O B R A Z L O Ž E Nj E
I. Ustavni osnov za donoŠenje zakona
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 9. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređenja životne sredine.
II. Razlozi za donoŠenje zakona i ciljevi koji se ostvaruju
Proces pridruživanja Evropskoj uniji i usvajanje pravnih tekovina EU ima značajan uticaj na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Iskustva iz zemalja članica, stečena tokom procesa pridruživanja Evropskoj uniji, pokazuju da je efikasna, odgovarajuća i blagovremena pripremna faza na svim nivoima, preduslov za uspešnu strategiju pridruživanja. Oko jedne trećine propisa Evropske unije se odnose ili utiču na političke ili tehničke aspekte zaštite životne sredine, a 26% ukupnih troškva aproksimacije u oblasti životne sredine, koje imaju značajan uticaj na nacionalni, regionalni i lokalni nivo, proizilazi iz propisa EU u oblasti upravljanja otpadom.
Nacionalnom Strategijom za aproksimaciju u oblasti životne sredineRepublike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 80/11) i Nacionalnim Programom za usvajanje pravnih tekovina EU za period 2013-2016. predviđena je revizija Zakona o o upravljanju otpadom, radi potpune transpozicije Okvirne direktive o otpadu 2008/98/ES i Direktive 96/59/ES o odlaganju PCB i PCT i Direktiva o industrijskim emisijama 2010/75/EU.
Napredak koji je učinjen na polju transpozicije pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine u poslednjih nekoliko godina, a posebno upravljanja otpadom rezultirao je donošenjem zakona i pratećih podzakonskih akata u Republici Srbiji:
Zakona o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 88/10-u daljem tekstu: Zakon) – (36 podzakonskih akata) i
Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) – (12 podzakonskih akata).
Iako su brz tempo transpozicije i primeri iz prakse uslovili da Zakon o upravljanju otpadom, koji je usvojen 2009. godine, bude dopunjen i izmenjen tokom 2010. godine, određene pravne praznine i dalje postoje, imajući posebno u vidu zahteve iz važećih direktiva EU (Okvirna direktiva o otpadu 2008/98/ES, Direktiva o deponovanju 1999/31/EC, Direktiva o industrijskim emisijama 2010/75/EU i Direktiva o odlaganju PCB i PCT 96/59/ EC).
U 2014. godini sprovedeni su eksplanatorni i bilateralni skrining za poglavlje 27 – Životna sredina. U Postskrining dokumentu – Status i planovi prenošenja i sprovođenja pravnih tekovina EU za poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene, izrađenom i usvojenom nakon sprovedenog skrininga, sadržana je obaveza Republike Srbije koja se odnosi na usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU u oblasti upravljanja otpadom, između ostalog i sa Okvirnom direktivom o otpadu 2008/98/ES do 2016. godine, odnosno u pogledu potpunog usklađivanja do 2018. godine.
Zakonom o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 88/10) uređene su: vrste i klasifikacija otpada (čl. 7. i 8); planiranje upravljanja otpadom (čl. 9-16); subjekti upravljanja otpadom (čl. 17-24); odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom (čl. 25-31); organizovanje upravljanja otpadom (čl. 32-46); upravljanje posebnim tokovima otpada (čl. 47-58); uslovi i postupak izdavanja dozvola (čl. 59-70); prekogranično kretanje otpada (čl. 71-73); izveštavanje o otpadu i baza podataka (čl. 74-76); finansiranje upravljanja otpadom (čl. 77-82); nadzor (čl. 83-87); kazne (čl. 88-92); i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom (čl. 93-105). Na osnovu zakona doneti su podzakonski akti kojima se uređuju pojedina pitanja iz oblasti upravljanja otpadom.
Za usklađivanje sa propisima EU, pored izmena i dopuna koje se predlažu ovim zakonom, relevantne su i izmene određenih podzakonskih propisa koji se odnose na izdavanje dozvola, sistem izveštavanja, finansiranja upravljanja otpadom, ali i donošenje novih propisa.
U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom doneta je Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine („Službeni glasnik RS”, broj 29/10). Revizija ove strategije je potrebna radi usklađivanja sa strateškim dokumentima predviđenim važećom Okvirnom direktivom o otpadu 2008/98/EC, predloženim izmenama i dopunama zakona, kao i u cilju efikasnije implementacije strategije.
Niz propisa povezan je sa predloženim izmenama i dopunama.
Pravilnik o obrascu zahteva za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada („Službeni glasnik RS”, broj 72/09) propisuje sadržini obrasca koji operater postrojenja podnosi nadležnom organu za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada. Ovim izmenama i dopunama zakona predložena je i dopuna zahteva za izdavanje dozvole.
Pravilnik o sadržini i izgledu dozvoleza skladištenje, tretman i odlaganje otpada („Službeni glasnik RS”, broj 96/09) propisuje sadržinu i izgled dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada. Ovim izmenama i dopunama zakona predložene su izmene i dopune sadržine dozvole.
Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanjaživotne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 25/15) propisuje obavezu operatera da pribavi dozvolu nadležnog organa za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti. Dozvolom se odobrava: rad novog postrojenja i obavljanje njegove aktivnosti; rad i bitne izmene u radu, odnosno funkcionisanju postojećeg postrojenja; otpočinjanje rada postrojenja posle dobijanja dozvole osim za vreme probnog rada kao i nakon probnog rada a najduže još 240 dana po njegovom završetku, pod uslovom da su u toku trajanja probnog rada svi rezultati merenja zagađivanja činilaca životne sredine u skladu sa propisanim dozvoljenim vrednostima i da to potvrđuje nalaz komisije za tehnički pregled postrojenja. Ovim izmenama i dopunama zakona predloženo je povezivanje sa navedenim zakonom u oblasti izdavanja dozvola. predloženo je povezivanje sa navedenim zakonom u oblasti izdavanja dozvola.
Uredba o utvrđivanju Programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS”, broj 108/08) u okviru Programa dinamike propisuje rokove prema kojima se podnose zahtevi za izdavanje integrisane dozvole po vrstama aktivnosti postojećih postrojenja, od novembra 2009. do marta 2014. godine (npr. za upravljanje otpadom: postrojenja za odlaganje/tretman neopasnog otpada – biološki i fizičko-hemijski tretman i deponije, isključujući deponije inertnoga otpada, kao rok predviđen je januar 2013. godine – decembar 2013. godine).
Uredbom o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknade, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade („Službeni glasnik RS”, br. 54/10, 86/11, 15/12 i 3/14), utvrđeni su visina i način obračunavanja i plaćanja naknade za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada.
Zakonom o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 93/12) prestao je sa radom Fond za zaštitu životne sredine.
Uredba o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava („Službeni glasnik RS”, br. 88/09, 67/10, 101/10, 16/11, 86/11, 35/12, 48/12, 41/13 i 81/14) kojom su utvrđeni visina i uslovi za dodelu podsticajnih sredstava za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije: otpadnih guma; otpadnih baterija i akumulatora; otpadnih ulja kao sekundarne sirovine, električne i elektronske opreme, proizvodnju kesa – tregerica za višekratnu upotrebu: debljine preko 20 mikrona i debljine preko 20 mikrona koje sadrže biorazgradive aditive.
Pravilnik o usklađenim iznosima podsticajnih sredstava za ponovnu upotrebu, reciklažu i korišćenje određenih vrsta otpada („Službeni glasnik RS”, broj 30/15) i Pravilnik o usklađenim iznosima nakanade za upravljanje posebnim tokovima otpada („Službeni glasnik RS”, broj 31/15) su pravilnici koji se donose godišnje.
Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14 i 145/14) propisuje uslove i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnju objekata. Ovim zakonom propisan je probni rad objekta i izdavanje upotrebne dozvole (čl. 157. i 158).
