PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU
Član 1.
U Zakonu o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09 i 73/10), u član 7. stav 1. briše se.
Dosadašnji st. 2-4. postaju st. 1-3.
Dosadašnji stav 5, koji postaje stav 4, menja se i glasi:
„Ukoliko se izvršavanjem sredstava koja se iz budžeta Republike Srbije prenose drugim nivoima vlasti ili organizacijama za obavezno socijalno osiguranje ugrozi izvršavanje Ustavom i posebnim zakonima utvrđenih obaveza Republike Srbije, Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar) može privremeno da smanji, odnosno obustavi sredstva koja se prenose drugim nivoima vlasti ili organizacijama za obavezno socijalno osiguranje.”
Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.
Član 2.
U članu 27e stav 3. posle reči: „rashoda” dodaju se reči: „i izdataka”.
St. 18, 19, 20. i 21. menjaju se i glase:
„Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%.
U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca.
U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.
U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.”
Posle stava 21. dodaju se novi st. 22. i 23, koji glase:
„U oktobru 2012. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.
Usklađivanje plata i penzija u 2011. i 2012. godini primenjuje se na obračun i isplatu za navedeni mesec.”
Dosadašnji st. 22. i 23, koji postaju st. 24. i 25, menjaju se i glase:
„U periodu od 2013. do 2015. godine, masa sredstava za plate uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena predviđene za tekuću budžetsku godinu i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.
U periodu od 2013. do 2015. godine, prosečne penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena i dela stope realnog rasta BDP iz prethodne godine iznad 4%.”
Dosadašnji st. 24-27. postaju st. 26-29.
Dodaje se stav 30, koji glasi:
„Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom.”
Član 3.
U članu 44. stav 1, posle reči: „maksimuma” dodaju se reči: „ukupnog fiskalnog”.
U st. 2. i 3. i stavu 4, na oba mesta, posle reči: „rashoda” dodaju se reči: „i izdataka”.
Član 4.
U članu 61. stav 7. reči: „rashoda u iznosu od 5% vrednosti aproprijacije za rashod”, zamenjuju se rečima: „rashoda i izdatka u iznosu od 5% vrednosti aproprijacije za rashod i izdatak”.
U stavu 10. reči: „rashoda u iznosu od 5% vrednosti aproprijacije za rashod”, zamenjuju se rečima: „rashoda i izdatka u iznosu od 5% vrednosti aproprijacije za rashod i izdatak”.
Dodaje se stav 14, koji glasi:
„U obračun maksimalno mogućeg iznosa sredstava tekuće budžetske rezerve utvrđenog ovim zakonom na godišnjem nivou ne uključuje se iznos sredstava nastao kao posledica primene stava 1, u delu koji se odnosi na prenos ovlašćenja, i st. 4. i 5. ovog člana.”
Član 5.
U članu 2. tačka 26) reči: „prihoda i rashoda” zamenjuju se rečima: „prihoda i primanja i rashoda i izdataka”.
U tački 29) reči: „prihoda i ukupnih rashoda” zamenjuju se rečima: „prihoda i primanja i ukupnih rashoda i izdataka”.
U tački 36) posle reči: „rashodima” dodaju se reči: „i izdacima”. U tački 37) reč: „rashod” zamenjuje se rečju: „trošak”. U tački 50) reči: „izvršavanju rashoda” zamenjuju se rečima: „izvršavanju rashoda i izdataka”.
U tački 51) posle reči: „rashodi”, na oba mesta, dodaju se reči: „i izdaci”. U tač. 52), 53) i 54) reči: „i rashode iz sopstvenih prihoda” zamenjuju se rečima: „i rashode i izdatke iz sopstvenih prihoda”.
U članu 5. st. 6. i 7, članu 47. st. 1. i 2, članu 56. stav 7, članu 70. stav 2. i članu 101. tačka 4) posle reči: „rashoda”, na svim mestima, dodaju se reči: „i izdataka”.
U članu 46. stav 5. posle reči: „planiranih rashoda” dodaju se reči: „i izdataka”, a posle reči: „raspoređeni rashodi” dodaju se reči: „i izdaci”.
U stavu 10. posle reči: „rashoda” dodaju se reči: „i izdataka”.
U članu 50. stav 2. posle reči: „rashode” dodaju se reči: „i izdatke”.
U članu 52. posle reči: „rashod” u datom padežu dodaju se reči: „i izdatak” u odgovarajućem padežu.
U članu 53. stav 1. i članu 103. tačka 1) posle reči: „rashoda” dodaju se reči: „i izdatka”.
U članu 58. stav 1. posle reči: „rashod” dodaju se reči: „i izdatak”.
U članu 62. stav 1. posle reči: „rashodi” u datom padežu dodaju se reči: „i izdaci” u odgovarajućem padežu.
U članu 63. stav 1. reči: „prihoda i rashoda” zamenjuju se rečima: „prihoda i primanja i rashoda i izdataka”.
U stavu 3. posle reči: „rashoda” dodaju se reči: „i izdataka”.
U članu 64. stav 1. posle reči: „rashodi” dodaju se reči: „i izdaci”.
U članu 93. tačka 3) posle reči: „rashoda” dodaju se reči: „i izdataka”.
U tački 5) podtačka (1) reči: „prihode i rashode” zamenjuju se rečima: „prihode i primanja i rashode i izdatke”.
Član 6.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA
O BUDžETSKOM SISTEMU
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tač. 6, 11, 15. i 17. Ustava Republike Srbije, kojima je, između ostalog, utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje poreski sistem, finansijsku reviziju javnih sredstava, finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije utvrđenih Ustavom i zakonom, kao i druge odnose od interesa za Republiku, u skladu s Ustavom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Problemi koje Zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se Zakonom postižu
Ciljani deficit za 2011. godinu, u skladu sa novim fiskalnim pravilom koje je utvrđeno Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, broj 73/10), je 4,1 odsto BDP-a. Pri postojećem fiskalnom kapacitetu, zakonskim obavezama i potrebama budžetskih korisnika, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou vlasti, fiskalni deficit u 2011. godini iznosio bi, prema procenama, 6,4% BDP.
