Analiza makroekonomskih i fiskalnih kretanja u periodu januar-jun 2004. godine sa prikazom fiskalnih kretanja u periodu januar-jul 2004. godine

MINISTARSTVO FINANSIJA

A N A L I Z A

MAKROEKONOMSKIH I FISKALNIH KRETANjA

U PERIODU JANUAR-JUN 2004. GODINE

SA PRIKAZOM FISKALNIH KRETANjA U PERIODU JANUAR – JUL 2004. GODINE

Beograd, avgust 2004.

UVOD

U Analizi o makroekonomskim i fiskalnim kretanjima u periodu januar – juni 2004. godine dat je ostvrt na sprovođenje utvrđene ekonomske politike Vlade Republike Srbije u 2004. godini, u delu makroekonomske i fiskalne politike sa stanovišta njenih osnovnih postavki i ostvarivanja opšteg konoslidovanog bilansa javnih prihoda i javnih rashoda.

Cilj analize je da se sagledaju osnovna makroekonsmska i fiskalna kretanja u prvom polugođu 2004. godine i sagleda ostvarenje obima i dinamike javnih prihoda i javnih rashoda ukupno na nivou Republike. Posebno mesto ima sagledavanje u pogledu izvršavanja budzeta Republike Srbije, organizacija obaveznog

osiguranja i budzeta lokalnih vlasti. U delu strukturnih reformi ukazuje se na rezultate koji su ostvareni u realnom sektoru u pogledu privatizacije i restrukturisanja preduzeća, poslovnom bankarstvu i finansijskom tržištu.

U Analizi se ukazuje na rezultate u ostvarivanju makroekonmske stabilnosti u pogledu održivog i stabilnog ekonomskog razvoja na ostvarivanja ključnih makroekonosmkih indikatora i parametara privrednih aktivnosti i razvoja, pre svega u realnom sektoru, ekonomskih odnosa sa inostranstvom, monetarnim kretanjima i kretanjima na sektoru cena.

Poseban osvrt daje se na rashode obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno rashode u oblasti invalidskog i penzijskog osiguranja, zdravstvene zaštite i osiguranja od nezaposlenosti, s obzirom da ovi rashodi čine skoro polovinu ukupne javne potošnje Republike.

MAKROEKONOMSKA KRETANjA

1. Ekonomska politika Vlade Republike Srbije za 2004. godinu utvrđena je u skladu sa makroekonomskim pretpostavkama koje su usklađene sa ciljem ostvarivanja unutrašnje i spoljašne makroekonomske stabilnosti i ubrzanim rastom ekonomije.

U skladu sa osnovnim prioritetima ekonomske politike, zasnovanim na opredeljenjima za postizanje makroekonomske stabilnosti, predviđeno je dalje sprovođenje ekonomskih i institucionalnih reformi, sa ciljem da se obezbedi dalje jačanje konkurentnosti privrede radi obezbeđenja održivog privrednog rasta. Posebno, u daljem smanjenju i racionalizaciji javnih rashoda, uz koordinaciju fiskalne i monetarne politike. Ovo u cilju obezbeđenja glavnog cilja makroekonomske stabilizacije u delu javne potrošnje na svođenju budzetskog deficita u realne okvire bruto domaćeg proizvoda.

Projekcijom osnovnih maroekonomskih indikatora za Rrepubliku Srbiju za 2004. godinu, predviđene su sledeće stope realnog rasta:

– realna stopa rasta BDP 6,0%,

– inflacija, kraj godine 8,0 – 9,5%,

U strukturi javnih rashoda budzeta Republike izvršeno je prkomponovanje javnih rashoda u korist investicija, prvenstveno u infrastrukturu i poljoprivredu. Istovremeno, predviđeno je smanjenje učešća javnih rashoda vezano za zarade i svođenja izdataka za socijalna davanja u realne okvire budzeta.

Na proizvodnju u prerađivačkoj industriji, a time i na ukupnu industriju, pozitvino je uticalo tekuće povećanje proizvodnje prehrambenih proizvoda i pića u maju i junu od 5,6%, odnono 5,7%. Povoljne performanse karakterišu i proizvodnju koksa i derivata nafte, hemijsku industriju, metalski kompleks, pri čemu je izuzetno visoko povećanje proizvodnje evidentirano u proizvodnji mašina i uređaja, osim električnih i proizvodnji kancelarijskih i računarskih mašina. Najlošiji rezultati ostvareni su u proizvodnji radio, TV i komunikacione opreme (-50,4%).

Posmatrano po namenskim grupama u proteklih šest meseci ove, u odnosu na prosek 2003. godine povećanje proizvodnje ostvareno je u proizvodnji intermedijarnih proizvoda (8,5%) i kapitalnih proizvoda (28,1%). U junu se tekući rast proizvodnje beleži i kod trajnih proizvoda za široku potrošnju i netrajnih proizvoda za široku potrošnju.

Zalihe gotovih proizvoda u industriji u junu u odnosu na decembar 2003. godine smanjene su za 1%, na čega je uticalo smanjenje zaliha u prerađivačkoj industriji.

Prema prethodnim procenama RZS pšenicom je bilo zasejano 637,5 hiljada hektara, tako da se i procene ostvarene proizvodnje pšenice kreću preko 2,4 miliona tona. U ovoj godini proizvodnja ječma povećana je za preko 80%. Zasejane površine važnijim ratarskim kulturama u prolećnoj setvi ove godine procenjuju se na preko 2 miliona hektara, od čega se oko 60% odnosi na površine pod kukuruzom. Povrćem je zasejano oko 206 hiljada hektara, suncokreom 192 hiljade hektara, šećernom repom oko 61 hiljada hektara, sojom 110 hiljada hektara, krmnim biljem 141 hiljada i jarim žitima oko 107 hiljada hektara.

Budzetom Republike Srbije za 2004. godinu predviđena namenska sredstva za subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama iznose 12,789 milijardi dinara, od čega se 46% odnosi na subvencije za mleko i industrijsko bilje. Za kupovinu i premije pšenice predviđeno je da se izdvoji 2 milijarde dinara, a za regresiranje đubriva i goriva dodatnih 1,2 milijarde dinara. Stvorene su mogućnosti za odobravanje povoljnih kredita za poljoprivredna gazdinstva što pretpostavlja prethodno njihovu registraciju. Do kraja juna registrovano je ukupno 17.104 poljoprivredna gazdinstva, realizovne 5.332 kreditne linije čija je vrednost 349,1 miliona dinara.

Dinamika stambene izgradnje je, međutim, bila usporenija nego u uporedivom periodu prošle godine.

U proteklom delu godine građevinska operativa je bila angažovana i van teritorije Srbije, ali su te aktivnosti bile ispod prošlogodišnjih.

Povećan broj dolazaka stranih gostiju za rezultat je imao povećanje deviznog prihoda. Po tom osnovu devizni prihod je iznosio 91 milion dolara i bio je za polovinu veći nego u uporedivom periodu 2003. godine.

Saobraćaj. U prvom tromesečju 2004. godine ukupan fizički obim saobraćajnih usluga povećan je za 3,7% u poređenju sa istim periodom 2003. godine. Povećan je i obim prevoza putnika i obim prevoza robe (za 3,2% i 5,8%). U putničkom sobraćaju intenziviran je prevoz u vazdušnom i gradskom saobraćaju (povećanje za 10,6% i 6,4% respektivno). I dalje se smanjuje obim prevoza putnika u železničkom i drumskom saobraćaju (za 12,6% i 8,7% respektivno). Međutim, najveći deo drumskog putničkog saobraćaja obavljaju privatni prevoznici, što nije obuhvaćeno statističkim podacima. Širenje mreže mobilne telefonije uticalo je na porast obima usluga telekomunikacija za 29,2%.

Promet u trgovini na malo. Visok realni rast zarada i uvoza, posebno robe široke potrošnje, doprineli su povećanju prometa u trgovini na malo, čiji je realni rast u prvoj polovini 2004. u odnosu na isti period 2003. iznosio 11,8%. Posmatrano po mesecima, zbog sezonskog uticaja, promet je realno bio manji u januaru ove godine za 24,3%, dok se smanjenje prometa u junu od 3,7% može objasniti visokim realnim padom zarada u maju (7,9%). U posmatranom periodu snabdevenost tržišta je bila dobra.

Na kretanja u oblasti prometa, u drugoj polovini ove godine, pozitivan uticaj imaće i proces uvođenja fiskalnih kasa čija funkcija je stvaranje uslova za legalizaciju prometa, a time i novčanih tokova.

Cene i troškovi života. Za prvo polugodište 2004. godine karakterističan je brži rast cena nego u prethodnoj godini. Više od polovine inflacije za 2004. godinu (8,0-9,5%) ostvareno je u prvom polugodištu, s obzirom da je rast cena u prvoj polovini godine, u odnosu na decembar 2003. godine iznosio 5,2%. Pre svega, reč je o ubrzanju rasta cena proizvođača, koje su u 2003. godini bile faktor stabilizacije. Povećani troškovi poslovanja izazvani porastom svetskih cena, pre svega nafte, uticali su da se cene proizvođača industrijskih proizvoda u prvom polugodištu 2004. godine povećaju za 6,6% (juni 2004/decembar 2003), što je za 2 procentna poena više nego u celoj prošloj godini.

Mesečni rast cena na malo u junu od 1,4% (jun 2004/maj 2004.) bio je nešto viši nego u maju (1%, u poređenju sa prethodnim mesecom). To je najviši mesečni rast cena na malo od novembra 2002. godine. Cene robe su povećane za 1,7%. Najveći uticaj na ukupan rast cena na malo u tom mesecu imao je rast cena poljoprivrednih proizvoda (4,4%) i industrijskih neprehrambenih proizvoda (1,9%).

U junu su cene usluga bile za 0,7% više nego u maju, pre svega zbog porasta cena zanatskih i ličnih usluga u proseku za 1,9%.

Tokom proteklih šest meseci oko tri četvrtine ukupnog porasta cena na malo odnosi se na porast cena robe. Te cene su u junu bile za 5,1% više nego u decembru 2003. godine. Dalji rast cena industrijskih neprehrambenih proizvoda očekuje se po osnovu povećanja cena električne energije od 1. jula 2004. godine.

Redovno usklađivanje dinarskih iznosa akciza sa porastom cena na malo uticalo je na porast cena pića za 1,8% i duvana za 8,2%. Oko jedna petina ukupnog porasta cena na malo u prvom polugodištu posledica je povećanja cena industrijskih prehrambenih proizvoda.

U prvom polugodištu na rast cena usluga od 5,3% odnosilo se nešto više od jedne četvrtine ukupnog porasta cena na malo. Tokom prvog tromesečja rast cena usluga je bio viši od rasta cena robe. Razlog tome je ispravljanje dispariteta cena komunalno – stambenih usluga.

Rast cena proizvođača industrijskih proizvoda takođe je ubrzan u drugom tromesečju (3,3% prema 3,1% u prvom tromesečju), pre svega zbog porasta cena reprodukcionog materijala za 6,2%, prema 4,2% u prvom tromesečju i za 10,7% u prvom polugodištu.

Tokom proteklog dela godine rast troškova života je bio viši od rasta cena na malo. Do te razlike je došlo zbog različitog uticaja promena cena pojedinih proizvoda i usluga na ukupan indeks troškova života i cena na malo. U odnosu na decembar 2003. godine troškovi života su povećani za 6,6%. Izdaci za usluge su, kao i kod cena na malo, imali viši rast (7%) od izdataka za robu (6,5%), zbog porasta izdataka za stan za 14,7%. Porast cena poljoprivrednih i industrijskih prehrambenih proizvoda opredelio je porast izdataka za ishranu (za 10,4%). Izdaci za ostalu robu i usluge imali su rast ispod rasta izdataka za robu i usluge.

Ekonomski odnosi sa inostranstvom. U prvoj polovini 2004. godine uspostavljena je tendencija bržeg rasta uvoza od izvoza. Dolarska vrednost izvoza povćana je za 11,5% i iznosila je 1,47 milijardi USD, dok je uvoz povećan za 40,8% i iznosio je 4,9 milijardi USD. Ovo je rezltiralo daljim rastom robnog deficita koji je premašio 3,5 milijardi USD, odnosno u odnosu na isti period 2003. godine povećan je za 1,3 milijarde USD (ili 58,5%).

Niže stope izvoza i uvoza izražene u evrima su posledica odnosa između dolara i evra, odnosno dolar je u poređenju sa istim periodom prošle godine imao nepovoljniji odnos pema evru.

Izvoz, uvoz i saldo u periodu januar-jun

2003 2004 IndeksiI-VI 2004I-VI 2003 Mil. USD Mil. EUR Mil. USD Mil. EUR USD EUR Izvoz 1.319,3 1.195,6 1.471,6 1.202,1 111,5 100,5 Uvoz 3.508,0 3.169,4 4.941,3 4.032,1 140,8 127,2 Saldo -2.188,6 -1.973,8 -3.469,7 -2.830,0 158,5 143,4

Izvor: RZS

Prema klasifikaciji Evropske Unije u poređenju sa istim periodom 2003. godine povećan je izvoz energije (31,5%), intermedijarnih proizvoda (49,3%) i trajnih proizvoda za široku potrošnju (4%). Istovremeno je uvoz svih namenskih grupa imao visoke stope rasta. U strukturi uvoza dominirali su intermedijarni proizvodi sa 31,3% učešća i rastom uvoza od 31,8%. Slede kapitalni proizvodi sa učešćem od 27,9% (rast uvoza od 52,4%), netrajni proizvodi za široku potrošnju čija vrednost uvoza jeiznosila 781,4 miliona USD i energija sa 745,8 miliona USD. Trajni proizvodi za široku potrošnju čija dolarska vrdnost uvoza je povećana za 2,3 puta imali su učešće u ukupnom uvozu 6,5%. Na uvoz poljoprivrednih proizvoda odnosilo se 3,4% uvoza.

Od ukupnog robnog deficita 54% se odnosi na deficit sa zemljama Evropske unije, 21,2% na zemlje Komonvelta nezavisnih država i 9% na zemlje Azijsko-pacifičkog područja.

