PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI PRAVA OPLEMENjIVAČA BILjNIH SORTI
Član 1.
U Zakonu o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti („Službeni glasnik RS”, broj 41/09), u članu 2. tačka 2) briše se.
Član 2.
U članu 4. st. 2. i 3. reči: „stvorili, otkrili ili razvili sortu” zamenjuju se rečima: „stvorili ili otkrili i razvili sortu”.
Član 3.
U članu 7. stav 2. tač. 2) i 3) menjaju se i glase:
„2) ugovorom o otuđenju materijala sorte između privrednih društava povezanih kapitalom gde je jedno od tih privrednih društava vlasnik drugog ili između privrednih društava koja su u vlasništvu trećeg privrednog društva, pod uslovom da otuđenje materijala sorte nije u svrhu korišćenja sorte;
3) ugovorom na osnovu koga se u ime oplemenjivača umnožava reprodukcioni materijal sorte i na osnovu koga se vlasništvo umnoženog materijala vraća oplemenjivaču;”.
Član 4.
U članu 8. stav 1. reči: „u izražavanju najmanje jedne osobine koja je posledica uticaja genotipa ili kombinacije genotipova” i zapeta brišu se.
Član 5.
U članu 9. stav 1. reči: „izražavanju osobina koje su uključene u ispitivanje različitosti” zamenjuju se rečima: „izražavanju relevantnih osobina”.
Član 6.
U članu 10. stav 1. reči: „njene osobine koje su bile predmet ispitivanja različitosti ” zamenjuju se rečima: „njene relevantne osobine”.
Član 7.
U članu 11. stav 2. tačka 3) menja se i glasi:
„3) mora biti takvo da ne dovodi u zabunu ili prouzrokuje nedoumice u pogledu osobina, vrednosti ili identiteta sorte, odnosno identiteta oplemenjivača, a naročito se mora razlikovati od svakog imena koje na teritoriji drugih članica UPOV-a nosi neka druga sorta koja pripada istoj ili bliskoj biljnoj vrsti;”.
Tač. 4), 5) i 6) brišu se.
U stavu 4. reči: „Odredba stava 3. ovog člana ne može uticati na ranije stečena prava trećih lica” zamenjuju se rečima: „Na ranije stečena prava trećih lica ne sme se uticati”.
Član 8.
U članu 12. stav 3. reč: „registrovano” briše se.
Član 9.
U članu 19. stav 1. reči: „u oglednom polju, laboratoriji ili druga neophodna ispitivanja” brišu se.
U stavu 2. reči: „u oglednom polju, laboratoriji ili drugih ispitivanja” brišu se.
Član 10.
U članu 25. stav 2. posle reči: „pod uslovima” dodaju se reči: „i ograničenjima”.
U stavu 4. reči: „direktno od reprodukcionog ili ubranog materijala zaštićene sorte iz stava 3. ovog člana neovlašćenim korišćenjem reprodukcionog ili ubranog materijala, mogu se vršiti samo na osnovu ovlašćenja nosioca prava oplemenjivača, osim ako je nosilac prava oplemenjivača imao razumne mogućnosti da koristi svoje pravo oplemenjivača u odnosu na taj reprodukcioni ili” zamenjuju se rečima: „direktno od ubranog materijala zaštićene sorte iz stava 3. ovog člana neovlašćenim korišćenjem ubranog materijala, mogu se vršiti samo na osnovu ovlašćenja nosioca prava oplemenjivača, osim ako je nosilac prava oplemenjivača imao razumne mogućnosti da koristi svoje pravo oplemenjivača u odnosu na taj”.
U stavu 6. posle reči: „Sorta” dodaju se reči: „iz stava 5. tačka 1) ovog člana”.
Član 11.
U članu 26. stav 2. reči: „iz člana 25. stav 6. tač. 1) i 2) ovog zakona” zamenjuju se rečima: „iz člana 25. stav 5. tač. 1) i 2) ovog zakona”.
Član 12.
U članu 27. stav 1. tačka 2) posle reči: „izvoz materijala te sorte” dodaju se reči: „koji može da se upotrebi za njenu reprodukciju,”.
Član 13.
Član 28. menja se i glasi:
„Od dana objavljivanja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača do dana donošenja rešenja o dodeljivanju prava oplemenjivača, pod uslovom da se to pravo dodeli, oplemenjivač se smatra nosiocem prava oplemenjivača u odnosu na svako lice koje je tokom ovog perioda obavljalo aktivnosti za koje je neophodno ovlašćenje nosioca prava oplemenjivača iz člana 25. ovog zakona, a posle dodele prava oplemenjivača, nosilac prava oplemenjivača može podneti tužbu protiv tog lica.”
Član 14.
U članu 30. stav 1. menja se i glasi:
„Nosilac prava oplemenjivača može pravo korišćenja zaštićene sorte iz člana 25. ovog zakona (u daljem tekstu: licenca), u celini ili delimično, da ustupi drugom licu, na osnovu ugovora o licenci, koja može biti isključiva ili neisključiva licenca”.
Član 15.
U članu 31. stav 1. reči: „samo iz razloga nacionalne ili druge izuzetne potrebe (zaštita zdravlja i ishrana stanovništva, zaštita javnog interesa u oblastima od vitalnog značaja za društveno-ekonomski i tehnološki razvoj)” zamenjuju se rečima: „samo iz razloga opšteg interesa (nacionalne ili druge izuzetne potrebe u svrhu zaštite zdravlja i ishrane stanovništva i zaštite javnog interesa u oblastima od vitalnog značaja za društveno-ekonomski i tehnološki razvoj).”
Član 16.
U članu 32. stav 1. posle reči: „izdaje se” dodaju se reči: „samo iz razloga opšteg interesa,”.
Stav 2. menja se i glasi:
„Obim i trajanje obavezne licence ograničeni su na razloge opšteg interesa za koje je obavezna licenca izdata.”
Član 17.
U članu 35. stav 2. posle reči: „plati” dodaje se reč: „odgovarajuću”.
Član 18.
U članu 37. stav 1. tačka 2) reč: „dovoljno” briše se.
Posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:
„Rešenje o oglašavanju rešenja o dodeljenom pravu oplemenjivača ništavim Ministarstvo upisuje u Registar zaštićenih biljnih sorti i objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije.”
Član 19.
U članu 39. stav 1. reči: „na oglednom polju i u laboratoriji” brišu se.
Član 20.
U članu 41. stav 1. posle reči: „od dana saznanja za povredu prava oplemenjivača” dodaju se reči: „i o identitetu lica koje je povredilo pravo oplemenjivača.”
Član 21.
U članu 48. stav 1. tačka 1) reči: „ime sorte koja je zaštićena u članici UPOV-a” zamenjuju se rečima: „ime zaštićene sorte”, a reči: „(član 11. stav 2. tačka 4)” zamenjuju se rečima: „(član 11. stav 2. tačka 3)”.
Član 22.
U članu 52. stav 1. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: „u kom slučaju se pri razmatranju zahteva neće utvrđivati novitet sorte”.
Član 23.
U članu 13. stav 2, članu 16. stav 2, članu 20. stav 4, članu 21. stav 2. i članu 38. stav 1. tačka 3) reči: „u roku od 30 dana” zamenjuju se rečima: „u roku od 60 dana”.
Član 24.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tač. 7. i 9. Ustava Republike Srbije, kojima je, između ostalog, utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje zaštitu svih oblika svojine, kao i sistem zaštite i unapređenja životne sredine i zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti je poseban oblik zaštite intelektualne svojine, koji je, kao sui generis sistem, međunarodno priznat i potvrđen potpisivanjem Međunarodne konvencije za zaštitu novih biljnih sorti 1961. godine, koja je 1972, 1978. i 1991. godine izmenjena i dopunjena, radi usklađivanja sa novim saznanjima, tehnologijama i naučnim dostignućima.