Da bi se ostvario ciljani deficit neophodno je, kao jednu od mera prilagođavanja, predložiti izmenu posebnih fiskalnih pravila, koji se odnose na usklađivanja pojedinačnih plata i penzija u toku 2011. godine, i to:
– ograničenjem početne indeksacije plata i penzija u javnom sektoru, u januaru 2011. godine na 2%.
– usklađivanjem aprilske plate i penzije (indeksom potrošačkih cena u prethodna tri meseca)
– usklađivanje oktobarske plate i penzije (indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci uz uvećanje za polovinu realnog rasta bruto domaćeg proizvoda u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan).
Zaključenim aranžmanom sa MMF-om predviđeno je kvartalno praćenje rezultata u sprovođenju dogovorenog ekonomskog programa. Do sada je uspešno okončano pet razmatranja aranžmana.
Razgovori predstavnika Republike Srbije i misije MMF-a u okviru šestog razmatranja sprovođenja programa obavljeni su u periodu od 21. oktobra do 5. novembra 2010. godine u Beogradu. Vlada Republike Srbije i Međunarodni monetarni fond postigli su dogovor o aktivnostima koje je neophodno sprovesti kako bi se uspešno zaključila šesta revizija Stand – by aranžmana.
Osim toga, polazeći od Ustavne odredbe, kojom je regulisano da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budžete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti (član 92.) u važećem Zakonu o budžetskom sistemu u pojedinim opštim odredbama zadržani su termini „prihodi i rashodi”, kao opšti pojam. Međutim, s obzirom na to da se u primeni odredbi stvaraju nedoumice, ovim zakonom se predlažu preciziranja termina „prihodi i rashodi”, kao „prihodi i primanja i rashodi i izdaci” u skladu sa sa definicijama Zakona.
Takođe, ocenjeno je neophodnim da se izmeni odredba prema kojoj se omogućava fleksibilnost budžeta na način da se deo aproprijacija može preusmeriti na druge aproprijacije korišćenjem tekuće budžetske rezerve, s tim da ovo preusmeravanje ne može biti u većem iznosu od razlike između utvrđene tekuće budžetske rezerve i utvrđenog gornjeg nivoa za tekuću budžetsku rezervu od 1,5%. Kako je Zakonom predviđeno da se prenos nadležnosti sa jednog na drugog budžetskog korisnika, spajanje ili od postojećih budžetskih korisnika formiranje novih, vrši korišćenjem tekuće budžetske rezerve, to je bilo neophodno da se ovi slučajevi izuzmu iz ograničenja u primeni odredbe kojom se omogućava navedena fleksibilnost budžeta u toku godine.
Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona
Imajući u vidu da se radi o sistemskim odredbama, koje se primenjuju na sve nivoe vlasti, nisu razmatrane mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja Zakona.
Zašto je donošenje Zakona najbolji način za rešavanje problema
Pošto su fiskalna pravila zakonski regulisana, neophodno je i njihovu izmenu urediti zakonom.
III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA U ZAKONU
Uz član 1.
Predloženim izmenama člana 7. važećeg Zakona o budžetskom sistemu, usaglašava se odgovornost u izvršavanju budžeta Republike Srbije sa odgovornošću u planiranju rashoda i izdataka, kao i namenskom trošenju sredstava, čiji su nosioci direktni i indirektni korisnici.
Imajući u vidu da je budžet definisan kao osnovni dokument ekonomske politike Vlade, za njegovo izvršenje Narodnoj skupštini, kako je predloženo, odgovara Vlada, čime je izvršeno i usaglašavanje sa Zakonom o Vladi, kojim je
regulisano da je Vlada odgovorna Narodnoj skupštini za vođenje politike Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine, za stanje u svim oblastima iz svoje nadležnosti i za rad organa državne uprave.
Takođe, u skladu sa tim, ovlašćenje ministra finansija da može privremeno da smanji, odnosno obustavi sredstva koja se prenose drugim nivoima vlasti u slučaju predviđenom ovom odredbom, prenosi se na Vladu, s tim što predlog Vladi priprema ministar finansija.
Uz član 2.
U skladu s navedenim razlozima za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu članom 1. predložena su nova posebna fiskalna pravila, koja se odnose na usklađivanje pojedinačnih plata i penzija u toku 2011. godine, i čija primena je neophodna radi dostizanja ciljanog deficita u skladu sa pravilima fiskalne odgovornosti i koji za 2011. iznosi 4,1% BDP.
Takođe, terminološki su precizirani parametri za usklađivanje plata i penzija.
Uz član 3, 4. i 5.
Javni prihodi i rashodi, kao i primanja i izdaci države definisani su članom 2. važećeg zakona o budžetskom sistemu. Predloženim odredbama, u cilju preciznosti vrši se usklađivanje termina «prihodi i primanja, rashodi i izdaci».
Takođe, odredbom člana 2. predloženo je da se iz dela ukupnog iznosa sredstava preusmeravanja aproprijacija za koje je ocenjeno da se neće iskoristiti i koje je moguće preusmeriti u tekuću budžetsku rezervu, izuzmu sredstva preusmeravanja koja su nastala kao posledica prenosa nadležnosti.
Uz član 6.
Odredbom je predloženo stupanje na snagu zakona narednog dana od dana objavljivanja.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje Zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije u 2010, 2011. i 2012. godini.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razmatranje i donošenje Zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 52/10). Zakon je neophodno doneti po hitnom postupku da bi se fiskalna pravila primenjivala u postupku donošenja Zakona o budžetu Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje za 2011. godinu.
U slučaju da se ovaj zakon ne donese, prouzrokovale bi se štetne posledice na ispunjavanje međunarodnih obaveza, s obzirom na to da je primena novih fiskalnih pravila uslov za uspešnu šestu reviziju stand-by aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom.
V. RAZLOZI ZA RANIJE STUPANjE NA SNAGU ZAKONA
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS”. Naročito opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, u smislu člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, sastoje se u potrebi da se obezbede uslovi za finansiranje nadležnosti svih nivoa vlasti u okvirima održive fiskalne politike, u skladu sa fiskalnim pravilima i međunarodnim obavezama, a da se pri tome omogući nesmetano funkcionisanje državnih organa i organizacija.
VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u Zakonu
Predložena zakonska rešenja će pozitivno uticati na upravljanje javnim finansijama. Upravo, kao posledica ustanovljene fiskalne odgovornosti , uvođenjem ograničenja u visini deficita i javnog duga, neophodno je bilo predložiti izmenu Zakona o budžetskom sistemu.