Rezultati u platnom bilansu u prvom polugodištu 2004. godine nepovoljniji su nego u istom periodu 2003. godine. Nastavljena je tendencija rasta deficita tekućih transakcija. U tom periodu deficit je iznosio 1,6 milijardi dolara (uključujući i zvaničnu pomoć) i bio je za polovinu veći nego u uporedivom periodu prošle godine. Deficit tekućih transakcija bio je determinisan, pre svega, porastom robnog deficita za oko 1,3 milijarde dolara. Ostale stavke tekućeg bilansa imale su suficit, osim kamata, gde je deficit pogoršan u poređenju sa 2003. godinom za 9 miliona dolara. Suficit kod tekućih transfera iznosio je 1,5 milijardi dolara i povećan je 1,8 puta, pre svega po osnovu porasta neto otkupa po menjačkim poslovima za 351 milion dolara. Znatno je povećan i neto priliv na devizne račune stranih lica – za 243 miliona dolara.

Prihodi od usluga su povećani za jednu trećinu, a rashodi za polovinu, tako da je suficit u uslugama povećan za 28 miliona dolara.

Priliv donacija bio je približno kao i u prošloj godini (218 miliona dolara) i povećan je za 6 miliona dolara.

U kreditno – finansijskim transakcijama ostvaren je suficit od 977 miliona dolara i bio je za 288 miliona dolara veći nego u istom periodu prethodne godine, zahvaljujući većem prilivu stranih direktnih investicija za oko 2,5 puta. Po tom osnovu registrovan je neto priliv u iznosu od 318 milion dolara, prema 125 miliona dolara u prošloj godini. U prvom polugodištu povučeno je novih srednjoročnih i dugoročnih zajmova i kredita koji imaju razvojni karakter u iznosu od 592 miliona dolara, a otplaćeno je 4,7 puta više glavnice duga (187 miliona dolara).

Zbog deficita tekućih transakcija formiran je deficit u ukupnom bilansu u iznosu od 163 miliona dolara (prema 192 miliona dolara suficita u 2003. godini) i finansiran je iz pozitivnog salda kreditno – finansijskih poslova, iz tekućih transfera i iz deviznih rezervi NBS.

Nezaposlenost i zapošljavanje. U prvoj polovini 2004. godine na sektor zapošljavanja prvenstveno su uticali procesi u toku privatizacije i restrukturisanja velikih javnih preduzeća. Proces privatizaicje odvijao se usporenijom dinamikom nego prethodne godine, dok se proces restrukturisanja velikih javnih preduzeća ne odvija predviđenim tempom. Stoga je, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje krajem juna 2004. godine bilo evidentirano 935.801 nezaposleno lice, što je u odnosu na isti mesec 2003. godine manje za 2,2% ili za 21 hiljadu lica. U proteklom periodu prosečna stopa registrovane nezapslenosti iznosila je 28,9%.

Zarade. U prvih šest meseci 2004. godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine prosečne zarade bez poreza i doprinosa realno su povećane za 13,6%, pri čemu u privredi za 12,5%, a u vanprivredi za 13,1%. U istom periodu 2003. godine realni rast ukupnih zarada bio je nešto niži i iznosio je 13,2%.

Prosečna zarada u šestomesečnom periodu 2004. godine izraženo u evrima iznosila je 187,6 evra. Realni rast zarada u posmatranom periodu nije imao ujednačenu dinamiku i nije bio usklađen sa nivoom rasta ukupne ekonomske aktivnosti. Zarade su realno povećavane od februara do maja, od kada se beleži njihovo realno smanjenje. Najveći realni rast zarada ostvaren je u aprilu (9,9%) kada je prosčena zarada izražena u evrima iznosila 204,8 evra, što je i najveći ostvaeni iznos u proteklih šest meseci. Rast zarada praćen je smanjenjem statističkog obuhvata broja zaposlenih, a u proteklom delu godine u proseku mesečno oko 187 hiljada radnika nije primalo zaradu.

Prosečna zarada sa porezima i doprinosima u prvoj polovini 2004. godine iznosila je 19.088 dinara, a odnos bruto i neto zarade iznosio je 1:1,45 i u odnosu na isti period pršle godine nije bilo dodatnog fiskalnog opterećenja zarada.

U prvoj polovini 2004. godine ukupne devizne rezerve smanjene su za 380,8 miliona dolara i krajem juna iznosile su 4.054,8 miliona dolara, od čega se na NB odnosilo 3.387,4 miliona dolara. Na stanje ukupnih deviznih rezervi uticalo je značajno smanjenje deviznih rezervi i kod NB (za 162,7 miliona dolara) i kod ovlašćenih banaka (za 218,1 milion dolara). Tokom proteklog perioda ove godine devizne rezerve NB karakteriše tendencija smanjenja, osim u junu kada su povećane za 70,5 miliona dolara kao efekat povlačenja dve tranše kredita od MMF i odobravanja kredita Evropske investicione banke, kao i deviznog priliva po osnovu menjačkih poslova.

Novčana masa M1 krajem juna 2004. godine iznosila je 103,2 milijarde dinara, odnosno 1,4 milijarde evra. U prvom polugodištu M1 nominalno je smanjena za 1,9%, a izraženo u evrima za 7,2%. U prva dva meseca M1 je smanjena, da bi od marta do juna imala tendenciju rasta i u tom periodu nominalno je povećana za 6,6%. Veće smanjenje primarnog novca, nego novčane mase utcalo je na povećanje monetarnog multiplikatora. Radi kontrolisanja monetarnih agregata, kao u maju, i u junu je bila izražena aktivnost NBS kroz operacije na otvorenom tržištu kroz prodaju hartija od vrednosti čija je realizacija dostigla 5,7 milijardi dinara i u odnosu na decembar prethodne godine povećana je za 157,3%. Na poboljšanje strukture novčane mase uticalo je smanjenje gotovog novca (6,8%), odnosno rast depozitnog novca (1,4%). Učešće gotovog novca smanjeno je sa oko 41% iz decembra 2003. godine na 38,8% krajem juna 2004. godine. Krajem juna koeficijent pokrivenosti M1 ukupnim deviznim rezervama iznosio je 233,2.

Krajem juna 2004. godine nova devizna štednja iznosila je 1,19 milijardi evra i u odnosu na kraj juna 2003. povećana je za 328,1 milion evra. U odnosu na decembar prethodne godine njen rast iznosio je 14,9% ili 154,8 miliona evra. Istovremeno, dinarska štednja je smanjena za 5,7% i pala je na 49,5 miliona evra. Rast devizne štednje pozitivno utiče na depozitnu bazu koja služi kao osnova za kreditnu aktivnost banaka.

Eskontna stopa NBS u prvoj polovini 2004. godine nije se menjala i iznosila je 8,5% na godišnjem nivou. Istovremeno, prosečna kamatna stopa na tržištu novca u junu je iznosila 30,25% na godišnjem nivou, a kamatna stopa na komercijalne i blagajničke zapise i certifikate o depozitu na Beogradskoj berzi iznosila je 2,19% na mesečnom nivou. U poređenju sa decembrom 2003. godine, u junu su povećane aktivne i pasivne ponderisane kamatne stope, pri čemu je brži rast pasivnih kamatnih stopa uticao na smanjenje kamatnih marži. Krajem juna 2004. prosečna ponderisana aktivna kamatna stopa iznosila je 1,19%, a pasivna 0,28% na mesečnom nivou (u decembru 2003. iznosile su 1,18%, odnosno 0,23%, respektivno).

U prvoj polovini 2004. godine evro je, u odnosu na dinar, nominalno povećao vrednost za 5,6%, a dolar za 8,6%. Krajem juna dinarska vrednost evra iznosila je 72,17 dinara, a dolara 59,32 dinara. Efektivni kurs realno je depresirao za 3,3%.

2. FISKALNI SEKTOR U PERIODU JANUAR – JUN 2004. GODINE

Analiza fiskalne politike, kao dela javne potrošnje sa stanovišta njenih osnovnih postavki i ostvarivanja opšteg bilansa ukupnih prihoda i ukupnih rashoda na nivou Republike, obuhvata aspekt usaglašavanja fiskalne politike, odnosno preispitivanje instrumenta prihoda po osnovu poreza i doprinosa, sa stanovišta njihove visine i poreskih podsticaja.

U fiskalnoj politici u periodu januar – juni 2004. godine izvršene su izmene koje obezbeđuju povećane prihode, uz istosvremeno realno smanjenje fiskalnih zahvatanja, širenjem poreske osnovice oporezivanja i preraspodele fiskalnog tereta, sa ciljem ujednačenja poreskih obaveza.

Izmene u fiskalnoj politici, a time i ukupan bilans javne potrošnje (tabela u prilogu) Republike predstavljaju u tom smislu prilagođavanje poreskog instrumentarija privrednom i ekonomskom ambijentu, koji će omogućiti stvaranje uslova za tržišno privređivanje u funkciji obezbeđenja makroekonomske stabilnosti i bržeg privrednog rasta.

Reforma poreskog sistema. U prvih šest meseci 2004. godine reforma poreskog sistema obuhvatila je:

izmenu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kojim su povećane novčane kazne za različite vrste prekršaja,

izmenu Zakona o akcizama kojim su povećane akcize na derivate nafte, duvanske prerađevine, pojedina alkoholna pića a ukinute su akcize na lož ulje, mlazno gorivo i avionski benzin, tečni naftni gas i domaća bezalkoholna osvežavajuća pića. Specifikum akciza na kafu je zamenjena ad valorem akcizom,

izmenu Zakona o porezu na imovinu.

Poslednji talas poreskih reformi obuhvata usvajanje Zakona o porezu na dodatu vrednost i Zakona o igrama na sreću kao i izmenu Zakona o porezu na dobit preduzeća i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Zakona o porezu na dodatu vrednost stupa na snagu 1. januara 2005. godine kojim se zamenjuje opšti porez na potrošnju – porez na promet. Empirijske studije i iskustva zemalja u tranziciji su pokazale da je porez na dodatu vrednost izdašniji od poreza na promet u pogledu prikupljanja javnih prihoda.

Najnovijim izmenana Zakona o porezu na dobit preduzeća poreska stopa se snižava sa 14% na 10%, uvodi se samooporezivanje a oporezivanje dobiti pravnih lica se uslađuje sa novim Zakonom o računovodstvu i Međunarodnim računovodstvenim standardima.

Izmenom zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje predviđena su značajna fiskalna rasterećenja čime se Srbija svrstava u grupu zemalja sa ispodprosečnim opterećenjem u oblasti ukupne stope doprinosa. Uvodi se jedinstvena minimalna osnovica doprinosa od 40% od prosečne zarade isplaćene u Republici u poslednjem kvartalu i predviđaju se određene stimulacije za zapošljavanje lica starijih od 45 godina kao i lica koji su izgubili posao u procesu tranzicije.

2.1. PRIHODI, RASHODI I DEFICIT BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE U PERIODU JANUAR – JUN 2004. GODINE

Kod sagledavanja ostvarenih kretanja u periodu 01. – 06.2004. godine u odnosu na isti period prošle godine treba imati u vidu da podaci nisu uporedivi, s obzirom da od 01. aprila 2003. godine, sa osnivanjem Državne zajednice Srbija i Crna Gora, neke kategorije prihoda koje su bile stavke Saveznog budzeta, prešle su na republički nivo, tako da su stavke u tabelama prihoda i rashoda iskazane samo na nivou Republike.

Ostvareni prihodi budzeta u periodu januar-jun 2004. godine iznose 148,521 miliona dinara, što predstavlja 90,2% planiranih prihoda za prvih šest meseci tekuće godine, tj. 45,1% ukupno planiranih prihoda budzeta Republike za 2004. godinu. Rashodi u istom periodu iznose 167,713 miliona dinara, odnosno 86,5% planiranih rashoda za posmatrani period, ili 44,3% od rashoda planiranih budzetom Republike za 2004. godinu.

Deficit u periodu januar-jun 2004. godine iznosio je 17,192 miliona dinara.

[pic]

Budzetski prihodi

U periodu januar-jun 2004. godine prihodi budzeta Srbije su ostvareni u iznosu od 148.521 miliona dinara, što je za 17.192 miliona dinara ili 9,8% niže od planiranih za taj period. Ostvareni prihodi u prvih šest meseci čine 45,1% planiranih prihoda budzeta Republike za 2004. godinu.

Prihodi koji su premašili planirane iznose za period januar-jun 2004. godine su prihod od poreza na dohodak i poreza na dobit. Prihodi od poreza na dohodak premašili su planirani iznos za 5,1%, odnosno za 1,365 mil. dinara, dok su prihodi od poreza na dobit ostvareni iznad plana za 4,2%, odnosno 140 mil. dinara.

Prihodi čije ostvarenje je niže od planiranog nivoa su prihodi od akciza (12,2%), carina (15%), ostali poreski prihodi (10,7%) i neporeski prihodi (62,4%), dok su prihodi od poreza na promet ostvareni na nivou plana.

U odnosu na isti period prošle godine ostvareni prihodi viši su za 30,3%, tj.16,5%, kada se u period jan – jun 2003. godine uključe i savezni prihodi za period jan – mart 2003. godine koji su nakon toga pripali Republici. Radi ispravnog upoređenja, u zagradi su stavljeni i savezni prihodi u prva tri meseca 2003. godine i izračunati indksi na te osnovice (deo poreza na promet, akcize, carine i deo neporeskih prihoda). Kada se analiziraju prihodi u 2004. godini u odnosu na ovako prevedene prihode u 2003. godini, vidi se da je najveći indeks rasta ostvaren kod prihoda po osnovu poreza na promet (indeks 125,8) i prihoda od akciza (109,6) kao rezultat povećanih mera kontrole i uvođenja fiskalnih kasa.