Zakonom o potvrđivanju Međunarodne konvencije o zaštiti novih biljnih sorti („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 19/10) Republika Srbija je ratifikovala Međunarodnu konvenciju o zaštiti novih biljnih sorti, donetu u Parizu 2. decembra 1961. godine, izmenjenu u Ženevi 10. novembra 1972. godine, 23. oktobra 1978. godine i 19. marta 1991. godine (u daljem tekstu: UPOV Konvencija).
Donošenjem Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti („Službeni glasnik RS”, broj 41/09) stvorene su realne osnove za zaštitu intelektualne svojine na biljnim sortama u Republici Srbiji. Međutim, da bi Republika Srbija postala član UPOV-a, neophodno je da se zakon u potpunosti usaglasi sa UPOV Kovencijom, iz kog razloga je potrebno izvršiti izmene i dopune zakona. Takođe, primena određenih zakonskih rešenja u praksi uslovila je potrebu da se pojedine odredbe zakona izmene i dopune, kako bi se unapredio sistem za zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti i praktična primena pojedinih zakonskih odredaba, dok je određeni broj izmena tehničkog karaktera.
Stupanjem na snagu ovog zakona Republika Srbija će ispuniti uslove da položi instrument pristupanja i postane punopravna članica Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV), u skladu sa pravilima procedure, a takođe ispuniće se i jedan od uslova da Republika Srbija pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO).
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Ovim zakonom vrši se izmena i dopuna pojedinih odredaba Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, a u cilju usaglašavanja sa UPOV Konvencijom.
Članom 1. predviđeno je da se definicija reprodukcionog materijala iz člana 2. tačka 2) Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti (u daljem tekstu: Zakon) briše, a na osnovu komentara Saveta UPOV-a. Takva definicija ne postoji u UPOV Konvenciji i nije u potpunosti u skladu sa čl. 14. i 16. Konvencije. Ovakvom definicijom podrazumeva se da termini ubrani materijal i proizvodi spadaju u reprodukcioni materijal. Upotrebom ove definicije, koja nije u skladu sa članom 25. Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, može se izazvati konfuzija u tumačenju pojmova reprodukcioni materijal, ubrani materijal i proizvodi dobijeni direktno od ubranog materijala zaštićene sorte.
Članom 2. vrši se usklađivanje člana 4. st. 2. i 3. Zakona sa definicijom oplemenjivača iz člana 2. tačka 7).
Članom 3. menja se član 7. tač. 2) i 3) Zakona, kako bi se jasnije definisali načini otuđenja sorte, pri čemu se sorta i dalje smatra novom.
Članom 4. vrši se izmena u članu 8. stav 1. Zakona, kako bi se definicija različitosti sorte uskladila sa članom 7. UPOV Konvencije.
Članom 5. vrši se izmena u članu 9. stav 1. Zakona, kako bi se definicija uniformnosti uskladila sa članom 8. UPOV Konvencije.
Članom 6. vrši se izmena u članu 10. stav 1. Zakona, kako bi se definicija stabilnosti uskladila sa članom 9. UPOV Konvencije.
Članom 7. vrši se usklađivanje člana 11. Zakona sa članom 20. UPOV Konvencije.
Članom 8. ispravlja se greška načinjena u članu 12. stav 3. Zakona, kojim je predviđeno da nadležni organi članica UPOV mogu svoje primedbe na registrovano ime sorte da dostave Ministarstvu. Primedbe mogu da se dostave u odnosu na sva pitanja u vezi sa imenom sorte, a naročito u vezi sa predlogom imena, registracijom i ukidanjem imena, što je precizirano u stavu 2. ovog člana, iz kog razloga u stavu 3. nije potrebno izdvajati samo jednu od mogućnosti.
Članom 9. usklađuje se član 19. st. 1. i 2. Zakona, koji se odnosi na razmatranje zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača, sa pojmom razmatranja zahteva koji je sadržan u UPOV Konvenciji.
Članom 10. vrši se izmena u članu 25. Zakona, kako bi se obezbedilo potpunije definisanje obima prava oplemenjivača. Oplemenjivač ima pravo da određuje uslove pod kojima se sorta koristi. Međutim, neophodno je dodati da oplemenjivač može da određuje i ograničenja za korišćenje sorte, kao što je navedeno u UPOV Konvenciji.
Članom 11. vrši se izmena u članu 26. Zakona, koja je tehničke prirode.
Članom 12. vrši se preciziranje člana 27. stav 1. tačka 2) Zakona koja opisuje aktivnost koja se ne može smatrati iscrpljenjem prava oplemenjivača, tako što se jasnije definiše materijal sorte koji se izvozi.
Članom 13, a u skladu sa primedbom Saveta UPOV-a, menja se odredba člana 28. Zakona kojom je regulisano u kom periodu oplemenjivač ima pravo na prethodnu zaštitu. Naime, ovaj član se menja tako što se oplemenjivaču omogućava da u periodu prethodne zaštite ima ista prava kao i nosilac prava oplemenjivača, pod uslovom da mu se to pravo dodeli. Na ovaj način obezbeđuje se oplemenjivaču da efikasnije zaštiti svoje pravo nad biljnom sortom.
Članom 14. vrši se izmena u članu 30. stav 1. Zakona, čime se na sveobuhvatniji način pojašnjava ustupanje prava korišćenja zaštićene sorte.
Članom 15. menja se član 31. Zakona, koji se odnosi na uslove za izdavanje obavezne licence, kako bi se posebno predvidelo da se obavezna licenca može izdati samo iz razloga opšteg interesa, a bilo koji drugi razlog bi predstavljao narušavanje prava oplemenjivača.
Članom 16. se dopunjuje član 32. Zakona, čime se propisuje da se obavezna licenca može izdati samo iz razloga opšteg interesa.
Članom 17. precizira se odredba člana 35. stav 2. Zakona, a na osnovu primedbe Saveta UPOV-a.
Članom 18. stav 1. vrši se tehničko usklađivanje člana 37. stav 1. tačka 2) Zakona sa UPOV Konvencijom, a stavom 2. ovog člana vrši se dopuna kojom se omogućava da rešenje o oglašavanju rešenja o dodeljenom pravu oplemnjivača ništavim bude dostupno javnosti.
Članom 19. menja se član 39. stav 1. Zakona, tako što se u ovom članu reči: „na oglednom polju i u laboratoriji” brišu, kako bi se izvršilo usklađivanje sa odredbama koje propisuju način ispitivanja sorte. Naime, ispitivanje biljnih sorti ne vrši se samo na oglednom polju i u laboratoriji, već se utvrđuje i novitet sorte, kao i to da li sorta ima odgovarajuće ime.
Članom 20, a u skladu sa primedbom Saveta UPOV-a, vrši se dopuna, odnosno preciziranje člana 41. Zakona.
Članom 21. menja se član 48. Zakona, kako bi se obezbedila usklađenost sa izmenama izvršenim u članu 7. ovog zakona.
Članom 22. vrši se dopuna člana 52. Zakona, kako bi se preciziralo da se u prelaznom periodu pri razmatranju zahteva neće utvrđivati novitet sorte.
Članom 23. vrši se izmena u čl. 13, 16, 20, 21. i 38. Zakona, tako što se prihvata sugestija Saveta UPOV-a da se rok od 30 dana zameni rokom od 60 dana, i to: za dostavljanje novog imena sorte ako je ime sorte ukinut, za uklanjanje eventualnih nedostataka u zahtevu, za dostavljanje novog imena sorte u slučaju prigovora na predlog imena sorte, za dostavljanje dodatnih podataka i dokumentacije na kojima se zasniva njegov prigovor na upis zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača u Registar zahteva, za dostavljanje drugog imena za sortu ako je ime sorte ukinuto.
IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA
POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije.