Zakon o budzetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 i 103/15) sa kojim se u pogledu finansiranja usklađuju i zakoni u oblasti životne sredine, kao sistemskim zakonom.
Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS”, br. 97/08, 104/09 – dr.zakon, 68/12 – US i 107/12).
Jedan od razloga za predlaganje izmena i dopuna ovog zakona je usklađivanje određenih zakonodavno-pravnih rešenja sa propisima EU u oblasti upravljanja otpadom. Ovim izmenama i dopunama predloženo je usklađivanje sa nekim od relevantnih direktiva EU u ovoj oblasti i to sa: Okvirnom direktivom o otpadu 2008/98/ES, Direktivom o deponovanju 1999/31/EC, delom Direktive o industrijskim emisijama 2010/75/EC – u delu koji se odnosi na insineraciju i Direktivom o odlaganju PCB i PCT 96/59/ ES
Takođe, jednu od ključnih izmena predstavlja i usklađivanje sa drugim važećim propisima u oblasti zaštite životne sredine i obezbeđivanje efikasnije primene propisa. Ovo se najpre odnosi na usklađivanje sa Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja. Naime predloženim izmenama i dopunama obezbediće se kontinuitet u radu novih postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole, i to za period od početka probnog rada i 240 dana nakon probnog rada, odnosno do dobijanja integrisane dozvole, tako što bi u tom periodu ova postrojenja radila na osnovu pribavljene dozvole u skladu sa propisima u oblasti upravljanja otpadom. Ovim izmenama i dopunama urediće se bliže i pitanja troškova upravljanja medicinskim otpadom, što će obezbediti efikasniju primenu propisa. Razlog ovih izmena i dopuna jeste i preciziranje pojedinih odredaba koje se odnose na: uslove za oduzimanje ovlašćenja za ispitivanje otpada, sadržinu zahteva i dozvole za odlaganje otpada na deponije i termički tretman otpada, razloge za izmenu i oduzimanje dozvole, a u cilju njihove efikasnije primene.
Takođe, jedan od značajnijih razloga za predlaganje izmena i dopuna ovog zakona je obezbeđivanje usklađenosti zakonodavno-pravnih rešenja u oblasti upravljanja otpadom, koja se odnose na sistem finansiranja upravljanja otpadom nakon stupanja na snagu Zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine, septembra 2012. godine, koji se dosad ostvarivao preko ovog Fonda. Naime, stupanjem na snagu ovog zakona, prestao je sa radom Fond za zaštitu životne sredine. Sobzirom na nastalu situaciju, u cilju uspostavljanja kontinuiranog funkcionisanja sistema finansiranja zaštite životne sredine, predložene su izmene zakona i u ovom delu, a u skladu sa odredbama Zakona o budzetskom sistemu i odredbama Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.
Težište politike zaštite životne sredine razvijenih zemalja, uključujući zemlje EU predstavlja visok nivo zaštite životne sredine i njeno utemeljenje na ekonomskim principima („zagađivač plaćaˮ). Rešavanje problema zagađenja životne sredine i adekvatno upravljanja otpadom, uzima u obzir primenu principa „zagađivač plaća” u skladu sa Preporukom Saveta 75/436 Euratom, ECSC, EEC o određivanju troškova i akcija javne vlasti u oblasti zaštite životne sredine – princip „zagađivač plaća“ (Council Recommendation 75/436 Euratom, ECSC, EEC – Polluter Pay Principle).
Izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom ostvaruju se opšti ciljevi ustanovljeni zakonom, odnosno primena načela „zagađivač plaćaˮ ustanovljenog Zakonom o zaštiti životne sredine pod jednakim uslovima za sva pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost na teritoriji Republike Srbije. Utvrđuje se finansiranje upravljanja otpadom i korišćenje sredstava za finansiranje upravljanja otpadom u skladu sa rešenjima predviđenim u predloženim izmenama i dopunama zakona kojim se uređuje zaštita životne sredine, a kojim se ustanovljava budzetski fond za te namene (Zeleni Fond Republike Srbije ).
Ovim izmenama vrši se takođe i usklađivanje zakona sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, uspostavljanjem direktne veze između dva propisa, tako da se sve evidencije, registri i druge zbirke podataka propisane ovim zakonom, vode u skadu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Predloženim izmenama i dopunama zakona takođe se stvara pravni osnov za dalje uređenje organizovanog tržišta otpada. Razvoj konkurencije i zdravih tržišnih uslova poslovanja doveo bi i do smanjenja cena. Uređenim trgovanjem preko organizovanog tržišta otpadom smanjuju se troškovi javnih nabavki i ceo proces postaje brži i transparentniji. Trgovina putem organizovanog tržišta otpadom i razvoj sakupljačke mreže je od nacionalnog značaja za promet sekundarnih sirovina i razvoj reciklažne industrije u Srbiji. Pored toga, organizovano tržište obezbedilo bi osnov za nova zapošljavanja i razvoj zelene ekonomije. Uspostavljanje zelene (cirkularne) ekonomije predstavlja veliku razvojnu šansu za Srbiju. Zelena ekonomija je koncept privrednog razvoja koji obezbeđuje rastući trend privrednih aktivnosti na bazi potreba savremenog društva i koji uzima u obzir održivost resursa njihovom ponovnom upotrebom, odnosno reciklažom i očuvanjem životnog prostora. Veoma značajno sredstvo za ostvarenje strateških ciljeva održive politike u oblasti zelene ekonomije je organizovano tržište otpada kao funkcionalni okvir kojim se reguliše tržište otpadom na način kojim se omogućava transparentnost prometa otpada i usluga i kojim se uravnotežava ponuda i potražnja a istovremeno i obezbeđuje puna primena politike podsticaja u oblasti upravljanja otpadom. Cilj je da zelena ekonomija postane potpuno transparentna i usaglašena sa direktivama EU i jedna od pokretačkih snaga razvoja domaće privrede.
Takođe, predložena zakonodavna rešenja koja se odnose na klasifikaciju operatera upravljanja otpadom, doprinose utvrđivanju jasnijih pravila i procedura, većoj transparentnosti u oblasti upravljanja otpadom, podsticanju lojalne konkurentnosti, smanjenje rizika neadekvatnog zbrinjavanja otpada kao i stimulisanje ulaganja u sistem upravljanja otpadom i unapređenje celokupnog sistema upravljanja otpadom.
Predložena zakonodavna rešenja nemaju negativno dejstvo na privredne subjekte, naprotiv, doprineće efikasnijoj primeni propisa, jer se odnose na popunjavanje pravnih praznina, preciziranje odredaba, obezbeđivanje kontinuiteta u radu novih postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole, kao i na sistem finansiranja i u vezi su sa prestankom rada Fonda za zaštitu životne sredine. Takođe, predložena zakonska rešenja istovremeno obezbeđuju kontinuitet u funkcionisanju sistema finansiranja zaštite životne sredine, uključujući i upravljanje posebnim tokovima otpada. Imajući u vidu značaj pitanja koja su u praksi pokazala neophodnost njihovog preciznijeg definisanja, kao i potrebu popunjavanja pravnih praznina i usklađivanja sa propisima EU, a sve radi efikasnije primene propisa, sačinjen je predlog dopuna ovog zakona.
III.ObjaŠnjenje osnovnih pravnih instituta I POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. predloženi su izuzeci od primene odredaba ovog zakona (član 4) kao i izuzeci od primene odredaba zakona u meri u kojoj je upravljanje otpadom uređeno drugim propisima. Navedena izmena predstavlja direktno usklađivanje odredaba zakona sa članom 2. Okvirne Direktive 2008/98/EC evropskog Parlamenta i Saveta o otpadu, koja detaljno uređuje izuzeće od primene odredaba te Direktive.