Tabela 1: Prihodi*

u mil.din.   I – VI 2003 I – VI 2004 I – VI 2004 / I – VI 2003   1 2 3 = 2/1 Subvencije (ukupno)  11.769 16.251  138,1 Ministarstvo privrede 3.120 3.264 104,6 Ministarstvo poljoprivrede 1.755 3.972 226,3 Ministarstvo za kapitalne investicije 4.685 4.983 106,4 Otplata domaćih kamata 878 864 98,4 Otplata stranih kamata 2.829 4.172 147,5 Otplate glavnice domaćim kreditorima 10.899 11.338 104,0 Otplate glavnice stranim kreditorima 84 0 0,0 Transferi prema OOSO 39.854 40.197 100,9

Uzimajući u obzir javnu potrošnju u delu rashoda koji se odnose na konto 451 – subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, iz budzetskih sredstava Republike Srbije, u periodu I–VI 2003. godine, izdvojeno je 11.769 mil. dinara, od čega se na Ministarstvo privrede odnosi 3.120,02 mil. dinara, Ministarstvo poljoprivrede 1.754,98 mil. dinara a na Ministarstvo za kapitalne investicije (napominjemo da su uzeta u obzir sredstva koja su izvršena sa pozicija Ministarstva saobraćaja i telekomunikacija i Ministarstva građevina, koji su u 2004. ujedinjena u Ministarstvo za kapitalne investicije) 4.685,15 mil. dinara.

Po osnovu subvencija javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, iz budzetskih sredstava Republike Srbije je u periodu I–VI 2004. godine, izvršeno je 16.251 mil. dinara, od čega se na Ministarstvo privrede odnosi 3,264,10 mil. dinara, Ministarstvo poljoprivrede 3.971,55 mil. dinara a na Ministarstvo za kapitalne investicije 4.983,29 mil. dinara.

Ako uporedimo izvršenje budzeta po osnovu subvencija u posmatranom periodu: subvencije Ministarstvu privrede su veće za 4,6%, Ministarstvu poljoprivrede za 126,3% (subvencije poljoprivredi odnose se na otkup pšenice, date kredite poljoprivrednicima i subvencije za mleko i industrijsko bilje) i Ministarstvu za kapitalne investicije za 6,4% u 2004. godini.

Rashodi po osnovu otplate domaćih kamata, u periodu I–VI 2004. godine, iznosili su 864 mil. dinara, što je u poređenju sa istim periodom 2003. godine (878 mil. dinara) niže za 1,6%.

Po osnovu otplate stranih kamata, u periodu I–VI 2004. godine, rashodi su iznosili 4.172. mil. dinara, što je u poređenju sa istim periodom 2003. godine, kada je izvršenje bilo 2.829 mil. dinara, više za 47,5%.

Ako posmatramo izvršenje u delu Otplata glavnice domaćim kreditorima, u periodu I–VI 2004. godine, ono je iznosilo 11.338 mil. dinara, što je u poređenju sa istim periodom 2003. godine, kada je izvršenje bilo 10.899 mil. dinara, više za 4,0%.

U periodu januar-jun 2004. godine neznatno su izvršene obaveze po osnovu otplata glavnice prema stranim kreditorima.

Na ime donacija i transfera Organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja u periodu I–VI 2004. godine, iz sredstava budzeta RS izdvojeno je 40.197 mil. mil. dinara, što je 0,9% više u odnosu na isti period 2003. godine, gde je izdvojeno 39.854 mil. dinara za iste namene.

P R E G L E D izvršenih isplata obveznica RS i SRJ emitovanih po osnovu devizne štednje u toku 2003. i 2004. godine po mesecima   2003 2004   Mesec 1. Deficit 17.192 2. Finansiranje 18.795 2.1. Krediti međ. finansijskih institucija 0 2.2. Donacije 472 2.3. Privatizacija 10.078 2.4. Domaće zaduživanje 8.245

Najznačajniji izvor finansiranja deficita predstavljaju prihodi od privatizacije u iznosu od 10.078 miliona dinara. Prihodi od privatizacije obuhvataju prihode iz 2003. godine u iznosu od 9.460,6 miliona dinara i prihode iz prvog polugodišta ove godine u iznosu od 617,2 miliona dinara. Drugi, po značaju, izvor finansiranja je domaće zaduživanje, a koje čini emisija domaćih hartija od vrednosti (obveznice Trezora Republike).

2.2.Ostvarenje prihoda lokalne samouprave u periodu januar- jun 2004. godine

U posmatranom periodu jedinice lokalne samouprave ostvarile su 36,8 milijardi dinara, ili 50,1% u odnosu na planirani obim sredstava za 2004. godinu. U odnosu na isti period 2003. godine, ostvarena sredstva porasla su nominalno za 19,2%, ili realno za 10,5%.

Tabela 1.

OSTVARENI PRIHODI JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE

Tabela 2.

OSTVARENI PRIHODI JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE U PERIODU JANUAR – JUN 2003 I 2004. GODINE

u 000 din.

  PRIHODI Ostvareno Ind.   I – VI I – VI nominalni realni   2003 2004             107,9     I Ustupljeni republički prihodi 12.165.376 16.064.084 132,0 122,4 II Transferna sredstva 4.370.517 4.152.177 95,0 88,0   u tome:     – 5% poreza na zarade 1.225.838 1.455.417 118,7 110,0   – udeo u porezu na promet prema godišnjoj diferenciranoj stopi 3.092.756 2.239.282 72,4 67,1   – udeo od 50% u više ostvarenim sredstvima 51.923 457.478 881,1 816,6 III Izvorni prihodi 14.293.125 16.545.720 115,8 107,3   Svega javni prihodi 30.829.018 36.761.981 119,2 110,5

Pri tome najveći rast zabeležen je kod ustupljenih republičkih poreza (32%), zahvaljujući pre svega rastu prihoda od poreza na promet (50,4%). Ovako veliki rast prihoda od poreza na promet posledica je više faktora i to: povećanja dela koji se raspodeljuje u okviru korisnika u Republici Srbiji sa 82 % ( u 2003. godini 18% je pripadalo SCG) na 100%, povećanja obima prometa, stepena naplate i rasta cena. Ukupno ostvareni prihodi po osnovu ustupljenih republičkih poreza u periodu januar-jun 2004.godine iznose 16,1 milijardi dinara, ili 43,7% ukupno ostvarenih prihoda.

Izvorni prihodi ostvareni su u visini od 16,5 milijardi dinara, i u strukturi ukupno ostvarenih sredstava činili su 45%. Kod njih je takođe zabeležen realan rast od 7,3% (nominalni rast iznosio je 15,8% u odnosu na isti period 2003. godine).

Transferna sredstva ostvarena su u visini od 4,2 milijardi dinara, ili 11,3% ukupnih prihoda, i to po osnovu učešća u porezu na zarade 1,5 milijadi dinara i po osnovu učešća u porezu na promet prema stopama iz godišnjeg zakona 2,7 milijardi dinara. U odnosu na planirani obim ovih sredstava za 2004. godinu u visini od 8,0 milijardi dinara, ova sredstva ostvarena su sa 51,9%. Ipak, u odnosu na ostvarena transferna sredstva u istom periodu u 2003. godini, kod ovih sredstava zabeležen je pad u visini od 5% ( ind.=95). Osnovni razlog je umanjenje planiranih transfernih sredstava za 2004. godinu namenjenih gradovima, u delu koji se odnosio na dopunsko finansiranje komunalnih rashoda, koje je vršeno u periodu od 2000 – 2003. godine.

U okviru transfernih sredstava prihodi od poreza na zarade porasli su nominalno za 18,7%, ili realno za 10%, zahvaljujući bržem kretanju mase zarada u Republici, od planiranog rasta, odnosno od rasta cena. U odnosu na 2003. godinu zabeleženo je značajno smanjenje prihoda od dela poreza na promet koji se ustupa prema godišnjem zakonu prema diferenciranim stopama, pre svega iz već navedenog razloga, koji se odnosi na umanjenje planiranih transfernih sredstava za 2004. godinu namenjenih gradovima, u delu koji se odnosio na dopunsko finansiranje komunalnih rashoda, a čiji se efekat smanjenja u potpunosti realizovao preko smanjenja udela gradova u porezu na promet.

Izuzetno veliki indeks rasta po osnovu udela od 50% u ostvarenim viškovima, nastao je, pre svega, kao rezultat privremenog finansiranja u prva tri meseca ove godine, u kome su važile stope učešća u porezu na promet iz 2003. godine. Kao posledica toga, gradovi su u prva 3 meseca ostvarivali učešće u porezu na promet po znatno većim stopama od potrebnih za ostvarenje planiranog obima sredstava (Beograd 4% umesto 0,5% koliko iznosi propisana stopa za period april-jun 2004 godine, Kragujevac 26% prema 2,2%; Niš 10,6% prema 2,2% i Novi Sad 4,9% prema potrebnih 0,9%). Takođe, kod većeg broja opština ostvarivani su viškovi zbog suženog prava na ostvarivanje transfernih sredstava u periodu april – jun 2004. godine, koji je nastao uključivanjem izgubljenih prihoda od poreza na fond zarada u okvir transfernih sredstava, a čija će se nadoknada realizovati tek u drugoj polovini godine.

2.3. Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja

Finansijskim planovima organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, na koje je Narodna skupština Republike Srbije dala saglasnost 24. marta 2004. godine, planirani su ukupni prihodi i primanja u iznosu od 290.668,8 mil. dinara, odnosno 23,9% više od prihoda koje su organizacije obaveznog socijalnog osiguranja ostvarile u 2003. godini. U istom iznosi planirani su i rashodi i izdaci (Tabela 1).

Republički fond PIO zaposlenih, finansijskim planom za 2004. godinu iskazao je ukupne prihode od 177.844,0 mil. dinara i u odnosu na prihode ostvarene u 2003. godini, isti su uvećani za 19,9%. U periodu januar-jun 2004. godine, ukupni prihodi ostvareni su u iznosu od 86.943,7 mil. dinara ili 22,8% više od prihoda ostvarenih u istom periodu prethodne godine (70.820,8 mil. dinara).

U ukupnim prihodima najveće učešće imaju prihodi od doprinosa koji su planirani u iznosu od 96.273,1 mil. dinara ili 54,1% ukupnih prihoda (Tabela 2). Prihodi od doprinosa u periodu januar-jun 2004. godine ostvareni su u iznosu od 45.964,6 mil. dinara ili 47,7% planiranih prihoda od doprinosa. U odnosu na ostvarene prihode od doprinosa u periodu januar-jun 2003. godine, kada su iznosili 35.266,5 mil. dinara, isti su povećani za 30,3%.

U prihodima od doprinosa nisu iskazani prihodi koje Fond ostvaruje od doprinosa na ime preuzetog dela deviznog kredita koji privredni subjekti duguju Fondu za razvoj. S obzirom na činjenicu da Fond na taj način izmiruje i svoje obaveze prema Fondu za razvoj, koje na dan 31.12. 2003. godine iznose 258,2 mil. EUR-a, prihodi ostvareni po tom osnovu neutralni su na ukupan bilans Fonda i posebno se iskazuju. Naime, od prihoda od doprinosa za koje se očekuju da će se ostvariti putem kompanzacije sa Fondom za razvoj, finansijskim planom za 2004. godinu predviđena su sredstva u iznosu od 7.000 mil. dinara. Istovremeno, na rashodnoj strani planirani su izdaci u istom iznosu i to po osnovu negativnih kursnih razlika iznos od 6.300 mil. dinara i po osnovu izdataka za otplatu glavnice duga prema Fondu za razvoj iznos od 700 mil. dinara Na ime prihoda koji se ostvaruju kompenzacijom sa Fondom za razvoj u periodu januar-jun ostvareno je 5.970,4 mil. dinara, 85,3% planirane ove vrste prihoda, tako da će isti premašiti planiran iznos. U 2003. godini nije planirana ova vrsta prihoda.

Prihodi koji se na ime transfera iz budzeta Republike prenose Fondu u 2004. godini planirani su u iznosu od 65.276,3 mil. dinara ili 36,7% ukupnih prihoda. Ovi transferi su planitrani u okviru razdela Ministarstva finansija u iznosu od 60.600 mil. dinara i Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike od 4.676,3 mil. dinara. U periodu januar-jun 2004. godine na ime ovih transfera preneto je Fondu 32.152 mil. dinara ili 49,3% planiranih sredstava. U odnosu na prihode od transfera koji su Fondu preneti iz budzeta Republike u istom periodu prethodne godine ( 34.575,6 mil. dinara) preneto je 7,5% manje sredstava.

Prihodi od privatizacije planirani su u iznosu od 5.000 mil. dinara i na nivou su ostvarenja u 2003. godini (4.465 mil. dinara). U periodu januar-jun 2004. godine ostvareno je 645,4 mil. dinara prihoda od privatizacije ili 12,9% od planirane ove vrste prihoda.

Ostali prihodi u iznosu od 4.294,6 mil. dinara uglavnom se odnose na prihode koje Fond ostvaruje na ime transfera od ostalih organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. To su najvećim delom prihodi po osnovu transfera od Nacionalne službe za zapošljavanje na ime plaćenih doprinosa licima koja primaju redovnu mesečnu naknadu za slučaj nezaposlenosti (2.445,6 mil. dinara), i ostalih organizacija obaveznog socijalnog osiguranja (Republički zavod za zdravstveno osiguranje i Fond PIO samostalnih delatnosti. U ostalim prihodima prikazani su i prihodi od primanja od domaćih zaduživanja od 1.000 mil dinara i ostali prihodi od 266 mil. dinara. Prema podacima Fonda, na ime ostalih prihoda u periodu januar-jun 2004. godine ostvareno je 184,9 mil. dinara ili svega 4,3% u odnosu na planiranu ovu vrstu prihoda. Ovo iz razloga što se u računovodstvu Fonda ovi prihodi iskaujuju u prihodima od doprinosa, a naknadnim evidencijama i sravnjenjem dokumantacije između organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, isti će se prikazati u transferima između tih organizacija.