V. ANALIZA EFEKATA
1. Koji problem se rešava zakonom?
Oplemenjivanje bilja, odnosno stvaranje novih biljnih sorti je rad koji zahteva veliko znanje i trud, kao i značajna ulaganja u zemljište, specijalnu opremu i obuku ljudi koji rade na stvaranju novih biljnih sorti. Ovo je dugotrajan proces koji traje deset i više godina i ne donosi uvek rezultate. Česti su slučajevi da nove sorte, koje u pojedinim bitnim osobinama pokazuju značajno poboljšanje, ne zažive, odnosno ne koriste se iz različitih razloga u proizvodnji. Na taj način ne vraćaju se ni osnovna ulaganja za stvaranje sorte oplemenjivaču, što donosi dodatan rizik ovom poslu. Sa druge strane, reprodukcioni materijal sorte, jednom stavljene u promet, biva lako komercijalno umnožavan i sorta ekonomski iskorišćena od strane drugih lica. Oplemenjivač je na taj način lišen mogućnosti da ostvari dobit od svog ulaganja.
U našoj zemlji do danas je priznato više od 1800 domaćih novostvorenih sorti poljoprivrednog bilja, u čijem stvaranju je učestvovalo više od 20 instituta i selekcionih kuća sa velikim brojem oplemenjivača. Od ukupnog broja domaćih sorti, za 35 godina stvoreno je samo 130 sorti voćaka i vinove loze. Zbog same prirode tih biljnih vrsta, odnosno vegetativnog umnožavanja sadnog materijala veoma je teško sprečiti neovlašćeno umnožavanje, što je za posledicu nestimulativno delovalo na oplemenjivače voćaka i vinove loze. Iz svih tih razloga se naročito u toj oblasti nameće potreba zaštite prava oplemenjivača.
Ovaj problem se može rešiti uvođenjem sistema zaštite biljnih sorti, odnosno zaštite prava oplemenjivača, kojim se podržava i podstiče aktivnost na stvaranju novih biljnih sorti.
Ovim zakonom ispraviće se nedostaci u Zakonu o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti i omogućiti da taj zakona bude u potpunosti usklađen sa UPOV Konvencijom.
Obzirom da zakon reguliše prava oplemenjivača, ovim se, osim podsticanja investiranja u oplemenjivanje i brige o interesima oplemenjivača u Srbiji, omogućava Srbiji pristup stranim novostvorenim sortama, što se prvenstveno odnosi na vrste koje se vegetativno razmnožavaju – voće, vinova loza i ukrasno bilje, a koje oplemenjivači-nosioci oplemenjivačkog prava ne žele da uvedu u proizvodnju u Srbiji bez mogućnosti zaštite svojih oplemenjivačkih prava zasnovanih na zakonu. Rezultat ovoga je da se poljoprivrednim proizvođačima omogućava pristup velikom broju novih zaštićenih biljnih sorti, što dovodi do povećanja prihoda od proizvodnje.
2. Koji ciljevi treba da se postignu donošenjem zakona?
Osnovni cilj predloženih izmena i dopuna jeste usklađivanje našeg prava u oblasti zaštite prava oplemenjivanja biljnih sorti sa odredbama UPOV Konvencije, kao neophodan uslov za članstvo Republike Srbije u UPOV-u i Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Iz tog razloga je na 28. vanrednoj sednici Saveta Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV), koja je održana 8. aprila 2011. godine u Ženevi, razmatran Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti i utvrđeno je da u tekst Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti treba uneti predložene izmene i dopune tog zakona, kako bi zakon u potpunosti bio usklađen sa UPOV Konvencijom. S tim u vezi, Republika Srbija se obavezala da u što kraćem roku pokrene proceduru radi usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, u tekstu koji je bio razmatran od strane Saveta Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV).
Stupanjem na snagu ovog zakona Republika Srbija će ispuniti uslove da položi instrument pristupanja i postane punopravna članica ove međunarodne organizacije.
Donošenjem ovog zakona ispuniće se i jedan od uslova da Republika Srbija pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). U članu 27. TRIPS ugovora određeno je da sve zemlje članice STO moraju osigurati zaštitu prava intelektualne svojine za biljne sorte. UPOV Konvencija pruža model zaštite koji je u potpunosti u skladu sa zahtevima koje postavlja STO.
3. Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?
Zbog potrebe regulisanja svih oblika intelektualne svojine, od kojih je jedan i zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti, a u skladu sa zahtevima STO i što skorijeg članstva u UPOV-u, ovo je jedini mogući i međunarodno priznat način regulisanja ovog pitanja.
Iz tih razloga se Republika Srbija obavezala da u što kraćem roku pokrene proceduru radi usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti.
4. Zašto je donošenje zakona najbolje rešenje datog problema?
Donošenje zakona je najbolje rešenje jer se unapređuje sistem zaštite prava oplemenjivača koji je međunarodno priznat i u potpunosti usklađen sa državama članicama UPOV-a, što će se konačno pozitivno odraziti i na celokupnu biljnu proizvodnju i prerađivačku industriju, što je i preduslov za slobodnu razmenu reprodukcionog materijala, kao i proizvoda nastalih upotrebom zaštićenih sorti između Republike Srbije i ostalih država članica UPOV-a.
5. Na koga će i kako uticati rešenja predložena u zakonu?
Rešenja predložena u zakonu će se odraziti na:
– poljoprivredne proizvođače, jer će se članstvom naše zemlje u UPOV-u omogućiti pristup velikom broju zaštićenih sorti, koje su sada nedostupne, a koje se odlikuju povoljnim prizvodno-tehnološkim svojstvima, većim prinosima, otpornostima na bolesti i štetočine. Na ovaj način bi se povećala i konkurentnost domaćih proizvoda na svetskom tržištu, kao i ostvareni prihodi proizvođača, a time i bruto nacionalni dohodak, uz povećanje ekonomičnosti proizvodnje i uz istovremeno smanjenje potreba za zemljištem i drugim ulaganjima;
– oplemenjivače, odnosno nosioce prava oplemenjivača za razvoj novih sorti u Srbiji, jer regulisanje zaštite prava oplemenjivača daje podstrek stvaranju novih boljih sorti. Interes države je da podstiče oplemenjivače na intelektualno stvaralaštvo u oblasti stvaranja novih boljih sorti. Takođe, potrebno je naglasiti da za korišćenje zaštićene sorte u nekomercijalne i naučno-istraživačke svrhe, uključujući upotrebu za oplemenjivanje novih sorti, nije neophodno ovlašćenje od strane nosioca oplemenjivačkog prava. Ulaskom naše zemlje u UPOV omogućava se domaćim oplemenjivačima da zaštite svoja prava i u drugim državama pod istim uslovima, ali i stranim oplemenjivačima da zaštite svoja oplemenjivačka prava u našoj zemlji pod istim uslovima;
– državu u celini u smislu regulisanja pitanja zaštite intelektualne svojine u svim sferama, što je jedan od preduslova da bi Republika Srbija pristupila Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), UPOV-u i EU. Zaštita prava oplemenjivača u skladu sa UPOV Konvencijom je u potpunosti u skladu i sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije.
6. Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?
Primena ovog zakona neće izazvati dodatne troškove građanima i privredi, kao ni malim i srednjim preduzećima.
7. Da li pozitivni efekti zakona opravdavaju troškove njegove primene?
Pozitivni efekti primene zakona ogledaju se u podsticanju stvaranja novih domaćih biljnih sorti i šire upotrebe stranih kvalitetnih sorti, čime se doprinosi unapređenju biljne proizvodnje, što se pozitivno odražava i na društvo u celini. Upotreba zaštićenih sorti podrazumeva primenu novih tehnologija i visokih standarda proizvodnje, uz poštovanje unapređene poljoprivredne prakse i propisa u proizvodnji. Sve ovo rezultuje ispunjavanjem visokih standarda koje nameće tržište.
8. Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Zakonom se stimuliše povećanje tržišne konkurentnosti zbog pojave novih privrednih subjekata. Omogućiće se veći priliv stranih i domaćih sorti na tržištu, što će proizvođačima pružiti mogućnost da izaberu najbolje sorte kojima će parirati kvalitetom proizvoda na svetskom tržištu. Proizvođači reprodukcionog materijala će imati mogućnost da svoje ponude učine kvalitetnijim i da omoguće proizvođačima proizvodnih useva i zasada da u našoj zemlji kupe reprodukcioni materijal koji su do sada morali nabavljati u inostranstvu. Ovaj zakon će podstaći proizvođače sadnog materijala da proizvode bazni i sertifikovani sadni materijal, što će omogućiti podizanje proizvodnih zasada boljeg fitosanitarnog stanja. Novi sortiment, takođe, podrazumeva upotrebu modernih tehnologija proizvodnje u skladu sa održivim razvojem poljoprivrede.