Usvajanje predloženih novih fiskalnih pravila moglo bi pozitivno da deluje na očekivanja privrednih subjekata i da doprinese poboljšanju kreditnog rejtinga zemlje, a time i smanjenju premije na rizik.
Kakve troškove će primena Zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)
Primena Zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi, imajući u vidu zakonsku materiju koju reguliše.
Da li su pozitivne posledice donošenja Zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
Primena Zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi, već bi trebalo da doprinese značajnim uštedama i dovede do stabilne, predvidive i održive fiskalne politike.
Da li se Zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Cilj predloženih izmena i dopuna Zakona, imajući u vidu pitanja koja uređuju, nije stvaranje tržišne konkurencije. Obezbeđivanjem sigurnijih uslova privređivanja s ciljem bržeg rasta BDP-a, usled primene Zakona moguće je neposredno uticati i na stvaranje novih privrednih subjekata.
Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu
Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima, i na taj način je zainteresovanim stranama pružena prilika da iznesu svoje stavove i predlože promene postojećih zakonskih rešenja.
Koje mere će se tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem Zakona namerava ostvariti
Pošto se Zakonom predviđaju fiskalna pravila nije potrebno preduzimati dodatne mere za njihovo sprovođenje.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Član 2.
26) Konsolidacija je iskazivanje prihoda i rashoda PRIHODA I PRIMANJA I RASHODA I IZDATAKA više međusobno povezanih budžeta i vanbudžetskih fondova, kao da se radi o jedinstvenom subjektu; da bi se izbeglo dvostruko računanje, konsolidacijom se isključuju međusobni transferi između istih, kao i između različitih nivoa vlasti;
29) Konsolidovani bilans grada, odnosno grada Beograda je bilans ukupnih prihoda i ukupnih rashoda PRIHODA I PRIMANJA I UKUPNIH RASHODA I IZDATAKA budžeta grada, odnosno grada Beograda i budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, koji donosi nadležni organ grada, odnosno grada Beograda i dostavlja Ministarstvu finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo) u roku od petnaest dana od dana donošenja odluke o budžetu grada, odnosno grada Beograda;
36) Zaduživanje zbog tekuće likvidnosti predstavlja ugovaranje kratkoročnih kredita, odnosno emitovanje kratkoročnih državnih hartija od vrednosti za finansiranje privremene nelikvidnosti budžeta, nastale usled neuravnoteženih kretanja u prihodima i rashodima I IZDACIMA tokom izvršenja budžeta;
37) Preuzimanje obaveza predstavlja angažovanje sredstava od strane korisnika budžetskih sredstava po osnovu pravnog akta, za koje se, u momentu angažovanja, očekuje da predstavljaju gotovinski rashod TROŠAK, neposredno ili u budućnosti;
50) Sistem upravljanja javnim finansijama predstavlja skup aktivnosti i postupaka usmerenih na uspostavljanje finansijskog jedinstva u evidentiranju prihoda i primanja i rashoda i izdataka i izvršavanju rashoda IZVRšAVANJU RASHODA I IZDATAKA korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, čime se obezbeđuju integritet budžetskog sistema i budžetski ciljevi;
51) Sistem izvršenja budžeta, kao deo sistema upravljanja javnim finansijama, obuhvata procese i postupke koji se sprovode elektronskom komunikacijom sa Upravom za trezor, a kojima se izvršavaju rashodi I IZDACI korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, utvrđeni zakonom o budžetu, odnosno odlukom o budžetu, kao i rashodi I IZDACI tih korisnika u periodu privremenog finansiranja;
52) Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije je akt kojim Narodna skupština za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke (uključujući sopstvene prihode i rashode iz sopstvenih prihoda I RASHODE I IZDATKE IZ SOPSTVENIH PRIHODA korisnika sredstava budžeta Republike Srbije), finansijski rezultat budžeta Republike Srbije (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;
53) Odluka o završnom računu budžeta lokalne vlasti je akt kojim skupština lokalne vlasti za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke (uključujući sopstvene prihode i rashode iz sopstvenih prihoda I RASHODE I IZDATKE IZ SOPSTVENIH PRIHODA korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti) i finansijski rezultat budžeta lokalne vlasti (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;
54) Odluka o završnom računu organizacije za obavezno socijalno osiguranje je akt kojim nadležni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke (uključujući sopstvene prihode i rashode iz sopstvenih prihoda I RASHODE I IZDATKE IZ SOPSTVENIH PRIHODA korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje), finansijski rezultat organizacije za obavezno socijalno osiguranje (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;
Obim budžeta
Član 5.
Budžetski prihodi i primanja koji pripadaju Republici Srbiji, odnosno lokalnoj vlasti, raspoređuju se i iskazuju po izvorima u budžetu.
Budžetski rashodi i izdaci Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti određuju se po pojedinačnoj nameni u budžetu.
Prihodi i primanja se iskazuju u ukupno ostvarenim iznosima, a rashodi i izdaci u ukupno izvršenim iznosima.
Ukoliko se pojedini prihodi i primanja, rashodi i izdaci, kao i budžet lokalne vlasti utvrđuju relativno, kao procenat budžeta Republike Srbije, njihov iznos, odnosno visina utvrdiće se primenjujući, kao osnovicu prihode i primanja od prodaje nefinansijske imovine, ako nije drukčije definisano zakonom.
Izuzetno, u slučaju da viši nivo vlasti svojim aktom opredeli nižem nivou vlasti namenska sredstva za nadoknadu šteta usled elementarnih nepogoda, lokalni organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje izdataka po tom osnovu.
Izuzetno, u slučaju da jedan nivo vlasti svojim aktom opredeli drugom nivou vlasti namenska transferna sredstva, kao i u slučaju ugovaranja donacije, čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda I IZDATAKA po tom osnovu.
U slučaju da korisnik budžetskih sredstava ostvari namenski i sopstveni prihod u većem iznosu od planiranog, organ uprave nadležan za finansije po zahtevu tog korisnika može da uveća odobrene aproprijacije za izvršavanje rashoda I IZDATAKA iz tih prihoda.