Rashodi Fonda planirani su na nivou prihoda i iznose 177.844,0 mil. dinara. Planirani rashodi su u odnosu na ukupno izvršene rashode u 2003. godine veći za 21,9%. Najvećim delom rashodi se odnose na rashode za isplatu penzija i ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koji su planirani u iznosu od 148.981,4 mil. dinara ili 83,8% ukupnih rashoda. U 2004. godini planirana je isplata 12 penzija, odnosno planirana je isplata počev od drugog dela penzija za oktobar 2003. godine, zaključno sa prvim delom penzije za oktobar 2004. godine. Penzije se isplaćuju redovo, na svakih petnaest dana. U periodu januar-jun isplaaćeno je šest mesečnih penzija, od drugog dela penzije za oktobar 2003. godine zaključno sa penzijom za prvi deo aprila 2004. godine. Za isplatu ovih penzija i ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja (tuđa nega i pomoć, naknada za telesno oštećenje), utrošeno je 72.608,1 mil. dinara ili 48,7% planiranih sredstava. U odnosu na isti period prethodne godine (60.182,2 mil. dinara), za isplatu ovih prava utrošeno je 20,6% više sredstava. U periodu januar-jun rashodi Fonda veći su od prihoda, a razlika je pokrivena sredstvima kojima je Fond raspolagao na dan 31.12.2003. godine, a koja su iznosila 1.657 mil. dinara.

Republički fond PIO samostalnih delatnosti, finansijskim planom za 2004. godinu planirao je ukupne prihode od 7.562,9 mil. dinara i u odnosu na prihode ostvarene u 2003. godini, isti su povećani za 19%. U periodu januar-jun 2004. godine, ukupni prihodi ostvareni su u iznosu od 3.420,2 mil. dinara ili 45,2% ukupno planiranih prihoda, odnosno za 33,9% više od prihoda ostvarenih u istom periodu prethodne godine (2.554 mil. dinara).

U ukupnim prihodima najveće učešće imaju prihodi od doprinosa koji su planirani u iznosu od 5.800 mil. dinara ili 76,7% ukupnih prihoda (Tabela 3). Prihodi od doprinosa u periodu januar-jun 2004. godine ostvareni su u iznosu od 3.138,8 mil. dinara ili 54,1% planiranih prihoda od doprinosa. U odnosu na ostvarene prihode od doprinosa u periodu januar-jun 2003. godine, kada su iznosili 1.910,6 mil. dinara, isti su povećani za 64,3%.

Rashodi Fonda planirani su na nivou prihoda i iznose 7.562,9 mil. dinara. Planirani rashodi su u odnosu na ukupno izvršene rashode u 2003. godine veći za 19%. Rashodi se najvećim delom odnose na rashode za isplatu penzija i ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koji su planirani u iznosu od 5.080,1 mil. dinara ili 67,2% ukupnih rashoda. U 2004. godini planirana je isplata 12 penzija. U ovom fondu penzije se isplaćuju redovo. U periodu januar-jun isplaćeno je šest mesečnih penzija, zaključno sa penzijom za jun mesec 2004. godine, za šta je utrošeno 2.541,5 mil. dinara ili 50% planiranih sredstava za isplatu penzija i ostalih prava. U odnosu na isti period prethodne godine za isplatu penzija utrošeno je 4,8% više sredstava (2.425,4 mil. dinara). Finansijskim planom deo prihoda u iznosu od 1.245,3 mil. dinara, ostao je neraspoređen, a rezervisan je za isplatu penzija.

Republički fond PIO poljoprivrednika, finansijskim planom za 2004. godinu utvrdio je ukupne prihode od 8.933,1 mil. dinara i u odnosu na prihode ostvarene u 2003. godini, isti su uvećani za 87,9%. Povećanim planom prihoda potrebno je obezbediti sredstva za isplatu 12 penzija. U 2003. godini sa ostvarenim prihodima Fond uspeo da isplati svega 7 penzije. U periodu januar-jun 2004. godine, ukupni prihodi Fonda ostvareni su u iznosu od 3.457,4 mil. dinara ili 38,7% ukupno planiranih prihoda, odnosno 62,7% više od prihoda ostvarenih u istom periodu prethodne godine (2.125,6 mil. dinara).

U ukupnim prihodima, prihodi od doprinosa su planirani u iznosu od 4.116,1 mil. dinara ili 46,1% ukupnih prihoda (Tabela 4). Prihodi od doprinosa u periodu januar-jun 2004. godine ostvareni su u iznosu od 522,9 mil. dinara ili svega 12,7% planiranih prihoda od doprinosa. U odnosu na ostvarene prihode od doprinosa u periodu januar-jun 2003. godine, kada su iznosili 486,9 mil. dinara, isti su povećani za 7,4%. Na ovako mali procenat ostvarenja prihoda od doprinosa uticao je pre svega, nerealni nivo planiranih prihoda od doprinosa, nizak stepen naplate ove vrste doprinosa, kao i izmene zakonskih propisa shodno kojim je smanjen broj obveznika koji su u obavezi da plaćaju ovaj doprinos.

Prihodi koji se na ime transfera iz budzeta Republike prenose Fondu u 2004. godini planirani su u iznosu od 4.817 mil. dinara ili 53,9% ukupnih prihoda. Ovi transferi su planitrani u okviru razdela Ministarstva finansija u iznosu od 2.365 mil. dinara i Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike u iznosu od 2.452 mil. dinara. U periodu januar-jun 2004. godine na ime ovih transfera preneto je Fondu 2.892,8 mil. dinara ili 60,1% planiranih sredstava. U odnosu na prihode od transferaiz budzeta Republike, u posmatranom periodu tekuće godine preneto je duplo više sredstava u odnosu na sredstva preneta u istom periodu prethodne godine (1.383,9 mil. dinara).

Rashodi Fonda planirani su na nivou prihoda i iznose 8.933 mil. dinara. Planirani rashodi su u odnosu na ukupno izvršene rashode u 2003. godine veći za 85,8%. Najvećim delom rashodi se odnose na rashode za isplatu penzija i ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koji su planirani u iznosu od 7.824 mil. dinara ili 87,6% ukupnih rashoda. U 2004. godini planirana je isplata 12 penzija, odnosno planira se isplata penzije počev od drugog dela penzija za april 2002. godine, zaključno sa prvim delom penzije za april 2003. godine. Sa ovako planiranom isplatom penzija, na kraju 2004. godine Fond bi korisnicima dugovao 20,5 penzija. U periodu januar-jun 2004. godine isplaćeno je 4,5 mesečnih penzija, odnosno isplaćene su penzije od drugog dela penzije za april 2002. godine, dok je u junu mesecu isplaćena penzija za avgust 2002. godine. Za isplatu ovih penzija utrošeno je 3.054,9 mil. dinara ili 39% planiranih sredstava za isplatu penzija. U odnosu na isti period prethodne godine (1.843,8 mil. dinara), za isplatu penzija utrošeno je 65,7% više sredstava. Da bi se zaustavilo dalje zaostajanje u isplati penzija ovoj kategoriji osiguranika, iz budzeta Republike vrši se ubrzanija dinamika prenosa sredstava na ime transfera, s obzirom da bi se prema utvrđenoj ravnomernoj mesečnoj dinamici prenosa sredstava prema kvotama za ovaj fond, a zbog izostajanja prihoda od doprinosa, obezbedila isplata samo pola penzije.

Nacionalna služba za zapošljavanje finansijskim planom za 2004. godinu planirala je ukupne prihode od 14.466,4 mil. dinara i u odnosu na prihode ostvarene u 2003. godini, isti su uvećani za 49%. U periodu januar-jun 2004. godine, ukupni prihodi ostvareni su u iznosu od 6.627,5 mil. dinara ili 45,8% ukupnih prihoda, odnosno 61,6% više od prihoda ostvarenih u istom periodu prethodne godine (4.100,0 mil dinara).

U ukupnim prihodima najveće učešće imaju prihodi od doprinosa koji su planirani u iznosu od 8.306,4 mil. dinara ili 57,4% ukupnih prihoda (Tabela 5). Prihodi od doprinosa u periodu januar-jun 2004. godine ostvareni su u iznosu od 2.462,7 mil. dinara ili 29,6% planiranih prihoda od doprinosa. U odnosu na ostvarene prihode od doprinosa u periodu januar-jun 2003. godine, kada su iznosili 2.137,2 mil. dinara, isti su povećani za 15,2%.

Prihodi koji se na ime transfera iz budzeta Republike prenose Službi u 2004. godini planirani su u iznosu od 6.100 mil. dinara ili 42,2% ukupnih prihoda. Ovi transferi su planitrani u okviru razdela Ministarstva finansija u iznosu od 5.900 mil. dinara i Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike u iznosu od 900 mil. dinara. U periodu januar-jun 2004. godine na ime ovih transfera preneto je ovoj službi 4.077,7 mil. dinara ili 66,8%% planiranih sredstava. U odnosu na prihode od transfera iz budzeta Republike, u posmatranom periodu tekuće godine preneto je 109,1% sredstava više u odnosu na sredstva preneta u istom periodu prethodne godine (1.950 mil. dinara).

Ubrzanijom dinamikom prenosa sredstava na ime transfera iz budzeta Republike omogućava se redovna isplata naknada za nezaposlene, s obzirom na nedovoljno ostvarenje prihoda od doprinosa. Od 1. jula 2004. godine izvršeno je povećanje zbirne stope doprinosa sa 1,1% na 1,5%, tako da se u drugom polugodištu očekuju veći prihodi od doprinosa, koji će omogućiti smanjenje prihoda koji se na ime transfera iz budzeta prenose ovoj službi za isplatu naknada za nezaposlene.

Rashodi Službe planirani su na nivou prihoda i iznose 14.466,4 mil. dinara. Planirani rashodi su u odnosu na ukupno izvršene rashode u 2003. godine veći za 49%. Najvećim delom rashodi se odnose na rashode za isplatu prava nezaposlenih lica koji su planirani u iznosu od 9.608,9 mil. dinara ili 66,4% ukupnih rashoda. U 2004. godini planirana je isplata 12 redovnih mesečnih naknada za slučaj nezaposlenosti i 12 privremenih naknada za zaposlene sa teritorije AP Kosovo i Metohija. Ovi rashodi veći su od rashoda za isplatu prava po osnovu slučaja nezaposlenosti izvršenih u 2003. godini (6.467,1 mil. dinara) veći su za 48,6%. U periodu januar-jun 2004. godine za isplatu prava za slučaj nezaposlenosti utrošeno je 4.060,9 mil. dinara ili 42,3% u odnosu na planiranu ovu vrstu rashoda. U odnosu na isti period prethodne godine (2.674,1 mil. dinara), rashodi za ove namene veći su za 51,9%. Ovim sredstvima isplaćeno je šest mesečnih prava, s obzirom da je u junu mesecu isplaćena naknada za nezaposlene za decembar 2003. godine, tako da se kasni sa isplatom šest redovnih mesečnih naknada za slučaj nezaposlenih.

Republički zavod za zdravstveno osiguranje finansijskim planom za 2004. godinu planiro je ukupne prihode u iznosu od 81.862,4 mil. dinara i u odnosu na prihode ostvarene u 2003. godini, isti su uvećani za 22,8%. U periodu januar-jun 2004. godine, ukupni prihodi ostvareni su u iznosu od 35.683,2 mil. dinara ili 43,6% u odnosu na ukupno planirane prihode, odnosno za 17,9% više od prihoda ostvarenih u istom periodu prethodne godine (30.234,8 mil. dinara).

U ukupnim prihodima najveće učešće imaju prihodi od doprinosa koji su planirani u iznosu od 58.504,9 mil. dinara ili 71,5% ukupnih prihoda (Tabela 6). Prihodi od doprinosa u periodu januar-jun 2004. godine ostvareni su u iznosu od 26.683,4 mil. dinara ili 45,6% planiranih prihoda od doprinosa. U odnosu na ostvarene prihode od doprinosa u periodu januar-jun 2003. godine, (21.380,9 mil. dinara) isti su povećani za 24,8%.

Rashodi Zavoda planirani su na nivou prihoda i iznose 81.862,4 mil. dinara. Planirani rashodi su u odnosu na ukupno izvršene rashode u 2003. godine veći za 23%. Najvećim delom rashodi se odnose na rashode za zdravstvenu zaštitu za koje su finansijskim planom opredeljena sredstva u iznosu od 70.552,4 mil. dinara ili 86,2% ukupnih sredstava. Troškovi zdravstvene zaštite uglavnom se odnose na troškove isplate plata i troškove korišćenja roba i usluga u zdravstvenim ustanovama. Zato se u posebnom bilansu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje iskazani rashodi za plate, uključujući i rashode za doprinose, u ukupnom iznosu od 39.850 mil. dinara. U ukupnim rashodima Zavoda, sredstva za isplatu plata učestvuju sa 48,7%. U odnosu na izvršene rashode za plate u 2003. godini, (33.979,4 mil. dinara), planirana sredstva za isplatu plata povećena za 17,2%. Na ime ovih rashoda u periodu januar-jun 2004. godine utrošeno je 18.058,4 mil. dinara ili više u odnosu na isti period prethodne godine (15.026,5 mil. dinara) za 20,2%.

Za korišćenje roba i usluga planirani su rashodi od 31.434,6 mil. dinara ili 38,4% ukupnih rashoda. U odnosu na rashode izvršene za ove namene u 2003. godini (25.887,4 mil. dinara) sredstva su povećena za 21,4%. U periodu januar-jun 2004. godine na ime ovih rashoda izvršeno je 12.418,3 mil. dinara ili 39,5% u odnosu na planiranu ovu vrstu rashoda. U odnosu na izvršenje ovih rashoda u istom periodu prethodne godine (12.099,8 mil. dinara), isti su povećeni za svega 2,6%. Ovo je rezultat pre svega mera koje je Republički zavod za zdravstveno osiguranje u saradnji sa Ministarstvom zdravlja preduzeo u cilju obezbeđenja racionalnijeg propisivanja lekova koji se izdaju na teret zdravstvenog osiguranja i drugih mera preduzetih u reformisanju sistema zdravstvene zaštite.

3. Strukturne reforme u periodu januar – jun 2004. godine

Privredno sistemske promene. Privredno sistemske reforme odvijale su se posebnim intezitetom u periodu januar – juni 2004. godine u cilju stvaranja efikasne tržišne privrede, kao preduslova za ubrzani proces pridruživanja EU. Strukturne reforme odvijale su se na svim segmentima privrednog sistema i na finansijskom sektoru i na realnom sektoru.

Skupština Republike Srbije u ovom periodu donela je više od 30 privredno-sistemskih zakona, a Vlada Republike Srbije donela više uredbi i ostalih propisa kojima se bliže uređuje privredno-sistemska regulativa (spisak propisa u prilogu), u oblasti finansijskog, fiskalnog i realnog sektora.

