rasprskavajućim ili potisnim punjenjem: UN brojevi 0434, 0435Predmeti kao što su granate ili meci, koji se ispaljuju iz topova ili drugih artiljerijskih oruđa, pušaka ili drugog ručnog vatrenog oružja. Oni služe za raspršivanje boja za obeležavanje ili drugih inertnih materija.PROJEKTILI, sa rasprskavajućim ili potisnim punjenjem: UN-brojevi 0346, 0347Predmeti kao granate ili meci, koji se ispaljuju iz topova ili drugih artiljerijskih oruđa. Oni ne sadrže nikakva sredstva za paljenje ili sadrže sredstva za paljenje sa najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni služe za raspršivanje boja za obeležavanje ili drugih inertnih materija.PROJEKTILI, sa rasprskavajućim ili potisnim punjenjem: UN-brojevi 0426, 0427 Predmeti kao granate ili meci, koji se ispaljuju iz topova ili drugih artiljerijskih oruđa. Oni sadrže sredstva za paljenje koja imaju najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni služe za raspršivanje boja za obeležavanje ili drugih inertnih materija.PROJEKTILI, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0167, 0324Predmeti kao što su granate ili meci, koji se ispaljuju iz topova ili drugih artiljerijskih oruđa. Oni sadrže sredstva za paljenje, koja imaju manje od dva delotvorna zaštitna mehanizama. PROJEKTILI, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0168, 0169, 0344Predmeti, kao što su granate ili meci, koji se ispaljuju iz topova ili drugih artiljerijskih oruđa. Oni ne sadrže sredstva za paljenje ili sadrže sredstva za paljenje sa , koja sadrže najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama.RAKETE ZA IZBACIVANjE UŽETA: UN-brojevi 0238, 0240, 0453Predmeti, koji se sastoje od raketnog motora i namenjeni su za vuču konopca za sobom.RAKETE, NA TEČNO POGONSKO GORIVO, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0397, 0398Predmeti, koji se sastoje od cilindra napunjenog tečnom pogonskom materijom sa jednom ili više mlaznica (dizni) i opremljeni su bojevom glavom. Ovaj naziv uključuje i navođene projektile.RAKETE, sa potisnim punjenjem: UN-brojevi 0436, 0437, 0438Predmeti, koji se sastoje od raketnog motora i potisnog punjenja za potiskivanje korisnog tereta iz raketne glave. Ovaj naziv uključuje i navođene projektile.RAKETE, sa inertnom glavom: UN-brojevi 0183, 0502Predmeti, koji se sastoje od raketnog motora i potisnog punjenja za izbacivanje korisnog tereta iz raketne glave. Ovaj naziv uključuje i navođene projektile.RAKETE, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0180, 0295Predmeti, koji se sastoje od raketnog motora i bojeve glave, sa sredstvima za paljenje, imaju manje od dva delotvorna zaštitna mehanizma. Ovaj naziv uključuje i navođene projektile.RAKETE, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0181, 0182Predmeti, koji se sastoje od raketnog motora i bojeve glave, bez sredstava za paljenje ili sa sredstvima za paljenje, koja imaju najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Ovaj naziv uključuje i navođene projektile.RAKETNI MOTORI NA TEČNO POGONSKO GORIVO: UN-brojevi 0395, 0396Predmeti, koji se sastoje od cilindra koji sadrži tečno pogonsko gorivo i opremljeni su sa jednom ili više mlaznica (dizni). Oni su namenjeni za pogon rakete ili navođenog projektila.RAKETNI MOTORI SA HIPERGOLNIM GORIVOM, sa ili bez potisnog punjenja: UN-brojevi 0250, 0322Predmeti, koji se sastoje od cilindra koji sadrži hipergolno pogonsko gorivo i opremljeni su sa jednom ili više mlaznica (dizni). Oni su namenjeni za pogon rakete ili navođenog projektila.RAKETNI MOTORI; UN-brojevi 0186, 0280, 0281Predmeti, koji se sastoje od pogonskog punjenja, u principu od čvrste pogonske materije, koje je sadržano u cilindru sa jednom ili više mlaznica (dizni). Oni su namenjeni za pogon rakete ili navođenog projektila.RASPRSKAVAJUĆA PUNjENjA sa eksplozivom: UN-broj 0043 Predmeti, koji se sastoje od malog eksplozivnog punjenja i služe za otvaranje projektila ili druge municije, u cilju rasturanja (rasejavanja) njihovog sadržaja.RASPRSKAVAJUĆA PUNjENjA, POVEZANA PLASTIČNOM MATERIJOM: UN-brojevi 0457, 0458, 0459, 0460Predmeti, koji se sastoje od punjenja iz detonirajuće eksplozivne materije povezanog plastičnom materijom, koji su proizvedeni u specijalnom obliku bez omotača i bez sredstva za paljenje. Oni služe kao sastavni deo municije, kao što su bojeve glave.RASPRSKAVAJUĆA TELA: UN-broj 0048Predmeti, koji se sastoje iz punjenja od detonirajuće eksplozivne materije u kućištu od kartona, plastike, metala ili nekog drugog materijala. Predmeti su bez sredstva za paljenje ili sa sredstvima za paljenje, koja sadrže najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Napomena: Sledeći predmeti ne spadaju pod ovaj naziv: BOMBE, PROJEKTILI, MINE; itd. Oni su u ovom pojmovniku posebno navedeni.RASPRSKAVAJUĆI UREĐAJI ZA RASTRESANjE SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM, za naftne bušotine, bez detonatora: UN-broj 0099Predmeti, koji se sastoje od kućišta sa detonirajućom eksplozivnom materijom bez sredstava za paljenje. Oni se koriste za razbijanje stena u okolini bušotine, radi olakšanja isticanja sirove nafte iz stena.SIGNALNA TELA, DIMNA: UN-brojevi 0196, 0197, 0313, 0487 Predmeti, koji sadrže pirotehničke materije i emituju dim. Oni mogu dodatno da sadrže i uređaje za emitovanje zvučnih signala.SIGNALNA TELA, ZA SLUČAJ NESREĆE NA MORU: UN-brojevi 0194, 0195Predmeti, koji sadrže pirotehničke materije i namenjeni su za davanje signala pomoću praska, plamena ili dima ili u kombinaciji istih.SIGNALNA TELA, RUČNA: UN-brojevi 0191, 0373Prenosivi predmeti, koji sadrže pirotehničke materije i emituju vidljive signale ili znake upozorenja. Ovaj naziv obuhvata i mala osvetljavajuća tela, kao što su signalne svetiljke na autoputevima, železničke signalne svetiljke ili male signalne svetiljke za slučaj nesreće na moru.SIGNALNE RAKETE, VAZDUH: UN-brojevi 0093, 0403, 0404, 0420, 0421Predmeti, koji sadrže pirotehničke materije i namenjeni su za bacanje iz aviona u svrhu osvetljavanja, obeležavanja ili za signalizaciju ili upozorenje.SIGNALNE RAKETE, ZEMLjA: UN-brojevi 0092, 0418, 0419Predmeti koji sadrže pirotehničke materije i koriste se na površini zemlje u svrhu osvetljavanja, obeležavanja ili za signalizaciju ili upozorenje.SONDA SA EKSPLOZIVOM: UN-brojevi 0374, 0375Predmeti, koji se sastoje od punjenja detonirajuće eksplozivne materije, bez ili sa sredstvima za paljenje, koji sadrže najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni se bacaju sa brodova i eksplodiraju ili na unapred određenoj dubini vode ili kad padnu na dno mora.SONDA, SA EKSPLOZIVOM: UN-brojevi 0204, 0296Predmeti, koji se sastoje od punjenja detonirajuće eksplozivne materije, sa sredstvima za paljenje, koja imaju manje od dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni se bacaju sa brodova i eksplodiraju ili na unapred određenoj dubini vode ili kad padnu na dno mora.TORPEDA, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-broj 0329Predmeti, koji se sastoje od eksplozivnog pogonskog sistema, koji torpedo pokreće u vodi i od bojeve glave, bez ili sa sredstavima za paljenje, koja imaju najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. TORPEDA, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-broj 0330Predmeti, koji se sastoje od eksplozivnog ili neeksplozivnog pogonskog sistema, koji torpedo pokreće u vodi i bojeve glave sa sredstvom za paljenje, koja imaju manje od dva delotvorna zaštitna mehanizama.TORPEDA, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-broj 0451Predmeti, koji se sastoje od neeksplozivnog pogonskog sistema, koji torpedo pokreće u vodi i od bojeve glave, bez ili sa sredstavima za paljenje, koja imaju najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama.TORPEDA, SA TEČNIM POGONSKIM GORIVOM, sa ili bez rasprskavajućeg punjenja: UN-broj 0449Predmeti, koji se sastoje ili od tečnog eksplozivnog pogonskog sistema, koji torpedo pokreće u vodi, sa ili bez bojeve glave; ili od tečnog neeksplozivnog pogonskog sistema, koji torpedo pokreće u vodi, sa bojevom glavom.TORPEDA, SA TEČNIM POGONSKIM GORIVOM, sa inertnom glavom: UN-broj 0450Predmeti, koji se sastoje od tečnog eksplozivnog pogonskog sistema, koji torpedo pokreće u vodi i inertne glave.TRITONAL: UN-broj 0390Materija, koja se sastoji od smeše trinitrotoluena (TNT) i aluminijuma.UZORCI EKSPLOZIVA, različiti od inicijalnog eksploziva: UN-broj 0190Nove ili već postojeće eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnom materijom, koji još nisu svrstani ni pod kakve nazive u Tabeli A poglavlja 3.2. i koji se transportuju prema uputstvima nadležnih organa u principu u malim količinama između ostalog u svrhu testiranja, svrstavanja, istraživanja ili razvoja, u svrhu kontrole kvaliteta ili kao trgovački uzorci. Napomena: Eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim materijama, koji su već svrstani u neki drugi naziv u Tabeli A poglavlja 3.2, nisu obuhvaćeni ovim pojmom. UPALjAČ, EKSPLOZIVNI: UN-brojevi 0106, 0107, 0257, 0367Predmeti, koji sadrže eksplozivne komponente, a namenjeni su izazivanju detonacije u municiji. Oni sadrže uređaje za izazivanje detonacije koji se aktiviraju mehanički, električno, hemijski ili hidrostatički. U principu oni imaju zaštitne mehanizme.UPALjAČ, FITILj: UN-broj 0131 Predmeti različite strukture, koji služe za paljenje štapina i aktiviraju se trenjem, udarcem ili električno.UPALjAČI ZA POGONSKA PUNjENjA: UN-brojevi 0319, 0320, 0376Predmeti, koji se sastoje od sredstva za paljenje i dodatnog punjenja od brzogoruće eksplozivne materije, kao što je crni barut i služe kao upaljači za pogonska punjenja u čauri patrone za topove. itd.UPALjAČI, DETONIRAJUĆI, sa zaštitnim mehanizmom: UN-brojevi 0408, 0409, 0410 Predmeti, koji sadrže eksplozivne komponente, a namenjeni su izazivanju detonacije u municiji. Oni sadrže uređaje za izazivanje detonacije koji se aktiviraju mehanički, električno, hemijski ili hidrostatički. Detonirajući upaljač mora da sadrži najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama.UPALjAČI, NEEKSPLOZIVNI: UN-brojevi 0316, 0317, 0368Predmeti, koji sadrže komponente sa materijama za paljenje, a namenjeni su izazivanju brzog gorenja u municiji. Oni sadrže uređaje za izazivanje detonacije koji se aktiviraju mehanički, električno, hemijski ili hidrostatički. U principu oni imaju zaštitne mehanizme.UPALjAČI: UN-brojevi 0121, 0314, 0315, 0325, 0454 Predmeti, koji sadrže jednu ili više eksplozivnih materija i služe tome, da izazovu brzo gorenje u lancu paljenja. Predmeti se aktiviraju hemijski, električno ili mehanički.Napomena: Sledeći predmeti ne spadaju pod ovaj pojam: UPALjAČI: UPALjAČ FITILj; UDARNE KAPISLE; ŠTAPINI NEEKSPLOZIVNI; UPALjAČ ZA POGONSKA PUNjENjA; UPALjAČI, NEEKSPLOZIVNI; Oni su u ovom pojmovniku posebno navedeni.UREĐAJ ZA ISKLjUČIVANjE, EKSPLOZIVNI: UN-broj 0173Predmet, koji se sastoji od malog eksplozivnog punjenja, sredstva za paljenje, šipke ili spojnice. On služi za brzo izbacivanje uređaja odvajanjem šipke ili spojnice. UREĐAJ ZA SEČENjE KABLA, SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM: UN-broj 0070Predmeti koji se sastoje od uređaja u obliku noža, koji se sa malim punjenjem rasprskavajuće eksplozivne materije potiskuje na oslonac.UREĐAJI KOJI SE AKTIVIRAJU VODOM, sa rasprskavanjem, potisnim ili pogonskim punjenjem: UN-brojevi 0248, 0249Predmeti, čija funkcija se bazira na fizičko-hemijskoj reakciji njihovog sadržaja sa vodom.FITILj, SIGURNOSNI: UN-broj 0105Predmet, koji se sastoji od jezgra od finog zrnastog crnog baruta, koji je uvijen u savitljivu tekstilnu tkaninu sa jednom ili više zaštitnih presvlaka. On sagoreva nakon paljenja sa unapred određenom brzinom bez ikakvog eksplozivnog dejstva.FITILj, cevast, sa metalnom oblogom: UN-broj 0103Predmet, koji se sastoji od metalne cevi sa jezgrom od brzogoruće eksplozivne materije.FITILj: UN-broj 0066Predmet, koji se sastoji ili od tekstilnog vlakna, koje je pokriveno crnim barutom ili nekom drugom pirotehničkom smešom i nalazi se u savitljivom crevu, ili od jezgra od crnog baruta u savitljivoj tekstilnoj mrežici. On sagoreva svojom dužinom otvorenim plamenom i služi za prenos paljenja sa jednog uređaja na punjenje ili upaljač.HEKSOLIT (HEKSOTOL), suv ili navlažen sa manje od 15% (masenih) vode: UN-broj 0118 Materija, koja se sastoji od jake smeše ciklotrimetilentrinitroamina (RDX) i trinitrotoluena (TNT). Ovaj naziv uključuje i „Kompoziciju B“.HEKSOTONAL: UN-broj 0393Materija, koja se sastoji od jake smeše ciklotrimetilentrinitoramina (RDX), trinitrotoluena (TNT) i aluminijuma.CRNI BARUT, PRESOVAN ILI U LjUSPAMA: UN-broj 0028Materija, koja se sastoji od uobličenog crnog baruta.ČAURE ZA POGONSKA PUNjENjA, PRAZNE, SA UPALjAČIMA ZA POGONSKO PUNjENjE: UN-brojevi 0055, 0379Predmeti, koji se sastoje iz čaure za pogonsko punjenje od metala, plastike ili nekog drugog nezapaljivog materijala, u kojima je upaljač za pogonsko punjenje jedini eksplozivni sastojak. ČAURE ZA POGONSKA PUNjENjA, SAGORIVE, PRAZNE, BEZ UPALjAČA ZA POGONSKO PUNjENjE: UN-brojevi 0446, 0447Predmeti, koji se sastoje od čaure za pogonsko punjenje, koja je u potpunosti ili delimično izrađena od nitroceluloze.ŠTAPIN, NEEKSPLOZIVNI: UN-broj 0101Predmeti, koji se sastoje od pamučnih vlakana, koja su impregnirana finim crnim barutom. Oni sagorevaju otvorenim plamenom i koriste se u lancima za paljenje kod vatrometnih tela itd. 2.2.1.2 Materije i predmeti koji nisu dozvoljeni za transport 2.2.1.2.1 Eksplozivne materije, koje prema kriterijumima Priručnika za ispitivanja i kriterijume, Deo I, pokazuju nedozvoljeno visoku osetljivost ili kod kojih može nastati spontana reakcija, kao i eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnom materijom, koje se ne mogu svrstati u neki od naziva navedenih u Tabeli A, poglavlja 3.2 ili u neki od naziva N.D.N., nisu dozvoljeni za transport. 2.2.1.2.2 Predmeti grupe kompatibilnosti K (1.2 K, UN-broj 0020 i 1.3 K, UN-broj 0021) nisu dozvoljeni za transport.
2.2.1.3 Spisak zbirnih naziva Klasifikacioni kod (vidi 2.2.1.1.4)UN brojNazive materije ili predmeta1.1 A0473EKSPLOZIVNE MATERIJE, N.D.N. (nisu dozvoljene za transport u železničkom saobraćaju vidi 2.2.1.2.2)1.1 B0461KOMPONENTE EKSPLOZIVNOG NIZA, N.D.N.1.1 C0474049704980462EKSPLOZIVNE MATERIJE, N.D.N.POGONSKO GORIVO, TEČNOPOGONSKO GORIVO, ČVRSTOPREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM, N.D.N. 1.1 D04750463EKSPLOZIVNE MATERIJE, N.D.N.PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM, N.D.N. 1.1 E0464PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM, N.D.N. 1.1 F0465PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM, N.D.N. 1.1 G0476EKSPLOZIVNE MATERIJE, N.D.N.1.1 L03570354EKSPLOZIVNE MATERIJE, N.D.N.PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM,N.D.N. 1.2 B0382KOMPONENTE, EKSPLOZIVNOG NIZA, N.D.N.1.2 C0466PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM,N.D.N. 1.2 D0467PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM,N.D.N. 1.2 E0468PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM,N.D.N. 1.2 F0469PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM,N.D.N. 1.2 L035802480355EKSPLOZIVNE MATERIJE, N.D.N.UREĐAJI KOJI SE AKTIVIRAJU VODOM,sa rasprskavanjem, potisnim ili pogonskim punjenjemPREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM,N.D.N. 1.3 C01320477049504990470BRZOGOREĆE METALNE SOLI AROMATIČNIH NITRODERIVATA, N.D.N.EKSPLOZIVNE MATERIJE, N.D.N.POGONSKO GORIVO, TEČNOPOGONSKO GORIVO, ČVRSTOPREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM,N.D.N. 1.3 G0478EKSPLOZIVNE MATERIJE, N.D.N.1.3 L035902490356EKSPLOZIVNE MATERIJE, N.D.N.UREĐAJI KOJI SE AKTIVIRAJU VODOM,sa rasprskavanjem, potisnim ili pogonskim punjenjemPREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM, N.D.N.1.4 B03500383PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM, N.D.N.KOMPONENTE, EKSPLOZIVNOG NIZA, N.D.N.1.4 C047905010351EKSPLOZIVNE MATERIJE, N.D.N.POGONSKO GORIVO, ČVRSTOPREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM, N.D.N.1.4 D04800352EKSPLOZIVNE MATERIJE, N.D.N.PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM,N.D.N.1.4 E0471PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM,N.D.N.1.4 F0472PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM,N.D.N.1.4 G04850353EKSPLOZIVNE MATERIJE, N.D.N.PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM,N.D.N.1.4 S048103490384EKSPLOZIVNE MATERIJE, N.D.N.PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM,N.D.N.KOMPONENTE, EKSPLOZIVNOG NIZA, N.D.N.1.5 D0482EKSPLOZIVNE MATERIJE, VRLO NEOSETLjIVE (materije EVIa), N.D.N.1.6 N0486PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM, IZUZETNO NEOSETLjIVI (PREDMETI, EEIb)0190 UZORCI EKSPLOZIVA različiti od inicijalnog eksploziva Napomena: Podklasa i grupa kompatibilnosti se određuje u dogovoru sa nadležnim organom i prema principima stava 2.2.1.1.4.a) EVI = exposive, very insensitive (eksploziv, veoma neosetljiv)b) EEI = explosive, extremly insensitive (eksploziv, ekstremno neosetljiv)
2.2.2 Klasa 2: Gasovi 2.2.2.1 Kriterijumi 2.2.2.1.1 Pojam klase 2 obuhvata čiste gasove, smeše gasova, smeše jednog ili više gasova sa jednom ili više materija, kao i predmete, koji sadrže takve materije.Gasovi su materije, kojena 50 °C imaju pritisak pare od preko 300 kPa (3 bara) ilise na 20 °C i pri standardnom pritisku od 101,3 kPa nalaze u potpuno gasovitom stanju.Napomena 1: UN-broj 1052 fluorovodonik je ipak materija klase 8. 2: Čist gas može da sadrži druge sastojke, koji potiču iz procesa proizvodnje ili koji su dodati, da bi se održala stabilnost proizvoda, pod uslovom da koncentracija ovih sastojaka ne menja klasifikaciju ili propise o transportu, kao što je stepen punjenja, pritisak punjenja ili pritisak ispitivanja. 3: Nazivi N.D.N. u 2.2.2.3. mogu da obuhvate kako čiste gasove tako i smeše gasova. 4. Gazirana pića ne potpadaju pod propise ADN. 2.2.2.1.2 Materije i predmeti klase 2 su podeljeni kako sledi:Komprimovan gas: gas koji se u transportnoj ambalaži pod pritiskom na -50 °C nalazi u potpuno gasovitom stanju; ova kategorija obuhvata sve gasove, koji imaju kritičnu temperaturu od najviše -50 °C.Gas u tečnom stanju: gas koji se u transportnoj ambalaži pod pritiskom na temperaturama preko -50°C delimično nalazi u tečnom stanju. Razlikuje se:gas pretvoren u tečnost pod visokim pritiskom: gas koji ima kritičnu temperaturu iznad -50 °C do najviše +65 °C; igas pretvoren u tečnost pod niskim pritiskom: gas koji ima kritičnu temperaturu iznad +65 °C.Duboko rashlađen tečni gas: gas koji se u transportnoj ambalaži, zbog svoje niske temperature, delimično nalazi u tečnom stanju.Rastvoren gas: gas koji je u transportnoj ambalaži pod pritiskom, rastvoren u rastvaraču u tečnoj fazi.Pakovanja gasa pod pritiskom i male posude sa gasom (gasne patrone).Drugi predmeti, koji sadrže gas pod pritiskom.Gasovi koji nisu pod pritiskom, a koji podležu posebnim propisima (uzorci gasova). 2.2.2.1.3 Materije i predmeti klase 2 (izuzev pakovanja gasa pod pritiskom) u zavisnosti od njihovih opasnih osobina svrstavaju se u jednu od sledećih grupa:A zagušljivi;O oksidirajući;Fzapaljivi;Totrovni;TFotrovni, zapaljivi;TCotrovni, nagrizajući;TOotrovni, oksidirajući;TFCotrovni, zapaljivi, nagrizajući;TOCotrovni, oksidirajući, nagrizajući;Ako prema ovim kriterijumima gasovi ili smeše gasova imaju opasne osobine, koje se mogu svrstati u više od jedne grupe, prednost nad svim ostalim grupama imaju grupe obeležene slovom T. Grupe obeležene slovom F imaju prednost nad grupama obeleženim slovima A ili O.Napomena 1: U Model propisima UN, u IMDG-kôdu i u Tehničkim uputstvima ICAO, gasovi se na osnovu njihove glavne opasnosti razvrstavaju u sledeće tri podklase:Podklasa 2.1: zapaljivi gasovi (odgovara grupama, koje su obeležene velikim slovom F)Podklasa 2.2: nezapaljivi, neotrovni gasovi (odgovara grupama, koje su obeležene velikim slovima A ili O)Podklasa 2.3: otrovni gasovi (odgovara grupama koje su obeležene velikim slovima T, tj.T, TF,TC,TO,TFC i TOC). 2: Male posude sa gasom (broj UN 2037) svrstavaju se u grupe A do TOC u zavisnosti od opasnosti koja proističe iz njihovog sadržaja. Za pakovanja gasa pod pritiskom (broj UN 1950) vidi 2.2.2.1.6. 3: Nagrizajući gasovi smatraju se otrovnim i zbog toga se svrstavaju u grupe TC,TFC ili TOC. 4: Smeše sa više od 21 % zapremine kiseonika svrstavaju se kao oksidirajuće. 2.2.2.1.4 Ako neka smeša klase 2, poimenično navedena u Tabeli A Poglavlja 3.2 odgovara drugačijim kriterijumima nego što je navedeno u 2.2.2.1.2. i 2.2.2.1.5, u tom slučaju ova smeša se klasifikuje prema kriterijumima i svrstava u odgovarajuće nazive N.D.N. 2.2.2.1.5 Materije i predmeti (izuzev pakovanja gasa pod pritiskom) klase 2 koji nisu poimenično navedeni u Tabeli A Poglavlja 3.2 se klasifikuju prema stavovima 2.2.2.1.2. i 2.2.2.1.3 u jedan od zbirnih naziva navedenih u 2.2.2.3. Pri tome treba primeniti sledeće kriterijume: Zagušljivi gasoviNeoksidirajući, nezapaljivi i neotrovni gasovi, koji razblažuju ili potiskuju kiseonik koji se normalno nalazi u atmosferi.Zapaljivi gasoviGasovi, koji na 20 °C i pri standardnom pritisku od 101,3 kPasu zapaljivi u smeši sa vazduhom od najviše 13 % zapremine ili poseduju obim eksplozivnosti sa vazduhom od najmanje 12 procentnih poena nezavisno od donje granice eksplozivnosti.Zapaljivost se mora utvrditi ispitivanjima ili proračunima prema metodama usvojenim od strane ISO (vidi standard ISO 10156:1996).Ako na raspolaganju stoje samo nedovoljni podaci za primenu ovih metoda, mogu se koristiti ispitivanja prema uporedivim metodama, koja su priznata od strane nadležnog organa zemlje porekla. Ako zemlja porekla nije Ugovorna Strana ADN, tada metode moraju biti priznate od nadležnog organa prve države Ugovorne strane ADN, na koju pošiljka nailazi.Oksidirajući gasoviGasovi, koji u principu, dodavanjem kiseonika mogu izazivati ili podsticati sagorevanje drugih materija, jače nego što to čini vazduh. Oksidirajuća sposobnost mora se utvrditi ispitivanjima ili proračunima prema metodama prihvaćenim od strane ISO (vidi standard ISO 10156:1996 i standard ISO 10156-2:2005).Otrovni gasovi Napomena: Gasovi, koji zbog svog nagrizajućeg dejstva delimično ili potpuno odgovaraju kriterijumima otrovnosti, svrstavaju se kao otrovni. Zbog moguće dodatne opasnosti nagrizajućeg dejstva, vidi i kriterijume pod naslovom „Nagrizajući gasovi“.Gasovi za koje se,zna da imaju takvo otrovno ili nagrizajuće dejstvo na ljude, da predstavljaju opasnost po zdravlje; ilipretpostavlja, da deluju otrovno ili nagrizajuće na ljude, jer su prilikom ispitivanja prema 2.2.61.1 pokazali vrednost LC50 za akutnu otrovnost od najviše 5000 ml/m3 (ppm).Za razvrstavanje smeša gasova (uključujući isparenja materija drugih klasa) može se primeniti sledeća formula:[pic] pri čemu je:fi=mol (molska) frakcija i-tog sastojka smešeTi=pokazatelj otrovnosti i-tog sastojka smeše. Vrednost Tj odgovara vrednosti LC50 prema 4.1.4.1 ADR–a uputstvo za pakovanje P200. Ako u uputstvu za pakovanje P200 u 4.1.4.1 ADR–a nema navedene vrednosti LC50, treba koristiti vrednost LC50, koja postoji u naučnoj literaturi. Ako vrednost LC50 nije poznata, tada se pokazatelj otrovnosti izračunava koristeći najnižu vrednost LC50 materija sa sličnim fizičkim i hemijskim osobinama ili na osnovu ispitivanja, ako je to jedina praktična mogućnost.Nagrizajući gasoviGasovi ili smeše gasova, koji zbog svog nagrizajućeg dejstva u potpunosti odgovaraju kriterijumima za otrovnost, klasifikuju se kao otrovni sa dodatnom opasnošću nagrizanja.Smeša gasova, koja se zbog kombinovanog dejstva nagrizanja i otrovnosti smatra kao otrovna, poseduje dodatnu opasnost nagrizanja, ako je prema iskustvenim vrednostima u odnosu na ljude poznato, da je smeša štetna za kožu, oči ili sluzokožu ili ako vrednost LC50 nagrizajućeg sastojka smeše, pri proračunu prema sledećoj formuli, iznosi najviše 5000 ml/m3 (ppm):[pic],pri čemu je:fci=mol (molska) frakcija i-tog nagrizajućeg sastojka smešeTci=pokazatelj otrovnosti nagrizajućeg i-tog sastojka smeše Vrednost Tci odgovara vrednosti LC50 prema 4.1.4.1 ADR–a uputsvo za pakovanje P200. Ako u uputstvu za pakovanje P200 u 4.1.4.1 ADR–a nema navedene vrednosti LC50, treba koristiti vrednost LC50 koja postoji u naučnoj literaturi. Ako vrednost LC50 nije poznata, tada se pokazatelj otrovnosti izračunava koristeći najnižu vrednost LC50 materija sa sličnim fizičkim i hemijskim osobinama ili na osnovu ispitivanja, ako je to jedina praktična mogućnost. 2.2.2.1.6 Pakovanja gasa pod pritiskomPakovanja gasa pod pritiskom (UN-broj 1950) se prema svojim opasnim osobinama svrstavaju u jednu od sledećih grupa:A zagušljivi;O OksidirajućiF zapaljivi;Totrovni;C nagrizajući;COnagrizajući, oksidirajućiFCzapaljivi, nagrizajućiTFotrovni, zapaljivi;TC otrovni, nagrizajući;TO otrovni, oksidirajućiTFCotrovni, zapaljivi, nagrizajući;TOCotrovni, oksidirajući, nagrizajući;Klasifikacija zavisi od vrste sadržaja pakovanja gasa pod pritiskom.Napomena: Gasovi koji odgovaraju definiciji otrovnih gasova prema 2.2.2.1.5 ili pirofornih gasova prema uputstvu za pakovanje P200 u 4.1.4.1 ADR, ne smeju se koristiti kao pogonsko sredstvo u pakovanjima gasa pod pritiskom. Pakovanja gasa pod pritiskom sa sadržajem, koji s obzirom na otrovnost ili nagrizajuće dejstvo odgovaraju kriterijumima ambalažne grupe I, nisu dozvoljeni za transport (vidi i 2.2.2.2.2).Primenjuju se sledeći kriterijumi:Razvrstavanje u grupu A se vrši, ako sadržaj ne odgovara kriterijumima neke druge grupe prema stavovima (b) do (f) u nastavku.Razvrstavanje u grupu O se vrši, ako pakovanje gasa pod pritiskom sadrži oksidirajući gas prema 2.2.2.1.5.Razvrstavanje u grupu F se vrši, ako sadržaj uključuje najmanje 85 % mase zapaljivih sastojaka i hemijska toplota sagorevanja iznosi najmanje 30 kJ/g. Razvrstavanje u grupu F se ne može vršiti, ako sadržaj uključuje najviše 1 % mase zapaljivih sastojaka i ako je hemijska toplota sagorevanja manja od 20 kJ/g. U drugim slučajevima pakovanje gasa pod pritiskom je potrebno ispitivati na zapaljivost prema ispitivanjima opisanim u Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 31. Lako zapaljiva i zapaljiva pakovanja gasa pod pritiskom treba svrstavati u grupu F. Napomena: Zapaljivi sastojci su zapaljive tečne materije, zapaljive čvrste materije ili zapaljivi gasovi i smeše gasova kao što su definisani u Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 31.1.3 u Napomeni 1 do 3. Ova definicija ne uključuje piroforne, saomozagrevajuće ili materije koje reaguju sa vodom. Hemijsku toplotu sagorevanja potrebno je odrediti sa jednim od sledećih postupaka: ASTM D 240, ISO/FDIS 13943:1999 (E/F) 86.1 do 86.3 ili NFPA 30B.Razvrstavanje u grupu T se vrši, ako je sadržaj, izuzev pogonskog sredstva pakovanja gasa pod pritiskom, klasifikovan u klasu 6.1. ambalažne grupe II ili III;Razvrstavanje u grupu C se vrši, ako sadržaj, izuzev pogonskog sredstva pakovanja gasa pod pritiskom odgovara kriterijumima klase 8 ambalažne grupe II ili III;Ako su ispunjeni kriterijumi za više od jedne grupe, od grupa O, F, T i C, razvrstavanje se vrši u grupe CO, FC,TF, TC, TO, TFC, odnosno TOC. 2.2.2.2. Gasovi, koji nisu dozvoljeni za transport 2.2.2.2.1 Hemijski nestabilni gasovi klase 2 dozvoljeni su za transport, samo ako su preduzete neophodne mere za sprečavanje svake opasne reakcije, kao npr. raspadanje, disproporcionisanje ili polimerizacija, pod normalnim uslovima transporta. U tom cilju mora se naročito voditi računa o tome, da posude i cisterne ne sadrže materije, koje mogu da podstiču takve reakcije. 2.2.2.2.2 Sledeće materije i smeše nisu dozvoljene za transport:UN-broj 2186 HLOROVODONIK, DUBOKO RASHLAĐEN, TEČAN;UN-broj 2421 AZOTTRIOKSID;UN-broj 2455 METILNITRIT; duboko rashlađeni tečni gasovi, koji se ne mogu svrstati pod klasifikacioni kod 3 A, 3 O ili 3 F; rastvoreni gasovi koji se ne mogu svrstati pod UN-broj 1001, 2073 ili 3318, pakovanja gasa pod pritiskom, kod kojih su gasovi otrovni prema 2.2.2.1.5 ili piroforni prema uputstvima za pakovanje P200 u 4.1.4.1 ADR i koriste se kao pogonsko sredstvo.pakovanja gasa pod pritiskom sa sadržajem koji odgovaraju kriterijumu ambalažne grupe I s obzirom na svoju otrovnost i nagrizajuće dejstvo (vidi 2.2.61 i 2.2.8);male posude koje sadrže vrlo otrovne gasove (vrednost LC50 manja od 200 ppm) ili piroforne gasove prema 4.1.4.1 ADR uputstva za pakovanje P200.
2.2.2.3 Spisak zbirnih naziva Komprimovani gasoviKlasifikacioni kodUN-brojNaziv materije ili predmeta1 A1956KOMPRIMOVAN GAS, N.D.N.1 O3156KOMPRIMOVAN GAS, OKSIDIRAJUĆI, N.D.N.1 F19641954SMEŠA GASOVITIH UGLjOVODONIKA, KOMPRIMOVANA, N.D.N.KOMPRIMOVAN GAS, ZAPALjIV, N.D.N.1 T1955KOMPRIMOVAN GAS,OTROVAN,N.D.N.1 TF1953KOMPRIMOVAN GAS, OTROVAN, ZAPALjIV, N.D.N.1 TC3304KOMPRIMOVAN GAS, OTROVAN, NAGRIZAJUĆI, N.D.N.1 TO3303KOMPRIMOVAN GAS, OTROVAN, OKSIDIRAJUĆI, N.D.N.1 TFC3305KOMPRIMOVAN GAS, OTROVAN, ZAPALjIV, NAGRIZAJUĆI, N.D.N.1 TOC3306KOMPRIMOVAN GAS, OTROVAN, OKSIDIRAJUĆI, NAGRIZAJUĆI, N.D.N.
Gasovi u tečnom stanjuKlasifikacioni kodUN-brojNaziv materije ili predmeta2 A1058GASOVI, U TEČNOM STANjU, nezapaljivi, dopunjeni azotom, ugljendioksidom ili vazduhom 1078GAS ZA HLAĐENjE, N.D.N.kao smeše gasova sa oznakom R…….., koji kao:Smeša F 1 na 70 °C ima pritisak pare od najviše 1,3 MPa (13 bara), a na 50 °C gustinu, koja nije niža od one koju ima dihlorfluormetan (1,30 kg/l);Smeša F 2 na 70 °C ima pritisak pare od najviše 1,9 MPa (19 bara), a na 50 °C gustinu, koja nije niža od one koju ima dihlordifluorometan (1,21 kg/l);Smeša F 3 na 70 °C ima pritisak pare od najviše 3 MPa (30 bara), a na 50 °C gustinu, koja nije niža od one koju ima hlordifluormetan (1,09 kg/l).Napomena: Trihlorfluormetan (sredstvo za hlađenje R 11), 1,1,2-trihlor- 1,2,2-trifluoretan (sredstvo za hlađenje R 113), 1,1,1-trihlor-2,2,2-trifluoretan (sredstvo za hlađenje R 113a), 1-hlor-1,2,2-trifluoretan (sredstvo za hlađenje R 133) i 1-hlor-1,1,2-trifluoretan (sredstvo za hlađenje R 133b) nisu materije klase 2. One, međutim, mogu da budu sastojci smeša F 1 do F 3.1968INSEKTICID, GASOVIT,N.D.N.3163TEČNI GAS, N.D.N.2 O3157TEČNI GAS SA OKSIDIRAJUĆIM DEJSTVOM, N.D.N.2 F1010BUTADIEN, STABILIZOVAN ili SMEŠA BUTADIENA I UGLjOVODONIKA, STABILIZOVANA, koja na 70 ºC ima pritisak pare, koji ne sme da prelazi 1.1 MPa (11 bara), a gustina na 50 ºC ne sme biti manja od 0,525 kg/lNapomena: Butadieni, stabilizovani su takođe svrstani u UN-broj 1010, vidi Poglavlje 3.2 Tabela A.1060METILACETILEN I PROPADIEN SMEŠA, STABILIZOVANA,kao smeše metilacetilena i propadiena sa ugljovodonikom, koje kao:Smeša P 1 sadrži najviše 63 % zapremine metilacetilena i propadiena i ne više od 24% zapremine propana i propena, pri čemu procentualno učešće zasićenih ugljovodonika C4 mora da iznosi najmanje 14% zapremine; Smeša P 2 sadrži najviše 48% zapremine metilacetilena i propadiena i najviše 50% zapremine propana i propena, pri čemu procentualno učešće zasićenih ugljovodonika C4 mora da iznosi najmanje 5% zapremine;kao i smeše propadiena sa 1 % do 4 % metilacetilena. 1965SMEŠA GASOVITIH UGLjOVODONIKA, PREVEDENA U TEČNO STANjE, N.D.N. kao smeša koja kao:Smeša A na 70 °C ima pritisak pare od najviše 1,1 MPa (11 bara), a na 50°C gustinu od najmanje 0,525 kg/l;Smeša A01 na 70 °C ima pritisak pare od najviše 1,6 MPa (16 bara), a na 50 °C gustinu od najmanje 0,516 kg/l;Smeša A02 na 70 °C ima pritisak pare od najviše 1,6 MPa (16 bara), a na 50 °C gustinu od najmanje 0,505 kg/l;Smeša A0 na 70 °C ima pritisak pare od najviše 1,6 MPa (16 bara), a na 50 °C gustinu od najmanje 0,495 kg/l;Smeša A1 na 70 °C ima pritisak pare od najviše 2,1 MPa (21 bar), a na 50 °C gustinu od najmanje 0,485 kg/l; Smeša B1 na 70 °C ima pritisak pare od najviše 2,6 MPa (26 bara), a na 50°C gustinu od najmanje 0,474 kg/l;Smeša B2 na 70 °C ima pritisak pare od najviše 2,6 MPa (26 bara), a na 50°C gustinu od najmanje 0,463 kg/l,Smeša B na 70 °C ima pritisak pare od najviše 2,6 MPa (26 bara), a na 50 °C gustinu od najmanje 0,450 kg/l; Smeša C na 70 °C ima pritisak pare od najviše 3,1 MPa (31 bar), a na 50°C gustinu od najmanje 0,440 kg/l;Napomena: 1: Za prethodno navedene smeše dozvoljeni su i sledeći trgovački nazivi kao nazivi materije: za smeše A, A01, A02 i A0: BUTAN, za smešu C PROPAN.2. Za transporte koji prethode ili slede pomorskom ili vazdušnom saobraćaju, za UN-broj 1965 SMEŠA GASOVITIH UGLjOVODONIKA, PREVEDENA U TEČNO STANjE, N.D.N. može se koristiti kao alternativan naziv UN-broj 1075 PETROLEJSKI GAS, TEČAN.3354INSEKTICID, GASOVIT, ZAPALjIV, N.D.N.3161TEČNI GAS, ZAPALjIV, N.D.N.2 T1967INSEKTICID, GASOVIT,OTROVAN, N.D.N.3162TEČNI GAS, OTROVAN, N.D.N2 TF3355INSEKTICID, GASOVIT, OTROVAN, ZAPALjIV, N.D.N.3160TEČNI GAS, OTROVAN, ZAPALjIV, N.D.N.2 TC3308TEČNI GAS, OTROVAN, NAGRIZAJUĆI, N.D.N.2 TO3307TEČNI GAS, OTROVAN, OKSIDIRAJUĆI, N.D.N.2 TFC3309TEČNI GAS, OTROVAN, ZAPALjIV, NAGRIZAJUĆI, N.D.N.2 TOC3310TEČNI GAS, OTROVAN, OKSIDIRAJUĆI, NAGRIZAJUĆI, N.D.N.
