PREDLOG ZAKONA
O ZVANIČNOJ STATISTICI
Član 1.
Ovim zakonom utvrđuje se pravni okvir za proizvodnju i diseminaciju podataka i informacija zvanične statistike, kao i za organizaciju sistema zvanične statistike u Republici Srbiji.
Ovim zakonom regulišu se sve aktivnosti neophodne za pripremu, prikupljanje, obradu, skladištenje, pretraživanje, prikazivanje, analizu i diseminaciju statističkih podataka i informacija, koje sprovode organi koji su ovim zakonom određeni kao odgovorni proizvođači zvanične statistike, kao i odgovorni proizvođači zvanične statistike određeni drugim zakonom.
Član 2.
Zvanična statistika obezbeđuje, na nepristrasnim osnovama, brojčane i reprezentativne podatke i informacije o masovnim ekonomskim, demografskim i društvenim pojavama i o pojavama iz oblasti radne i životne sredine, i to za sve korisnike: privredne subjekte i njihova udruženja, državne organe, organe autonomnih pokrajina i organe jedinica lokalne samouprave, kulturne, obrazovne i naučne institucije, kao i za najširu javnost.
Zvanična statistika ispunjava međunarodne obaveze Republike Srbije koje se odnose na proizvodnju, diseminaciju, analizu i publikovanje zvaničnih statističkih informacija.
Član 3.
Zvanična statistika ostvaruje potpunu zaštitu prava davalaca podataka i statističkih jedinica.
Definicije osnovnih pojmova
Član 4.
Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
Aktivnost zvanične statistike jeste svaka aktivnost koja se zasniva na ovom zakonu ili na posebnim zakonima kojima se uređuju popisi. Aktivnosti koje se ne zasnivaju ni na jednom od ovih zakona, odnosno na zvaničnim statističkim programima i planovima koje oni regulišu, ne potpadaju pod zvaničnu statistiku.
Odgovorni proizvođač zvanične statistike jeste državni organ, odnosno ustanova, zadužen za prikupljanje, izradu i objavljivanje podataka zvanične statistike, u skladu s petogodišnjim statističkim programom.
Statističko istraživanje predstavlja metod sistematskog prikupljanja podataka neposredno od izveštajnih jedinica i isključivo u statističke svrhe.
Statistički upitnik jeste standardizovani dokument koji se koristi u statističkim istraživanjima radi prikupljanja podataka od izveštajnih jedinica.
Prikupljanje podataka predstavlja svaku aktivnost odgovornih proizvođača zvanične statistike koja se odnosi na neposredno pribavljanje podataka u statističkim istraživanjima ili na preuzimanje podataka iz administrativnih izvora, kao i na dobijanje podataka metodom stalnog praćenja i posmatranja, u skladu sa ovim zakonom i drugim zakonima kojima se obezbeđuje prikupljanje podataka relevantnih za zvaničnu statistiku.
Izveštajne jedinice jesu pravna lica ili njihovi delovi, zatim fizička lica, domaćinstva, organi državne uprave, organi lokalnih vlasti i sve ostale jedinice na teritoriji Republike, koje, u okviru statističkih istraživanja, daju podatke isključivo u statističke svrhe.
Statistička jedinica jeste metodološki precizno definisana celina u prikupljanju podataka, određena na takav način da omogućuje prikupljanje podataka od izveštajnih jedinica i vlasnika administrativnih izvora, kao i agregiranje podataka prilikom njihove obrade.
Identifikator jeste ime, adresa ili zvanično dodeljen identifikacioni broj koji omogućava direktno prepoznavanje pojedine izveštajne ili statističke jedinice.
Rezultati statistike predstavljaju zvanične statističke informacije o relevantnim ekonomskim, demografskim i socijalnim masovnim pojavama, kao i o pojavama iz oblasti radne i životne sredine.
Diseminacija predstavlja aktivnosti koje preduzimaju odgovorni proizvođači zvanične statistike kako bi predstavili rezultate zvanične statistike, učinili ih dostupnim korisnicima i obezbedili im informacije o metodima i izvorima koji predstavljaju osnov zvaničnih rezultata.
Statistički registri predstavljaju sistematske liste izveštajnih ili statističkih jedinica, sa odabranim karakteristikama, koje se redovno ažuriraju i koriste isključivo u statističke svrhe, predviđene ovim zakonom.
Administrativni izvori podataka jesu skupovi podataka o kojima se, na osnovu posebnih zakona, staraju pojedini administrativni organi a koji se mogu koristiti za ostvarivanje prava i obaveza pravnih i fizičkih lica.
Agregati jesu skupovi jedinica posmatranja, a agregirani podaci jesu zbirni podaci o brojnosti tih skupova i obeležjima jedinica posmatranja.
Osnovna načela zvanične statistike
Član 5.
Zvanična statistika se zasniva na zajedničkim standardima, zvaničnim definicijama i osnovnim načelima, sa sledećim značenjima:
Načelo relevantnosti znači da statistički podaci treba da zadovolje jasno utvrđene uslove informisanja, u skladu sa zadacima zvanične statistike. Zvanična statistika ima obavezu da redovno proverava adekvatnost statističkih podataka i da blagovremeno prepozna nove potrebe korisnika za određenom vrstom podataka.