Na segmentu fiskalnih reformi donet je paket poreskih zakona kojim je zaokružen fiskalni sistem Republike. Najznačajniji od ovih zakona je Zakon o porezu na dodatu vrednost, kojim se uvodi porez u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, tako da se u svakoj fazi proizvodno – prometnog ciklusa plaća porez samo na onaj deo vrednosti ili usluga koji je dodat u toj fazi. Očekuje se da će se na ovaj način obuhvatiti značajan deo sive ekonomije, obezbediti proširenje poreske osnovice, izvršiti ravnomernija preraspodela poreskog tereta i obezebditi značajnije povećanje prihoda Republike. Zakonom o izmenama Zakona o porezu na dobit, smanjena je stopa poreza na dobit sa 14 na 10% i propisane znatno veće poreske stimulacije u cilju privlačenja novih staranih i domaćih investicija. Utvrđivanjem najniže stope poreza na dobit u okruženju stvoren je ambijent za podsticanje ubrzanog privrednog rasta. Značajno je istaći ukidanje poreza na fond zarada od 1. jula 2004. godine, čime je u bitnoj meri izvršeno rasterećenje troškova zarada i oslobođen deo realnih sredstava za ulaganje u razvoj. Pored toga, zahvaljujući izmenama Zakona o akcizama, Zakona o porezu na finansijske transakcije i Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara obezeđeno je smanjenje opterećenja privrede, odnosno smanjenje obaveze građana po osnovu pojedinih poreza.

Donet je novi Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji na jedinstveni način reguliše obavezu plaćanja doprinosa i pojednostavljuje sistem doprinosa. Zakon obezebeđuje povećanje prihoda od doprinosa izjednačavanjem različitih oblika rada u pogledu obaveze plaćanja doprinosa i širenja osnovice doprinosa. Takođe, obezbeđuje se fiskalno rasterećenje zarada za poslodavace sa najnižom fiskalnom snagom, odnosno niskim zaradama zaposelnih, smanjenje sive ekonomija rada, bolja kontrola i konsolidacija prihoda organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Uvođenjem jedinstvene stope za zdravstveno osiguranje od 12,30%, stope doprinosa za penizijsko i invalidsko osiguranje od 22,0% i za nezaposlenost 1,5% obezbeđena su povećana sredstva za ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja. Na ovaj način obezbeđeno je smanjivanje postojećeg deficita organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, a time i stvaranja prostora za smanjenje transfernih sredstava iz budzeta Republike.

Donet je i Zakon o igrama na sreću koji predviđa u ovoj oblasti ukrupnjavanje kapitala što bi trebalo da ima za posledicu destostruko povećanje prihoda budzeta Republike i mnogo efikasniju kontrolu organa u ovoj oblasti.

U segmentu realnog sektora najznačajniji su zakoni – Zakon o stečaju predviđa značajne novine koje su, između ostalog, usmerene na ubrznje procesa ozdravljenja, odnosno stečaja preduzeća tako da ono bude u funkciji bržeg i efikasnijeg sprovođenja postupka privatizacije.

Zakon o energetici kojim su stvoreni pravni i institucionalni okviri za strukturno prilagođavanje i razvoj energetskog sistema.

U okviru realnog sektora proces restrukturiranja javnih preduzeća u proteklih šest meseci ove godine bio je usporen. Ovo iz razloga što velika javna preduzeća imaju teškoće u poslovanju vezano za tehnološke probleme, velikih viškove radne snage i finansijsku nelikvidnost. U postupku restrukturisanja javnih preduzeća preduzimaju se aktivnosti u domenu utvrđivanja broja zaposlenih i planiranja njihovog smanjivanja, kontrolisanja mase zarada i drugih troškova zaposlenih kao i načina rešavanja finansijskih problema. Aktivnosti vezane za strukturne reforme javnih preduzeća usredsređene su na smanjenje operativnih troškova kao i odvajanje sporednih delatnosti i donošenje zakonodavnih akata koji će ići u pravcu dalje liberalizacije sektora pružanja javnih usluga.

U finansijskom sektoru kao najznačajnije treba napomenuti donošenje zakona o osiguranju, zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

Pored iznetog, u pripremi je i veći broj privredno-sistemskih zakona iz oblasti saobraćaja, trgovine i turizma i drugih oblasti tako da će se u narednim mesecima 2004. godine nastaviti intenzivna zakonodavna aktivnost.

Donošenje svih ovih propisa zajedno treba da doprinese uređenju zakonodavstva u svim oblastima što je posebno važno za funkcionisanje privrede u celini, a njihovi efekti pozitivno će se odrziti na ukupnu makroekonomsku stabilnost i razvoj.

Privatizacija preduzeća. U prvom polugodištu 2004. godine privatizovana su 133 preduzeća. Ostvareni ukupni prihodi od privatizacije ovih preduzeća iznose 69,2 miliona EUR, a planirane investicije 73,4 miliona EUR.

Broj preduzeća Prihodi od prodaje preduzećau mil. EUR Obavezne invest. u mil. EUR Broj zaposlenih Aukcije 128 58,8 31,5 15447 Tenderi 5 10,4 41,9 7400 Ukupno 133 69,2 73,4 22847

Izvor:Agencija za privatizaciju

Na javnoj aukciji u periodu januar – juni 2004. godine privatizovano je 128 preduzeća. Ostvaren je prihod od 58,8 miliona EUR. Predviđene investicije iznose 31,5 miliona EUR.

U periodu januar – juni 2004. godine na javnom tenderu je prodato 5 preduzeća, i to: „Kopaonik“, Kuršumlija, AD Novi Pazar put, Novi Pazar, „Župa“ Kruševac, „Takovo“ Gornji Milanovac, i „Novitet“ iz Novog Sada. Ostvaren je prihod od prodaje ovih preduzeća od 10,4 miliona EUR. Obavezne investicije koje kupci prodatih preduzeća na tenderu treba da ulože iznose ukupno 41,9 miliona EUR.

U periodu januar-jun 2004. godine preko Akcijskog fonda izvršena je prodaja akcija četiri preduzeća i to: Apatinske pivare, Pivara – Čelarevo, Partizan – Kučevo i Medoprodukt u ukupnoj vrednosti od 4,8 mil. EUR-a. Treba naglasiti da u prvom kvartalu 2004. godine nije bilo prodaje akcija preduzeća preko Akcijskog fonda Republike Srbije. Ovaj zastoj u prvom kvartalu 2004. godine u prometu akcija preduzeća na Beogradskoj berzi nastao je zbog promena do kojih je došlo osnivanjem Centralnog registra i preuzimanjem podataka o vlasništvu nad hartijama od vrednosti iz Privremenog registra, a delom i zbog promena metoda same prodaje na Beogradskoj berzi (ukinuta je prodaja akcija metodom minimalne cene – minimalne količine i sl.).

Posmatrano dinamički privatizacija se usporenije odvijala u drugom tromesečju 2004. godine u odnosu na prvo tromesečje ove godine, što pokazuje tabela.

Restrukturisanje preduzeća. Prema podacima i informacijama Agencije za privatizaciju – Centar za restrukturisanje krajem juna 2004. godine na listi preduzeća određenih za restrukturisanje nalazi se 67 preduzeća. Od toga 57 preduzeća je ušlo u proces restrukturisanja. Aktivnosti na restrukturisanju pojedinih preduzeća odvijale su se različitom dinamikom. Zaključno sa junom 2004. godine za 37 preduzeća iz grupe preduzeća predviđenih za restrukturisanje donete su odluke o restrukturisanju. U procesu restrukturisanja najvećeg broja preduzeća izvršen je izbor savetnika za izradu projekata restrukturisanja, sa zadatkom izrade programa restrukturisanja i strategije privatizacije na bazi prethodno sastavljenog dijagnostičkog izveštaja o stanju preduzeća i preduzete su aktivnosti na pripremi dokumentacije, usaglašavanju obaveza sa poveriocima, sprovođenju akcijske i tenderske prodaje preduzeća i dr.

Za devet preduzeća koja u svom sastavu imaju namensku proizvodnju restrukturisanje se vrši prema Strategiji restrukturisanja koju je usvojila Vlada Republike Srbije 16. oktobra 2003. godine. Okončane su aktivnosti na izboru konsultanata, koji će biti angažovani na projektu restrukturisanja u postupku privatizacije preduzeća namenske industrije. Preliminarne izveštaje o svakom pojedinačnom preduzeću savetnik na projektu, konzorcijum Ekonomski institut i Deloitte & Touche iz Beograda, dostavio je Agenciji za privatizaciju. U pripremi je izrada plana restrukturisanja namenskih delova preduzeća, kao i priprema za privatizaciju civilnih delova preduzeća. Predviđeno je da Budzet Republike Srbije obezbedi finansiranje aktivnosti preduzeća koja u svom sastavu imaju namensku proizvodnju.

Za preduzeće Prva Petoletka – Trstenik program reorganizacije i konsolidacije izradila je konsultantska kuća Faktis u okviru priprema za privatizaciju, koji je usvojila Vlada Srbije. Saglasno zaključku Vlade, Agencija za privatizaciju pristupiće privatizaciji svih zavisnih preduzeća u sastavu „Prve Petoletke“ uključujući i “ Prve Petoletke – Namenska“, s tim da se do 2010. godine obezbedi isporuka proizvoda za potrebe Vojske SCG iz proizvodnog sadržaja ovog preduzeća.

Za preduzeća RTB Bor i Grupa Zastava Kragujevac aktivnosti na konsolidaciji i restrukturisanju ovih velikih poslovnih sistema odvijaju se preko Saveta, koji je formirala Vlada Republike Srbije.

Projekte preduzeća određenih za restrukturisanje finansiraju međunarodne finansijske institucije, i to: Evropska Agencija za rekonstrukciju (7), Svetska banka (7), USAID (7) i DFID (6), 29 projekata od predviđene grupe preduzeća finansiraće se sredstvima koja će se za te namene obezbeđivati u budzetu Srbije, uključujući preduzeća namenske proizvodnje, RTB Bor i Zastavu iz Kragujevca, a 14 preduzeća samostalno vrši svoje restrukturisanje.

U osam preduzeća sa utvrđene liste preduzeća za restrukturisanje procesi restrukturisanja se ne obavljaju preko Centra za restrukturisanje Agencije za privatizaciju.

Aktivnosti na restrukturisanju pojedinačnih preduzeća prikazuje pregled, koji se daje u prilogu materijala, sačinjen na osnovu podataka Agencije za privatizaciju – Centra za restrukturisanje:

Finansijsko tržište. U prvoj polovini 2004. godine vrednost ostvarenog prometa na Beogradskoj berzi iznosila je 20,9 milijardi dinara. Zbog izostanka trgovanja akcijama preduzeća u januaru ove godine vrednost prometa, u odnosu na prvu polovinu 2003. godine, nominalno je smanjena za 40,6%. Tržišna kapitalizacija Beogradske berze krajem juna 2004. godine iznosila je 2,9 milijardi evra, pri čemu se 48,7% te vrednosti odnosi na tržišnu kapitalizaciju akcija preduzeća.

Tokom maja sa berzanskog tržišta delistirane su obveznice A2004 zbog toga što su dospele na naplatu krajem maja ove godine. U junu je došlo do usporavanja rasta cena na tržištu obveznica Republike Srbije, a poslednjeg dana juna obveznice serije A2005, A2006 i A2016 imale su cene više nego na početku meseca, dok su kod svih ostalih obveznica zabeležene niže cene u odnosu na početak meseca. Suprotno kretanju cena, većina obveznica imala je rastuću stopu prinosa u junu, sa značajnim oscilacijama kod obveznica koje dospevaju krajem maja 2005. i 2006. godine.

U prvoj polovini 2004. godine ukupna emitovana vrednost državnih zapisa iznosila je 5,4 milijarde dinara, od čega se 88,1% odnosi na zapise sa rokom dospeća od 3 meseca. Ukupna nominalna vrednost prodatih zapisa u istom periodu iznosila je 4,4 milijarde dinara. Od ove vrednosti 89,6% odnosi se na zapise sa rokom dospeća od 3 meseca, pri čemu se prosečna diskontna stopa na ove zapise kretala u rasponu od 19,94% (na početku godine) do 22,23% (krajem aprila). Na zapise sa rokom dospeća od 6 meseci ova stopa bila je između 21,65% (početkom juna) i 22,32% (u aprilu).

4. PRIKAZ FISKALNIH KRETANjA U PERIODU JANUAR – JUL 2004. GODINE

4.1. Prihodi, rashodi i deficit budzeta Republike Srbije u periodu januar – jul 2004. godine

Ostvareni prihodi budzeta u periodu januar-jul 2004. godine iznose 179.099 miliona dinara, što predstavlja 93,3% planiranih prihoda za prvih sedam meseci tekuće godine, tj. 54,4% ukupno planiranih prihoda budzeta Republike za 2004. godinu. Rashodi u istom periodu iznose 198.394 miliona dinara, odnosno 89,6% planiranih rashoda za posmatrani period, ili 53% od rashoda planiranih budzetom Republike za 2004. godinu.

Deficit u periodu januar-jul 2004. godine iznosio je 19.295 miliona dinara.

[pic]

Budzetski prihodi

U periodu januar-jul 2004. godine prihodi budzeta Srbije su ostvareni u iznosu od 179.099 miliona dinara, što je za 12.897 miliona dinara ili 6,9% niže od planiranih za taj period. Ostvareni prihodi u prvih sedam meseci čine 54,4% planiranih prihoda budzeta Republike za 2004. godinu.

Prihodi koji su premašili planirane iznose za period januar-jul 2004. godine su prihod od poreza na dohodak, poreza na dobit i ostali poreski prihodi. Prihodi od poreza na dohodak premašili su planirani iznos za 3,2%, prihodi od poreza na dobit ostvareni su iznad plana za 8,5%, dok su ostali poreski prihodi premašili plan za 9,4%.

Prihodi čije je ostvarenje niže od planiranog nivoa su prihodi od poreza na promet (2,2%), akciza (9,2%), carina (12,5%) i neporeski prihodi (29,7%).