Duboko rashlađeni gasovi u tečnom stanjuKlasifikacioni kodUN-brojNaziv materije ili predmeta3 A3158GAS, DUBOKO RASHLAĐEN, TEČAN, N.D.N.3 O3311GAS, DUBOKO RASHLAĐEN, TEČAN, OKSIDIRAJUĆI, N.D.N.3 F3312GAS, DUBOKO RASHLAĐEN, TEČAN, ZAPALjIV, N.D.N. Rastvoreni gasoviKlasifikacioni kodUN-brojNaziv materije ili predmeta4Za transport su dozvoljene samo materije navedene u Tabeli A Poglavlja 3.2. Pakovanja gasa pod pritiskom i posude, male, sa gasom (gasne patrone)Klasifikacioni kodUN-brojNaziv materije ili predmeta51950AEROSOLI 2037POSUDE, MALE, SA GASOM (GASNE PATRONE) bez ispusnog ventila sa jednokratnim punjenjem Drugi predmeti koji sadrže gas pod pritiskomKlasifikacioni kodUN-brojNaziv materije ili predmeta6 A2857RASHLADNE MAŠINE, sa nezapaljivim, neotrovnim gasovima ili rastvorom amonijaka (UN 2672)3164PREDMETI POD PNEMUATSKIM PRITISKOM, (sadrže nezapaljiv gas) ili3164PREDMETI POD HIDRAULIČKIM PRITISKOM, (sadrže nezapaljiv gas)6 F3150UREĐAJI, MALI, SA UGLjOVODONIČNIM GASOM, sa ispusnim ventilom3150PATRONE SA UGLjOVODONIČNIM GASOM, ZA DOPUNU ZA MALE UREĐAJE, sa ispusnim ventilom Uzorci gasaKlasifikacioni kodUN-brojNaziv materije ili predmeta7 F3167UZORAK NEKOMPRIMOVANOG GASA, ZAPALjIV, N.D.N., nije duboko rashlađen, tečan7 T3169UZORAK NEKOMPRIMOVANOG GASA, OTROVAN, N.D.N., nije duboko rashlađen, tečan7 TF3168UZORAK NEKOMPRIMOVANOG GASA, OTROVAN, ZAPALjIV, N.D.N., nije duboko rashlađen, tečan
2.2.3 Klasa 3 Zapaljive tečne materije 2.2.3.1 Kriterijumi 2.2.3.1.1 Pojam klase 3 obuhvata materije kao i predmete, koji sadrže materije ove klase, kojesu tečne prema stavu (a) definicije za „tečne“ u odeljku 1.2.1;imaju pritisak pare na 50 °C od najviše 300 kPa (3 bara), a na 20 °C i na standardnom pritisku od 101,3 kPa nisu potpuno u gasovitom stanju,imaju tačku paljenja od najviše 60 °C (za odgovarajuću proveru vidi 2.3.3.1.).Pojam klase 3 obuhvata i tečne i čvrste materije u rastopljenom stanju sa tačkom paljenja preko 60 °C, koje se predaju na transport ili transportuju zagrejane na ili iznad svoje tačke paljenja. Ove materije su svrstane pod UN-broj 3256.Pojam klase 3 obuhvata i desenzitizovane eksplozivne tečne materije. Desenzitizovane eksplozivne tečne materije su eksplozivne materije, koje su rastvorene ili u obliku suspenzije u vodi ili drugoj tečnosti, radi stvaranja homogene tečne mešavine, da bi se suzbile eksplozivne osobine. U Tabeli A Poglavlja 3.2 ove materije su svrstane pod UN-brojeve 1204, 2059, 3064, 3343, 3357 i 3379U svrhu transporta u brodovima tankerima, pojam klase 3 takođe obuhvata i sledeće materije, koje:imaju tačku paljenja iznad 60 ºC i koje se transportuju ili predaju na transport na temperaturi unutar graničnog opsega od 15 K ispod tačke paljenjaimaju temperaturu samozapaljenja od 200 ºC ili ispod i koje nisu drugačije navedene.Napomena 1: Materije koje nisu otrovne ni nagrizajuće sa tačkom paljenja od preko 35 °C, koje ne održavaju samostalno sagorevanje prema uslovima ispitivanja Priručnika za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 32.5.2, ne spadaju u klasu 3; ako se ove materije ipak predaju na transport i transportuju zagrejane na ili iznad njihove tačke topljenja, one spadaju u ovu klasu. 2: Odstupajući od 2.2.3.1.1 dizel gorivo ili gazol ili ulje za loženje (lako) sa tačkom paljenja preko 60 °C do najviše 100 °C smatraju se materijom klase 3, UN-broj 1202.3: Tečne materije, koje su pri udisanju vrlo otrovne, sa tačkom paljenja ispod 23 °C i otrovne materije sa tačkom paljenja od 23 °C ili iznad, su materije klase 6.1 (vidi 2.2.61.1).4: Tečne materije i preparati, koji se koriste kao sredstva za suzbijanje štetočina (pesticidi), koje su vrlo otrovne, otrovne ili slabo otrovne i imaju tačku paljenja od 23 °C ili višu, su materije klase 6.1 (vidi 2.2.61.1).5: U svrhu transporta u brodovima tankerima, materije koje imaju tačku paljenja iznad 60 ºC a ne više od 100 ºC su materije klase 9 (broj naziva 9003). 2.2.3.1.2 Materije i predmeti klase 3 podeljeni su kako sledi:FZapaljive tečne materije bez sporedne opasnosti:F1Zapaljive tečne materije sa tačkom paljenja od najviše 60 °C;F2Zapaljive tečne materije sa tačkom paljenja iznad 60 °C, koje se predaju na transport ili transportuju zagrejane na ili iznad njihove tačke paljenja (zagrejane materije);F3Materije sa tačkom paljenja iznad 60 ºC, koje se transportuju ili predaju na transport na temperaturi unutar graničnog opsega od 15 K ispod tačke paljenja;F4Materije sa temperaturom samozapaljenja od 200 ºC ili ispod i koje nisu drugačije navedene;FTZapaljive tečne materije, otrovne:FT1Zapaljive tečne materije, otrovne;FT2Sredstva za suzbijanje štetočina (pesticidi);FCZapaljive tečne materije, nagrizajuće;FTCZapaljive tečne materije, otrovne, nagrizajuće;DDesenzitizovane eksplozivne tečne materije. 2.2.3.1.3 Materije i predmeti svrstani u klasu 3 navedeni su u Tabeli A poglavlja 3.2. Materije koje nisu poimenično navedene u Tabeli A poglavlja 3.2, svrstavaju se prema propisima ovog odeljka u odgovarajući naziv u 2.2.3.3 i u odgovarajuću ambalažnu grupu. Zapaljive tečne materije se na osnovu njihovog stepena opasnosti, koju predstavljaju u toku transporta, svrstavaju u jednu od sledećih ambalažna grupa.Ambalažna grupaTačka paljenja(zatvorena posuda)Temperatura početka ključanjaI-≤ 35 °CII(a)< 23 °C> 35 °CIII(a)≥23 °C i ≤ 60 °C> 35 °C(a) vidi takođe 2.2.3.1.4.Za tečnosti sa (nekom) sporednom opasnošću (opasnostima) potrebno je uzeti u obzir ambalažne grupe određene prema gornjoj tabeli i ambalažne grupe određene na osnovu jačine sporedne/sporednih opasnosti; klasifikacija i ambalažna grupa se određuju u skladu sa tabelom pretežnih opasnosti u 2.1.3.10. 2.2.3.1.4 Tečne ili viskozne smeše i preparati uključujući i one sa najviše 20% nitroceluloze sa sadržajem azota od najviše 12,6% u suvoj masi, mogu se svrstati u ambalažnu grupu III samo ako ispunjavaju sledeće uslove:da je visina odvojenog sloja rastvarača manja od 3% ukupne visine probnog uzorka prilikom ispitivanja odvajanja rastvarača (vidi Priručnik za ispitivanja i kriterijume, deo III pododeljak 32.5.1); iviskozitet i tačka paljenja moraju biti u skladu sa sledećom tabelom: Kinematički viskozitet (ekstrapolirani) ( (pri brzini smicanja blizu 0) mm2/s na 23°CVreme isticanja t prema ISO 2431:1993Tačka paljenja u °Cu sprečnik ispusne slavine (dizne) u mm20 <(≤8020 <t≤604iznad 1780 <(≤13560 <t≤1004iznad 10135 <(≤22020 <t≤326iznad 5220 <(≤30032 <t≤446iznad -1300 <(≤70044 <t≤1006iznad -5700 <(100 <t6-5 i ispodNapomena: Smeše sa više od 20% ali najviše 55% nitroceluloze sa sadržajem azota od najviše 12,6% u suvoj masi su materije, koje se svrstavaju pod broj UN 2059. Smeše sa tačkom paljenja ispod 23 °Csa preko 55% nitroceluloze bez obzira na sadržaj azota, ilisa najviše 55% nitroceluloze, a sa sadržajem azota od preko 12,6% u suvoj masi su materije klase 1 (UN-brojevi 0340 ili 0342) ili klase 4.1 (UN-brojevi 2555, 2556 ili 2557). 2.2.3.1.5 Rastvori i homogene smeše, koje nisu otrovne ni nagrizajuće, sa tačkom paljenja od 23 °C ili preko toga (viskozne materije kao što su boje ili lakovi, izuzev materija, koje sadrže preko 20% nitroceluloze) u posudama kapaciteta od najviše 450 litara ne podležu propisima ADN, ako pri ispitivanju odvajanja rastvarača (vidi Priručnik za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 32.5.1) visina odvojenog sloja rastvarača iznosi manje od 3% ukupne visine i ako materije na 23 °C u posudi za isticanje prema standardu ISO 2431:1993 sa ispusnom slavinom (diznom) prečnika 6 mm imaju vreme isticanjaod najmanje 60 sekundi, ilinajmanje 40 sekundi i ne sadrži više od 60% materija klase 3. 2.2.3.1.6 Ako materije klase 3 zbog primesa, spadaju u druge kategorije opasnosti od onih u koje spadaju materije poimenično navedene u Tabeli A poglavlja 3.2, ove smeše ili rastvori svrstavaju se u nazive u koje oni spadaju na osnovu njihove stvarne opasnosti.Napomena: Za klasifikaciju rastvora i smeša (kao što su preparati, smeše i otpaci) vidi i odeljak 2.1.3. 2.2.3.1.7 Na osnovu postupka ispitivanja iz 2.3.3.1 i 2.3.4 i kriterijuma iz 2.2.3.1.1 može se utvrditi, da li je osobina poimenično navedenog rastvora ili poimenično navedene smeše odn. rastvora ili smeše, koja sadrži poimenično navedenu materiju, takva da taj rastvor ili ta smeša ne podleže propisima ove klase (vidi i odeljak 2.1.3). 2.2.3.2 Materije koje nisu dozvoljene za transport 2.2.3.2.1 Materije klase 3, koje lako peroksidiraju (koje su nestabilne i lako grade perokside, kao što je slučaj sa etrom ili nekim heterocikličnim jedinjenjima koja sadrže kiseonik), nisu dozvoljene za transport, ukoliko njihov sadržaj peroksida, računato po vodonikperoksidu (H2O2) premašuje 0,3%. Sadržaj peroksida se utvrđuje prema propisima 2.3.3.2. 2.2.3.2.2 Hemijski nestabilne materije klase 3 nisu dozvoljene za transport, izuzev ako su preduzete neophodne mere za sprečavanje svake opasne reakcije raspadanja ili polimerizacije tokom transporta. U tom cilju mora se posebno voditi računa, da posude i cisterne ne sadrže materije, koje mogu da podstiču takve reakcije. 2.2.3.2.3 Desenzitizovane eksplozivne tečne materije, koje nisu navedene u Tabeli A poglavlja 3.2 nisu dozvoljene za transport kao materije klase 3. 2.2.3.3 Spisak zbirnih naziva
Sporedna opasnost klasifikacioni kod UN-broj Naziv materije ili predmeta Zapaljive tečnosti 1133 LEPILA koja sadrže zapaljivu tečnost 1136 KATRANA KAMENOG UGLjA, DESTILATI, ZAPALjIVI 1139 RASTVOR ZA POVRŠINSKU ZAŠTITU (površinski tretmani ili oblaganja koja se koriste u industrijske ili druge svrhe,kao što je zaštita vozila od korozije,oblaganje buradi) 1169 EKSTRAKTI, AROMATIČNI, TEČNI 1197 EKSTRAKTI, AROMA, TEČNI 1210 ŠTAMPARSKE BOJE,zapaljive 1210 DODATNE MATERIJE ZA ŠTAMPARSKU BOJU (uključujući razređivače ili rastvarače),zapaljive 1263 BOJE (boja, lak, emajl, bajc, šelak, firnajz, sredstvo za poliranje, punioci) 1263 DODATNI MATERIJALI ZA BOJU (uključujući razređivače boje i rastvarače) 1266 PARFIMERIJSKI PROIZVODI sa zapaljivim rastvaračima 1293 TINKTURE, MEDICINSKE F1 1306 SREDSTVA ZA ZAŠTITU DRVETA, TEČNA 1866 SMOLA, RASTVOR, zapaljiv 1999 KATRAN, TEČNI (uključujući drumski asfalt i ulja, bitumen i sečene ostatke bitumena 3065 ALKOHOLNA PIĆA 3269 KOMPLETI POLIESTARSKIH SMOLA 1224 KETONI, TEČNI, N.D.N. 1268 DESTILATI SIROVE NAFTE, N.D.N. ili 1268 PROIZVODI SIROVE NAFTE, N.D.N. bez 1987 ALKOHOLI, N.D.N. sporedne 1989 ALDEHIDI, N.D.N. opasnosti F 2319 TERPENTINSKI UGLjOVODONICI, N.D.N. 3271 ETRI, N.D.N. 3272 ESTRI, N.D.N. 3295 UGLjOVODONICI, TEČNI, N.D.N. 3336 MERKAPTANI, TEČNI, ZAPALjIVI, N.D.N. ili 3336 SMEŠA MERKAPTANA, TEČNA, ZAPALjIVA, N.D.N. 1993 ZAPALjIVA TEČNOST, N.D.N. F2 zagrejana materija 3256 ZAGREJANA TEČNOST, ZAPALjIVA, N.D.N. sa tačkom paljenja iznad 60ºC zagrejana na ili iznad tačke paljenja F3 9001 MATERIJE SA TAČKOM PALjENjA IZNAD 60 ºC, koji se transportuju ili se predaju na transport na TEMPERATURI UNUTAR GRANIČNOG OPSEGA OD 15 K ISPOD TAČKE PALjENjA F4 9002 MATERIJE SA TEMPERATUROM SAMOZAPALjENjA OD 200 ºC I ISPOD, n.d.n. 1228 MERKAPTANI,TEČNI ZAPALjIVI,OTROVNI, N.D.N. ili 1228 MERKAPTAN SMEŠA,TEČNA,ZAPALjIVA, OTROVNA, N.D.N. 1986 ALKOHOLI, ZAPALjIVI, OTROVNI, N.D.N. 1988 ALDEHIDI, ZAPALjIVI, OTROVNI, N.D.N. FT1 2478 IZOCIJANATI,ZAPALjIVI,OTROVNI, N.D.N. ili 2478 RASTVOR IZOCIJANATA, ZAPALjIV,OTROVAN, N.D.N. 3248 LEK, TEČAN, ZAPALjIV, OTROVAN, N.D.N. 3273 NITRILI, ZAPALjIVI, OTROVNI, N.D.N. 1992 ZAPALjIVA TEČNOST,OTROVNA, N.D.N. otrovna FT 2758 PESTICID NA BAZI KARBAMATA, TEČAN, ZAPALjIV, OTROVAN 2760 PESTICID NA BAZI ARSENA, TEČAN, ZAPALjIV, OTROVAN 2762 ORGANOHLORNI PESTICID, TEČAN, ZAPALjIV, OTROVAN 2764 TRIAZINSKI PESTICID, TEČAN, ZAPALjIV, OTROVAN 2772 PESTICID NA BAZI TIOKARBAMATA, TEČAN, ZAPALjIV, OTROVAN 2776 PESTICID NA BAZI SOLI BAKRA, TEČAN, ZAPALjIV, OTROVAN 2778 PESTICID NA BAZI ŽIVE, TEČAN, ZAPALjIV, OTROVAN 2780 PESTICID NA BAZI SUPSTITUISANOG NITROFENOLA, TEČAN, ZAPALjIV, OTROVAN 2782 PESTICID NA BAZI BIPIRIDILA, TEČAN, ZAPALjIV, OTROVAN 2784 ORGANOFOSFORNI PESTICID, TEČAN, ZAPALjIV, OTROVAN pesticidi (tačka paljenja < 23oC)FT2 2787 ORGANOKALAJNI PESTICID, TEČAN, ZAPALjIV, OTROVAN 3024 PESTICID NA BAZI DERIVATA KUMARINA, TEČAN, ZAPALjIV, OTROVAN 3346 PESTICID, DERIVAT FENOKSISIRĆETNE KISELINE, TEČAN, ZAPALjIV, OTROVAN 3350 INSEKTICID NA BAZI PIRETRINA, TEČAN, ZAPALjIV, OTROVAN 3021 PESTICID, TEČAN, ZAPALjIV, OTROVAN, N.D.N. Nap. Klasifikacija pesticida pod neki naziv, vrši se na osnovu aktivnog sastojka, agregatnog stanja pesticida i svih mogućih sporednih opasnosti. 3469 BOJA, ZAPALjIVA, NAGRIZAJUĆA (boja, lak, emajl, bajc, šelak, firnajz, sredstvo za poliranje, punioci) ili 3469 DODATNI MATERIJALI ZA BOJE, ZAPALjIVI, NAGRIZAJUĆI(uključujući razređivače boje i rastvarače) nagrizajuća FC 2733 AMINI, ZAPALjIVI, NAGRIZAJUĆI, N.D.N. ili 2733 POLIAMINI, ZAPALjIVI, NAGRIZAJUĆI, N.D.N. 2985 HLORSILANI, ZAPALjIVI, NAGRIZAJUĆI, N.D.N. 3274 ALKOHOLATI RASTVOR, u alkoholu, N.D.N. 2924 ZAPALjIVA TEČNOST, NAGRIZAJUĆA, N.D.N. otrovna nagrizajuća FTC 3286 ZAPALjIVA TEČNOST, OTROVNA, NAGRIZAJUĆA, N.D.N. 3343 NITROGLICERIN, SMEŠA, DESENZITIZOVANA, TEČNA, ZAPALjIVA, N.D.N. sa najviše 30% mase nitroglicerina Desenzitizovana eksplozivna tečna materija 3357 NITROGLICERIN, SMEŠA, DESENZITIZOVANA, TEČNA, N.D.N. sa najviše 30% mase nitroglicerina D 3379 EKSPLOZIV SA SMANjENOM OSETLjIVOŠĆU, TEČAN, N.D.N.
2.2.41 Klasa 4.1 Zapaljive čvrste materije, samoreaktivne materije i desenzitizovane eksplozivne materije 2.2.41.1 Kriterijumi 2.2.41.1.1 Pojam klase 4.1 obuhvata zapaljive materije i predmete, desenzitizovane eksplozivne materije, koje se smatraju čvrstim prema definiciji pojma «čvrst» u stavu (a) odeljka 1.2.1, kao i samoreaktivne čvrste ili tečne materije.U klasu 4.1 svrstane su:lako zapaljive čvrste materije i predmeti (vidi 2.2.41.1.3 do 2.2.41.1.8);samoreaktivne čvrste ili tečne materije (vidi 2.2.41.1.9 do 2.2.41.1.17);desenzitizovane eksplozivne čvrste materije (vidi 2.2.41.1.18);materije srodne samoreaktivnim materijama (vidi 2.2.41.1.19). 2.2.41.2 Materije i predmeti klase 4.1 podeljeni su kako sledi:FZapaljive čvrste materije bez sporedne opasnosti:F1Organske materije;F2Organske materije rastopljene;F3Neorganske materije;FOZapaljive čvrste materije, oksidirajuće;FTZapaljive čvrste materije, otrovne;FT1Organske materije, otrovne;FT2Neorganske materije, otrovne;FCZapaljive čvrste materije, nagrizajuće;FC1Organske materije, nagrizajuće;FC2Neorganske materije, nagrizajuće;DDesenzitizovane eksplozivne čvrste materije bez sporedne opasnosti;DTDesenzitizovane eksplozivne čvrste materije, otrovne; SRSamoreaktivne materije;SR1Materije, za koje nije potrebna nikakva kontrola temperature;SR2Materije, za koje je neophodna kontrola temperature. Zapaljive čvrste materije Definicije pojmova i osobine 2.2.41.1.3 Zapaljive čvrste materije su lako sagorive čvrste materije i čvrste materije, koje se mogu zapaliti trenjem.Lako zapaljive čvrste materije su materije u vidu praha, zrna ili paste, koje su opasne, ako se mogu lako zapaliti kratkim kontaktom sa izvorom paljenja kao što je zapaljena šibica i ako se plamen može brzo proširiti. Opasnost pri tome ne predstavlja samo požar, nego i otrovni proizvodi sagorevanja. Metalni prah je naročito opasan zbog poteškoća pri gašenju požara, jer uobičajena sredstva za gašenje, kao što su ugljendioksid ili voda mogu povećati opasnost. Klasifikacija 2.2.41.1.4 Materije i predmeti, koji su svrstani u klasu 4.1 kao zapaljive čvrste materije, navedeni su u Tabeli A Poglavlja 3.2. Razvrstavanje organskih materija i predmeta, koji nisu poimenično navedeni u Tabeli A poglavlja 3.2, u odgovarajuće naziva u 2.2.41.3 u skladu sa propisima Poglavlja 2.1 može se vršiti na osnovu iskustva ili rezultata ispitivanja prema Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 33.2.1. Razvrstavanje neorganskih materija koje nisu poimenično navedene mora se vršiti na osnovu rezultata ispitivanja prema Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 33.2.1.; pri tome se moraju uzeti u obzir i iskustva, ako ona vode do strožijeg razvrstavanja. 2.2.41.1.5 Ako su materije i predmeti koji nisu poimenično navedeni svrstani u neki od naziva navedenih u 2.2.41.3, a na osnovu postupka ispitivanja prema Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 33.2.1, važe sledeći kriterijumi:Sa izuzetkom metalnog praha ili praha metalnih legura, praškaste, zrnaste ili materije u vidu paste je potrebno klasifikovati kao lako zapaljive materije klase 4.1, ako se one lako mogu zapaliti kratkim kontaktom sa izvorom paljenja (na primer, zapaljena šibica) ili ako se požar nakon paljenja brzo širi, ako je vreme sagorevanja jedne merne dužine od 100 mm kraće od 45 sekundi ili je brzina sagorevanja veća od 2,2 mm/s.Metalni prah ili prah metalnih legura se svrstava u klasu 4.1, ako se može zapaliti plamenom i ako se reakcija proširi na ceo uzorak za deset minuta ili kraće.Čvrste materije, koje mogu prouzrokovati požar usled trenja, klasifikuju se u klasu 4.1 analogno postojećem nazivu (npr. šibice), ili u skladu sa odgovarajućim posebnim propisima. 2.2.41.1.6 Na osnovu postupka ispitivanja prema Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 33.2.1 i prema kriterijumima utvrđenim u 2.2.41.1.4 i 2.2.41.1.5 se takođe može utvrditi, da li je osobina poimenično navedene materije takva, da ne podleže propisima ove klase. 2.2.41.1.7 Ako materije klase 4.1 zbog primesa spadaju u druge kategorije opasnosti od onih u koju spadaju materije poimenično navedene u Tabeli A Poglavlja 3.2, ove smeše se svrstavaju u nazive, u koji one spadaju na osnovu njihove stvarne opasnosti.Napomena: Za klasifikaciju rastvora i smeša (kao što su preparati ili otpaci) vidi takođe i odeljak 2.1.3. Razvrstavanje u ambalažne grupe 2.2.41.1.8 Zapaljive čvrste materije koje su klasifikovane pod različite nazive u Tabeli A Poglavlja 3.2 se svrstavaju u ambalažne grupe II ili III, na osnovu postupka ispitivanja Priručnika za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 33.2.1, u skladu sa sledećim kriterijumima:lako zapaljive čvrste materije, koje prilikom ispitivanja imaju vreme sagorevanja kraće od 45 sekundi za izmereno odstojanje od 100 mm, svrstavaju se u: ambalažnu grupu II: ako plamen prolazi kroz ovlaženu zonu; ambalažnu grupu III: ako ovlažena zona zaustavi plamen za najmanje četiri minuta.metalni prah ili prah metalnih legura se svrstava u: ambalažnu grupu II: ako se prilikom ispitivanja reakcija proširi celom dužinom uzorka za pet minuta ili kraće; ambalažnu grupu III: ako se prilikom ispitivanja reakcija proširi celom dužinom uzorka za duže od pet minuta.Za čvrste materije, koje mogu prouzrokovati požar trenjem, razvrstavanje u ambalažnu grupu vrši se analogno sa postojećim nazivima ili u skladu sa odgovarajućim posebnim propisima. Samoreaktivne materije Definicije pojmova 2.2.41.1.9 U svrhu ADN samoreaktivne materije su termički nestabilne materije, koje su podložne jakom egzotermnom raspadanju i bez učešća kiseonika (vazduha). Materije se ne smatraju samoreaktivnim materijama klase 4.1, ako:su eksplozivne materije prema kriterijumima klase 1;su oksidirajuće materije prema postupku klasifikacije za klasu 5.1 (vidi 2.2.51.1), izuzev smeša oksidirajućih materija, koje sadrže najmanje 5,0 % sagorivih organskih materija i onih koje podležu klasifikacionom postupku utvrđenom u napomeni 2;su organski peroksidi prema kriterijumima klase 5.2 (vidi 2.2.52.1);je njihova toplota raspadanja manja od 300 J/g; ilije njihova temperatura samoubrzavajućeg raspadanja (SADT) (vidi Napomenu 2 u produžetku) za komad za otpremu od 50 kg viša od 75 °C.Napomena 1: Toplota raspadanja se može utvrditi prema svakoj međunarodno priznatoj metodi, npr. dinamičkom diferencijalnom kalorimetrijom i adijabatskom kalorimetrijom.2: Smeše oksidirajućih materija, koje odgovaraju kriterijumima klase 5.1 i sadrže najmanje 5,0 % sagorivih organskih materija, koje ne odgovaraju kriterijumima navedenim u gornjim stavovima (a), (b) (c) ili (e), podležu klasifikacionom postupku za samoreaktivne materije. Smeše koje pokazuju osobine samoreaktivnih materija, tipa B do F, klasifikuju se kao samoreaktivne materije klase 4.1. Smeše, koje prema principu Priručnika za ispitivanja i kriterijume, Deo II, pododeljak 20.4.3 g), pokazuju osobine samoreaktivnih materija tipa G, smatraju se u svrhu klasifikacije kao materije klase 5.1 (vidi 2.2.51.1).3: Temperatura samoubrzavajućeg raspadanja (SADT) je najniža temperatura, na kojoj materija može egzotermno da se raspadne u transportnoj ambalaži. Neophodni propisi za utvrđivanje ove temperature (SADT) navedeni su u Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo II, poglavlja 20 i odeljak 28.4.4: Materije, koje pokazuju osobine samoreaktivnih materija, se svrstavaju kao takve i ako ove materije prema 2.2.42.1.5 daju pozitivan rezultat pri ispitivanju, za svrstavanje u klasu 4.2. Osobine 2.2.41.1.10 Raspadanje samoreaktivnih materija može biti izazvano toplotom, kontaktom sa katalitičkom nečistoćom (npr, kiselinama, jedinjenjima teških metala, bazama), trenjem ili udarom. Brzina raspadanja raste sa temperaturom i varira u zavisnosti od materije. Raspadanje, naročito ako ne dođe do paljenja, može da ima za posledicu razvijanje otrovnih gasova ili para. Kod određenih samoreaktivnih materija mora se kontrolisati temperatura. Određene samoreaktivne materije mogu se eksplozivno raspasti posebno ako su zatvorene. Ova osobina može se menjati dodavanjem sredstava za razblaživanje ili korišćenjem odgovarajuće ambalaže. Određene samoreaktivne materije žestoko sagorevaju. Samoreaktivne materije su na primer određena jedinjenja dole navedenih tipova: alifatična azotna jedinjenja (-C-N=N-C-);organski azidi (-C-N3); diazonijum soli (-CN2+Z-); N-nitrozo jedinjenja (-N-N=O); iaromatični sulfohidrazidi (-SO2-NH-NH2);Ovo nabrajanje je nepotpuno, materije sa drugim reaktivnim grupama i određene smeše materija mogu imati slične osobine. Klasifikacija 2.2.41.1.11 Samoreaktivne materije se dele na sedam tipova u zavisnosti od njihovog stepena opasnosti. Tipovi samoreaktivnih materija se kreću od tipa A, koji nije dozvoljen za transport u ambalaži u kojoj je ispitan, do tipa G, koji ne potpada pod propise za samoreaktivne materije klase 4.1. Klasifikacija samoreaktivnih materija tipova B do F je u neposrednoj vezi sa najvećom dozvoljenom količinom u jednoj ambalaži. Principi koji se primenjuju prilikom klasifikacije, kao i primenjivi klasifikacioni postupci, metode ispitivanja i kriterijuma i uzorak odgovarajućeg izveštaja o ispitivanju navedeni su u Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo II. 2.2.41.1.12 Samoreaktivne materije, koje su već klasifikovane i dozvoljene za transport u ambalaži, navedene su u 2.2.41.4, one koje su već dozvoljene za transport u IBC, navedene su u 4.1.4.2 ADR, uputstvo za pakovanje IBC520, a one koje su već dozvoljene za transport u cisternama prema poglavlju 4.2 ADR navedene su u 4.2.5.2 ADR u uputstvu za prenosive cisterne T23. Svaka navedena dozvoljena materija svrstana je u nazive po vrstama iz Tabele A, Poglavlja 3.2 (UN-brojevi 3221 do 3240), takođe su navedene i odgovarajuće sporedne opasnosti i napomene sa relevantnim transportnim informacijama. Ovi zbirni nazivi navode: samoreaktivne materije tipova B do F, vidi 2.2.41.1.11;agregatno stanje (tečno/čvrsto).kontrola temperature (po potrebi), vidi 2.2.41.1.17.Klasifikacija samoreaktivnih materija navedenih u 2.2.41.4 vrši se na osnovu tehnički čiste materije (izuzev ako nije posebno navedena manja koncentracija od 100%). 2.2.41.1.13 Klasifikaciju samoreaktivnih materija, koje nisu navedene u 2.2.41.4, 4.1.4.2 ADR, uputstvu za pakovanje IBC520 ili u 4.2.5.2 ADR, uputstvu za prenosive cisterne T23, kao i njihovo razvrstavanje u neki zbirni naziv, treba da preduzme nadležni organ zemlje porekla, na osnovu izveštaja o ispitivanju. Odobrenje mora da sadrži klasifikaciju i odgovarajuće uslove transporta. Ako zemlja porekla nije Ugovorna Strana ADN, klasifikacija i uslovi transporta moraju biti priznati od strane nadležnog organa prve države Ugovorne Strane ADN na koju pošiljka nailazi. 2.2.41.1.14 Aktivatori, kao što su jedinjenja cinka, mogu biti dodati određenim samoreaktivnim materijama da bi izmenili njihovu reaktivnu sposobnost. U zavisnosti od tipa i koncentracije aktivatora, to može da ima za posledicu smanjenje termičke stabilnosti i promenu eksplozivnih osobina. Ako se promeni jedna od ovih osobina, novi preparat mora da se oceni prema klasifikacionom postupku. 2.2.41.1.15 Uzorci samoreaktivnih materija ili preparati samoreaktivnih materija, koji nisu navedeni u pododeljku 2.2.41.4, za koje ne postoje kompletni podaci o ispitivanju i koji se transportuju radi daljih ispitivanja ili procene, treba razvrstati u naziv koji odgovara samoreaktivnim materijama tipa C, pod uslovom da iz raspoloživih podataka proizilazi, da uzorak nije opasniji od samoreaktivne materije tipa B;je uzorak upakovan prema metodi pakovanja OP2 u 4.1.4.1 ADR i da masa po transportnoj jedinici ne iznosi više od 10 kg. iz raspoloživih podataka proizilazi, da je kontrolisana temperatura, ukoliko je neophodna, dovoljno niska da spreči svako opasno razlaganje (dekompoziciju), i dovoljno visoka da spreči svako opasno razdvajanje faza. Desenzitivizacija 2.2.41.1.16 Da bi se postigla bezbednost tokom transporta, samoreaktivne materije, se u mnogim slučajevima desenzitivišu korišćenjem sredstava za razblaživanje. Ako je utvrđen procentualni sadržaj neke materije, tada se to odnosi na procenat po masi, zaokruženo na naredni ceo broj. Ako se koristi neko sredstvo za razblaživanje, samoreaktivne materije moraju biti ispitane zajedno sa sredstvom za razblaživanje, koje je prisutno u koncentraciji i u obliku koji je korišćen u transportu. Sredstva za razblaživanje, usled kojih se samoreaktivna materija može koncentrisati na opasan nivo prilikom oslobađanja iz ambalaže, se ne smeju koristiti. Svako sredstvo za razblaživanje mora biti kompatibilno sa samoreaktivnom materijom. U tom smislu, kompatibilna sredstva za razblaživanje su ona čvrsta ili tečna sredstva, koja nemaju nikakvo štetno dejstvo na termičku stabilnost i na tip opasnosti samoreaktivne materije. Tečni razređivači u preparatima za koje se zahteva kontrolisana temperatura (vidi 2.2.41.1.14), moraju imati tačku ključanja od najmanje 60 ºC i temeraturu paljenja od najmanje 5 ºC. Tačka ključanja tečne materije mora biti za najmanje 50 ºC veća od kontrolne temperature samoreaktivne materije. Propisi za kontrolu temperature 2.2.41.1.17 Određene samoreaktivne materije se smeju transportovati samo na kontrolisanoj temperaturi. Kontrolna temperatura je najveća temperatura, na kojoj se samoreaktivna materija može bezbedno transportovati. Pretpostavlja se, da temperatura u neposrednoj okolini komada za otpremu tokom transporta prekoračuje 55 ºC samo u toku relativno kratkog vremenskog perioda u okviru svaka 24 časa. Pri izostanku kontrole temperature može biti neophodno preduzeti mere za slučaj vanrednih okolnosti. Temperatura za slučaj vanrednih okolnosti je temperatura, na kojoj se ove mere moraju preduzeti. Kontrolna i temperatura za slučaj vanrednih okolnosti se izračunava iz SADT (vidi tabelu 1). SADT se određuje, da bi se moglo odlučiti, da li se materija mora transportovati na kontrolisanoj temperaturi. Postupak za određivanje SADT sadržan je u Priručniku za ispitivanja i kriterijume Deo II poglavlje 20 i odeljak 28.4.Tabela 1: Određivanje kontrolne temperature i temperature za slučaj vanrednih okolnostiVrsta posudeSADT aKontrolna temperaturaTemperatura za slučaj vanrednih okolnostiPojedinačna ambalaža i IBC≤ 20 ºC20 ºC ispod SADT10 ºC ispod SADT( 20 ºC,≤ 35 ºC15 ºC ispod SADT10 ºC ispod SADT( 35 ºC10 ºC ispod SADT5 ºC ispod SADTCisterne≤ 50 ºC10 ºC ispod SADT5 ºC ispod SADTa SADT materija koja je upakovana za transportSamoreaktivne materije sa SADT od najviše 55 ºC moraju se transportovati na kontrolisanoj temperaturi. Ukoliko su primenjive, kontrolna i temperatura u slučaju vanrednih okolnosti navedene su u 2.2.41.4. Stvarna temperatura tokom transporta može biti niža od kontrolne temperature, ali je neophodno odabrati temperaturu koja sprečava razdvajanje faza. Desenzitizovane eksplozivne čvrste materije 2.2.41.1.18 Desenzitizovane eksplozivne čvrste materije su materije, koje su ovlažene vodom ili alkoholima ili razblažene drugim materijama, radi potiskivanja njihovih eksplozivnih osobina. Takvi nazivi su u Tabeli A poglavlja 3.2 pod UN-brojevima: 1310, 1320, 1321, 1322, 1336, 1337, 1344, 1347, 1348, 1349, 1354, 1355, 1356, 1357, 1517, 1571, 2555, 2556, 2557, 2852, 2907, 3317, 3319, 3344, 3364, 3365, 3366, 3367, 3368, 3369, 3370, 3376 i 3380. Materije srodne sa samoreaktivnim materijama 2.2.41.1.19 Materije, koje:su privremeno svrstane u klasu 1 prema serijama ispitivanja 1 i 2, ali su serijom ispitivanja 6 ipak izuzete iz klase 1,nisu samoreaktivne materije klase 4.1,nisu materije klase 5.1 ili 5.2,su takođe svrstane u klasu 4.1. UN-brojevi 2956, 3241, 3242 i 3251 su takvi nazivi. 2.2.41.2 Materije koje nisu dozvoljene za transport 2.2.41.2.1 Hemijski nestabilne materije klase 4.1 dozvoljene su za transport samo ako su preduzete odgovarajuće mere za sprečavanje svake opasne reakcije raspadanja ili polimerizacije tokom transporta. U tom cilju, mora se posebno voditi računa o tome, da posude i rezervoari ne sadrže materije, koje bi ove reakcije podstakle. 2.2.41.2.2 Sagorive čvrste materije, oksidirajuće, koje su svrstane pod UN-broj 3097, nisu dozvoljene za transport, osim ako odgovaraju propisima klase 1 (vidi i 2.1.3.7). 2.2.41.2.3 Sledeće materije nisu dozvoljene za transport:samoreaktivne materije tipa A (vidi Priručnik za ispitivanja i kriterijume, Deo II, stav 20.4.2 (a));sulfidi fosfora, koji nisu oslobođeni belog ili žutog fosfora;desenzitizovane eksplozivne čvrste materije, koje nisu navedene u Tabeli A Poglavlja 3.2;neorganske zapaljive materije u rastopljenom stanju izuzev UN-broj 2448 SUMPOR, RASTOPLjEN;Barijumazid sa sadržajem vode manjim od 50% (mase).
2.2.41.3 Spisak zbirnih naziva Sporednaopasnost Klasifikacioni kôd UN- broj Naziv materije ili predmeta 3175 ČVRSTE MATERIJE KOJE SADRŽE ZAPALjIVU TEČNOST,N.D.N. organska F1 1353 VLAKNA, IMPREGNIRANA SLABO NITROVANOM NITROCELULOZOM, N.D.N., ili 1353 TKANINE IMPREGNIRANE SLABO NITROVANOM NITROCELULOZOM, N.D.N. bez 1325 ZAPALjIVA ORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, N.D.N. sporedne opasnosti organskarastopljena F2 3176 ZAPALjIVA ORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, RASTOPLjENA, N.D.N. zapaljiva 3089 METALNI PRAH, ZAPALjIV, N.D.N.(a), (b) čvrsta materija F 3181 ZAPALjIVE METALNE SOLI ORGANSKIH JEDINjENjA, N.D.N. neorganska F3 3182 ZAPALjIVI METALNI HIDRIDI, N.D.N. (c) 3178 ZAPALjIVA NEORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, N.D.N. oksidirajuća FO 3097 ZAPALjIVA ČVRSTA MATERIJA, OKSIDACIONO SREDSTVO, N.D.N. (nije dozvoljena za transport, vidi 2.2.41.2.2) organska FT1 2926 ZAPALjIVA ORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, OTROVNA, N.D.N. otrovnaFT neorganska FT2 3179 ZAPALjIVA NEORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, OTROVNA, N.D.N. nagrizaju-ća FC1 2925 ZAPALjIVA ORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, NAGRIZAJUĆA, N.D.N. FC FC2 3180 ZAPALjIVA NEORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, NAGRIZAJUĆA, N.D.N. bez sporedne opsanosti D 3319 NITROGLICERINSKA SMEŠA, DESENZITIZOVANA, ČVRSTA, N.D.N. sa više od 2% a manje od 10% mase nitroglicerina 3344 PENTAERITRIT TETRANITRAT, SMEŠA, DESENZITIZOVANA, ČVRSTA, N.D.N., sa najmanje 10% a najviše 20% (masenih) PENT desenzitizovana eksplozivna materija 3380 EKSPLOZIV SA SMANjENOM OSETLjIVOŠĆU, ČVRST, N.D.N. otrovna DT Za transport su dozvoljene samo materije klase 4.1, koje su navedene u Tabeli A, Poglavlja 3.2
SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP A, TEČNA (nije dozvoljena za transport, vidi 2.2.41.2.3) SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP A, ČVRSTA (nije dozvoljena za transport, vidi 2.2.41.2.3) 3221 SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP B, TEČNA 3222 SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP B, ČVRSTA 3223 SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP C, TEČNA 3224 SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP C, ČVRSTA nije potrebna kontrolatemperature SR1 3225 SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP D, TEČNA 3226 SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP D, ČVRSTA 3227 SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP E, TEČNA 3228 SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP E, ČVRSTA Samoraspada-juća materijaSR 3229 SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP F, TEČNA 3230 SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP F, ČVRSTA SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP G, TEČNA (ne podležu propisima za klasu 4.1, vidi 2.2.41.1.11) SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP G, ČVRSTA (ne podležu propisima za klasu 4.1, vidi 2.2.41.1.11) 3231 SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP B, TEČNA, ČUVANA NA KONTROLISANOJ TEMPERATURI (nije dozvoljena za transport , vidi 2.2.41.2.3) 3232 SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP B, ČVRSTA,ČUVANA NA KONTROLISANOJ TEMPERATURI (nije dozvoljena za transport, vidi 2.2.41.2.3) 3233 SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP C, TEČNA, ČUVANA NA KONTROLISANOJ TEMPERATURI(nije dozvoljena za transport, vidi 2.2.41.2.3), neophodna kontrola temperature SR2 3234 SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP C, ČVRSTA, ČUVANA NA KONTROLISANOJ TEMPERATURI(nije dozvoljena za transport, vidi 2.2.41.2.3) 3235 SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP D, TEČNA, ČUVANA NA KONTROLISANOJ TEMPERATURI(nije dozvoljena za transport, vidi 2.2.41.2.3) 3236 SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP D, ČVRSTA, ČUVANA NA KONTROLISANOJ TEMPERATURI (nije dozvoljena za transport, vidi 2.2.41.2.3) 3237 SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP E, TEČNA, ČUVANA NA KONTROLISANOJ TEMPERATURI(nije dozvoljena za transport u železničkom saobraćaju, vidi 2.2.41.2.3) 3238 SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP E, ČVRSTA, ČUVANA NA KONTROLISANOJ TEMPERATURI (nije dozvoljena transport, vidi 2.2.41.2.3) 3239 SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP F, TEČNA, ČUVANA NA KONTROLISANOJ TEMPERATURI(nije dozvoljena transport, vidi 2.2.41.2.3) 3240 SAMOREAKTIVNA MATERIJA, TIP F, ČVRSTA, ČUVANA NA KONTROLISANOJ TEMPERATURAMA (nije dozvoljena transport, vidi 2.2.41.2.3)
(a) Metali i legure metala u prahu ili drugom zapaljivom obliku, koji su samozapaljivi, su materije klase 4.2.(b) Metali i metalne legure u prahu ili drugom zapaljivom obliku, koji u kontaktu sa vodom razvijaju zapaljive gasove, su materije klase 4.3.(c) Hidridi metala, koji u kontaktu sa vodom razvijaju zapaljive gasove, su materije klase 4.3. Aluminijumborhidrid ili aluminijumborhidrid u uređajima je materija klase 4.2, UN-broj 2870. 2.2.41.4 Spisak već svrstanih samoreaktivnih materija u ambalažiU rubrici «Metode pakovanja» navedeni kôdovi «OP1» do «OP8» upućuju na metode pakovanja u 4.1.4.1 ADR, uputstvo za pakovanja P 520 (vidi i 4.1.7.1 ADR). Samoreaktivne materije koje se transportuju moraju odgovarati navedenim klasifikacijama i navedenim kontrolisanim i temperaturama za slučaj vanrednih okolnosti (izvedene od SADT). Za materije, dozvoljene za transport u IBC, vidi 4.1.4.2 ADR uputstvo za pakovanje IBC520, a za materije, koje su dozvoljene za transport u cisternama prema poglavlju 4.2 ADR, vidi 4.2.5.2 ADR uputstvo za prenosive cisterne T 23.Napomena: Klasifikacija sadržana u ovoj Tabeli se odnosi na tehnički čiste materije (izuzev ako je navedena koncentracija manja od 100 %). Za druge koncentracije materija se može klasifikovati na drugi način, uzimajući u obzir postupke Priručnika za ispitivanja i kriterijume, Deo II i u 2.2.41.1.17.