U članu 2. predložene su izmene i dopune člana 5. Zakona, koji uređuje značenje izraza, a koje se odnose na preciziranje i definisanje određenih pojmova kao što su: bio otpad, deponija, držalac, farmaceutski, medicinski otpad, inertni otpad, mobilno postrojenje za upravljanje otpadom, najbolje dostupne tehnike, odvojeno sakupljanje, odlaganje otpada, otpad, otpad od građenja i rušenja, ponovno iskorišćenje otpada, ponovna upotreba, posrednik, prevencija, priprema za ponovnu upotrebu otpada, proizvođač otpada, proizvođač proizvoda, reciklaža, sakupljanje otpada, trgovac, tretman otpada. Veći deo predloženih izmena ovog člana predstavlja usklađivanje sa pojmovima utvrđenim članom 3. Okvirne direktive o otpadu 2008/98/EC, kao i usklađivanje sa definicijama datim u Direktivi 1999/31 o deponijama. Takođe, preciziranje pojedinih pojmova, kao što su pojmovi farmaceutskog, medicinskog otpada, mobilnog postrojenja, predloženo je i sa stanovišta efikasnije primene odredaba zakona i boljeg funkcionisanja celokupnog sistema upravljanja otpadom.
U članu 3. zakona predložena je dopuna člana 6. Zakona koji se odnosi na načela, u smislu dopune osnovnih načela upravljanja otpadom i to uvođenjem principa samodovoljnosti koji se sastoji u uspostavljanju integrisane i odgovarajuće mreže postrojenja za ponovno iskorišćenje i odlaganje mešanog komunalnog otpada sakupljenog iz domaćinstava, kao i izmena principa hijerarhije upravljanja otpadom u smislu uređivanja prioriteta u upravljanju: prevencija; priprema za ponovnu upotrebu; reciklaža; ostale operacije ponovnog iskorišćenja (ponovno iskorišćenje u cilju dobijanja energije i dr.); odlaganje otpada. Ove izmene predstavljaju usklađivanje sa članom 4. Okvirne direktive o otpadu 2008/98/EC evropskog Parlamenta i Saveta.
Članom 4. predložena je dopuna člana 8. Zakona koji se odnosi na klasifikaciju otpada. Ova izmena predstavlja usklađivanje sa članom 3. stav 1. tačka 2. Aneksa III Direktive – definicija opasnog otpada, prema kojoj opasan otpad pretstavlja otpad koji sadrži jednu ili više supstanci sadržanih u Aneksu III. Ovaj Aneks sadrži samo karakteristike otpada koje ga čine opasnim (H listu) ali ne i Kategorije otpada (listu Q), Listu komponenti otpada koje ga čine opasnim (C listu), ni Listu kategorija ili srodnih tipova opasnog otpada prema njihovoj prirodi ili prema aktivnosti kojom se stvaraju (Y listu). U vezi sa navedenim listama, u Aneksu III Direktive navodi se da će metode koje se upotrebljavaju za utvrđivanje karakteristika otpada koje ga čine opasnim, biti propisane putem standarda (tehničkih zahteva). Ponovna klasifikacija opasnog otpada u neopasan otpad, odnosno kada se otpad može smatrati neopasnim otpadom propisana je u skladu sa članom 7. tač. 4. i 6. Direktive.
U članu 5. uređen je nusproizvod dodavanjem novih čl. 8a, 8b, 8v i 8g, odnosno utvrđeni su uslovi pod kojima se može postupati sa materijom ili predmetom nastalim u procesu proizvodnje kao sa nusproizvodom; takođe dat je izuzetak kada se proizvodni ostatak ipak smatra otpadom i pored ispunjenosti svih propisanih uslova za status nusproizvoda (veza sa smernicama EU). Uređen je i način dokazivanja ispunjenosti uslova za nusproizvod (član 8b). Dopuna zakona u ovom delu predstavlja usklađivanje sa institutom nusproizvoda utvrđenim članom 5. Direktive 2008/98/EC Evropskog Parlamenta i Saveta o otpadu, kao novim pravnim institutom EU u ovoj oblasti.
Istim članom, dodavanjem novog člana 8v uređen je i prestanak statusa otpada tako što su propisani uslovi kada pojedine vrste otpada koje su bile podvrgnute operacijama ponovnog iskorišćenja i reciklaže, prestaju da budu otpad pod utvrđenim uslovima. Takođe, predviđeno je da se količine materija ili predmeta koje su prestale da budu otpad, uračunavaju u ukupne količine recikliranog i iskorišćenog otpada za potrebe ispunjavanja nacionalnih ciljeva reciklaže i ponovnog iskorišćenja koji su utvrđeni za ambalažni otpad, otpadna vozila, otpadnu električnu i elektronsku opremu i otpadne baterije i akumulatore. Predloženo je ovlašćenje ministra za propisivanje tehničkih zahteva za pojedine vrste otpada koje, u skladu sa propisima Evropske unije, prestaju da budu otpad kao i tehničke zahteve za druge vrste otpada za koje prema smernicama EU nije predviđeno da li postaju otpad, kao i za propisivanje drugih posebnih kriterijuma za utvrđivanje prestanka statusa otpada. Predviđeno je da ocenu usaglašenosti pojedinih vrsta otpada sa tehničkim zahtevima, sprovodi vlasnik i/ili drugi držalac otpada, dok ocenjivanje usaglašenosti sa tehničkim zahtevima drugih vrsta proizvoda (za koje smernicama Evropske unije nije uređeno da li prestaju da budu otpad) sprovodi ministarstvo i izdaje ispravu o usaglašenosti proizvoda, a sve u skladu Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode, uzimajući u obzir praksu EU o proglašenju prestanka statusa otpada. Dopuna zakona u ovom delu predstavlja usklađivanje sa članom 6. Direktive 2008/98/EC evropskog Parlamenta i Saveta o otpadu, koji uređuje kraj statusa otpada. Istim članom, dodavanjem novog člana 8G, predloženo je da ministarstvo vodi registar nusproizvoda i registar otpada koji je prestao da bude otpad, a na osnovu izdatih potvrda.
Članom 6. predložena je dopuna člana 9. stav 1. tačka 2) Zakona koji se odnosi na vrste planskih dokumenata, i kojim se uvodi Program prevencije stvaranja otpada. Navedena izmena predstavlja usklađivanje sa čl. 28. i 29. Direktive 2008/98/EC, koji se odnose na planska dokumenta.
člana 10. Zakona koji uređuje Strategiju i to u delu koji se odnosi na definisanje pojma i sadržine Strategije koju čine: analiza i stanje upravljanja otpadom, nacionalni ciljevi i Nacionalni plan upravljanja otpadom. Predviđeno je i ovlašćenja Vlade za njeno donošenje i rok važenja od šest godina sa mogućnošću revidiranja jednom u tri godine. Navedena dopuna predstavlja usklađivanje sa čl. 28. i 29. Direktive 2008/98/EC, koji se odnose na planska dokumenta i njihovu sadržinu, uz istovremeno obezbeđivanje njihove efikasnije implementacije s obzirom na trenutno stanje planskih dokumenata u Republici Srbiji u ovoj oblasti.
Članom 8. predviđena je izmena člana 11. Zakona, tako što je predložena sadržina Nacionalnog plana: vrsta, količina, poreklo otpada, postojeći sistem sakupljanja, mreža postrojenja, procena potrebe za novim sistemom, plan za implementaciju smanjenja količina biorazgradivog otpada, koji se odlaže na deponije, kriterijumi za lokacije, organizaciju upravljanja, visinu finansiranja, mere i smernice za sprovođenje plana, način i rokovi sprovođenja, kao i sadržina samih mera i smernica za sprovođenje Nacionalnog plana. Predložena izmena takođe predstavlja usklađivanje sa članom 28. tač. 2, 3. i 4. Okvirne direktive o otpadu 2008/98/EC koji propisuje sadržinu programa prevencije upravljanja otpadom.
