PREDLOG ZAKONA
O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE REPUBLIKE BELORUSIJE O SARADNJI I UZAJAMNOJ POMOĆI U CARINSKIM PITANJIMA
Član 1.
Potvrđuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, sačinjen u Minsku, 1. februara 2012. godine, u originalu na srpskom, ruskom i engleskom jeziku.
Član 2.
Tekst Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima u originalu na srpskom jeziku glasi:
IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE
I VLADE REPUBLIKE BELORUSIJE
O SARADNJI I UZAJAMNOJ POMOĆI U CARINSKIM PITANJIMA
Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Belorusije (u daljem tekstu: strane ugovornice);
smatrajući da prekršaji carinskih propisa nanose štetu privrednim, poreskim, društvenim i komercijalnim interesima njihovih zemalja, kao i interesima trgovine;
imajući u vidu značaj tačnog obračuna i naplate carinskih dažbina, poreza i drugih naknada, kao i pravilne primene propisa o zabranama, ograničenjima i kontroli pri uvozu ili izvozu robe;
uverene da radnje u sprečavanju kršenja carinskih propisa mogu da budu efikasnije uz tesnu saradnju između carinskih organa država strana ugovornica;
imajući u vidu Preporuku Saveta za carinsku saradnju o uzajamnoj administrativnoj pomoći od 5. decembra 1953. godine;
imajući, takođe, u vidu Jedinstvenu konvenciju o opojnim drogama od 30. marta 1961. godine i Protokol o izmenama i dopunama Jedinstvene konvencije o opojnim drogama od 25. marta 1972. godine i Konvenciju o psihotropnim supstancama od 21. februara 1971. godine, kao i Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci od 20. decembra 1988. godine;
saglasile su se o sledećem:
Član 1.
U smislu ovog sporazuma:
a) „carinski propisi” su zakoni i drugi propisi država strana ugovornica, koji se odnose na uvoz, izvoz, provoz ili skladištenje robe, koje neposredno primenjuju carinski organi država strana ugovornica;
b) „carinski prekršaj” je svaki prekršaj ili pokušaj prekršaja carinskih propisa;
b) „carinski organi” su u Republici Srbiji, Ministarstvo finansija – Uprava carina i u Republici Belorusiji – Državni carinski komitet;
g) „carinski organ molilac” je carinski organ države strane ugovornice koji podnosi zahtev za pomoć u carinskim pitanjima;
d) „zamoljeni carinski organ” je carinski organ države strane ugovornice kome je upućen zahtev za pomoć u carinskim pitanjima;
đ) „kontrolisana isporuka” je metod kojim se dozvoljava uvoz, izvoz ili provoz opojnih droga, psihotropnih supstanci, prokursora, koji su predmet ili se sumnja da su predmet nezakonitog prometa, kao i druge robe za koju se smatra da je krijumčarena ako se prenosi na nezakonit način, uz saglasnost i pod kontrolom nadležnih organa država strana ugovornica, s ciljem da se otkriju lica umešana u taj nedozvoljen promet;
e) „lični podaci” su svi podaci koji se odnose na određeno fizičko lice koje je otkriveno ili na fizičko lice koje može da se identifikuje da krši ili da pokušava da krši carinske propise.
Delokrug
Strane ugovornice će, u skladu sa odredbama ovog sporazuma, preko carinskih organa svojih država, uzajamno pružati pomoć:
u obezbeđenju pravilne primene carinskih propisa;
b) u sprečavanju, istraživanju i borbi protiv carinskih prekršaja;
v) u dostavljanju dokumenata, odnosno obaveštavanju u vezi sa primenom carinskih propisa.
(2) Pomoć u okviru ovog sporazuma pružaće se u skladu sa propisima koji su na snazi na teritoriji države zamoljenog carinskog organa, a u okviru nadležnosti i mogućnosti kojima raspolaže zamoljeni carinski organ. Po potrebi, carinski organi mogu da zatraže pomoć od drugog nadležnog organa, a u skladu sa propisima koji su na snazi na teritoriji države zamoljenog carinskog organa.
Član 3.
(1) Na zahtev, carinski organi dostavljaju jedan drugom sve informacije koje mogu da pomognu pri obezbeđenju pravilne:
naplate carine, poreza, taksa i naknada koje naplaćuju carinski organi, a posebno informacije koje će pomoći da se utvrdi carinska vrednost robe i njeno tarifno svrstavanje;
b) primene uvoznih i izvoznih zabrana i ograničenja;
v) primene nacionalnih pravila o poreklu robe koja nisu u okviru ugovornih aranžmana koje je zaključila jedna ili obe države strana ugovornica.