Samoreaktivne materije Koncentracija(%)
2.2.42 Klasa 4.2: Samozapaljive materije 2.2.42.1 Kriterijumi 2.2.42.1.1 Pojam klase 4.2. obuhvata:piroforne materije; su materije, uključujući smeše i rastvore (tečne ili čvrste), koje se čak i u malim količinama pale u dodiru sa vazduhom u roku od pet minuta. Ove materije klase 4.2 su najviše sklone samozapaljenju.; isamozagrevajuće materije i predmeti; su materije i predmeti, uključujući smeše i rastvore koji su podložni samozagrevanju u dodiru sa vazduhom, bez dodatne energije. Ove materije se mogu zapaliti samo u većim količinama (više kilograma) i nakon dužeg vremenskog perioda (sati ili dani). Materije i predmeti klase 4.2 se dele kako sledi:S Samozapaljive materije bez sporedne opasnosti: S1 Organske materije, tečne; S2 Organske materije, čvrste; S3 Neorganske materije, tečne; S4 Neorganske materije, čvrste; S5 Organometalne materije;SW Samozapaljive materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove;SO Samozapaljive oksidirajuće materije;ST Samozapaljive otrovne materije; ST1 Organske otrovne tečne materije; ST2 Organske otrovne čvrste materije; ST3 Neorganske otrovne tečne materije; ST4 Neorganske otrovne čvrste materije; SC Samozapaljive nagrizajuće materije; SC1 Organske nagrizajuće tečne materije; SC2 Organske nagrizajuće čvrste materije; SC3 Neorganske nagrizajuće tečne materije; SC4 Neorganske nagrizajuće čvrste materije; Osobine 2.2.42.1.3 Samozagrevanje materija, koje dovodi do samozapaljenja, je prouzrokovano reakcijom materije sa kiseonikom iz vazduha, a razvijena toplota se nedovoljnom brzinom odvodi u okolinu. Samozagrevanje nastupa, ako je količina nastale toplote veća od količine odvođene toplote, i kada je postignuta temperatura samozapaljenja. Klasifikacija 2.2.42.1.4 Materije i predmeti klasifikovani u klasu 4.2, navedeni su u Tabeli A Poglavlja 3.2. Razvrstavanje materija i predmeta koji nisu poimenično navedeni u Tabeli A Poglavlja 3.2 u odgovarajuće specifične nazive N.D.N. u 2.2.42.3 u skladu sa propisima Poglavlja 2.1, se može vršiti na osnovu iskustva ili na osnovu rezultata ispitivanja prema Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 33.3. Razvrstavanje u opšte nazive N.D.N. klase 4.2 treba da se vrši na osnovu rezultata ispitnog postupka prema Priručniku za ispitivanja i kriterijume Deo III odeljak 33.3; pri tom se takođe moraju imati u vidu iskustva, ako ona vode do strožijeg razvrstavanja. 2.2.42.1.5 Ako se materije i predmeti koji nisu poimenično navedeni svrstavaju u neke od naziva navedenih u 2.2.42.3 na osnovu ispitnog postupka prema Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 33.3, primenjuju se sledeći kriterijumi: samozapaljive (piroforne) čvrste materije svrstavaju se u klasu 4.2, ako se upale pri padu sa visine od 1 m ili u roku od pet minuta nakon pada;samozapaljive (piroforne) tečne materije svrstavaju se u klasu 4.2;ako se, nanete na inertan noseći materijal, upale u roku od pet minuta iliu slučaju negativnog rezultata ispitivanja prema (i), ako se, nanete na hrapav suv filter papir (Whatman-filter br. 3), upale ili ugljenišu u roku pet minuta;Materije, kod kojih u uzorku u obliku kocke, zapremine 10cm3, na temperaturi ispitivanja od 140 °C , nastupi samozapaljenje ili porast temperature na preko 200 °C u roku od 24 časa, svrstavaju se u klasu 4.2. Ovaj kriterijum se zasniva na temperaturi samozapaljenja drvenog uglja, koja iznosi 50 °C za uzorak u obliku kocke, zapremine 27 m³. Materije sa temperaturom samozapaljenja od preko 50 °C za zapreminu od 27 m³ ne svrstavaju se u klasu 4.2.Napomena 1: Materije, koje se transportuju u ambalažama zapremine od najviše 3 m³ su izuzete iz klase 4.2, ako prilikom ispitivanja uzorka u obliku kocke, zapremine 10cm3 na 120 °C u roku od 24 sata ne nastupi samozapaljenje ili porast temperature na preko 180 °C.Napomena 2: Materije, koje se transportuju u ambalažama zapremine od najviše 450 litara su izuzete iz klase 4.2, ako prilikom ispitivanja uzorka u obliku kocke, zapremine 10cm3 na 100 °C u roku od 24 sata ne nastupi samozapaljenje ili porast temperature na preko 160 °C.Napomena 3: Pošto organometalne materije u zavisnosti od svojih osobina, mogu biti klasifikovane u klasu 4.2. ili 4.3 sa dodatnom sporednom opasnošću, u odeljku 2.3.6 je naveden poseban algoritam za klasifikaciju ovih materija. 2.2.42.1.6 Ako materije klase 4.2 zbog primesa spadaju u različite kategorije opasnosti od onih u koje spadaju materije poimenično navedene u Tabeli A Poglavlja 3.2, ove smeše se svrstavaju u nazive, u koje one spadaju na osnovu njihove stvarne opasnosti.Napomena: Za klasifikaciju rastvora i smeša (kao što su preparati i otpaci) vidi i odeljak 2.1.3. 2.2.42.1.7 Na osnovu postupka ispitivanja prema Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 33.3 i kriterijuma u 2.2.42.1.5 može se takođe utvrditi, da li je neka poimenično navedena materija takva, da ne podleže propisima ove klase. Razvrstavanje u ambalažne grupe 2.2.42.1.8 Materije i predmeti klasifikovani pod različite nazive Tabele A poglavlja 3.2 svrstavaju se u ambalažne grupe I, II ili III na osnovu postupka ispitivanja prema Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 33.3, a u skladu sa sledećim kriterijumima:Samozapaljive (piroforne) materije svrstavaju se u ambalažnu grupu I;Samozagrevajuće materije i predmeti, kod kojih u uzorku u obliku kocke, zapremine 2,5cm3, na temperaturi ispitivanja od 140 °C nastupi samozapaljenje ili rast temperature na preko 200 °C, u roku od 24 sata, svrstavaju se u ambalažnu grupu II; Materije sa temperaturom samozapaljenja od preko 50 °C za zapreminu od 450 litara ne svrstavaju se u ambalažnu grupu II.Manje samozagrevajuće materije, kod kojih u uzorku u obliku kocke, zapremine 2,5 cm3, ne nastupi pojava navedena pod (b) i pod tamo navedenim uslovima, ali kod kojih u uzorku u obliku kocke, zapremine 10 cm3 na temperaturi ispitivanja od 140 °C nastupi samozapaljenje ili porast temperature na preko 200 °C u roku od 24 sata, svrstavaju se u ambalažnu grupu III. 2.2.42 Materije koje nisu dozvoljene za transport Sledeće materije nisu dozvoljene za transport:UN-broj 3255 terc-BUTIL HIPOHLORIT;Samozagrevajuće čvrste materije, oksidirajuće, koje su svrstane u UN-broj 3127, izuzev ako odgovaraju propisima klase 1 (vidi 2.1.3.7).
2.2.42.3 Spisak zajedničkih naziva Sporedna opasnost Klasifikacioni kôd UN-broj naziv materije ili predmeta Samozapaljive materije 2845 SAMOZAPALjIVA ORGANSKA TEČNA MATERIJA, N.D.N. tečna S1 3183 SAMOZAGREVAJUĆA ORGANSKA TEČNA MATERIJA, N.D.N. organska 1373 VLAKNA, ŽIVOTINjSKOG ILI BILjNOG POREKLA ILI SINTETIČKA, nauljena N.D.N. 1373 TKANINE, ŽIVOTINjSKOG ILI BILjNOG POREKLA ILI SINTETIČKE, nauljene N.D.N. čvrsta S2 2006 VEŠTAČKE MATERIJE NA BAZI NITROCELULOZE, SAMOZAGREVAJUĆE,N.D.N. 3313 SAMOZAGREVAJUĆI ORGANSKI PIGMENTI 2846 SAMOZAPALjIVA ORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, N.D.N. Bez sporedne opasnostiS 3088 SAMOZAGREVAJUĆA ORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, N.D.N. 3194 SAMOZAPALjIVA NEORGANSKA TEČNA MATERIJA, N.D.N. tečna S3 3186 SAMOZAGREVAJUĆA NEORGANSKA TEČNA MATERIJA, N.D.N. neorgan-ska 1383 METALI, SAMOZAPALjIVI N.D.N. ili 1383 SAMOZAPALjIVE LEGURE, N.D.N. 1378 METALNI KATALIZATOR, NAVLAŽEN sa uočljivim viškom tečnosti 2881 METALNI KATALIZATOR, SUV čvrsta S4 3189 SAMOZAGREVAJUĆI METAL U PRAHU, N.D.N.(a) 3205 ALKOHOLATI ZEMNOALKALNIH METALA, N.D.N. 3200 SAMOZAPALjIVA NEORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, N.D.N. 3190 SAMOZAGREVAJUĆA NEORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, N.D.N. organo-metalna 3391 ORGANOMETALI, SAMOZAPALjIVI, ČVRSTI S5 3392 ORGANOMETALI, SAMOZAPALjIVI, TEČNI 3400 ORGANOMETALI, SAMOZAGREVAJUĆI, ČVRSTI 3393 ORGANOMETALI, SAMOZAPALjIVI, REAKTIVNI SA VODOM, ČVRSTI reaktivna sa vodom SW 3394 ORGANOMETALNI, SAMOZAPALjIVI, REAKTIVNI SA VODOM, TEČNI oksidirajuća SO 3127 SAMOZAGREVAJUĆA ČVRSTA MATERIJA, OKSIDACIONO SREDSTVO, N.D.N. (nije dozvoljena za transport, vidi 2.2.42.2) tečna ST1 3184 SAMOZAGREVAJUĆA ORGANSKA TEČNA MATERIJA, OTROVNA, N.D.N.
organska čvrsta ST2 3128 SAMOZAGREVAJUĆA ORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, OTROVNA, N.D.N. neorgan-ska tečna ST3 3187 SAMOZAGREVAJUĆA NEORGANSKA TEČNA MATERIJA, OTROVNA, N.D.N. čvrsta ST4 3191 SAMOZAGREVAJUĆA NEORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, OTROVNA, N.D.N. tečna SC1 3185 SAMOZAGREVAJUĆA ORGANSKA TEČNA MATERIJA, NAGRIZAJUĆA, N.D.N. organska čvrsta SC2 3126 SAMOZAGREVAJUĆA ORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, NAGRIZAJUĆA, N.D.N. neorgan-ska tečna SC3 3188 SAMOZAGREVAJUĆA NEORGANSKA TEČNA MATERIJA, NAGRIZAJUĆA, N.D.N. 3206 ALKOHOLATI ZEMNOALKALNIH METALA, SAMOZAGREVAJUĆI, NAGRIZAJUĆI, N.D.N. čvrsta SC4 3192 SAMOZAGREVAJUĆA NEORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, NAGRIZAJUĆA, N.D.N.
Fusnota(a) Prašina i prah metala, u obliku u kome nisu otrovni i nisu samozapaljivi, ali koji u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, su materije klase 4.3.
2.2.43 Klasa 4.3: Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove 2.2.43.1 Kriterijumi 2.2.43.1.1 Pojam klase 4.3 obuhvata materije, koje pri reakciji sa vodom razvijaju zapaljive gasove koji sa vazduhom stvaraju eksplozivne smeše, kao i predmete koji sadrže takve materije. 2.2.43.1.2 Materije i predmeti klase 4.3 podeljeni su kako sledi:W Materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, bez sporednih opasnosti, kao i predmeti koji sadrže takve materije; W1 tečne materije; W2 čvrste materije; W3 predmeti;WF1 Materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, zapaljive, tečne;WF2 Materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, zapaljive, čvrste;WS Materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, samozagrevajuće, čvrste;WO Materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, oksidirajuće, čvrste;WT Materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, otrovne; WT1 tečne materije; WT2 čvrste materije;WC Materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, nagrizajuće; WC1 tečne materije; WC2 čvrste materije;WFC Materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, zapaljive, nagrizajuće. Osobine 2.2.43.1.3 Određene materije mogu u dodiru sa vodom da razviju zapaljive gasove, koji sa vazduhom mogu stvoriti eksplozivne smeše. Takve smeše se lako pale sa uobičajenim izvorom paljenja, kao na primer, otvorenom vatrom, iskrom iz nekog alata ili nezaštićenom sijalicom. Talas pritiska i plamen, koji pri tome nastaju, mogu da ugroze ljude i životnu sredinu. Ispitni postupak, na koji se poziva u 2.2.43.1.4 koristi se za utvrđivanje, da li reakcija materije sa vodom vodi do razvijanja opasne količine potencijalno zapaljivih gasova. Ovaj ispitni postupak se ne sme koristiti za piroforne materije. Klasifikacija 2.2.43.1.4 Materije i predmeti koji su svrstani u klasu 4.3 navedeni su u Tabeli A Poglavlja 3.2. Razvrstavanje materija i predmeta, koji nisu poimenično navedeni u Tabeli A poglavlja 3.2, u odgovarajuće nazive pododeljka 2.2.43.3 u skladu sa propisima Poglavlja 2.1, vrši se na osnovu rezultata ispitnog postupka prema Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III odsek 33.4; pri tom se moraju uzeti u obzir i iskustva, ako to dovodi do strožijeg razvrstavanja. 2.2.43.1.5 Ako su materije, koje nisu poimenično navedene, svrstane u neki od naziva u spisku 2.2.43.3 na osnovu ispitnog postupka prema Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 33.4, primenjuju se sledeći kriterijumi:Materija se svrstava u klasu 4.3, ako;se u bilo kojoj fazi ispitivanja, gas koji se razvija spontano zapali;je količina gasa koji se razvija za jedan sat veća od 1 litra po kilogramu materije.Napomena: Pošto organometalne materije mogu biti klasifikovane u klasu 4.2 ili 4.3 sa dodatnom sporednom opasnošću, u zavisnosti od njihovih osobina, u odeljku 2.3.6 je naveden poseban algoritam za klasifikaciju ovih materija. 2.2.43.1.6 Ako materije klase 4.3 zbog primesa spadaju u različite kategorije opasnosti od onih u koju spadaju materije poimenično navedene u Tabeli A Poglavlja 3.2, ove smeše treba razvrstati u nazive u koje one spadaju na osnovu njihove stvarne opasnosti.Napomena: Za klasifikaciju rastvora i smeša (kao što su preparati i otpaci) vidi i odeljak 2.1.3. 2.2.43.1.7 Na osnovu postupka ispitivanja prema Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 33.4 i kriterijumima u 2.2.43.1.5 može se takođe utvrditi da li je osobina poimenično navedene materije takva da ne podleže propisima ove klase. Razvrstavanje u ambalažnu grupu 2.2.43.1.8 Materije i predmeti klasifikovani u različite nazive Tabele A Poglavlja 3.2 se svrstavaju u ambalažne grupe I, II ili III na osnovu postupka ispitivanja po Priručniku za Ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 33.4 u skladu sa sledećim kriterijumima:U ambalažnu grupu I treba svrstati svaku materiju, koja žestoko reaguje sa vodom na temperaturi okoline i ima tendenciju da se razvijeni gas spontano pali ili koja lako reaguje sa vodom na temperaturi okoline, pri čemu je količina razvijenog zapaljivog gasa jednaka ili veća od 10 litara po kilogramu materije u toku jednog minuta; U ambalažnu grupu II treba svrstati svaku materiju, koja lako reaguje sa vodom na temperaturi okoline, pri čemu je najveća količina razvijenog zapaljivog gasa jednaka ili veća od 20 litara po kilogramu materije na sat, a koja ne ispunjava kriterijume za ambalažnu grupu I;U ambalažnu grupu III treba svrstati svaku materiju, koja lagano reaguje sa vodom na temperaturi okoline, pri čemu je najveća količina razvijenog zapaljivog gasa jednaka ili veća od 1 litra po kilogramu materije na sat i koja ne ispunjava kriterijume za ambalažne grupe I ili II. 2.2.43.2 Materije koje nisu dozvoljene za transport Čvrste materije, koje reaguju sa vodom, zapaljive, svrstane u UN-broj 3132, čvrste materije koje reaguju sa vodom, oksidirajuće, svrstane u UN-broj 3133, i čvrste materije, koje reaguju sa vodom, samozagrevajuće, svrstane u UN-broj 3135 nisu dozvoljene za transport, izuzev ako odgovaraju propisima klase 1 (vidi i 2.1.3.7). 2.2.43.3 Spisak zbirnih naziva Sporedna opasnost Klasifikacioni kôd UN-broj Naziv materije ili predmeta Materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove 1389 AMALGAM ALKALNOG METALA,TEČAN 1391 DISPERZIJA ALKALNOG METALA sa najvišom tačkom paljenja od 60ºC ili 1391 DISPERZIJA ZEMNOALKALNOG METALA sa najvišom tačkom paljenja od 60ºC tečna W1 1392 AMALGAM ZEMNOALKALNOG METALA, TEČAN 1420 METALNE LEGURE KALIJUMA, TEČNE 1422 KALIJUM-NATRIJUM LEGURE, TEČNE 3398 ORGANOMETALI, REAKTIVNI SA VODOM, TEČNI 1421 LEGURA ALKALNOG METALA,TEČNA, N.D.N. 3148 TEČNA MATERIJA REAKTIVNA SA VODOM, N.D.N. bezsporedneopasnostiW 1390 AMIDI ALKALNOG METALA 3170 SPOREDNI PROIZVODI PROCESA TOPLjENjA ALUMINIJUMA ili 3170 SPOREDNI PROIZVODI U TOKU PROCESA PONOVNOG TOPLjENjA ALUMINIJUMA čvrsta W2(a) 3401 AMALGAMI ŽIVE I ALKALNOG METALA, ČVRSTA 3402 AMALGAMI ŽIVE I ZEMNOALKALNOG METALA, ČVRSTA 3403 KALIJUM-METAL LEGURE, ČVRSTE 3404 KALIJUM-NATRIJUM LEGURE, ČVRSTE 3395 ORGANOMETALI, ČVRSTI, REAKTIVNI SA VODOM 1393 LEGURA ZEMNOALKALNIH METALA, N.D.N. 1409 HIDRIDI METALA, REAKTIVNI SA VODOM, N.D.N. 3208 METALNA MATERIJA, REAKTIVNA SA VODOM, N.D.N. 2813 ČVRSTA MATERIJA REAKTIVNA SA VODOM, N.D.N. 3292 NATRIJUMOVE BATERIJE ili predmeti W3 3292 NATRIJUMOVE ĆELIJE 1391 DISPERZIJA ALKALNOG METALA sa tačkom paljenja iznad 60ºC ili 1391 DISPERZIJA ZEMNOALKALNOG METALA sa tačkom paljenja iznad 60ºC zapaljiva, tečna WF1 3399 ORGANOMETALI, TEČNI, REAKTIVNI SA VODOM, ZAPALjIVI zapaljiva, čvrsta WF2 3396 ORGANOMETALI, ČVRSTI, REAKTIVNI SA VODOM, ZAPALjIVI 3132 ČVRSTA MATERIJA REAKTIVNA SA VODOM, ZAPALjIVA, N.D.N. (nije dozvoljena za transport, vidi 2.2.43.2) 3397 ORGANOMETALI, ČVRSTI, REAKTIVNI SA VODOM, SAMOZAGREVAJUĆI samozagrevajuća, čvrsta, WS(b) 3209 METALNA MATERIJA, REAKTIVNA SA VODOM, SAMOZAGREVAJUĆA, N.D.N. 3135 ČVRSTA MATERIJA REAKTIVNA SA VODOM, SAMOZAGREVAJUĆA, N.D.N. (nije dozvoljena za transport, vidi 2.2.43.2) oksidirajuća, čvrsta WO 3133 ČVRSTA MATERIJA REAKTIVNA SA VODOM, OKSIDACIONO SREDSTVO, N.D.N. (nije dozvoljena za transport, vidi 2.2.43.2) tečna WT1 3130 TEČNOST REAKTIVNA SA VODOM, OTROVNA, N.D.N. otrovnaWT čvrsta WT2 3134 ČVRSTA MATERIJA REAKTIVNA SA VODOM, OTROVNA, N.D.N. tečna WC1 3129 TEČNOST REAKTIVNA SA VODOM, NAGRIZAJUĆA, N.D.N. nagriza-jućaWC čvrsta WC2 3131 ČVRSTA MATERIJA REAKTIVNA SA VODOM, NAGRIZAJUĆA, N.D.N. 2988 HLORSILANI, REAKTIVNI SA VODOM, ZAPALjIVI NAGRIZAJUĆI, N.D.N. zapaljiva, nagrizajuća WFC(c) (Ne postoji drugi zbirni naziv sa ovim lasifikacionim kôdom; ukoliko je neophodno svrstavanje u neki zbirni naziv sa klasifikacionim kôdom, On se određuje prema tabeli pretežnih opasnosti u 2.1.3.10.)
Fusnote(a) Metali i metalne legure, koji u dodiru sa vodom ne razvijaju zapaljive gasove, nisu piroforni ili samozagrevajući, ali su lako zapaljivi, su materije klase 4.1. Zemno-alkalni metali i zemno-alkalne metalne legure u pirofornom obliku su materije klase 4.2. Prašina i prah metala u pirofornom stanju su materije klase 4.2. Metali i metalne legure u pirofornom stanju su materije klase 4.2. Jedinjenja fosfora sa teškim metalima kao što su gvožđe, bakar itd. ne podležu propisima ADN.(b) Metali i metalne legure u pirofornom stanju su materije klase 4.2.(c) Hlorsilani sa tačkom paljenja manjom od 23°C, koji u dodiru sa vodom ne razvijaju zapaljive gasove, su materije klase 3. Hlorsilani sa tačkom paljenja jednakom ili većom od 23°C, koji u dodiru sa vodom ne razvijaju zapaljive gasove, su materije klase 8.
2.2.51 Klasa 5.1: Oksidirajuće materije 2.2.51.1 Kriterijumi 2.2.51.1.1 Pojam klase 5.1 obuhvata materije, koje iako same po sebi nisu neophodno sagorive, mogu u principu razvijanjem kiseonika, prouzrokovati ili podsticati sagorevanje drugih materija i predmeta koji takve materije sadrže. 2.2.51.1.2 Materije klase 5.1 kao i predmeti koji sadrže takve materije, podeljene su kako sledi: OOksidirajuće materije bez sporedne opasnosti ili predmeti, koji takve materije sadrže: O1tečne materije;O2čvrste materije;O3predmeti;OFOksidirajuće čvrste materije,zapaljive;OSOksidirajuće čvrste materije, samozagrevajuće;OWOksidirajuće čvrste materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove; OTOksidirajuće materije, otrovne;OT1tečne materije;OT2čvrste materije;OCOksidirajuće materije, nagrizajuće;OC1tečne materije;OC2čvrste materije;OTCOksidirajuće materije, otrovne, nagrizajuće; 2.2.51.1.3 Materije i predmeti klasifikovani u klasu 5.1. navedeni su u Tabeli A Poglavlja 3.2. Razvrstavanje materija i predmeta koji nisu poimenično navedeni u Tabeli A Poglavlja 3.2. u odgovarajuće nazive iz 2.2.51.3., u skladu sa propisima Poglavlja 2.1, može se vršiti na osnovu ispitivanja, metoda i kriterijuma iz 2.2.51.1.6. do 2.2.51.1.9 i Priručnika za ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 34.4. Ukoliko se rezultati ispitivanja razlikuju od poznatih iskustava, odluka bazirana na poznatim iskustvima mora imati prednost u odnosu na rezultate ispitivanja. 2.2.51.1.4 Ukoliko materije klase 5.1, zbog primesa, spadaju u različite kategorije opasnosti od onih u koje spadaju materije poimenično navedene u Tabeli A poglavlja 3.2, ove smeše ili rastvori se razvrstavaju u nazive u koje one spadaju na osnovu njihove stvarne opasnosti.Napomena: Za klasifikaciju rastvora i smeša (kao što su preparati i otpaci) vidi i odeljak 2.1.3. 2.2.51.1.5 Na osnovu postupka ispitivanja prema Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 34.4. i kriterijuma utvrđenih u 2.2.51.1.6 do 2.2.51.1.9 može se takođe utvrditi i da li je osobina neke poimenično navedene materije u Tabeli A poglavlja 3.2 takva da ne potpada pod propise za ovu klasu. Oksidirajuće čvrste materije Klasifikacija 2.2.51.1.6 Ako se oksidirajuće čvrste materije koje nisu poimenično navedene u Tabeli A Poglavlja 3.2, svrstavaju u neki od naziva a navedenih u 2.2.51.3, na osnovu postupka ispitivanja prema Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 34.4.1, primenjuju se sledeći kriterijumi: Čvrsta materija se svrstava u klasu 5.1, ako se ona u smeši sa celulozom u odnosu masa uzorak prema celulozi 4:1 ili 1:1 pali ili sagoreva ili ima isto ili kraće prosečno vreme sagorevanja nego smeša kalijum bromata i celuloze u odnosu masa 3:7. Razvrstavanje u ambalažne grupe 2.2.51.1.7 Oksidirajuće čvrste materije klasifikovane u različite nazive u Tabeli A Poglavlja 3.2 se razvrstavaju u grupu pakovanja I, II, III na osnovu postupka ispitivanja Priručnika za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 34.4.1, u skladu sa sledećim kriterijumima:Ambalažna grupa I: materija, koja u smeši sa celulozom u odnosu masa uzorak prema celulozi od 4:1 ili 1:1 ima kraće prosečno vreme sagorevanja nego smeša kalijumbromata i celuloze u odnosu masa 3:2;Ambalažna grupa II: materija, koja u smeši sa celulozom u odnosu masa uzorak prema celulozi od 4:1 ili 1:1 ima isto ili kraće prosečno vreme sagorevanja, nego što je prosečno vreme sagorevanja smeše kalijum bromata/celuloze u odnosu masa 2:3 i ne ispunjava kriterijume za ambalažnu grupu I;Ambalažna grupa III: materija, koja u smeši sa celulozom u odnosu masa uzorak prema celulozi od 4:1 ili 1:1 ima isto ili kraće prosečno vreme sagorevanja, nego što je prosečno vreme sagorevanje smeše kalujumbromata/celuloze u odnosu masa 3:7 i ne ispunjava kriterijume za ambalažne grupe I i II. Oksidirajuće tečne materije Klasifikacija 2.2.51.1.8 Ako se oksidirajuće tečne materije poimenično nenavedene u Tabeli A Poglavlja 3.2 razvrstavaju u neki od naziva u 2.2.51.3 na osnovu postupka ispitivanja prema Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 34.4.2., primenjuje se sledeći kriterijum:Tečna materija se svrstava u klasu 5.1, ako u smeši sa celulozom u odnosu od 1:1 (odnos masa) ima pritisak od najmanje 2070 kPa (nadpritisak) i kraće ili isto prosečno vreme rasta pritiska kao smeša 65 %-ne azotne kiseline u vodenom rastvoru/celuloza u odnosu masa 1:1. Razvrstavanje u ambalažne grupe 2.2.51.1.9 Oksidirajuće materije klasifikovane pod raznim nazivima Tabele A poglavlja 3.2 razvrstavaju se u ambalažnu grupu I, II ili III na osnovu postupka ispitivanja prema Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 34.4.2 u skladu sa sledećim kriterijumima:Ambalažna grupa I: materije, koje se u smeši sa celulozom u odnosu masa 1:1 spontano pale ili imaju manje prosečno vreme rasta pritiska nego smeša 50 %-ne perhlorne kiseline/celuloze u odnosu masa 1:1;Ambalažna grupa II: svaka materija, koja u smeši sa celulozom u odnosu od 1:1 (mase) ima manje ili isto prosečno vreme rasta pritiska nego smeša 40 %-nog natrijumhlorata u vodenom rastvoru/celuloza u odnosu masa 1:1 i ne ispunjava kriterijume za ambalažnu grupu I;Ambalažna grupa III: svaka materija, koja u smeši sa celulozom u odnosu od 1:1 (mase) ima manje ili isto prosečno vreme rasta pritiska nego smeša 65 %-ne azotne kiseline u vodenom rastvoru/celuloza u odnosu masa 1:1 i ne ispunjava kriterijume za ambalažne grupe I i II. 2.2.51.2 Materije koje nisu dozvoljene za transport 2.2.51.2.1 Hemijski nestabilne materije klase 5.1 dozvoljene su za transport, samo ako su preduzete neophodne mere za sprečavanje njihove opasne reakcije raspadanja ili polimerizacije u toku transporta. U tom cilju, mora se posebno voditi računa o tome, da posude i cisterne ne sadrže materije, koje bi mogle da podstiču ove reakcije. 2.2.51.2.2 Sledeće materije i smeše nisu dozvoljene za transport:oksidirajuće čvrste materije, samozagrevajuće, koje su svrstane pod UN-broj 3100, oksidirajuće čvrste materije, reaktivne sa vodom, koje su svrstane pod UN-broj 3121 i oksidirajuće čvrste materije, zapaljive, koje su svrstane pod UN-broj 3137, izuzev ako odgovaraju propisima klase 1 (vidi i 2.1.3.7); nestabilizovani vodonikperoksid ili nestabilizovani vodeni rastvori vodonikperoksida, sa više od 60% vodonik peroksida;tetranitrometan, koji nije oslobođen zapaljivih nečistoća;rastvori perhlorne kiseline sa preko 72% mase kiseline ili smeše perhlorne kiseline sa bilo kojom tečnom materijom izuzev vode;rastvor hlorne kiseline sa preko 10% hlorne kiseline ili smeše hlorne kiseline sa bilo kojom tečnom materijom izuzev vode;halogenovana jedinjenja fluora različita od: UN-broj 1745 BROMPENTAFLUORID, UN-broj 1746 BROMTRIFLUORID i UN-broj 2495 JODPENTAFLUORID klase 5.1, kao i UN-broj 1749 HLORTRIFLUORID i UN-broj 2548 HLORPENTAFLUORID klase 2;amonijumhlorat i njegovi vodeni rastvori kao i smeše hlorata sa nekom soli amonijuma;amonijumhlorit i njegovi vodeni rastvori kao i smeše hlorita sa nekom soli amonijuma;smeše hipohlorita sa nekom soli amonijuma;amonijumbromat i njegovi vodeni rastvori kao i smeše bromata sa nekom soli amonijuma;amonijumpermanganat i njegovi vodeni rastvori kao i smeše permanganata sa nekom soli amonijuma;amonijumnitrat sa preko 0,2 % sagorivih materija (uključujući sve organske materije ekvivalentne ugljeniku), izuzev kao sastavni deo neke materije ili predmeta klase 1;đubrivo sa sadržajem amonijumnitrata (za utvrđivanje sadržaja amonijumnitrata, svi joni nitrata, za koje u smeši postoji molekularni ekvivalent jona amonijuma, moraju se računati kao amonijumnitrat) ili sagorivih materija preko vrednosti navedenih u posebnom propisu 307, izuzev pod uslovima koji se primenjuju za klasu 1;amonijumnitrit i njegovi vodeni rastvori i smeše neorganskog nitrita sa solima amonijuma; smeše kalijumnitrata i natrijumnitrita sa nekom soli amonijuma. 2.2.51.3 Spisak zbirnih naziva
Sporedna opasnost Klasifikacioni kôd UN-broj Naziv materije ili predmeta Oksidirajuće materije 3210 HLORATI, NEORGANSKI, VODENI RASTVORI, N.D.N. 3211 PERHLORATI, NEORGANSKI, VODENI RASTVORI, N.D.N. 3213 BROMATI, NEORGANSKI, VODENI RASTVORI, N.D.N. 3214 PERMANGANATI, NEORGANSKI, VODENI RASTVORI, N.D.N. tečna O1 3216 PERSULFATI, NEORGANSKI, VODENI RASTVORI, N.D.N. 3218 NITRATI, NEORGANSKI, VODENI RASTVORI, N.D.N. 3219 NITRITI, NEORGANSKI, VODENI RASTVORI, N.D.N. 3139 OKSIDACIONA TEČNA MATERIJA, N.D.N. 1450 BROMATI, NEORGANSKI, N.D.N. 1461 HLORATI, NEORGANSKI, N.D.N. 1462 HLORITI, NEORGANSKI, N.D.N. 1477 NITRATI, NEORGANSKI, N.D.N. 1481 PERHLORATI, NEORGANSKI, N.D.N. 1482 PERMANGANATI, NEORGANSKI, N.D.N. 1483 PEROKSIDI, NEORGANSKI, N.D.N. bezsporedneopasnosti O čvrsta O2 2627 NITRITI, NEORGANSKI, N.D.N. 3212 HIPOHLORITI, NEORGANSKI, N.D.N. 3215 PERSULFATI, NEORGANSKI, N.D.N. 1479 OKSIDACIONA ČVRSTA MATERIJA, N.D.N. predmeti O3 3356 GENERATOR KISEONIKA, HEMIJSKI zapaljiva, čvrsta OF 3137 OKSIDACIONA ČVRSTA MATERIJA, ZAPALjIVA, N.D.N. (nije dozvoljena za transport, vidi 2.2.51.2) samozagrevajuća,čvrsta, OS 3100 OKSIDACIONA ČVRSTA MATERIJA, SAMOZAGREVAJUĆA, N.D.N. (nije dozvoljena za transport, vidi 2.2.51.2) reaktivna sa vodom, čvrsta, OW 3121 OKSIDACIONA ČVRSTA MATERIJA, REAKTIVNA SA VODOM, N.D.N. (nije dozvoljena za transport, vidi 2.2.51.2) tečna OT1 3099 OKSIDACIONA TEČNA MATERIJA, OTROVNA, N.D.N. otrovna OT čvrsta OT2 3087 OKSIDACIONA ČVRSTA MATERIJA, OTROVNA, N.D.N. tečna OC1 3098 OKSIDACIONA TEČNA MATERIJA, NAGRIZAJUĆA, N.D.N. nagriza- jućaOC čvrsta OC2 3085 OKSIDACIONA ČVRSTA MATERIJA, NAGRIZAJUĆA, N.D.N. otrovna, nagrizajuća OTC (Ne postoji drugi zbirni naziv sa ovim klasifikacionim kôdom; ukoliko je neophodno razvrstavanje u neki zbirni naziv sa klasifikacionim kôdom, on se određuje prema tabeli pretežnih opasnosti u 2.1.3.10.)
2.2.52 Klasa 5.2: Organski peroksidi 2.2.52.1 Kriterijumi 2.2.52.1.1 Pojam klase 5.2 obuhvata organske perokside i preparate organskih peroksida. 2.2.52.1.2 Materije klase 5.2 su podeljene kako sledi:P1Organski peroksidi, za koje nije potrebna kontrola temperature;P2Organski peroksidi, za koje je potrebna kontrola temperature (nisu dozvoljeni za transport u železničkom saobraćaju). Definicija pojma 2.2.52.1.3 Organski peroksidi su organske materije, koje sadrže dvovalentni -O-O-strukturni element i mogu se smatrati kao derivati vodonikperoksida u kojem su jedan ili oba atoma vodonika zamenjeni organskim radikalima. Osobine 2.2.52.1.4 Organski peroksidi su podložni egzotermnom raspadanju na normalnoj ili povišenoj temperaturi. Raspadanje može da bude izazvano toplotom, kontaktom sa nečistoćama (npr, kiselinama, jedinjenjima teških metala, aminima), trenjem ili udarom. Brzina raspadanja raste sa temperaturom i zavisna je od sastava organskog peroksida. Prilikom raspadanja može doći do razvijanja štetnih ili zapaljivih gasova ili para. Za određene organske peroksida je tokom transporta neophodna kontrola temperature. Određeni organski peroksidi naročito ako su zatvoreni mogu se eksplozivno raspasti. Ova osobina se može menjati dodavanjem sredstava za razblaživanje ili korišćenjem odgovarajuće ambalaže. Mnogi organski peroksidi sagorevaju žestoko. Treba izbeći, da organski peroksidi dođu u dodir sa očima. Već nakon vrlo kratkog dodira, neki organski peroksidi mogu izazvati ozbiljne povrede rožnjače ili kože. Napomena: Postupci ispitivanja radi utvrđivanja zapaljivosti organskih peroksida sadržani su u Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 32.4. Pošto organski peroksidi prilikom zagrevanja mogu žestoko reagovati, preporučuje se, da se za utvrđivanje njihove tačke paljenja koriste mali uzorci, prema standardu ISO 3679:1983. Klasifikacija 2.2.52.1.5 Svaki organski peroksid se svrstava u klasu 5.2, izuzev ako preparat organskog peroksida:ne sadrži više od 1,0 % aktivnog kiseonika pri najviše 1,0% vodonikperoksida;ne sadrži više od 0,5 % aktivnog kiseonika pri više od 1,0%, ali ne više od 7,0% vodonikperoksida.Napomena: Sadržaj aktivnog kiseonika (%) nekog preparata organskog peroksida se utvrđuje formulom 16 x 3 ( ni x ci / mi )pri čemu je:ni= broj grupa peroksida po molekulu i-tog organskog peroksida; ci= koncentracija (% mase) i-tog organskog peroksida; mi= molekularna masa i-tog organskog peroksida. 2.2.52.1.6 Organski peroksidi se na osnovu njihovog stepena opasnosti dele na sedam tipova. Tipovi se kreću od tipa A, koji nije dozvoljen za transport u ambalaži u kojoj je ispitan, do tipa G, koji ne podleže propisima klase 5.2. Klasifikacija u tipove B do F direktno je povezana sa najvećom dozvoljenom količinom u jednoj ambalaži. Principi koji se primenjuju za klasifikaciju materija, koje nisu navedene u 2.2.52.4, navedeni su u Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo II. 2.2.52.1.7 Organski peroksidi, za koje je već izvršena klasifikacija i koji su već dozvoljeni za transport u ambalaži navedeni su u 2.2.52.4, oni koji su već dozvoljeni za transport u IBC, navedeni su u 4.1.4.2 ADR, uputstva za pakovanje IBC520, a oni koji su već dozvoljeni za transport u cisternama, u skladu sa Poglavljem 4.2. i 4.3, navedeni su u 4.2.5.2 ADR uputstva za prenosive cisterne T23. Svaka navedena dozvoljena materija je svrstana u nazive po vrstama u Tabeli A Poglavlje 3.2 (UN-brojevi 3101 do 3120), takođe su navedene i odgovarajuće sporedne opasnosti i napomene koje daju odgovarajuće transportne informacije.Ovi nazivi po vrstama navode:tip (B do F) organskog peroksida, (vidi 2.2.52.1.6);agregatno stanje (tečan/čvrst); ikontrola tempearature (prema potrebi), vidi 2.2.52.1.15 do 2.2.52.1.18Smeše ovih preparata mogu se klasifikovati kao isti tip organskog peroksida, kao što se klasifikuje najopasniji sastojak i transportovati pod transportnim uslovima koji važe za taj tip. Međutim, ako dva stabilna sastojaka mogu formirati jednu termički manje stabilnu smešu, onda je potrebno utvrditi temperaturu samoubrzavajućeg raspadanja (SADT) smeše. 2.2.52.1.8 Klasifikaciju organskih peroksida, preparata i smeša organskih peroksida, koji nisu navedeni u 2.2.52.4, 4.1.4.2 uputstvo za pakovanje IBC520 ili u 4.2.5.2 ADR, uputstvo za prenosive cisterne T23, kao i njihovo razvrstavanje u neki zbirni naziv treba da izvrši nadležni organ zemlje porekla. Dozvola mora da sadrži klasifikaciju i odgovarajuće uslove transporta. Ako zemlja porekla nije Ugovorna stana ADN, klasifikacija i uslovi transporta moraju biti priznati od strane nadležnog organa prve države Ugovorne stane ADN, na koju pošiljka nailazi. 2.2.52.1.9 Uzorak organskog peroksida ili preparata organskih peroksida koji nisu navedeni u 2.2.52.4, za koje ne postoje potpuni podaci o ispitivanju i koji se transportuju radi daljeg ispitivanja i procene, treba razvrstati u odgovarajuće nazive organskih peroksida tipa C, pod uslovom da:iz raspoloživih podataka proističe, da uzorak nije opasniji od organskog peroksida tipa B;je uzorak upakovan u skladu sa metodom pakovanja OP2 u 4.1.4.1 ADR, i da masa po transportnoj jedinici nije veća od 10 kg. iz raspoloživih podataka proizilazi, da je kontrolisana temperatura, ukoliko je neophodna, dovoljno niska da spreči svako opasno razlaganje (dekompoziciju), i dovoljno visoka da spreči svako opasno razdvajanje faza. Desenzitizacija organskih peroksida 2.2.52.1.10 Da bi se postigla bezbednost tokom transporta, organski peroksidi se u mnogim slučajevima desenzitivišu organskim tečnim ili čvrstim materijama, neorganskim čvrstim materijama ili vodom. Ako je utvrđen procentualni sadržaj neke materije, to se odnosi na sadržaj mase, zaokruženo na sledeći ceo broj. U principu, desenzitizacija se vrši, da u slučaju oslobađanja ne dođe do opasnog povećanja koncentracije organskog peroksida. 2.2.52.1.11 Ukoliko za pojedinačni preparat organskog peroksida nije određeno ništa drugo, primenjuju se sledeće definicije pojmova za sredstva za razblaživanje, koja se koriste za desenzitizaciju:sredstva za razblaživanje tipa A su organske tečne materije, koje su kompatibilne sa organskim peroksidom i koje imaju tačku ključanja od najmanje 150 °C. Sredstva za razblaživanje tipa A mogu se koristiti za desenzitizaciju svih organskih peroksida; sredstva za razblaživanje tipa B su organske tečne materije, koje su kompatibilne sa organskim peroksidom i koje imaju tačku ključanja ispod 150 °C, ali ne ispod 60 °C i tačku paljenja koja nije ispod 5 °C.Sredstva za razblaživanje tipa B mogu se koristiti za desenzitizaciju svih organskih peroksida, pod uslovom, da je tačka ključanja tečne materije najmanje za 60 °C viša nego SADT u komadu za otpremu od 50 kg. 2.2.52.1.12 Sredstva za razblaživanje, koja ne spadaju u tip A ili B, mogu se dodavati preparatima organskih peroksida navedenim u 2.2.52.4 pod uslovom da su sa njima kompatibilna. Međutim, zamena svih ili samo dela sredstava za razblaživanje tipa A ili tipa B sa nekim drugim sredstvom za razblaživanje sa različitim osobinama, zahteva da se preparat organskog peroksida ponovo proceni u skladu sa normalnim postupkom za svrstavanje u klasu 5.2. 2.2.52.1.13 Voda se može koristiti za desenzitizaciju samo organskih peroksida koji su navedeni u 2.2.52.4 ili koji su u dozvoli nadležnog organa prema 2.2.52.1.8 označeni kao „sa vodom“ ili kao „stabilna disperzija u vodi“. Uzorci organskih peroksida i preparati organskih peroksida, koji nisu navedeni u 2.2.52.4, mogu se takođe desenzitivisati vodom, pod uslovom, da su ispunjeni uslovi iz 2.2.52.1.9. 2.2.52.1.14 Organske i neorganske čvrste materije mogu se koristiti za desenzitizaciju organskih peroksida pod uslovom da su sa njima kompatibilne. Tečne i čvrste materije se smatraju kompatibilnim, ako nemaju štetan uticaj na termičku stabilnost, a ni na vrstu opasnosti preparata organskog peroksida. 2.2.52.1.15 Propisi za kontrolu temperatureOdređeni organski peroksidi se smeju transportovati samo na kontrolisanoj temperaturi. Kontrolna temperatura je najveća temperatura, na kojoj se organski peroksid može bezbedno transportovati. Pretpostavlja se, da temperatura u neposrednoj okolini komada za otpremu tokom transporta prekoračuje 55 ºC samo u toku relativno kratkog vremenskog perioda u okviru svaka 24 časa. Pri izostanku kontrole temperature može biti neophodno preduzeti mere za slučaj vanrednih okolnosti. Temperatura za slučaj vanrednih okolnosti je temperatura, na kojoj se ove mere moraju preduzeti. 2.2.52.1.16 Kontrolna i temperatura za slučaj vanrednih okolnosti se izračunava iz SADT (vidi tabelu 1), koja je najniža temperatura na kojoj može da nastupi samoubrzavajuće raspadanje materije u ambalaži koja se koristi u toku transporta. SADT se određuje, da bi se moglo odlučiti, da li se materija mora transportovati na kontrolisanoj temperaturi. Propisi za određivanje SADT sadržani su u Priručniku za ispitivanja i kriterijume Deo II poglavlje 20 i odeljak 28.4.Tabela 1: Određivanje kontrolne i temperature za slučaj vanrednih okolnostiVrsta posudeSADT aKontrolna temperaturaTemperatura za slučaj vanrednih okolnostiPojedinačna ambalaža i IBC≤ 20 ºC20 ºC ispod SADT10 ºC ispod SADT( 20 ºC,≤ 35 ºC15 ºC ispod SADT10 ºC ispod SADT( 35 ºC10 ºC ispod SADT5 ºC ispod SADTCisterne≤ 50 ºC10 ºC ispod SADT5 ºC ispod SADTa SADT materija koja je upakovana za transport 2.2.52.1.17 Sledeći organski peroksidi podležu kontroli temperature u toku transporta:organski peroksidi tipa B i C sa SADT ≤ 50 °C;organski peroksidi tipa D, koji zatvoreni, pri zagrevanju pokazuju umerenu reakciju, sa SADT ≤ 50 °C, ili koji zatvoreni, pri zagrevanju pokazuju slabu ili nikakvu reakciju, sa SADT ≤ 45°C, iorganski peroksidi tipa E i F sa SADT ≤ 45 °C;Napomena: Propisi za određivanje reakcije zatvoreni pri zagrevanju navedeni su u Priručniku za ispitivanja i kriterijume Deo II poglavlje 20 i odeljak 28.4. 2.2.52.1.18 Ukoliko je primenjivo, kontrolne i tempereature za slučaj vanrednih okolnosti navedene su u 2.2.52.4. Stvarna temperatura tokom transporta sme da bude niža od kontrolne temperature, ali mora biti tako odobrana da ne nastupi opasno razdvajanje faza. 2.2.52.2 Materije koje nisu dozvoljene za transportOrganski peroksidi, tipa A nisu dozvoljeni za transport pod uslovima klase 5.2 (vidi Priručnik za ispitivanja i kriterijume, Deo II, stav 20.4.3 (a)).