Članom 9. predviđena je dopuna Zakona novim članom 11a koji se odnosi na Programe prevencije stvaranja otpada, kojim se utvrđuju ciljevi i mere prevencije stvaranja otpada, i procena mera prevencije, predviđa ovlašćenje Vlade za njihovo donošenje, period donošenja od šest godina, mogućnost revidiranja jedanput u tri godine i ovlašćenje ministra za propisivanje liste mera prevencije stvaranja otpada. Ova dopuna predstavlja usklađivanje sa članom 29. Okvirne direktive o otpadu 2008/98/EC koji se odnosi na programe prevencije.
U članu 10. predviđena je izmena člana 12. Zakona u pogledu broja stanovnika potrebnih za donošenje regionalnih planova upravljanja otpadom. Ova izmena je predložena u skladu sa strateškim pravcima sadržanim u nacrtu revizije Strategije upravljanja otpadom 2010-2019.
Članom 11. predviđena je izmena člana 14. Zakona u pogledu preciziranja da regionalni i lokalni planovi upravljanja otpadom moraju biti u skladu sa nacionalnim planom i propisivanja roka dostavljanja Ministarstvu, kao i u pogledu preciziranja terminologije u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Članom 12. predložena je izmena člana 16. Zakona koji se odnosi na radni plan postrojenja za upravljanje otpadom. Ova dopuna je izvršena u skladu sa Direktivom o industrijskim emisijama 2010/75/EC. Takođe, dopuna u ovom članu sastoji se i u propisivanju da se za nesanitarne deponije-smetlišta izrađuju projekti sanacije i rekultivacije, propisivanju davanja saglasnosti na planove, a sadrži i ovlašćenje ministra da propisuje sadržinu projekata sanacije i rekultivacije neuređenih deponija. Navedena izmena predstavlja takođe usklađivanje sa članom 28. Direktive 2008/98/EC o otpadu, a u skladu je i sa potrebama prakse.
izvršena je izmena u stavu 18. stav 2. tačka 1) i članu 19. stav 1. tačka 1) Zakona koja predstavlja terminološko usklađivanje odredaba važećeg zakona sa odredbama 2008/98/EC o otpadu koje se odnose na planska dokumenta.
predložena je izmena člana 23. Zakona, a koja predstavlja usklađivanje sa odredbama Direktive 2008/98/EC o otpadu koje se odnose na novo definisanje pojmova tretmana odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada i na uvođenje pravnog instituta prestanka statusa otpada.
U članu 16. predložena je izmena člana 24. stav 4. Zakona koji se odnosi na ovlašćenje za ispitivanje otpada, tako što su dopunjeni i detaljnije određeni uslovi za oduzimanje ovlašćenje za ispitivanje otpada. Navedena izmena i dopuna predstavlja preciziranje važeće odredbe u pogledu uslova za oduzimanje ovlašćenja i predložena je u cilju efikasnije implementacije odredaba zakona.
U članu 17. predložena je izmena člana 26. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona koji se odnose na odgovornost proizvođača otpada, tako što je izvršena dopuna u pogledu odvojenog sakupljanja nastalog otpada i njegovog razvrstavanja u skladu sa potrebom budućeg tretmana, u količini, odnosno procentu koji je u skladu sa nacionalnim ciljevima, kao i dopuna u pogledu skladištenja otpada na način koji ne utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu i obezbeđivanje uslova da ne dođe do mešanja različitih vrsta otpada, kao ni mešanja otpada sa vodom. Navedene izmene predstavljaju usklađivanje sa odredbama Direktive 2008/98/EC o otpadu (čl. 10, 11. i 13.) tako da će planirani procenti, količine i rokovi za njihovo dostizanje u pogledu odvojenog sakupljanja i razvrstavanje nastalog otpada u skladu sa potrebom budućeg tretmana, u našem sistemu biti utvrđeni u samoj Strategiji kao planskom dokumentu. Usklađivanje sa Direktivom takođe predstavlja i odredba koja se odnosi na propisivanje načina na koji proizvođač otpada i drugi držalac može vršiti tretman otpada.
Članom 18. predložena je dopuna zakona dodavanjem novog člana 28a koji se odnosi na obaveze posrednika i trgovca, definiše se pojam delatnosti posredovanja u upravljanju otpadom, način plaćanja za otkup otpada, dokumentacija koju je trgovac dužan da pribavi od lica od kojeg otkupljuje otpad, obaveza upisa u registar posrednika, postupak upisa, izdavanje rešenja, odbijanje zahteva, kao i mogućnost ukidanja rešenja o registraciji. Ovaj predlog dopune predstavlja usklađivanje važećeg zakona sa članom 3. tač. 7. i 8. Direktive 2008/98/EC o otpadu.
U članu 19. predložena je izmena i dopuna člana 34. st. 1. i 4. Zakona koji uređuje lokaciju za izgradnju i rad postrojenja, dodavanjem tačke 2a kojom je predviđeno da se prilikom određivanja lokacije za izgradnju i rad postrojenja za upravljanje otpadom uzima u obzir naročito i planirana namena prostora i mogućnost izgradnje i rada postrojenja u skladu sa urbanističkim uslovima i uslovima zaštite životne sredine. Navedene izmene i dopune, predložene su u cilju preciziranja ovog člana važećeg zakona radi efikasnije primene i usklađivanja sa propisima u oblasti urbanizma.
Članom 20. predložena je dopuna člana 35. Zakona, kojom se precizira odredba o sakupljanju i transportu otpada, predviđa dokumentacija, način preuzimanja otpada, i način plaćanja za lice koje vrši sakupljanje i transport otpada. Dopuna sadrži i odredbu o odvojenom sakupljanju biorazgradivog otpada; o prihvatanju sakupljenog mešovitog otpada kao reciklabilnog materijala u postrojenju za upravljanje otpadom ukoliko se ovi materijali u daljem procesu razdvajaju, u skladu sa standardima kvaliteta, odnosno reciklaže. Predložena izmena predstavlja usklađivanje sa Direktivom 2008/98/EC o otpadu. Takođe, predloženo je i terminološko usklađivanje ovog člana sa odredbama Zakona o transportu opasnog tereta („’Službeni glasnik RS”, broj 99/10) u pogledu načina pakovanja i vršenja transporta opasnog otpada.
Članom 21. predložena je izmena člana 36. Zakona, koji se odnosi na skladištenje otpada: utvrđuju se vrste skladišta (privremeno skladište na mestu nastanka otpada, skladište otpada u postrojenju u kojem se obavlja delatnost skladištenja otpada i skladište otpada u samom postrojenju u kojem se otpad priprema za tretman, uključujući i transfer stanicu). Predviđeno je i da se opasan otpad ne može privremeno skladištiti na lokaciji proizvođača, vlasnika i/ili drugog držaoca otpada duže od 12 meseci, osim ako je u toku postupak pribavljanja dozvole, a najduže 120 dana od isteka ovog roka. Navedene izmene i dopune predstavljaju usklađivanje sa pojmom sakupljanja i odvojenog sakupljanja sadržanim u čl. 3.tačka 10. i 11. Direktive 2008/98/EC o otpadu, odnosno pojma skladištenja koji iz navedenih pojmova sledi.
U članu 22. predložena je izmena st. 4. i 5. člana 37. Zakona. Za tretman otpada u mobilnom postrojenju pribavljaju se dozvole, saglasnosti ili isprave u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. Precizirano je i ovlašćenje ministra za donošenje pravilnika kojim se bliže propisuju vrste otpada koje se mogu tretirati u mobilnim postrojenjima i vrste mobilnih postrojenja za koje se izdaje dozvola za tretman otpada.