(2) Ako zamoljeni carinski organ ne raspolaže informacijama koje se od njega traže, nastojaće se da ih pribavi, u skladu sa propisima koji su na snazi na teritoriji države zamoljenog carinskog organa.
(3) Zamoljeni carinski organ tražiće informacije, kako je navedeno u stavu 2. ovog člana, kao da postupa u svoje ime.
Član 4.
Carinski organi, na zahtev, dostaviće jedan drugom informacije o tome:
a) da li je roba koja je uvezena u carinsko područje države jedne strane ugovornice na propisan način izvezena iz carinskog područja države druge strane ugovornice;
b) da li je roba izvezena iz carinskog područja države jedne strane ugovornice na propisan način uvezena u carinsko područje države druge strane ugovornice, kao i koji je carinski postupak sproveden nad robom;
v) da li je roba, za koju je odobren povlašćen tretman prilikom izvoza iz carinskog područja države jedne strane ugovornice, na propisan način uvezena u carinsko područje države druge strane ugovornice, što podrazumeva da takva informacija mora da sadrži i podatak o merama carinske kontrole koje su sprovedene.
Član 5.
Carinski organi, samoinicijativno ili na zahtev, dostaviće jedan drugom sve informacije o prekršajima carinskih propisa, a posebno informacije koje se odnose na:
a) fizička i pravna lica za koja se zna ili za koja postoji sumnja da krše ili da su prekršila carinske propise koji važe na teritoriji države druge strane ugovornice;
b) robu za koju se zna da je predmet nezakonitog prometa;
v) prevozna sredstva i kontejnere za koje se zna ili za koje postoji sumnja da su se koristili, da se koriste ili da bi mogli da se koriste prilikom prekršaja carinskih propisa koji važe na teritoriji države druge strane ugovornice;
g) nove metode i sredstva koji se koriste prilikom vršenja carinskih prekršaja.
Član 6.
Carinski organi, samoinicijativno ili na zahtev, dostaviće jedan drugom zapisnike ili overene kopije dokumenata, sa svim raspoloživim informacijama o planiranim ili preduzetim aktivnostima, kojima se krše ili izgleda da se krše carinski propisi koji važe na teritoriji države druge strane ugovornice.
Originalni registri i dokumenta zahtevaće se samo ako su zvanične kopije nepotpune. Dostavljeni originali vratiće se čim prestane razlog zbog kog su dostavljeni.
Dokumenta navedena u ovom sporazumu mogu se zameniti kompjuterizovanim informacijama koje se dostavljaju u iste svrhe, u bilo kom obliku. Istovremeno treba da se pruže sve odgovarajuće informacije potrebne za tumačenje ili korišćenje tih i drugih dokumenata.
Član 7.
Carinski organ države jedne strane ugovornice, samoinicijativno ili na zahtev carinskog organa države druge strane ugovornice, a u okviru svoje nadležnosti i raspoloživih sredstava, vrši poseban nadzor nad:
a) robom koju prenose lica koja su, prema informaciji carinskog organa molioca izvršila prekršaj ili vrše prekršaj, a posebno nad robom koju ta lica prenose u ili iz carinskog područja države zamoljenog carinskog organa;
b) robom koja je u provozu ili je uskladištena, a koja je, prema informaciji carinskog organa molioca, predmet nezakonitog prometa u carinsko područje njegove države;
v) prevoznim sredstvima za koja zamoljeni carinski organ sumnja da se koriste prilikom carinskog prekršaja u carinskom području države jedne od strana ugovornica;
g) mestima za koja carinski organ molilac sumnja da se koriste prilikom carinskih prekršaja u carinskom području države jedne od strana ugovornica.
Član 8.
(1) Carinski organi mogu, na osnovu uzajamnog dogovora i u okviru svojih ovlašćenja shodno nacionalnom zakonodavstvu, da primene metod kontrolisane isporuke radi identifikacije lica koja vrše carinski prekršaj. Ako carinski organ nije nadležan da donese odluku o primeni kontrolisane isporuke, on će pokrenuti inicijativu za saradnju sa nacionalnim organima koji imaju takva ovlašćenja ili će ustupiti slučaj nekom od tih organa.