2.2.52.3 Spisak zbirnih naziva Sporedna opasnost Klasifikacioni kôd UN-broj Naziv materije ili predmeta Organski peroksidi ORGANSKI PEROKSID TIP A, TEČAN (nije dozvoljen za transport vidi 2.2.52.2 ORGANSKI PEROKSID TIP A, ČVRST (nije dozvoljen za transport vidi 2.2.52.2 3101 ORGANSKI PEROKSID TIP B, TEČAN 3102 ORGANSKI PEROKSID TIP B, ČVRST 3103 ORGANSKI PEROKSID TIP C, TEČAN 3104 ORGANSKI PEROKSID TIP C, ČVRST nije P1 3105 ORGANSKI PEROKSID TIP D, TEČAN neophodna konrola 3106 ORGANSKI PEROKSID TIP D, ČVRST temperature 3107 ORGANSKI PEROKSID TIP E, TEČAN 3108 ORGANSKI PEROKSID TIP E, ČVRST 3109 ORGANSKI PEROKSID TIP F, TEČAN 3110 ORGANSKI PEROKSID TIP F, ČVRST ORGANSKI PEROKSID TIP G, TEČAN (ne podleže propisima, koji važe za klasu 5.2, vidi 2.2.52.1.6) ORGANSKI PEROKSID TIP G, ČVRST (ne podleže propisima, koji važe za klasu 5.2, vidi 2.2.52.1.6) 3111 ORGANSKI PEROKSID TIP B, TEČAN, SA KONTROLOM TEMPERATURE 3112 ORGANSKI PEROKSID TIP B, ČVRST, SA KONTROLOM TEMPERATURE 3113 ORGANSKI PEROKSID TIP C, TEČAN, SA KONTROLOM TEMPERATURE 3114 ORGANSKI PEROKSID TIP C, ČVRST, SA KONTROLOM TEMPERATURE neophodna je kontrola temperature P2 3115 ORGANSKI PEROKSID TIP D, TEČAN, SA KONTROLOM TEMPERATURE 3116 ORGANSKI PEROKSID TIP D, ČVRST, SA KONTROLOM TEMPERATURE 3117 ORGANSKI PEROKSID TIP E, TEČAN, SA KONTROLOM TEMPERATURE 3118 ORGANSKI PEROKSID TIP E, ČVRST, SA KONTROLOM TEMPERATURE 3119 ORGANSKI PEROKSID TIP F, TEČAN, SA KONTROLOM TEMPERATURE 3120 ORGANSKI PEROKSID TIP F, ČVRST, SA REGULACIJOM TEMPERATURE
2.2.52.4 Spisak već klasifikovanih organskih peroksida u ambalaži U koloni «Metod pakovanja» navedeni kôdovi «OP1» do «OP8» se odnose na metode pakovanja u 4.1.4.1 ADR Uputstva za pakovanje P520 (vidi i 4.1.7.1 ADR -a). Organski peroksidi koji se transportuju moraju odgovarati navedenim klasifikacijama i temperaturama datim od SADT (kontrolna i za slučaj vanrednih okolnosti). Za materije, dozvoljene za transport u IBC, vidi 4.1.4.2 ADR uputstvo za pakovanje IBC520, a za materije, koje su dozvoljene za transport u cisternama prema poglavlju 4.2 i 4.3 ADR, vidi 4.2.5.2 ADR uputstvo za prenosive cisterne T 23. Organski peroksidi Koncentracija (%)
2.2.61 Klasa 6.1: Otrovne materije 2.2.61.1 Kriterijumi 2.2.61.1.1 Pojam klase 6.1 obuhvata materije za koje je iz iskustva poznato ili se na osnovu eksperimenata na životinjama može pretpostaviti, da mogu u relativno malim količinama pri jednokratnom ili kratkotrajnim uticajima, apsorbovanjem disajnim putevima, preko kože, i gutanjem, naneti štetu zdravlju ili prouzrokovati smrt ljudi. 2.2.61.1.2 Materije klase 6.1 su podeljene kako sledi:TOtrovne materije bez sporedne opasnosti;T1Organske tečne materije;T2Organske čvrste materije;T3Organometalne materije; T4Neorganske tečne materije;T5Neorganske čvrste materije;T6 Sredstva za suzbijanje štetočina (pesticidi), tečna;T7Sredstva za suzbijanje štetočina (pesticidi), čvrsta;T8Uzorci;T9 Ostale otrovne materije;TF Otrovne zapaljive materije;TF1Tečne materije;TF2Tečne materije, koje se koriste kao sredstva za suzbijanje štetočina (pesticidi);TF3Čvrste materije;TSOtrovne samozagrevajuće, čvrste materije;TW Otrovne materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove;TW1Tečne materije;TW2Čvrste materije;TOOtrovne oksidirajuće materije;TO1Tečne materije;TO2Čvrste materije;TC Otrovne nagrizajuće materije;TC1Organske tečne materije;TC2Organske čvrste materije;TC3Neorganske tečne materije;TC4Neorganske čvrste materije;TFCOtrovne zapaljive, nagrizajuće materije; Definicije pojmova 2.2.61.1.3 U svrhu ADN važi: LD50 (srednje smrtonosna doza) za akutno trovanje gutanjem je statistički dobijena pojedinačna doza materije, kod koje se može očekivati, da u roku od 14 dana pri oralnom apsorbovanju (gutanjem) dovodi do uginuća 50 procenata mlađih odraslih albino pacova. Vrednost LD50 se izražava u masi testirane supstance prema masi tretiranih životinja (mg/kg);LD50 za akutnu otrovnost apsorbovanjem preko kože je ona doza koja pri kontinuiranom kontaktu u toku 24 sata sa golom kožom albino zečeva, sa najvećom verovatnoćom dovodi do uginuća polovine testiriranih životinja u roku od 14 dana. Broj testiranih životinja, mora biti dovoljno veliki, da bi se dobio statistički verodostojan rezultat i da je u saglasnosti sa dobrom farmakološkom praksom. Rezultat se izražava u mg po kg telesne mase;LC50 za akutnu otrovnost apsobovanjem disajnim putevima je ona koncentracija pare, magle ili prašine, koja pri neprestanom udisanju u toku jednog sata od strane mladih, odraslih muških i ženskih albino pacova, sa najvećom verovatnoćom dovodi do uginuća polovine testiranih životinja u roku od 14 dana. Čvrsta materija mora biti podvrgnuta ispitivanju, ako postoji opasnost, da se najmanje 10 % njene ukupne mase sastoji od prašine, koja se može udisati, npr. ako aerodinamički prečnik čestica iznosi najviše 10 µm. Tečna materija mora biti podvrgnuta ispitivanju, ako postoji opasnost od stvaranja magle zbog nezaptivenosti posude koja se koristi za transport. Kako kod čvrstih tako i kod tečnih materija, preko 90 % mase uzoraka pripremljenog za ispitivanje se mora sastojati od čestica, koje se kako je prethodno opisano, mogu udisati. Rezultat se izražava u miligramima po litri vazduha za prašinu i maglu, a u mililitrama po kubnom metru vazduha (ppm) za paru. Klasifikacija i razvrstavanje u ambalažne grupe 2.2.61.1.4 Materije klase 6.1. se klasifikuju u tri ambalažne grupe prema stepenu opasnosti koji one predstavljaju za transport, kako sledi:Ambalažna grupa I:vrlo otrovne materije;Ambalažna grupa II:otrovne materije;Ambalažna grupa III:slabo otrovne materije; 2.2.61.1.5 Materije, smeše, rastvori, i predmeti klasifikovani u klasu 6.1 navedeni su u Tabeli A Poglavlja 3.2. Razvrstavanje materija, smeša, i rastvora, koji nisu poimenično navedeni u Tabeli A Poglavlja 3.2, u odgovarajući naziv 2.2.61.3 i u odgovarajuću ambalažnu grupu u skladu sa propisima Poglavlja 2.1, mora se vršiti prema sledećim kriterijumima u 2.2.61.1.6 do 2.2.61.1.11. 2.2.61.1.6 Procena stepena otrovnosti vrši se na osnovu iskustva sa slučajevima trovanja ljudi, nadalje, treba imati u vidu posebne osobine materije koja se ocenjuje, kao što su tečno stanje, visoka isparivost, posebna verovatnoća apsorbovanja preko kože i posebna biološka dejstva. 2.2.61.1.7 Ukoliko ne postoje iskustva u odnosu na ljude, stepen otrovnosti se utvrđuje korišćenjem raspoloživih podataka iz eksperimenata na životinjama prema sledećoj tabeli:Ambalažna grupaOtrovnost gutanjemLD50 (mg/kg)Otrovnost apsorbovanjem preko kože LD50 (mg/kg)Otrovnost apsorbovanjem disajnim putevima prašine i magle LC50 (mg/l)vrlo otrovne I≤ 5≤ 0,2≤ 0,2otrovne II> 5 i ≤ 50> 50 i ≤ 200>0,2 i ≤ 2slabo otrovne III(a)> 50 i ≤ 300> 200 i ≤ 1000> 2 i ≤ 4(a) Materije za proizvodnju suzavca treba svrstati u ambalažnu grupu II, čak i ako podaci o njihovoj otrovnosti odgovaraju kriterijumima za ambalažnu grupu III. 2.2.61.1.7.1 Ako neka materija pokazuje različite stepene otrovnosti prilikom dve ili više vrsta izlaganja, treba je klasifikovati u najveći stepen otrovnosti. 2.2.61.1.7.2 Materije, koje ispunjavaju kriterijume klase 8 i prilikom udisanja prašine i magle (LC50) pokaziju otrovnost, koja odgovara ambalažnoj grupi I, mogu se svrstati u klasu 6.1. samo ako otrovnost pri apsorbovanju disajnim putem ili preko kože odgovara grupi pakovanja I ili II. U drugom slučaju materiju treba, ako je potrebno svrstati u klasu 8 (vidi fusnotu 6 u 2.2.8.1.4). 2.2.61.1.7.3 Kriterijumi za otrovnost prilikom udisanja prašine ili magle baziraju se na LC50 vrednostima koje se odnose na 1-časovno izlaganje i ako se takvim informacijama raspolaže, potrebno ih je primeniti. Međutim, ako se raspolaže samo LC50 vrednostima koje se odnose na 4-časovno izlaganje, te vrednosti se mogu pomnožiti sa četiri, a rezultat može da zameni gore navedene kriterijume, tj. učetvorostručena vrednost LC50 (4 sata) smatra se ekvivalentnom vrednosti LC50 (1 sat). Otrovnost pri udisanju para 2.2.61.1.8 Tečne materije, koje emituju otrovne pare klasifikuju se u sledeće grupe gde slovo „V“ predstavlja zasićenu koncentraciju pare (u ml/m3 vazduha) (isparljivost) na 20 °C i pri standardnom atmosferskom pritisku:Ambalažna grupavrlo otrovne IAko je V ≥ 10 LC50 i LC50 ≤ 1000 ml/m3otrovne IIako je V ≥ LC50 i LC50 ≤ 3000 ml/m3 i kriterijumi za ambalažnu grupu I nisu ispunjenislabo otrovne III(a)ako je V ≥ 1/5 LC50 i LC50 ≤ 5000 ml/m3 i kriterijumi za ambalažnu grupu I i II nisu ispunjeni(a) Materije za proizvodnju suzavca treba svrstati u ambalažnu grupu II, čak i ako podaci o njihovoj otrovnosti odgovaraju kriterijumima ambalažne grupe III.Ovi kriterijumi za otrovnost udisanjem pare se baziraju na vrednostima LC50 koje se odnose na 1-časovno izlaganje i ako se takvim informacijama raspolaže, moraju se primeniti. Međutim, ako se raspolaže samo vrednostima LC50 koje se odnose na 4-časovno izlaganje pari, te vrednosti se mogu pomnožiti sa dva, a rezultat može da zameni gore navedene kriterijume, tj. LC50 (4 sata) x 2 se smatra kao ekvivalent vrednosti LC50 (1 sat).
Linija razdvajanja ambalažnih grupa – Otrovnost pri udisanju para Na ovoj skici su kriterijumi prikazani grafički, radi olakšanja klasifikacije. Međutim, zbog približne tačnosti u korišćenju grafičkih prikaza, materije, koje se nalaze na ili blizu linije razdvajanja, neophodno je preispitati uz pomoć numeričkih kriterijuma.
Smeše tečnih materija 2.2.61.1.9 Smeše tečnih materija, koje su otrovne pri udisanju, razvrstavaju se u ambalažnu grupu imajući u vidu sledeće navedene kriterijume: 2.2.61.1.9.1 Ako je vrednost LC50 poznata za svaku otrovnu materiju koja je sastojak smeše, ambalažna grupa se utvrđuje na sledeći način:Izračunavanje vrednosti LC50 smeše:[pic]pri čemu su fi=molska frakcija i-tog sastojka smeše,LC50i=srednja smrtonosna koncentracija i -tog sastojka u ml/m3Izračunavanje isparivosti svakog sastojka smeše:[pic]pri čemu jePi=parcijalni pritisak i -tog sastojka u kPa na 20 °C i pri normalnom atmosferskom pritiskuIzračunavanje odnosa isparivosti prema vrednosti LC50:[pic]Izračunate vrednosti za LC50 (smeše) i R tada služe za utvrđivanje ambalažne grupe smeše: Ambalažna grupa I: R ≥10 i LC50 (smeše) ≤1000 ml/m3;Ambalažna grupa II: R ≥1 i LC50 (smeše) ≤ 3000 ml/m3 i ako smeša ne ispunjava kriterijume ambalažne grupe I;Ambalažna grupa III:R ≥1/5 i LC50 (smeše) ≤ 5000 ml/m3 i ako smeša ne ispunjava kriterijume ambalažne grupe I ili II. 2.2.61.1.9.2 Ako vrednost LC50 otrovne komponente nije poznata, smeša se može svrstati u jednu od ambalažna grupa na osnovu pojednostavljenog ispitivanja praga toksičnosti opisanog u nastavku. Ako se koriste ova ispitivanja praga toksičnosti mora se odrediti najstrožija ambalažna grupa i koristiti za transport. 2.2.61.1.9.3 Smeša se razvrstava u ambalažnu grupu I samo, ako ispunjava oba sledeća kriterijuma:Uzorak tečne smeše se raspršava i tako razblažuje vazduhom da bi se stvorila ispitna atmosfera od 1.000 ml/m3 raspršene smeše. Deset albino pacova (5 muških i 5 ženskih) izlažu se ispitnoj atmosferi u toku 1 sata i posmatraju se 14 dana. Ako pet ili više eksperimentalnih životinja ugine u toku 14-todnevnog perioda posmatranja, pretpostavlja se da smeša ima LC50 jednak ili manji od 1000 ml/m3.Uzorak pare u ravnoteži sa tečnom smešom se razblaži sa 9-strukom zapreminom vazduha da stvori ispitnu atmosferu. Deset albino pacova (pet muških i pet ženskih) izlažu se ispitnoj atmosferi u toku 1 sata i posmatraju se 14 dana. Ako pet ili više eksperimentalnih životinja ugine u toku 14-to dnevnog perioda posmatranja, pretpostavlja se, da smeša ima isparljivost jednaku ili veću od 10-struke vrednosti LC50 smeše. 2.2.61.1.9.4 Smeša se razvrstava u ambalažnu grupu II, ako ispunjava oba sledeća kriterijuma, ali ne i kriterijume za ambalažnu grupu I:Uzorak tečne smeše se raspršava i tako razblaži vazduhom, da se stvori ispitna atmosfera od 3000 ml/m3 raspršene smeše. Deset albino pacova (5 muških i 5 ženskih) izlažu se u toku 1 sata ispitnoj atmosferi i posmatraju se 14 dana. Ako pet ili više eksperimentalnih životinja ugine u toku 14-todnevnog perioda posmatranja, pretpostavlja se da smeša ima LC50 jednak ili manji od 3000 ml/m3.Uzorak pare u ravnoteži sa tečnom smešom se koristi da bi se stvorila ispitna atmosfera. Deset albino pacova (5 muških i 5 ženskih) izlažu se u toku 1 sata ispitnoj atmosferi i posmatraju se 14 dana. Ako pet ili više eksperimentalnih životinja ugine u toku 14-to dnevnog perioda posmatranja, pretpostavlja se, da smeša ima isparivost jednaku ili veću od LC50 smeše. 2.2.61.1.9.5 Smeša se razvrstava u ambalažnu grupu III, ako ispunjava oba sledeća kriterijuma, ali ne i kriterijume ambalažne grupe I ili II:Uzorak tečne smeše se raspršava i tako razblaži vazduhom, da se stvori ispitna atmosfera od 5000 ml/m3 raspršene smeše. Deset albino pacova (5 muških i 5 ženskih) se izlaže u toku 1 sata ispitnoj atmosferi i posmatra u toku 14 dana. Ako pet ili više eksperimentalnih životinja ugine u toku 14-todnevnog perioda posmatranja, pretpostavlja se da smeša ima LC50 jednak ili manji od 5000 ml/m3.Koncentracija pare (isparljivost) tečne smeše se meri i ako je koncentracija pare ista ili veća od 1000 ml/m3 pretpostavlja se da smeša ima isparljivost jednaku ili veću od 1/5 LC50 smeše. Metode izračunavanja otrovnosti smeše pri gutanju i apsorbovanju preko kože 2.2.61.1.10. Pri klasifikaciji i razvrstavanju smeša u odgovarajuću ambalažnu grupu klase 6.1 u skladu sa kriterijumima za otrovnost pri gutanju i apsorbovanju preko kože (vidi 2.2.61.1.3) potrebno je da se izračuna akutni LD50 smeše. 2.2.61.1.10.1 Ako smeša sadrži samo jednu aktivnu materiju, čija je vrednost LD50 poznata, u nedostatku pouzdanih podataka za akutnu otrovnost pri gutanju i apsorbciji preko kože aktuelne smeše koja se transportuje, vrednost LD50 za gutanje i apsorbciju preko kože može se utvrditi sedećom metodom: vrednost LD50 aktivne materije x 100vrednost LD50 preparata = maseni procenat aktivne materije 2.2.61.1.10.2 Ako neka smeša sadrži više od jednog aktivnog sastojka, postoje tri moguće metode koje se mogu koristiti za izračunavanje vrdnosti LD50 pri gutanju ili apsorbovanju preko kože. Prioritetna metoda se sastoji u tome da se dobiju pouzdani podaci za akutnu otrovnost pri gutanju i apsorbovanju preko kože smeše koja se transportuje. Ako se ne raspolaže pouzdanim, preciznim podacima, u tom slučaju se može koristiti bilo koja od sledećih metoda:Klasifikacija preparata u zavisnosti od najopasnijeg aktivnog sastojka smeše pod pretpostavkom da ona ima istu koncentraciju kao što je celokupna koncentracija svih aktivnih sastojaka; Primena formule:[pic]pri čemu su:C – procenat koncentracije sastojka A, B, …Z u smeši;T – vrednost LD50 pri gutanju sastojka A, B, …ZTM – vrednost LD50 pri gutanju smeše.Napomena: Ova formula može se koristiti i za otrovnost pri apsorbovanju preko kože, pod pretpostavkom, da su na isti način poznate informacije za sve sastojke. Primena ove formule ne uzima u obzir eventualne potencirajuće ili zaštitne efekte. Klasifikacija i razvrstavanje sredstava za suzbijanje štetočina ( pesticida) 2.2.61.1.11 Sve aktivne materije pesticida i njihovi preparati, za koje su poznate vrednosti LC50 i/ili LD50 i koje su klasifikovane u klasu 6.1, klasifikuju se u odgovarajuću ambalažnu grupu u skladu sa kriterijumima navedenim u 2.2.61.1.6 do 2.2.61.1.9. Materije i preparati, koji poseduju sporednu opasnost, klasifikuju se prema Tabeli pretežnih opasnosti iz 2.1.3.10 sa svrstavanjem u odgovarajuću ambalažnu grupu. 2.2.61.1.11.1 Ako za neki preparat pesticida nije poznata vrednost LD50 pri gutanju ili apsorbovanju preko kože, ali je poznata vrednost LD50 njegove aktivne materije (materija), vrednost LD50 za preparat može se utvrditi primenom postupka iz 2.2.61.1.10.Napomena: Podaci o otrovnosti LD50 za izvestan broj najrasprostranjenijih sredstava za suzbijanje štetočina (pesticida) mogu se naći u najnovijem izdanju dokumenta «Preporučena klasifikacija pesticida prema opasnosti i uputstva za klasifikaciju od strane Svetske zdravstvene organizacije« (The WHO Recommended Classification of Pesticides by Hazard and Guidlines to Classification), koji se može naručiti kod Međunarodnog programa o hemiskoj bezbednosti, Svetske zdravstvene organizacije (WHO), (International Programme on Chemical Safety, World Health Organisation (WHO), 1211 Geneva 27, Switzerland). Dok se ovaj dokument može koristiti kao izvor podataka za vrednost LD50 za sredstva za suzbijanje štetočina (pesticide), njegov sistem za klasifikaciju ne treba da se koristiti za klasifikaciju sredstava za suzbijanje štetočina (pesticida) za transport ili razvrstavanja u ambalažnu grupu, koja mora biti u skladu sa propisima ADN. 2.2.61.1.11.2 Zvanični naziv pesticida koje se koristi u transportu, treba odabrati na osnovu aktivnog sastojka, agregatnog stanja pesticida i svih sporednih opasnosti koje se mogu ispoljavati (vidi odeljak 3.1.2). 2.2.61.1.12 Ako materije klase 6.1, zbog primesa, spadaju u različite kategorije opasnosti od onih u koje spadaju materije poimenično navedene u Tabeli A Poglavlja 3.2, ove smeše ili rastvore treba svrstati u nazive u koje one spadaju na osnovu njihovog stvarnog stepena opasnosti.Napomena: Za klasifikaciju rastvora i smeša (kao što su preparati i otpaci), vidi i odeljak 2.1.3. 2.2.61.1.13 Na osnovu kriterijuma iz 2.2.61.1.6 do 2.2.61.1.11 može se takođe utvrditi, da li je osobina poimenično navedenog rastvora ili smeše, odn. rastvora ili smeše koja sadrži poimenično navedeni sastojak, takva, da rastvor ili smeša ne podleže propisima ove klase. 2.2.61.1.14 Materije, rastvori i smeše, sa izuzetkom materija i preparata korišćenih kao sredstva za suzbijanje štetočina (pesticidi), koji ne odgovaraju kriterijumima Direktiva 67/548/EEC ili 88/379/EEC u važećem izdanju i koji zbog toga nisu klasifikovani kao vrlo otrovni, otrovni ili opasni u skladu sa ovim Direktivama, u važećem izdanju, mogu se smatrati kao materije koje ne pripadaju klasi 6.1. 2.2.61.2 Materije koje nisu dozvoljene za transport 2.2.61.2.1 Hemijski nestabilne materije klase 6.1 su dozvoljene za transport samo ako su preduzete neophodne mere za sprečavanje svake opasne reakcije raspadanja ili polimerizacije tokom transporta. U tom cilju mora se posebno voditi računa o tome, da posude i cisterne ne sadrže materije, koje mogu da podstiču takve reakcije. 2.2.61.2.2 Sledeće materije i smeše nisu dozvoljene za transport:Cijanovodonik, bezvodni (anhidrovan) i rastvori cijanovodonika (rastvori cijanidne kiseline), koji ne odgovaraju opisu UN-brojeva 1051,1613,1614 i 3294;karbonili metala, sa tačkom paljenja ispod 23 °C, osim UN-brojeva 1259 NIKLTETRAKARBONIL i UN 1994 FEROPENTAKARBONIL;2,3,7,8-TETRAHLORDIBENZO-1,4-DIOKSIN (TCDD) u koncentracijama, koje se prema kriterijumima u 2.2.61.1.7 smatraju vrlo otrovnim;UN-broj 2249 DIHLORDIMETILETAR, SIMETRIČAN;Preparati fosfida bez dodataka za usporavanje razvijanja otrovnih zapaljivih gasova.
2.2.61.3 Spisak zbirnih naziva
Sporedna opasnost klasifikacioni kod UN-broj Naziv materije ili predmeta Otrovne materije bez sporedne opasnosti 1583 HLORPIKRIN, SMEŠA, N.D.N. 1602 BOJE, TEČNE, OTROVNE, N.D.N ili 1602 MEĐUPROIZVOD ZA BOJE, TEČAN, OTROVAN, N.D.N. 1693 MATERIJA ZA IZRADU SUZAVCA, TEČNA N.D.N. 1851 LEK, TEČAN, OTROVAN, N.D.N. 2206 IZOCIJANAT, OTROVNI, N.D.N. ili 2206 IZOCIJANAT, RASTVOR, OTROVAN, N.D.N. 3140 ALKALOIDI, TEČNI, N.D.N. ili 3140 SOLI ALKALOIDA, TEČNE, N.D.N. tečne(a) T1 3142 DEZINFEKCIONO SREDSTVO, TEČNO, OTROVNO, N.D.N. 3144 JEDINjENjE NIKOTINA, TEČNO, N.D.N. ili 3144 PREPARAT NIKOTINA, TEČAN, N.D.N. 3172 OTROVNE SUPSTANCE EKSTRAHOVANE IZ ŽIVIH ORGANIZAMA, TEČNI, N.D.N. 3276 NITRILI, TEČNI, OTROVNI, N.D.N. 3278 ORGANOFOSFORNO JEDINjENjE, TEČNO, OTROVNO,N.D.N. Organske 3381 OTROVNA TEČNA MATERIJA PRI UDISANjU, N.D.N. , inhalatorna toksičnost manja ili jednaka 200ml/m3 a koncentracija zasićenih para veća ili jednaka 500 LC50 3382 OTROVNA TEČNA MATERIJA PRI UDISANjU, N.D.N. sa inhalatorna toksičnost manja ili jednaka 1000 ml/m3 a koncentracija zasićenih para od najmanje 10 LC50 2810 ORGANSKA OTROVNA TEČNOST, N.D.N. 1544 ALKALOIDI,ČVRSTI,N.D.N. ili 1544 SOLI ALKALOIDA,ČVRSTE, N.D.N. 1601 DEZINFEKCIONO SREDSTVO, OTROVNO, ČVRSTO, N.D.N. 1655 JEDINjENjE NIKOTINA,ČVRSTO,N.D.N. ili čvrste(a),(b) T2 1655 PREPARAT NIKOTINA,ČVRST,N.D.N. 3448 MATERIJA ZA PROIZVODNjU SUZAVCA, ČVRSTA, N.D.N. 3143 BOJA, OTROVNA, ČVRSTA, N.D.N. ili 3143 MEĐUPROIZVOD ZA BOJE, OTROVAN, ČVRST, N.D.N. 3249 LEK, OTROVAN, ČVRST, N.D.N. 3439 NITRILI, OTROVNI, ČVRSTI, N.D.N. 3462 TOKSINI, EKSTRAHOVANI IZ ŽIVIH ORGANIZAMA, ČVRSTI, N.D.N. 3464 ORGANOFOSFORNA JEDINjENjA, OTROVNA, ČVRSTA, N.D.N. 2811 ORGANSKA OTROVNA ČVRSTA MATERIJA, N.D.N. 2026 FENILŽIVINO JEDINjENjE, N.D.N. 2788 ORGANSKO JEDINjENjE KALAJA, TEČNO, N.D.N. 3146 ORGANSKO JEDINjENjE KALAJA, ČVRSTO, N.D.N. 3280 ORGANOARSENOVO JEDINjENjE,TEČNO, N.D.N. Organometalne(c),(d) T3 3465 ORGANOARSENOVO JEDINjENjE, ČVRSTO, N.D.N. 3281 KARBONILI METALA, TEČNI, N.D.N 3466 KARBONILI METALA, ČVRSTI,N.D.N. 3282 ORGANOMETALNO JEDINjENjE, OTROVNO, TEČNO, N.D.N. 3467 ORGANOMETALNO JEDINjENjE, OTROVNO, ČVRSTO, N.D.N. (nastavak na sledećoj strani)
Otrovne materije bez sporedne opasnosti (nastavak) 1556 JEDINjENjA ARSENA,TEČNA, N.D.N. neorganska (uključujući arsenate,n.d.n. ,arsenite,n.d.n. i arsen-sulfide,n.d.n.) 1935 CIJANID, RASTVOR N.D.N. tečne(e) T4 2024 ŽIVINO JEDINjENjE, TEČNO, N.D.N. 3141 NAORGANSKO JEDINjENjE ANTIMONA,TEČNO, N.D.N. 3440 JEDINjENjE SELENA, TEČNO, N.D.N. 3381 OTROVNA TEČNA MATERIJA PRI UDISANjU, N.D.N. , inhalatorna toksičnost manja ili jednaka 200ml/m3 a koncentracija zasićenih para veća ili jednaka 500 LC50 3382 OTROVNA TEČNA MATERIJA PRI UDISANjU, N.D.N. sa inhalatorna toksičnost manja ili jednaka 1000 ml/m3 a koncentracija zasićenih para od najmanje 10 LC50 3287 OTROVNA NEORGANSKA TEČNOST , N.D.N. 1549 NEORGANSKO JEDINjENjE ANTIMONA,ČVRSTO, N.D.N. Neorganske 1557 JEDINjENjA ARSENA, ČVRSTA, N.D.N. neorganska, (uključujući arsenate,n.d.n. , arsenite,n.d.n. , i arsen-sulfide,n.d.n.) 1564 JEDINjENjE BARIJUMA, N.D.N. 1566 JEDINjENjE BERILIJUMA, N.D.N. 1588 CIJANIDI, NEORGANSKI, ČVRSTI, N.D.N. čvrste(f)(g) T5 1707 JEDINjENjE TALIJUMA, N.D.N. 2025 ŽIVINO JEDINjENjE, ČVRSTO, N.D.N. 2291 JEDINjENjE OLOVA, RASTVORNO, N.D.N. 2570 JEDINjENjE KADMIJUMA 2630 SELENATI ili 2630 SELENITI 2856 FLUORSILIKATI, N.D.N. 3283 JEDINjENjE SELENA, ČVRSTO, N.D.N. 3284 JEDINjENjE TELURA, N.D.N. 3285 JEDINjENjE VANADIJUMA, N.D.N. 3288 OTROVNA NEORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, N.D.N. 2992 PESTICID NA BAZI KARBAMATA, OTROVAN TEČAN, 2994 PESTICID NA BAZI ARSENA, OTROVAN TEČAN, 2996 ORGANOHLORNI PESTICID, OTROVAN TEČAN, 2998 PESTICID NA BAZI TRIAZINA, OTROVAN TEČAN, 3006 PESTICID NA BAZI TIOKARBAMATA, OTROVAN, TEČAN 3010 PESTICID NA BAZI SOLI BAKRA, OTROVAN, TEČAN 3012 PESTICID NA BAZI ŽIVE, OTROVAN , TEČAN tečna(h) T6 3014 PESTICID NA BAZI SUPSTITUISANOG NITROFENOLA, OTROVAN, TEČAN 3016 PESTICID NA BAZI BIPIRIDILA, OTROVAN, TEČAN 3018 ORGANOFOSFORNI PESTICID, OTROVAN , TEČAN 3020 ORGANOKALAJNI PESTICID, OTROVAN , TEČAN 3026 PESTICID NA BAZI DERIVATA KUMARINA, OTROVAN, TEČAN, 3348 PESTICID, DERIVAT FENOKSISIRĆETNE KISELINE, OTROVAN, TEČAN 3352 INSEKTICID NA BAZI PIRETRINA, OTROVAN, TEČAN Pesticidi 2902 PESTICID, OTROVAN, TEČAN N.D.N. (nastavak na sledećoj strani)
Otrovne materije bez sporedne opasnosti (nastavak) Pesticidi (nastavak) 2757 PESTICID NA BAZI KARBAMATA, OTROVAN , ČVRST 2759 PESTICID NA BAZI ARSENA, OTROVAN, ČVRST 2761 ORGANOHLORNI PESTICID, OTROVAN, ČVRST 2763 TRIAZINSKI PESTICID, OTROVAN , ČVRST 2771 PESTICID NA BAZI TIOKARBAMATA, OTROVAN, ČVRST 2775 PESTICID NA BAZI SOLI BAKRA, OTROVAN , ČVRST 2777 PESTICID NA BAZI ŽIVE, OTROVAN , ČVRST čvrsta(h) T7 2779 PESTICID NA BAZI SUPSTITUISANOG NITROFENOLA, OTROVAN, ČVRST 2781 PESTICID NA BAZI BIPIRIDILA, OTROVAN, ČVRST 2783 ORGANOFOSFORNI PESTICID, OTROVAN, ČVRST 2786 ORGANOKALAJNI PESTICID, OTROVAN, ČVRST 3027 PESTICID NA BAZI DERIVATA KUMARINA, OTROVAN, ČVRST, 3048 ALUMINIJUMFOSFID PESTICID 3345 PESTICID, DERIVAT FENOKSISIRĆETNE KISELINE, OTROVAN, ČVRST 3349 INSEKTICID NA BAZI PIRETRINA, OTROVAN , ČVRST 2588 PESTICID, OTROVAN, ČVRST, N.D.N. uzorci T8 3315 HEMIJSKI UZORAK, OTROVAN druge otrovne materije(i) T9 3243 ČVRSTA MATERIJA KOJA SADRŽI OTROVNU TEČNOST, N.D.N. Otrovne materije sa sporednom opasnošću 3071 MERKAPTANI, TEČNI, OTROVNI, ZAPALjIVI, N.D.N. ili 3071 SMEŠA MERKAPTANA, TEČNA, OTROVNA, ZAPALjIVA, N.D.N. 3080 IZOCIJANATI, OTROVNI, ZAPALjIVI, N.D.N. ili 3080 IZOCIJANAT, RASTVOR, OTROVAN, ZAPALjIV, N.D.N. tečne(j), (k) TF1 3275 NITRILI, OTROVNI, ZAPALjIVI, N.D.N. 3279 ORGANSKO FOSFORNO JEDINjENjE, OTROVNO, ZAPALjIVO, N.D.N. 3383 OTROVNA TEČNA MATERIJA PRI UDISANjU, ZAPALjIVA, N.D.N., inhalatorna toksičnost manja ili jednaka 200ml/m3 a koncentracija zasićenih para veća ili jednaka 500 LC50 3384 OTROVNA TEČNA MATERIJA PRI UDISANjU, ZAPALjIVA, N.D.N., inhalatorna toksičnost manja ili jednaka 1000 ml/m3 a koncentracija zasićenih para veća ili jednaka 10 LC50 Zapaljive 2929 OTROVNA ORGANSKA TEČNOST, ZAPALjIVA, N.D.N. TF(nastavak na sledećoj strani)
Otrovne materije sa sporednom opasnošću (nastavak) Zapaljive TF(nastavak) 2991 PESTICID NA BAZI KARBAMATA, TEČAN, OTROVAN, ZAPALjIV, TEČAN 2993 PESTICID NA BAZI ARSENA, OTROVAN, ZAPALjIV, TEČAN 2995 ORGANOHLORNI PESTICID, OTROVAN, ZAPALjIV, TEČAN 2997 PESTICID NA BAZI TRIAZINA, OTROVAN, ZAPALjIV, TEČAN 3005 PESTICID NA BAZI TIOKARBAMATA, OTROVAN, ZAPALjIV, TEČAN Pesti-ciditečni 3009 PESTICID NA BAZI SOLI BAKRA, OTROVAN, ZAPALjIV, TEČAN 3011 PESTICID NA BAZI ŽIVE, OTROVAN, ZAPALjIV, TEČAN TF2 3013 PESTICID NA BAZI SUPSTITUISANOG NITROFENOLA, OTROVAN, ZAPALjIV, TEČAN (tačka paljenja najmanje 23ºC) 3015 PESTICID NA BAZI BIPIRIDILA, OTROVAN, ZAPALjIV, TEČAN 3017 ORGANOFOSFORNI PESTICID, OTROVAN, ZAPALjIV, TEČAN 3019 ORGANOKALAJNI PESTICID, OTROVAN, ZAPALjIV, TEČAN 3025 PESTICID NA BAZI DERIVATA KUMARINA, OTROVAN, ZAPALjIV, TEČAN 3347 PESTICID, DERIVAT FENOKSISIRĆETNE KISELINE, OTROVAN, ZAPALjIV, TEČAN 3351 INSEKTICID NA BAZI PIRETRINA, OTROVAN, ZAPALjIV, TEČAN 2903 PESTICID, OTROVAN, ZAPALjIV, TEČAN, N.D.N. čvrste TF3 1700 SUZAVAC PATRONE 2930 OTROVNA ORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, ZAPALjIVA, N.D.N. Čvrste, samozagrevajuće(c) 3124 OTROVNA ČVRSTA MATERIJA, SAMOZAGREVAJUĆA, N.D.N. TS tečne TW1 3385 OTROVNA TEČNA MATERIJA PRI UDISANjU, KOJA REAGUJE SA VODOM, N.D.N., inhalatorna toksičnost manja ili jednaka 200ml/m3 a koncentracija zasićenih para veća ili jednaka 500 LC50 3386 OTROVNA TEČNA MATERIJA PRI UDISANjU, KOJA REAGUJE SA VODOM, N.D.N., inhalatorna toksičnost manja ili jednaka 1000 ml/m3 a koncentracija zasićenih para veća ili jednaka 10 LC50 3123 OTROVNA TEČNA MATERIJA, KOJA REAGUJE SA VODOM, N.D.N. koje reaguju sa vodom(d) TW čvrste(a) TW2 3125 OTROVNA ČVRSTA MATERIJA, KOJA REAGUJE SA VODOM, N.D.N. (nastavak na sledećoj strani)
Otrovne materije sa sporednom opasnošću (nastavak) koje reaguju sa vodom(d) TW(nastavak) tečne TO1 3387 OTROVNA TEČNA MATERIJA PRI UDISANjU, KOJA DELUJE ZAPALjIVO (OKSIDIRAJUĆE), N.D.N., inhalatorna toksičnost manja ili jednaka 200ml/m3 a koncentracija zasićenih para veća ili jednaka 500 LC50 3388 OTROVNA TEČNA MATERIJA PRI UDISANjU, KOJA DELUJE ZAPALjIVO (OKSIDIRAJUĆE), N.D.N., inhalatorna toksičnost manja ili jednaka 1000 ml/m3 a koncentracija zasićenih para veća ili jednaka 10 LC50 3122 OTROVNA TEČNA MATERIJA, KOJA DELUJE OKSIDIRAJUĆE, N.D.N. oksidirajuće(l) TO čvrste TO2 3086 OTROVNA ČVRSTA MATERIJA, OKSIDACIONO SREDSTVO, N.D.N. tečne TC1 3277 HLORFORMIJATI, OTROVNI, NAGRIZAJUĆI, N.D.N. 3361 HLORSILANI, OTROVNI, NAGRIZAJUĆI, N.D.N. organske 3389 OTROVNA TEČNA MATERIJA PRI UDISANjU, NAGRIZAJUĆA, N.D.N., inhalatorna toksičnost manja ili jednaka 200ml/m3 a koncentracijija zasićenih para veća ili jednaka 500 LC50 Nagriza-juće (m) 3390 OTROVNA TEČNA MATERIJA PRI UDISANjU, NAGRIZAJUĆA, N.D.N., inhalatorna toksičnost manja ili jednaka 1000 ml/m3 a koncentracijija zasićenih para veća ili jednaka 10 LC50 2927 OTROVNA ORGANSKA TEČNA MATERIJA, NAGRIZAJUĆA, N.D.N. TC čvrste TC2 2928 OTROVNA ORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, NAGRIZAJUĆA, N.D.N. tečne TC3 3389 OTROVNA TEČNA MATERIJA PRI UDISANjU, NAGRIZAJUĆA, N.D.N., inhalatorna toksičnost manja ili jednaka 200ml/m3 a koncentracijija zasićenih para veća ili jednaka 500 LC50 3390 OTROVNA TEČNA MATERIJA PRI UDISANjU, NAGRIZAJUĆA, N.D.N., inhalatorna toksičnost manja ili jednaka 1000 ml/m3 a koncentracijija zasićenih para veća ili jednaka 10 LC50 3289 OTROVNA NEORGANSKA TEČNA MATERIJA, NAGRIZAJUĆA, N.D.N. neorgan-ske čvrste TC4 3290 OTROVNA NEORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, NAGRIZAJUĆA, N.D.N. zapaljive, nagrizajuće 2742 HLORFORMIJATI, OTROVNI, NAGRIZAJUĆI, ZAPALjIVI, N.D.N. TFC 3362 HLORSILANI, OTROVNI, NAGRIZAJUĆI, ZAPALjIVI, N.D.N. (Ne postoji drugi zbirni naziv sa ovim klasifikacionim kodom; ukoliko je neophodno razvrstavanje u neki zbirni naziv sa klasifikacionim kodom, on se mora odrediti prema tabeli pretežnih opasnosti u 2.1.3.10.)