Članom 23. predložena je izmena člana 38. Zakona koji se odnosi na ponovnu upotrebu i ponovno iskorišćenje otpada, tako što se predviđa da nadležni organ za upravljanje otpadom preduzima odgovarajuće mere za podsticanje ponovne upotrebe i pripreme za ponovnu upotrebu proizvoda, naročito razvojem sistema za reparaciju i ponovnu upotrebu proizvoda, primenom ekonomskih instrumenata; mere kojima obezbeđuje i promoviše ili unapređuje ponovno iskorišćenje otpada i u tom cilju uspostavlja odvojeno sakupljanje otpada; mere kojima se obezbeđuje visok kvalitet reciklaže kroz uspostavljanje odvojenog sakupljanja otpada. Zatim, zabrana odlaganja i spaljivanja otpada koji ispunjava standarde za ponovnu upotrebu ili ponovno iskorišćenje, osim u izričito propisanom slučaju i uz dozvolu ministarstva. Takođe predviđeno je da postrojenja za obavljanje delatnosti u oblasti upravljanja otpadom koja podležu izdavanju integrisane dozvole mogu ponovno iskoristiti uvezen neopasan otpad za sopstvene potrebe, u skladu sa dozvolom koju izdaje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prema propisima kojima se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine. Ova izmena predstavlja usklađivanje sa Direktivom 2008/98/EC o otpadu.
Član 24. sadrži predlog izmene člana 43. Zakona koji se odnosi na upravljanje komunalnim otpadom i to u delu koji se odnosi na usklađivanje termina „tretman otpada” (ponovno iskorišćenje i odlaganje) sadržanim u Direktivi 2008/98/EC o otpadu. Izmena se takođe odnosi i na preciziranje obaveza jedinice lokalne samouprave u uređivanju i organizovanju upravljanja komunalnim otpadom (selekciju i odvojeno sakupljanje otpada, odlaganje otpada iz domaćinstva u kontejnere i opremanje centara za sakupljanje otpada iz domaćinstva); obaveze evidencije divljih deponija i nesanitarnih deponija – smetlišta na svojoj teritoriji i da obezbedi njihovo uklanjanje i sanaciju; obaveze izrade projekata sanacije i rekultivacije za postojeće nesanitarne deponije-smetlišta; obaveze javno komunalnog preduzeća koje upravlja nesanitarnim deponijama – smetlištima komunalnog otpada da dostavi ministarstvu, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine na saglasnost radni plan postrojenja sa programom korektivnih mera i dinamikom prilagođavanja rada postrojenja, što predstavlja obavezu usklađivanja sa Direktivom o odlaganju otpada na deponije 1993/3, zatim obaveze koje se tiču domaćinstva, kao i pravni osnov za propisivanje načina vođenja i izgleda evidencije deponija i smetlišta na području lokalnih samouprava, načina i rokova za njegovo dostavljanje.
U članu 25. predložena je izmena člana 44. Zakona koji se odnosi na upravljanje opasnim otpadom, posebno propisivanje uslova koji se odnose na opštu obavezu zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. Navedena izmena predstavlja usklađivanje sa članom 13. Direktive 2008/98/EC o otpadu, koji se odnosi na o zaštiti zdravlja ljudi i životne sredine. U istom članu predložena je i izmena koja se odnosi na pakovanje i transport opasnog otpada u skladu sa Zakonom o transportu opasnog tereta i Zakonom o upravljanju otpadom; zatim izmena koja se odnosi na zabranu mešanje različitih kategorija opasnog otpada ili mešanje opasnog otpada sa neopasnim otpadom kao i izmena koja se tiče izuzetaka kada je takvo mešanje dozvoljeno. Ove dopune su predstavljaju usklađivanje sa važećim propisima u oblasti transporta opasnog tereta i usklađivanje sa članom 18. Direktive 2008/98/EC o otpadu u pogledu zabrane i izuzetaka mešanja otpada.
Član 26. sadrži predlog izmene člana 46. Zakona koji se odnosi na rok za prethodno obaveštavanje u Dokumentu o kretanju opasnog otpada što predstavlja usklađivanje. Predlog izmene se sastoji i u obavezi proizvođača, odnosno držaoca otpada da kopiju dokumenta o kretanju otpada koju im primalac šalje, ne samo trajno čuvaju trajno, već i dostave Agenciji u elektronskom obliku i to unosom podataka u informacioni sistem nacionalnog registra izvora zagađivanja. Ova izmena predstavlja usklađivanje sa članom 19.2 Direktive 2008/98/EC o otpadu i praksom zemalja u regionu, a u cilju što efikasnije i finansijski opravdanije implementacije. Takođe, predviđeno je i da se dokumentovani dokaz da su operacije upravljanja izvršene dostavlja i na zahtev nadležnog organa ili prethodnog vlasnika i/ili drugog držaoca otpada. Krajnji cilj predloženih izmena ovog člana je efikasnije prikupljanje informacija o kretanju otpada, unapređenje informacionog sistema, koje predstavlja preduslov za efikasno funkcionisanje celokupnog sistema upravljanja otpadom. Ovom odredbom izvršeno je i terminološko usklađivanje sa definicijom “držaoca“ iz Okvirne direktive o otpadu.
Članom 27. predložena je izmena i dopuna člana 52. Zakona koji se odnosi na upravljanje PCB otpadom. Najpre je predloženo preciziranje važeće odredbe u pogledu obaveze vlasnika i/ili drugog držaoca PCB i PCT otpada da obezbedi njihovo odlaganje, odnosno dekontaminaciju, kao i utvrđivanje obaveze ispitivanja u laboratoriji akreditovanoj za ispitivanje sadržaja RSV uređaja u upotrebi koji sadrži RSV ili za koje postoji mogućnost da je kontaminiran sadržajem RSV. Predložena je dopuna utvrđivanjem obaveze lica koja vrše odlaganje PCB da držaocima koji dostave upotrebljavani PCB, izdaju potvrdu kojom se specifikuju svojstva i količine PCB. Utvrđena je obaveza vlasnika i/ili drugog PCB, PCB otpada i/ili uređaja koja sadrže PCB da pre predaje tog otpada licu koje ima dozvolu u skladu sa ovim zakonom, preduzme sve mere predostrožnosti kako bi se izbegao rizik od požara, uključujući i njihovo držanje dalje od zapaljivih proizvoda; kao i obavezu da se uređaji koji sadrže PCB manje od 5 dm3 a koji su sastavni delovi drugih uređaja, moraju ukloniti i odvojeno sakupiti, reciklirati ili odložiti, po prestanku upotrebe uređaja čiji su sastavni deo; takođe, član sadrži i ovlašćenje ministra da donese uputstvo za sakupljanje i odlaganje uređaja koji sadrže PCB manje od 5 dm3 koji su sastavni delovi drugih uređaja. Navedena dopuna predstavlja usklađivanje sa čl. 4.2, 4.6 i 11.1 Direktive o odlaganju PCB i PCT 96/59/ EC.
