PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU
Član 1.
U Zakonu o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04 i 61/07), u članu 2. stav 1. tačka 2) briše se. U tački 3) reči: „pravo upotrebe i” brišu se.
Tačka 4) briše se.
U stavu 3. reči: „2) do 6)” zamenjuju se rečima: „3), 5) i 6)”.
Član 2.
U članu 5. stav 2. reči: „nadležni poreski organ” zamenjuju se rečima: „organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: organ jedinice lokalne samouprave)”.
Član 3.
U članu 12. stav 1. tačka 1) reči: „jedinica teritorijalne autonomije i” zamenjuju se rečima: „pokrajinske autonomije i jedinica”.
U tački 7) reči: „zaštitu od štetnog dejstva voda, objekte za zaštitu poljoprivrednog i šumskog zemljišta i druge ekološke objekte” zamenjuju se rečju: „odvodnjavanje”.
U tački 9) zapeta i reči: „osim ako se koriste za namene po osnovu kojih se ostvaruje prihod” brišu se.
Tačka 10) menja se i glasi:
„10) objekte koji su namenjeni i koriste se za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište;”.
U stavu 3. reči: „st. 1. i 2.” zamenjuju se rečima: „stava 1. tač. 1) do 11) i stava 2.”
Dodaje se stav 7, koji glasi:
„Porez na imovinu ne plaća se na prava na nepokretnosti koje su u poslovnim knjigama obveznika, u skladu sa propisima kojima se uređuju računovodstvo i revizija, evidentirane kao dobra koja su isključivo namenjena daljoj prodaji.”
Član 4.
U članu 13. stav 2. briše se.
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 2. i 3.
Član 5.
U članu 14. stav 3. reči: „udele u pravnom licu, hartije od vrednosti,” brišu se, a tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju reči: „osim udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti.”
U stavu 7. reč: „novčano” briše se, a posle reči: „porez” dodaju se reči: „na dohodak građana,”.
Član 6.
U članu 16. stav 2. reči: „nadležni poreski organ” zamenjuju se rečima: „nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave (u daljem tekstu: poreski organ)”.
Član 7.
U članu 21. stav 1. tač. 9), 10) i 11) brišu se.
Dodaje se stav 5, koji glasi:
„Kada naslednik, odnosno poklonoprimac drugog naslednog reda stiče od ostavioca, odnosno poklonodavca iz stava 1. tačka 3) ovog člana istovremeno više od jednog stana, porez na nasleđe i poklon ne plaća se na onaj od nasleđenih, odnosno na poklon primljenih stanova u kome je naslednik, odnosno poklonoprimac imao prebivalište na dan smrti ostavioca, odnosno na dan prijema poklona, a ako ni u jednom od tih stanova nije imao prebivalište – na stan koji je najmanje površine.”
Član 8.
U članu 23. stav 1. tačka 3) briše se.
Član 9.
U članu 24. posle tačke 1) dodaje sa tačka 1a), koja glasi:
„1a) sticanje prava svojine održajem;”
Tačka 3) briše se.
U tački 3a) posle reči: „imovine pravnog lica” dodaju se zapeta i reči: „odnosno dela imovine pravnog lica iz člana 23. ovog zakona,”, posle reči: „promene,” dodaju se reči: „u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva,”, a reč: „celokupnu” briše se.
Tačka 4) menja se i glasi:
„4) sticanje prava iz člana 23. ovog zakona iz viška deobne stečajne mase pravnog lica u stečaju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak, odnosno raspodelom likvidacionog ostatka po likvidaciji privrednog društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.”
Član 10.
U članu 24a dodaje se stav 2, koji glasi:
„Zamena motornog vozila, odnosno plovnog objekta, odnosno vazduhoplova, izvršena u garantnom roku u skladu sa uslovima iz garancije, ne smatra se prenosom uz naknadu na koji se porez na prenos apsolutnih prava plaća, ako strane između kojih se zamena vrši, pored motornog vozila, plovnog objekta ili vazduhoplova koji se zamenjuju, ne daju drugoj strani i doplatu u novcu ili naknadu u drugom obliku.”
Član 11.
U članu 25. stav 5. reči: „tač. 1), 2), 3) i 3a)” brišu se.
Član 12.
U članu 26. st. 1. i 2. reči: „tač. 2) i 3)” zamenjuju se rečima: „tačka 2)”.
U stavu 3. posle reči: „tih prava” dodaju se zapeta i reči: „odnosno na davanje građevinskog zemljišta u zakup iz člana 23. stav 2. ovog zakona,”.
Član 13.
U članu 29. stav 1. posle reči: „prava” dodaju se zapeta i reči: „odnosno o davanju građevinskog zemljišta u zakup iz člana 23. stav 2. ovog zakona”.
U stavu 3. reč: „kupoprodaji” zamenjuje se rečima: „prenosu prava na”, a reči: „kupac, odnosno učesnik u razmeni” zamenjuju se rečima: „sticalac prava na nepokretnosti”.
Posle stava 5. dodaju se novi st. 6. i 7, koji glase:
„Kod sticanja prava svojine održajem (član 24. tačka 1a) ovog zakona), poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti sudske odluke kojom je to pravo utvrđeno.
Kod sticanja prava iz viška deobne mase, odnosno raspodelom likvidacionog ostatka (člana 24. tačka 4) ovog zakona), poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti rešenja o deobi stečajne mase, odnosno danom sastavljanja izveštaja likvidacionog upravnika, na osnovu kojeg se to pravo stiče.”
Dosadašnji stav 6. postaje stav 8.
Član 14.
Član 30. menja se i glasi:
„Stopa poreza na prenos apsolutnih prava iznosi 2,5%.”
Član 15.
U članu 31. stav 1. tačka 3) posle reči: „kapital” dodaju se reči: „rezidenta Republike Srbije – ”.
U tački 5) reč: „osnovna” zamenjuje se rečju: „pretežna”.
Tač. 7), 9b), 10) i 11) brišu se.
Član 16.
U članu 33. stav 1. reči: „nadležni poreski organ” zamenjuju se rečima: „organ nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza”.
U stavu 2. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju reči: „osim u slučaju iz člana 12. stav 3. ovog zakona.”
Član 17.
U članu 34. stav 4. reči: „koji je podneo” zamenjuju se rečima: „koji ne vodi poslovne knjige a podneo je”.
Stav 5. briše se.
Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.
Član 18.
U članu 36. stav 1. reči: „st. 1. do 5.” zamenjuju se rečima: „st. 1. do 7.”, a posle reči: „utvrđivanje poreske obaveze” zapeta i reči: „osim u slučaju iz člana 39a ovog zakona” brišu se.
U stavu 4. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju reči: „odnosno davanja građevinskog zemljišta u državnoj svojini u zakup iz člana 23. stav 2. ovog zakona.”
U stavu 7. posle reči: „istovremeni prenos” dodaju se reči: „prava svojine na”, a reči: „tač. 1) i 4)” zamenjuju se rečima: „tač. 1), 1a) i 4)”.
U stavu 8. reči: „tač. 2), 3) i 3a)” zamenjuju se rečima: „tač. 2) i 3a)”.
Član 19.
U članu 37. stav 1. reč: „Sud” zamenjuje se rečima: „Organ nadležan za overu potpisa ugovarača na ugovoru”.
Stav 3. briše se.