Budžetski prihodi i primanja moraju biti u ravnoteži sa budžetskim rashodima i izdacima.
U toku godine Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, može raspolagati sredstvima koja su u budžetu ostvarena do isteka tekuće godine.
Korisnik budžetskih sredstava može stvarati obaveze i koristiti budžetsku aproprijaciju do iznosa utvrđenog za pojedinu namenu u budžetu, odnosno do iznosa aproprijacije utvrđene u okviru programa.
Naplata prihoda nije ograničena iznosima iskazanih prihoda u budžetu.
Odgovornost za izvršenje budžeta i finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje
Član 7.
Za izvršenje budžeta Republike Srbije odgovoran je ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar).
Narodnoj skupštini za izvršenje budžeta Republike Srbije odgovara Vlada.
Za izvršenje budžeta lokalne vlasti nadležni izvršni organ lokalne vlasti odgovara skupštini lokalne vlasti.
Za izvršenje finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje nadležni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje odgovara Vladi.
Ukoliko se izvršavanjem sredstava koja se iz budžeta Republike Srbije prenose drugim nivoima vlasti ili organizacijama za obavezno socijalno osiguranje ugrozi izvršavanje Ustavom i posebnim zakonima utvrđenih obaveza Republike Srbije, ministar može privremeno da smanji, odnosno obustavi sredstva koja se prenose drugim nivoima vlasti ili organizacijama za obavezno socijalno osiguranje i o tome odmah obaveštava Vladu.
UKOLIKO SE IZVRšAVANJEM SREDSTAVA KOJA SE IZ BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE PRENOSE DRUGIM NIVOIMA VLASTI ILI ORGANIZACIJAMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE UGROZI IZVRšAVANJE USTAVOM I POSEBNIM ZAKONIMA UTVRđENIH OBAVEZA REPUBLIKE SRBIJE, VLADA, NA PREDLOG MINISTRA NADLEžNOG ZA POSLOVE FINANSIJA (U DALJEM TEKSTU: MINISTAR) MOžE PRIVREMENO DA SMANJI, ODNOSNO OBUSTAVI SREDSTVA KOJA SE PRENOSE DRUGIM NIVOIMA VLASTI ILI ORGANIZACIJAMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE.
Izveštaj o izvršenju budžeta Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne vlasti, podnosi se na način određen ovim zakonom.
Fiskalna pravila
Član 27e
Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna.
Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji.
Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda I IZDATAKA u periodu od 2011. do 2015. godine.
Opšta fiskalna pravila su:
1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1% BDP;
2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45% BDP.
Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita.
Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje fiskalnog deficita u godini t:
dt =dt-1 – a(dt-1-d*)-b(gt-g*)
gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d* je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1% BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g* je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP.
Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima.
Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP.
U periodu od 2011. do 2013. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g*=4%.
Počev od 2014. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine.
Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima.
Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45% BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP.
Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.
Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti.
Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.
Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda.
Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija.
Pojedinačne plate u javnom sektoru i penzije povećaće se u januaru 2011. godine za iznos rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.
POJEDINAčNE PLATE I PENZIJE U DECEMBRU 2010. GODINE POVEćAćE SE ZA 2%.
U aprilu 2011. godine, plate i penzije povećaće se za iznos rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca, uz uvećanje za polovinu realnog rasta BDP u prethodnoj godini ukoliko je taj rast pozitivan.
U APRILU 2011. GODINE, PLATE I PENZIJE USKLADIćE SE STOPOM RASTA POTROšAčKIH CENA U PRETHODNA TRI MESECA.
U aprilu 2012. godine, plate i penzije povećaće se za iznos rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, uz uvećanje za polovinu realnog rasta BDP u prethodnoj godini ukoliko je taj rast pozitivan.
U oktobru 2011. i oktobru 2012. godine plate i penzije povećaće se za rast potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.
U OKTOBRU 2011. GODINE, PLATE I PENZIJE USKLADIćE SE ZBIROM STOPE RASTA POTROšAčKIH CENA U PRETHODNIH šEST MESECI I POLOVINE STOPE REALNOG RASTA BDP U PRETHODNOJ GODINI, UKOLIKO JE TAJ RAST POZITIVAN.
U APRILU 2012. GODINE, PLATE I PENZIJE USKLADIćE SE ZBIROM STOPE RASTA POTROšAčKIH CENA U PRETHODNIH šEST MESECI I POLOVINE STOPE REALNOG RASTA BDP U PRETHODNOJ GODINI, UKOLIKO JE TAJ RAST POZITIVAN.
U OKTOBRU 2012. GODINE, PLATE I PENZIJE USKLADIćE SE STOPOM RASTA POTROšAčKIH CENA U PRETHODNIH šEST MESECI.
USKLAĐIVANJE PLATA I PENZIJA U 2011. I 2012. GODINI PRIMENJUJE SE NA OBRAčUN I ISPLATU ZA NAVEDENI MESEC.
U periodu od 2013. do 2015. godine masa sredstava za plate će rasti po stopi rasta potrošačkih cena uvećanoj za polovinu realnog rasta BDP iz prethodne godine.
U periodu od 2013. do 2015. godine prosečne penzije će rasti po stopi rasta potrošačkih cena uvećanoj za rast BDP preko 4%.
U PERIODU OD 2013. DO 2015. GODINE, MASA SREDSTAVA ZA PLATE USKLADIćE SE ZBIROM STOPE RASTA POTROšAčKIH CENA PREDVIđENE ZA TEKUćU BUDžETSKU GODINU I POLOVINE STOPE REALNOG RASTA BDP U PRETHODNOJ GODINI, UKOLIKO JE TAJ RAST POZITIVAN.
U PERIODU OD 2013. DO 2015. GODINE, PROSEčNE PENZIJE USKLADIćE SE ZBIROM STOPE RASTA POTROšAčKIH CENA I DELA STOPE REALNOG RASTA BDP IZ PRETHODNE GODINE IZNAD 4%.
Fiskalna pravila koja regulišu kretanje penzija i plata primenjivaće se i nakon 2015. godine, sve dok učešće penzija u BDP ne dostigne 10%, a učešće plata 8%.
Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4% BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5% BDP.
Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2% BDP.
Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima.
„PRIMENA POSEBNIH FISKALNIH PRAVILA NE MOžE DA UGROZI OPšTA FISKALNA PRAVILA UTVRđENA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.”