Član 28. sadrži predlog izmene člana 56. Zakona koji se odnosi na upravljanje medicinskim otpadom. Predloženom izmenom predviđeno je preciznije uređivanje oblasti upravljanja medicinskim otpadom i to u pogledu: uslova u kojima postoji obaveza proizvođača medicinskog otpada da sačini Plan upravljanja medicinskim otpadom; davanje saglasnosti na Planove upravljanja medicinskim otpadom; obaveza proizvođača medicinskog otpada, da obezbeđuje smanjenje količine i/ili opasnih karakteristika medicinskog otpada na mestu nastanka, kao i ponovno iskorišćenje otpada; obaveza proizvođača medicinskog otpada koja se tiče sakupljanja, razvrstavanja i odlaganja u odgovarajuću ambalažu; obaveze koje se tiču sakupljanja, transporta i tretmana; sakupljanja i transporta opasnog medicinskog otpada; obaveze zaključenja ugovora proizvođača opasnog medicinskog otpada i lica koje ima dozvolu za sakupljanje i transport medicinskog otpada, ako ne poseduje sopstveno vozilo za transport medicinskog otpada; obaveza zaključenja ugovora za sakupljanje i transport opasnog medicinskog otpada; preuzimanja otpada koji je nastao obavljanjem kućnog lečenja i sl. aktivnosti; obaveze redovnog čišćenja i dezinfekcije vozila za transport; skladištenja tog otpada pre transporta, tretmana ili predaje operateru postrojenja za tretman otpada; uslova za tretman sopstvenog medicinskog otpada; obaveza pribavljanja dozvole, vođenje evidencije i dostavljanje podataka Agenciji; uslova za izvoz medicinskog otpada; ovlašćenja ministra nadležnog za poslove zdravlja, ministra nadležnog za poslove veterinarstva i ministra da sprazumno propisuju sadržinu plana upravljanja medicinskim otpadom, način i postupak upravljanja medicinskim otpadom. Ove izmene predstavljaju preciziranje važećih odredaba u cilju efikasnije implementacije. Izmena se takođe odnosi i na popunjavanje pravnih praznina u pogledu regulisanosti upravljanja medicinskim otpadom u kućnim uslovima, što je neophodno s obzirom da se ta vrsta otpada najčešće može naći u kućnom odnosno komunalnom otpadu u domaćinstvima, kao i na popunjavanje pravnih praznina u pogledu propisivanja mogućnosti izvoza medicinskog otpada ako u Republici Srbiji kada ne postoji mogućnost za njegov tretman na ekološki prihvatljiv i efikasan način.
Član 29. sadrži predlog dopuna Zakona dodavanjem novih čl. 56a i 56b koji se odnose na upravljanje farmaceutskim otpadom i troškove upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom. U pogledu upravljanja farmaceutskim otpadom članom 56a predviđene su: obaveze apoteka koje su osnovane kao zdravstvene ustanove, kao i apoteka osnovanih kao privatna praksa; obaveze građana da neupotrebljive lekove predaju tim apotekama; tretman opada koji sadrži psihoaktivne kontrolisane supstance i prekursore u skladu sa ovim i drugim posebnim zakonima; ovlašćenje više ministara da sprazumno propisuju način i postupak upravljanja farmaceutskim otpadom.
U pogledu troškova upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom članom 56b, detaljno je predviđeno ko snosi troškove kao i šta spada u troškove upravljanja farmaceutskim otpadom. Ova odredba je precizirana u cilju efikasnije implementacije. Preciziranje je nužno s obzirom da u praksi nije zabeležen napredak u implementaciji ovih odredaba.
Članom 30. predložena je izmena člana 59. Zakona koji se odnosi na izdavanje i vrste dozvola, na taj način što se vrste dozvola za tretman otpada grupišu u skladu sa pojmom tremana, odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja sadržanog u Direktivi 2008/98/EC o otpadu. Izmena u ovom članu odnosi se i na propisivanje obaveze izdavanja dozvola i za rad postojećih i novih postrojenja u oblasti upravljanja otpadom koja podležu izdavanju integrisane kao i to za vreme trajanja probnog rada, odnosno period do 240 dana po završetku probnog rada. U ovom delu predložena izmena predstavlja popunjavanje pravne praznine i vezu sa Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Važećim odredbama Zakona o upravljanju otpadom, nije bilo precizno uređeno izdavanje dozvola za rad novih IPPC postrojenja do izdavanja integrisane dozvole. Izmena je u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama o Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 25/15). Predložena rešenja obezbeđuju efikasniju implementacije odredaba zakona.
Članom 31. predložena je izmena člana 60. st. 4. i 5. Zakona koja se odnosi na poveravanje nadležnosti gradu Beogradu za izdavanje dozvola za sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada za sve aktivnosti na teritoriji grada Beograda i za sva postrojenja za koja dozvolu za izgradnju izdaje nadležni organ grada Beograda i reviziju stava 5. tako da se Gradu, odnosno opštini poverava izdavanje dozvole za sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na njihovoj teritoriji
Članom 32. predložena je izmena člana 61. Zakona koja se odnosi na preciziranje odredbe u pogledu slučajeva kada se izdaje potvrda o izuzimanju od obaveze izdavanja dozvole, vrši se terminološko usklađivanje sa pojmovima direktive, i proširuje sadržina zahteva za izuzimanje tako što predviđa da zahtev treba da sadrži i plan zaštite od udesa kao i plan zaštite od požara ako je operater u obavezi da takvu saglasnost pribavi ili pravila zaštite od požara. Ove izmene takođe predstavljaju usklađivanje, odnosno preciziranje odredaba u skladu sa odredbama Direktive 2008/98/EC o otpadu, kao i usklađivanje i preciziranje ovih odredaba sa propisima kojima se reguliše zaštita od požara.
Članom 33. predložene su izmene člana 62. Zakona koja se odnosi na sadržinu zahteva za izdavanja dozvole su u pogledu usklađivanje pojma tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja propisani Direktivom 2008/98/EC o otpadu. Predloženo je proširenje dokumentacije koja se dostavlja uz zahtev za izdavanje dozvole podacima o postrojenju i lokaciji (hidrološke/geološke karakteristike), zatim proširenje zahteva u pogledu saglasnosti na plan zaštite od udesa i plan zaštite od požara, u pogledu finansijske garancije koja se dostavlja kao dokumentacija uz zahtev za izdavanje dozvole za odlaganje otpada na deponiju, kao i u pogledu podataka o postupku zatvaranja i održavanja deponije posle zatvaranja. Ove dopune u pogledu odlaganja otpada na deponije predstavljaju preciziranje odredaba koje se usklađuju sa Direktivom o deponovanju 1999/31/EC kao i Okvirnom direktivom o otpadu 2008/98/EC.
U članu 34. predložena je izmena člana 63. Zakona koja se odnosi na postupak izdavanja dozvole, usklađivanje pojma tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja sa tim pojmovima utvrđenim Direktivom 2008/98/EC o otpadu. Predlozi se odnose i na preciziranje odredbe o sprovođenju postupka izdavanja dozvole, dopuni dokumentacije, što predstavlja usklađivanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku, zatim obaveštavanju javnosti i obavezi ministarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine koji izdaje dozvolu, da o izdatoj dozvoli obaveštava jedinicu lokalne samouprave i dostavlja joj kopiju izdate dozvole, kao i da pribavlja zapisnik o ispunjenosti uslova za izgradnju i rad postrojenja od nadležnog inspekcijskog organa. Ovo obaveštavanje jedinice lokalne samouprave je važno jer su podaci o delatnostima, vrstama i kapacitetima, neophodni u postupcima izdavanja uslova za uređenje prostora i izgradnju objekata i druge postupke iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Preciziran je takođe rok za izdavanje dozvole, na taj način što se početak toka roka vezuje za trenutak prijema mišljenja jedinice lokalne samouprave o zahtevu za izdavanje dozvole, a u cilju efikasnije implementacije ove odredbe.
Članom 35. predložena je izmena člana 64. Zakona koji se odnosi na sadržaj dozvole. Predložena izmena se odnosi na posebnu sadržinu dozvole koja se izdaje za odlaganje otpada na deponiju, i sadržinu dozvole za termički tretman otpada, kao i obavezu operatera mobilnog postrojenja za koje koje je izdata dozvola, da o svakoj promeni lokacije obavesti ministarstvo odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Navedene predložene izmene predstavljaju preciziranje odredaba u pogledu njihovog usklađivanja sa Direktivom o industrijskim emisijama 2010/75/EU, koji se odnosi na termički tretman otpada i preciziranja u skladu sa Direktivom o deponovanju 1999/31/EC.
Članom 36. predložena je izmena člana 65. Zakona odnosi se na uslove za odbijanje zahteva za izdavanje dozvole, proširenjem, odnosnom preciziranjem razloga za odbijanje izvršeno je popunjavanje pravnih praznina.