Nezakonite pošiljke čije se isporuke kontrolišu u skladu sa postignutim dogovorom mogu, uz uzajamnu saglasnost carinskih organa strana ugovornica, biti presretane i može da se dozvoli nastavak njihovog prevoza, a da nezakonita pošiljka opojnih droga, psihotropnih supstanci i prekursora, kao i druge roba ostane nedirnuta ili – ukoliko to uslovi omogućavaju – da se ukloni ili zameni u potpunosti ili delimično.
Odluke o primeni kontrolisane isporuke donose se od slučaja do slučaja, a po potrebi, mogu da obuhvate i dogovore o pokriću finansijskih troškova.
Na osnovu podnetog zahteva, zamoljeni carinski organ pokrenuće istragu u pogledu radnji koje su u suprotnosti ili izgleda da su u suprotnosti sa carinskim propisima koji važe na teritoriji države carinskog organa molioca. Rezultat te istrage dostaviće se carinskom organu moliocu.
Istrage iz stava 1. ovog člana vrše se u skladu sa nacionalnim propisima koji važe na teritoriji zamoljenog carinskog organa. Zamoljeni carinski organ postupaće kao da postupa u sopstveno ime.
Zamoljeni carinski organ može da dozvoli da službenici carinskog organa molioca budu prisutni u toku istrage.
Kada, u skladu sa ovim sporazumom, predstavnici carinskog organa države jedne strane ugovornice borave na teritoriji države druge strane ugovornice, oni moraju u svako doba da pruže dokaz o svom ovlašćenju. Oni ne smeju da budu u uniformi, niti da nose oružje.
Ako sudovi ili nadležni organi države jedne strane ugovornice, u vezi sa slučajevima kršenja carinskih propisa, to zahtevaju, carinski organ države druge strane ugovornice može da ovlasti svoje službenike, pod uslovima iz ovog sporazuma, da se pojave na tim sudovima ili pred nadležnim organima u svojstvu eksperata ili svedoka. Ti službenici će pružiti dokaze koji se odnose na činjenice koje su utvrdili u toku obavljanja svojih poslova. U zahtevu da se pojavi mora jasno da se navede po kom slučaju i u kom svojstvu službenik treba da se pojavi.
Službenik od koga se traži da se pojavi kao svedok ili ekspert ima pravo da odbije predaju dokaza ili davanje izjave, ako je ovlašćen ili ga na to obavezuju zakoni njegove države ili zakoni države carinskog organa molioca.
Član 11.
(1) Informacije, dokumenta i drugi podaci dobijeni u skladu sa ovim sporazumom neće se koristiti u druge svrhe, već samo u svrhe predviđene ovim sporazumom, osim ako carinski organ koji ih je dostavio ne da pismenu saglasnost za to. Ove odredbe se ne primenjuju na informacije, dokumenta i druge podatke u vezi sa prekršajima koji se odnose na nezakonit promet opojnim drogama i psihotropnim supstancama. Takve informacije dostaviće se drugim organima koji su nadležni za borbu protiv nezakonitog prometa opojnih droga.
(2) Sve informacije koje se, na osnovu ovog sporazuma, dostave u bilo kom obliku, smatraće se poverljivim. Informacije će biti obuhvaćene obavezom zvanične poverljivosti i uživaće zaštitu koju bi iste informacije i dokumenta uživali prema propisima koji važe na teritoriji države strane ugovornice koja ih je primila.
(3) Stav 1. ovog člana ne sprečava da se informacije, dokumenta i drugi podaci koriste u sudskim i upravnim postupcima koji se pokrenu zbog kršenja carinskih propisa.
(4) Carinski organi mogu, u skladu sa ovim sporazumom, da koriste kao dokaz dobijene informacije i dokumenta:
a) u svojim zapisnicima, izveštajima i iskazima;
b) u postupcima i tužbama koje su iznete pred sud;
v) u aktima podnetim kod carinskih istraga.
Kako će se te informacije i dokumenta koristiti kao dokaz na sudovima i koja će i se težina dati, utvrdiće se u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
Član 12.
Zaštita ličnih podataka
Kad se, u skladu sa ovim sporazumom, razmenjuju informacije o ličnim podacima, strana ugovornica će obezbediti standardnu zaštitu podataka, prema nacionalnom zakonodavstvu strane ugovornice koja daje informacije, ili, barem na istom nivou zaštite koja proističe iz primene principa koji su sadržani u prilogu „Zaštita ličnih podataka”, koji čini sastavni deo ovog sporazuma.
Član 13.