Fusnote(a)Materije i preparati za suzbijanje štetočina, koji sadrže alkaloide ili nikotin, klasifikuju se pod UN 2588 PESTICID, ČVRST, OTROVAN, N.D.N.; UN 2902 PESTICID, TEČAN, OTROVAN, N.D.N. ili UN 2903 PESTICID, TEČAN, OTROVAN, ZAPALjIV, N.D.N.(b)Aktivne materije kao i trituracije (usitnjene komponente smeše) ili smeše materija, koje su namenjene za laboratorijske ili istraživačke svrhe, kao i proizvodnju lekova klasifikuju se sa drugim materijama u skladu sa njihovom otrovnošću (vidi 2.2.61.1.7 do 2.2.61.1.11).(c)Slabo otrovne, samozagrevajuće materije i samozapaljiva organometalna jedinjenja su materije klase 4.2.(d)Slabo otrovne materije, koje reaguju sa vodom i razvijaju zapaljive gasove i organometalna jedinjenja koja reaguju sa vodom i razvijaju zapaljive gasove, su materije klase 4.3.(e)Fulminat žive, ovlažen sa najmanje 20% (mase) vode ili smešom alkohola i vode je materija klase 1, UN-broj 0135.(f)Fericijanidi, ferocijanidi kao i alkalni tiocijanati i amonijumtiocijanati ne podležu propisima ADN.(g)Olovne soli i olovni pigmenti, pomešani u odnosu 1:1000 sa 0,07M hlorovodonične kiseline i ako pri mešanju sat vremena na temperaturi od 23 °C ± 2 °C, ispoljavaju rastvorljivost od najviše 5%, ne podležu propisima ADN.(h)Predmeti impregnirani ovim sredstvima za suzbijanje štetočina (pesticidima), kao što su kartonske ploče, papirne trake, kuglice od vate, plastiče ploče, u hermetički zatvorenim omotima, ne podležu propisima ADN.(i)Smeše čvrstih materija, koje ne podležu propisima ADN i otrovnih tečnih materija mogu se transportovati pod UN-brojem 3243, a da se prethodno ne primenjuju kriterijumi klasifikacije za klasu 6.1, pod uslovom, da za vreme tovarenja materije ili zatvaranja ambalaže, kontejnera ili transportne jedinice nije vidljiva nikakva slobodna tečnost. Svaka ambalaža mora odgovarati vrsti konstrukcije, koja je uspešno izdržala ispitivanja zaptivenosti za ambalažnu grupu II. Ovaj naziv se ne sme koristiti za čvrste materije, koje sadrže tečnu materiju ambalažne grupe I.(j)Vrlo otrovne ili otrovne, zapaljive tečne materije sa tačkom paljenja ispod 23 °C, izuzev materija, koje su vrlo otrovne pri udisanju, tj. UN-brojevi 1051, 1092, 1098, 1143, 1163, 1182, 1185, 1238, 1239, 1244, 1251, 1259, 1613, 1614, 1695, 1994, 2334, 2382, 2407, 2438, 2480, 2482, 2484, 2485, 2606, 2929, 3279 i 3294 – su materije klase 3. (k)Slabo otrovne zapaljive tečne materije, sa tačkom paljenja od 23 °C do uključivo 60°C, sa izuzetkom sredstava za suzbijanje štetočina, su materije klase 3.(l)Slabo otrovne, oksidirajuće materije su materije klase 5.1.(m)Slabo otrovne i slabo nagrizajuće materije su materije klase 8.(n)Metal fosfidi svrstani u UN-brojeve 1360, 1397, 1432, 1714, 2011 i 2013 su materije klase 4.3.
2.2.62 Klasa 6.2: Zarazne materije 2.2.62.1 Kriterijumi 2.2.62.1.1 Pojam klase 6.2 obuhvata zarazne materije. Zarazne materije u smislu ADN su materije, za koje je poznato ili se pretpostavlja, da sadrže uzročnike bolesti. Uzročnici bolesti su mikroorganizmi (uključujući bakterije, viruse, rikecije, parazite i gljivice) kao i drugi uzročnici kao što su prioni, koji kod ljudi ili životinja mogu prouzrokovati bolesti.Napomena: 1: Genetski modifikovani mikroorganizmi i organizmi, biološki proizvodi, dijagnostički uzorci i zaražene žive životinje svrstavaju se u ovu klasu, ako ispunjavaju uslove ove klase.2: Toksini od biljaka, životinja ili bakterija, koji ne sadrže zarazne materije ili organizme ili koji nisu sadržani u zaraznim materijama ili organizmima, su materije klase 6.1 UN-broj 3172 ili 3462. 2.2.62.1.2 Materije klase 6.2 podeljene su kako sledi: I1 Zarazne materije, opasne po ljude;I2 Zarazne materije, opasne samo za životinje;I3 Klinički otpaci;I4 Biološke materije; Definicije pojmova 2.2.62.1.3 U svrhu ADN važi:“Biološki proizvodi“ su proizvodi živih organizama, koji se proizvode i distribuiraju u skladu sa propisima nadležnih državnih organa, koji mogu da donose posebne propise za dozvole i koji se koriste ili za prevenciju, lečenje ili dijagnosticiranje bolesti kod ljudi ili životinja ili u svrhu razvoja, eksperimenata ili istraživanja, sa tim u vezi. Oni obuhvataju finalne ili međuproizvode kao što su vakcine, ali nisu samo na njih ograničeni;“Genetski modifikovani mikroorganizmi i organizmi“ su mikroorganizmi i organizmi u kojima je genetski materijal genetskim inženjeringom namerno izmenjen na način kako se u prirodi ne dešava.“Kulture“ su rezultat procesa, kojim se namerno razmnožavaju uzročnici bolesti. Ova definicija pojma ne obuhvata uzorke od ljudskih i životinjskih pacijenata, prema definiciji datoj u ovom odeljku;“Medicinski i klinički otpad“ je otpad, koji potiče od medicinskog tretmana na životinjama ili ljudima ili od bioloških istraživanja. „Uzorci od pacijenata“ su ljudski ili životinjski materijal, koji se uzima direktno od ljudi i životinja, uključujući, ali nije ograničeno na: izlučevine, sekret krv i njeni sastojci, tkiva i tampone sa tečnošću tkiva, kao i delove tela, koji se transportuju izuzetno u svrhu istraživanja, dijagnosticiranja, ispitivanja, terapije ili preventive. Klasifikacija 2.2.62.1.4 Zarazne materije se klasifikuju u klasu 6.2 i svrstane su u zavisnosti od slučaja u UN-brojeve 2814, 2900, 3291 ili 3373.Zarazne materije su podeljene na sledeće kategorije: 2.2.62.1.4.1 Kategorija A: Zarazna materija, koja se transportuje u takvom obliku da, ukoliko se njoj izlože, kod inače zdravih ljudi ili životinja može da izazove trajnu nesposobnost, opasnu po život ili smrtonosnu bolest. Primeri za materije, koje ispunjavaju ove kriterijume, navedene su u Tabeli u ovom stavu.Napomena: Izlaganje zaraznoj materiji nastaje kada se ona oslobodi iz zaštitnog pakovanja i dovede do fizičkog kontakta sa ljudima ili životinjama.Zarazne materije, koje ispunjavaju ove kriterijume i koje mogu izazvati bolesti kod ljudi ili i kod ljudi i životinja, razvrstavaju se u UN-broj 2814. Zarazne materije, koje mogu izazvati bolesti samo kod životinja, razvrstavaju se u UN-broj 2900.Razvrstavanje u UN-broj 2814 ili 2900 se vrši na osnovu poznate istorije bolesti i simptoma obolelih ljudi ili životinja, lokalnih endemskih uslova ili procene specijalista vezano za idividualno stanje obolelih ljudi ili životinja.Napomene: 1: Zvanični naziv za transport za broj UN 2814 je „ZARAZNA MATERIJA, OPASNA ZA LjUDE“. Zvanični naziv za transport za broj UN 2900 je „ZARAZNA MATERIJA, OPASNA SAMO ZA ŽIVOTINjE“. 2: Tabela u nastavku nije potpuna. Zarazne materije, uključujući nove ili nepredviđene uzročnike bolesti, koji nisu navedeni u Tabeli, ali ispunjavaju iste kriterijume, razvrstavaju se u Kategoriju A. Osim toga, ako postoji sumnja da li neka materija ispunjava ove kriterijume, treba da bude uključena u Kategoriju A. 3: U Tabeli u nastavku, miroorganizmi koji su napisani iskošenim slovima (italic) su bakterije, mikoplazme, rikecije ili gljivice.Primeri za zarazne materije, koje u svim oblicima spadaju u Kategoriju A, ukoliko nije drugačije navedeno (vidi 2.2.62.1.4.1)UN broj nazivMikroorganizmiUN broj 2814 ZARAZNA MATERIJA, OPASNA ZA LjUDEBaciIIus anthracis (samo kulture) Brucella abortus (samo kulture)Brucella melitensis (samo kulture)Brucella suis (samo kulture)Burkholderia mallei – Pseudomonas mallei- Glanders (samo kulture)Burkholderia pseudomallei – Pseudomonas pseudomallei (samo kulture)Chlamydia psittaci – avian strains (samo kulture)Clostridium botulinum (samo kulture)Coccidioides immitis (samo kulture)Coxiella burnetli (samo kulture)Virus hemoragijske grozniceVirus denge (samo kulture)Virus istočnog konjskog encefalitisa (samo kulture)Escherichia coli, verotoxigenic (samo kulture) aEbola virusFlexal virusFrancisella tularensis (samo kulture)Guanarito virusHantaan virus Hanta virus, koji izaziva hemoragijsku groznicu sa renalnim sindromom Hendra virusHepatitis B virus (samo kulture)Herpes B virus (samo kulture)Human immunodeficiency virus (samo kulture)Virus visoko patogene ptičje groznice (samo kulture)Japanski Encephalitis virus (samo kulture)Junin virusKyasanur virus šumske bolesti Lassa virusMachupo virusMarburg virusVirus majmunskih boginja Mycobacterium tuberculosls (samo kulture) aNipah virusOmski virus hemoragijske groznice Polio- virus (samo kulture)Rabies virus (samo kulture)Rickettsia prowazekii (samo kulture)Rickettsia rickettsii (samo kulture)Rift Valley virus groznice (samo kulture)Virus prolećnog ruskog encephalitis-a (samo kulture) aSabia virusShigella dysenteriae type 1 (samo kulture) aVirus encephalltisa krpelja (samo kulture)Variola virusVenecuelanski virus encephalitis-a konja (samo kulture)Virus zapadnog Nila (samo kulture)Virus žute groznice (samo kulture)Yersinia pestis (samo kulture)Broj UN 2900 ZARAZNA MATERIJA, OPASNA SAMO ZA ŽIVOTINjEVirus afričke svinjske groznice (samo kulture)Ptičji paramyxo virus tip 1 – Virus Velogenic Newcastle bolesti (samo kulture)Virus klasične svinjske groznice (samo kulture) Virus slinavke i šapa (samo kulture) Lumpy skin disease virus (samo kulture)Mycoplasma mycoides – Zarazna goveđa upala pluća i porebrice (samo kulture) Virus kuge malih preživara (samo kulture) Virus goveđe kuge (samo kulture) Virus ovčijih boginja (samo kulture) Virus kozjih boginja (samo kulture)Virus svinjski vesicular egsamtem (samo kulture)Virus upale usne duplje (samo kulture) a Kulture, koje su predviđene za dijagnostičke i kliničke svrhe ali se mogu klasifikovati i kao zarazne materije Kategorije B. 2.2.62.1.4.2 Kategorija B: Zarazna materija, koja ne odgovara kriterijumima za uključivanje u Kategoriju A. Zarazna materija Kategorije B svarstava se u UN-broj 3373.Napomena: Zvanični naziv za transport UN-broja 3373 glasi „BIOLOŠKA MATERIJA, KATEGORIJA B“ 2.2.62.1.5 Izuzeća 2.2.62.1.5.1 Materije, koje ne sadrže zarazne materije ili materije za koje ne postoji verovatnoća da izazovu bolest kod ljudi ili životinja, ne podležu propisima ADN, izuzev ako ispunjavaju kriterijume za uključivanje u neku drugu klasu. 2.2.62.1.5.2 Materije, koje sadrže mikroorganizme koji nisu patogeni za ljude ili životinje, ne podležu propisima ADN, izuzev ako ispunjavaju kriterijume za uključivanje u neku drugu klasu. 2.2.62.1.5.3 Materije u obliku, u kojem su svi postojeći uzročnici bolesti tako neutralizovani ili deaktivirani, da više ne predstvaljaju rizik za zdravlje, ne podležu propisima ADN, izuzev ako ispunjavaju kriterijume za uključivanje u neku drugu klasu. 2.2.62.1.5.4 Materije, kod kojih je koncentracija uzročnika bolesti na nivou kao što se nalazi u prirodi (uključujući hranu i uzorke vode) i za koje se ne smatra, da predstavljaju značajan rizik od zaraze, ne podležu propisima ADN, izuzev ako ispunjavaju kriterijume za uključivanje u neku drugu klasu. 2.2.62.1.5.5 Osušena krv, koja se dobija nanošenjem kapi krvi na upijajući materijal ili preventivnim ispitivanjima krvi sadržane u stolici kao i krvi ili sastojaka krvi, koji su sakupljeni u svrhu transfuzije ili pripreme proizvoda krvi za uputrebu pri transfuziji ili transplantaciji i sva tkiva ili organi, koji su namenjeni za transplantaciju, ne podležu propisima ADN 2.2.62.1.5.6 Uzorci od ljudi i životinja (uzorci pacijenata), kod kojih postoji najmanja verovatnoća, da oni sadrže uzročnike bolesti, ne podležu propisima ADN, ako se uzorak transportuje u ambalaži, koja sprečava bilo kakvo oslobađanje uzorka i koja je označena rečima «IZUZETI MEDICINSKI UZORCI» ili «IZUZETI VETERINARSKI UZORCI» Ambalaža se smatra da je odgovarajuća prema napred navedenim propisima, ako ispunjava sledeće uslove:(a) Ambalaža se sastoji od tri komponente:Nepromočive(-ih) primarne(-ih) posude(-a);nepromočive sekundarne amablaže ispoljne ambalaže, odgovarajuće čvrstine u odnosu na njenu zapreminu, masu i namenu i sa najmanje jednom površinom minimalne dimenzije od 100 mm x 100 mm;(b) Za tečne materije, između primarne posude (primarnih posuda) i sekundarne ambalaže umetnut je upijajući materijal u dovoljnoj količini za prihvat celokupnog sadržaja, tako da bilo kakvo oslobađanje ili curenje tečne materije tokom transporta ne dospe do spoljne ambalaže i ne dovede do oštećenja upijajućeg materijala;(c) Ako je više lomljivih primarnih posuda umetnuto u jednu pojedinačnu spoljnu ambalažu, one su ili pojedinačno obmotane ili odvojene jedna od druge radi sprečavanja svakog međusobnog kontakta. Napomena: Radi utvrđivanja, da li je materija izuzeta prema propisima ovog stava, neophodno je stručno mišljenje. Ovo mišljenje se mora dati na osnovu poznate istorije bolesti, simptoma, idividualnih okolnosti odnosnog pacijenta ili životinje i lokalnih endemskih uslova. Primeri za uzorke, koji se mogu transportovati prema ovom stavu su:uzorci krvi ili urina radi kontrole nivoa holesterola, šećera u krvi, hormona ili antitela specifičnih za prostatu (PSA);neophodni uzorci za kontrolu fukcije organa, kao što su funkcija srca, jetre ili bubrega, kod ljudi ili životinja sa bolestima koje nisu zarazne ili za terapeutske kontrole lekova;uzorci uzimani u svrhu osiguranja ili zaposlenja, koji imaju za cilj utvrđivanje prisustva droge ili alkohola;testovi za utvrđivanje trudnoće;biopsije radi utvrđivanja postojanja tumora iutvrđivanje antitela kod ljudi ili životinja. 2.2.62.1.6- (Rezervisano) 2.2.62.1.8 2.2.62.1.9 Biološki proizvodi U svrhu ADN, biološki proizvodi su podeljeni u sledeće grupe:oni koji su proizvedeni i upakovani u skladu sa propisima nadležnog državnog organa i transportuju se u svrhu konačnog pakovanja ili distribucije i koriste se za medicinski tretman od strane medicinskog osoblja ili pojedinaca. Materije ove grupe ne podležu propisima ADN;oni koji ne spadaju pod stav (a) i za koje je poznato ili za koje postoji opravdano verovanje da sadrže zarazne materije i koji ispunjavaju kriterijume za uključivanje u Kategoriju A ili Kategoriju B. Materije ove grupe se u zavisnosti od slučaja razvrstavaju u UN-brojeve 2814, 2900 ili 3373. Napomena: Neki zvanično dozvoljeni biološki proizvodi mogu predstavljati biološku opasnost samo u određenim delovima sveta. U takvom slučaju, nadležni državni organ može propisati, da ovi biološki proizvodi moraju odgovarati lokalnim propisima za zarazne materije ili može propisati neka druga ograničenja. 2.2.62.1.10 Genetski modifikovani mikroorganizmi i organizami Genetski modifikovani mikroorganizmi, koji ne odgovaraju definiciji pojma za zarazne materije, klasifikuju se prema odeljku 2.2.9. 2.2.62.1.11 Medicinski ili klinički otpad 2.2.62.1.11.1 Medicinski ili klinički otpad, koji sadrži zarazne materije Kategorije A, se mora svrstati u zavisnosti od slučaja u UN-broj 2814 ili 2900. Medicinski ili klinički otpad, koji sadrži zarazne materije Kategorije B, mora se svrstati u UN-broj 3291.Napomena: Medicinski ili klinički otpad, koji je prema Evropskom katalogu otpada kao Prilog Odluci Evropske Komisije 2000/532/ES5 u važećem izdanju, svrstan u broj 18 01 03 (Otpad nastao kao rezultat zdravstvene nege ljudi i životinja i/ili izstraživanja – otpad od pomoći pri porođaju, dijagnoze, lečenja ili prevencije bolesti kod ljudi – otpad, čije sakupljanje i uklanjanje iz razloga sprečavanja zaraze podleže posebnim zahtevima) ili u 18 02 02 (Otpad nastao kao rezultat zdravstvene nege ljudi i životinja i/ili izstraživanja – otpad od istraživanja, dijagnoze, lečenja ili prevencije bolesti kod životinja – otpad, čije sakupljanje i uklanjanje iz razloga sprečavanja zaraze podleže posebnim zahtevima), klasifikuju se prema propisima ovog stava na osnovu lekarske ili veterinarske dijagnoze odnosnog pacijenta, odn. životinje. Medicinski ili klinički otpad, za koji postoji opravdano verovanje da je mala verovatnoća da sadrži zarazne materije, razvrstava se u UN-broj 3291.Napomena: 1: Zvanični naziv za transport za UN-broj 3291 je KLINIČKI OTPAD, BEZ TEHNIČKIH PODATAKA, N.D.N. ili (BIO)MEDICINSKI OTPAD, N.D.N. ili MEDICINSKI OTPAD KOJI PODLEŽE PROPISIMA, N.D.N. 2: Bez obzira na prethodno opisane kriterijume za klasifikaciju, medicinski i klinički otpad, koji je prema Evropskom katalogu otpada kao Prilog Odluci Evropske Komisije 2000/532/ES u važećem izdanju, svrstan u broj 18 01 04 [Otpad nastao kao rezultat zdravstvene nege ljudi i životinja i/ili izstraživanja – otpad od pomoći pri porođaju, dijagnoze, lečenja ili prevencije bolesti kod ljudi – otpad, čije sakupljanje i uklanjanje iz razloga sprečavanja zaraze ne podleže posebnim zahtevima (npr. zavoji za rane ili za gips, rublje, odeća za jednokratnu upotrebu, pelene)] ili u 18 02 03 (Otpad nastao kao rezultat zdravstvene nege ljudi i životinja i/ili istraživanja – otpad od istraživanja, dijagnoze, lečenja ili prevencije bolesti kod životinja – otpad, čije sakupljanje i uklanjanje iz razloga spračavanja zaraze ne podleže posebnim zahtevima), ne podleže propisima ADN. 2.2.62.1.11.3 Dekontaminirani medicinski i klinički otpad, koji je prethodno sadržao zarazne materije, ne podleže propisima ADN, osim ako odgovara kriterijumima za njegovo uključivanje u neku drugu klasu. 2.2.62.1.11.4 Medicinski ili klinički otpad svrstan u UN-broj 3291 se razvrstava u ambalažnu grupu II. 2.2.62.1.12 Zaražene životinje 2.2.62.1.12.1 Žive životinje se ne smeju koristiti za transportovanje zaraznih materija, ukoliko se one ne mogu transportovati na neki drugi način. Žive životinje koje su namerno zaražene i za koje je poznato ili se pretpostavlja da sadrže zarazne materije, mogu se transportovati samo pod uslovima odobrenim od naležnog organa i prema odnosnim regulativama za transport životinja. 2.2.62.1.12.2 Tela životinja zaražena uzročnicima bolesti Kategorije A ili koja bi bila svrstana samo u kulturama u Kategoriju A, svrstavaju se, u zavisnosti od slučaja u broj UN 2814 ili UN 2900.Ostala tela životinja zaražena uzročnicima bolesti uključena u Kategoriju B, potrebno je transportovati u skladu sa propisima utvrđenim od strane nadležnog organa. 2.2.62.2. Materije, koje nisu dozvoljene za transport Žive životinje, kičmenjaci ili beskičmenjaci se ne smeju koristiti za transport zaraznih materija, osim ako se one ne mogu na neki drugi način transportovati ili ako je ovaj transport odobren od strane naležnog organa (vidi 2.2.62.1.12.1). 2.2.62.3 Spisak zbirnih naziva Sporedna opasnost klasifikacioni kod broj UN Naziv materije ili predmeta Zarazne materije Zarazne materije opasne za ljude I1 2814 ZARAZNA MATERIJA OPASNA ZA LjUDE Zarazne materije opasne samoza životinje I2 2900 ZARAZNA MATERIJA, OPASNA SAMO ZA ŽIVOTINjE Klinički otpad I3 3291 KLINIČKI OTPAD,BEZ TEHNIČKIH PODATAKA, N.D.N. ili 3291 (BIO)MEDICINSKI OTPAD,N.D.N. ili 3291 DEFINISAN MEDICINSKI OTPAD, N.D.N. Biološke materije I4 3373 BIOLOŠKA MATERIJA, KATEGORIJA B
2.2.7 Klasa 7: Radioaktivne materije 2.2.7.1 Definicija klase 7 2.2.7.1.1 Radioaktivne materije su materije koje sadrže radionuklide, kod kojih koncentracija aktivnosti kao i ukupna aktivnost po pošiljci premašuje vrednosti navedene u 2.2.7.7.2.1. do 2.2.7.7.2.6. 2.2.7.1.2 Prema ADN, sledeće radiokative materije ne spadaju u klasu 7:Radioaktivne materije, koje su integralni deo transportnog sredstva;(Rezervisano)Radioaktivne materije, koje su implantirane ili ugrađene u osobe ili žive životinje u dijagnostičke ili terapeutske svrhe;Radioaktivne materije u potrošačkim proizvodima, koji su dobili propisano odobrenje/dozvolu, radi njihove prodaje krajnjem korisniku;Prirodne materije i rude, koje sadrže radionuklide iz prirode, koje se nalaze ili u svom prirodnom obliku ili su prerađene samo u svrhu ekstrakcije radionuklida, pri čemu oni nisu namenjeni preradi za dalju upotrebu, pod uslovom, da koncentracija aktivnosti ovih materija ne premašuje 10-struke vrednosti navedene u stavu 2.2.7.7.2.1 (b), ili izračunate vrednosti u skladu sa 2.2.7.7.2.2 do 2.2.7.7.2.6.;Čvrsti predmeti koji nisu radioaktivni, sa radioaktivnim materijama prisutnim samo na površini u količinama koje ne premašuju granične vrednosti određene u definiciji za «kontaminaciju» u 2.2.7.2. 2.2.7.2 Definicije pojmova A1 i A2A1 je vrednost aktivnosti radioaktivnih materija u posebnom obliku, koja je navedena u Tabeli 2.2.7.7.2.1 ili izvedena prema 2.2.7.7.2, koja se primenjuje za utvrđivanje granične vrednosti aktivnosti za propise ADN. A2 je vrednost aktivnosti radioaktivnih materija, izuzev radioaktivnih materija u posebnom obliku, koja je navedena u Tabeli 2.2.7.7.2.1 ili izvedena prema 2.2.7.7.2, koja se primenjuje za utvrđivanje graničnih vrednosti aktivnosti za propise ADN.Ambalaža za transport radioaktivnih materija predstavlja skup svih komponenti delova neophodnih za kompletno prihvatanje radioaktivnog sadržaja. Ona može, pre svega, da se sastoji od jedne ili više posuda, upijajućeg materijala, odstojnika, zaštite od zračenja, uređaja za punjenje, pražnjenje, provetravanje ili rasterećenje pritiska; uređaja za hlađenje, amortizaciju mehaničkih udara, rukovanje, pričvršćivanje i termičku izolaciju; kao i od uređaja za rukovanje ugrađenih u komade za otpremu. Ambalaža može biti sanduk, bure ili slična posuda, ali i kontejner, cisterna ili veliko sredstvo za pakovanje (IBC).Napomena: Za «ambalažu» drugih opasnih roba vidi definiciju pojmova u odeljku 1.2.1.Veliki kontejner je kontejner, koji nije mali kontejner prema definiciji pojma ovog odeljka.Izvori alfa zračenja male toksičnosti su: prirodni uranijum; osiromašeni uranijum; prirodni torijum; uranijum-235 ili uranijum-238; torijum-232; torijum-228; i torijum-230, ako su sadržani u rudama ili fizičkim ili hemijskim koncentratima, ili izvori alfa zračenja sa periodom poluraspada manjim od 10 dana.Intenzitet zračenja je intezitet zračenja u milisivertima na sat.Isključiva upotreba je isključiva upotreba vozila ili velikog kontejnera od strane jednog jedinog pošiljaoca, pri čemu se svi postupci tovarenja i istovara pre, u toku i nakon transporta, obavljaju u skladu sa uputstvima pošiljaoca ili primaoca.Komad za otpremu u transportu radioaktivnih materija je ambalaža sa radioaktivnim sadržajem u obliku u kome je predata na transport. ADN-om obuhvaćeni tipovi komada za otpremu, koji podležu graničnim vrednostima aktivnosti i ograničenjima za materije u 2.2.7.7. i koji odgovaraju odnosnim propisima su:izuzeti komad za otpremu;industrijski komad za otpremu tipa 1 (tip IP-1- komad za otpremu);industrijski komad za otpremu tipa 2 (tip IP -2- komad za otpremu);industrijski komad za otpremu tipa 3 (tip IP -3- komad za otpremu);komad za otpremu tipa A;komad za otpremu tipa B(U);komad za otpremu tipa B(M);komad za otpremu tipa C;Komadi za otpremu koji sadrže fisioni materijal ili uranijumheksafluorid, podležu dodatnim propisima (vidi 2.2.7.7.1.7 i 2.2.7.7.1.8).Napomena: Za «komade za otpremu» drugih opasnih roba vidi definiciju pojmova u odeljku 1.2.1.Model je opis radioaktivne materije u posebnom obliku, slabo disperzivne radioaktivne materije, komada za otpremu ili ambalaže, koji omogućava njenu/njihovu potpunu identifikaciju. Opis može da sadrži specifikacije, konstrukcione crteže, izveštaje koji dokazuju usaglašenost sa propisima i drugu relevantnu dokumentaciju.Kontaminacija je prisustvo radioaktivne materije na nekoj površini u količini većoj od 0,4 Bq/cm² za emitere beta i gama zračenja i emitere alfa zračenja niske toksičnosti ili 0,04 Bq/cm² za sve druge izvore alfa zračenja. Nevezana kontaminacija je kontaminacija, koja se može odstraniti sa površine pri rutinskim transportnim uslovima. Vezana kontaminacija je svaka kontaminacija, izuzev nevezane kontaminacije. Mali kontejner je kontejner, koji ima ili spoljne dimenzije manje od 1,5 m ili unutrašnju zapreminu od najviše 3 m³.Materije sa malom specifičnom aktivnošću (LSA) vidi 2.2.7.3.Najveći normalni radni pritisak je najveći nadpritisak na srednjoj nadmorskoj visini, koji bi se razvio u zaptivenoj ambalaži u periodu od godinu dana pri temperaturnim uslovima i sunčevom zračenju, koji bi odgovarali uslovima okruženja u toku transporta, bez provetravanja, spoljnog hlađenja pomoću pomoćnog sistema ili operativne kontrole.Neozračeni torijum je torijum koji sadrži najviše 10-7 g uranijuma-233 po gramu torijuma-232.Neozračeni uranijum je uranijum, koji sadrži najviše 2 x 103 Bq plutonijuma po gramu uranijuma-235, najviše 9 x 106 Bq fisionih proizvoda po gramu uranijuma-235 i najviše 5 x 10-3 g uranijuma-236 po gramu uranijuma-235.Odobrenje/dozvolaMultilateralno odobrenje/dozvola je odobrenje/dozvola, koje u zavisnosti od slučaja izdaje kako odgovarajući nadležni organ zemlje porekla modela ili transporta, tako i svake zemlje kroz koju ili u koju se odnosna pošiljka transportuje.Unilateralna dozvola je dozvola za model, koju izdaje samo nadležni organ zemlje porekla modela.Ako zemlja porekla nije Ugovorna Strana ADN, odobrenje/dozvola mora biti priznata od strane nadležnog organa prve države Ugovorne Strane ADN, na koju pošiljka nailazi (vidi 6.4.22.6).Površinski kontaminiran predmet (SCO), vidi 2.2.7.5.Pokazatelj kritične bezbednosti (CSI), koji se dodeljuje komadu za otpremu, zbirnoj ambalaži ili kontejneru sa fisionim materijama, je broj za nadzor nakupljanja komada za otpremu, zbirne ambalaže ili kontejnera sa fisionim materijama.Radioaktivna materija u posebnom obliku, vidi 2.2.7.4.1.Radioaktivni sadržaj su radioaktivne materije sa svim kontaminiranim ili aktiviranim čvrstim, tečnim i gasovitim materijama unutar ambalaže.Sistem zaptivanja je celokupnost sastavnih delova ambalaže utvrđenih od strane konstruktora, koji treba da spreče isticanje radioaktivne materije u toku transporta.Sistem zatvaranja je raspored fisionih materija u ambalaži i sastavnih delova ambalaže definisan od strane konstruktora, i priznat od strane nadležnog državnog organa u cilju obezbeđenja kritične bezbednosti.Slabo disperzivna radioaktivna materija je čvrsta radioaktivna materija ili čvrsta radioaktivna materija u zatvorenoj kapsuli, koja ima ograničenu disperzivnost i nije u praha.Napomena: Slabo disperzivne radioaktivne materije mogu se transportovati u vazdušnom saobraćaju u komadima za otpremu tipa B(U)- ili tipa B(M) u količinama koje su dopuštene u potvrdi za odobrenje tipa komada za otpremu. Ova definicija pojma je ovde navedena, jer se takvi komadi za otpremu sa slabo disperzivnim radioaktivnim materijama smeju transportovati u vodnom saobraćaju unutrašnjim plovnim putevima.Specifična aktivnost radionuklida je aktivnost radionuklida po jedinici mase tog nuklida. Specifična aktivnost neke materije je aktivnost po jedinici mase materije, u kojoj su radionuklidi u suštini ravnomerno raspoređeni.Transport je konkretno premeštanje pošiljke od mesta porekla do uputnog mesta.Transportni pokazatelj (TI) koji je dodeljen komadu za otpremu, zbirnoj ambalaži ili kontejneru ili neupakovanom LSA-I ili SCO-I, je broj, koji služi za obezbeđenje nadzora kod izlaganja zračenju.Uranijum – prirodni, osiromašeni, obogaćeni Prirodni uranijum je uranijum (koji može biti hemijski izdvojen), sa prirodnim sastavom izotopa uranijuma (oko 99,28% mase uranijuma-238 i 0,72% mase uranijuma-235).Osiromašeni uranijum je uranijum sa manjim procentom mase uranijuma-235 od prirodnog uranijuma.Obogaćeni uranijum je uranijum sa procentom mase uranijuma-235 većim od 0,72%. U svim slučajevima prisutan je vrlo mali procenat mase uranijuma-234.Fisione materije su uranijum-233, uranijum-235, plutonijum-239, plutonijum-241 ili svaka kombinacija ovih radionuklida. Iz ove definicije pojma izuzimaju se:neozračen prirodni ili osiromašeni uranijum iliprirodni uranijum ili osiromašeni uranijum, koji je bio ozračen samo u termičkim reaktorima. 2.2.7.3 Materije sa malom specifičnom aktivnošću (LSA), određivanje grupa 2.2.7.3.1 Materija sa malom specifičnom aktivnošću (LSA) je radioaktivna materija koja ima ograničenu specifičnu aktivnost ili radioaktivna materija, za koju važe granične vrednosti procenjene srednje specifične aktivnosti. Spoljni zaštitni materijali, koji obuhvataju materiju LSA ne uzimaju se u obzir prilikom utvrđivanja procenjene srednje specifične aktivnosti. 2.2.7.3.2 Materije LSA su podeljene u tri grupe:LSA -Irude uranijuma ili torijuma i njihovi koncentrati kao i druge rude, koje sadrže radionuklide koji se nalaze u prirodi i čija prerada je predviđena u cilju korišćenja ovih radionuklida;prirodni uranijum, osiromašeni uranijum, prirodni torijum ili njihova jedinjenja ili smeše, pod uslovom da su neozračena i u čvrstom ili tečnom stanju;radioaktivne materije, za koje je vrednost A2 neograničena, izuzev fisionih materija u količinama, koje nisu izuzete prema 6.4.11.2 ADR-a; iliostale radioaktivne materije, u kojima je aktivnost ravnomerno raspoređena i gde procenjena srednja specifična aktivnost ne premašuje 30 puta vrednost za koncentraciju aktivnosti navedenu u 2.2.7.7.2.1 do 2.2.7.7.2.6, izuzev fisionih materija u količinama, koje nisu izuzete prema 6.4.11.2 ADR-a.LSA -IIvoda sa koncentracijom tricijuma do 0,8 TBq/l; iliostale materije, u kojima je aktivnost ravnomerno raspoređena, a procenjena srednja specifična aktivnost ne premašue 10-4 A2/g za čvrste materije i gasove, i 10-5 A2/g za tečne materije.LSA -III – Čvrste materije (npr. očvrsnuli otpaci, aktivirane materije), izuzev materija u vidu praha, kod kojih su:radioaktivne materije ravnomerno raspoređene u jednom čvrstom predmetu ili skupu čvrstih predmeta ili uglavnom ravnomerno raspoređene u čvrstom kompaktnom vezivnom sredstvu (kao što je beton, bitumen, keramika itd.).radioaktivne materije relativno nerastvorljive ili sadržane unutar relativno nerastvorljive osnovne mase, tako da čak i pri gubitku ambalaže, gubitak radioaktivne materije po komadu za otpremu pri potpunom potapanju u vodu u toku sedam dana usled rastvaranja ne premašuje 0,1 A2; iprocenjena srednja specifična aktivnost čvrste materije, ne uzimajući u obzir materijal za zaštitu, ne premašuje 2 x 10-3 A2/g 2.2.7.3.3 Materija LSA – III je čvrsta materija, koja mora imati takve osobine, da ako se ukupan sadržaj komada za otpremu podvrgne ispitivanju propisanom u 2.2.7.3.4, aktivnost u vodi ne premašuje 0,1 A2. 2.2.7.3.4 Materije LSA – III ispituju se na sledeći način:Čvrst uzorak materije, koji predstavlja celokupan sadržaj komada za otpremu, treba potopiti u vodu u trajanju od 7 dana na temperaturi okoline. Količina vode koja se koristi za ispitivanje mora biti dovoljna da obezbedi, da na kraju perioda ispitivanja od 7 dana slobodna zapremina neupijene i nevezane preostale vode, iznosi najmanje 10% zapremine čvrstog ispitnog uzorka. Voda, na početku mora da pokazuje pH vrednost od 6 – 8 i maksimalnu protočnost od 1 mS/m na 20 °C. Ukupnu akivnost slobodne zapremine vode treba izmeriti 7 dana nakon potapanja ispitnog uzorka. 2.2.7.3.5 Dokaz o poštovanju kriterijuma izlaganja prema 2.2.7.3.4. mora biti u skladu sa 6.4.12.1. i 6.4.12.2 ADR-a. 2.2.7.4 Propisi za radioaktivne materije u posebnom obliku 2.2.7.4.1 Radioaktivna materija u posebnom obliku je iličvrsta radioaktivna materija, koja nije disperzivna ilizatvorena kapsula, koja sadrži radioaktivne materije, koja treba da bude tako izrađena, da se može otvoriti samo razaranjem kapsule.Radioaktivne materije u posebnom obliku moraju imati dimenzije od najmanje 5 mm. 2.2.7.4.2 Radioaktivne materije u posebnom obliku moraju biti takvih osobina ili tako izvedene, da ako se podvrgnu ispitivanjima navedenim u 2.2.7.4.4. do 2.2.7.4.8. ispune sledeće propise:One ne smeju da se razbiju ili raspadnu pri ispitivanju osetljivosti na udar, ispitivanju na udarac ili savijanjem prema 2.2.7.4.5 (a), (b) (c) i 2.2.7.4.6 (a);One ne smeju da se istope ili raspu prilikom ispitivanja na zagrevanje prema 2.2.7.4.5. (d) i 2.2.7.4.6 (b);Aktivnost u vodi nakon ispitivanja rastvaranja prema 2.2.7.4.7. i 2.2.7.4.8. ne sme da premaši 2 kBq; ili alternativno, za zatvorene izvore, stepen zaptivenosti za zapreminsko ispitivanje zaptivenosti prema standardu ISO 9978:1992 «Zaštita od zračenja – Zatvoreni radioaktivni izvori – Ispitivanje zaptivenosti» (Radiation Protection – Sealed Radioaktive Sources – LeakageTest Methods) ne sme da premaši primenjivu i od stane nadležnog organa prihvaćenu graničnu vrednost. 2.2.7.4.3 Dokaz o ispunjavanju kriterijuma izvođenja u 2.2.7.4.2. mora biti u skladu sa 6.4.12.1. i 6.4.12.2 ADR-a. 2.2.7.4.4 Uzorci za ispitivanje, koji predstavljaju ili simuliraju radioaktivne materije u posebnom obliku, moraju biti podvrgnuti ispitivanju osetljivosti na udar, ispitivanju na udarac, ispitivanju savijanja i ispitivanju zagrevanjem prema 2.2.7.4.5 ili alternativnom ispitivanju prema 2.2.7.4.6. Za svako ispitivanje može se koristiti drugi ispitni uzorak. Nakon svakog ispitivanja, uzorak se podvrgava ispitivanju rastvaranja ili zapreminskom ispitivanju zaptivenosti prema postupku, koji nije manje osetljiv od postupaka opisanog u 2.2.7.4.7 za ne-disperzivne čvrste materije ili u 2.2.7.4.8 za materije u kapsulama. 2.2.7.4.5 Primenjivi metodi ispitivanja su:Ispitivanje osetljivosti na udar: Ispitni uzorak mora da padne sa visine od 9 m na osnovu za ispitivanje udara. Osnova za ispitivanje udara mora da bude tako izrađena kao što je definisano u 6.4.14 ADR-a;Ispitivanje na udarac: ispitni uzorak se polaže na olovnu ploču, koja leži na glatkom, tvrdom osloncu i udara se ravnim krajem poluge od mekog čelika, na taj način da izazove udarac koji odgovara slobodnom padu 1,4 kg sa visine od 1 m. Donja strana poluge mora imati prečnik od 25 mm sa zaobljenim ivicama radijusa 3,0 ± 0,3 mm. Olovo tvrdoće od 3.5 do 4.5 po Vikersu (Vickers) i debljine od najviše 25 mm, mora pokrivati veću površinu od ispitnog uzorka. Za svako ispitivanje mora se koristiti nova olovna ploča. Poluga mora da udari ispitni uzorak tako, da prouzrokuje najveće moguće oštećenje;Ispitivanje na savijanje: ispitivanje važi samo za dugačke, tanke izvore sa najmanjom dužinom od 10 cm i odnosom dužine prema najmanjoj širini od najmanje 10. Ispitni uzorak se vodoravno kruto učvršćuje, tako da polovina njegove dužine viri izvan učvršćenja. Ispitni uzorak mora biti tako usmeren, da najveće oštećenje pretrpi, kada mu se na slobodnom kraju nanese udarac ravnom stranom čelične šipke. Šipka treba da udari ispitni uzorak, tako da prouzrokuje udarac koji odgovara slobodnom padu od 1,4 kg sa visine od 1 m. Donja strana šipke mora imati prečnik od 25 mm sa zaobljenim ivicama radijusa 3,0 ±0,3 mm.Ispitivanje zagrevanjem: Ispitni uzorak se zagreva na vazduhu na temperaturu od 800 °C i drži se na toj temperaturi 10 minuta, a nakon toga se ostavlja da se ohladi. 2.2.7.4.6 Ispitni uzorci koji predstavljaju ili simuliraju radioaktivne materije zatvorene u zaptivenoj kapsuli, mogu se izuzeti od:ispitivanja propisanih u 2.2.7.4.5 (a) i (b), pod uslovom da je masa radioaktivne materije u posebnom obliku manja od 200 g i ako je ispitni uzorak alternativno podvrgnut ispitivanju na udarac klase 4 prema standardu ISO 2919:1999 «Zaštita od radijacije -Zatvoreni radioaktivni izvori – Opšti zahtevi i klasifikacija», (Radiation protection – Sealed Radioactive Sources – General requirments and classification); ilimanja od 500 g i ako je ispitni uzorak alternativno podvrgnut ispitivanju na udarac klase 5 prema standardu ISO 2919:1999 «Zaštita od radijacije -Zatvoreni radioaktivni izvori – Opšti zahtevi i klasifikacija», (Radiation protection – Sealed Radioactive Sources – General requirments and classification); i(b) ispitivanja propisanog u 2.2.7.4.5 (d), pod uslovom da je ispitni uzorak alternativno podvrgnut ispitivanju zagrevanjem (temperaturni test) klase 6 prema standardu ISO 2919:1999 «Zaštita od radijacije -Zatvoreni radioaktivni izvori – Opšti zahtevi i klasifikacija», (Radiation protection – Sealed Radioactive Sources – General requirments and classification); 2.2.7.4.7 Za ispitne uzorke, koji ne obuhvataju ili ne simuliraju ne- disperzivne čvrste materije, ispitivanje rastvaranja se sprovodi na sledeći način:Ispitni uzorak se potapa na 7 dana u vodu na temperaturi okruženja. Količina vode koja se koristi za ispitivanje mora biti dovoljna, da na kraju vremenskog perioda od 7 dana, slobodna zapremina neupijene i nevezane vode iznosi najmanje 10% zapremine čvrstog ispitnog uzorka. Voda mora na početku imati pH vrednost od 6 – 8 i maksimalnu protočnost od 1 mS/m na 20 °C;Voda sa ispitnim uzorkom se zagreva na temperaturu od (50 ± 5) °C i drži se četiri sata na toj temperaturi;Nakon toga se utvrđuje aktivnost vode;Zatim se ispitni uzorak drži najmanje sedam dana na vazduhu bez strujanja na najmanje 30 °C i pri relativnoj vlažnosti od najmanje 90%;Ispitni uzorak se tada potapa u vodu istih osobina kao pod a), i voda se sa ispitnim uzorkom zagreva na temperaturu od (50 ± 5) °C, i drži se na toj temperaturi četiri sata;Nakon toga se utvrđuje aktivnost vode. 2.2.7.4.8 Za ispitne uzorke koji obuhvataju ili simuliraju radioaktivne materije zatvorene u zaptivenoj kapsuli, potrebno je izvršiti ispitivanje rastvaranja ili zapreminsko ispitivanje zaptivenosti kako sledi:(a) Ispitivanje rastvaranja se sastoji od sledećih koraka:ispitni uzorak se potapa u vodu na temperaturi okruženja. Voda mora na početku da ima pH vrednost od 6 – 8 i maksimalnu protočnost od 1 mS/m na 20 °C;Voda i ispitni uzorak se zagrevaju na temperaturu od (50 ± 5) °C i drže se četiri sata na toj temperaturi;Nakon toga se utvrđuje aktivnost vode;Zatim se ispitni uzorak drži najmanje sedam dana na vazduhu bez strujanja, na najmanje 30 °C i pri relativnoj vlažnosti od najmanje 90%;Postupke u (i), (ii) i (iii) treba ponoviti.(b) Alternativno zapreminsko ispitivanje zaptivenosti mora obuhvatiti neko od ispitivanja opisanih u standardu ISO 9978:1992 «Zaštita od zračenja – Zatvoreni radioaktivni izvori – Ispitivanja zaptivenosti « (Radiaton Protection – Sealed Radioactie Sources – LeakageTest Methods), a koji su prihvatljivi za nadležne organe. 2.2.7.5 Površinski kontaminiran predmet (SCO), određivanje grupa 2.2.7.5 Površinski kontaminiran predmet (SCO) je čvrst predmet, koji sam po sebi nije radioaktivan, ali na čijoj površini se nalaze radioaktivne materije. Ovi predmeti (SCO) su podeljeni u dve grupe:(a) SCO -I: Čvrst predmet na kome nevezana kontaminacija na pristupačnoj površini, raspoređena na preko 300 cm² (ili preko celokupne površine manje od 300 cm²), ne premašuje 4 Bq/cm² za beta i gama zračenje i alfa zračenje manje toksičnosti ili 0.4 Bq/cm² za sva druga alfa zračenja; ivezana kontaminacija na pristupačnoj površini, raspoređena na preko 300 cm² (ili preko celokupne površine manje od 300 cm²), ne premašuje 4 x 104 Bq/cm² za beta i gama zračenje, i alfa zračenje manje toksičnosti ili 4 x 103 Bq/cm² za sva druga alfa zračenja; izbir nevezane i vezane kontaminacije na nepristupačnoj površini, raspoređene na preko 300 cm² (ili preko celokupne površine manje od 300 cm²), ne premašuje 4 x 104 Bq/cm² za beta i gama zračenje kao i alfa zračenje manje toksičnosti ili 4 x 103 Bq/cm² za sva druga alfa zračenja.(b) SCO -II: Čvrst predmet, na čijoj površini vezana ili nevezana kontaminacija premašuje odgovarajuće granične vrednosti navedene za SCO –I pod (a) i na kome:nevezana kontaminacija na pristupačnoj površini, raspoređena na preko 300 cm² (ili preko celokupne površine manje od 300 cm²), ne premašuje 400 Bq/cm² za beta i gama zračenje i alfa zračenje manje toksičnosti ili 40 Bq/cm² za sva druga alfa zračenja; ivezana kontaminacija na pristupačnoj površini, raspoređena na preko 300 cm² (ili preko celokupne površine manje od 300 cm²), ne premašuje 8x 105 Bq/cm² za beta i gama zračenje i alfa zračenje manje toksičnosti ili 8 x 104 Bq/cm² za sva druga alfa zračenja; izbir nevezane i vezane kontaminacije na nepristupačnoj površini, raspoređene na preko 300 cm² (ili preko celokupne površine manje od 300 cm²), ne premašuje 8 x 105 Bq/cm² za beta i gama zračenje i alfa zračenje manje toksičnosti ili 8 x 104 Bq/cm² za sva druga alfa zračenja. 2.2.7.6 Određivanje transportnog pokazatelja (TI) i pokazatelja kritične bezbednosti (CSI) 2.2.7.6.1 Određivanje transportnog pokazatelja (TI) 2.2.7.6.1.1 Transportni pokazatelj (TI) za komad za otpremu, zbirnu ambalažu ili kontejner ili neupakovanu materiju LSA-I ili za neupakovane predmete SCO-I određuje se prema sledećem postupku:(a) Neophodno je odrediti najveći intenzitet zračenja u milisivertima na sat (mSv/h) na odstojanju od 1 m od spoljne površine komada za otpremu, zbirne ambalaže, kontejnera, ili neupakovane materije LSA-I ili predmeta SCO-I.Dobijena vrednost se množi sa 100, a dobijeni broj predstavlja transportni pokazatelj.Za rude uranijuma i torijuma i njihove koncentrate, za najveći nivo zračenja na svakoj tački na odstojanju od 1 m od spoljne površine tovara, mogu se uzimati sledeće vrednosti:0.4 mSv/h za rude i fizičke koncentrate uranijuma i torijuma;0.3 mSv/h za hemijske koncentrate torijuma;0.02 mSv/h za hemijske koncentrate uranijuma osim uranijum heksafluorida.(b) Za cisterne, kontejnere i neupakovane materije LSA-I i predmete SCO-I, utvrđena vrednost prema (a) se množi odgovarajućim faktorom iz Tabele 2.2.7.6.1.1;(c) Vrednost utvrđena prema (a) i (b) se zaokružuje na prvu decimalu (npr. od 1.13 na 1.2) sa izuzetkom vrednosti od 0.05 ili manjih koje se mogu izjednačiti sa nulom.