Ograničenja kod donošenja budžeta
Član 44.
Izmena predloga budžeta koju vrši Narodna skupština, odnosno skupština lokalne vlasti, mora biti u okviru maksimuma UKUPNOG FISKALNOG deficita utvrđenog u predlogu budžeta Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti.
Suficit utvrđen u predlogu budžeta Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti, ne može se koristiti za povećanje rashoda I IZDATAKA predloženih budžetom.
Predlog za smanjenje prihoda, mora da sadrži mere za uvećanje drugih prihoda ili umanjenje rashoda I IZDATAKA za isti iznos.
Predlog za uvećanje rashoda I IZDATAKA, mora da sadrži mere za uvećanje prihoda ili umanjenje drugih rashoda I IZDATAKA za isti iznos.
Fiskalna godina i privremeno finansiranje
Član 46.
Budžet se donosi za period od jedne fiskalne godine i važi za godinu za koju je donet.
Fiskalnom godinom smatra se period od dvanaest meseci, od 1. januara do 31. decembra kalendarske godine.
Budžet se može doneti i za period od tri fiskalne godine.
U slučaju da Narodna skupština, odnosno skupština lokalne vlasti, ne donese budžet u roku utvrđenom budžetskim kalendarom, vrši se privremeno finansiranje u vremenu od najduže prva tri meseca fiskalne godine.
Privremeno finansiranje, u smislu stava 4. ovog člana, vrši se najviše do jedne četvrtine iznosa planiranih rashoda I IZDATAKA u aktu o budžetu prethodne fiskalne godine, s tim što raspoređeni rashodi I IZDACI u prethodnoj godini po vrstama i namenama ne predstavljaju ograničenje, izuzev za isplatu prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, koje se vrši do nivoa izvršenih rashoda u zadnjem kvartalu prethodne godine.
Vlada donosi odluku o privremenom finansiranju i daje saglasnost na odluku o privremenom finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje.
Nadležni izvršni organ lokalne vlasti donosi odluku o privremenom finansiranju.
Odluku o privremenom finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje donosi nadležni organ organizacije, u skladu sa zakonom i drugim propisom.
Po isteku privremenog finansiranja plaćene i preuzete obaveze u tom periodu, u skladu sa aktom o privremenom finansiranju, uključuju se u budžet, odnosno finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje za tekuću godinu.
Izuzetno, period privremenog finansiranja se može produžiti za još tri meseca, tako da ukupno traje šest meseci, ako se budžet ne donese ni do 15. marta tekuće budžetske godine. U periodu privremenog finansiranja januar – jun u pogledu obima i rasporeda rashoda I IZDATAKA primenjuje se ograničenje iz stava 5. ovog člana srazmerno periodu privremenog finansiranja.
Odredbe st. 1-5. i stava 10. ovog člana shodno se primenjuju na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Izmene i dopune budžeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje
Član 47.
Ako se u toku fiskalne godine donese zakon ili drugi propis koji za rezultat ima smanjenje planiranih prihoda ili povećanje planiranih rashoda I IZDATAKA, donosi se odluka kojom se utvrđuju dodatni prihodi ili umanjenje rashoda I IZDATAKA, u cilju uravnoteženja budžeta.
Ako u toku fiskalne godine dođe do povećanja rashoda I IZDATAKA ili smanjenja prihoda, budžet se uravnotežuje smanjenjem planiranih rashoda I IZDATAKA ili uvođenjem novih prihoda.
Uravnoteženje budžeta se vrši putem rebalansa budžeta, koji se donosi po postupku za donošenje budžeta.
Ne može se doneti zakon ili drugi propis koji predviđa trošenje javnih sredstava van budžeta.
Odredbe st. 1-4. ovog člana shodno se primenjuju na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Dodeljivanje aproprijacija i finansijsko planiranje
Član 50.
U roku od 15 dana od dana stupanja na snagu zakona, odnosno odluke o budžetu, direktni korisnici budžetskih sredstava, koji su, u budžetskom smislu, odgovorni za indirektne korisnike budžetskih sredstava, vrše raspodelu sredstava indirektnim korisnicima u okviru svojih odobrenih aproprijacija i o tome obaveštavaju svakog indirektnog korisnika, po dobijenoj saglasnosti Uprave za trezor, odnosno trezora lokalne vlasti.
Za direktne korisnike koji iskazuju rashode I IZDATKE u programskom delu budžeta rok iz stava 1. ovog člana je 30 dana.
Direktnom korisniku budžetskih sredstava, koji ne postupi u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana, neće se dozvoliti korišćenje aproprijacija.
Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava koji donose finansijske planove na osnovu zakona, dužni su da svoje finansijske planove usklade sa odobrenim aproprijacijama u budžetu.
Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava koji po zakonu nemaju utvrđenu obavezu donošenja finansijskih planova, donose plan za korišćenje onih aproprijacija za koje obim i namena nije unapred zakonom određena i to po bližim namenama i aktivnostima, kako bi se omogućilo praćenje ostvarivanja budžetskih principa iz člana 4. stav 3. ovog zakona.
Rok za donošenje akata iz st. 4. i 5. ovog člana je 45 dana od dana stupanja na snagu zakona o budžetu Republike Srbije, odnosno odluke o budžetu lokalne vlasti.
Član 52.
Korisnik budžetskih sredstava, koji određeni rashod I IZDATAK izvršava iz sredstava budžeta i iz drugih prihoda, obavezan je da izmirenje tog rashoda I IZDATKA prvo vrši iz prihoda iz tih drugih izvora.
Određivanje obima rashoda direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava u određenom periodu
Član 53.
Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava mogu da vrše plaćanja do visine rashoda I IZDATKA koje, za tromesečni ili neki drugi period, odredi ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije (u daljem tekstu: kvota).
Prilikom određivanja kvota za direktne korisnike budžetskih sredstava, ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, imaju u vidu sredstva planirana u budžetu za direktnog korisnika budžetskih sredstava, plan izvršenja budžeta za direktnog budžetskog korisnika i likvidne mogućnosti budžeta.
Ministarstvo, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, obaveštava direktne korisnike budžetskih sredstava o kvotama, najkasnije u roku od 15 dana pre početka perioda na koji se odnosi.