9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu?
U izradi Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti učestvovala je radna grupa koju su sačinjavali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uvaženi domaći stručnjaci koji se bave oplemenjivanjem i predstavnici organizacija koje se bave ispitivanjem sorti, a u Privrednoj komori je 7. aprila 2008. godine održana javna rasprava o zakonu, na kojoj su učestvovali predstavnici domaćih oplemenjivačkih organizacija, zastupnici inostranih kompanija, proizvođači i predstavnici regionalnih stručnih službi. Takođe, sugestije na taj zakon uputilo je i Međunarodno udruženje oplemenjivača voća i ukrasnog bilja sa vegetativnim razmnožavanjem (CIOPORA).
Obzirom da je, prema stanovištu Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV), tekst Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti potrebno u određenom delu izmeniti, odnosno dopuniti, kako bi se u potpunosti uskladio sa UPOV Konvencijom, to se predlaže donošenje ovog zakona, koji sadrži izmene i dopune koje nisu suštinskog karaktera.
10. Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili ciljevi donošenja akta?
Tokom primene ovog zakona sprovodiće se mere koje su propisane ovim zakonom i podzakonskim propisima, uz uspostavljanje i unapređenje institucionalne i administrativno-pravne procedure za efikasno obavljanje zaštite prava oplemenjivača.
Omogućiće se i obuka i usavršavanje zaposlenih u oblasti zaštite prava oplemenjivača u svim segmentima od nadležnog organa do oglednih polja i laboratorija. Stvoriće se i uslovi za ostvarivanje međunarodne saradnje i razmenu rezultata ispitivanja sa organizacijama i institucijama u drugim članicama UPOV-a koje obavljaju poslove zaštite prava oplemenjivača biljnih sorti.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
PO HITNOM POSTUPKU
Donošenjem ovog zakona ispuniće se uslovi da Republika Srbija postane članica Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV). Takođe, ispuniće se i jedan od uslova da Republika Srbija pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), a obzirom da je u članu 27. TRIPS ugovora određeno da sve zemlje članice STO moraju osigurati zaštitu prava intelektualne svojine za biljne sorte, a UPOV Konvencija pruža model zaštite koji u potpunosti ispunjava uslove STO.
S tim u vezi, na osnovu člana 167. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 52/10 i 13/11), predlaže se donošenje navedenog zakona po hitnom postupku, kako bi se omogućilo pristupanje Republike Srbije Međunarodnoj uniji za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV) i ispunio jedan od uslova da Republika Srbija pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i Evropskoj uniji.
PREGLED ODREDABA
ZAKONA O ZAŠTITI PRAVA OPLEMENjIVAČA
BILjNIH SORTI KOJE SE MENjAJU I DOPUNjUJU
Član 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) biljna sorta (u daljem tekstu: sorta) jeste skup biljaka unutar jedinstvene botaničke klasifikacije najniže poznate kategorije koji je, bez obzira na to da li su uslovi za dodeljivanje prava oplemenjivača ispunjeni:
– definisan izražavanjem osobina koje su posledica uticaja datog genotipa ili kombinacije genotipova,
– različit od drugog skupa biljaka po izražavanju najmanje jedne od datih osobina,
– koji predstavlja jedinicu u odnosu na mogućnost sorte za umnožavanje bez promena;
2) reprodukcioni materijal jesu cele biljke ili delovi biljaka, uključujući i seme, koji se mogu koristiti za umnožavanje i uzgajanje biljaka;
3) zaštićena sorta jeste sorta koja je zaštićena u skladu sa odredbama ovog zakona;
4) lice jeste fizičko ili pravno lice;
5) domaće lice jeste lice koje ima prebivalište, odnosno sedište u Republici Srbiji;
6) strano lice jeste lice koje ima prebivalište, odnosno sedište izvan teritorije Republike Srbije;
7) oplemenjivač jeste:
– lice koje je stvorilo ili otkrilo i razvilo novu sortu,
– poslodavac lica koje je u radnom odnosu stvorilo ili otkrilo i razvilo novu sortu ili lica koje je po njegovom ovlašćenju obavilo posao,
– lice koje je pravni sledbenik lica koje je stvorilo ili otkrilo i razvilo novu sortu ili njegovog poslodavca;
8) pravo oplemenjivača jeste pravo koje se oplemenjivaču dodeljuje u skladu sa odredbama ovog zakona;
9) nosilac prava oplemenjivača jeste oplemenjivač kome je dodeljeno pravo oplemenjivača;
10) Registar zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača biljnih sorti jeste registar u koji se upisuju uredno podneti zahtevi za dodeljivanje prava oplemenjivača;
11) Registar zaštićenih biljnih sorti jeste registar u koji se upisuju zaštićene sorte i dodeljeno pravo oplemenjivača;
12) Registar prenesenih prava oplemenjivača jeste registar u koji se upisuju prenesena prava oplemenjivača;
13) Registar ugovora o licenci jeste registar u koji se upisuju ustupljena prava iskorišćavanja zaštićene sorte;
14) UPOV jeste Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti.
Član 4.
Pravo oplemenjivača dodeljuje se oplemenjivaču sorte.
Ako su dva ili više oplemenjivača zajedno stvorili, otkrili ili razvili sortu STVORILI ILI OTKRILI I RAZVILI SORTU imaju jednako pravo na zaštitu prava oplemenjivača.
Ako su dva ili više oplemenjivača, nezavisno jedan od drugog, stvorili, otkrili ili razvili sortu STVORILI ILI OTKRILI I RAZVILI SORTU, pravo oplemenjivača ima oplemenjivač koji je prvi podneo zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte.
Član 7.
Sorta se smatra novom ako na dan podnošenja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte reprodukcioni ili ubrani materijal te sorte nije prodat ili na drugi način otuđen od strane oplemenjivača ili uz njegovu saglasnost, a radi njenog korišćenja u Republici Srbiji duže od jedne godine ili na teritoriji druge države duže od četiri godine, odnosno duže od šest godina u slučaju vinove loze, drvenastih voćnih vrsta i ostalog drveća.
Sorta iz stava 1. ovog člana smatra se novom i ako je otuđena na neki od sledećih načina:
1) ugovorom o prenosu prava na sortu pravnom sledbeniku;
2) ugovorom između privrednih društava povezanih kapitalom gde je jedno od tih privrednih društava većinski vlasnik drugog ili između privrednih društava koja su u većinskom vlasništvu trećeg privrednog društva; 2) UGOVOROM O OTUĐENjU MATERIJALA SORTE IZMEĐU PRIVREDNIH DRUŠTAVA POVEZANIH KAPITALOM GDE JE JEDNO OD TIH PRIVREDNIH DRUŠTAVA VLASNIK DRUGOG ILI IZMEĐU PRIVREDNIH DRUŠTAVA KOJA SU U VLASNIŠTVU TREĆEG PRIVREDNOG DRUŠTVA, POD USLOVOM DA OTUĐENjE MATERIJALA SORTE NIJE U SVRHU KORIŠĆENjA SORTE;
3) ugovorom na osnovu koga se u ime oplemenjivača reprodukcioni ili ubrani materijal proizvodi, reprodukuje, umnožava, kondicionira ili skladišti, pod uslovom da oplemenjivač zadržava isključivo pravo na dobijeni reprodukcioni ili ubrani materijal ili njihove proizvode i da taj materijal, odnosno proizvodi nisu otuđeni, s tim što mogu biti korišćeni za proizvodnju druge hibridne sorte, ali bez otuđenja reprodukcionog ili ubranog materijala hibridne sorte; 3) UGOVOROM NA OSNOVU KOGA SE U IME OPLEMENjIVAČA UMNOŽAVA REPRODUKCIONI MATERIJAL SORTE I NA OSNOVU KOGA SE VLASNIŠTVO UMNOŽENOG MATERIJALA VRAĆA OPLEMENjIVAČU;
4) ugovorom na osnovu koga se preduzimaju ispitivanja na oglednom polju i u laboratoriji, radi vrednovanja sorte.