U odnosu na isti period prošle godine ostvareni prihodi viši su za 30,3% pri čemu je najviši rast ostvaren kod carina (62,4%), ostalih poreskih prihoda (89,4%), poreza na promet (31,7%), neporeskih prihoda (29,5%) i akciza (26,6%). Prihodi od carina predstavljaju prihod republičkog budzeta od od 1.aprila 2003. godine osnivanjem Državne zajednice što je prevashodni razlog povećane naplate u 2004. godini. Povećanje prihoda od poreza na promet i akciza je rezultat dinamičnog procesa fiskalizacije, izmene Zakona o akcizama u maju 2004. godine, većeg obuhvata sive ekonomije i pojačanih mera kontrole.

Tabela 1: Prihodi*

  ostvarenje jan-jul 2003 1. Deficit 19.295 2. Finansiranje 21.521 2.1. Krediti međ. finansijskih institucija 26 2.2. Donacije 402 2.3. Privatizacija 10.114 2.4. Domaće zaduživanje 11.005

Deficit je u najvećoj meri finansiran domaćim zaduživanjem i prihodima od privatizacije.Prihodi od privatizacije obuhvataju prihode iz 2003. godine u iznosu od 9.460,6 miliona dinara i prihode iz prvog polugodišta ove godine u iznosu od 617 miliona dinara.

Tabela 1. Pokazatelji privrednih kretanja I-VI 2004.I-VI 2003.Indeksi Industrijska proizvodnja – fizički obim 107,5 Realni promet u trgovini na malo 111,8 VIMilioni USD I-VI 2004.I-VI 2003.Indeksi Izvoz robe 291,8 111,5 Uvoz robe 847,2 140,8 Saldo robne razmene -555.4 158,5 I-VI 2004.Dinari I-VI 2004.I-VI 2003.Indeksi Realne prosečne zarade bez poreza i doprinosa – ukupno 13.192 113,6 Privredne delatnosti 12.291 112,5 Vanprivredne delatnosti 15.396 113.1 Prosečne penzije – realno 9.059 107,3 Broj nezaposlenih na evidenciji Službe za zapošljavanje, prosek 940.575 99,6 XII 2003.Milioni dinara VI 2004.XII 2003.Indeksi Dinarski primarni novac 69.996 88,5 Gotov novac u opticaju 42.979 93,2 Novčana masa M1 105.212 98,1 Gotov novac u opticaju/M1, u % 40,8 38,8 Vrednost EUR u odnosu na dinar 68,31 105,7 Vrednost USD u odnosu na dinar 54,64 108,6 Eskontna stopa NBS (na godišnjem nivou), u % 9,0 8,5 Prosečna pond. aktivna bankarska kamatna stopa, u % 1,18 1,19 Prosečna pond. pasivna bankarska kamatna stopa, u %18 0,23 0,28 Devizne rezerve – ukupno, u milionima USD 4.435,6 4.054,8 Devizne rezerve NBS, u milionima USD 3.550,1 3.387,4 VI 2004.XII 2003.Indeksi I-VI 2004.I-VI 2003.Indeksi Cene na malo 105,2 108,4 Troškovi života 106,6 109,8 Izvor: RZS i NBS

Tabela 2. Indeksi fizičkog obima industrijske proizvodnje u 2004. godiniprosek 2003=100

Tabela 3. Spoljnotrgovinska razmena Milioni dolara Indeksi VI I – VI I – VI 2004I – VI 2003 Izvoz 291,8 1.471,6 111,5 Energija 11,5 40,3 131,5 Intermedijarni proizvodi 144,6 726,4 149,3 Kapitalni proizvodi 43,0 192,2 74,7 Trajni proizvodi za široku potrošnju 10,3 59,4 104,0 Netrajni pr. za široku potrošnju 68,4 403,7 93,5 Ostalo1 14,0 49,6 88,8 Uvoz 847,2 4.941,3 140,8 Energija 129,8 745,8 127,4 Intermedijarni proizvodi 275,2 1.545,6 131,8 Kapitalni proizvodi 246,0 1.380,1 152,4 Trajni proizvodi za široku potrošnju 52,2 322,0 232,2 Netrajni pr. za široku potrošnju 126,7 781,4 137,8 Ostalo1 17,4 166,4 120,2 Saldo -555,4 -3.469,7 158,5 Energija -118,2 -705,5 127,2 Intermedijarni proizvodi -130,5 -819,2 119,3 Kapitalni proizvodi -203,0 -1.187,9 183,3 Trajni proizvodi za široku potrošnju -41,9 -262,5 321,5 Netrajni pr. za široku potrošnju -58,3 -377,7 279,6 Ostalo1 -3,3 -116,8 141,4 1 U ovu grupu svrstavaju se poljoprivredni proizvodi. Izvor: RZS Tabela 4. Struktura izvoza i uvoza po sektorima smtk * U % IZVOZ UVOZ I – VI 2003. I – VI 2004. I – VI 2003. I – VI 2004. UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 Hrana i žive životinje 19,8 13,5 6,9 6,5 Pića i duvan 0,9 1,6 1,6 1,4 Sirove materije, sem goriva 5,2 6,7 2,9 3,0 Mineralna goriva i maziva 2,3 2,7 16,6 15,0 Životinjska i biljna ulja i masti 0,5 1,2 0,2 0,2 Hemijski proizvodi 9,0 11,4 13,7 13,4 Proizovodi svrstani po materijalu 24,8 32,6 20,7 18,0 Mašine i transportni uređaji 20,2 12,6 28,1 30,6 Raznovrsni gotovi proizvodi 15,9 16,8 8,8 9,4 Proizvodi i trnsakcije, nepomenuti 1,3 0,7 0,5 2,4 Izvor: RZS Tabela 5. Struktura izvoza i uvoza po ekonomskim zonamaU % IZVOZ UVOZ I – VI 2003. I – VI 2004. I – VI 2003. I – VI 2004. UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 EU 42,7 51,9 41,6 53,4 Zemlje CEEC 44,2 34,2 20,3 9,1 Zemlje MEDA 0,6 3,0 3,3 2,3 Zemlje NAFTA 1,9 1,2 3,0 4,6 Zemlje APEC 0,1 0,2 5,7 6,4 Komonvelt nezavisnih država 6,0 6,6 18,7 16,9 Ostale zemlje 4,5 2,9 7,4 7,3 Izvor: RZS

Tabela 6. Prosečne zarade bez poreza i doprinosa u 2004. godini

u dinarima

XII 2003 Tabela 6. Prosečne zarade bez poreza i doprinosa u 2004. godini-nastavaku dinarima Proizvodnja i dist.el.energije,gasa i vode

Tabela 7. Prosečno isplaćene penzije u 2004. godini XII 2003

Tabela 8. Osnovni monetarni pokazatelji u 2004. godini U milionima dinara XII 2003

Tabela 9. Cene na malo Lančani indeksi  

Tabela 10. Cene proizvođača industrijskih proizvodaLančani indeksi Tabela 11. Troškovi životaLančani indeksi  

TABELE

KONSOLIDOVANI BILANS

KONSOLIDOVANI OPŠTI BILANS JAVNIH PRIHODA REPUBLIKE ZA 2004. GODINU u mil.din. u % R.BR. KORISNICI Ostvareno I-VI 2003 PLAN 2004. Ostvareno I-VI 2004 I-VI 2004 I-VI 2003 I-VI 2004 plan 2004 1 2 3 4 5 6=5/3 7=5/4   UKUPNA PRIMANjA 278.071,5 709.528,9 326.546,4 117,4 46,0   BUDžETI 168.216,8 418.860,1 190.414,4 113,2 45,5 I KONSOLIDOVANA PRIMANjA 164.090,8 408.615,9 184.998,3 112,7 45,3   BUDžET REPUBLIKE 117.701,8 329.325,9 146.797,4 124,7 44,6 1. -u tome DRŽAVNA ZAJEDNICA 22.276,7 53.267,0 22.406,4 100,6 42,1   BUDžET AP VOJVODINE 5.548,3 16.132,6 7.258,3 130,8 45,0 2. BUDžETI OPŠTINA I GRADOVA 30.791,0 73.401,6 36.358,7 118,1 49,5 3.               ORGANIZACIJE OBAVEZNOG           II SOCIJALNOG OSIGURANjA 109.854,7 290.668,8 136.132,0 123,9 46,8   KONSOLIDOVANA PRIMANjA 63.458,2 187.846,4 88.225,1 139,0 47,0   PIO 75.500,4 194.340,0 93.821,3 124,3 48,3 1. PIO ZAPOSLENIH 70.820,8 177.844,0 86.943,7 122,8 48,9 1.1. PIO ZEMLjORADNIKA 2.125,6 8.933,1 3.457,4 162,7 38,7 1.2. PIO SAMOSTALNIH DELATNOSTI 2.554,0 7.562,9 3.420,2 133,9 45,2 1.3. ZDRAVSTVENO OSIGURANjE 30.253,8 81.862,4 35.683,2 117,9 43,6 2. ZAPOŠLjAVANjE 4.100,5 14.466,4 6.627,5 161,6 45,8 3.               UKUPNA SREDSTVA 278.071,5 709.528,9 326.546,4 117,4 46,0 III UKUPNO KONSOLIDOVANA SREDSTVA 227.549,0 596.462,3 273.223,4 120,1 45,8

KONSOLIDOVANI OPŠTI BILANS JAVNIH RASHODA REPUBLIKE ZA 2004. GODINU u mil.din. u % R.BR. KORISNICI Ostvareno I-VI 2003 PLAN 2004. Ostvareno I-VI 2004 I-VI 2004 I-VI 2003 I-VI 2004 plan 2004   UKUPNI IZDACI   U PERIODU JANUAR-JUN 2003. I JANUAR-JUN 2004. GODINE     (u mil. din.) Red. Organizacija obaveznog 2003. 2003. % 2004. 2004. % Indeks broj socijalnog osiguranja Ostvareno Ostvareno Ostvarenja Plan Ostvareno Ostvarenja       I-XII I-VI (4:3) I-XII I-VI (7:6) (7:4) 1 2 3 4 5 6 7 8 9   UKUPNO PRIHODI 235.781,1 109.854,7 46,6 290.668,8 136.132,0 46,8 123,9 1. Republi.fond PIO zaposlenih 148.328,5 70.820,8 47,7 177.844,0 86.943,7 48,9 122,8 2. Republički fond PIO samostalnih delatnosti 6.353,4 2.554,0 40,2 7.562,9 3.420,2 45,2 133,9 3. Republički fond PIO poljoprivrednika 4.753,2 2.125,6 44,7 8.933,1 3.457,4 38,7 162,7 4. Nacionalna služba za zapošljavanje 9.707,8 4.100,5 42,2 14.466,4 6.627,5 45,8 161,6 5. Republički zavod za zdravstveno osiguranje 66.638,2 30.253,8 45,4 81.862,4 35.683,2 43,6 117,9                     UKUPNO RASHODI 233.243,8 109.327,5 46,9 290.668,8 136.179,7 46,9 124,6 1. Republi.fond PIO zaposlenih 145.799,9 70.106,3 48,1 177.844,0 87.977,1 49,5 125,5 2. Republički fond PIO samostalnih delatnosti 6.353,4 2.872,6 45,2 7.562,9 3.420,2 45,2 119,1 3. Republički fond PIO poljoprivrednika 4.809,9 2.094,7 43,5 8.933,1 3.450,0 38,6 164,7 4. Nacionalna služba za zapošljavanje 9.707,8 3.999,9 41,2 14.466,4 6.282,4 43,4 157,1 5. Republički zavod za zdravstveno osiguranje 66.572,8 30.254,0 45,4 81.862,4 35.050,0 42,8 115,9