Ministar propisuje postupak i uslove za određivanje kvota iz st. 1. i 2. ovog člana, kao i mere u slučajevima nepoštovanja kvota.
Upravljanje preuzetim obavezama
Član 56.
Prilikom preuzimanja obaveza, direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava dužni su da se pridržavaju smernica o rokovima i uslovima plaćanja, koje određuje ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije.
Korisnici budžetskih sredstava preuzimaju obaveze na osnovu pisanog ugovora ili drugog pravnog akta, ukoliko zakonom nije drukčije propisano.
Preuzete obaveze čiji je iznos veći od iznosa sredstava predviđenog budžetom ili koje su nastale u suprotnosti sa ovim zakonom ili drugim propisom, ne mogu se izvršavati na teret konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti.
Prinudna naplata koja se odnosi na korisnika budžetskih sredstava, a u osnov za prinudnu naplatu je naveden račun izvršenja budžeta, može se sprovesti do iznosa 50% ukupnog obima sredstava opredeljenog tom budžetskom korisniku, na teret njegovih aproprijacija, a preko aproprijacije koja je namenjena za ovu vrstu rashoda, čije će se izvršenje obavljati sukcesivno, prema dinamici izvršenja budžeta (mesečne kvote).
Kod korisnika budžetskih sredstava kod koga je iskorišćena ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate, Uprava za trezor vrši preusmeravanje sredstava umanjenjem druge odgovarajuće aproprijacije za iznos za koji treba izvršiti prinudnu naplatu.
Izvršavanje naloga prinudne naplate sprovodi Uprava za trezor.
Prinudnom naplatom ne mogu se teretiti aproprijacije za otplatu duga i datih garancija i izvršavanje rashoda I IZDATAKA iz sredstava donacija.
Prinudnom naplatom ne mogu se teretiti aproprijacije namenjene za sufinansiranje razvojne pomoći Evropske unije, kao ni aproprijacije koje se finansiraju iz razvojne pomoći Evropske unije kada su ista data na upravljanje Republici Srbiji.
Ukoliko je kao dužnik naveden račun izvršenja budžeta lokalne vlasti, rok za početak izvršenja takvih rešenja je pet dana od dana unosa rešenja.
Plaćanje iz budžeta
Član 58.
Rashod I IZDATAK iz budžeta zasniva se na računovodstvenoj dokumentaciji.
Pravni osnov i iznos preuzetih obaveza, koji proističu iz izvorne računovodstvene dokumentacije, moraju biti sačinjeni i potvrđeni u pisanoj formi pre plaćanja obaveze.
Ministar bliže uređuje način nastanka obaveze, izveštavanje o preuzetim obavezama i način plaćanja, koje se vrši iz republičkog, odnosno budžeta lokalne vlasti.
Odredbe st. 1-3. ovog člana shodno se primenjuju na obaveze organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Plaćanja sa konsolidovanog računa trezora za realizaciju obaveza drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora neće se vršiti ukoliko ovi korisnici nisu dobili saglasnost na finansijski plan na način propisan zakonom, odnosno aktom skupštine lokalne vlasti i ukoliko taj plan nisu dostavili Upravi za trezor.
Promene u aproprijacijama u toku godine
Član 61.
U slučaju da se u toku godine obim poslovanja ili ovlašćenja direktnog, odnosno njegovog indirektnog korisnika budžetskih sredstava promeni, iznos aproprijacija izdvojenih za aktivnosti tog korisnika povećaće se, odnosno smanjiti.
Ako se obim poslovanja ili ovlašćenja direktnog, odnosno njegovog indirektnog korisnika budžetskih sredstava iz stava 1. ovog člana poveća, sredstva će se obezbediti iz tekuće budžetske rezerve.
U slučaju osnivanja novog direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, sredstva za njegovo poslovanje ili ovlašćenja obezbeđuju se iz tekuće budžetske rezerve.
Ako korisnik budžetskih sredstava prestane da postoji, a njegovi zadaci nisu preneti na drugog korisnika budžetskih sredstava, neiskorišćena sredstva se prenose u tekuću budžetsku rezervu i mogu se koristiti za namene za koje je predviđeno korišćenje sredstava stalne budžetske rezerve.
Ako se u toku godine od jednog direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava obrazuje više direktnih, odnosno indirektnih korisnika, neiskorišćena sredstva raspoređena tom korisniku prenose se u tekuću budžetsku rezervu i raspoređuju novoobrazovanim direktnim, odnosno indirektnim korisnicima budžetskih sredstava.
Odluku o promeni u aproprijacijama iz st. 1-5. ovog člana i o korišćenju sredstava tekuće budžetske rezerve donosi Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti.
Direktni korisnik budžetskih sredstava, uz odobrenje ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, može izvršiti preusmeravanje aproprijacije odobrene na ime određenog rashoda u iznosu do 5% vrednosti aproprijacije za rashod RASHODA I IZDATKA U IZNOSU OD 5% VREDNOSTI APROPRIJACIJE ZA RASHOD I IZDATAK čiji se iznos umanjuje.
Direktni korisnik budžetskih sredstava, uz odobrenje ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, može izvršiti preusmeravanje sredstava unutar programa u iznosu do 10% vrednosti aproprijacije čija se sredstva umanjuju.
Preusmeravanje aproprijacija iz st. 7. i 8. odnose se na aproprijacije iz prihoda iz budžeta, dok se iz ostalih izvora mogu menjati bez ograničenja.
Organizacija za obavezno socijalno osiguranje, na osnovu odluke direktora organizacije za obavezno socijalno osiguranje, može vršiti preusmeravanje aproprijacija odobrenih na ime određenog rashoda u iznosu do 5% vrednosti aproprijacije za rashod RASHODA I IZDATKA U IZNOSU OD 5% VREDNOSTI APROPRIJACIJE ZA RASHOD I IZDATAK čiji se iznos umanjuje, a izuzetno i preko 5% za troškove zdravstvene zaštite.
Aproprijacije se ne mogu prenositi između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.
Ako u toku godine dođe do promene okolnosti koja ne ugrožava utvrđene prioritete unutar budžeta, Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, donosi odluku da se iznos aproprijacije koji nije moguće iskoristiti, prenese u tekuću budžetsku rezervu i može se koristiti za namene koje nisu predviđene budžetom ili za namene za koje nisu predviđena sredstva u dovoljnom obimu.