U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 3, reč: „podatke” zamenjuje se rečima: „primljeni ugovor, odnosno ispravu”, a reči: „ili o izvršenim uslugama u posredovanju u prenosu prava, u roku od 10 dana od dana zaključenja ugovora” zamenjuju se rečima: „u roku od deset dana od dana prijema”.
Dosadašnji stav 5, koji postaje stav 4, menja se i glasi:
„Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije dužno je da, nakon overe potpisa ugovarača na ugovoru kojim se, na teritoriji Republike Srbije, vrši prenos prava svojine na nepokretnosti i drugih apsolutnih prava iz čl. 14, 23. i 24. ovog zakona nadležnom poreskom organu dostavi primerak tog ugovora, u roku od deset dana od dana overe potpisa ugovarača.”
Član 20.
U članu 39. stav 1. menja se i glasi:
„Porez na imovinu iz člana 2. ovog zakona utvrđuje se rešenjem organa jedinice lokalne samouprave.”
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava utvrđuju se rešenjem poreskog organa.”
Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.
U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, reči: „poreskog organa” zamenjuju se rečima: „organa jedinice lokalne samouprave”, a posle reči: „uplaćenog poreza” dodaju se reči: „na imovinu”.
Član 21.
Član 39a briše se.
Član 22.
Član 43. briše se.
Član 23.
U članu 44. stav 1, u uvodnoj rečenici, posle reči: „sudu,” dodaju se reči: „odnosno drugom organu nadležnom za overu potpisa ugovarača na ugovoru, odnosno diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije”.
U tački 1) reč: „podatke” zamenjuje se rečju: „ispravu”.
U stavu 2. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a), koja glasi:
„1a) naslednik, odnosno poklonoprimac, ako nadležnom poreskom organu ne prijavi promenu zanimanja, u smislu člana 21. stav 2. ovog zakona;”.
U tački 2) posle reči: „člana” dodaju se reči: „21. stav 3. i člana”.
Član 24.
Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, za prenos hartija od vrednosti i udela u pravnom licu po osnovu ugovora ili drugog akta zaključenog do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno po osnovu odluke suda koja je postala pravosnažna do dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se i platiti primenom Zakona o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04 i 61/07).
Član 25.
Odredbe čl. 1, 2, 3, 4, 16. i 17. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2009. godine.
Član 26.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOŽENjE
PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I
DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Problemi koje Zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se Zakonom postižu
Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno problem koji Zakon treba da reši, je podsticanje razvoja tržišta kapitala. Zbog toga se predlaže izuzimanje prenosa uz naknadu hartija od vrednosti i udela u pravnom licu iz predmeta oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava. U cilju ravnopravnog poreskog tretmana prenosa hartija od vrednosti i udela u pravnom licu uz naknadu, sa prenosima koji se vrše bez naknade (nasleđe i poklon), predlaže se izuzimanje hartija od vrednosti i udela u pravnom licu i iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon.
Imajući u vidu da je obveznik poreza na imovinu (u tzv. statici) vlasnik nepokretnosti, osim kada je na istoj nepokretnosti, pored prava svojine, konstituisano i neko od prava pobrojanih u članu 2. Zakona (u kom slučaju se porez plaća na to pravo, a ne na pravo svojine), ocenjuje se celishodnim da se odstupanja od oporezivanja prava svojine (kao najšireg prava koje obuhvata sva ovlašćenja koja se mogu imati na određenoj stvari) čini samo onda kada to razlozi pravičnosti nalažu. To su, na primer, slučajevi prava stanovanja, odnosno zakupa stana kod kojih imalac, u skladu sa zakonom, može otkupiti stan koji koristi. Predloženom izmenom predmeta oporezivanja suštinski se menja poreski obveznik (porez će se plaćati na pravo svojine) u slučajevima kada se porez plaćao na: pravo plodouživanja, pravo upotrebe i pravo vremenskog korišćenja (tajm-šering), čime se pojednostavljuje primena Zakona.
U cilju postizanja što veće doslednosti u primeni Zakona, sa ciljem da se njegove odredbe realizuju sa što manje tumačenja, predlažu se preciziranja pojedinih zakonskih rešenja (pre svega, u odnosu na predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava, gde se precizira da predmet oporezivanja čini i sticanje prava svojine održajem, zatim sticanje imovine pravnog lica iz viška njegove deobne stečajne mase, odnosno raspodelom likvidacionog ostatka.., odnosno da predmet oporezivanja ne čini zamena u garantnom roku motornog vozila, plovnog objekta, odnosno vazduhoplova). Vezano za navedena preciziranja, vrši se pravnotehničko usaglašavanje odredaba kojima su uređeni obveznik, nastanak poreske obaveze, stopa poreza, poreska oslobođenja, mesna nadležnost organa za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza, ukida se obaveza Centralnog registra, depo i kliring hartija od vrednosti da za prenos hartija od vrednosti uz naknadu u novcu obračuna, obustavi i uplati porez na prenos apsolutnih prava u ime i za račun obveznika, odnosno da o obavljenom prenosu hartija od vrednosti bez naknade u novcu obavesti poreski organ i sl.
U odnosu na poreze na imovinu ne postoje obavezujući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno vršiti usaglašavanje.
Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona
Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbi člana 2. stav 2. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima („Službeni glasnik RS”, br. 76/91…135/04), uvode samo zakonima kojima se uvodi odgovarajući javni prihod, i izmene i dopune tih elemenata mogu se vršiti samo zakonom. To je razlog što nisu razmatrane mogućnosti da se problemi koje ovaj opšti akt treba da reši, reše i bez njegovog donošenja.
Zašto je donošenje Zakona najbolji način za rešavanje problema
Donošenje zakona je najbolji način za rešavanje problema, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji, koju je jedino i moguće menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona.
Pored toga, uređivanjem poreskopravne materije Zakonom, daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENjA
Uz član 1.
Predlaže se izmena predmeta oporezivanja porezom na imovinu u tzv. statici, tako što će se na nepokretnostima na kojima su, pored prava svojine, konstituisana i pravo plodouživanja, ili pravo upotrebe, ili pravo vremenskog korišćenja (tajm-šering), porez plaćati na pravo svojine. Prema sadašnjem rešenju, u tim slučajevima obveznik poreza na imovinu nije vlasnik, već imalac navedenih prava (plodouživalac, imalac prava upotrebe, imalac prava vremenskog korišćenja). Imajući u vidu da je pravo svojine najšire, u granicama zakona, pravo držanja, korišćenja i raspolaganja nepokretnošću, koje se može isticati prema svim trećim licima, dok su druga prava uža, iz razloga pravičnosti u raspodeli poreskih tereta prema ekonomskoj snazi obveznika, predlaže se da se i u navedenim slučajevima porez plaća na pravo svojine.
Uz čl. 2, 3, 16. i 20.
Predlaže se preciziranje odredaba koje se odnose na porez na imovinu u tzv. statici kojima je uređena nadležnost za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza, obzirom da je, saglasno zakonu kojim se uređuje finansiranje lokalne samouprave, organ jedinice lokalne samouprave (a ne poreski organ), izvorno nadležan za utvrđivanje tog poreza.
Predlaže se uvođenje poreskog oslobođenja na prava na nepokretnosti koje su u poslovnim knjigama obveznika, u skladu sa propisima kojima se uređuju računovodstvo i revizija, evidentirane kao dobra koja su isključivo namenjena daljoj prodaji.
Uz član 4.