Tabela 2 OSTVARENjE PRIHODA I IZVRŠENjE RASHODA PIO ZAPOSLENIH U PERIODU JANUAR-JUN 2004. GODINE         u mil. dinara     U PERIODU JANUAR- JUN 2004.GODINE                 u milionima dinara   2003 2004 2004 2004 Evropska agencija za rekonstrukciju HIP-Azotara Pančevo (0) Rothschild Consortium 14. mart 2003. 14. april 2003.17. april 2003. U toku su aktivnosti na izradi Programa restrukturiranja i tenderske dokumentacije.Savetnik je dostavi treću verziju dokumentacije i Program restrukturiranja i komentare tenderske dokumentacije. IHP Prahovo a.d. Prahova (4) Rothschild Consortium 05. mart 2003.09. april 2003.16. april 2003. U toku su aktivnosti na izradi Programa restrukturiranja i tenderske dokumentacije.Savetnik dostavio treću verziju dokumentacije i Program restrukturiranja. Dostavljeni komentari savetnika centra. Prva Iskra Barič a.d. Beograd (15) Rothschild Consortium 26. mart 2003.23. april 2003. 12. maj 2003. Utoku je postupak usaglašavanja prijava poverioca. Objavljen oglas o prodaji pogona LAB i PAM 26.05.2004.Otvaranje ponuda 03.09.2004.Usaglašavanje sa poveriocima u završnoj fazi. Viskoza a.d. Loznica (15) Rothschild Consortium 10. sept. 2003.6. okt.2003.20. okt.2003.24. okt. 2003. Doneta je odluka o restrukturiranju holdinga i 8 zavisnih preduzeća. Usaglašavaju se poverioci. Savetnik dao predlog privatizacione strategije koji je neprihvatljiv. Predlog vraćen na doradu. Milan Blagojević-Hemija DP Lučani (1) Rothschild Consortium 16. jan. 2003.14. mart 2003.20. mart 2003. Implementacija programa restrukturiranja.Prodato jedno preduzeće. Zakazana druga licitacija za preostalih pet preduzeća za 27 jul 2004. Goša Holding a.d. Smederevska Palanka (25) Meini Consortium 27. avgust 2003.18. sept. 2003.24. sept. 2003. Dostavljeni dopunjeni predlozi Programa restrukturiranja za matično i pet zavisna preduzeća koja su u restrukturiranju. Dostavljene su detanjne Strategije privatizacije za osam zav. preduzeća sporednih delatnosti.Zavisno preduzeće Goša FSO, prodato na aukciji 10 juna 2004. Fabrika vagona Kraljevo a.d. Kraljevo (8) Meini Consortium 17. dec 2003. Predlog informacionog memoranduma i nacrt tenderske dokumentacije su dostavljeni AP. Još nije doneta odluka o metodu privatizacije i nije rešena situacija sa statusom dugova NIS Energogasu kao najvećem poveriocu. U toku su razgovori sa lokal. samoupr. o prenosu nekretnina. Svetska banka Milan Stepanović Matroz a.d. Sremska. Mitrovica EPIC U toku je postupak tenderske prodaje kapit., metodom uslovnog tendera. Sever Holding Internacional a.d. Subotica (8) Societe Generale Consortium 21. novem. 2003. za privatiz. 70% društ. kapit. preduzeća, tend. Komisija nije prihvatila ponudu jedinog ponuđača AG Špilberg iz Austrije, čime je tender proglašen neuspeo.Započeta je procedura analize i veštačenja dužničko poverilačkih odnosa dugova preduzeća prema većinskom poveriocu Kontinental banci. 10 Industrija kablova Jagodina a.d. (3) Societe Generale Consortium Nakon donošenja Odluke o restrukturiranju , objavljen je poziv poverioc..Preduzeće nije prihvatilo sprovođenje postupka restrukturiranja, čime su rokovi sprovođenja privatiz. pred. narušeni. Livnica Kikinda a.d. Kikinda (6) Societe Generale Consortium 10.jun 2003.27. jun 2003.30. jun 2003. tend. Komisija donela je Odluku o uslovnom prihvatanju ponude jedinog ponuđača preduzeća CIMOS d.d.Koper iz Slovneije, u toku je izrada finalne verzije Programa restrukturiranja. Za privatizaciju 100% društvenog kapitala preduzeća.Kom. započela je pregovore sa većinskim poveriocima preduzeća. Mahnogrom Kraljevo (2) Nomura Savetnik je dostavio deo dokumentacije (listu pot. Investitora, profil kompanije ) ima dva potencijalna strateška partnera od kojih BOMEH Beograd(Predstavlja Lipecke metalurške zavode iz Rusije) zainteresovan je za privatizaciju vatrostalnog kompleksa, a drugog iz Slovenije(Gor. Velenje) za elektrotermički kompleks prd. ali koji se izjasnio za formiranje zajedničkog pred. (joint venture) a ne za privatizaciju.Sa oba partnera je 11. 06. 2004. god. održan sastanak sa s na kome je informisano o rokovima za privatizaciju. Novkabel a.d. Novi Sad Nomura 08. okt. 2003.03. nove.2003.21. nove 2003.. Savetnik je dostavio deo dokumentacije (listu pot. Investitora, profil kompanije ). u toku su aktivnosti po projektnom zadatku i pregovori sa poveriocima Dokumetnacija od savetnika se analizira u Agenciji. DP Filip Kljajić Kragujevac (1) Nomura Savetnik je dostavio deo dokumentacije (listu pot. Investitora, profil kompanije, poslovni DP ) ostala dokumetnacija se očekuje Odabrani savetnik je ušao u preduzeće 22.01.2004., u toku su aktivnosti po projektnom zadatku. Dokumentacija od savetnika se očekuje US AID 15 Zorka Holding a.d. Šabac (20) Bearing Point 4.jun 2002.8. jul 2002.15. jul 2002. Na projektu restrukturiranja od decembra 2003. god. sistem Zorka nema savetnika, tako da Centar za restrukturiranje samostalno obavlja rad sa pojedinačnim društvima.Usvojen je program restrukturiranja. Završena isplata poverilaca Holding kompanije u skladu sa Programom restrukturiranja. Na javnoj aukciji prodato preduzeće Zorka – Nemetali. Iz dela kupoprodajne cene Zorka Nemetali izvršena implementacija PR Zorka Holding. Izrađen Projektni zadatak za angažovanje savetnika. Osam zavisnih društava se izdvojilo iz sistama Zorka u skladu sa PR Zorka Holding. Usvojen Program Zorka Zaštita bilja. 16 Prvi Maj D.D. Pirot (2) Bearing Point 31. jan. 2003.4. apr.2003.6. mart 2003. Vrši se analiza i usaglašvanje prijavljenih potraživanj. U toku je izbor finansijskog i pravnog savetnika (Svetska Banka).Brzina izbora savetnika u velikoj meri utiče na mogućnost sprovođenja aktivnosti. 17 Beogradski vunarski kombinat D.P. Beograd (0) Bearing Point 30. jan. 2004. Preduzeće ažurira liste prijavljenih potraživanja. U toku je izbor finansijskog i pravnog savetnika (Svetska Banka). Brzina izbora savetnika u velikoj meri utiče na mogućnost sprovođenja aktivnosti. 18 Industrija obuće Beograd a.d. Beograd Bearing Point U toku je priprema programa privatizacije. U toku je izbor finansijskog i pravnog savetnika (Svetska Banka). Brzina izbora savetnika u velikoj meri utiče na mogućnost sprovođenja aktivnosti. 19 Kluz DP Beograd (7) Bearing Point 14. maj 2002. U toku je rešavanje imovinsko-pravnih pitanja preduzeća u beogradskim preduzećima. Zakazne su aukcije za Kluz Srem, Ruma Kluz Tisa N.Bečej i Kluz Plitvice, Vršac za 05.07.2004.. U toku je izbor finansijskog i pravnog savetnika (Svetska Banka). Brzina izbora savetnika u velikoj meri utiče na mogućnost sprovođenja aktivnosti 20 Rudnik a.d. Gornji Milanovac (2) Bearing Point 5. febr. 2004. Preduzeće sa savetnikom ažurira liste prijavljenih potraživanja. Savetnik radi na analizi primljene dokumentacije. 21 Leteks D.P. Leskovac (1) Bearing Point 6. okt. 2003.8. dec. 2003.19. dec. 2003. U toku je usaglašavanje sa poveriocima i priprema Programa restrukturiranja. U toku je izbor finansijskog i pravnog savetnika (Svetska Banka). Brzina izbora savetnika u velikoj meri utiče na mogućnost sprovođenja aktivnosti. DFID 22 Dvadeset Prvi Maj Holding Beograd (9) Deloitte&Touche 26. dec. 2002.20.febr. 2003.06. mart 2003. U toku je usaglašavanje sa poveriocima i priprema prezentacije strategije privatizacije. Problemi : ne zna se ko administrira Pariski klub i hipoteke u korist Beobanke. 23 21. Oktobar DP Kragujevac (0) Deloitte&Touche 23. dec. 2002.20. feb. 2003.17. mart 2003. Usaglašavanje sa poveriocima u završnoj fazi. S obzirom da je Investbanka prijavila po osnovu solidarne odgovornosti obaveze Zastava Grupe,neophodno je da Zastava obavi pregovore sa Imvestbankom i ostalim poveriocima. 24 Dimitrije Tucović DP Beograd (0) Deloitte&Touche 28. dec. 2001.18. sept. 2002.06. feb. 2003. Min. poljoprivrede dostavilo pozitivno mišljenje o konceptu restrukturiranja preduzeća i nastavku aktivnosti.Očekuje se mišljenje nadležnih organa Grada Beograda. Izrada programa restrukturiranja u toku.Potrebno angažovanje savetnika na projektu. DFID i budzet RS 25 Šelk 911 DD Ćuprija (0) Deloitte&Touche i BC Excell 07. jun 2002.18. sept. 2002.03. feb. 2003. Usled stanja u preduzeću i nemogućnosti savetnika da obavlja atkivnosti restrukturiranja, trenutno u preduzeću nema aktivnosti Centra za restrukturiranje. 26 Trajal Korporacija DP Kruševac (3) Deloitte&Touche Ces Mekon Prosleđen je Profil preduzeća potencijalnim investitorima. Predviđeno je da se 15. jula 2004.godine na osnovu interesa investitora predloži „Strategija privatizacije“ U međuvremenu treba razjasniti sudbinu državnog kapitala u preduzeću, ugovor o rezervisanju kapaciteta sa Ministarstvom odbrane i pitanje dobijanja dozvole za rad fabrike eksploziva. 27 Rekord d.o.o. Holding Beograd (17) Deloitte&Touche Factis 5. maj 2003.25. jun 2003. 1. jul 2003. Usvojena Program restrukturiranja.U toku su pregovori sa poveriocimaBeobanka ima izvršene sudske presude u iznosu od 7. milijardi din.čeka se mišljenje Agencije za sanaciju banaka. Budzet Republike Srbije 28 Grupa Zastava vozila a.d. Kragujevac (24) Citadel Financial Advisory Nakon imenovanja novih članova Saveta Vlade RS za stratešku konsolidaciju „Grupe Zastava vozila“ a.d. Kragujevac za početak jula 2004. g. planirano je otpočinjanje pregovora sa poveriocima. 29 Fabrika automobila a.d. Priboj (4) Benson Oak 27. feb. 2003.27. mart 2003.2. april 2003. U toku su aktiv. prve faze projekta privatiz.Utoku je definisanje duž. pover. odnosa sa Agencijom za osigur. depozita, sanaciju stečaj i likv. banaka, u cilju izrade finalne liste poverilaca. 30 Zmaj a.d. Zemun-Beograd (2) 27. feb. 2003.27. mart 2003.2. april 2003. u toku su pripremne aktivnosti za odabir konsultanata i definisanje duž. pover. odnosa sa Agencijom za osiguranje, Namenska indusrija – Budzet RS 31 Sloboda DD Čačak (1) Konzorcijum Deloitte&Touche i Ekonomski Institut Vlada RS usvojila strategiju restrukturiranja preduzećaOdabran je pravni i finansijki savetnik. Savetnik je započeo rad na projektu 32 Prvi Partizan DP Užice Konzorcijum Deloitte&Touche i Ekonomski Institut Vlada RS usvojila strategiju restrukturiranja preduzećaOdabran je pravni i finansijki savetnik. Savetnik je započeo rad na projektu 323 Krušik a.d. Valjevo (14) Konzorcijum Deloitte&Touche i Ekonomski Institut Vlada RS usvojila strategiju restrukturiranja preduzećaOdabran je pravni i finansijki savetnik. Savetnik je započeo rad na projektu 34 Zastava Oružje Kragujevac Konzorcijum Deloitte&Touche i Ekonomski Institut Vlada RS usvojila strategiju restrukturiranja preduzećaOdabran je pravni i finansijki savetnik. Savetnik je započeo rad na projektu 35 Prva Iskra Namenska industrija Barič Konzorcijum Deloitte&Touche i Ekonomski Institut Vlada RS usvojila strategiju restrukturiranja preduzećaOdabran je pravni i finansijki savetnik. Savetnik je započeo rad na projektu 36 Milan Blagojević – Namenska industrija Lučani Konzorcijum Deloitte&Touche i Ekonomski Institut Vlada RS usvojila strategiju restrukturiranja preduzećaOdabran je pravni i finansijki savetnik. Savetnik je započeo rad na projektu 37 Teleoptik Žiroskopi, Beograd Deloitte&Touche d.o.o. Odabran je pravni i finansijski savetnik. 38 IMK 14. Oktobar a.d. Kruševac (10) Deloitte&Touche d.o.o. Vlada RS odobrila je predlog konverzije potraživanja u ulog države, čime je državno-društveni kapital postao većinski. Priprema tenderske prodaje preduzeća.Odabran je pravni i finansijski savetnik. 39 Prva Petoletka Trstenik (16) Factis Započeto restrukturiranje na osnovu rezimea programa reorganizacije i konsolidacije preduzeća.Privatizaciji pristupiće sva zavisna preduzeća u sastavu uključujući i Namensku za koju je Vlada RS usvojila strategiju restrukturiranja. Budzet Republike Srbije 40 Srbijanka Valjevo Ces Mekon 27. avgust 2001. posle neuspešne tenderske procedure, u nadležnosti je Centar za restrukturiranje radi nastavka procesa privatizacije. Konsultant je dostavio Dijagnostički izveštaj o stanju u preduzeću i Strateg. privatiz. u narednom periodu. sa planom. 41 Partizanski put Beograd BC Excell 08. okt. 2001.07.04.2002.22.04.2004. tokom juna obavljene su aktivnosti usaglašavanja prijavljenih potraživanja, procene vrednosti sredstava preduzeća i izrade nacrta koncepta restrukturiranja vodeći računa o strukturi i visini obaveza preduzeća, kao i postojanja zainteresovanosti potencijalnih investitora za privatizaciju preduzeća 42 Hipol Odzaci Factis 25. jul 2001.25. dec. 2003.05. jan 2004. izvršena prezentacija strategije preduzeća koja je u načelu prihvaćena. U međuvremenu jedan investitor izrazio interes za kupovinu celog preduzeća bez obaveza. 43 Delišes Vladičin Han Ekonomski institut 01. febr. 2002. po okončanju neuspešne tenderske procedure, dato je u nadležnosti Centra za restr.. Potrebno je revidirati zaključene ugovore o prodaji delova preduzeća i jasno definisati trenutno stanje imovine preduzeća da bi se odredio dalji tok aktivnosti na ovom projektu. 45 Ivo Lola Ribar a.d. Beograd (19) BC Excell 08. jul 2003.23. jul 2003.28. jul 2003. na osnovu donete Odluke o restrukturiranju i javnog poziva poveriocima u“Lali“ savetnik BC EXCEL sa svojim i timom preduzeća usaglašava potraživanja na osnovu do sada sređenih lista. Sa „Lola – Utva“ Pančevo, u toku je razrešenje problema vezanog za strukturu kapitala, jer je evidentno da se 30% odnosi na državni kapital. određeni su rokovi za izradu DD i predloga Strategije privatizacije. 46 Industrija tepiha Ivanjica (2) Ekonomski institut 24. dec. 2001.25. sept. 2003.13. okt. 2003. posle neuspele tenderske procedure pokrenut je postupak restrukturiranja.Izabrani konsultant dostavio je finalni Dijagnostički izveštaj, koji je usvojen od strane Agencije. Problem obustava rada na socijalnim programima u nadležnim ministarstvima.Nastavljeni su kontakti sa investitorima iz Švedske, koji su izrazili eventualni interes za neke od delova preduzeća. 47 Javor Ivanjica (3) Dil inženjering 01. febr. 2002.25. sept. 203.13. okt. 2003. posle neuspelog tendera oglašeno je pokretanje postupka restrukturiranja.Izabrani konsultant je na projektu restrukturiranja preduzeća je Dil Inžinjering iz Beograda, koji je dostavio Dijagnostički izveštaj i strategiju privatizacije preduzeća.Istovremeno su pokrenute aktivnosti na usaglašavanju stanja obaveza preduzeća sa poveriocima. 47 Ljubiša Miodragović Prijepolje (1) Eucons group 04. dec. 2001.25. sept. 2003.13. okt. 2003. posle neuspešne tenderske procedure, radi se na usaglašavnju sa većinskim poveriocima i na uknjižbi imovine preduzeća 48 KMG Trudbenik a.d. Beograd (2) Deloitte&Touche d.o.o. dostavljena Strategija privatizacije. Angažovana posebna ekipa koja je tokom maja i juna 2004. godine pripremala do sada nedostajuće knjigovodstvene podatke. Poseban problem predstavljaju brojni sudski sporovi što je usporavalo rad na pravnom DD. 49 Beogradfilm, Beograd Ces Mekon 16. jan. 2003. nakon dobijene saglasnosti Minis. kulture od 04.05. 2004. godine savetnik je nastavio rad na ovom projektu i dostavio Dijagnostičku studiju sa posebnim osvrtom na imovinsko pravna pitanja, od čijeg rešavanja zavisi dalji tok privatizacije preduzeća. 50 Industrija stakla, Pančevo Ekonomski institut u toku je sprov. prve faze projekta privatizacije. Konsultant je dostavio nacrt Dijagnostičkog izveštaja, Izveštaj analize tržišta, Procenu vrednosti i Preporuke za dalje aktivnosti.U toku j razmatranje izmene dinamike i strategije implementacije 51 Porcelan, Zaječar za konsultanta je odabran Institut ekonomskih nauka.U toku je aktivnost sprovođenja prve faze projekta privatizac 53 IMK 29. novembar Subotica SEECAP 30. avg. 2002.11. nov. 2003. u pripremi za aukcijsku proceduru.Upućen je poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja. Dogovoreno je odlaganje stečajnog postupka za septembar tekuće godine.U posmatranom periodu nastavljeni su kontakti sa potencijalnim kupcima, koji su sa svoje strane izrazili značajan interes za ovo preduzeće. Konsultant je dostavio finalnu verziju Dijagnostičke studije i predložio moguću Strategiju privatizacije preduzeća. 54 Mašinska industrija Niš Holding (35) obavlja aktivnosti po Programu koji je doneo Priv.Odbor formiran po odluci Vlade RS.Od 35 zavisnih preduzeća za jedanajst je doneta Odluka o metodu privatizacije putem akcione prod.Očekuje se Odluka pokretanju inicijative za privatizaciju dvanajest zavisnih preduzeća predviđenih za aukcijsku prodaju i zavisnih preduzeća koja su predviđ. za restrukturiranje . 55 Elektronska industrija a. d. Niš (96) „EI Feriti“ , Beograd prodat na javnoj aukciji. „EI Pak “ neuspela aukcija biće ponovljena 15.07.2004.g. Verifikacija Programa privatizacije za „EI Nikola Tesla“ Beograd je završena ali javni poziv za aukciju još nije objavljen. U toku je verifikacija deset zavisnih preduzeća koja su ranije određena za aukciju.Sa potencijalnim strateškim partnerom EMAS Ljubljana održan je sastanak na kome je predočena situacija sa tokom privatizacije EI i dogovoreni dalji razgovori. 56 DP Šećerana Šabac 28. jan. 2003.16. jan 2004.22. jan 2004. usled štrajka onemogućeno je dalje obavljanje aktivnosti restrukturiranja.Sa predstavnicima potencijalnih investitora nastavljeni su kontakti. Ostali 56 Industrija mašina i traktora a.d. Beograd (1) doneta je Odluka o restrukturiranju i Komisija je donela pozitivno rešenje po pitanju definisanja statusa udela u zajedničkom ulaganju u preduzeće Airport city d.o.o. Beograd, između preduzeća, i inostranih ulagača , odnosno izvršiće se prodaja udela u pomenutom preduzću, a sredstva od prodaje biće deponovana na poseban račun Agencije, kako bi se namirili poverioci nakon usvajanja Programa. Izrađen je Projektni zadatak za angažovanje konsultanata na projektu preduzeća tako da se očekuje odabir konsultanata. 57 Koštana DD Vranje (6) Bearing Point Pokrenut stečajni postupak od strane nadležnog Trgovinskog suda, na predlog preduzeća. U stečaju. 58 Azotara DP Subotica (0) Rothschild Consortium 14. mart 2003.14. apr. 2003.17. apr. 2003. Otvoren stečaj preduzeća. Nakon otvaranja stečaja obustavljene aktivnosti Centra. Preduzeće prodato u stečajnoj proceduri. 59 Elan a.d. Srbobran (1) Centar ne obavlja aktivnosti u preduzeću.Čeka se odluka direktoraAP o konceptu rada. 60 Raška Holding a.d. Novi Pazar (8) 07. jun 2002. 18. sept. 2002.03. feb. 2003. Izvršene pripreme za inicijalni sastanak u preduzeću. Odabran je savetnik na projektu.Od preduzeća zatražena dokumentacija čije je pristizanje u toku. 61 HIP – Petrohemija DP Pančevo pripremljen je projektni zadatak, čeka se izbor savetnika. 62 PKB a.d. Beograd (24) Izrađen je projektni zadatak za angažovanje savetnika , čeka se izbor. 63 Industrija Motora Rakovica u stečaju Beograd (2) Nema aktivnosti na projektu, obzirom da je preduzeće u postupku poravnanja do 2005. godineu okviru stečajne procedure.nema komunikacije sa AP 64 RTB Bor (15) Centar ne obavlja aktivnosti u preduzeću. 65 Koncern Sartid a.d. Smederevo (17) U stečaju.Centar ne obavlja aktivnosti u preduzeću 66 Šamot Rudnici Aranđelovac (11) Meinl Consortium konzorcijum Meinl Capital Advisors, prikupio je sve podatke za izradu dijagnostičke studije. S obzirom da konsultant privatizaciju ovog preduzeća vidi samo kroz likvidaciju, dogovoreno je da preduzeće i lokalna samouprava iznesu svoje viđenje budućnosti fabrike. Preduzeće je dostavilo svoju viziju restrukturisanja preduzeća nadležnom ministarstvu. 67 DP Valjaonica bakra Sevojno (2) Meinl Consortium Preduzeće je prodato na javnom tenderu. Sa kupcem Ist Point Holdingom ugovor je zaključen 20.11.2003. godine.