Ukupan iznos preusmeravanja iz stava 12. ovog člana ne može biti veći od iznosa razlike između budžetom odobrenih sredstava tekuće budžetske rezerve i maksimalno mogućeg iznosa sredstava tekuće budžetske rezerve utvrđenog ovim zakonom.
U OBRAčUN MAKSIMALNO MOGUćEG IZNOSA SREDSTAVA TEKUćE BUDžETSKE REZERVE UTVRđENOG OVIM ZAKONOM NA GODIšNJEM NIVOU NE UKLJUčUJE SE IZNOS SREDSTAVA NASTAO KAO POSLEDICA PRIMENE STAVA 1, U DELU KOJI SE ODNOSI NA PRENOS OVLAšćENJA, I ST. 4. I 5. OVOG čLANA.
Privremena obustava izvršenja budžeta
Član 62.
Ako se u toku fiskalne godine rashodi I IZDACI povećaju ili prihodi smanje Vlada, na predlog ministra, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, na predlog lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, može obustaviti izvršenje pojedinih rashoda I IZDATAKA (u daljem tekstu: privremena obustava izvršenja), ne duže od 45 dana.
Privremenom obustavom izvršenja može se:
1) zaustaviti preuzimanje obaveza;
2) predložiti produženje ugovornog roka za plaćanje;
3) zaustaviti davanje odobrenja za zaključenje ugovora;
4) zaustaviti korišćenje kvota.
Ministarstvo, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, u saradnji sa direktnim korisnicima budžetskih sredstava, pripremaju predlog obima i mera privremene obustave izvršenja.
Mere privremene obustave izvršenja mogu se primeniti na sve direktne korisnike budžetskih sredstava.
O odluci iz stava 1. ovog člana Vlada obaveštava Narodnu skupštinu, a nadležni izvršni organ lokalne vlasti obaveštava skupštinu lokalne vlasti, u roku od sedam dana.
Rebalans budžeta
Član 63.
Rebalansom budžeta koji, na predlog Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti, usvaja Narodna skupština, odnosno skupština lokalne vlasti, vrši se usklađivanje prihoda i rashoda PRIHODA I PRIMANjA I RASHODA I IZDATAKA budžeta na nižem, višem ili istom nivou.
Ako se u toku sprovođenja mera privremene obustave izvršenja, budžetski deficit ne uskladi sa mogućnošću finansiranja, odnosno sa planiranim deficitom, Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, u roku od 15 dana pre isteka perioda u kojem se sprovodi privremena obustava izvršenja, utvrđuje predlog rebalansa budžeta.
U toku usvajanja rebalansa budžeta Vlada, na predlog ministra, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, na predlog lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, može nastaviti sa privremenom obustavom izvršenja pojedinih rashoda I IZDATAKA.
Budžetski fond
Član 64.
Budžetski fond je evidencioni račun u okviru glavne knjige trezora, koji otvara Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, kako bi se pojedini budžetski prihodi i rashodi I IZDACI vodili odvojeno, radi ostvarivanja cilja koji je predviđen posebnim republičkim, odnosno lokalnim propisom ili međunarodnim sporazumom.
Propisom, odnosno sporazumom iz stava 1. ovog člana, definišu se:
1) svrha budžetskog fonda;
2) vreme za koje se budžetski fond osniva;
3) nadležno ministarstvo, odnosno lokalni organ uprave odgovoran za upravljanje fondom;
4) izvori finansiranja budžetskog fonda.
Stalna budžetska rezerva
Član 70.
U budžetu se planiraju sredstva za stalnu budžetsku rezervu, koja se iskazuje na aproprijaciji namenjenoj za budžetske rezerve.
Stalna budžetska rezerva koristi se za finansiranje rashoda I IZDATAKA na ime učešća Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, u otklanjanju posledica vanrednih okolnosti, kao što su zemljotres, poplava, suša, požar, klizišta, snežni nanosi, grad, životinjske i biljne bolesti, ekološka katastrofa i druge elementarne nepogode, odnosno drugih vanrednih događaja, koji mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili prouzrokuju štetu većih razmera.
Stalna budžetska rezerva opredeljuje se najviše do 0,5% ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu.
Rešenje o upotrebi sredstava stalne budžetske rezerve donosi Vlada, na predlog ministra, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, na predlog lokalnog organa uprave nadležnog za finansije.
Izveštaj o korišćenju sredstava stalne budžetske rezerve dostavlja se Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne vlasti, uz završni račun budžeta.
Dužnosti i odgovornosti trezora Republike Srbije
Član 93.