Predlaže se ukidanje prava na poreski kredit za stan u kojem obveznik ne stanuje, koje je bilo propisano u visini od po 10% za člana porodice obveznika i svakog člana njegovog porodičnog domaćinstva koji u obveznikovom stanu stanuje, a najviše do 30% utvrđenog poreza. Na ovaj način zadržaće se pravo na poreski kredit samo u slučaju oporezivanja stana u kome obveznik stanuje, dok će se za ostale stanove obveznika (u kojima on ne stanuje) porez plaćati u utvrđenom iznosu tj. bez umanjenja za poreski kredit.
Ukidanjem poreskog kredita po ovom osnovu doprineće se povećanju prihoda jedinica lokalne samouprave od poreza na imovinu.
Uz član 5.
Predlaže se da se porez na poklon ne plaća na prenos hartija od vrednosti i udela u pravnom licu, kao i na (sva, a ne samo na novčana – kao sada) primanja po osnovima koji su izuzeti iz dohotka za oporezivanje, odnosno na koja se plaća porez u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana.
Uz član 6.
Za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava stvarno je nadležna Poreska uprava, a za utvrđivanje poreza na imovinu (u tzv. statici) – jedinica lokalne samouprave. S tim u vezi, vrši se preciziranje, tako što se uređuje da se poreskim organom smatra organizaciona jedinica Poreske uprave.
Uz član 7.
Predlaže se preciziranje odredbe člana 21. stav 1. tačka 3) Zakona, kojom je uređeno oslobođenje od poreza na nasleđe i poklon na jedan stan, koje ima naslednik, odnosno poklonoprimac, koji se u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca nalazi u drugom naslednom redu, ako je živeo sa prenosiocem prava propisani period. Naime, u situaciji kada jedno isto lice od istog ostavioca, odnosno poklonodavca primi na poklon, ili ostvari nasleđe više stanova, uređuje se na koji (jedan) stan će sticalac imati pravo na poresko oslobođenje.
Ujedno se brišu poreska oslobođenja na nasleđe i poklon hartija od vrednosti, imajući u vidu predloženo izuzimanje hartija od vrednosti iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon.
Uz čl. 8. do 10.
Predlaže se izuzimanje hartija od vrednosti i udela u pravnom licu iz predmeta oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava, u cilju podsticanja razvoja tržišta kapitala. Naime, fiskalnim rasterećenjem – ukidanjem poreza na prenos apsolutnih prava doprinelo bi se smanjenju troškova koji iz prenosa uz naknadu hartija od vrednosti i udela u pravnom licu proizlaze za lica koja taj promet vrše, što bi trebalo da doprinese pospešivanjem razvoja tržišta kapitala.
Radi postizanja što veće doslednosti u primeni Zakona, sa ciljem da se njegove odredbe realizuju sa što manje tumačenja, precizira se da se prenos, odnosno sticanje imovine po pojedinim osnovima, smatra prenosom uz naknadu na koji se porez na prenos apsolutnih prava plaća (ako se na taj prenos ne plaća porez na dodatu vrednost). To je sticanje prava svojine održajem, zatim sticanje prava (koja su predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava) iz viška deobne stečajne mase pravnog lica u stečaju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak, odnosno raspodelom likvidacionog ostatka po likvidaciji privrednog društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Imajući u vidu da po osnovu određenih statusnih promena dolazi do prenosa celokupne ili dela imovine pravnog lica, uređuje se da predmet oporezivanja čini ne samo prenos celokupne, već i prenos dela imovine pravnog lica po osnovu statusne promene, ako su akcionari ili članovi pravnog lica koje prenosi imovinu (pravni prethodnik), uz naknadu u obliku akcija ili udela u pravnom sledbeniku, dobili i novčanu naknadu koja prelazi 10% nominalne vrednosti akcija, odnosno udela, ili njihove računovodstvene vrednosti – ako su bez nominalne vrednosti.
Takođe, eventualne mane novog motornog vozila, plovnog objekta, odnosno vazduhoplova (kupljenog sa obračunatim i plaćenim porezom na dodatu vrednost) uočavaju tek po njegovom korišćenju, što znači i po njegovoj registraciji, čime se to vozilo, plovni objekat, odnosno vazduhoplov smatra upotrebljavanim (u smislu predmeta oporezivanja porezima na imovinu). Njihova eventualna zamena u garantnom roku, u skladu sa uslovima iz garancije, značila bi prenos prava svojine na tom – upotrebljavanom motornom vozilu, plovnom objektu, odnosno vazduhoplovu, na pravno lice od koga je kupljeno, uz naknadu koju čini sticanje drugog istovrsnog vozila, plovnog objekta ili vazduhoplova. To bi imalo za posledicu plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava na prenos tog «upotrebljavanog» vozila, plovnog objekta ili vazduhoplova. Ocenjuje se neopravdanim da se prenos po ovom osnovu poreski optereti, zbog čega se predlaže da se zamena motornog vozila, plovnog objekta, odnosno vazduhoplova, izvršena u garantnom roku, u skladu sa uslovima iz garancije, izuzme iz predmeta oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava, uz uslov da strane između kojih se zamena vrši, pored motornog vozila, plovnog objekta, odnosno vazduhoplova koji se zamenjuje, ne daju drugoj strani i doplatu u novcu ili naknadu u drugom obliku.
Uz čl. 11. do 15.
Predlaže se usaglašavanje odredaba kojima su uređeni poreski obveznik, nastanak poreske obaveze, stopa poreza i oslobođenja od poreza na prenos apsolutnih prava sa predloženom izmenom predmeta oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava i odredbama zakona kojim se uređuje registracija privrednih subjekata (saglasno kojima se kod registracije ne upisuje osnovna, već pretežna delatnost pravnog lica). Pored toga, precizira se odredba kojom je uređeno poresko oslobođenje kod ulaganja apsolutnih prava u kapital akcionarskog društva, odnosno društva sa ograničenom odgovornošću, tako što se uređuje da se to pravo može ostvariti kada je privredno društvo u koje se ulaganje vrši rezident Republike Srbije.
Uz član 17.
Precizira se da je obveznik koji vodi poslovne knjige u obavezi da svake godine podnosi poresku prijavu za imovinu. Razlog tome je što osnovicu poreza na imovinu tih lica čini vrednost imovine u poslovnim knjigama koja se, principijelno, menja svake godine zbog primene propisa kojima su uređeni računovodstvo i revizija.
Uz čl. 18, 19, 21, 22. i 23.
Obzirom na predloženo izuzimanje hartija od vrednosti i udela u pravnom licu iz predmeta oporezivanja, predlaže se:
– ukidanje obaveze Centralnog registra, depo i kliring hartija od vrednosti, da Poreskoj upravi dostavlja podatke o obavljenom prenosu hartija od vrednosti bez naknade, odnosno za koji se naknada ne isplaćuje u novcu;
– ukidanje obaveze Centralnog registra, depo i kliring hartija od vrednosti, da kod prenosa hartija od vrednosti uz naknadu u novcu, u ime i za račun obveznika poreza na prenos apsolutnih prava, porez obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisani račun;
– brisanje odredbe prema kojoj se poreska prijava ne podnosi u slučaju kada Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti obračunava, obustavlja i uplaćuje porez na prenos apsolutnih prava (za prenos hartija od vrednosti uz naknadu u novcu);
– brisanje kaznene odredbe propisane za slučaj da Centralni registar, odnosno odgovorno lice u Centralnom registru, ne obračuna, ne obustavi i ne uplati, ili pogrešno obračuna porez po odbitku.