SPISAK ZNAČAJNIJIH PRIVREDNO SISTEMSKIH PROPISA

DONETIH U PERIODU JANUAR – JUL 2004.

Parlament Republike Srbije doneo je značajne privredno sistemske propise i podzakonske akte u periodu januar – juni 2004. godine, i to:

A. Zakoni

Zakon o Budzetu Republike Srbije za 2004. godinu (Sl. glasnik RS br. 33/04)

Zakon o prestanku važenja Zakona o porezu na fond zarada (Sl. glasnik RS br. 33/04)

Zakon o izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi (Sl. glasnik RS br. 33/04)

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima (Sl. glasnik RS br.33/04)

Zakon o obimu sredstava i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade i porezu na promet u 2004. godini (Sl. glasnik RS br.33/04)

Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija (Sl. glasnik RS br. 43/04)

Zakon o regulisanju obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj (Sl. glasnik RS br. 43/04)

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Garancijskom fondu (Sl. glasnik RS br. 43/04)

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije(Sl. glasnik RS br. 43/04)

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara (Sl. glasnik RS br. 43/04)

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama (Sl. glasnik RS br.43/04)

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu (Sl. glasnik RS br. 43/04)

Zakon o Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita (Sl. glasnik RS br. 55/04)

Zakon o osiguranju (Sl. glasnik RS br. 55/04)

Zakon o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije (Sl. glasnik RS br. 55/04)

Zakon o dopuni Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (Sl. glasnik RS br. 55/04)

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS br. 55/04)

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama (Sl. glasnik RS br. 55/04)

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (Sl. glasnik RS br. 55/04)

Zakon o registraciji privrednih subjekata (Sl. glasnik RS br. 55/04)

Zakon o Agenciji za privredne registre (Sl. glasnik RS br. 55/04);

Zakon o stečajnom postupku;

Zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika;

Zakon o porezu na dodatu vrednost;

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet;

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća;

Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;

Zakon o igrama na sreću

. Predlog Zakona o lekovima i medecinskim sredstvima;

Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđenju socijalne sigurnosti građana;

Predlog Zakona o energetici;

B. Uredbe

Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o privremenom finansiranju Republike Srbije za period januar – mart 2004. godine (Sl. glasnik RS br. 23/04);

Uredba o Registru poljoprivrednih gazdinstava (Sl. glasnik RS br. 45/04);

3. Uredba o utvrđivanju Programa mera za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje za 2004. godinu (Sl. glasnik RS br. 45/04, 70/04);

Uredba o utvrđivanju Programa razvoja i unapređenja stočarstva za period april-decembar 2004. godine (Sl. glasnik RS br. 45/04);

Uredba o korišćenju sredstava za podsticaj izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za 2004. godinu (Sl. glasnik RS br. 48/04);

Uredba o izmenama Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga (Sl. glasnik RS br 61/04);

Uredba o bližim uslovima i načinu isplate stare devizne štednje građana položene kod Jugobanke i Jugobanke Kosovska Mitrovica (Sl. glasnik RS br. 37/04);

Uredba o izdavanju doplatne poštanske marke „Za olimpijske pripreme 2004. godine“ (Sl. glasnik RS br. 9/04);

Uredba o načinu dostavljanja finansijskih izveštaja i obradi podataka iz tih izveštaja (Sl. glasnik RS br. 10/04);

Uredba o izdavanju doplatne poštanske marke „Mesec borbe protiv raka“ (Sl. Glasnik RS br. 54/04);

Uredba o izmenama Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga (Sl. glasnik RS br. 61/04);

Uredba o korišćenju podsticajnih sredstava za unapređenje sela u 2004. godini (Sl. glasnik RS br. 67/04);

V. Ostali propisi

1. Odluka o izmenama Odluke o obrazovanju Saveta za sprovođenje strateške konsolidacije RTB Bor (Sl. glasnik RS br. 42/04);

Program Fonda za razvoj Republike Srbije za 2004. godinu (Sl glasnik RS br. 47/04);

Opšti bilans javnih prihoda i javnih rashoda Republike Srbije za 2004. godinu (Sl. glasnik RS br. 55/04);

Odluka o načinu i uslovima praćenja likvidnosti i solventnosti pravnih lica (Sl. glasnik RS br 58/04);

Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa.(Sl. glasnik RS br 58/04);

Odluka o izmeni Odluke o stopama doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje (Sl. glasnik RS br 59/04);

Odluka o izmeni Odluke o obrazovanju Saveta za stratešku konsolidaciju Grupe Zastava (Sl. glasnik RS br. 63/04);

Odluka o obrazovanju Komisije za restrukturiranje javnih preduzeća (Sl. glasnik RS br. 73/04);

Pravilnik o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskog izveštaja za preduzeća, zadruge i preduzetnike (Sl. glasnik RS br. 75/04);

Vlada Republike Srbije potvrdila je predloge značajnih zakona koji su dostavljeni Skupštini Republike Srbije na razmatranje i usvajanje, i to:

Predlog Zakona o železnici;

2. Predlog Zakona o poštanskim uslugama

———————–

Tekući rast cena na malo po tromesečjima

[pic]

REZULTATI PRIVATIZACIJE U PERIODU 01.01.2004. – 30.06.2004. GODINE

U milionima EUR-a

Metod privatizacije VI 2004. I – VI 2004. VI 2004.Ø 2003. I – VI 2004.I – VI 2003. I – VI 2004.Ø 2003. Ukupno 13.617 13.192 105,8 113,6 105,8 Privreda 12.404 12.291 104,1 112,5 106,5 Vanprivreda 16.546 15.396 107,5 113,1 103,3 Centralna Srbija 13.248 12.964 105,9 115,7 107,1 Vojvodina 14.632 13.818 105,1 108,1 102,4

Izvor: RZS

Promet na Beogradskoj berzi u periodu januar-jun 2004. godine

Transakcije Promet Broj Učešćeu % Vrednostu mil.dinara Učešćeu % Kratkoročne hartije od vrednosti 3.781 6,2 5.503,8 26,4 Komercijalni zapisi 1.069 1,8 2.214,3 10,6 Obveznice preduzeća 2.712 4,4 3.289,5 15,7 Dugoročne hartije od vrednosti 57.249 93,8 15.368,9 73,6 Obveznice RS 34.241 56,1 4.315,6 20,7 Akcije 23.008 37,7 11.053,3 52,9 Ukupno 61.030 100,0 20.872,7 100,0

Izvor: Bilten Beogradske berze

[pic]

Kretanje cena na malo

Lančani indeksi

2004 I II III IV V VI UKUPNO 100,4 100,9 100,4 100,8 101,0 101,4 Poljoprivredni proizvodi 103,9 100,1 101,0 101,6 112,8 104,4 Industrij. prehr. proizvodi 100,3 100,6 100,7 101,0 100,7 101,5

Izvor: RZS

Vrednost prometa na Beogradskoj berzi

u prvom polugodištu

[pic]

[pic]

Cene i troškovi života

[pic]

Proizvodnja i zalihe po nameni

Indeksi

Prozvodnja Zalihe I-VI 2004Ø 2003. VI 2004V 2004 VI 2004V 2004 Industrija – ukupno 102,9 103,0 100,1 Energija 99,2 98,2 102,4 Intermedijarni proizvodi, osim energije 108,5 99,2 96,8 Kapitalni proizvodi 128,1 110,0 105,1 Trajni proizvodi za široku potrošnju 94,4 107,9 98,9 Tetrajni proizvodi za široku potrošnju 96,4 105,3 101,7

Izvor: RZS

Broj nezaposlenih

[pic]

Izvoz i uvoz robe i saldo

[pic]