Članom 37. predložena je izmena člana 66. Zakona. Dozvole se mogu izdavati i za kraći period od deset godina za vreme trajanja probnog rada, a za rad postrojenja koja ne podležu izdavanju integrisane dozvole, postojećih i novih postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole za vreme trajanja probnog rada, uključujući i period do 240 dana po završetku probnog rada. Ova izmena ima za svrhu popunjavanje pravne praznine u skladu sa Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja. Predložena izmena sadrži i odredbe koje se odnose na troškove sanacije zagađene lokacije u okviru prestanka rada i zatvaranja postrojenja u slučaju stečaja ili likvidacije lica koje ima dozvolu, a koje nije izvršilo sanaciju (namirenje iz stečajne, odnosno likvidacione mase). Takođe, predložena izmena odnosi se i na prenos prava i obaveza iz dozvole na pravnog sledbenika. Ovo rešenje predstavlja preciziranje odredbi u cilju efikasnije implementacije propisa i ostvarivanja zaštite životne sredine.
Članom 38. predložena je izmena člana 67. Zakona koja se odnosi na oduzimanje dozvole. Precizirani su razlozi oduzimanja dozvole. Ovo rešenje predloženo je u cilju potpunije pravne regulisanosti ove oblast i efikasnije implementacije propisa.
Članom 39. predložena je izmena člana 68. Zakona koja se odnosi na izmenu dozvole. Predložna izmena sadrži uslove za izmenu dozvole u roku važenja, po službenoj dužnosti, na zahtev, usled promene operatera, prenosu prava, postupku izmene dozvole i donošenja rešenja. Predložene izmene, odnose se na preciziranje i detaljnije uređivanje oblasti oduzimanja i izmene dozvola, u cilju popunjavanja pravnih praznina i efikasnije primene.
U članu 40. predložena je izmena člana 74. Zakona koji se odnosi na Izveštaj o upravljanju otpadom u smislu rokova podnošenja izveštaja na godinu dana i obaveza autonomne pokrajine za dostavljanje tih izveštaja ministarstvu i Agenciji. Ova izmena je praktične prirode i ima za cilj efikasnije prikupljanje i ažuriranje podataka koji predstavljaju osnov za efikasno funkcionisanje celokupnog sistema upravljanja otpadom.
Članom 41. predložena je izmena člana 75. Zakona o izveštavanju koja se odnosi na: obavezu uvoznika proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada da vodi i čuva dnevnu evidenciju o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda, i da dostavlja redovni godišnji izveštaj Agenciji; obavezu operatera na deponiji u pogledu izveštavanja o preuzetim i odloženim količinama otpada; obavezu operatera na deponiji i nadležnog organa u toku rada deponije, zatvaranja i posle zatvaranja deponije; sadržina izveštaja, rok čuvanja osnovnih dokumenata; važeće ovlašćenje ministra dopunjeno je i ovlašćenjem za propisivanje metodologije za prikupljanje podataka o neuređenim deponijama na teritoriji jedinice lokalne samouprave i metodologije za prikupljanje podataka o proizvodima koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada. Navedene predložene izmene predstavljaju preciziranje uređenja sistema prikupljanja informacija u svrhu njegovog efikasnijeg funkcionisanja a samim tim i efikasnijeg funkcionisanja celokupnog sistema upravljanja otpadom, ali i usklađivanje sa Direktivom 1999/31 o deponijama.
U članu 42. predložena je izmena člana 76. Zakona koja se odnosi na: vođenje registra izdatih dozvola, registra izdatih potvrda o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole; vođenje registra posrednika u upravljanju otpadom, odnosno trgovaca otpadom, tromesečno dostavljanje tih podataka Agenciji; ovlašćenje miistra za propisivanje sadržine, načina vođenja i izgleda tih registara. Predložene izmene predstavljaju usklađivanje sa članom 26. Direktive 2008/98/EC o otpadu.
U članu 43. predložena je izmena člana 79. Zakona o cenama usluga u upravljanju otpadom, koja predviđa: usklađivanje pojma tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja sa tim pojmovima propisanim u Direktivi 2008/98/EC o otpadu; propisivanje da cena usluge deponovanja otpada pokriva sve troškove uspostavljanja i rada deponije, uključujući finansijske garancije ili druge ekvivalentne instrumente i procenjene troškove zatvaranja i naknadnog održavanja lokacije za period od najmanje 30 godina, za sve vrste otpada na lokaciji; da su sredstva ostvarena od ovih naknada koje plaćajuproizvođači i/ili uvoznici proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada prihod budzeta Republike Srbije. Navedena izmena predstavlja usklađivanje sa odredbama Zakona o budzetskom sistemu, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine kojim se uvodi Zeleni Fond Republike Srbije i ima za cilj uspostavljanje sistema finansiranja upravljanja otpadom. Takođe propisana su ovlašćenja Vlade za donošenje podzakonskih akata kojima se propisuju kriterijumi za klasifikaciju operatera koji vrše ponovnu upotrebu i reciklažu otpada, kao i drugih subjekata upravljanja otpadom, kao i pravni osnov za bliže uređuje osnivanje, uslove, način funkcionisanja i organizovanja organizovanog tržišta otpadom.
Članom 44. predložena je izmena člana 80. Zakona koja se odnosi na: izvore iz kojih se obezbeđuju sredstva za finansiranje upravljanja otpadom u Republici Srbiji; korišćenje tih sredstava samo u svrhu propisanu ovim zakonom; finansiranje sprovođenja Strategije, planova upravljanja otpadom i izgradnje postrojenja za upravljanje otpadom, u skladu sa zakonom. Ova predložena izmena predstavlja usklađivanje sa odredbama koje se odnose na uvođenje Zelenog Fonda Republike Srbije, a u cilju obezbeđivanja korišćenja sredstava za zaštitu životne sredine samo u svrhu određenu ovim zakonom i na način propisan zakonom o zaštiti životne sredine.
Članom 45. predložena je izmena člana 81. Zakona koja se odnosi na korišćenje sredstava, tako da sam član nosi naziv korišćenje sredstava za finansiranje upravljanja otpadom a kojim se predviđa da Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave sredstva za finansiranje upravljanja otpadom ovog zakona koristi za investicione i operativne troškove upravljanja otpadom, i to za stavke koje su taksativno predložene. Ova izmena predstavlja takođe usklađivanje sa predloženim odredbama koje se odnose na uvođenje Zelenog fonda Republike Srbije
Članom 46. predložena je izmena člana 85. Zakona u pogledu usklađivanja ovlašćenja inspektora sa predloženim materijalne odredbe u ovom zakonu a koje se odnose između ostalog i na planove prevencije i predloženo uvođenje instituta nusproizvoda i prestanka statusa otpada, kao novih pravnih instituta uređenih čl. 5, 6. i 29. Okvirne Direktive 2008/98/EC o otpadu.
U članu 47. predložena je izmena člana 86. Zakona koja se odnosi na ovlašćenja inspektora u pogledu predloženih materijalnih odredbi u ovom zakonu: da naredi sprovođenje plana upravljanja otpadom i programa prevencije stvaranja otpada, njihovo ažuriranje, odnosno revidiranje; zabrani obavljanja poslova posredovanja u upravljanju otpadom, odnosno trgovine otpadom licu koje nije upisano u registar posrednika u upravljanju otpadom, odnosno registar trgovaca otpadom; naredi licu da ukloni uskladišteni otpad kada otpad skladišti na mestu za koje ne poseduje dozvolu za skladištenje otpada, kao i ako je istekao propisani period skladištenja, odnosno period na koji je dozvola za skladištenje izdata; vođenje i čuvanje dnevne evidencije i dostavljanje godišnjeg izveštaja. Ovo rešenje predstavlja usklađivanje odredaba o pravima, dužnostima i ovlašćenjima inspektora sa predloženim rešenjima ovog zakona u cilju efikasnije primene propisa.