Takođe, predlaže se i pravnotehničko usaglašavanje mesne nadležnosti poreskog organa za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava, sa predmetom oporezivanja.
Pored obaveze koju ima sud, predlaže se uvođenje obaveze drugim organima (npr. organu jedinice lokalne samouprave) i diplomatskim i konzularnim predstavništvima Republike Srbije, da nadležnom poreskom organu dostavljaju primerak ugovora kojim je izvršen prenos prava iz čl. 14, 23. i 24. Zakona na teritoriji Republike Srbije, na kojima su izvršili overu potpisa i predlaže uvođenje sankcije za prekršaj odgovornog lica u slučaju nepoštovanja ove odredbe.
Ujedno se precizira dan od koga počinje da teče rok, u kome je Zavod za intelektualnu svojinu dužan da poreskom organu dostavi podatke o izvršenom prenosu prava intelektualne svojine.
Uz čl. 24. do 26.
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Predlaže se da se odredbe ovog zakona, kojima se uređuje porez na imovinu u tzv. statici primenjuju od 1. januara 2009. godine, obzirom da se radi o porezu koji se utvrđuje na godišnjem nivou.
Na prenos hartija od vrednosti i udela u pravnom licu izvršen do stupanja na snagu ovog zakona, porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, utvrđivaće se i plaćati primenom Zakona o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04 i 61/07).
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike.
V. OPŠTI INTERES ZBOG KOGA SE PREDLAŽE POVRATNO DEJSTVO
POJEDINIH ODREDABA ZAKONA
Predlaže se da se odredbe čl. 1, 2, 3, 4, 16. i 17. ovog zakona primenjuju od 1. januara 2009. godine, imajući u vidu da se njima uređuje porez na imovinu u tzv. statici, kao godišnji porez, zbog čega je potrebno da se i zakonska rešenja kojima se taj oblik poreza uređuje odnose na celu kalendarsku godinu, što predstavlja opšti interes za povratno dejstvo odredaba čl. 1, 2, 3, 4, 16. i 17. ovog zakona, u smislu odredbe člana 197. stav 2. Ustava Republike Srbije.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razmatranje i donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Zakonom se, između ostalog, uređuje i izuzimanje hartija od vrednosti i udela u pravnom licu iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i porezom na prenos apsolutnih prava, u cilju podsticanja razvoja tržišta kapitala. Nedonošenje Zakona po hitnom postupku moglo bi da ima štetne posledice na tržište kapitala, a time i na rad organa i organizacija.
VII.PREGLED ODREDABA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU
KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU
Član 2.
Porez na imovinu plaća se na sledeća prava na nepokretnosti:
1) pravo svojine;
2) pravo plodouživanja;
3) pravo upotrebe i pravo stanovanja;
4) pravo vremenskog korišćenja (tajm-šering);
5) pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme;
6) pravo korišćenja gradskog građevinskog, odnosno javnog građevinskog zemljišta ili ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini, površine preko 10 ari.
Nepokretnostima, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se: zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.
U slučaju kad na nepokretnosti postoji neko od prava iz stava 1. tač. 2) do 6) 3), 5) I 6) ovog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, a ne na pravo svojine.
Član 5.
Osnovica poreza na imovinu kod nepokretnosti, osim poljoprivrednog i šumskog zemljišta, gde poreski obveznik ne vodi poslovne knjige, je tržišna vrednost nepokretnosti na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Visinu tržišne vrednosti nepokretnosti utvrđuje nadležni poreski organ ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE NADLEŽAN ZA UTVRĐIVANjE, NAPLATU I KONTROLU IZVORNIH PRIHODA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE (U DALjEM TEKSTU: ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE), s tim što se ona svake godine umanjuje za amortizaciju po stopi od 1,5% primenom proporcionalne metode, a najviše do 70%.
Za nepokretnost izgrađenu, odnosno stečenu u toku godine, za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu, osnovica poreza je tržišna vrednost odgovarajuće nepokretnosti na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu.
Član 12.
Porez na imovinu ne plaća se na prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona:
1) u državnoj svojini koje koriste državni organi i organizacije i organi, organizacije i službe jedinica teritorijalne autonomije i POKRAJINSKE AUTONOMIJE I JEDINICA lokalne samouprave, kao i direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem, odnosno na dobra u opštoj upotrebi prema propisima kojima se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije;
2) diplomatskih i konzularnih predstavništava stranih država, pod uslovom reciprociteta;
3) u svojini tradicionalnih crkava i verskih zajednica i drugih crkava i verskih zajednica registrovanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj crkava i verskih zajednica, koje su namenjene i isključivo se koriste za obavljanje bogoslužbene delatnosti;
4) koje su od nadležnog organa proglašene kulturnim ili istorijskim spomenicima – na nepokretnosti u celini, odnosno na posebne delove, koji služe za ove namene;
5) brisano
6) poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni – pet godina, računajući od početka privođenja nameni;
7) puteve, lučke obale i lukobrane, brodske prevodnice, pruge, aerodromske piste, brane (vodoustave), objekte za zaštitu od štetnog dejstva voda objekte za zaštitu poljoprivrednog i šumskog zemljišta i druge ekološke objekte ODVODNjAVANjE;
8) gradsko odnosno javno građevinsko ili ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojini, kad ukupna površina građevinske parcele, odnosno građevinskih parcela (ne računajući zemljište pod objektom jednog obveznika), ne prelazi 10 ari;
9) skloništa ljudi i dobara od ratnih dejstava, osim ako se koriste za namene po osnovu kojih se ostvaruje prihod;
10) ekonomske zgrade u poljoprivredi OBJEKTE KOJI SU NAMENjENI I KORISTE SE ZA PRIMARNU POLjOPRIVREDNU PROIZVODNjU, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE POLjOPRIVREDNO ZEMLjIŠTE;
11) objekte, odnosno delove objekata koji u skladu sa propisima neposredno služe za obavljanje komunalnih delatnosti;
12) za koje je međunarodnim ugovorom koji je zaključila Republika Srbija uređeno da se neće plaćati porez na imovinu.
Porez na imovinu na teritoriji jedinice lokalne samouprave ne plaća obveznik kad ukupna osnovica za sve njegove nepokretnosti na toj teritoriji ne prelazi iznos od 400.000 dinara.
Odredbe st. 1. i 2. STAVA 1. TAČ. 1) DO 11) I STAVA 2. ovog člana ne primenjuju se na nepokretnosti koje se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja prihoda.
Trajnim davanjem drugim licima, u smislu stava 3. ovog člana, smatra se svako ustupanje nepokretnosti drugom licu uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana.
Porez na imovinu ne plaća obveznik – imalac prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona, koju bez naknade ustupi na korišćenje licu prognanom posle 1. avgusta 1995. godine, ako prognano lice i članovi njegovog porodičnog domaćinstva ne ostvaruju prihode, izuzev prihoda od zemljišta koje je predmet oporezivanja.
Porez na imovinu ne plaća se na građevinsko, odnosno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, koje je dato u zakup.
POREZ NA IMOVINU NE PLAĆA SE NA PRAVA NA NEPOKRETNOSTI KOJE SU U POSLOVNIM KNjIGAMA OBVEZNIKA, U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJU RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA, EVIDENTIRANE KAO DOBRA KOJA SU ISKLjUČIVO NAMENjENA DALjOJ PRODAJI.
Član 13.