Tabela 2.2.7.6.1.1. – Faktori multiplikacije za cisterne, kontejnere i neupakovane materije LSA-I i predmete SCO-IPovršina tovara (a)Faktor multiplikacije do ≤ 1 m²>1 m² i ≤ 5 m²> 5 m² i ≤ 20 m²> 20 m²12310(a) Najveći izmereni poprečni presek površine tovara 2.2.7.6.1.2 Transportni pokazatelj za svaku zbirnu ambalažu, svaki kontejner ili svako vozilo određuje se ili sabiranjem transportnih pokazatelja svih sadržanih komada za otpremu ili direktnim merenjem intenziteta zračenja, izuzev u slučaju zbirne ambalaže koja nema stabilan oblik, za koju se transportni pokazatelj određuje samo sabiranjem transportnih pokazatelja svih komada za otpremu. 2.2.7.6.2 Određivanje pokazatelja kritične bezbednosti (CSI) 2.2.7.6.2.1 Pokazatelj kritične bezbednosti (CSI) za komade za otpremu sa fisionim materijama određuje se deljenjem broja 50 sa manjom od dve vrednosti za „N“, koja se izvodi iz 6.4.11.11 i 6.4.11.12 (tj. CSI = 50/N). Vrednost pokazatelja kritične bezbednosti može biti nula, pod uslovom da je neograničen broj komada za otpremu ispod kritičnog (tj. N je u stvari u oba slučaja neograničen). 2.2.7.6.2.2 Za svaku zbirnu ambalažu ili kontejner treba izračunati pokazatelj kritične bezbednosti (CSI) sabiranjem CSI svih sadržanh komada za otpremu. Isti postupak treba primeniti za određivanje ukupnog zbira CSI u pošiljci ili u vozilu ili u kolima. 2.2.7.7 Granične vrednosti aktivnosti i ograničenja materija 2.2.7.7.1. Ograničenja sadržaja za komade za otpremu 2.2.7.7.1.1 Opšte odredbeKoličina radioaktivnih materija u jednom komadu za otpremu ne sme da premaši sledeće utvrđene granične vrednosti: 2.2.7.7.1.2. Izuzeti komadi za otpremu 2.2.7.7.1.2.1 Za radioaktivne materije, koje nisu proizvodi izrađeni od prirodnog uranijuma, osiromašenog uranijuma ili prirodnog torijuma, izuzet komad za otpremu ne sme da sadrži aktivnosti veće od sledećih:za radioaktivne materije u nekom instrumentu ili nekom drugom proizvodu ili su njegov sastavni deo, kao što je npr. sat ili elektronski uređaj, granične vrednosti su utvrđene u kolonama 2 i 3 Tabele 2.2.7.7.1.2.1 za svaki pojedini predmet i za svaki komad za otpremu; iza radioaktivne materije, koje se ne nalaze u nekom instrumentu ili drugom proizvodu ili nisu njegov sastavni deo, granične vrednosti po komadu za otpremu utvrđene su u rubrici 4, Tabele 2.2.7.7.1.2.1. Tabela 2.2.7.1.2.1. Granične vrednosti aktivnosti za izuzete komade za otpremuAgregatno stanje sadržajaInstrumenti ili proizvodiMaterijeGranične(a) vrednosti po pojedinačnom komaduGranične(a) vrednosti po komadu za otpremuGranične(a) vrednosti po komadu za otpremuČvrste materijeu posebnom obliku……………….. 10-2 A1A110-3 A1u drugom obliku……………………10-2 A2A210-3 A2Tečne materije …………………10-3 A210-1 A210-4 A2Gasovitricijum………………………………2 x 10-2 A22 x 10-1 A22 x 10-2 A2u posebnom obliku ……………….10-3 A110-2 A110-3 A1u drugom obliku …………………. 10-3 A210-2 A210-3 A2(a) Za smeše radionuklida, vidi 2.2.7.7.2.4 do 2.2.7.7.2.6 2.2.7.7.1.2.2 Za proizvode izrađene od prirodnog uranijuma, osiromašenog uranijuma ili prirodnog torijuma, izuzet komad za otpremu može da sadrži svaku količinu ovih materija, pod uslovom, da je spoljna površina uranijuma ili torijuma obložena neaktivnim omotačem od metala ili nekog drugog čvrstog materijala. 2.2.7.7.1.3 Industrijski komadi za otpremu Radioaktivni sadržaj u pojedinačnom komadu za otpremu sa materijama LSA ili u pojedinačnom komadu za otpremu sa predmetima SCO se mora ograničiti tako, da se intenzitet zračenja utvrđen u 4.1.9.2.1 ADR-a ne prekorači; osim toga aktivnost u pojedinačnom komadu za otpremu mora biti ograničena tako, da se granice aktivnosti za jedno vozilo utvrđene u 7.5.11, poseban propis CV 33 (2) ADR-a ne prekoračuju. 2.2.7.7.1.4 Komadi za otpremu tipa A 2.2.7.7.1.4.1 Komadi za otpremu tipa A smeju sadržati najviše sledeće aktivnosti:za radioaktivne materije u posebnom obliku – A1 iliza sve druge radioaktivne materije – A2. 2.2.7.7.1.4.2 Za smeše radionuklida, čiji su identiteti i postojeće aktivnosti poznati, za radioaktivni sadržaj komada za otpremu tipa A potrebno je primeniti sledeći uslov:[pic]pri čemu jeB (i)aktivnost radionuklida i kao radioaktive materije u posebnom obliku i A1 (i) je vrednost A1 za radionuklid i;C (j)aktivnost radionuklida j, koji nije radioaktivna materija u posebnom obliku, i A2 (j) je vrednost A2 za radionuklid j. 2.2.7.7.1.5 Komadi za otpremu tipa B(U) i tipa B(M) 2.2.7.7.1.5.1 Komadi za otpremu tipa B(U) i tipa B(M) u skladu sa njihovim potvrdama o dopuštenju, ne smeju sadržati:veće aktivnosti od onih koji su dozvoljene za uzorak komada za otpremu;druge radionuklide osim onih koji su dozvoljeni za uzorak komada za otpremu; ilisadržaje u obliku ili fizičkom ili hemijskom stanju, koji odstupaju od onih koji su dozvoljeni za uzorak komada za otpremu. 2.2.7.7.1.6 Komadi za otpremu tipa C Napomena: Komadi za otpremu tipa C, koji sadrže radioaktivne materije u količinama od ili preko 3000 A1 ili 100.000 A2, u zavisnosti od toga, koja je vrednost niža za radioaktivne materije u posebnom obliku, ili preko 3000 A2 za sve druge radioaktivne materije, mogu se transportovati u vazdušnom saobraćaju. Iako komadi za otpremu tipa C nisu predviđeni za transport radioaktivnih materija u vodnom saobraćaju unutrašnjim plovnim putevima u takvim količinama (komadi za otpremu tip B(U) – ili tip B(M) zadovoljavaju), sledeći propisi se navode, jer se takvi komadi za otpremu mogu transportovati i u vodnom saobraćaju unutrašnjim plovnim putevima.Komadi za otpremu tipa C, u skladu sa svojom potvrdom o dopuštenju, ne smeju da sadrže:veće aktivnosti od onih koje su dozvoljene za uzorak komada za otpremu;druge radionuklide osim onih koji su dozvoljeni za uzorak komada za otpremu; ilisadržaje u obliku ili fizičkom ili hemijskom stanju, koji odstupa od onog koji je dozvoljen za uzorak komada za otpremu. 2.2.7.7.1.7 Komadi za otpremu, koji sadrže fisione materije Ukoliko prema 6.4.11.2 ADR-a nisu izuzeti, komadi za otpremu, koji sadrže fisione materije, ne smeju, u skladu sa njihovim potvrdama o dopuštenju, da sadrže:masu fisionih materija, koja odstupa od one koja je dozvoljena za uzorak komada za otpremu,radionuklide ili fisione materije, koji odstupaju od onih koji su dozvoljeni za uzorak komada za otpremu, ilisadržaje u obliku, fizičkom ili hemijskom stanju ili sa rasporedom u prostoru, koji odstupa od onog koji je dozvoljen za uzorak komada za otpremu. 2.2.7.7.1.8 Komadi za otpremu, koji sadrže uranijumheksafluorid Komadi za otpremu, koji sadrže uranijumheksafluorid, ne smeju da sadrže:masu uranijumheksafluorida, koja odstupa od one koja je dozvoljena za uzorak komada za otpremu;masu uranijumheksafluorida veću od vrednosti, koja bi dovela do stvaranja praznog prostora manjeg od 5% na najvećoj temperaturi komada za otpremu koja je utvrđena za proizvodne sisteme u kojima komad za otpremu treba da se koristi; ili uranijumheksafluorid, koji nije u čvrstom obliku ili je prilikom predaje na transport sa unutrašnjim pritiskom iznad atmosferskog pritiska. 2.2.7.7.2 Vrednosti aktivnosti 2.2.7.7.2.1 Sledeće osnovne vrednosti za pojedine radionuklide navedenu su u Tabeli 2.2.7.7.2.1:A1 i A2 u TBq;Koncentracija aktivnosti za izuzete materije u Bq/g; iGranične vrednosti aktivnosti za izuzete pošiljke u Bq.
Tabela 2.2.7.7.2.1
Radionuklid (atomski broj) A1(TBq) A2(TBq) Koncentracijaaktivnosti zaizuzete materije(Bq/(g) Granične vrednostiaktivnosti izuzetepošiljke(Bq) Aktinijum (89) Ac-225(a) 8 × 10-1 6 × 10-3 1 × 101 1 × 104 Ac-227(a) 9 × 10-1 9 × 10-5 1 × 10-1 1 × 103 Ac-228 6 × 10-1 5 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Srebro (47) Ag-105 2 × 100 2 × 100 1 × 102 1 × 106 Ag-108m(a) 7 × 10-1 7 × 10-1 1 × 101 (b) 1 × 106(b) Ag-110m(a) 4 × 10-1 4 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Ag-111 2 × 100 6 × 10-1 1 × 103 1 × 106 Aluminijum (13) Al-26 1 × 10-1 1 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Americijum (95) Am-241 1 × 101 1 × 10-3 1 × 100 1 × 104 Am-242m(a) 1 × 101 1 × 10-3 1 × 100(b) 1 × 104(b) Am-243(a) 5 × 100 1 × 10-3 1 × 100(b) 1 × 103(b) Argon (18) Ar-37 4 × 101 4 × 101 1 × 106 1 × 108 Ar-39 4 × 101 2 × 101 1 × 107 1 × 104 Ar-41 3 × 10-1 3 × 10-1 1 × 102 1 × 109 Arsen (33) As-72 3 × 10-1 3 × 10-1 1 × 101 1 × 105 As-73 4 × 101 4 × 101 1 × 103 1 × 107 As-74 1 × 100 9 × 10-1 1 × 101 1 × 106 As-76 3 × 10-1 3 × 10-1 1 × 102 1 × 105 As-77 2 × 101 7 × 10-1 1 × 103 1 × 106 Astat (85) At-211(a) 2 × 101 5 × 10-1 1 × 103 1 × 107 Zlato (79) Au-193 7 × 100 2× 100 1 × 102 1 × 107 Au-194 1 × 100 1 ×100 1 × 101 1 × 106 Au-195 1 × 101 6 ×100 1 × 102 1 × 107 Au-198 1 × 100 6 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Au-199 1 × 101 6 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Barijum (56) Ba-131(a) 2 × 100 2 × 100 1 × 102 1 × 106 Ba-133 3 × 100 3 × 100 1 × 102 1 × 106 Ba-133m 2 × 101 6 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Ba-140(a) 5 × 10-1 3 × 10-1 1 × 101(b) 1 × 105(b) Berilijum (4) Be-7 2 × 101 2 × 101 1 × 103 1 × 107 Be-10 4 × 101 6 × 10-1 1 × 104 1 × 106 Bizmut (83) Bi-205 7 × 10-1 7 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Bi-206 3 × 10-1 3 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Bi-207 7 × 10-1 7 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Bi-210 1 × 100 6 × 10-1 1 × 103 1 × 106 Bi-210m(a) 6 × 10-1 2 × 10-2 1 × 101 1 × 105 Bi-212(a) 7 × 10-1 6 × 10-1 1 × 101(b) 1 × 105(b) Berklijum (97) Bk-247 8 × 100 8 × 10-4 1 × 100 1 × 104 Bk-249(a) 4 ×101 3 × 10-1 1 × 103 1 × 106 Brom (35) Br-76 4 × 10-1 4 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Br-77 3 × 100 3 × 100 1 × 102 1 × 106 Br-82 4 × 10-1 4 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Ugljenik (6) C-11 1 × 100 6 × 10-1 1 × 101 1 × 106 C-14 4 × 101 3 × 100 1 × 104 1 × 107 Kalcijum (20) Ca-41 neograničena neograničena 1 × 105 1 × 107 Ca-45 4 × 101 1 × 10 0 1 × 104 1 × 107 Ca-47(a) 3 × 10° 3 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Kadmijum (48) Cd-109 3 × 101 2 × 100 1 × 104 1 × 106 Cd-113m 4 × 101 5 × 10-1 1 × 103 1 × 106 Cd-115(a) 3 × 100 4 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Cd-115m 5 × 10-1 5× 10-1 1 × 103 1 × 106 Cerijum (58) Ce-139 7 × 100 2 × 100 1 × 102 1 × 106 Ce-141 2 ×101 6 × 10-1 1 × 102 1 × 107 Ce-143 9 × 10-1 6 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Ce-144(a) 2 × 10-1 2 × 10-1 1 × 102(b) 1 × 105(b) Kalifornijum (98) Cf-248 4 × 101 6 × 10-3 1 × 101 1 × 104 Cf-249 3 × 100 8 × 10-4 1 × 100 1 × 103 Cf-250 2 × 101 2 × 10-3 1 × 101 1 × 104 Cf-251 7 × 100 7 × 10-4 1 × 100 1 × 103 Cf-252 1 × 10-1 3 × 10-3 1 × 101 1 × 104 Cf-253(a) 4 × 101 4 × 10-2 1 × 102 1 × 105 Cf-254 1 × 10-3 1 × 10-3 1 × 100 1 × 103 Hlor (17) Cl-36 1 × 101 6 × 10-1 1 × 104 1 × 106 Cl-38 2 × 10-1 2 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Kirijum (96) Cm-240 4 × 101 2 × 10-2 1 × 102 1 × 105 Cm-241 2 × 100 1 × 100 1 × 102 1 × 106 Cm-242 4 × 101 1 × 10-2 1 × 102 1 × 105 Cm-243 9 × 100 1 × 10-3 1 × 100 1 × 104 Cm-244 2 × 101 2 × 10-3 1 × 101 1 × 104 Cm-245 9 × 100 9 × 10-4 1 × 100 1 × 103 Cm-246 9 × 100 9 × 10-4 1 × 100 1 × 103 Cm-247(a) 3 ×100 1 × 10-3 1 × 100 1 × 104 Cm-248 2 × 10-2 3 × 10-4 1 × 100 1 × 103 Kobalt (27) Co-55 5 × 10-1 5× 10-1 1 × 101 1 × 106 Co-56 3 × 10-1 3× 10-1 1 × 101 1 × 105 Co-57 1 × 101 1 × 101 1 × 102 1 × 106 Co-58 1 × 100 1 × 100 1 × 101 1 × 106 Co-58m 4 × 101 4 × 101 1 × 104 1 × 107 Co-60 4 × 10-1 4 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Hrom (24) Cr-51 3 ×101 3 × 101 1 × 103 1 × 107 Cezijum (55) Cs-129 4 × 100 4 × 100 1 × 102 1 × 105 Cs-131 3 × 101 3 × 101 1 × 103 1 × 106 Cs-132 1 × 100 1 × 100 1 × 101 1 × 105 Cs-134 7 × 10-1 7 × 10-1 1 × 101 1 × 104 Cs-134m 4 × 101 6 × 10-1 1 × 103 1 × 105 Cs-135 4 × 101 1 × 100 1 × 104 1 × 107 Cs-136 5 × 10-1 5 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Cs-137(a) 2 ×100 6 × 10-1 1 × 101 (b) 1×104(b) Bakar (29) Cu-64 6 × 100 1 × 100 1 × 102 1 × 106 Cu-67 1 × 101 7 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Disprozijum (66) Dy-159 2 × 101 2 × 101 1 × 103 1 × 107 Dy-165 9 × 10-1 6 × 10-1 1 × 103 1 × 106 Dy-166(a) 9 × 10-1 3 × 10-1 1 × 103 1 × 106 Erbijum (68) Er-169 4 × 101 1 × 100 1 × 104 1 × 107 Er-171 8 × 10-1 5 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Europijum (63) Eu-147 2 × 100 2 × 100 1 × 102 1 × 106 Eu-148 5 × 10-1 5 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Eu-149 2 × 101 2 × 101 1 × 102 1 × 107 Eu-150 (kratkog veka) 2 × 100 7 × 10-1 1 × 103 1 × 106 Eu-150 (dugog veka) 7 × 10-1 7 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Eu-152 1 × 100 1 × 100 1 × 101 1 × 106 Eu-152m 8 × 10-1 8 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Eu-154 9 × 10-1 6 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Eu-155 2 × 101 3 × 100 1 × 102 1 × 107 Eu-156 7 × 10-1 7 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Fluor (9) F-18 1 × 100 6 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Gvožđe (26) Fe-52(a) 3 × 10-1 3 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Fe-55 4 × 101 4 × 101 1 × 104 1 × 106 Fe-59 9 × 10-1 9 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Fe-60(a) 4 × 101 2 × 10-1 1 × 102 1 × 105 Galijum (31) Ga-67 7 × 100 3 ×100 1 × 102 1 × 106 Ga-68 5 × 10-1 5 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Ga-72 4 × 10-1 4 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Gadolinijum (64) Gd-146(a) 5 × 10-1 5 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Gd-148 2 × 101 2 × 10-3 1 × 101 1 × 104 Gd-153 1 × 101 9 × 100 1 × 102 1 × 107 Gd-159 3 × 100 6 × 10-1 1 × 103 1 × 106 Germanijum (32) Ge-68(a) 5 ×10-1 5 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Ge-71 4 × 101 4 × 101 1 × 104 1 × 108 Ge-77 3 × 10-1 3× 10-1 1 × 101 1 × 105 Hafnijum (72) Hf-172(a) 6 × 10-1 6 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Hf-175 3 × 100 3 × 100 1 × 102 1 × 106 Hf-181 2 × 100 5 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Hf-182 neograničena neograničena 1 × 102 1 × 106 Živa (80) Hg-194(a) 1 × 100 1 × 10° 1 × 101 1 × 106 Hg-195m(a) 3 × 100 7 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Hg-197 2 × 101 1 × 101 1 × 102 1 × 107 Hg-197m 1 × 101 4 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Hg-203 5 × 100 1 × 100 1 × 102 1 × 105 Holmijum (67) Ho-166 4 × 10-1 4 × 10-1 1 × 103 1 × 105 Ho-166m 6 × 10-1 5 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Jod (53) I-123 6 × 100 3 × 100 1 × 102 1 × 107 I-124 1 × 100 1 × 100 1 × 101 1 × 106 I-125 2 × 101 3 × 100 1 × 103 1 × 106 I-126 2 × 100 1 × 100 1 × 102 1 × 106 I-129 neograničena neograničena 1 ×102 1 × 105 I-131 3 × 100 7 × 10-1 1 × 102 1 × 106 I-132 4 × 10-1 4 × 10-1 1 × 101 1 × 105 I-133 7 × 10-1 6 × 10-1 1 × 101 1 × 106 I-134 3 × 10-1 3 × 10-1 1 × 101 1 × 105 I-135(a) 6 × 10-1 6 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Indijum (49) In-111 3 × 100 3 × 100 1 × 102 1 × 106 In-113m 4 × 100 2 × 100 1 × 102 1 × 106 In-1 14m(a) 1 × 101 5 × 10-1 1 × 102 1 × 106 In-115m 7 × 100 1 × 100 1 × 102 1 × 106 Iridujum (77) Ir-189(a) 1 × 101 1 × 101 1 × 102 1 × 107 Ir-190 7 × 10-1 7 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Ir-192 1 × 100(c) 6 × 10-1 1 × 101 1 × 104 Ir-194 3 × 10-1 3 × 10-1 1 × 102 1 × 105 Kalijum (19) K-40 9 × 10-1 9 × 10-1 1 × 102 1 × 106 K-42 2 × 10-1 2 × 10-1 1 × 102 1 × 106 K-43 7 × 10-1 6 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Kripton (36) Kr-79 4 × 100 1 × 100 1 × 103 1 × 105 Kr-81 4 × 101 4 × 101 1 × 104 1 × 107 Kr-85 1 × 101 1 × 101 1 × 105 1 × 104 Kr-85m 8 × 100 3 × 100 1 × 103 1 × 1010 Kr-87 2 × 10-1 2 × 10-1 1 × 102 1 × 109 Lantan (57) La-137 3 × 101 6 × 100 1 × 103 1 × 107 La-140 4 × 10-1 4 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Lutecijum (71) Lu-172 6 × 10-1 6 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Lu-173 8 × 100 8 × 100 1 × 102 1 × 107 Lu-174 9 × 100 9 × 100 1 × 102 1 × 107 Lu-174m 2 × 101 1 × 101 1 × 102 1 × 107 Lu-177 3 × 101 7 × 10-1 1 × 103 1 × 107 Magnezijum (12) Mg-28(a) 3 × 10-1 3 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Mangan (25) Mn-52 3 × 10-1 3 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Mn-53 neograničena neograničena 1 × 104 1 × 109 Mn-54 1 × 100 1 × 100 1 × 101 1 × 106 Mn-56 3 × 10-1 3 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Molibden (42) Mo-93 4 × 101 2 × 101 1 × 103 1 × 108 Mo-99(a) 1 × 100 6 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Azot (7) N-13 9 × 10-1 6 × 10-1 1 × 102 1 × 109 Natrijum (11) Na-22 5 × 10-1 5 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Na-24 2 × 10-1 2 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Niobijum (41) Nb-93m 4 × 101 3 × 101 1 × 104 1 × 107 Nb-94 7 × 10-1 7 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Nb-95 1 × 100 1 × 100 1 × 101 1 × 106 Nb-97 9 × 10-1 6 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Neodijum (60) Nd-147 6 × 100 6 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Nd-149 6 × 10-1 5 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Nikal(28) Ni-59 neograničena neograničena 1 × 104 1 × 108 Ni-63 4 × 101 3 × 101 1 × 105 1 × 108 Ni-65 4 × 10-1 4 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Neptunijum (93) Np-235 4 × 101 4 × 101 1 × 103 1 × 107 Np-236 (kratkog veka) 2 ×101 2 × 10° 1 × 103 1 × 107 Np-236 (dugog veka) 9 × 100 2 × 10-2 1 × 102 1 × 105 Np-237 2 × 101 2 × 10-3 1 × 100(b) 1 ×103(b) Np-239 7 × 100 4 × 10-1 1 × 102 1 × 107 Osmijum (76) Os-185 1 × 100 1 × 10 0 1 × 101 1 × 106 Os-191 1 × 101 2 × 10 0 1 × 102 1 × 107 Os-191m 4 ×101 3 × 101 1 × 103 1 × 107 Os-193 2 × 100 6 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Os-194(a) 3 × 10-1 3 × 10-1 1 × 102 1 × 105 Fosfor (15) P-32 5 × 10-1 5× 10-1 1 × 103 1 × 105 P-33 4 × 101 1 ×10 0 1 × 105 1 × 108 Protaktinijum (91) Pa-230(a) 2 × 100 7 × 10-2 1 × 101 1 × 106 Pa-231 4 × 100 4 × 10-4 1 × 100 1 × 103 Pa-233 5 × 100 7 × 10-1 1 × 102 1 × 107 Olovo (82) Pb-201 1 × 100 1 × 100 1 × 101 1 × 106 Pb-202 4 × 101 2 × 101 1 × 103 1 × 106 Pb-203 4 × 100 3 × 100 1 × 102 1 × 106 Pb-205 neograničena neograničena 1 × 104 1 × 107 Pb-210(a) 1 × 100 5 × 10-2 1 × 101(b) 1×104(b) Pb-212(a) 7 × 10-1 2 × 10-1 1 × 101(b) 1×105(b) Paladijum (46) Pd-103(a) 4 × 101 4 × 101 1 × 103 1 × 108 Pd-107 neograničena neograničena 1 × 105 1 × 108 Pd-109 2 × 10 0 5 × 10-1 1 × 103 1 × 106 Prometijum (61) Pm-143 3 × 100 3 × 100 1 × 102 1 × 106 Pm-144 7 × 10-1 7× 10-1 1 × 101 1 × 106 Pm-145 3 × 101 1 × 101 1 × 103 1 × 107 Pm-147 4 × 101 2 × 100 1 × 104 1 × 107 Pm-148m(a) 8 × 10-1 7 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Pm-149 2 × 100 6 × 10-1 1 × 103 1 × 106 Pm-151 2 × 100 6 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Polonijum (84) Po-210 4 × 101 2 × 10-2 1 × 101 1 × 104 Prazeodijum (59) Pr-142 4 × 10-1 4 × 10-1 1 × 102 1 × 105 Pr-143 3 × 100 6 × 10-1 1 × 104 1 × 106 Platina (78) Pt-188(a) 1 × 100 8 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Pt-191 4 × 100 3 × 100 1 × 102 1 × 106 Pt-193 4 × 101 4 × 101 1 × 104 1 × 107 Pt-193m 4 × 101 5 × 10-1 1 × 103 1 × 107 Pt-195m 1 × 101 5 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Pt-197 2 ×101 6 × 10-1 1 × 103 1 × 106 Pt-197m 1 × 101 6 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Plutonijum (94) Pu-236 3 × 101 3 × 10-3 1 × 101 1 × 104 Pu-237 2 × 101 2 × 101 1 × 103 1 × 107 Pu-238 1 × 101 1 × 10-3 1 × 100 1 × 104 Pu-239 1 ×101 1 × 10-3 1 × 100 1 × 104 Pu-240 1 × 101 1 × 10-3 1 × 100 1 × 103 Pu-241(a) 4 × 101 6 × 10-2 1 × 102 1 × 105 Pu-242 1 × 101 1 × 10-3 1 × 100 1 × 104 Pu-244(a) 4 × 10-1 1 × 10-3 1 × 100 1 × 104 Radijum (88) Ra-223(a) 4 × 10-1 7 × 10-3 1 ×102(b) 1×105(b) Ra-224(a) 4 × 10-1 2 × 10-2 1 × 101 (b) 1×105(b) Ra-225(a) 2 × 10-1 4 × 10-3 1 × 102 1 × 105 Ra-226(a) 2 × 10-1 3 × 10-3 1 × 101(b) 1 ×104(b) Ra-228(a) 6 × 10-1 2 × 10-2 1 × 101(b) 1 ×105(b) Rubidijum (37) Rb-81 2 × 100 8 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Rb-83(a) 2 × 100 2 × 100 1 × 102 1 × 106 Rb-84 1 × 100 1 × 100 1 × 101 1 × 106 Rb-86 5 × 10-1 5 × 10-1 1 × 102 1 × 105 Rb-87 neograničena neograničena 1 × 104 1 × 107 Rb (prirodan) neograničena neograničena 1 × 104 1 × 107 Renijum (75) Re-184 1 × 100 1 × 100 1 × 101 1 × 106 Re-184m 3 × 100 1 × 100 1 × 102 1 × 106 Re-186 2 × 100 6 × 10-1 1 × 103 1 × 106 Re-187 neograničena neograničena 1 × 106 1 × 109 Re-188 4 × 10-1 4 × 10-1 1 × 102 1 × 105 Re-189(a) 3 × 100 6 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Re (prirodan) neograničena neograničena 1 × 106 1 × 109 Rodijum (45) Rh-99 2 × 100 2 × 100 1 × 101 1 × 106 Rh-101 4 × 100 3 × 100 1 × 102 1 × 107 Rh-102 5 × 10-1 5 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Rh-102m 2 × 100 2 × 100 1 × 102 1 × 106 Rh-103m 4 × 101 4 × 101 1 × 104 1 × 108 Rh-105 1 × 101 8 × 10-1 1 × 102 1 × 107 Radon (86) Rn-222(a) 3 × 10-1 4 × 10-3 1 × 101(b) 1 × 108(b) Rutenijum (44) Ru-97 5 × 100 5 × 100 1 × 102 1 × 107 Ru-103(a) 2 × 100 2 × 100 1 × 102 1 × 106 Ru-105 1 × 100 6 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Ru-106(a) 2 × 10-1 2 × 10-1 1 x 102(b) 1 x105(b) Sumpor (16) S-35 4 × 101 3 × 100 1 × 105 1 × 108 Antimon (51) Sb-122 4 × 10-1 4 × 10-1 1 × 102 1 × 104 Sb-124 6 × 10-1 6 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Sb-125 2 × 100 1 × 100 1 × 102 1 × 106 Sb-126 4 × 10-1 4 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Skandijum (21) Sc-44 5 × 10-1 5 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Sc-46 5 × 10-1 5 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Sc-47 1 × 101 7 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Sc-48 3 × 10-1 3 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Selen (34) Se-75 3 × 100 3 × 100 1 × 102 1 × 106 Se-79 4 × 101 2 × 100 1 × 104 1 × 107 Silicijum (14) Si-31 6 × 10-1 6× 10-1 1 × 103 1 × 106 Si-32 4×101 5 × 10-1 1 × 103 1 × 106 Samarijum (62) Sm-145 1 × 101 1 × 101 1 × 102 1 × 107 Sm-147 neograničena neograničena 1 × 101 1 × 104 Sm-151 4 × 101 1 × 101 1 × 104 1 × 108 Sm-153 9 × 100 6 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Kalaj (50) Sn-113(a) 4 × 100 2 × 100 1 × 103 1 × 107 Sn-117m 7 × 100 4 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Sn-119m 4 × 101 3 ×101 1 × 103 1 × 107 Sn-121m(a) 4 × 101 9 × 10-1 1 × 103 1 × 107 Sn-123 8 × 10-1 6 × 10-1 1 × 103 1 × 106 Sn-125 4 × 10-1 4 × 10-1 1 × 102 1 × 105 Sn-126(a) 6 × 10-1 4 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Stroncijum (38) Sr-82(a) 2 × 10-1 2 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Sr-85 2 × 100 2 × 100 1 × 102 1 × 106 Sr-85m 5 × 100 5 × 100 1 × 102 1 × 107 Sr-87m 3 × 100 3 × 100 1 × 102 1 × 106 Sr-89 6 × 10-1 6 × 10-1 1 × 103 1 × 106 Sr-90(a) 3 × 10-1 3 × 10-1 1 × 102 (b) 1 × 104 (b) Sr-91(a) 3 × 10-1 3 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Sr-92(a) 1 × 100 3 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Tricijum (1) T (H-3) 4 × 101 4 × 101 1 × 106 1 × 109 Tantal (73) Ta-178 (dugog veka) 1 × 100 8 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Ta-179 3 × 101 3 × 101 1 × 103 1 × 107 Ta-182 9 × 10-1 5 × 10-1 1 × 101 1 × 104 Terbijum (65) Tb-157 4 × 101 4 × 101 1 × 104 1 × 107 Tb-158 1 × 100 1 × 100 1 × 101 1 × 106 Tb-160 1 × 100 6 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Tehnecijum (43) Tc-95m(a) 2 × 100 2 × 100 1 × 101 1 × 106 Tc-96 4 × 10-1 4 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Tc-96m(a) 4 × 10-1 4 × 10-1 1 × 103 1 × 107 Tc-97 neograničena neograničena 1 × 103 1 × 108 Tc-97m 4 × 101 1 ×100 1 × 103 1 × 107 Tc-98 8 × 10-1 7 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Tc-99 4 × 101 9 × 10-1 1 × 104 1 × 107 Tc-99m 1 × 101 4 × 100 1 × 102 1 × 107 Telur (52) Te-121 2 × 100 2 × 100 1 × 101 1 × 106 Te-121m 5 × 100 3 × 100 1 × 102 1 × 106 Te-123m 8 × 100 1 × 100 1 × 102 1 × 107 Te-125m 2 × 101 9 × 10-1 1 × 103 1 × 107 Te-127 2 × 101 7 × 10-1 1 × 103 1 × 106 Te-127m(a) 2 × 101 5 ×10-1 1 × 103 1 × 107 Te-129 7 × 10-1 6 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Te-129m(a) 8 × 10-1 4 × 10-1 1 × 103 1 × 106 Te-131m(a) 7 × 10-1 5 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Te-132(a) 5 × 10-1 4 × 10-1 1 × 102 1 × 107 Torijum (90) Th-227 1 × 101 5 × 10-3 1 × 101 1 × 104 Th-228(a) 5 × 10-1 1 × 10-3 1 × 100(b) 1 ×104(b) Th-229 5 × 100 5 × 10-4 1 × 100(b) 1 ×103(b) Th-230 1 × 101 1 × 10-3 1 × 10° 1 × 104 Th-231 4 × 101 2 × 10-2 1 × 103 1 × 107 Th-232 neograničena neograničena 1 × 101 1 × 104 Th-234(a) 3 × 10-1 3 × 10-1 1 × 103(b) 1 × 105(b) Th (prirodan) neograničena neograničena 1 × 100(b) 1×103(b) Titanijum (22) Ti-44(a) 5 × 10-1 4 × 10-1 1 × 101 1 × 105 Talijum (81) Tl-200 9 × 10-1 9 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Tl-201 1 × 101 4 × 100 1 × 102 1 × 106 Tl-202 2 × 100 2 × 100 1 × 102 1 × 106 Tl-204 1 × 101 7 × 10-1 1 × 104 1 × 104 Tulijum (69) Tm-167 7 × 100 8 × 10-1 1 × 102 1 × 106 Tm-170 3 × 100 6 × 10-1 1 × 103 1 × 106 Tm-171 4 × 101 4 × 101 1 × 104 1 × 108 Uranijum (92) U-230 (brzo apsorbovanje preko pluća)(a)(d) 4 × 101 1 × 10-1 1 × 101(b) 1 ×105(b) U-230 (srednje apsorbovanje preko pluća)(a)(e) 4 × 101 4 × 10-3 1 × 101 1 × 104 U-230 (sporo absorbovanje preko pluća)(a)(f) 3 × 101 3 × 10-3 1 × 101 1 × 104 U-232 (brzo apsorbovanje preko pluća)(d) 4 × 101 1 × 10-2 1 × 100(b) 1 × 103(b) U-232 (srednje apsorbovanje preko pluća) (e) 4 × 101 7 × 10-3 1 × 101 1 × 104 U-232 (sporo absorbovanje preko pluća)(f) 1 ×101 1 × 10-3 1 × 101 1 × 104 U-233 (brzo apsorbovanje preko pluća)(d) 4 × 101 9 × 10-2 1 × 101 1 × 104 U-233 (srednje apsorbovanje preko pluća)(e) 4 × 101 2 × 10-2 1 × 102 1 × 105 U-233 (sporo absorbovanje preko pluća)(f) 4 × 101 6 × 10-3 1 × 101 1 × 105 U-234 (brzo apsorbovanje preko pluća)(d) 4 × 101 9 × 10-2 1 × 101 1 × 104 U-234 (srednje apsorbovanje preko pluća)(e) 4 × 101 2 × 10-2 1 × 102 1 × 105 U-234 (sporo absorbovanje preko pluća)(f) 4 × 101 6 × 10-3 1 × 101 1 × 105 U-235 (sve vrste apsorbovanja preko pluća) (a)(d)(e)(f) neograničena neograničena 1 × 101(b) 1 × 104(b) U-236 (brzo apsorbovanje preko pluća)(d) neograničena neograničena 1 × 101 1 × 104 U-236 (srednje apsorbovanje preko pluća) (e) 4 × 101 2 × 10-2 1 × 102 1 × 105 U-236 (sporo absorbovanje preko pluća)(f) 4 × 101 6 × 10-3 1 × 101 1 × 104 U-238 (sve vrste apsorbovanja preko pluća) (d) neograničena neograničena 1 × 101(b) 1 × 104(b) U (prirodan) neograničena neograničena 1 × 100(b) 1 × 103(b) U (obogaćen ≤ 20%)(g) neograničena neograničena 1 × 100 1 × 103 U (osiromašen) neograničena neograničena 1 × 100 1 × 103 Vanadijum (23) V-48 4 × 10-1 4 × 10-1 1 × 101 1 × 105 V-49 4 × 101 4 × 101 1 × 104 1 × 107 Volfram (74) W-178(a) 9 × 100 5 × 100 1 × 101 1 × 106 W-181 3 × 101 3 × 101 1 × 103 1 × 107 W-185 4 × 101 8 × 10-1 1 × 104 1 × 107 W-187 2 × 100 6 × 10-1 1 × 102 1 × 106 W-188(a) 4 × 10-1 3 × 10-1 1 × 102 1 × 105 Ksenon (54) Xe-122(a) 4 × 10-1 4 × 10-1 1 × 102 1 × 109 Xe-123 2 × 100 7 × 10-1 1 × 102 1 × 109 Xe-127 4 × 100 2 × 100 1 × 103 1 × 105 Xe-131m 4 × 101 4 × 101 1 × 104 1 × 104 Xe-133 2 × 101 1 × 101 1 × 103 1 × 104 Xe-135 3 × 100 2 × 100 1 × 103 1 × 1010 Itrijum (39) Y-87(a) 1 × 100 1 × 100 1 × 101 1 × 106 Y-88 4 × 10-1 4 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Y-90 3 × 10-1 3 × 10-1 1 × 103 1 × 105 Y-91 6 × 10-1 6 × 10-1 1 × 103 1 × 106 Y-91m 2 × 100 2 × 100 1 × 102 1 × 106 Y-92 2 × 10-1 2 × 10-1 1 × 102 1 × 105 Y-93 3 × 10-1 3 × 10-1 1 × 102 1 × 105 Iterbijum (70) Yb-169 4 × 100 1 × 100 1 × 102 1 × 107 Yb-175 3 × 101 9 × 10-1 1 × 103 1 × 107 Cink (30) Zn-65 2 × 100 2 × 100 1 × 101 1 × 106 Zn-69 3 × 100 6× 10-1 1 × 104 1 × 106 Zn-69m(a) 3 × 100 6× 10-1 1 × 102 1 × 106 Cirkonijum (40) Zr-88 3 × 100 3 × 100 1 × 102 1 × 106 Zr-93 neograničena neograničena 1 × 103(b) 1 ×107(b) Zr-95(a) 2 × 100 8 × 10-1 1 × 101 1 × 106 Zr-97(a) 4 × 10-1 4 × 10-1 1 × 101(b) 1 × 105(b)