Sorta iz stava 1. ovog člana smatra se novom i ako je raspolaganje tom sortom od strane oplemenjivača rezultat predstavljanja te sorte na izložbama koje su zvanično priznate u smislu Konvencije o međunarodnim izložbama zaključene 22. novembra 1928. godine u Parizu.
Član 8.
Sorta se smatra različitom ako se jasno razlikuje u izražavanju najmanje jedne osobine koja je posledica uticaja genotipa ili kombinacije genotipova, u odnosu na bilo koju drugu sortu čije je postojanje opštepoznato u vreme podnošenja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte.
Ako je podnet zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte ili zahtev za upis neke sorte u zvanični registar sorti u bilo kojoj državi ili međuvladinoj organizaciji, takva sorta smatra se opštepoznatom od dana podnošenja zahteva, pod uslovom da je na osnovu takvog zahteva dodeljeno pravo oplemenjivača, odnosno odobren upis takve sorte u zvanični registar sorti.
Ministar propisuje metode ispitivanja različitosti sorte.
Član 9.
Sorta se smatra uniformnom ako je dovoljno ujednačena u izražavanju osobina koje su uključene u ispitivanje različitosti, IZRAŽAVANjU RELEVANTNIH OSOBINA s obzirom na odstupanja koja se mogu očekivati zbog osobenosti njenog umnožavanja.
Ministar propisuje metode ispitivanja uniformnosti sorte.
Član 10.
Sorta se smatra stabilnom ako njene osobine koje su bile predmet ispitivanja različitosti NjENE RELEVANTNE OSOBINE ostaju nepromenjene i posle ponovljenog umnožavanja ili u slučaju pojedinačnog ciklusa umnožavanja posle svakog takvog ciklusa.
Ministar propisuje metode ispitivanja stabilnosti sorte.
Član 11.
Sorta se označava imenom koje je njena svojstvena oznaka.
Ime sorte:
1) mora biti takvo da se na osnovu njega može izvršiti identifikacija sorte;
2) ne može se sastojati samo od brojeva, osim u slučaju kada takav način označavanja sorte predstavlja uobičajenu praksu;
3) mora biti takvo da ne dovodi u zabunu ili prouzrokuje nedoumice u pogledu osobina, vrednosti ili identiteta sorte, odnosno identiteta oplemenjivača; 3) MORA BITI TAKVO DA NE DOVODI U ZABUNU ILI PROUZROKUJE NEDOUMICE U POGLEDU OSOBINA, VREDNOSTI ILI IDENTITETA SORTE, ODNOSNO IDENTITETA OPLEMENjIVAČA, A NAROČITO SE MORA RAZLIKOVATI OD SVAKOG IMENA KOJE NA TERITORIJI DRUGIH ČLANICA UPOV-A NOSI NEKA DRUGA SORTA KOJA PRIPADA ISTOJ ILI BLISKOJ BILjNOJ VRSTI;
4) mora se razlikovati od svakog imena koje na teritoriji drugih članica UPOV-a nosi neka druga sorta upisana u zvaničan registar sorti, a koja pripada istoj ili bliskoj biljnoj vrsti;
5) ne sme biti isto ili takvo da se može zameniti sa imenom na koje je treće lice steklo pravo korišćenja, ili ga je u dobroj veri koristilo u pravnom prometu;
6) ne sme da se odnosi isključivo na osobine koje su zajedničke i za druge sorte iste biljne vrste;
7) ne sme biti nepodesno za upotrebu u Republici Srbiji.
Ako je sorta zaštićena u članici UPOV-a ili ako je zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte za istu sortu podnet u članici UPOV-a, oplemenjivač koji podnosi zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte u Republici Srbiji može predložiti samo ime sorte koje je već predloženo ili upisano u registar u toj članici UPOV-a.
Odredba stava 3. ovog člana ne može uticati na ranije stečena prava trećih lica. NA RANIJE STEČENA PRAVA TREĆIH LICA NE SME SE UTICATI. Ako se zbog ranije stečenog prava trećeg lica korišćenje imena sorte zabrani licu koje je u obavezi da ga koristi, Ministarstvo će zahtevati od oplemenjivača da predloži drugo ime za sortu.
Ministar propisuje biljne vrste koje se smatraju međusobno bliskim.
Član 12.
Oplemenjivač je dužan da u zahtevu za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte predloži ime sorte.
Ministarstvo obaveštava nadležne organe svih članica UPOV-a o pitanjima koja se odnose na ime sorte, a naročito o predlogu, registraciji i ukidanju imena sorte.
Nadležni organi članica UPOV-a mogu svoje primedbe na registrovano ime sorte da dostave Ministarstvu.
Član 13.
Ministarstvo će ukinuti registrovano ime sorte ako je ono u suprotnosti sa odredbama člana 11. ovog zakona, kao i na osnovu odluke suda o zabrani korišćenja takvog imena.
Ako je ime sorte ukinuto, Ministarstvo o tome obaveštava oplemenjivača i poziva ga da predloži novo ime sorte u roku od 30 dana U ROKU OD 60 DANA od dana prijema obaveštenja.
Član 16.
Po prijemu zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača, Ministarstvo utvrđuje da li je zahtev uredan i da li ispunjava uslove propisane ovim zakonom.
Ako utvrdi da zahtev nije uredan, Ministarstvo će, uz navođenje razloga, pozvati oplemenjivača, odnosno njegovog ovlašćenog zastupnika da u roku od 30 dana U ROKU OD 60 DANA od dana prijema obaveštenja otkloni utvrđene nedostatke.
Ako oplemenjivač, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik u određenom roku ne otkloni nedostatke, ministar će zahtev zaključkom odbaciti.
Zaključak iz stava 3. ovog člana je konačan i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Član 19.
U postupku razmatranja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača Ministarstvo vrši ispitivanje sorte u oglednom polju, laboratoriji ili druga neophodna ispitivanja.
Ministarstvo može poslove ispitivanja sorte iz stava 1. ovog člana poveriti pravnom licu koje u pogledu kadrova, opreme i uređaja ispunjava uslove za vršenje tih ispitivanja, ili da prihvati rezultate već obavljenih ispitivanja sorte u oglednom polju, laboratoriji ili drugih ispitivanja.
Ministarstvo sa pravnim licem iz stava 2. ovog člana zaključuje ugovor radi ispitivanja sorti.
Ministarstvo može koristiti rezultate tehničkog ispitivanja sorte obavljenih u drugoj članici UPOV-a.
Ministar rešenjem utvrđuje ispunjenost uslova iz stava 2. ovog člana.
Rešenje iz stava 5. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Ministar propisuje bliže uslove koje treba da ispunjava pravno lice iz stava 2. ovog člana za vršenje ispitivanja sorte.
Član 20.
Lice koje smatra da predloženo ime sorte ne ispunjava uslove u pogledu imena zaštićene sorte može da podnese Ministarstvu prigovor na predlog imena koje je upisano u Registar zahteva i objavljeno na internet stranici Ministarstva, u roku od tri meseca od dana objavljivanja predloženog imena sorte.
Ministarstvo će prigovor iz stava 1. ovog člana uputiti oplemenjivaču i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja dostavi odgovor na prigovor.
U odgovoru na prigovor oplemenjivač može da predloži novo ime sorte.
Ako predloženo ime nije u skladu sa odredbama ovog zakona, Ministarstvo će oplemenjivaču naložiti da u roku od 30 dana U ROKU OD 60 DANA od dana prijema prigovora dostavi predlog novog imena sorte.
Ako oplemenjivač u propisanom roku ne dostavi predlog novog imena sorte, ministar će zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača zaključkom odbaciti.