Porez na prava iz člana 2. ovog zakona na zgradi ili stanu u kojem stanuje obveznik umanjuje se 40% za obveznika i po 10% za svakog člana njegovog domaćinstva, a najviše 70% utvrđenog poreza.
Porez na prava iz člana 2. ovog zakona na zgradi ili stanu u kojem stanuje član porodice obveznika umanjuje se po 10% za člana porodice obveznika i svakog člana njegovog domaćinstva, a najviše do 30% utvrđenog poreza.
Utvrđeni porez na prava na zgrade i stanove površine do 60 m2, koji nisu na gradskom građevinskom zemljištu, odnosno na zemljištu u građevinskom području i ne daju se u zakup, a u kojima stanuju samo lica starija od 65 godina, umanjuje se za 75%.
Domaćinstvom, u smislu ovog zakona, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja ostvarenih prihoda članova te zajednice.
Član 14.
Porez na nasleđe i poklon plaća se na prava na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona, koje naslednici, odnosno poklonoprimci nasleđuju, odnosno prime na poklon.
Porez na nasleđe i poklon iz stava 1. ovog člana plaća se i na nasleđe i poklon prava na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. tačka 6) ovog zakona, nezavisno od površine nasleđene ili na poklon primljene nepokretnosti.
Porez na nasleđe i poklon plaća se i na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni gotov novac, štedne uloge, depozite u bankama, novčana potraživanja, prava intelektualne svojine, udele u pravnom licu, hartije od vrednosti, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog, i druge pokretne stvari, OSIM UDELA U PRAVNOM LICU, ODNOSNO HARTIJA OD VREDNOSTI.
Porez na poklon plaća se i u slučaju prenosa bez naknade imovine pravnog lica.
Upotrebljavano motorno vozilo, upotrebljavani plovni objekat, odnosno upotrebljavani vazduhoplov, u smislu ovog zakona, jeste motorno vozilo, plovni objekat, odnosno vazduhoplov koje je najmanje jedanput, u skladu sa propisima bilo registrovano, upisano u propisani upisnik, odnosno za koje je bilo izdato uverenje ili potvrda o plovidbenosti, odnosno dozvola za upotrebu, na teritoriji Republike Srbije.
Poklonom, u smislu ovog zakona, ne smatra se prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz st. 1. do 4. ovog člana na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu.
Poklonom, u smislu ovog zakona, ne smatra se novčano primanje po osnovima koji su izuzeti iz dohotka za oporezivanje, odnosno na koje se plaća porez NA DOHODAK GRAĐANA, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana.
Od oporezivanja po ovom zakonu izuzima se prenos dobitka u igri na sreću sa organizatora igre na dobitnika.
Član 16.
Osnovica poreza na nasleđe je tržišna vrednost nasleđene imovine, umanjena za iznos dugova, troškova i drugih tereta koje je obveznik dužan da isplati ili na drugi način izmiri iz nasleđene imovine, na dan nastanka poreske obaveze.
Osnovica poreza na poklon je tržišna vrednost na poklon primljene imovine, na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrđuje nadležni poreski organ NADLEŽNA ORGANIZACIONA JEDINICA PORESKE UPRAVE (U DALjEM TEKSTU: PORESKI ORGAN).
Kod drugog i svakog sledećeg rešenja o nasleđivanju između istog ostavioca i naslednika, odnosno kod drugog i svakog sledećeg poklona učinjenog od strane istog poklonodavca poreskom obvezniku – poklonoprimcu, osnovicu poreza na nasleđe, odnosno poklon predstavlja zbir tržišnih vrednosti iz stava 1. ovog člana tekućeg i prethodnih nasleđa, odnosno tekućeg i prethodnih poklona.
Član 21.
Porez na nasleđe i poklon ne plaća:
1) naslednik prvog naslednog reda, bračni drug i roditelj ostavioca, odnosno poklonoprimac prvog naslednog reda i bračni drug poklonodavca;
2) naslednik, odnosno poklonoprimac zemljoradnik drugog naslednog reda koji nasleđuje, odnosno prima na poklon imovinu koja mu služi za obavljanje poljoprivredne delatnosti, ako je sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem neprekidno živeo u domaćinstvu najmanje jednu godinu pre smrti ostavioca, odnosno pre prijema poklona;
3) naslednik, odnosno poklonoprimac drugog naslednog reda – na jedan nasleđeni, odnosno na poklon primljeni stan, ako je sa ostaviocem odnosno poklonodavcem neprekidno živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre smrti ostavioca, odnosno pre prijema poklona;
4) poklonoprimac – na imovinu koja mu je ustupljena u ostavinskom postupku, koju bi nasledio da se naslednik – poklonodavac odrekao nasleđa;
5) fond i fondacija, na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani;
6) naslednik, odnosno poklonoprimac specijalnih putničkih automobila sa ugrađenim uređajima za bolesnike, specijalnih putničkih automobila za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama, kao i putničkih automobila za taksi i „rent a kar” koji su posebno označeni;
7) brisano
8) Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, kao naslednik, odnosno poklonoprimac;
9) se na prenos akcija bez naknade u postupku privatizacije, u skladu sa propisima kojima je uređena privatizacija, sa subjekta privatizacije na sticaoca akcija;
10) se na prenos obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj Republike Srbije, odnosno devizne štednje građana;
11) se na prenos dužničkih hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom, čiji je izdavalac Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno Narodna banka Srbije;
12) primalac donacije po međunarodnom ugovoru koji je zaključila Republika Srbija, kada je tim ugovorom uređeno da se na dobijen novac, stvari ili prava, neće plaćati porez na poklon;
13) se na imovinu primljenu od Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Ako naslednik, odnosno poklonoprimac iz stava 1. tačka 2) ovog člana promeni zanimanje pre isteka pet godina od dana kada je nasledio, odnosno primio na poklon imovinu, dužan je da o promeni zanimanja podnese prijavu nadležnom poreskom organu u roku od 10 dana od dana nastanka promene.
U slučaju prestanka obavljanja taksi ili «rent a kar» delatnosti, kao i u slučaju poklona ili otuđenja na drugi način bez naknade putničkog automobila pribavljenog za obavljanje tih delatnosti pre isteka roka od pet godina od dana nabavke, obveznik poreza je dužan da to prijavi nadležnom poreskom organu u roku od 10 dana od dana prestanka obavljanja delatnosti, poklona odnosno otuđenja, da plati porez na nasleđe i poklon koji bi bio dužan da plati da nije koristio poresku olakšicu i kamatu koja se plaća zbog docnje u plaćanju poreza, od dana nabavke do dana prijavljivanja.
U slučaju iz stava 2. ovog člana naslednik, odnosno poklonoprimac plaća porez na nasleđe i poklon po stopama iz člana 19. stav 1. ovog zakona.
KADA NASLEDNIK, ODNOSNO POKLONOPRIMAC DRUGOG NASLEDNOG REDA STIČE OD OSTAVIOCA, ODNOSNO POKLONODAVCA IZ STAVA 1. TAČKA 3) OVOG ČLANA ISTOVREMENO VIŠE OD JEDNOG STANA, POREZ NA NASLEĐE I POKLON NE PLAĆA SE NA ONAJ OD NASLEĐENIH, ODNOSNO NA POKLON PRIMLjENIH STANOVA U KOME JE NASLEDNIK, ODNOSNO POKLONOPRIMAC IMAO PREBIVALIŠTE NA DAN SMRTI OSTAVIOCA, ODNOSNO NA DAN PRIJEMA POKLONA, A AKO NI U JEDNOM OD TIH STANOVA NIJE IMAO PREBIVALIŠTE – NA STAN KOJI JE NAJMANjE POVRŠINE.