(a) Vrednosti A1 i/ili A2 za ove izvorne radionuklide uključuju doprinos «ćerki» radionuklida čiji je period poluraspada manji od 10 dana, kako sledi:
Mg-28 Al-28 Ar-42 K-42 Ca-47 Sc-47 Ti-44 Sc-44 Fe-52 Mn-52m Fe-60 Co-60m Zn-69m Zn-69 Ge-68 Ga-68 Rb-83 Kr-83m Sr-82 Rb-82 Sr-90 Y-90 Sr-91 Y-91m Sr-92 Y-92 Y-87 Sr-87m Zr-95 Nb-95m Zr-97 Nb-97m, Nb-97 Mo-99 Tc-99m Tc-95m Tc-95 Tc-96m Tc-96 Ru-103 Rh-103m Ru-106 Rh-106 Pd-103 Rh-103m Ag-108m Ag-108 Ag-110m Ag-110 Cd-115 In-115m In-114m In-114 Sn-113 In-113m Sn-121m Sn-121 Sn-126 Sb-126m Te-118 Sb-118 Te-127m Te-127 Te-129m Te-129 Te-131m Te-131 Te-132 I-132 I-135 Xe-135m Xe-122 I-122 Cs-137 Ba-137m Ba-131 Cs-131 Ba-140 La-140 Ce-144 Pr-144m, Pr-144 Pm-148m Pm-148 Gd-146 Eu-146 Dy-166 Ho-166 Hf-172 Lu-172 W-178 Ta-178 W-188 Re-188 Re-189 Os-189m Os-194 Ir-194 Ir-189 Os-189m Pt-188 Ir-188 Hg-194 Au-194 Hg-195m Hg-195 Pb-210 Bi-210 Pb-212 Bi-212, Tl-208, Po-212 Bi-210m Tl-206 Bi-212 Tl-208, Po-212 At-211 Po-211 Rn-222 Po-218, Pb-214, At-218, Bi-214, Po-214 Ra-223 Rn-219, Po-215, Pb-211, Bi-211, Po-211, Tl-207 Ra-224 Rn-220, Po-216, Pb-212, Bi-212, Tl-208, Po-212 Ra-225 Ac-225, Fr-221, At-217, Bi-213, Tl-209, Po-213, Pb-209 Ra-226 Rn-222, Po-218, Pb-214, At-218, Bi-214, Po-214 Ra-228 Ac-228 Ac-225 Fr-221, At-217, Bi-213, Tl-209, Po-213, Pb-209 Ac-227 Fr-223 Th-228 Ra-224, Rn-220, Po-216, Pb-212, Bi-212, Tl-208, Po-212 Th-234 Pa-234m, Pa-234 Pa-230 Ac-226, Th-226, Fr-222, Ra-222, Rn-218, Po-214 U-230 Th-226, Ra-222, Rn-218, Po-214 U-235 Th-231 Pu-241 U-237 Pu-244 U-240, Np-240m Am-242m Am-242, Np-238 Am-243 Np-239 Cm-247 Pu-243 Bk-249 Am-245 Cf-253 Cm-249
(b) Izvorni nuklidi i njihovi proizvodi raspada, koji stoje u stalnoj ravnoteži, prikazani su kako sledi:
Sr-90 Y-90 Zr-93 Nb-93m Zr-97 Nb-97 Ru-106 Rh-106 Ag-108m Ag-108 Cs-137 Ba-137m Ce-144 Pr-144 Ba-140 La-140 Bi-212 Tl-208 (0.36), Po-212 (0.64) Pb-210 Bi-210, Po-210 Pb-212 Bi-212, Tl-208 (0.36), Po-212 (0.64) Rn-222 Po-218, Pb-214, Bi-214, Po-214 Ra-223 Rn-219, Po-215, Pb-211, Bi-211, Tl-207 Ra-224 Rn-220, Po-216, Pb-212, Bi-212, Tl-208 (0.36), Po-212 (0.64) Ra-226 Rn-222, Po-218, Pb-214, Bi-214, Po-214, Pb-210, Bi-210, Po-210 Ra-228 Ac-228 Th-228 Ra-224, Rn-220, Po-216, Pb212, Bi-212, Tl208 (0.36), Po-212 (0.64) Th-229 Ra-225, Ac-225, Fr-221, At-217, Bi-213, Po-213, Pb-209 Th-prir. Ra-228, Ac-228, Th-228, Ra-224, Rn-220, Po-216, Pb-212, Bi-212, Tl-208 (0.36), Po-212 (0.64) Th-234 Pa-234m U-230 Th-226, Ra-222, Rn-218, Po-214 U-232 Th-228, Ra-224, Rn-220, Po-216, Pb-212, Bi-212, Tl-208 (0.36), Po-212 (0.64) U-235 Th-231 U-238 Th-234, Pa-234m U-prir. Th-234, Pa-234m, U-234, Th-230, Ra-226, Rn-222, Po-218, Pb-214, Bi-214, Po-214, Pb-210, Bi-210, Po-210 Np-237 Pa-233 Am-242m Am-242 Am-243 Np-239
(c)Količina aktivnosti se može odrediti izračunavanjem u funkciji vremena poluraspada ili merenjem intenziteta zračenja na propisanom odstojanju od izvora.(d)Ove vrednosti važe samo za jedinjenja uranijuma, koja su, kako u normalnim transportnim uslovima tako i u uslovima nesreće prilikom transporta, u hemijskom obliku UF6, UO2F2 i UO2 (NO3) 2.(e)Ove vrednosti važe samo za jedinjenja uranijuma, koja su, kako u normalnim transportnim uslovima tako i u uslovima nesreće prilikom transporta, u hemijskom obliku UO3, UF4 i UCI4 i u šestovalentnim jedinjenjima.(f)Ove vrednosti važe za sva jedinjenja uranijuma, koja nisu navedena pod gornjim tačkama (d) i (e).(g)Ove vrednosti važe samo za neozračeni uranijum. 2.2.7.7.2.2 Za pojedine radionuklide, koji nisu navedeni u tabeli 2.2.7.7.2.1, za određivanje osnovnih vrednosti radionuklida navedenih u stavu 2.2.7.7.2.1 potrebno je multilateralno odobrenje. Dozvoljeno je koristiti vrednost A2, koja se izračunava koristeći koeficijent zračenja za odgovarajući tip apsorbovanja kroz pluća prema preporuci Međunarodne komisije za zaštitu od zračenja (International Commission on Radiological Protection), ukoliko se hemijski oblici oba radionuklida uzimaju u obzir, kako pod normalnim uslovima tako i pod uslovima nesreće prilikom transporta. Alternativno se mogu koristiti vrednosti radionuklida iz tabele 2.2.7.7.2.2 bez odobrenja nadležnog organa. Tabela 2.2.7.7.2.2. – Osnovne vrednosti radionuklida za nepoznate radionuklide ili smešeRadioaktivni sadržajA1A2Koncentraci-ja aktivnosti za izuzete materijeGranična vrednost aktivnosti za izuzete pošiljke(TBq)(TBq)(Bq/g)(Bq)poznato je samo prisustvo nuklida, koji emituju beta ili gama zrake0,10,021 x 1011 x 104poznato je samo prisustvo nuklida, koji emituju alfa zrake, ali ne i neutron zrake0,29 x 10-51 x 10-11 x 103poznato je prisustvo nuklida, koji emituju neutron zrake ili ne postoje relevantni podaci0,0019 x 10-51 x 10-11 x 103 2.2.7.7.2.3 Pri izračunavanju A1 i A2 za neki radionuklid koji nije sadržan u tabeli 2.2.7.7.2.1, radioaktivni lanac raspadanja u kom se radionuklidi nalaze u svom prirodnom odnosu i u kom nijedna ćerka nuklid nema vreme poluraspada, koje je ili veće od deset dana, ili veće od izvornog radionuklida, treba smatrati kao pojedinačan radionuklid; aktivnost, koju treba uzeti u obzir i vrednost A1 ili A2 koje se moraju koristiti, su vrednosti koje odgovaraju izvornom nuklidu ovog lanca. U slučaju radioaktivnih lanaca raspadanja u kojima ćerka nuklid ima vreme poluraspada, koje je ili veće od deset dana ili veće od izvornog nuklida, izvorne nuklide i ćerke nuklide treba smatrati kao smeše različitih nuklida. 2.2.7.7.2.4 Za smeše radionuklida, određivanje osnovnih vrednosti radionuklida navedenih u 2.2.7.7.2.1 može se vršiti na sledeći način:[pic]pri čemu je,f(i)udeo aktivnosti ili koncentracija aktivnosti radionuklida i u smeši;X(i)odgovarajuća vrednost A1 ili A2, ili koncentracija aktivnosti za izuzete materije ili granične vrednosti aktivnosti za izuzetu pošiljku za odgovarajući radionuklid i; iXmu slučaju smeša, je izvedena vrednost A1 ili A2, ili koncentracija aktivnosti za izuzete materije ili za graničnu vrednost aktivnosti za izuzetu pošiljku. 2.2.7.7.2.5 Ako je poznat identitet svakog radionuklida, ali su nepoznate pojedinačne aktivnosti nekih radionuklida, radionuklidi se mogu grupisati, a najniža odgovarajuća vrednost radionuklida može se koristiti za radionuklide u svakoj grupi uz korišćenje formule u 2.2.7.7.2.4 i 2.2.7.7.1.4.2. Osnova za podelu u grupe, mogu biti ukupne alfa aktivnosti ili ukupne beta/gama aktivnosti, ukoliko su ove poznate, pri čemu treba koristiti najniže vrednosti radionuklida za alfa izvore zračenja, odn. beta/gama izvore zračenja. 2.2.7.7.2.6 Za pojedinačne radio nuklide ili smeše radionuklida, za koje ne postoje odgovarajući podaci, koriste se vrednosti iz tabele 2.2.7.7.2.2 2.2.7.8 Granične vrednosti transportnog pokazatelja (TI), pokazatelja kritične bezbednosti (CSI) i intenzitet zračenja za komade za otpremu i zbirnu ambalažu 2.2.7.8.1 Sa izuzetkom pošiljki pod isključivom upotrebom, transportni pokazatelj za svaki pojedinačni komad za otpremu ili zbirnu ambalažu ne sme da premaši 10, niti pokazatelj kritične bezbednosti svakog pojedinačnog komada za otpremu ili sabirne ambalaže sme da premaši 50. 2.2.7.8.2 Sa izuzetkom komada za otpremu ili zbirne ambalaže, koji se transportuju pod isključivom upotrebom u železničkom ili drumskom transportu pod uslovima navedenim u odeljku 7.1.4.14.7.3.5 (a), najveći intenzitet zračenja ni na jednoj tački spoljne površine komada za otpremu ili zbirne ambalaže ne sme da premaši 2 mSv/h. 2.2.7.8.3 Najveći intenzitet zračenja ni na jednoj tački spoljne površine komada za otpremu ili zbirne ambalaže, koji se transportuju pod isključivom upotrebom ne sme da premaši 10 mSv/h. 2.2.7.8.4 Komadi za otpremu i zbirna ambalaža svrstavaju se u jednu od kategorija I-BELO, II-ŽUTO ili III-ŽUTO u skladu sa uslovima utvrđenim u tabeli 2.2.7.8.4 i prema sledećim propisima: Pri određivanju pripadajuće kategorije za komad za otpremu ili zbirnu ambalažu moraju se imati u vidu transportni pokazatelj i površinski intenzitet zračenja. Ako transportni pokazatelj ispunjava uslov za jednu kategoriju, ali površinski intenzitet zračenja ispunjava uslov za neku drugu kategoriju, tada se komad za otpremu ili zbirna ambalaža razvrstava u višu kategoriju. U tom smislu, kategoriju I-BELO treba smatrati kao najnižu kategoriju;Transportni pokazatelj se određuje prema postupku navedenom u 2.2.7.6.1.1 i 2.2.7.6.1.2;Ako je površinski intenzitet zračenja veći od 2 mSv/h, komad za otpremu ili zbirna ambalaža mora se transportovati pod isključivom upotrebom i prema propisima odeljka 7.5.11, posebni propis CV 33 (3,5) (a) ADR-a.Sa izuzetkom propisa iz 2.2.7.8.5, komad za otpremu, koji se transportuje na osnovu posebnog sporazuma, svrstava se u kategoriju III-ŽUTO.Sa izuzetkom propisa iz 2.2.7.8.5, zbirna ambalaža, koja sadrži komade za otpremu koji se transportuju na osnovu posebnog sporazuma, svrstava se u kategoriju III –ŽUTO.
Tabela 2.2.7.8.4 – Kategorije komada za otpremu i zbirne ambalažeUsloviKategorijaTransportni pokazatelj (TI)Najveći intenzitet zračenja na svakoj tački spoljne površine0(a)ne veći od 0,005 mSv/hI-BELOveći od 0, ali ne veći od 1(a)veći od 0,005 mSv/h, ali ne veći od 0,5 mSv/hII-ŽUTOveći od 1, ali ne veći od 10veći od 0,5 mSv/h, ali ne veći od 2 mSv/hIII-ŽUTOveći od 10veći od 2 mSv/h, ali ne veći od 10 mSv/hIII-ŽUTO(b)(a) Ako izmereni transportni pokazatelj TI nije veći od 0,05, njegova vrednost se može prema 2.2.7.6.1.1 (c) izjednačiti sa nulom.(b) Takođe se transportuje pod isključivom upotrebom. 2.2.7.8.5 U međunarodnom transportu komada za otpremu, za koji je potrebno odobrenje za konstrukciju ili transport od strane nadležnog organa i za koji važe različiti tipovi odobrenja u različitim državama koje su uključene u transport, razvrstavanje u kategorije se mora vršiti prema 2.2.7.8.4 u skladu sa odobrenjem zemlje porekla konstrukcije. 2.2.7.9 Propisi i kontrolne mere za transport izuzetih komada za otpremu 2.2.9.1 Izuzeti komadi za otpremu, koji mogu da sadrže radioaktivne materije u ograničenim količinama, instrumente, proizvode prema 2.2.7.7.1.2 i praznu ambalažu prema 2.2.7.9.6, mogu se transportovati pod sledećim uslovima:primenjivi propisi navedeni u 2.2.7.9.2, 3.3.1 (poseban propis 290, ako je primenjiv), 4.1.9.1.2 ADR, 5.2.1.2, 5.2.1.7.1, 5.2.1.7.2, 5.2.1.7.3, 5.4.1.1.1. (a), 7.1.4.14.7.5.2, i ako su primenjivi u 2.2.7.9.3 do 2.2.7.9.6;propisi za izuzete komade za otpremu navedeni u 6.4.4 ADR;ako izuzeti komad za otpremu sadrži fisione materije, mora biti primenjen jedan od kriterijuma za izuzeće naveden u 6.4.11.2 ADR za fisione materije i ispunjen propis u 6.4.7.2 ADR. 2.2.7.9.2 Intenzitet zračenja ni na jednoj tački spoljne površine izuzetog komada za otpremu ne sme da prekorači 5 µSv/h. 2.2.7.9.3 Radioaktivne materije, koje su sadržane unutar ili su sastavni deo nekog instrumenta ili drugog proizvoda čija aktivnost ne premašuje granične vrednosti utvrđene u tabeli 2.2.7.7.1.2.1, kolona 2, odn. 3 za pojedinačne komade i za komad za otpremu, može se transportovati u jednom izuzetom komadu za otpremu, pod uslovom, da:intenzitet zračenja, na odstojanju od 10 cm od svake tačke spoljne površine svakog neupakovanog instrumenta ili proizvoda, nije veći od 0.1 mSv/h; ije svaki instrument ili proizvod obeležen oznakom „RADIOAKTIVNO“ izuzev:radioluminescentnih časovnika ili aparata;potrošačkih proizvoda, koji niti imaju propisana odobrenja/dozvole prema 2.2.7.1.2 (d) niti pojedinačno premašuju vrednosti aktivnosti za izuzetu pošiljku u rubrici 5 Tabele 2.2.7.7.2.1, pod uslovom da se takvi proizvodi transportuju u komadu za otpremu, i da su obeleženi na unutrašnjoj površini oznakom „RADIOAKTIVNO“, na način, da je pri otvaranju komada za otpremu uočljivo upozorenje na prisutnost radioaktivnih materija; isu aktivne materije u potpunosti zatvorene neaktivnim sastavnim delovima (aparat, čija je jedina funkcija pakovanje radioaktivne materije, ne smatra se instrumentom ili proizvodom). 2.2.7.9.4 Radioaktivna materija u drugačijem obliku, nego što je navedeno u 2.2.7.9.3, sa aktivnošću koja ne premašuje granične vrednosti utvrđene u Tabeli 2.2.7.7.1.2.1, kolona 4, sme se transportovati u jednom izuzetom komadu za otpremu, pod uslovom, da:komad za otpremu drži zatvoren radioaktivni sadržaj, pod rutinskim uslovima transporta; ije komad za otpremu na unutrašnjoj površini obeležen oznakom „RADIOAKTIVNO“, na način, da je pri otvaranju komada za otpremu uočljivo upozorenje na prisutnost radioaktivne materije. 2.2.7.9.5 Proizvod, u kome su neozračeni prirodni uranijum, neozračeni osiromašeni uranijum ili neozračeni prirodni torijum jedine radioaktivne materije, može se transportovati kao izuzet komad za otpremu, pod uslovom, da spoljna površina uranijuma ili torijuma ima neaktivnu oblogu od metala ili nekog drugog otpornog materijala. 2.2.7.9.6 Prazna ambalaža, u kojoj su prethodno bile sadržane radioaktivne materije, može se transportovati kao izuzet komad za otpremu, pod uslovom, da:je ambalaža u dobro održavanom stanju i bezbedno zatvorena;spoljna površina uranijuma ili torijuma u konstrukciji ambalaže ima neaktivnu oblogu od metala ili nekog drugog otpornog materijala;nivo unutrašnje nevezane kontaminacije ne premašuje stostruku vrednost utvrđenu u 4.1.9.1.2; ADR. 2.2.7.9.7 Sledeći propisi ne važe za izuzete komade za otpremu ni za kontrolne mere za transport izuzetih komada za otpremu:Poglavlje 1.10, stavovi 2.2.7.4.1, 2.2.7.4.2, 4.1.9.1.3 ADR, 4.1.9.1.4 ADR, 5.1.3.2, 5.1.5.1.1, 5.1.5.1.2, 5.2.2.1.11.1, 5.4.1.1.1 sa izuzetkom (a), 5.4.1.2.5.1, 5.4.1.2.5.2, odeljak 5.4.3., 6.4.6.1 ADR, odeljak 7.1.4.14.7 sa izuzetkom 7.1.4.14.7.5.2. 2.2.7.10 (Rezervisano)
2.2.8 Klasa 8: Nagrizajuće materije 2.2.8.1 Kriterijumi 2.2.8.1.1 Pojam klase 8 obuhvata materije i predmete koji sadrže materije ove klase, koje hemijskim dejstvom oštećuju epitelno tkivo kože i sluzokožu sa kojom dolaze u dodir ili koje prilikom oslobađanja mogu prouzrokovati štetu drugoj robi ili transportnim sredstvima ili ih mogu razoriti. Pojam ovog razreda takođe obuhvata i materije, koje samo uz prisustvo vode stvaraju nagrizajuće tečne materije ili koje uz prisustvo vlage iz vazduha stvaraju nagrizajuće pare ili maglu. 2.2.8.1.2 Materije i predmeti klase 8 su podeljeni kako sledi:C1 – C10 Nagrizajuće materije bez sporedne opasnosti:C1 – C4 Materije kiselog karaktera:C1neorganske tečne materije;C2neorganske čvrste materije;C3organske tečne materije;C4organske čvrste materije;C5 – C8 Materije baznog karaktera:C5neorganske tečne materije;C6 Neorganske čvrste materije;C7 organske tečne materije;C8organske čvrste materije;C9 – C10 Ostale nagrizajuće materije:C9tečne materije;C10čvrste materije;C11Predmeti;CFNagrizajuće zapaljive materije:CF1 tečne materije;CF2čvrste materije;CSNagrizajuće samozagrevajuće materije:CS1tečne materije;CS2čvrste materije;CWNagrizajuće materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove:CW1tečne materije;CW2čvrste materije;CONagrizajuće oksidirajuće materije:CO1tečne materije;CO2čvrste materije;CTNagrizajuće otrovne materije:CT1tečne materije;CT2čvrste materije;CFTNagrizajuće zapaljive otrovne tečne materije;COTNagrizajuće oksidirajuće otrovne materije. Klasifikacija i razvrstavanje u ambalažnu grupu 2.2.8.1.3 Materije klase 8 svrstavaju se, na osnovu svog stepena opasnosti koji predstavljaju za transport, u tri ambalažne grupe, kako sledi:Ambalažna grupa I: jako nagrizajuće materije;Ambalažna grupa II: nagrizajuće materije;Ambalažna grupa III:slabo nagrizajuće materije; 2.2.8.1.4 Materije i predmeti klasifikovani u klasu 8 navedeni su u Tabeli A Poglavlja 3.2. Svrstavanje materija u ambalažne grupe I, II ili III izvršeno je na osnovu iskustava uz uzimanje u obzir dodatnih faktora, kao što su opasnost pri udisanju (vidi 2.2.8.1.5) i reaktivnost sa vodom (uključujući stvaranje opasnih proizvoda usled raspadanja). 2.2.8.1.5 Materija ili preparat, koji ispunjava kriterijume klase 8 i pokazuje otrovnost pri udisanju prašine ili magle (LC50) koja odgovara ambalažnoj grupi I, ali otrovnost pri udisanju ili apsorbovanju kroz kožu koja odgovara ambalažnoj grupi III ili manju otrovnost, svrstava se u klasu 8. 2.2.8.1.6 Materije, uključujući smeše, koje nisu poimenično navedene u Tabeli A Poglavlja 3.2, mogu biti svrstane u odgovarajuće nazive iz 2.2.8.3 i u odgovarajuću ambalažnu grupu na osnovu dužine vremenskog kontakta, koji je potreban za razaranje celokupnog sloja ljudske kože, a u skladu sa kriterijumima stavova (a) do (c) u nastavku. Za tečne materije i čvrste materije, koje tokom transporta mogu postati tečne, za koje se pretpostavlja da ne izazivaju razaranje celokupnog sloja ljudske kože, ipak treba imati u vidu njihov potencijal da izazovu koroziju na određenim metalnim površinama. Za razvrstavanje u ambalažnu grupu, treba obratiti pažnju na iskustva stečena prilikom nenamernog ugrožavanja ljudi. U nedostatku takvih iskustava, razvrstavanje treba vršiti na osnovu podataka sa ispitivanja u skladu sa Smernicom OECD 404 .U ambalažnu grupu I svrstavaju se materije, koje prouzrokuju razaranje celokupnog sloja netaknutog kožnog tkiva u periodu posmatranja od 60 minuta, koji počinje nakon izlaganja u trajanju od 3 minuta ili manje, U ambalažnu grupu II svrstavaju se materije, koje prouzrokuju razaranje potpunog sloja netaknutog kožnog tkiva u periodu posmatranja do 14 dana, koji počinje nakon izlaganja u trajanju preko 3 minuta, ali najviše 60 minuta.U ambalažnu grupu III svrstavaju se materije:koje prouzrokuju razaranje celokupnog sloja netaknutog kožnog tkiva u periodu posmatranja do 14 dana, koji počinje nakon izlaganja u trajanju preko 60 minuta, ali najviše 4 sata; iliza koje se pretpostavlja, da ne prouzrokuju razaranje celokupnog sloja netaknutog kožnog tkiva, ali kod kojih brzina korozije na čeličnim ili aluminijumskim površinama na temperaturi ispitivanja od 55 °C premašuje vrednost od 6.25 mm godišnje. Za ispitivanja na čeliku treba koristiti tip S235JR+CR (1.0037 odn. St 37-2), S275J2G3+CR (1.0144 odn. St 44-3), ISO 3574, « Unified Numbering System (UNS)» (Unificirani brojčani sistem) G10200 ili SAE 1020, a za ispitivanje na aluminijumu neobložene tipove 7075-T6 ili AZ5GU-T6. Dozvoljeno ispitivanje je opisano u Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 37. 2.2.8.1.7 Ako materije klase 8, zbog primesa spadaju u druge kategorije opasnosti od onih u koja spadaju materije poimenično navedene u Tabeli A Poglavlja 3.2, ove smeše ili rastvore treba razvrstati u nazive, u koje oni spadaju na osnovu njihove stvarne opasnosti.Napomena: Za klasifikaciju rastvora i smeša (kao što su preparati i otpaci) vidi i odeljak 2.1.3. 2.2.8.1.8 Na osnovu kriterijuma definisanih u 2.2.8.1.6 može se takođe utvrditi, da li je osobina poimenično navedenog rastvora ili poimenično navedene smeše, odnosno rastvora ili smeše, koji sadrže neku poimenično navedenu materiju, takva, da ovaj rastvor ili ova smeša ne podležu propisima ove klase.
2.2.8.1.9 Materije, rastvori ili smeše, koji ne odgovaraju kriterijumima Direktiva 67/548/EES ili 88/379/EES u važećim izdanjima i zbog toga nisu razvrstane kao nagrizajuće; ine deluju nagrizajuće na čelik ili aluminijum,ne mogu se smatrati materijama koje spadaju u klasu 8.Napomena: Materije UN 1910 KALCIJUMOKSID i UN 2812 NATRIJUMALUMINAT, koje su navedene u Model propisima UN, ne podležu propisima ADN. 2.2.8.2 Materije koje nisu dozvoljene za transport 2.2.8.2.1 Hemijski nestabilne materije klase 8 dozvoljene su za transport samo, ako su preduzete potrebne mere za sprečavanje svake opasne reakcije raspadanja ili polimerizacije tokom transporta. U tom cilju, mora se posebno voditi računa o tome, da posude i cisterne ne sadrže nikakve materije, koje mogu da podstiču takve reakcije. 2.2.8.2.2 Sledeće materije nisu dozvoljene za transport:UN-broj 1798 NITROZILHLORID (smesa hlorovodnične i nitritne kiseline)hemijski nestabilne smeše otpadne sumporne kiseline;hemijski nestabilne smeše nitritne kiseline ili smeše otpadnih kiselina, koje nisu denitrisane,perhlorna kiselina u vodenom rastvoru sa preko 72% mase čiste kiseline ili smeše perhlorne kiseline sa drugim tečnim materijama izuzev vode;
2.2.8.3 Spisak zbirnih naziva Sporedna opasnost klasifikacioni kod UN-broj Naziv materije ili predmeta Nagrizajuće materije bez sporene opasnosti tečne C1 2584 ALKILSULFONSKE KISELINE, TEČNE sa više od 5% slobodne sumporne kiseline ili 2584 ARILSULFONSKE KISELINE, TEČNE sa više od 5% slobodne sumporne kiseline 2693 BISULFATI, VODENI RASTVOR, N.D.N. 2837 BISULFATI, VODENI RASTVOR 3264 NAGRIZAJUĆA KISELA NEORGANSKA TEČNOST, N.D.N neorgan- ske C2 1740 FLUOROVODONICI, ČVRSTI, N.D.N. 2583 ALKILSULFONSKE KISELINE, ČVRSTE sa više od 5% slobodne sumporne kiseline ili materije kiselog karaktera čvrste 2583 ARILSULFONSKE KISELINE, ČVRSTE sa više od 5% slobodne sumporne kiseline 3260 NAGRIZAJUĆA KISELA NEORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, N.D.N C1-C4 tečne C3 2586 ALKILSULFONSKE KISELINE, TEČNE sa najviše 5% slobodne sumporne kiseline ili 2586 ARILSULFONSKE KISELINE, TEČNE sa najviše 5% slobodne sumporne kiseline 2987 HLORSILANI, NAGRIZAJUĆI, N.D.N. 3145 ALKILFENOLI, TEČNI, N.D.N. (uključujući C2-C12 homologe) 3265 NAGRIZAJUĆA KISELA ORGANSKA TEČNOST, N.D.N organske 2430 ALKILFENOLI, ČVRSTI, N.D.N. (uključujući C2-C12 homologe) 2585 ALKILSULFONSKE KISELINE, ČVRSTE sa najviše 5% slobodne sumporne kiseline ili 2585 ARILSULFONSKE KISELINE, ČVRSTE sa najviše 5% slobodne sumporne kiseline čvrste C4 3261 NAGRIZAJUĆA KISELA ORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, N.D.N tečne C5 1719 NAGRIZAJUĆA ALKALNA TEČNA MATERIJA 2797 ALKALNI ELEKTROLIT ZA PUNjENjE BATERIJA 3266 NAGRIZAJUĆA BAZNA NEORGANSKA TEČNOST, N.D.N neorgan- ske čvrste C6 3262 NAGRIZAJUĆA BAZNA NEORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, N.D.N materijebaznogkarakteraC5-C8(nastavak na na slede-ćoj strani)
Nagrizajuće materije bez sporene opasnosti (nastavak) materijebaznogkarakteraC5-C8(nastavak) tečne C7 2735 AMINI, TEČNI, NAGRIZAJUĆI, N.D.N. ili 2735 POLIAMINI TEČNI, NAGRIZAJUĆI, N.D.N. 3267 NAGRIZAJUĆA BAZNA ORGANSKA TEČNOST, N.D.N. organske 3259 AMINI, ČVRSTI, NAGRIZAJUĆI, N.D.N. ili 3259 POLIAMINI, ČVRSTI, NAGRIZAJUĆI, N.D.N. čvrste C8 3263 NAGRIZAJUĆA BAZNA ORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, N.D.N tečne C9 1903 DEZINFEKCIONO SREDSTVO, TEČNO, NAGRIZAJUĆE, N.D.N. 2801 BOJE,TEČNA, NAGRIZAJUĆA, N.D.N. ili 2801 POLUFABRIKAT BOJE,TEČAN, NAGRIZAJUĆI, N.D.N. Druge nagrizajuće materije 3066 BOJA ( boja, lak, emajl, bajc, šelak, firnajz, sredstvo za poliranje, punioci) ili 3066 SRODNI MATERIJALI ZA BOJE (uključujući razređivače i rastvarače) 1760 NAGRIZAJUĆA TEČNA MATERIJA, N.D.N. 3147 BOJA, ČVRSTA, NAGRIZAJUĆA, N.D.N. ili 3147 MEĐUPROIZVOD ZA BOJE, ČVRST, NAGRIZAJUĆI, N.D.N. 3244 ČVRSTA MATERIJA KOJA SADRŽI NAGRIZAJUĆU TEČNOST, N.D.N. čvrste(a) C10 1759 NAGRIZAJUĆA ČVRSTA MATERIJA, N.D.N. 2794 ELEKTRIČNI AKUMULATORI SA TEČNIM ELEKTROLITOM 2795 ELEKTRIČNI AKUMULATORI SA TEČNIM ELEKTROLITOM Predmeti C11 2800 BATERIJE, VLAŽNE, KOJE NE CURE 3028 BATERIJE, SUVE, PUNjENE ČVRSTIM KALIJUMHIDROKSIDOM akumulator (nastavak na na sledećoj strani)
Nagrizajuće materije sa sporednom opasnošću (nastavak) tečne(b) CF1 3470 BOJA, NAGRIZAJUĆA, ZAPALjIVA, (boja, lak, emajl, bajc, šelak, firnajz, sredstvo za poliranje, punioci) ili 3470 DODATNI MATERIJALI ZA BOJE, NAGRIZAJUĆI, ZAPALjIVI, (uključujući razređivače i rastvarače) 2734 AMINI, TEČNI, NAGRIZAJUĆI, ZAPALjIVI, N.D.N. ili 2734 POLIAMINI TEČNI, NAGRIZAJUĆI, ZAPALjIVI, N.D.N. 2986 HLORSILANI, NAGRIZAJUĆI, ZAPALjIVI, N.D.N. Zapaljive(b) 2920 NAGRIZAJUĆA TEČNA MATERIJA, ZAPALjIVA, N.D.N. CF čvrste CF2 2921 NAGRIZAJUĆA ČVRSTA MATERIJA, ZAPALjIVA, N.D.N. tečne CS1 3301 NAGRIZAJUĆA TEČNA MATERIJA, SAMOZAGREVAJUĆA, N.D.N. Samozagrevajuće CS čvrste CS2 3095 NAGRIZAJUĆA ČVRSTA MATERIJA, SAMOZAGREVAJUĆA, N.D.N. tečne(b) CW1 3094 NAGRIZAJUĆA TEČNA MATERIJA, REAKTIVNA SA VODOM VODOM, N.D.N. Reaktivne sa vodom CW čvrste CW2 3096 NAGRIZAJUĆA ČVRSTA MATERIJA, REAKTIVNA SA VODOM, N.D.N. tečne CO1 3093 NAGRIZAJUĆA TEČNOST SA OKSIDACIONIM SVOJSTVOM, N.D.N. Oksidirajuće CO čvrste CO2 3084 NAGRIZAJUĆA ČVRSTA MATERIJA, OKSIDACIONO SREDSTVO, N.D.N. tečne(c) CT1 3471 VODONIKDIFLUORID, RASTVOR, N.D.N. 2922 NAGRIZAJUĆA TEČNOST, OTROVNA, N.D.N. Otrovne(d) CT čvrste(e) CT2 2923 NAGRIZAJUĆA ČVRSTA MATERIJA,OTROVNA, N.D.N. zapaljive, tečne, otrovne(d) CFT (Ne postoji zbirni naziv sa ovim klasifikacionim kodom, ukoliko je neophodno razvrstavanje u neki zbirni naziv sa klasifikacionim kodom, potrebno je odrediti prema tabeli pretežne opasnosti u 2.1.3.10.) oksidirajuća, otrovna(d),(e) COT (Ne postoji zbirni naziv sa ovim klasifikacionim kodom; ukoliko je neophodno razvrstavanje u neki zbirni naziv sa klasifikacionim kodom, potrebno je odrediti prema tabeli pretežne opasnosti u 2.1.3.10.)
Fusnote (a) Smeše čvrstih materija, koje ne podležu propisima ADN sa nagrizajućim tečnim materijama se mogu transportovati pod UN-brojem 3244, a da se pri tome ne primenjuju kriterijumi klasifikacije klase 8, pod uslovom, da u momentu tovarenja materije ili pakovanja, zatvaranja kola ili kontejnera nije vidljiva slobodna tečnost. Svaka ambalaža mora odgovarati tipu konstrukcije, koji je uspešno prošao ispitivanje zaptivenosti za nivo ambalažne grupe II. (b) Hlorsilani, koji u dodiru sa vodom ili vlažnim vazduhom razvijaju zapaljive gasove, su materije klase 4.3. (c) Hlorformijati sa preovlađujućim otrovnim osobinama su materije klase 6.1. (d) Nagrizajuće materije, koje su prema 2.2.61.1.4 do 2.2.61.1.9 definisane kao vrlo otrovne pri udisanju, su materije klase 6.1. (e) UN-broj 1690 NATRIJUMFLUORID, ČVRST, UN 1812 KALIJUMFLUORID, ČVRST, UN 2505 AMONIJUMFLUORID, UN 2674 NATRIJUMFLUORSILIKAT, UN 2856 FLUORSILIKATI, N.D.N., UN 3415 NATRIJUMFLUORID, RASTVOR i UN 3422 KALIJUMFLUORID, RASTVOR su materije klase 6.1.