Uprava za trezor obavlja:
1) finansijsko planiranje, koje obuhvata:
(1) projekcije priliva i odliva budžeta Republike Srbije u toku budžetske godine na kvartalnom, mesečnom i dnevnom nivou;
(2) definisanje limita plaćanja;
(3) projektovanje potrebnih iznosa novčanih sredstava na kvartalnom i mesečnom nivou radi finansiranja deficita i otplate dospelih dugova i planiranje održanja adekvatnog nivoa likvidnosti tokom budžetske godine;
2) upravljanje finansijskim sredstvima Republike Srbije, koje obuhvata:
(1) upravljanje likvidnošću putem upravljanja novčanim sredstvima na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije i deviznim sredstvima Republike Srbije;
(2) izvršenje budžeta i priprema periodičnih izveštaja o izvršavanju budžeta;
(3) plasiranje slobodnih novčanih sredstava;
(4) smanjenje izloženosti finansijskim rizicima kroz upotrebu finansijskih derivata;
(5) razradu postupaka za naplatu primanja preko bankarskog sistema;
(6) upravljanje ostalim finansijskim sredstvima (akcijama, obveznicama, potraživanjima itd.) i finansijskim derivatima;
3) kontrolu rashoda I IZDATAKA, koja obuhvata odobravanje plaćanja do visine utvrđenih aproprijacija;
4) izveštavanje o izvršenju programskog dela budžeta;
5) budžetsko računovodstvo i izveštavanje, koje obuhvata:
(1) računovodstvene poslove za obradu plaćanja i evidentiranje primanja, vođenje dnevnika, glavne knjige i određenih pomoćnih knjiga za sve prihode i rashode PRIHODE I PRIMANJA I RASHODE I IZDATKE po korisnicima budžetskih sredstava i međunarodne donacije i druge vidove pomoći;
(2) finansijsko izveštavanje;
(3) pripremu akata kojima se reguliše računovodstvena metodologija, uključujući sistem budžetskih klasifikacija, pravila budžetskog računovodstva i izradu zahteva u pogledu internog i eksternog izveštavanja;
6) uspostavljanje i održavanje informacionog sistema za upravljanje javnim finansijama Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti i upravljanje tim sistemom;
7) poslove u vezi javnih plaćanja koji obuhvataju vođenje evidencija i obavljanje poslova u okviru sistema konsolidovanog računa trezora, i to:
(1) vođenje spiska korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora i druge registre utvrđene posebnim propisima;
(2) otvaranje i vođenje evidencija o računima za uplatu javnih prihoda;
(3) raspoređivanje uplaćenih javnih prihoda na odgovarajuće podračune različitih nivoa vlasti, u skladu sa zakonom;
(4) vođenje podračuna korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
(5) vođenje drugih računa, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
(6) prijem, kontrola i obrada naloga za plaćanja korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
(7) kontrola izvršenja aproprijacija primenom sistema izvršenja budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti;
(8) izdavanje naloga za plaćanja na teret podračuna korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, na osnovu zakona i dobijenih ovlašćenja, na osnovu sudskih i drugih izvršnih naslova, ispravke grešaka i naplata usluga;
(9) obavljanje gotovinskih isplata korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
(10) prijem gotovinskih uplata fizičkih lica na ime izmirivanja obaveza po osnovu javnih prihoda;
(11) prijem, kontrola i obrada godišnjih izveštaja korisnika sredstava, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
(12) vođenje fiskalne statistike, u skladu sa propisom koji donosi ministar;
(13) praćenje likvidnosti korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora i davanje podataka o tome, saglasno važećim propisima;
8) centralizovanu obradu ličnih primanja zaposlenih kod korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, koja obuhvata:
(1) obradu zarada, naknada zarada i ostalih ličnih primanja zaposlenih;
(2) održavanje i čuvanje baze podataka o zaposlenima koji se odnose na njihova lična primanja;
9) druge poslove iz nadležnosti Ministarstva, koje odredi ministar.
Trezor lokalne vlasti
Član 101.
Trezor lokalne vlasti obavlja:
1) finansijsko planiranje, koje obuhvata:
(1) projekcije i praćenje priliva na konsolidovani račun trezora lokalne vlasti i zahteve za izvršavanje izdataka;
(2) definisanje tromesečnih i mesečnih kvota preuzetih obaveza i plaćanja;
2) upravljanje sredstvima na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti na koji se uplaćuju prihodi i sa kojeg se vrše plaćanja iz budžeta, koje obuhvata:
(1) upravljanje likvidnošću;
(2) upravljanje finansijskim sredstvima;
(3) upravljanje primanjima od zaduživanja;
3) budžetsko računovodstvo i izveštavanje, koje obuhvata:
(1) obradu plaćanja i evidentiranje prihoda;
(2) vođenje poslovnih knjiga;
(3) finansijsko izveštavanje;
(4) pripremu i izradu svih izveštaja i izradu završnog računa budžeta lokalne vlasti, kao i izradu konsolidovanog izveštaja grada;
4) kontrolu rashoda I IZDATAKA, koja obuhvata upravljanje procesima odobravanja preuzimanja obaveza i odobravanje plaćanja na teret budžetskih sredstava;
5) praćenje kretanja mase zarada u javnim preduzećima na nivou tog trezora i dostavljanje izveštaja Ministarstvu.
Prekršaji
Član 103.
Novčanom kaznom od 5.000 do 1.000.000 dinara kazniće se odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava, odgovorno lice u organizaciji za obavezno socijalno osiguranje ili drugo odgovorno lice, za sledeće prekršaje:
1) ukoliko stvori obaveze ili na teret računa budžeta odobri plaćanje rashoda I IZDATKA koji nije predviđen u budžetu;
2) ako ne poštuje odredbe čl. 30, 37, 38, 40, 41. i člana 42. stav 6. ovog zakona u postupku pripreme i usvajanja budžeta;
3) ako predlog budžeta i završnog računa i izveštaji koji se dostavljaju Narodnoj skupštini, odnosno lokalnoj skupštini ne sadrže delove iz čl. 28. i 79. ovog zakona;
4) ako ne poštuje odredbe čl. 49-61, člana 71. i 72. stav 1. ovog zakona u postupku izvršenja budžeta;
5) ako odloži naplatu dospelog potraživanja ili odobri naplatu u ratama potraživanja, bez prethodno dobijene saglasnosti nadležnog organa;
6) ako ne poštuje odredbe člana 10. st. 8. i 9. i čl. 74-79a ovog zakona;
7) ako ne otkloni propuste na koje je ukazano u nalazu budžetske inspekcije, odnosno službe za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ili ih ne ispravi blagovremeno;
8) ako ne izvrši konačno rešenje iz člana 87. ovog zakona;
9) ako ne postupi po odredbi člana 102. ovog zakona.
Član 4.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU NAREDNOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUžBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa-Vlada
Obrađivač-Ministarstvo finansija
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU
DRAFT LAW ON AMENDMENTS AND SUPPLEMENTS THE BUDGET SYSTEM LAW
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa
NASLOV VIII, POLITIKE SARADNjE, ODREDBE ČL. 89. I 92, NASLOV IX, FINANSIJSKA SARADNjA, ODREDBE ČL. 115, 116, 117. I 118. SPORAZUMA
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
PRIMENjUJE SE ROK IZ ČLANA 72. SPORAZUMA, KAO OPŠTI ROK ZA USKLAĐIVANjE PROPISA.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
ispunjava u potpunosti
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu nije planirano kao aktivnost za 2010. godinu u podgrupi 3.33. Finansijske i budžetske odredbe i podgrupi 3.32.2. Interna finansijska kontrola u javnom sektoru
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Predložena rešenja nisu predmet regulisanja primarnih izvora prava EU
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Predložena rešenja nisu predmet regulisanja sekundarnih izvora prava EU
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
/
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Ne
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
/
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
/