Članom 48. predloženo je u članu 88. Zakona uvođenje privrednih prestupa za preduzeće ili drugo pravno lice koje postupa sa proizvodnim ostatkom kao sa nusproizvodom suprotno propisanim uslovima i/ili ne poseduje dokaze o ispunjenosti tih uslova; za kršenje odredbe o prestanku statusa otpada; za obavljanje poslove posredovanja u upravljanja otpadom, odnosno trgovine otpadom suprotno odredbama ovog zakona; za tretman otpada suprotno odredbama ovog zakona. Ovi predlozi su dati su u svrhu povezivanja predloženih materijalnih odredaba sa kaznenim odredbama da bi se na taj način omogućila efikasna primena propisa funkcionisanje sistema upravljanja otpadom.
U članu 49. predložena je izmena člana 90. Zakona koja se odnosi na prekršaje privrednog društva, pravnog lica u smislu njihovog usklađivanja sa predloženom materijalno pravnim odredbama. Izmenom stava 4. ovog člana propisana je i kazna za preduzetnika.
Članom 50. predložena je izmena kojom se vrši usklađivanje važećeg člana 92. o prekršaju odgovornog lica u organu državne uprave, imaocu javnih ovlašćenja, odnosno ovlašćenom pravnom licu, sa predloženim materijalnim odredbama zakona, koje se odnose na regionalni i lokalni plan upravljanja otpadom; ispitivanje otpada; izveštavanje; vođenje registara, kao i obaveza u pogledu selekcije odvojenog sakupljanja otpada, opremanja centara za sakupljanje otpada iz domaćinstva, izrade evidencije divljih deponija i postojećih nesanitarnih deponija – smetlišta na svom području, izrade projekata sanacije i rekultivacije dostavljanje radnog plana postrojenja sa programom korektivnih mera i dinamikom prilagođavanja rada postrojenja.
U članu 51. predložena je izmena i dopuna određenog broja materijalnih odredaba zakona kako bi se u ovim članom izvršilo zamena pojma vlasnik sa pojmom „vlasnik i/ili drugi držalacˮ, zamene reči „tretman” rečima „odnosno ponovno iskorišćenje” u cilju usklađivanja sa Direktivom o otpadu 2008/98. Takođe predložena su i druga terminološka usklađivanja.
U odredbama u čl. 52 – 54. dati su rokovi za donošenje propisa i strateških dokumenata, propisane obaveze autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave da usklade svoje planove; zatim rokovi za jedinice lokalne samouprave da urede/organizuju selekciju i odvojeno sakupljanje otpada radi reciklaže, da organizuju i opremi centre za sakupljanje otpada iz domaćinstva najkasnije, da izrade popis neuređenih deponija u roku od godinu dana, da izradi evidenciju i projekte sanacije i rekultivacije; da u sporazumu sa jednom ili više jedinica lokalne samouprave, odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje, tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji; obaveza javnog komunalnog preduzeća koje upravlja postojećim nesanitarnim deponijama – smetlištima komunalnog otpada da dužno da pripremi i dostavi ministarstvu, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine na odobrenje plan prilagođavanja postrojenja do 31. decembra 2017. godine i da uskladi svoj rad sa odredbama ovog zakona i propisom kojim se uređuje odlaganje na deponije; obaveze nadležnog organa u postupku usklađivanja rada javnog komunalnog preduzeća koje upravlja postojećim nesanitarnim deponijama – smetlištima sa važećim propisima u ovoj oblasti; da pravna i fizička lica treba da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona kao i da se na zahteve za izdavanje dozvole za upravljanje otpadom koji su podneti pre stupanja na snagu ovog zakona primenjuju odredbe zakona koji je važio u vreme podnošenja zahteva. Takođe, predloženi su rokovi za odlaganje i dekontaminaciju PCB uređaja, izuzeci kao i rok za donošenje Plana zamene, odnosno odlaganja i dekontaminacije uređaja koji sadrži PCB. Za odredbe ovog zakona koje se odnose na obaveštavanje Evropske unije o prestanku statusa otpada propisano je da se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, a dok se odredbe koje se odnose na posrednika i trgovca koje se primenjuju od 2020. godine (čl. 55. i 56).
IV. SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budzeta Republike Srbije.
Donošenje ovog zakona neće izazvati povećanje troškova u budzetu Republike Srbije jer najveći deo poslova u njegovoj primeni do sada je obavljalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, odnosno Agencija za zaštitu životne sredine, saglasno utvrđenim poslovima ministarstva u članu 14. Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, br. 44/14, 14/15 i 54/15), preko svojih postojećih zaposlenih i redovne inspekcije. Sprovođenje zakona neće uzrokovati povećanje broja zaposlenih i nabavku nove opreme. Povećanje poslova odnosi se na donošenje podzakonskih akata što će se svrstati u dužnosti visokostručnih službenika ministarstva.
Finansijska sredstva za 2016. godinu obezbeđena su Zakonom o budzetu Republike Srbije za 2016. godinu („Službeni glasnik”, broj 103/15), u okviru Razdela 23, Glava 23.0-Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Programa 0406 funkcija 560 zaštita životne sredine neklasifikovana na drugom mestu 0001 – upravljanje otpadom, 360.000; 4001 – trajno zbrinjavanje istorijskog otpada u iznosu od 100.000.000 dinara, 4002 – Stabilizacija i proširenje deponije Duboko u iznosu od 80.000.000 dinara; 4003 – IPA 2012- jačanje sistema za zaštitu životne sredine i za klimatske promene 472.320.000 dinara; 7005- IPA 2013- životna sredina i klimatske promene, u ukupnom iznosu od 2.508.000 dinara. (Projekat 7005 obuhvata 4 projekta od kojih se samo jedan odnosi na opasan otpad i za koji su obezbeđena sredstva u iznosu od 2.507.724 dinara), Programa 0404 funkcija 560 zaštita životne sredine neklasifikovana na drugom mestu 4003 Sanacija, zatvaranje i rekultivacija deponije jalovine (šljake) iz topionice u Zajači u iznosu od 163.600.000 dinara.
Finansijska sredstva potrebna za sprovođenje navedenog zakona u 2017. godini, obezbediće se u okviru limita određenih na razdelu ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst) predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku s obzirom da bi nedonošenje zakona po navedenom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice u pogledu ostvarivanja strateškog opredeljenja Republike Srbije u procesu pristupanja EU, odnosno po život i zdravlje ljudi, razvoj i modernizaciju sistema upravljanja otpadom i uspostavljanja sistema finansiranja zaštite životne sredine. Donošenje ovog zakona po hitnom postupku je takođe značajno u kontekstu harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU. Ovaj zakon potrebno je u skupštinskoj proceduri razmotriti zajedno sa predlozima izmena i dopuna drugih posebnih zakona kojima se uređuju pojedine oblasti zaštite životne sredine, kojima se obezbeđuje ubrzan proces harmonizacije propisa u oblasti zaštite od životne sredine u skladu sa EU zahtevima, uspostavljanje novih zakonodavnih rešenja i kontinuirano funkcionisanje sistema finansiranja u ovoj oblasti, kao i sistema planiranja, organizacije, dozvola u oblasti upravljanja otpadom, izveštavanja i inspekcijskog nadzora u ovoj oblasti.
S obzirom na kompleksnost i povezanost materije koja se odnosi na reorganizacija sistema naknada koje čine prihod budzeta Republike Srbije, donošenjem zakona po hitnom postupku obezbeđuju se zakonodavni, organizaciono-institucionalni uslovi za blagovremeno uklapanje svih naknada u sistema naknada kao celovit sistem i nesmetano funkcionisanje sistema finansiranja upravljanja otpadom u Republici Srbiji.