2.2.9 Klasa 9: Razne opasne materije i predmeti 2.2.9.1 Kriterijumi 2.2.9.1.1 Pojam klase 9 obuhvata materije i predmete, koje u toku transporta predstavljaju opasnost, a nisu obuhvaćene pojmovima drugih klasa. 2.2.9.1.2 Materije i predmeti klase 9 su podeljene kako sledi:M1Materije, koje pri udisanju u vidu fine prašine, mogu ugroziti zdravlje;M2Materije i uređaji, koji u slučaju požara mogu stvarati dioksine;M3Materije, koje emituju zapaljive pare;M4Litijumske baterije;M5Sredstva za spasavanje;M6–M8Materije opasne po životnu sredinu;M6Tečne materije, koje zagađuju vodu;M7Čvrste materije, koje zagađuju vodu;M8Genetski modifikovani mikroorganizmi i organizmi;M9-M10Materije u zagrejanom stanju; M9Tečne materije;M10Čvrste materije;M11Druge materije koje u toku transporta predstavljaju opasnost, a ne spadaju u definicije drugih klasa. Definicije pojmova i klasifikacija 2.2.9.1.3 Materije i predmeti klasifikovani u klasu 9 navedeni su u Tabeli A poglavlja 3.2. Razvrstavanje materija i predmeta koji nisu poimenično navedeni u Tabeli A poglavlja 3.2. u odgovarajuće nazive ove tabele ili stava 2.2.9.3, vrši se u skladu sa 2.2.9.1.4 do 2.2.9.1.14 u nastavku. Materije, koje pri udisanju u vidu fine prašine, mogu ugroziti zdravlje 2.2.9.1.4 Materije, koje pri udisanju u vidu fine prašine, mogu ugroziti zdravlje obuhvataju azbest i smeše koje sadrže azbest. Materije i uređaji, koji u slučaju požara mogu stvarati dioksine 2.2.9.1.5 Materije i uređaji, koji u slučaju požara mogu stvarati dioksine, obuhvataju polihlorisane bifenile (PCB) i terfenile (PCT) i polihalogenovane bifenile i terfenile i smeše koje sadrže ove materije, kao i uređaje, kao što su transformatori, kondenzatori i drugi uređaji, koji sadrže takve materije ili smeše.Napomena: Smeše sa sadržajem PCB i PCT ne većim od 50 mg/kg ne podležu propisima ADN. Materije, koje emituju zapaljive pare 2.2.9.1.6 Materije, koje emituju zapaljive pare, obuhvataju polimere, koji sadrže zapaljive tečne materije sa tačkom paljenja do 55 ºC. Litijumske baterije 2.2.9.1.7 Litijumske ćelije i baterije mogu biti svrstane u klasu 9, ako odgovaraju zahtevima posebnog propisa 230 Poglavlja 3.3. One ne podležu propisima ADN, ako odgovaraju zahtevima posebnog propisa 188 Poglavlja 3.3. One se klasifikuju u skladu sa postupkom odeljka 38.3, Priručnika za ispitivanja i kriterijume. Sredstva za spasavanje 2.2.9.1.8 Sredstva za spasavanje obuhvataju sredstva za spasavanje i delove automobila, koji odgovaraju definicijama posebnog propisa 235 ili 296 Poglavlja 3.3. Materije opasne po životnu sredinu 2.2.9.1.9 Materije opasne po životnu sredinu uključuju tečne ili čvrste materije koje zagađuju vodu, kao i rastvore i smeše sa takvim materijama (kao što su preparati, mešavine i otpaci), koji se ne mogu klasifikovati u drugu klasu ili pod drugi naziv klase 9 naveden u Tabeli A Poglavlja 3.2. One takođe uključuju genetski modifikovane mikroorganizme i organizme. Materije, koje zagađuju vodu 2.2.9.1.10 Razvrstavanje neke materije kao materije koja zagađuje vodu u nazive UN-broj 3082 MATERIJA OPASNA PO ŽIVOTNU SREDINU, TEČNA, N.D.N. i UN-broj 3077 MATERIJA OPASNA PO ŽIVOTNU SREDINU, ČVRSTA, N.D.N. vrši se kao što je navedeno u odeljku 2.3.5.Bez obzira na propise odeljka 2.3.5, materije, koje se ne mogu svrstati u druge klase ADN ili u druge nazive klase 9 i koje se u Direktivi 67/548/EES od 27. juna 1967. godine za usaglašavanje pravnih i administrativnih propisa, koji se odnose na razvrstavanje, ambalažu i obeležavanje opasnih materija, u važećem izdanju, ne mogu identifikovati kao materije za koje je dodato slovo N «opasan po životnu sredinu» (R50; R50/53; R51/53), ne podležu ADN.Bez obzira na propise u 2.1.3.8, rastvori i smeše (kao preparati i otpaci) materija, kojima je u Direktivi 67/548/EES, u važećem izdanju, dodato slovo N «opasan po životnu sredinu» (R50; R50/53; R51/53), moraju se svrstati u UN-broj 3077 ili 3082, samo ako im je prema Direktivi 1999/45/ES Evropskog Parlamenta i Saveta od 31. maja 1999. godine za usaglašavanje pravnih i administrativnih propisa Država Članica, koji se odnose na razvrstavanje, ambalažu i obeležavanje opasnih preparata, u važećem izdanju, takođe dodato slovo N «opasan po životnu sredinu» (R50; R50/53; R51/53) i ne mogu se svrstati u klase 1 do 8 ili u neki drugi naziv klase 9. Genetski modifikovani mikroorganizmi i organizmi 2.2.9.1.11 Genetski modifikovani mikroorganizmi (GMMO) i genetski modifikovani organizmi (GMO) su mikroorganizmi i organizmi čiji je genetski materijal namerno izmenjen genetskim metodama, kako se u prirodi ne pojavljuje. Oni se razvrstavaju u klasu 9 (UN-broj 3245), ako ne odgovaraju definiciji pojma za zarazne materije, ali su sposobni da izmene životinje, biljke ili mikrobiološke materije na način, koji nije normalan rezultat prirodne reprodukcije.Napomena 1: GMMO i GMO koji su zarazni su materije klase 6.2 UN-broj 2814 i 2900.2: GMMO ili GMO ne podležu propisima ADN, ako su dozvoljeni za upotrebu od strane nadležnog organa zemlje porekla, tranzita i odredišta.3: Žive životinje se ne smeju koristiti za transport genetski modifikovanih mikroorganizama klase 9, osim ako se ne mogu transportovati na neki drugi način. 2.2.9.1.12 Genetski modifikovani organizmi, za koje je poznato ili postoji sumnja da su opasni po životnu sredinu neophodno je transportovati u skladu sa uslovima koji su određeni od strane nadležnog organa zemlje porekla. Materije u zagrejanom stanju 2.2.9.1.13 Materije u zagrejanom stanju obuhvataju materije, koje se transportuju ili predaju na transport u tečnom stanju na ili iznad 100 °C, a ukoliko imaju tačku paljenja, na temperaturi ispod njihove tačke paljenja. One obuhvataju i čvrste materije, koje se transportuju ili predaju na transport na ili preko 240 °C.Napomena: Materije u zagrejanom stanju mogu se razvrstati u klasu 9 samo ako ne ispunjavaju kriterijume neke druge klase.Napomena: Materije sa tačkom paljenja iznad 60 ºC, koje se predaju na transport unutar graničnog opsega od 15 K ispod tačke paljenja su materije klase 3, broj naziva 9001.
Druge materije koje u toku transporta predstavljaju opasnost, ali ne spadaju u definicije drugih klasa 2.2.9.1.14 Razne materije navedene u nastavku, koje ne spadaju pod definiciju neke druge klase, razvrstavaju se u klasu 9:čvrsta jedinjenja amonijaka sa tačkom paljenja ispod 61 °Cmanje opasani ditionitivrlo lako isparljiva tečna materijamaterija, koja emituje štetne parematerije, koje sadrže alergenehemijska oprema za ispitivanje i oprema za prvu pomoć.Sledeće razne opasne materije koje ne spadaju pod definiciju pojma neke druge klase svrstane su u klasu 9 ako se transportuju u rasutom stanjz ili u brodovima tankerima:UN 2071 ĐUBRIVO NA BAZI ANOMIJUMNITRATA TIP B: jednoobrazne, ne razdvojive smeše azot/ fosfatskog ili azot/kalijumkarbonatskog tipa ili kompletno đubrivo azot/fosfatsko/kalijumkarbonatskog tipa, koje sadrže ne više od 70% amonijumnitrata i najviše 0,4% sagorive materije, ili ukupno ne više od 45% amonijumnitrata sa neograničenim sadržajem sagorivih materija. Napomena 1: Kod određivanja sadržaja amonijumnitrata, svi nitrat-joni, za koje u smeši postoji ekvivalentna količina amonijum-jona, moraju se računati kao amonijumnitrat. Napomena 2: Đubriva sa sadržajem amonijuma klase 9 ne podležu propisima ADN ako:rezultat Trog-testa (vidi Priručnik za ispitivanja i kriterijumi, Deo III, odeljak 38.2) pokazuje da nisu sklona samoodrživom progresivnom razlaganju (dekompoziciji); iproračun prema napomeni 1 ne daje višak nitrata veći od 10% po masi, računat kao KNO3.UN 2216 RIBLjE BRAŠNO, STABILIZOVANO (vlaga između 5 % po masi i 12 % po masi a najviše 15 % masti po masi);UN 2216 RIBLjI OTPACI, STABILIZOVANI (vlaga između 5 % po masi i 12 % po masi a najviše 15 % masti po masi);Broj naziva 9003 MATERIJE SA TAČKOM PALjENjA IZNAD 61 ºC A NAJVIŠE 100 61 ºC, koje se ne mogu svrstati u neku drugu klasu ili pod neku drugu poziciju klase 9;Broj naziva 9004 DIFENILMETAN-4,4′-DIIZOCIJANATNapomena: Sledeće materije u uređajima navedeni u Model propisima UN ne podležu propisima ADN:UN1845UGLjENDIOKSID, ČVRST (SUVI LED),UN2807NAMAGNETISANE MATERIJE,UN3166MOTOR SA UNUTRAŠNjIM SAGOREVANjEM ili VOZILO, NA POGON ZAPALjIVIM GASOM ili VOZILO NA POGON ZAPALjIVOM TEČNOŠĆU, UN3171VOZILO NA BATERIJSKI POGON ili UN 3171 OPREMA NA BATERIJSKI POGON (vlažne baterije),UN3334TEČNA MATERIJA, KOJA PODLEŽE PROPISIMA ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ, N.D.N.,UN3335ČVRSTA MATERIJA, KOJA PODLEŽE PROPISIMA ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ, N.D.N.,UN3363OPASNA ROBA U MAŠINAMA ILI UN 3363 OPASNA ROBA U APARATIMA, Razvrstavanje u ambalažnu grupu 2.2.9.1.15 Materije i predmeti klase 9, navedene u Tabeli A poglavlja 3.2, razvrstavaju se, na osnovu njihovog stepena opasnosti, u jednu od sledećih ambalažna grupa:Ambalažna grupa II: materije srednje opasnosti Ambalažna grupa III: materije male opasnosti 2.2.9.2 Materije i predmeti koji nisu dozvoljeni za transportSledeće materije i predmeti nisu dozvoljeni za transport:Litijumske baterije, koje ne odgovaraju uslovima posebnih propisa 188, 230 ili 636 poglavlja 3.3;neočišćene prazne prihvatne posude (prihvatne kade) za uređaje kao što su transformatori, kondenzatori i hidraulični uređaji, koji sadrže materije UN-brojeva 2315, 3151, 3152 ili 3432.
2.2.9.3 Spisak zbirnih naziva
Sporedna opasnost Klasifikacioni kod UN-broj Naziv materije ili predmeta Razne opasne materije i predmeti Materije, koje pri udisanju u vidu fine prašine, mogu ugroziti zdravlje 2212 AZBEST, PLAVI (krokidolit) M1 2212 AZBEST, MRKI (amozit, mizorit) 2590 AZBEST, BELI (krizotil,aktinolit,antofilit,tremolit) Materije i uređaji, koji uslučaju požara mogu stvarati dioksine 2315 POLIHLOROVANI BIFENILI, TEČNI 3432 POLIHLOROVANI BIFENILI, ČVRSTI M2 3151 POLIHALOGENOVANI BIFENILI, TEČNI ili 3151 POLIHALOGENOVANI TERFENILI, TEČNI 3152 POLIHALOGENOVANI BIFENILI, ČVRSTI ili 3152 POLIHALOGENOVANI TERFENILI, ČVRSTI Materije, koje emituju (oslobađaju) zapaljive pare M3 2211 EKSPANDOVANE GRANULE POLIMERA, koje oslobađaju zapaljive pare 3314 SMEŠA ZA IZRADU PLASTIČNIH MATERIJA testaste konzistencije, u listovima ili kao presovano uže, oslobađa zapaljive pare 3090 LITIJUMSKE BATERIJE Litijumske baterije M4 3091 LITIJUMSKE BATERIJE U OPREMI ili 3091 LITIJUMSKE BATERIJE, UPAKOVANE SA OPREMOM 2990 SREDSTVA ZA SPASAVANjE, KOJA SE SAMA NADUVAVAJU Sredstva za spasavanje M5 3072 SREDSTVA ZA SPASAVANjE, KOJA SE SAMA NE NADUVAVAJU, koja sadrže opasne delove kao opremu 3268 GASNI GENERATORI VAZDUŠNOG JASTUKA ili 3268 MODULI VAZDUŠNOG JASTUKA ili 3268 ZATEZAČI SIGURNOSNOG POJASA Materijeopasne po život-nu sredi-nu koje zagađujuvodutečne M6 3082 MATERIJA OPASNA PO ŽIVOTNU SREDINU, TEČNA, N.D.N. koje zagađujuvodučvrste M7 3077 MATERIJA OPASNA PO ŽIVOTNU SREDINU, ČVRSTA, N.D.N. genetski modifi-kovani mikroorga-nizmi i organizmi M8 3245 GENETSKI MODIFIKOVANI MIKROORGANIZMI 3245 GENETSKI MODIFIKOVANI ORGANIZMI
Materije u zagrejanomstanju tečne M9 3257 ZAGREJANA TEČNA MATERIJA, N.D.N. na ili iznad 100ºC i kod materija sa tačkom paljenja, ispod tačke paljenja (uključujući rastopljene metale ili rastopljene soli,itd.) čvrste M10 3258 ZAGREJANA ČVRSTA MATERIJA, N.D.N. na ili iznad 240 ºC Ne postoji zbirni naziv. Samo sledeće materije sa ovim klasifikacionim kodom navedene u Tabeli A, Poglavlja 3.2, podležu propisima klase 9: Druge materije, koje predstavljajuopasnost u toku transporta i ne spadaju pod definicijuneke druge klase 1841 ACETALDEHID AMONIJAČNI 1931 CINKDITIONIT (CINKHIDROSULFIT) 1941 DIBROMDIFLUORMETAN 1990 BENZALDEHID 2969 SEME RICINUSA ili M11 2969 BRAŠNO RICINUSA ili 2969 POGAČE RICINUSOVOG SEMENA ili 2969 PAHULjICE RICINUSA 3316 HEMIJSKI PRIBOR ili 3316 PRIBOR ZA PRVU POMOĆ 3359 TRANSPORTNA JEDINICA KOJA SADRŽI SUPSTANCE ČIJE PARE UNIŠTAVAJU INSEKTE, BAKTERIJE I GLjIVE
Poglavlje 2.3 Postupci ispitivanja 2.3.0 Opšte odredbe Ukoliko u Poglavlju 2.2 ili u ovom odeljku nije drugačije propisano, postupci ispitivanja koji se koriste za klasifikaciju opasne robe odgovaraju onima, koji su opisani u Priručniku za ispitivanja i kriterijume. 2.3.1 Ispitivanje na iznojavanje za eksplozivne materije tipa A 2.3.1.1 Ako eksplozivne materije tipa A (UN 0081) sadrže više od 40% tečnog estra azotne kiseline, pored ispitivanja navedenog u Priručniku za ispitivanja i kriterijume, moraju da zadovolje i ispitivanje na iznojavanje, navedeno u nastavku. 2.3.1.2 Aparat za ispitivanje eksplozivnih materija na iznojavanje (skice 1 do 3), sastoji se od šupljeg bronzanog cilindra, koji je sa jedne strane zatvoren pločom od istog metala, a ima unutrašnji prečnik od 15,7 mm i dubinu od 40 mm. Na zidu cilindra se nalazi 20 otvora prečnika 0,5 mm (četiri reda po pet otvora). Bronzani klip dužine 48 mm u obliku cilindra, a čija ukupna dužina iznosi 52 mm, može da sklizne u vertikalno postavljen cilindar.Klip, čiji prečnik iznosi 15,6 mm , opterećuje se masom od 2220 g, tako da se vrši pritisak od 120 kPa (1.2 bara) na dno cilindra. 2.3.1.3 Od eksplozivne materije mase od 5 do 8 grama napravi se mali čep dužine 30 mm i prečnika 15 mm, koji se umota u jako finu gazu i stavlja u cilindar; klip opterećen masom se postavlja preko toga, da bi eksploziv za miniranje bio izložen pritisku od 120 kPa (1.2 bara).Zatim se beleži vreme, koje je potrebno, da se na spoljašnjoj strani rupica cilindra pojave prve uljane kapljice (nitroglicerina). 2.3.1.4 Smatra se da eksplozivna materija odgovara uslovima, ako se prve kapljice pojave tek u vremenskom periodu od preko pet minuta nakon obavljenog ispitivanja na temperaturi od 15 °C do 20 °C.
Uz slike 1 do 3:(1) 4 reda po 5 otvora prečnika 0,5 mm (2) bakar(3) olovna ploča sa konusom za centriranje na donjoj strani(4) 4 otvora, oko 46 mm x 56 mm, ravnomemo raspoređeni po obimu 2.3.2 Ispitivanje u vezi sa nitriranim smešama celuloze klase 4.1 2.3.2.1 Nitroceluloza u toku polučasovnog zagrevanja na 132°C ne sme da odaje nikakve vidljive žutosmeđe nitrozne pare (nitrozne gasove). Temperatura paljenja mora biti iznad 180°C. Vidi 2.3.2.3 do 2.3.2.8, 2.3.2.9 (a) i 2.3.2.10 u nastavku. 2.3.2.2 3 g nitroceluloze(savitljive, plastične), u toku jednočasovnog zagrevanja na 132°C, ne sme da odaje nikakve vidljive žutosmeđe nitrozne pare (nitrozne gasove). Temperatura paljenja mora biti iznad 170°C. Vidi pododeljke 2.3.2.3 do 2.3.2.8, 2.3.2.9 (b) i 2.3.2.10 u nastavku. 2.3.2.3 U nastavku navedeni postupci ispitivanja se koriste, ako nastanu razlike u mišljenjima u vezi sa prihvatanjem materije za transport u drumskom saobraćaju. 2.3.2.4 Ako se za ispitivanje uslova stabilnosti, prethodno opisanih u ovom odeljku, koriste drugi postupci, oni moraju dovesti do iste procene kao i u nastavku navedeni postupci. 2.3.2.5 U sprovođenju ispitivanja stabilnosti toplote opisanog u nastavku, temperatura u komori za sušenje u kojoj se nalazi uzorak za ispitivanje ne sme da odstupa više od 2°C od propisane temperature; vreme ispitivanja u trajanju od 30 ili 60 minuta mora se održati uz odstupanje od najviše 2 minuta. Komora za sušenje mora biti takva da se propisana temperatura može postići za najviše 5 minuta nakon unošenja uzorka. 2.3.2.6 Pre ispitivanja prema 2.3.2.9 i 2.3.2.10, uzorci se moraju sušiti na prirodnoj temperaturi najmanje 15 sati u vakuumiranom eksikatoru, koji sadrži stopljeni i zrnasti kalcijumhloridom, pri čemu se uzorak rasporedi u tankom sloju; uzorci koji nisu u obliku prašine ili vlakana, moraju biti izdrobljeni ili razbijeni u male komade. Pritisak u sušionici se mora održavati ispod 6,5 kPa (0,065 bara). 2.3.2.7 Pre prethodno opisanog sušenja u 2.3.2.6, materije prema 2.3.2.2 moraju biti podvrgnute prethodnom sušenju u komori za sušenje sa dobrim provetravanjem i sa podešenom temperaturom na 70°C, sve dok gubitak mase u toku 15 minuta ne iznosi manje od 0,3% prvobitne mase. 2.3.2.8 Slabo nitrirana nitroceluloza u skladu sa 2.3.2.1 treba da bude podvrgnuta prethodnom sušenju prema opisanom postupku u 2.3.2.7; sušenje se završava držanjem nitroceluloze najmanje 15 sati u eksikatoru sa koncentrovanom sumpornom kiselinom. 2.3.2.9 Ispitivanje hemijske stabilnosti na toploti(a) Ispitivanje materije navedene u gornjem stavu 2.3.2.1.U svaku od dve staklene epruvete, koje imaju sledeće dimenzije:dužinu350 mm,unutrašnji prečnik 16 mm,debljinu zidova 1,5 mm stavlja se 1 g materije osušene iznad kalcijumhlorida (po potrebi sušenje se mora vršiti nakon usitnjenja materije na komade mase najviše 0,05 g). Obe probne epruvete, koje su potpuno zatvorene labavim zatvaračem, stavljaju se tada u sušnicu, tako da budu vidljive najmanje 4/5 svoje dužine i drže se na temperaturi od 132°C u toku 30 minuta. Pri tome se posmatra da li se tokom tog perioda razvijaju nitrozni gasovi u vidu žutosmeđih para, koje su posebno uočljive na beloj pozadini.Materija se smatra stabilnom, ako se ne pojave takve pare.(b) Ispitivanje nitroceluloze (savitljive, plastične) (vidi 2.3.2.2)U iste probne epruvete se stavlja 3 g nitroceluloze (savitljive, plastične), slično kao pod (a), a one se tada stavljaju u komoru za sušenje sa konstantnom temperaturom od 132°C.Probne epruvete sa nitrocelulozom (savitljivom, plastičnom), drže se u toku jednog sata u komori za sušenje. Tokom tog perioda ne smeju biti vidljive žutosmeđe nitrozne pare (nitrozni gasovi). Posmatranje i procena kao pod (a). 2.3.2.10 Temperatura paljenja (vidi 2.3.2.1 i 2.3.2.2)Temperatura paljenja se određuje zagrevanjem 0,2 g materije stavljene u probnu staklenu epruvetu potopljenu u kadu sa Wood-om metalnom legurom. Staklena epruveta se stavlja u kupku nakon što je ova postigla temperaturu od 100°C. Temperatura kupke se zatim svakog minuta povećava za 5°C.Probne staklene epruvete moraju imati sledeće dimenzije:Dužinu125 mm,unutrašnji prečnik 15 mm,debljinu zidova 0,5 mm i moraju biti potopljene na dubinu od 20 mm .Ispitivanje se mora ponoviti tri puta i svaki put se beleži temperatura na kojoj dolazi do paljenja materije, da uz sporo ili brzo sagorevanje, da li uz rasprskavanje ili eksploziju.Najniža temperatura utvrđena u tri ispitivanja je temperatura paljenja. 2.3.3 Ispitivanja zapaljivih tečnih materija klase 3, 6.1 i 8 2.3.3.1 Ispitivanje za određivanje tačke paljenja 2.3.3.1.1 Tačka paljenja se određuje jednim od sledećih aparata:Abel;Abel-Pensky;Tag;Pensky-Martens;Aparati prema ISO 3679: 1983 ili ISO 3680:1983. 2.3.3.1.2 Za utvrđivanje tačke paljenja boja, lepkova i sličnih viskoznih proizvoda koji sadrže rastvarače, mogu se koristiti samo aparati i metode ispitivanja, koji su pogodni za utvrđivanje tačke paljenja viskoznih tečnosti i koji odgovaraju sledećim standardima:međunarodni standard ISO 3679:1983;međunarodni standard ISO 3680:1983;međunarodni standard ISO 1523:1983;nemački standard DIN 53213:1978, Deo 1. 2.3.3.1.3 Postupak ispitivanja mora odgovarati metodi ravnoteže ili neravnoteže 2.3.3.1.4 Za postupak po metodi ravnoteže vidi:međunarodni standard ISO 1516: 1981;međunarodni standard ISO 3680: 1983;međunarodni standard ISO 1523: 1983;međunarodni standard ISO 3679: 1983. 2.3.3.1.5 Postupci po metodi neravnoteže su:za aparat Abel vidi:britanski standard BS 2000:1995, Deo 170; francuski standard NF MO7-011:1988;francuski standard NF T66-009:1969;(b) za aparat Abel-Pensky vidi:nemački standard DIN 51755:1974, Deo 1 (za temperature od 5°C do 65°C);nemački standard DIN 51755:1978, Deo 2 (za temperature ispod 5 °C); francuski standard NF MO7-036:1984;(c) za aparat Tag vidi: američki standard ASTM D 56:1993;(d) za aparat Pensky-Martens vidi:međunarodni standard ISO 2719:1988;evropski standard EN 22719:1994 svaki u svom nacionalnom izdanju (npr, BS 2000, deo 404 / EN 22719);američki standard ASTM D 93:1994;standard Instituta za petrolej (Institut of Petroleum) IP 34:1988. 2.3.3.1.6 Ispitni postupci navedeni u 2.3.3.1.4 i 2.3.3.1.5 koriste se samo za područja tačaka paljenja, koja su navedena u pojedinim metodama. Pri izboru metode koja će se koristiti, treba imati u vidu mogućnost hemijske reakcije između materije i držača uzorka. Aparat treba postaviti na mesto bez promaje, ukoliko je to u skladu sa bezbednošću. Iz razloga bezbednosti za organske perokside i samoreaktivne materije (poznate i kao „energetske“ materije) ili za otrovne materije mogu se koristiti samo postupci ispitivanja, kod kojih se koriste uzorci male veličine od oko 2 ml. 2.3.3.1.7 Ako se prema metodi neravnoteže iz 2.3.3.1.5 utvrdi tačka paljenja od 23°C± 2°C ili od 61°C ± 2°C, ovaj rezultat treba proveriti za svako temperaturno područje sa metodom ravnoteže u skladu sa 2.3.3.1.4. 2.2.3.1.8 Ukoliko je klasifikacija neke zapaljive tečne materije sporna, tada se prihvata klasifikacija predložena od strane pošiljaoca, ako se naknadnim ispitivanjem tačke paljenja dobije vrednost, koja ne odstupa za više od 2°C od granične vrednosti utvrđene u 2.2.3.1 (23°C, odnosno 60°C). Ako je odstupanje veće od 2°C, treba preduzeti novo naknadno ispitivanje, a prihvata se najniža vrednost dobijena u oba naknadna ispitivanja. 2.3.3.2 Ispitivanje za utvrđivanje sadržaja peroksidaSadržaj peroksida u tečnoj materiji se utvrđuje na sledeći način:U laboratorijsku posudu “Erlenmeyer” se sipa količina p (približno 5 g, precizno mereno na 0,01 g) tečnosti koja treba da se ispita, dodaje se 20 cm³ anhidrida sirćetne kiseline i oko 1 g čvrstog praškastog kalijumjodida; posuda se promućka i nakon 10 minuta, tečnost se zagreva u toku 3 minuta na oko 60°S. Zatim se ostavi 5 minuta da se ohladi i dodaje se 25 cm³ vode. Oslobođeni jod se nakon pola sata titriše (neutrališe) sa 10N (normalitet rastvora) rastvorom natrijumtiosulfata bez dodavanja indikatora; potpuni nestanak boje označava završetak reakcije. Ako je n broj za potreban rastvor tiosulfata u cm³, procenat peroksida (računato u H2O2) u uzorku dobija se formulom:17n100p 2.3.4 Ispitivanje za utvrđivanje protočnosti (fluidnosti) Za utvrđivanje protočnosti tečnih, viskoznih ili kremastih materija i smeša treba koristiti sledeći postupak: 2.3.4.1 Ispitni aparat Komercijalno dostupan penetrometar prema standardu ISO 2137:1985 sa vodećom polugom od 47.5 g ± 0.05 g; pločica za prosejavanje od duraluminijuma sa konusnim rupama i masom od 102.5 g ± 0,05 g (vidi skicu 1); posuda za penetraciju sa unutrašnjim prečnikom od 72 mm do 80 mm za prihvatanje uzorka. 2.3.4.2 Postupak ispitivanja Uzorak se naliva u posudu za penetraciju najmanje pola sata pre merenja. Posuda se nakon toga hermetički zatvara i ostavlja da miruje do merenja. Uzorak u hermetički zatvorenoj posudi za penetraciju, se zagreva na 35°C ± 0,5°C i tek neposredno pre merenja (najviše 2 minuta) stavlja se na sto penetrometra. Nakon toga se vrh S pločice za prosejavanje stavlja na površinu tečnosti i meri se dubina prodiranja u zavisnosti od vremena. 2.3.4.3 Ocena rezultata ispitivanja Materija ima oblik paste, ako nakon postavljanja vrha S na površinu uzorka, penetracija očitana na mernom aparatu iznosi:nakon trajanja opterećenja od 5 s ± 0,1 s, manje od 15 mm ± 0,3 mm ilinakon trajanja opterećenja od 5 s ± 0,1 s, više od 15 mm ± 0,3 mm, ali dodatna penetracija nakon još 55 s ± 0,5 s, je manja od 5,00 mm ± 0,5 mm. Napomena: Kod uzoraka sa ograničenom protočnošću, često nije moguće stvoriti stabilan nivo površine u penetrometrijskoj posudi radi stvaranja zadovoljavajućih početnih uslova za merenje pri postavljanju vrha S. Osim toga, kod nekih uzoraka može doći do elastične deformacije površine prilikom postavljanja pločice za prosejavanje, što u prvim sekundama ostavlja utisak veće penetracije. U takvim slučajevima može biti svrsishodna procena rezultata prema prethodno navedenom stavu (b).
2.3.5 Ispitivanja za utvrđivanje ekotoksičnosti, postojanosti i bioakumulacije materija u vodi za svrstavanje u klasu 9Napomena: Korišćeni ispitni postupci moraju odgovarati onima koji su usvojeni od strane Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Komisije Evropske Zajednice (EC). Ako se koriste drugi ispitni postupci, oni moraju biti međunarodno priznati, istovetni sa ispitnim postupcima OECD/EC i navedeni u izveštajima o ispitivanjima. 2.3.5.1. Akutna toksičnost za ribeCilj ovog ispitivanja je da se utvrdi, na kojoj koncentraciji dolazi do uginuća od 50% kod eksperimentalnih životinja. To je tzv. vrednost LC50 koja pokazuje koncentraciju materije u vodi koja prouzrokuje uginuće od 50% ispitane grupe riba u toku neprekidnog perioda ispitivanja do najmanje 96 sati. Odgovarajuće vrste riba su: zebrasti iverak (Brachydaniorerio), američki zlatni prijor (Pimephales promelas) i dugina pastrmka (Oncorhynchus mykiss).Ribe se izlažu ispitivanoj supstanci, koja se dodaje vodi u različitim koncentracijama (plus jedna kontrolna serija bez dodatka ispitivane supstance). Posmatranja se beleže najmanje svakih 24 sata. Na kraju 96-satnog delovanja, ako je moguće, za svako posmatranje se izračunava koncentracija, koja je uzrok uginuća 50% riba. Osim toga, određuje se i koncentracija, na kojoj se nakon 96 sati ne primećuje nikakvo dejstvo (no observed effect concentration – NOEC). 2.3.5.2 Akutna toksičnost za vodene buveCilj ovog ispitivanja je da se utvrdi delotvorna koncentracija supstance u vodi, koja 50% vodenih buva čini nesposobnim za plivanje (EC50). Odgovarajući organizmi koji služe za ispitivanje su Daphnia magna i Daphnia pulex. Vodene buve se 48 sati izlažu ispitivanoj supstanci, koja je dodata vodi u različitim koncentracijama. Određuje se i koncentracija, na kojoj se nakon 48 sati ne konstatuje nikakvo dejstvo (no opserved efficent concetration – NOEC). 2.3.5.3 Sprečavanje rasta algiCilj ovog ispitivanja je da se utvrdi dejstvo hemikalije na rast algi pod standardnim uslovima. U toku vremenskog perioda od 72 sata upoređuje se promena biomase i stopa rasta algi pod istim uslovima, ali bez delovanja hemikalije koja se ispituje. Rezultati se predstavljaju delotvornom koncentracijom, na kojoj se smanjuje rast algi za 50% (IC50r), ali i stvaranjem biomase, IC50b. 2.3.5.4 Postupak ispitivanja za laku biološku razgradivostCilj ovog ispitivanja je da se utvrdi stepen biološke razgradnje pod standardnim aerobnim uslovima. Ispitivana supstanca se dodaje u maloj koncentraciji hranjivom rastvoru (bujonu) sa aerobnim bakterijama. Napredovanje razgradnje se posmatra 28 dana određivanjem parametra koji je naveden za korišćeni ispitni postupak. Na raspolaganju stoji više ekvivalentnih ispitnih postupaka. Parametri obuhvataju smanjivanje rastvorenog organskog ugljenika (DOC), stvaranje ugljendioksida (CO2) i gubitak kiseonika (O2).Materija se smatra biološki lako razgradiva, ako su u toku od najviše 28 dana ispunjeni sledeći kriterijumi, pri čemu u roku od 10 dana, počev od dana kada biološko razgrađivanje po prvi put iznosi preko 10%, moraju biti dostignute sledeće vrednosti:Smanjivanje DOC:70%Stvaranje CO2:60% teoretske proizvodnje CO2Gubitak O2: 60% teoretske potrebe O2Ispitivanje se može produžiti preko 28 dana, ako gornji kriterijumi nisu ispunjeni, pri čemu rezultat predstavlja biološku razgradivost koja pripada ispitivanoj supstanci. U svrhu svrstavanja, normalno se zahteva rezultat „lake“ razgradivostiAko su na raspolaganju samo podaci o COD i BOD5, tada se materija smatra biološki lako razgradivom, ako je:[pic]Biohemijska potreba za kiseonikom (BOD – Biochemical Oxygen Demand) se definiše kao masa rastvorenog kiseonika, koja je potrebna za hemijsku oksidaciju određene zapremine rastvorene supstance pod propisanim uslovima. Rezultati se izražavaju u gramima BOD po gramu ispitivane supstance. Normalni period ispitivanja je pet dana (BOD5) pri korišćenju nacionalnog standardnog ispitnog postupka.Hemijska potreba za kiseonikom (COD – Chemical Oxygen Demand) je mera za sposobnost oksidacije supstance i izražava se istom vrednošću količine kiseonika oksidacinog reagensa, koju supstanca potroši pod određenim laboratorijskim uslovima. Rezultati se izražavaju u gramima COD po gramu ispitivane supstance. Moguće je korišćenje nacionalnog standardnog ispitnog postupka. 2.3.5.5 Postupak ispitivanja za potencijal bioakumulacije 2.3.5.5.1 Cilj ovog ispitivanja sastoji se u tome, da se odredi potencijal bioakumulacije ili kroz odnos između ravnotežne koncentracije (s) materije u rastvaraču i u vodi ili kroz faktor biokoncentracije (BCF). 2.3.5.5.2 Odnos ravnotežne koncentracije (s) materije u rastvaraču prema onom u vodi u principu se izražava kao decimalni logaritam (log10). Rastvarač i voda mogu imati samo zanemarivu izmešanost, a materija ne sme da se jonizuje u vodi. Rastvarač koji se normalno primenjuje je n-oktanol.U slučaju n-oktanola i vode rezultat je sledeći:log Pow = log10 [co/cw]pri čemu je Pow Nernstov koeficijent raspodele, koji se dobija deljenjem koncentracije materije koja se ispituje u n-oktanolu (co) sa koncentracijom materije u vodi (cw).Ako je log Pow ≥ 3.0, materija poseduje potencijal bioakumulacije. 2.3.5.5.3 Faktor biokoncentracije (BCF) se definiše kao odnos između koncentracije ispitivane supstance u ribama koje se ispituju (cf) i koncentracije u ispitnoj vodi (cw) u stabilnom stanju:BCF = (cf)/( cw).Princip ispitivanja podrazumeva da su ribe izložene rastvoru ili disperziji sa poznatom koncentracijom ispitivane supstance u vodi. U skladu sa odabranim ispitnim postupkom, koji se zasniva na osobinama ispitivane supstance, može se koristiti protočni postupak, statički ili polustatički postupak. Ribe su tokom datog vremenskog perioda izložene ispitivanoj supstanci, a nakon toga sledi vremenski period bez daljeg izlaganja. Tokom dugog perioda, vrše se merenja stope povećanja ispitivane supstance u vodi (tj. stope izlučivanja ili onečišćenja, zagađenja).(Razni ispitni postupci i metode izračunavanja faktora BCF detaljno su opisani u Smernicama OECD za ispitivanje hemikalija – „OECD Guidlines for Testing of Chemicals“, metodi 305A do 305E, od 12. maja 1981. godine). 2.3.5.5.4 Materija može imati vrednost log Pow, koja je veća ili jednaka 3 i vrednost faktora BCF manju od 100, što bi ukazivalo na mali ili nepostojeći potencijal bioakumulacije. U diskutabilnim slučajevima, daje se prednost vrednosti faktora BCF u odnosu na vrednost log Pow, kao što je prikazano u algoritmu u 2.3.5.7. 2.3.5.6 KriterijumiNeka materija se može smatrati zagađivačem vode, ako ispunjava jedan od sledećih kriterijuma:Najmanja od sledećih navedenih vrednosti: 96-časovna vrednost LC50 za ribe, 48-časovna vrednost EC50 za vodene buve, 72-časovna vrednost IC50 za alge je:najviše 1 mg/l;veća od 1 mg/l, ali najviše 10 mg/l, a materija nije biološki lako razgradiva;veća od 1 mg/l, ali najviše 10 mg/l, a vrednost log Pow je najmanje 3,0 (izuzev, ako eksperimentalno određeni faktor BCF iznosi najviše 100).
2.3.5.7 Algoritam (Dijagram postupka za ispitivanje bioakumulacije) [pic] Šema *) Najniža vrednost: 96-časovni-LC50, 48-časovni-EC50 ili 72-časovni-IC50BFC = faktor biokoncentracije 2.3.6 Klasifikacija organometalnih materija u klase 4.2. i 4.3U zavisnosti od njihovih osobina utvrđenih u skladu sa ispitivanjem N.1 do N.5 Priručnika za ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 33, organometalne materije se mogu klasifikovati u klasu 4.2. ili 4.3, u zavisnosti od slučaja, u skladu sa algoritmom prikazanim na skici 2.3.6.Napomena 1: U zavisnosti od njihovih drugih osobina i Tabele pretežnih opasnosti (vidi 2.1.3.10), organometalne materije mogu se klasifikovati u druge klase.Napomena 2: Zapaljivi rastvori sa organometalnim jedinjenjima u koncentracijama, koje nisu samozapaljive ili u dodiru sa vodom ne razvijaju zapaljive gasove u opasnim količinama, su materije klase 3.Skica 2.3.6: Algoritam za klasifikaciju organometlnih materija u klase 4.2. i 4.3 (a), (b)(a) Postupci ispitivanja N.1 do N.5 mogu se naći u Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 33.(b) Ukoliko je primenjivo i ako je ispitivanje uzimajući u obzir reaktivne osobine, odgovarajuće, osobine klasa 6.1. i 8 treba odrediti prema Tabeli pretežnih opasnosti u 2.1.3.10.
———————–Da li je materija samo-zagrevajuća čvrsta?
Test br. 4
Da li je materija reaktivna sa vodom?
Test br. 5
Klasa 4.3,
GA I,II ili III.
Da li je materija čvrsta?
Da li materija sadrži rastvarač sa tačkom paljenja ≤ 60ºC?
Da li je materija samozagre-vajuća?
Test br.4
Da li je materija zapaljiva čvrsta?
Test br. 1
Da li je materije reaktivna sa vodom?
Test br. 5
Da li je materi-ja piroforna?
Test br.2(čvrsta)
Test br.3 (tečna)
Organometalna materija /
preparat / rastvor
Materija ne spada u
klasu 4.2 ili 4.3
Organometalna materija, čvrsta, samozagrevajuća UN 3400
Organometalna materija, tečna, reaktivna sa vodom, zapaljiva UN 3399
Organometalna materija, tečna, reaktivna vodom UN 3398
Organometalna materija, čvrsta, reaktivna sa vodom samozagrevajuća UN 3397
Organometalna materija, čvrsta, reaktivna sa vodom, zapaljiva UN 3396
Organometalna materija, čvrsta, reaktivna sa vodom UN 3395
Organometalna materija, tečna, piroforna, reaktivna sa vodomUN 3394
Organometalna materija, čvrsta, piroforna, reaktivna sa vodom UN 3393
Organometalna materija, tečna, piroforna
UN 3392
Organometalna materija čvrsta, piroforna
UN 3391
čvrsta
tečna
tečna
čvrsta
da
ne
ne
ne
ne
ne
ne
ne
da
da
da
da
da
da
log Pow ≥ 3,0 (izuzev, ako je ekspe-rimentalno određeni BCF ≤ 100)
LC50 *) ≤ 10 mg/l
Ne
Ne
Ne
Da
Da
Da
Ne
Da
Materija koja ne
zagađuje vodu
Materije koje zagađuju vodu
Materija je lako razgradiva
LC50 *) ≤ 1 mg/l
Određivanje akutne otrovnosti
za ribe, vodene buve ili alge
Za mere bez podatka o toleranciji važi ± 0,1mm
[pic]
Skica 1 Penetrometar
Masu uskladiti na 102,5 ± 0,05g
Presovan sklop
[pic]
Skica 1: Telo za opterećenje u obliku zvona, mase 2220
g koje se može okačiti na bronazani klin
Skica 2: Cilindrični bronzani klin; dimenzije u mm
Skica 3: Šupalj bronzani cilindar, sa jedne strane zatvoren vertikalni i horizintalni presek; dim. u mm
Ispitivanje eksploziva na iznojavanje
[pic]
Grupa ambalaže I
Isparljivost ml/m3
Nije opasna za transport
Grupa ambalaže II
Grupa ambalaže III
da