Zaključak iz stava 5. ovog člana je konačan i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Član 21.
Lice koje smatra da sorta nije nova, različita, uniformna i stabilna ili da oplemenjivaču ne pripada pravo oplemenjivača, može da podnese Ministarstvu prigovor na upis zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača u Registar zahteva, u roku od dana objavljivanja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača do dana donošenja rešenja o dodeljivanju prava oplemenjivača ili odbijanju zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača.
Podnosilac prigovora iz stava 1. ovog člana dužan je da na zahtev Ministarstva, u roku od 30 dana U ROKU OD 60 DANA dostavi dodatne podatke i dokumentaciju na kojima se zasniva njegov prigovor.
Ako podnosilac prigovora ne postupi po zahtevu iz stava 2. ovog člana, ministar će prigovor zaključkom odbaciti.
Ako prigovor sadrži sve potrebne podatke i dokumentaciju Ministarstvo je dužno da prigovor razmotri i da u roku od 30 dana dostavi odgovor na prigovor.
Ministarstvo može obaviti dodatna ispitivanja sorte za utvrđivanje navoda iz prigovora.
Zaključak iz stava 3. ovog člana je konačan i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Član 25.
Oplemenjivač ima pravo da njegovo ime, odnosno naziv bude naznačen u zahtevu za dodeljivanje prava oplemenjivača, spisima, registrima, ispravama i publikacijama.
Reprodukcioni materijal zaštićene sorte može da se koristi samo na osnovu ovlašćenja nosioca prava oplemenjivača i pod uslovima I OGRANIČENjIMA koje je nosilac prava oplemenjivača odredio, i to za aktivnosti koje se odnose na:
1) proizvodnju ili reprodukciju, odnosno umnožavanje zaštićene sorte;
2) kondicioniranje za reprodukciju zaštićene sorte;
3) ponudu zaštićene sorte na prodaju;
4) prodaju ili drugi vid plasmana zaštićene sorte na tržištu;
5) izvoz ili stavljanje u slobodan promet zaštićene sorte;
6) skladištenje za bilo koju namenu navedenu u tač. 1) do 5) ovog stava.
Aktivnosti iz stava 2. ovog člana koje se odnose na ubrani materijal, uključujući cele biljke ili delove biljaka, koji je dobijen neovlašćenim korišćenjem reprodukcionog materijala zaštićene sorte, mogu se vršiti samo na osnovu ovlašćenja nosioca prava oplemenjivača, osim ako je nosilac prava oplemenjivača imao razumne mogućnosti da koristi svoje pravo oplemenjivača u odnosu na taj reprodukcioni materijal.
Aktivnosti iz stava 2. ovog člana koje se odnose na proizvode koji su dobijeni direktno od reprodukcionog ili ubranog materijala zaštićene sorte iz stava 3. ovog člana neovlašćenim korišćenjem reprodukcionog ili ubranog materijala, mogu se vršiti samo na osnovu ovlašćenja nosioca prava oplemenjivača, osim ako je nosilac prava oplemenjivača imao razumne mogućnosti da koristi svoje pravo oplemenjivača u odnosu na taj reprodukcioni ili ubrani materijal.
Aktivnosti iz stava 2. ovog člana koje se odnose na proizvode koji su dobijeni DIREKTNO OD UBRANOG MATERIJALA ZAŠTIĆENE SORTE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA NEOVLAŠĆENIM KORIŠĆENjEM UBRANOG MATERIJALA, MOGU SE VRŠITI SAMO NA OSNOVU OVLAŠĆENjA NOSIOCA PRAVA OPLEMENjIVAČA, OSIM AKO JE NOSILAC PRAVA OPLEMENjIVAČA IMAO RAZUMNE MOGUĆNOSTI DA KORISTI SVOJE PRAVO OPLEMENjIVAČA U ODNOSU NA TAJ ubrani materijal.
Odredbe st. 2, 3. i 4. ovog člana odnose se i na:
1) sorte koje su u osnovi izvedene od zaštićene sorte, pri čemu zaštićena sorta u osnovi nije izvedena sorta;
2) sorte koje se ne mogu jasno razlikovati od zaštićene sorte;
3) sorte čija proizvodnja zahteva ponovnu upotrebu zaštićene sorte.
Sorta IZ STAVA 5. TAČKA 1) OVOG ČLANA se smatra izvedenom iz druge sorte (inicijalne sorte) ako:
1) je pretežno izvedena iz inicijalne sorte ili iz sorte koja je i sama pretežno izvedena iz inicijalne sorte, sve dok zadržava osnovne karakteristike koje proizilaze iz genotipa ili iz kombinacije genotipova inicijalne sorte;
2) se jasno razlikuje od inicijalne sorte;
3) je slična inicijalnoj sorti u ispoljavanju osnovnih osobina koje su posledica genotipa ili kombinacije genotipova inicijalne sorte, izuzev razlika koje proizilaze iz samog čina izvođenja.
U osnovi izvedene sorte mogu biti dobijene selekcijom nekog prirodnog ili indukovanog mutanta ili somaklonalne varijante, selekcijom jedne individue od biljaka inicijalne sorte, povratnim ukrštanjem ili transformacijom nastalom genetičkim inženjeringom.
Član 26.
Ovlašćenje nosioca prava oplemenjivača iz člana 25. ovog zakona nije potrebno za:
1) aktivnosti koje se preduzimaju za ličnu upotrebu i u nekomercijalne svrhe;
2) aktivnosti koje se preduzimaju u eksperimentalne svrhe;
3) aktivnosti koje se preduzimaju u svrhu oplemenjivanja drugih sorti i aktivnosti iz člana 25. st. 2, 3. i 4. ovog zakona u odnosu na druge takve sorte, izuzev sorti iz člana 25. stav 5. ovog zakona.
Za sorte biljnih vrsta koje su uključene u listu vrsta poljoprivednog bilja na koje se odnose izuzeci od prava oplemenjivača, smatra se da pravo oplemenjivača nije povređeno od strane poljoprivrednog proizvođača koji u okviru razumnih granica i u skladu sa očuvanjem prava oplemenjivača, u svrhu umnožavanja na sopstvenom imanju, koristi ubrani materijal zaštićene sorte ili sorte iz člana 25. stav 6. tač. 1) i 2) ovog zakona IZ ČLANA 25. STAV 5. TAČ. 1) I 2) OVOG ZAKONA (u daljem tekstu: „seme sa tavana”) koji je dobio setvom na sopstvenom imanju.
Sorte voćaka, ukrasnog bilja, povrtarskog bilja i šumskog drveća ne mogu biti uključene u listu vrsta poljoprivrednog bilja iz stava 2. ovog člana.
Poljoprivredni proizvođači, osim malih poljoprivrednih proizvođača, dužni su da plate nosiocu prava oplemenjivača razumnu naknadu, u skladu sa tržišnim uslovima, za korišćenje „semena sa tavana”, koja je značajno niža od naknade za kupovno seme.
Poljoprivredni proizvođači dužni su da oplemenjivaču, na njegov zahtev, dostave u pismenoj formi potrebne podatke u vezi sa korišćenjem „semena sa tavana”.
Ministar propisuje listu vrsta poljoprivrednog bilja iz stava 2. ovog člana i elemente za određivanje malih poljoprivrednih proizvođača iz stava 4. ovog člana.
Član 27.
Pravo oplemenjivača ne obuhvata aktivnosti koje se odnose na materijal zaštićene sorte ili sorte iz člana 25. stav 5. ovog zakona, koji je prodat ili na drugi način stavljen u promet na teritoriji Republike Srbije od strane oplemenjivača ili uz njegovu saglasnost, osim ako te aktivnosti uključuju:
1) dalje umnožavanje te sorte, ili
2) izvoz materijala te sorte, KOJI MOŽE DA SE UPOTREBI ZA NjENU REPRODUKCIJU, u državu koja ne štiti sorte biljnog roda ili vrste kojoj ta sorta pripada, osim ako se materijal ne izvozi u svrhu konačne upotrebe.