Član 23.
Porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu:
1) stvarnih prava na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona;
2) prava intelektualne svojine;
3) udela u pravnom licu i hartija od vrednosti;
4) prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog;
5) prava korišćenja gradskog odnosno javnog ili ostalog građevinskog zemljišta nezavisno od njegove površine;
6) brisano
7) prava na eksproprisanoj nepokretnosti, ako se eksproprijacija vrši radi izgradnje stambenih ili privrednih objekata.
Porez na prenos apsolutnih prava plaća se i kod davanja građevinskog zemljišta u državnoj svojini u zakup, na period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, osim javnog građevinskog zemljišta.
Član 24.
Prenosom uz naknadu, u smislu člana 23. ovog zakona, smatra se i:
1) sticanje prava svojine i drugih prava iz člana 23. ovog zakona na osnovu pravosnažne sudske odluke ili drugog akta državnog organa;
1A) STICANjE PRAVA SVOJINE ODRŽAJEM;
2) prenos uz naknadu celokupne imovine pravnog lica u slučaju njegove redovne prodaje, likvidacije ili stečaja;
3) prenos celokupne imovine pravnog lica na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost;
3a) prenos celokupne imovine pravnog lica, ODNOSNO DELA IMOVINE PRAVNOG LICA IZ ČLANA 23. OVOG ZAKONA, u slučaju statusne promene, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU PRIVREDNA DRUŠTVA, ako su akcionari ili članovi pravnog lica koje prenosi celokupnu imovinu (pravni prethodnik), uz naknadu u obliku akcija ili udela u pravnom sledbeniku, dobili i novčanu naknadu koja prelazi 10% nominalne vrednosti akcija, odnosno udela ili njihove računovodstvene vrednosti ako su bez nominalne vrednosti;
4) prodaja zgrada, posebnih delova zgrada i građevinskih objekata izgrađenih za tržište.
4) STICANjE PRAVA IZ ČLANA 23. OVOG ZAKONA IZ VIŠKA DEOBNE STEČAJNE MASE PRAVNOG LICA U STEČAJU, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE STEČAJNI POSTUPAK, ODNOSNO RASPODELOM LIKVIDACIONOG OSTATKA PO LIKVIDACIJI PRIVREDNOG DRUŠTVA, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU PRIVREDNA DRUŠTVA.
Član 24a
Prenosom uz naknadu, u smislu ovog zakona, ne smatra se prenos apsolutnog prava na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.
ZAMENA MOTORNOG VOZILA, ODNOSNO PLOVNOG OBJEKTA, ODNOSNO VAZDUHOPLOVA, IZVRŠENA U GARANTNOM ROKU U SKLADU SA USLOVIMA IZ GARANCIJE, NE SMATRA SE PRENOSOM UZ NAKNADU NA KOJI SE POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA PLAĆA, AKO STRANE IZMEĐU KOJIH SE ZAMENA VRŠI, PORED MOTORNOG VOZILA, PLOVNOG OBJEKTA ILI VAZDUHOPLOVA KOJI SE ZAMENjUJU, NE DAJU DRUGOJ STRANI I DOPLATU U NOVCU ILI NAKNADU U DRUGOM OBLIKU.
Član 25.
Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosno prenosilac prava iz čl. 23. i 24. ovog zakona.
U slučaju iz člana 23. stav 1. tačka 5) i stav 2. ovog zakona, obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je lice kome se daje na korišćenje, odnosno u zakup građevinsko zemljište.
U slučaju iz člana 23. stav 1. tačka 7) ovog zakona, obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je korisnik eksproprijacije.
Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, obveznik poreza je davalac izdržavanja.
U slučaju iz člana 24. tač. 1), 2), 3) i 3a) ovog zakona, obveznik poreza na prenos apsolutnog prava je lice na koje se prenosi apsolutno pravo.
Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o razmeni između dva lica, obveznik poreza je svaki učesnik u razmeni za pravo koje prenosi.
Član 26.
Lice-rezident Republike Srbije obveznik je poreza na prenos apsolutnih prava iz člana 23. tač. 2) i 3) TAČKA 2) ovog zakona za prenos ostvaren u Republici Srbiji i van njene teritorije.
Lice-nerezident Republike Srbije obveznik je poreza na prenos apsolutnih prava iz člana 23. tač. 2) i 3) TAČKA 2) ovog zakona samo za prenos ostvaren na teritoriji Republike Srbije.
Porez na prenos apsolutnih prava u ostalim slučajevima iz čl. 23. i 24. ovog zakona plaća se na prenos tih prava, ODNOSNO NA DAVANjE GRAĐEVINSKOG ZEMLjIŠTA U ZAKUP IZ ČLANA 23. STAV 2. OVOG ZAKONA, ostvaren na teritoriji Republike Srbije.
Član 29.
Poreska obaveza nastaje danom zaključenja ugovora o prenosu apsolutnih prava, ODNOSNO O DAVANjU GRAĐEVINSKOG ZEMLjIŠTA U ZAKUP IZ ČLANA 23. STAV 2. OVOG ZAKONA.
Kad je predmet ugovora iz stava 1. ovog člana nepokretnost kao buduća stvar, poreska obaveza nastaje primopredajom, odnosno stupanjem u posed nepokretnosti.
Kad nije sačinjen punovažan ugovor o kupoprodaji PRENOSU PRAVA NA nepokretnosti, u smislu zakona kojim se uređuje promet nepokretnosti, smatraće se da je poreska obaveza nastala danom kada je kupac, odnosno učesnik u razmeni STICALAC PRAVA NA NEPOKRETNOSTI stupio u posed nepokretnosti.
Ako se prenos apsolutnih prava vrši po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, poreska obaveza nastaje danom smrti primaoca izdržavanja, odnosno danom smrti saugovarača ako je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, a ugovorom nije određeno da svojina prelazi na davaoca izdržavanja u trenutku smrti trećeg lica.
Ako se prenos apsolutnog prava vrši na osnovu odluke suda, odnosno rešenja nadležnog upravnog organa, poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti te odluke, odnosno danom konačnosti tog rešenja.
KOD STICANjA PRAVA SVOJINE ODRŽAJEM (ČLAN 24. TAČKA 1A) OVOG ZAKONA), PORESKA OBAVEZA NASTAJE DANOM PRAVOSNAŽNOSTI SUDSKE ODLUKE KOJOM JE TO PRAVO UTVRĐENO.
KOD STICANjA PRAVA IZ VIŠKA DEOBNE MASE, ODNOSNO RASPODELOM LIKVIDACIONOG OSTATKA (ČLAN 24. TAČKA 4) OVOG ZAKONA), PORESKA OBAVEZA NASTAJE DANOM PRAVOSNAŽNOSTI REŠENjA O DEOBI STEČAJNE MASE, ODNOSNO DANOM SASTAVLjANjA IZVEŠTAJA LIKVIDACIONOG UPRAVNIKA, NA OSNOVU KOJEG SE TO PRAVO STIČE.
Ako ugovor o prenosu apsolutnog prava ili odluka suda, odnosno rešenje nadležnog upravnog organa nisu prijavljeni ili su prijavljeni neblagovremeno, smatraće se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za prenos.
Član 30.