Na osnovu zahteva, zamoljeni carinski organ, u skladu sa propisima koji važe na teritoriji države zamoljenog carinskog organa, dostavlja ili saopštava fizičkim ili pravnim licima koja imaju stalno boravište na teritoriji njegove države, odnosno koja su na teritoriji njegove države registrovana, dokumenta i rešenja doneta, u skladu sa ovim sporazumom od strane carinskog organa molioca.
Član 14.
(2) Zahtevi iz stava 1. ovog člana sadrže sledeće podatke:
a) naziv carinskog organa molioca;
b) mere koje se zahtevaju;
v) predmet i razlog za podnošenje zahteva;
g) koji se zakoni, propisi i drugi pravni akti primenjuju;
d) tačne i detaljne podatke o fizičkim i pravnim licima koja su predmet istrage;
đ) kraći prikaz odgovarajućih činjenica.
(3) Zahtevi se podnose na engleskom jeziku.
(4) Ako zahtev ne ispunjava formalne uslove, može se zatražiti njegova ispravka ili dopuna.
Član 15.
Ako zamoljeni carinski organ smatra da ispunjavanje zahteva za pružanje pomoći može da nanese štetu suverenitetu, bezbednosti, javnom redu ili drugim bitnim interesima države zamoljenog carinskog organa ili može da dovede do povrede industrijske, komercijalne ili profesionalne tajne, može da odbije da pruži pomoć, da je pruži delimično ili da je pruži uz poštovanje određenih uslova i zahteva.
Ako se zahtevu ne može udovoljiti, o tome se odmah obaveštava carinski organ molilac, uz navođenje razloga zašto je pomoć odbijena.
Ako carinski organ molilac zatraži pomoć koju on sam ne bi mogao da pruži da to od njega zatraži zamoljeni carinski organ, on će u svom zahtevu ukazati na tu činjenicu. Pravo je zamoljenog carinskog organa da ceni da li će da udovolji zahtevu.
Član 16.
Carinski organi neće potraživati naknadu troškova nastalih u toku primene ovog sporazuma, osim troškova nastalih angažovanja eksperata, svedoka i prevodilaca.
Član 17.
Za sprovođenje ovog sporazuma nadležni su carinski organi, koji usaglašavaju oblik i način njegovog sprovođenja.
Carinski organi mogu organizovati da njihove službe za istrage budu u neposrednoj vezi.
Član 18.
Područje na kome se primenjuje
Ovaj sporazum se primenjuje u carinskim područjima država strana ugovornica.
Član 19.
(1) Strane ugovornice obavestiće jedna drugu, diplomatskim putem, da je ispunjena neophodna procedura predviđena njihovim nacionalnim zakonodavstvom za stupanje na snagu Sporazuma. Sporazum stupa na snagu po isteku šezdeset dana od dana prijema poslednjeg obaveštenja.
(2) Sporazum je zaključen na neodređeno vreme, ali svaka strana ugovornica može da ga otkaže dostavljanjem pismenog obaveštenja o otkazivanju, diplomatskim putem, drugoj strani ugovornici. Sporazum prestaje da važi po isteku šest meseci pošto je druga strana ugovornica primila takvo obaveštenje.
U potvrdu toga dole potpisani, propisno ovlašćeni za to, potpisali su ovaj sporazum.
Sačinjeno u __Minsku___________, dana __1. 2. 2012._____ godine, u po dva originalna primerka, na srpskom jeziku, ruskom jeziku i engleskom jeziku, s tim što svi tekstovi imaju podjednaku važnost. U slučaju neslaganja u tumačenju odredaba ovog sporazuma, merodavan je tekst na engleskom jeziku.
Za Za Vladu Republike Srbije Vladu Republike Belorusije
Stojan Jevtić Aleksandr Špilevskij
PRILOG SPORAZUMU IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE REPUBLIKE BELORUSIJE O SARADNJI I UZAJAMNOJ POMOĆI U CARINSKIM PITANJIMA
ZAŠTITA LIČNIH PODATAKA
1. Lični podaci koji se automatski obrađuju:
a) dobijaju se i obrađuju pošteno i na zakonom propisan način;
b) čuvaju se za određene zakonom propisane namene i ne smeju se upotrebiti na način koji je u suprotnosti sa tim namenama;
v) adekvatni su, odgovarajući i prema nameni za koju se čuvaju;
g) tačni su i, kada je to neophodno, ažurni;
d) čuvaju se u obliku koja omogućava prepoznavanje lica na koja se podaci odnose, najduže dok je to potrebno za namenu zbog koje se čuvaju.