Pod materijalom sorte iz stava 1. ovog člana, u smislu ovog zakona, smatra se:
1) svaka vrsta reprodukcionog materijala;
2) ubrani materijal, uključujući cele biljke i delove biljaka;
3) svaki proizvod dobijen direktno od ubranog materijala.
Član 28.
OD DANA OBJAVLjIVANjA ZAHTEVA ZA DODELjIVANjE PRAVA OPLEMENjIVAČA DO DANA DONOŠENjA REŠENjA O DODELjIVANjU PRAVA OPLEMENjIVAČA, POD USLOVOM DA SE TO PRAVO DODELI, OPLEMENjIVAČ SE SMATRA NOSIOCEM PRAVA OPLEMENjIVAČA U ODNOSU NA SVAKO LICE KOJE JE TOKOM OVOG PERIODA OBAVLjALO AKTIVNOSTI ZA KOJE JE NEOPHODNO OVLAŠĆENjE NOSIOCA PRAVA OPLEMENjIVAČA IZ ČLANA 25. OVOG ZAKONA, A POSLE DODELE PRAVA OPLEMENjIVAČA, NOSILAC PRAVA OPLEMENjIVAČA MOŽE PODNETI TUŽBU PROTIV TOG LICA.
Član 30.
Nosilac prava oplemenjivača može pravo korišćenja zaštićene sorte (u daljem tekstu: licenca), u celini ili delimično, da ustupi drugom licu, na osnovu ugovora o licenci. NOSILAC PRAVA OPLEMENjIVAČA MOŽE PRAVO KORIŠĆENjA ZAŠTIĆENE SORTE IZ ČLANA 25. OVOG ZAKONA (U DALjEM TEKSTU: LICENCA), U CELINI ILI DELIMIČNO, DA USTUPI DRUGOM LICU, NA OSNOVU UGOVORA O LICENCI, KOJA MOŽE BITI ISKLjUČIVA ILI NEISKLjUČIVA LICENCA.
Ugovor o licenci iz stava 1. ovog člana mora biti u pismenoj formi i mora sadržati: obim prava i vreme na koje se to pravo ustupa, kao i visinu ugovorene naknade za korišćenje tog prava.
Na zahtev jedne od ugovornih strana, ugovor o licenci iz stava 1. ovog člana upisuje se u Registar ugovora o licenci, koji vodi Ministarstvo.
Ugovor o licenci iz stava 1. ovog člana koji nije upisan u Registar ugovora o licenci ne proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima.
Registar ugovora o licenci naročito sadrži:
1) ime i prezime, odnosno naziv i adresu, odnosno sedište nosioca prava oplemenjivača;
2) ime i prezime, odnosno naziv i adresu, odnosno sedište lica kome se ustupa pravo korišćenja zaštićene sorte;
3) broj i datum ugovora o licenci;
4) ime sorte i biljnu vrstu.
Podaci iz Registra ugovora o licenci su javni.
Ministar propisuje bližu sadržinu i način vođenja Registra ugovora o licenci.
Član 31.
Ako nosilac prava oplemenjivača odbije da drugim licima ustupi pravo na korišćenje zaštićene sorte ili im postavlja neopravdane uslove za takvo ustupanje, na zahtev zainteresovanog lica ministar rešenjem može, posle razmatranja svakog pojedinačnog slučaja, samo iz razloga nacionalne ili druge izuzetne potrebe (zaštita zdravlja i ishrana stanovništva, zaštita javnog interesa u oblastima od vitalnog značaja za društveno-ekonomski i tehnološki razvoj) SAMO IZ RAZLOGA OPŠTEG INTERESA (NACIONALNE ILI DRUGE IZUZETNE POTREBE U SVRHU ZAŠTITE ZDRAVLjA I ISHRANE STANOVNIŠTVA I ZAŠTITE JAVNOG INTERESA U OBLASTIMA OD VITALNOG ZNAČAJA ZA DRUŠTVENO-EKONOMSKI I TEHNOLOŠKI RAZVOJ) dati obaveznu licencu, pod uslovom da nosilac prava oplemenjivača, sam ili preko drugog lica, ne koristi ili nedovoljno koristi zaštićenu sortu u Republici Srbiji.
Zainteresovano lice iz stava 1. ovog člana može biti samo lice koje dokaže da raspolaže mogućnostima i kapacitetima potrebnim za korišćenje zaštićene biljne sorte.
Nosilac prava oplemenjivača biće odmah obavešten o postupku izdavanja obavezne licence.
Obavezna licenca neće biti izdata ako nosilac prava oplemenjivača dokaže da postoje razlozi koji opravdavaju nekorišćenje ili nedovoljno korišćenje zaštićene sorte.
Rešenje ministra iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Član 32.
Obavezna licenca izdaje se, SAMO IZ RAZLOGA OPŠTEG INTERESA, za snabdevanje tržišta Republike Srbije.
OBIM I TRAJANjE OBAVEZNE LICENCE OGRANIČENI SU NA RAZLOGE OPŠTEG INTERESA ZA KOJE JE OBAVEZNA LICENCA IZDATA.
Obavezna licenca ne može biti isključiva.
Obavezna licenca može se prenositi samo zajedno sa privrednim društvom, odnosno drugim pravnim licem ili delom privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica u kome se koristi.
Član 35.
Nosilac prava oplemenjivača dužan je da, na zahtev Ministarstva, isporuči licu kome je data obavezna licenca količinu reprodukcionog materijala koja je neophodna za korišćenje obavezne licence.
Nosilac obavezne licence dužan je da nosiocu prava oplemenjivača za isporučeni reprodukcioni materijal plati ODGOVARAJUĆU naknadu koju sporazumno odrede obe strane.
Ako se strane ne sporazumeju, visinu i način plaćanja naknade iz stava 2. ovog člana utvrdiće nadležni sud.
Član 37.
Ministar, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, rešenjem oglašava rešenje o dodeljenom pravu oplemenjivača ništavim, ako u toku trajanja perioda zaštite prava oplemenjivača utvrdi da:
1) sorta nije bila nova ili različita od ostalih sorti u vreme dodeljivanja prava oplemenjivača;
2) je odluka o dodeljivanju prava oplemenjivača zasnovana na podacima i dokumentaciji koji su dostavljeni od strane oplemenjivača, a sorta nije bila dovoljno stabilna ili nije bila uniformna u vreme dodeljivanja prava oplemenjivača;
3) je pravo oplemenjivača dodeljeno licu koje na to nije imalo pravo, osim u slučaju kada je u međuvremenu preneto na lice koje na to ima pravo.
Rešenje ministra iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
REŠENjE O OGLAŠAVANjU REŠENjA O DODELjENOM PRAVU OPLEMENjIVAČA NIŠTAVIM MINISTARSTVO UPISUJE U REGISTAR ZAŠTIĆENIH BILjNIH SORTI I OBJAVLjUJE SE U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE.
Član 38.
Rešenje o dodeljenom pravu oplemenjivača može se ukinuti rešenjem ministra, ako:
1) se utvrdi da sorta više nije uniformna ili stabilna;
2) nosilac prava oplemenjivača ne dostavi Ministarstvu podatke, dokumentaciju ili materijal koji se smatraju neophodnim za potvrđivanje održavanja sorte;
3) je ime sorte ukinuto posle dodeljivanja prava oplemenjivača, a oplemenjivač u roku od 30 dana U ROKU OD 60 DANA ne predloži drugo ime za sortu u skladu sa odredbom člana 13. stav 2. ovog zakona;
4) nosilac prava oplemenjivača do dana dospeća ne plati godišnje troškove za održavanje dodeljenog prava oplemenjivača.
Rešenje ministra iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Rešenje o ukidanju rešenja o dodeljenom pravu oplemenjivača Ministarstvo upisuje u Registar zaštićenih biljnih sorti i objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Član 39.
Troškove ispitivanja sorti na oglednom polju i u laboratoriji i godišnje troškove održavanja prava oplemenjivača snosi oplemenjivač, odnosno nosilac prava oplemenjivača.