Stope poreza na prenos apsolutnih prava su proporcionalne i iznose:
1) na prenos udela u pravnom licu i hartija od vrednosti iz člana 23. stav 1. tačka 3) ovog zakona – 0,3%,
2) na prenos ostalih apsolutnih prava iz čl. 23. i 24. ovog zakona i kod davanja u zakup građevinskog zemljišta u državnoj svojini iz člana 23. stav 2. ovog zakona – 2,5%.
STOPA POREZA NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA IZNOSI 2,5%.
Član 31.
Porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se:
1) kad se apsolutno pravo prenosi radi izmirenja obaveza po osnovu javnih prihoda, u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija;
2) kad se prenosi pravo svojine na nepokretnosti diplomatskih i konzularnih predstavništava stranih država, pod uslovom reciprociteta;
3) kod ulaganja apsolutnih prava u kapital REZIDENTA REPUBLIKE SRBIJE – akcionarskog društva, odnosno društva sa ograničenom odgovornošću;
4) kad fizičko lice, otkupom stambene zgrade ili stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini sa stanarskim pravom, odnosno pravom dugoročnog zakupa, stekne svojinu ili susvojinu na toj zgradi ili stanu, srazmerno učešću društvenog, odnosno državnog kapitala u ukupnom kapitalu prenosioca prava;
5) kad pravno ili fizičko lice kome je poljoprivreda osnovna PRETEŽNA delatnost, odnosno zanimanje pribavlja putem razmene poljoprivredno ili šumsko zemljište radi njegovog grupisanja;
6) kad se pravo svojine na nepokretnosti prenosi na davaoca doživotnog izdržavanja – bračnog druga, odnosno lice koje se u odnosu na primaoca izdržavanja nalazi u prvom naslednom redu, na deo nepokretnosti koji bi davalac izdržavanja po zakonu nasledio u momentu zaključenja ugovora;
7) kad se prenosi apsolutno pravo na hartijama od vrednosti po odredbama zakona kojim se uređuje svojinska transformacija, odnosno privatizacija, sa emitenta na sticaoca akcija;
8) na prenos uz naknadu specijalnih putničkih automobila sa ugrađenim uređajima za bolesnike, specijalnih putničkih automobila za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama, kao i putničkih automobila za taksi i „rent a kar” koji su posebno označeni;
9) brisano
9a) na prenos apsolutnog prava iz čl. 23. ili 24. ovog zakona na imovini ili delu imovine subjekta privatizacije, uključujući i imovinu, odnosno deo imovine subjekta privatizacije u restrukturiranju, po propisima kojima se uređuje privatizacija, sa subjekta privatizacije na kupca imovine;
9b) na prenos državnih obveznica drugih zemalja koji vrši Narodna banka Srbije, u funkciji upravljanja deviznim rezervama za potrebe države;
10) na prenos obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj Republike Srbije, odnosno devizne štednje građana;
11) na prenos dužničkih hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom, čiji je izdavalac Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno Narodna banka Srbije;
12) na uspostavljanje režima svojine na zemljištu koji je bio pre stupanja na snagu odluke o određivanju tog zemljišta kao gradskog građevinskog zemljišta na zahtev ranijeg sopstvenika ili njegovog zakonskog naslednika, odnosno na utvrđivanje prava korišćenja neizgrađenog ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini ranijem sopstveniku ili njegovom zakonskom nasledniku, u skladu sa uslovima i po postupku propisanim zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja;
13) kada je obveznik Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave;
14) kada je međunarodnim ugovorom koji je zaključila Republika Srbija uređeno da se neće plaćati porez na prenos apsolutnih prava.
U slučaju prestanka obavljanja taksi ili „rent a kar” delatnosti, kao i u slučaju prodaje ili otuđenja uz naknadu na drugi način putničkog automobila pribavljenog za obavljanje tih delatnosti pre isteka roka od pet godina od dana nabavke, sticalac prava svojine na upotrebljavanom putničkom automobilu je dužan da to prijavi nadležnom poreskom organu u roku od 10 dana od dana prestanka obavljanja delatnosti, prodaje odnosno otuđenja, a obveznik poreza – da plati porez na prenos apsolutnih prava koji bi bio dužan da plati da nije koristio poresku olakšicu i kamatu koja se plaća zbog docnje u plaćanju poreza, od dana nabavke do dana prijavljivanja.
Lice na koje je preneto pravo svojine na upotrebljavanom putničkom automobilu za taksi ili „rent a kar” koji je posebno označen, solidarni je jemac za izmirenje poreske obaveze na prenos apsolutnih prava u slučaju iz stava 2. ovog člana.
Odredba stava 1. tačka 3) ovog člana ne primenjuje se na prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu.
Član 33.
Utvrđivanje poreza na imovinu, poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava vrši se na osnovu podataka iz poreske prijave, poslovnih knjiga poreskih obveznika i drugih podataka kojima nadležni poreski organ ORGAN NADLEŽAN ZA UTVRĐIVANjE, NAPLATU I KONTROLU POREZA raspolaže, a od značaja su za utvrđivanje poreske obaveze.
Promene u toku godine od značaja za visinu poreske obaveze poreza na imovinu ne utiču na utvrđenu poresku obavezu za tu godinu, OSIM U SLUČAJU IZ ČLANA 12. STAV 3. OVOG ZAKONA.
Član 34.
Obveznik poreza na imovinu dužan je da podnese poresku prijavu, sa tačnim podacima, do 31. marta godine za koju se vrši utvrđivanje poreza.
Obaveza iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na obveznika koji porez na dohodak građana za prihode od poljoprivrede i šumarstva plaća prema katastarskom prihodu.
Na imovinu koju stekne, započne ili prestane da koristi u toku godine ili mu po drugom osnovu nastane ili prestane poreska obaveza, obveznik podnosi poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takve promene.
Obveznik poreza na imovinu koji je podneo KOJI NE VODI POSLOVNE KNjIGE A PODNEO JE poresku prijavu nije u obavezi da za istu imovinu podnosi novu prijavu, osim u slučaju promene podataka sadržanih u prijavi koji su od uticaja na visinu poreske obaveze.
U slučaju iz stava 4. ovog člana prijava se podnosi u roku od 10 dana od dana nastanka promene.
Prijava iz ovog člana podnosi se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave u opštini na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi.
Član 36.
Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava dužan je da podnese poresku prijavu, sa tačnim podacima, u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze u smislu člana 29. st. 1. do 5. ST. 1. DO 7. ovog zakona, sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreske obaveze, osim u slučaju iz člana 39a ovog zakona.
Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava, za svrhu ostvarivanja prava na poresko oslobođenje iz člana 31a ovog zakona, uz dokumentaciju iz stava 1. ovog člana, podnosi i overenu izjavu kupca da kupuje prvi stan za sebe, odnosno za sebe i određene članove njegovog porodičnog domaćinstva, kao i druge dokaze iz kojih proizlazi da su ispunjeni uslovi za oslobođenje po tom osnovu koje mu je pružio kupac prvog stana.
Sadržinu i obrazac izjave iz stava 2. ovog člana bliže uređuje ministar finansija.
Prijava iz stava 1. ovog člana podnosi se poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost – u slučaju prenosa apsolutnih prava na nepokretnosti, ODNOSNO DAVANjA GRAĐEVINSKOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI U ZAKUP IZ ČLANA 23. STAV 2. OVOG ZAKONA.