2. Lični podaci u vezi sa rasnim poreklom, političkim opredeljenjem, verskim ubeđenjem ili nekom drugom vrstom ubeđenja, kao i lični podaci u vezi sa zdravstvenim stanjem ili seksualnim životom, mogu se automatski obrađivati samo u slučaju da domaće zakonodavstvo za to predviđa odgovarajuću zaštitu.
Isto se primenjuje i na lične podatke iz kaznene evidencije.
3. Strane ugovornice preduzimaju odgovarajuće bezbednosne mere za zaštitu ličnih podataka koji se čuvaju u automatizovanim zbirkama podataka od neovlašćenog uništenja ili od slučajnog gubitka, kao i od svakog neovlašćenog pristupa, unošenja izmena ili otkrivanja.
4. Licu će se omogućiti:
a) da utvrdi da li postoji automatizovana zbirka sa ličnim podacima, njenu osnovnu svrhu, kao i identitet i mesto boravka ili glavno poslovno sedište rukovaoca zbirke;
b) da dobije, u određenim periodima i bez preteranog odlaganja ili troškova, potvrdu o tome da li se lični podaci, koji se odnose na njega, čuvaju u automatizovanoj zbirci podataka, kao i da mu se ti podaci dostave u razumljivom obliku;
v) da, u zavisnosti od slučaja, postigne da se isprave ili izbrišu takvi podaci, ako su obrađeni u suprotnosti sa odredbama nacionalnog zakonodavstva u kojima su sadržana osnovna načela iz st. 1. i 2. ovog priloga;
g) da ima pravo na žalbu u slučaju da nije dobio odgovor na zahtev da mu se dostavi, ispravi ili izbriše neki podatak kao što je navedeno pod b) i v) ovog stava.
5. Moguća su odstupanja od odredaba st. 1, 2. i 4. ovog priloga ako je takvo odstupanje, predviđeno propisima država strana ugovornica, za potrebe:
a) zaštite državne bezbednosti, javne bezbednosti, monetarnih interesa države ili suzbijanja krivičnih dela;
b) zaštite subjekata na koje se podaci odnose ili prava i sloboda drugih lica.
5.1 Ograničenja u vezi sa ostvarivanjem prava subjekata na koja se podaci odnose navedenih u stavu 4. pod b) i g) ovog priloga, mogu biti predviđena propisima država strana ugovornica za automatizovane zbirke sa ličnim podacima koje se koriste za potrebe statistike ili u naučnoistraživačkom radu, kada rizik od povređivanja privatnosti lica, na koja se podaci odnose, očigledno ne postoji.
6. Svaka strana ugovornica preuzima obavezu da ustanovi odgovarajuće sankcije i pravna sredstva protiv kršenja odredaba iz nacionalnog zakonodavstva kojima su uređena osnovna načela iz ovog priloga.
7. Ni jedna odredba iz ovog priloga ne može se smatrati kao ograničavajuća ili kao da onemogućava stranu ugovornicu da licima, na koje se podaci odnose, odobri veće mere zaštite od onih koje su predviđene u ovom prilogu.
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I Ustavni osnov za donošenje Zakona
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, prema kome Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
II Razlozi za potvrđivanje međunarodnog ugovora
Ovim zakonom se omogućava sprovođenje dvostranog međunarodnog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima u cilju predupređivanja i suzbijanja povreda carinskih, spoljnotrgovinskih i deviznih propisa, suzbijanja krijumčarenja, olakšanja i ubrzanja robnog i putničkog prometa između dve zemlje i razmene iskustava u radu carinskih organa.
Osim toga, potvrđivanjem ovog sporazuma obezbeđuje se pravilna primena carinskih propisa kroz razmenu informacija između dve zemlje o prevozu i isporuci robe, odredištu robe, njenoj tarifnoj oznaci, vrednosti i poreklu i robe, kao i informacije o izvršenim ili planiranim radnjama kojima se krše ili mogu da se prekrše carinski propisi.
III Finansijske obaveze za izvršavanje međunarodnog ugovora
Izvršavanjem Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima ne stvaraju se finansijske obaveze za Republiku Srbiju.
IV Finansijska sredstva potrebna za izvršavanje međunarodnog ugovora
Za izvršavanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima nije potrebno obezbediti sredstva iz budžeta Republike Srbije.