Visinu troškova iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada.
Član 41.
Tužba zbog povrede prava oplemenjivača može se podneti nadležnom sudu u roku od tri godine od dana saznanja za povredu prava oplemenjivača I O IDENTITETU LICA KOJE JE POVREDILO PRAVO OPLEMENjIVAČA.
Po isteku roka od pet godina od dana učinjene povrede prava oplemenjivača tužba se ne može podneti.
Član 48.
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:
1) koristi ime sorte koja je zaštićena u članici UPOV-a IME ZAŠTIĆENE SORTE za neku drugu sortu koja pripada istoj ili bliskoj biljnoj vrsti (član 11. stav 2. tačka 4) (ČLAN 11. STAV 2. TAČKA 3);
2) nudi na prodaju ili stavlja u promet reprodukcioni materijal zaštićene sorte, a ne koristi registrovano ime te sorte (član 14. stav 1).
Za prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Za radnje iz stava 1. ovog člana, pored novčane kazne, može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene dužnosti, u trajanju od šest meseci do tri godine.
Član 52.
Za sorte koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona upisane u odgovarajući zvaničan registar sorti odobrenih za stavljanje u promet, u skladu sa zakonima kojima se uređuje seme i sadni materijal, odnosno priznavanje sorti ili koje su zaštićene u nekoj drugoj članici UPOV-a, odnosno ako je za njih podnet zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača u članici UPOV-a i ako se po tom zahtevu dodeli pravo oplemenjivača, zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača u skladu sa ovim zakonom može se podneti u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, U KOM SLUČAJU SE PRI RAZMATRANjU ZAHTEVA NEĆE UTVRĐIVATI NOVITET SORTE.
Za sorte na koje se primenjuju odredbe stava 1. ovog člana, trajanje prava oplemenjivača na zaštićenu sortu iz člana 23. ovog zakona računaće se od dana prvog upisa u zvaničan registar zaštićenih sorti, odnosno u zvaničan registar priznatih sorti, u zavisnosti koji od ova dva datuma upisa je raniji.
Ako je na osnovu zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača iz stava 1. ovog člana dodeljeno pravo oplemenjivača, nosilac prava oplemenjivača je dužan da, pod razumnim uslovima i rokovima, ustupi pravo korišćenja zaštićene sorte da bi se omogućio nesmetani nastavak korišćenja zaštićene sorte u dobroj veri od strane trećeg lica, koje je započeto pre dodeljivanja ovog prava. IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa-Vlada
Obrađivač-Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede
2. Naziv propisa
– Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti
(Draft Law on Changes and Amendments of the Law on Protection of Plant Breeders Rights)
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
– Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane:
U tekstu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane, u Naslovu VI, „Usklađivanje propisa, primena prava i pravila konkurencije”, u članu 75. „Intelektualna, industrijska i komercijalna svojina”, u tački 4, u kojoj se pominje obaveza Srbije da pristupi multilateralnim konvencijama o pravima intelektualne, industrijske i komercijalne svojine na koje se upućuje u Aneksu VII.
Aneks VII, „Prava intelektualne, industrijske i komercijalne svojine”, koja su navedena u članu 75(4), koji se odnosi na multilateralne konvencije u kojima su države članice strane, ili koje države članice de facto primenjuju, navedena je Međunarodna konvencija o zaštiti novih biljnih sorti (UPOV Konvencija, Pariz, 1961, revidirana 1972, 1978. i 1991).
Takođe, u delu Zajedničke deklaracije uz član 75. je navedeno: „Strane su saglasne da za potrebe ovog Sporazuma, intelektualna i industrijska svojina uključuje posebno autorsko pravo, uključujući autorsko pravo na kompjuterskim programima, i srodna prava, prava koja se tiču baza podataka, patente uključujući sertifikate o dodatnoj zaštiti, industrijske dizajne, robne i uslužne žigove, topografije integrisanih kola, geografske oznake, uključujući imena porekla, kao i prava biljnih sorti.
– Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane:
U odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane u Aneksu VI, „Prava intelektualne, industrijske i komercijlane svojine”, navedena u članu 40 (4) ovog sporazuma koji se odnosi na sledeće multilateralne konvencije u kojima su države članice strane, ili koje države članice de facto primenjuju, pomenuta je Međunarodna konvencija za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV Konvencija, Pariz, 1961, revidirana 1972, 1978. i 1991).
Takođe, u zajedničkoj deklaraciji uz član 40. ovog sporazuma (Član 75. SSP) navedeno je da su strane saglasne da za potrebe ovog sporazuma, intelektualna i industrijska svojina uključuje posebno autorsko pravo, uključujući autorsko pravo na kompjuterskim programima, i srodna prava, prava koja se tiču baza podataka, patente uključujući serifikate o dodatnoj zaštiti, industrijske dizajne, robne i uslužne žigove, topografije integrisanih kola, geografske oznake, uključujući imena porekla, kao i prava biljnih sorti.
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
U tekstu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane, u Naslovu VI, „Usklađivanje propisa, primena prava i pravila konkurencije”, u članu 75. Intelektualna, industrijska i komercijalna svojina, u tački 3. navedeno je da će Srbija preduzeti neophodne mere kako bi najkasnije 5 godina od stupanja na snagu ovog Sporazuma obezbedila nivo zaštite intelektualne, industrijske i komercijalne svojine koji je sličan nivou koji postoji u Zajednici, uključujući i delotvorna sredstva za sprovođenje tih prava.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku Uniju predviđeno je donošenje Zakona o izmenama i dopunama zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti u poglavlju 3.12.3, a rok koji je planiran za usvajanje od strane Vlade je II kvartal 2011. godine.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Nakon pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji pristupiće se izmenama dva člana Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, kako bi zakon bio usaglašen sa EU legislativom, i to:
član 5. stav 2. Zakona koji nije u potpunosti usklađen sa članom 49. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i članom 4. Uputstva 77/249/EZ o olakšavanju delotvornog korišćenja slobode pružanja usluga od strane advokata. Momentom pristupanja Srbije u članstvo EU, pomenuta odredba zakona biće promenjena da bi bila primenjiva na državljane EU po sili komunitarnog prava.
član 27. Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti predviđa takozvani nacionalni sistem iscrpljenja prava oplemenjivača koji ne pokriva situaciju kada je materijal zaštićene sorte stavljen prvi put u promet od strane nosioca prava ili uz njegovu saglasnost na teritoriji izvan Republike Srbije. Ovakvo rešenje koje ne iscrpljuje pravo oplemenjivača kod stavljanja u promet materijala zaštićene sorte neposredno ili uz njegovu saglasnost na teritoriji države članice Zajednice, odnosno Evropske ekonomske zone daje ovlašćenje nosiocu prava da spreči uvoz takvog materijala u Republiku Srbiju iz Zajednice, postojaće samo do pristupanja Republike Srbije EU. Od momenta pristupanja Republike Srbije EU ovaj član zakona će biti izmenjen i važiće načelo komunitarnog iscrpljenja prava oplemenjivača na zaštićenu biljnu sortu, u smislu tumačenja načela superiornosti komunitarnog prava.
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima
Usklađivanje zakona obavljeno je sa Međunarodnom Konvencijom o zaštiti novih biljnih sorti iz 1991.godine (International Convention for Protection of New Varieties of Plants, March 19, 1991), Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti – UPOV (International Union for the Protection of New Varieties of Plants)
Evropska Unija je članica UPOV-a od 29. jula 2005. godine
Za ispunjavanje uslova za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), u skladu sa zahtevima iz člana 27.3 (b) TRIPS ugovora, po kome je određeno da sve zemlje članice STO moraju osigurati zaštitu prava intelektualne svojine za biljne sorte, Republika Srbija se opredelila za zaštitu po modelu u skladu sa UPOV Konvencijom, koja pruža model zaštite koji je u potpunosti u skladu sa zahtevima koje postavlja STO.
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Ne postoji odgovarajući propis Evropske unije sa kojim je potrebno obezbediti usklađenost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Ne
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Ne