U slučaju prenosa ostalih apsolutnih prava – prijava se podnosi poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji obveznik – fizičko lice ima prebivalište, odnosno boravište, odnosno u opštini na čijoj je teritoriji obveznik – pravno lice osnovan, odnosno ima sedište.
Ako obveznik nema prebivalište, odnosno boravište, odnosno nije osnovan, odnosno nema sedište u Republici Srbiji, za prenos apsolutnih prava iz stava 5. ovog člana prijava se podnosi poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji je prenos ostvaren.
Na istovremeni prenos PRAVA SVOJINE NA nepokretnosti i ostalih apsolutnih prava iz člana 23. i člana 24. tač. 1) i 4) TAČ. 1), 1A) I 4) ovog zakona, prijava iz stava 1. ovog člana za nepokretnost podnosi se poreskom organu iz stava 4. ovog člana, a za prenos ostalih apsolutnih prava poreskom organu iz stava 5, odnosno stava 6. ovog člana.
Na prenos celokupne imovine pravnog lica iz člana 24. tač. 2), 3) i 3a) TAČ.2) I 3A) ovog zakona prijava se podnosi poreskom organu iz stava 5, odnosno stava 6. ovog člana.
Član 37.
Sud ORGAN NADLEŽAN ZA OVERU POTPISA UGOVARAČA NA UGOVORU je dužan da nadležnom poreskom organu nakon overe potpisa ugovarača na ugovoru kojim se vrši prenos prava svojine, odnosno drugog prava iz čl. 14, 23. i 24. ovog zakona, dostavi primerak ugovora najkasnije u roku od deset dana od dana overe potpisa ugovarača.
Pravosnažno rešenje o nasleđivanju, odnosno odluku suda o utvrđivanju prava svojine i drugih prava iz čl. 14, 23. i 24. ovog zakona, sud je dužan da dostavi nadležnom poreskom organu u roku od 10 dana od dana pravosnažnosti rešenja, odnosno odluke.
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar) dužan je da poreskoj upravi dostavi podatke o obavljenom prenosu hartija od vrednosti bez naknade, odnosno prenosu za koji se naknada ne isplaćuje u novcu, u roku od deset dana od dana izvršenog prenosa.
Zavod za intelektualnu svojinu dužan je da nadležnom poreskom organu dostavi podatke PRIMLjENI UGOVOR, ODNOSNO ISPRAVU o obavljenom prenosu prava iz čl. 14, 23. i 24. ovog zakona, ili o izvršenim uslugama u posredovanju u prenosu prava, u roku od 10 dana od dana zaključenja ugovora U ROKU OD DESET DANA OD DANA PRIJEMA.
Podatke iz stava 3. ovog člana i način njihovog dostavljanja bliže određuje ministar finansija.
DIPLOMATSKO-KONZULARNO PREDSTAVNIŠTVO REPUBLIKE SRBIJE DUŽNO JE DA, NAKON OVERE POTPISA UGOVARAČA NA UGOVORU KOJIM SE, NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE, VRŠI PRENOS PRAVA SVOJINE NA NEPOKRETNOSTI I DRUGIH APSOLUTNIH PRAVA IZ ČL. 14, 23. I 24. OVOG ZAKONA, NADLEŽNOM PORESKOM ORGANU DOSTAVI PRIMERAK TOG UGOVORA, U ROKU OD DESET DANA OD DANA OVERE POTPISA UGOVARAČA.
Član 39.
Porez na imovinu, porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava utvrđuju se rešenjemnadležnog poreskog organa, osim u slučaju iz člana 39a ovog zakona.
POREZ NA IMOVINU IZ ČLANA 2. OVOG ZAKONA UTVRĐUJE SE REŠENjEM ORGANA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE.
POREZ NA NASLEĐE I POKLON I POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA UTVRĐUJU SE REŠENjEM PORESKOG ORGANA.
Godišnji porez na imovinu plaća se, tromesečno u roku od 45 dana od dana početka tromesečja.
Do donošenja rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu za tekuću godinu, porez se plaća akontaciono u visini obaveze za poslednje tromesečje godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez.
Razliku između poreza utvrđenog rešenjem poreskog organa ORGANA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE i akontaciono uplaćenog poreza NA IMOVINU za tromesečje za koje je poreska obaveza dospela, obveznik je dužan da uplati u roku od 15 dana od dana dostavljanja prvostepenog rešenja o utvrđivanju poreske obaveze.
Član 39a
Kada se prenos apsolutnog prava na hartijama od vrednosti vrši uz naknadu u novcu, u Centralnom registru, istovremeno sa saldiranjem novca od strane Centralnog registra, izuzetno od odredbe člana 40. ovog zakona, porez na prenos apsolutnih prava plaća se po odbitku od tržišne vrednosti prenetog apsolutnog prava, bez umanjenja za naknade koje obveznik plaća u postupku sprovođenja prenosa prava pred Centralnim registrom, kao poreske osnovice.
Centralni registar, za prenos hartija od vrednosti na koji se plaća porez na prenos apsolutnih prava, za svakog obveznika poreza na prenos apsolutnih prava, u ime i za račun obveznika, obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisani račun javnih prihoda porez iz stava 1. ovog člana, u momentu obračuna naknade učesnicima koji su na finansijskom tržištu vršili usluge poreskog obveznika.
Za poslove iz st. 1. i 2. ovog člana Centralni registar od obveznika može naplatiti proviziju u skladu sa aktima Centralnog registra, na koja prethodnu saglasnost daje republička organizacija nadležna za davanje saglasnosti na akte Centralnog registra, u skladu sa propisima kojima se uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
Član 43.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj Centralni registar ako ne obračuna, ne obustavi i ne uplati ili pogrešno obračuna porez po odbitku iz člana 39a ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u Centralnom registru , novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.
Član 44.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u sudu, ODNOSNO DRUGOM ORGANU NADLEŽNOM ZA OVERU POTPISA UGOVARAČA NA UGOVORU, ODNOSNO DIPLOMATSKO-KONZULARNOM PREDSTAVNIŠTVU REPUBLIKE SRBIJE, odnosno pravnom licu iz člana 37. ovog zakona, ako:
1) nadležnom poreskom organu ne dostavi u roku pravosnažno rešenje, odluku, ugovor ili podatke ISPRAVU iz člana 37. ovog zakona,
2) upis prava na nepokretnosti izvrši bez dokaza nadležnog poreskog organa o plaćenom porezu na nasleđe i poklon odnosno na prenos apsolutnih prava iz člana 38a ovog zakona.
Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i:
1) odgovorno lice u jedinici lokalne samouprave, ako ministarstvu nadležnom za poslove finansija ne dostavi, ili ne dostavi u propisanom roku, podatke iz člana 36a ovog zakona;
1A) NASLEDNIK, ODNOSNO POKLONOPRIMAC, AKO NADLEŽNOM PORESKOM ORGANU NE PRIJAVI PROMENU ZANIMANjA, U SMISLU ČLANA 21. STAV 2. OVOG ZAKONA;
2) sticalac prava svojine na upotrebljavanom putničkom automobilu pribavljenom za taksi ili „rent a kar” koji je posebno označen, ako nadležnom poreskom organu ne prijavi ili ne prijavi u roku od deset dana prestanak obavljanja delatnosti, prodaju, odnosno otuđenje putničkog automobila pribavljenog za obavljanje tih delatnosti, u smislu člana 21. STAV 3. I ČLANA 31. stav 2. ovog zakona.