Načelo nepristrasnosti podrazumeva da se na objektivan način utvrđuju definicije, metodi prikupljanja i obrađivanja podataka, kao i njihova diseminacija. Statistički podaci moraju biti zaštićeni od neprofesionalnih uticaja bilo koje vrste.
Načelo pouzdanosti se ogleda u tome da aktivnosti i metodi koji se odnose na prikupljanje, obradu i diseminaciju statističkih podataka budu usklađeni sa važećim profesionalnim standardima, naučnim metodima i principima profesionalne etike, kako bi statistički rezultati što verodostojnije odražavali posmatrane pojave.
Načelo pravovremenosti znači da vremenski rokovi između prikupljanja podataka, njihove obrade, diseminacije i dostavljanja korisnicima na uvid treba da budu minimalni, kao i da se sve promene, kad je reč o podacima, ažurno unose u statističke registre i baze podataka.
Načelo profesionalne nezavisnosti znači da su za donošenje odluka o definicijama, metodima prikupljanja, obrade i diseminacije podataka zvanične statistike nadležni isključivo odgovorni proizvođači zvanične statistike.
Načelo racionalnosti se odnosi na optimalno korišćenje svih raspoloživih resursa i smanjenje opterećenosti izveštajnih jedinica, kao i na to da obim posla i troškovi neophodni za prikupljanje statističkih podataka treba da budu srazmerni značaju rezultata.
Načelo konzistentnosti znači da zvanični statistički podaci treba da budu međusobno usklađeni u pogledu sadržaja, terminologije i periodike, kao i da budu usklađeni sa međunarodnopriznatim konceptima, nomenklaturama, klasifikacijama, definicijama i metodima, u cilju postizanja njihove uporedivosti.
Načelo javnosti znači da su svi rezultati – obrađeni i neobrađeni podaci zvanične statistike, kao i sve informacije o primenjenim metodima i izvorima podataka koje koriste odgovorni proizvođači zvanične statistike – javni i istovremeno dostupni svim korisnicima.
Načelo statističke poverljivosti podrazumeva zaštitu podataka koji se odnose na pojedinačnu statističku jedinicu, bez obzira na to da li se oni prikupljaju neposredno, prilikom sprovođenja zvaničnih statističkih istraživanja, ili posredno, iz administrativnih ili drugih izvora. Suština ovog načela jeste da odgovorni proizvođači zvanične statistike mogu koristiti individualne podatke isključivo u statističke svrhe. Načelo statističke poverljivosti se ne odnosi na podatke organa državne uprave kao statističkih jedinica. Statistički podatak se, u skladu sa ovim načelom, ne može koristiti kao osnov za ostvarivanje prava ili stvaranje obaveze izveštajnoj jedinici.
Načelo upotrebe ličnih podataka isključivo u statističke svrhe znači da podaci prikupljeni obavljanjem statističkih aktivnosti na koje se odnose odredbe o statističkoj poverljivosti mogu biti korišćeni isključivo u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonom kojim se reguliše oblast zaštite ličnih podataka, odnosno zaštite privatnosti.
Član 6.
Sistemom zvanične statistike Republike Srbije, kao odgovorni proizvođači zvanične statistike, obuhvaćeni su:
Republički zavod za statistiku;
Narodna banka Srbije;
Gradska uprava grada Beograda – za teritoriju grada Beograda;
Ostali odgovorni proizvođači zvanične statistike, navedeni u petogodišnjem statističkom programu.
Republički zavod za statistiku
Član 7.
Republički zavod za statistiku (u daljem tekstu: Zavod) jeste posebna organizacija, zadužena za obavljanje statističkih aktivnosti zasnovanih na petogodišnjem statističkom programu i godišnjim implementacionim planovima.
Radi obavljanja statističkih aktivnosti, Zavod obrazuje organizacione jedinice van sedišta Zavoda.
Zavod je glavni proizvođač i diseminator zvaničnih statističkih podatka, kao i odgovorni stručni nosilac, organizator i koordinator sistema zvanične statistike u Republici Srbiji i predstavlja zvaničnu statistiku Republike Srbije u međunarodnom statističkom sistemu.
Poslovi Zavoda
Član 8.
U sistemu zvanične statistike, Zavod obavlja sledeće poslove:
Kao glavni učesnik unutar sistema, Zavod je nadležan za: proizvodnju i diseminaciju nacionalnih računa; sprovođenje popisa; sprovođenje istraživanja o domaćinstvima; sprovođenje istraživanja koja se odnose na ekonomiju i poljoprivredu, kao i za uvođenje i vođenje statističkih registara, sa izuzetkom određenih istraživanja iz finansijskog sektora.
Kao organizator i koordinator zvanične statistike, Zavod priprema petogodišnji statistički program i godišnje implementacione planove; izrađuje metodologiju za istraživanja koja sprovodi i postavlja standarde za celokupnu zvaničnu statistiku (klasifikacije, nomenklature, definicije, principe i drugo, ukoliko za pojedine oblasti nije drugačije određeno); donosi odluke o tome koji su rezultati zvanični i kakva se terminologija koristi prilikom objavljivanja tih rezultata; postavlja implementacione standarde za sve odgovorne proizvođače zvanične statistike polazeći od osnovnih načela i sarađuje sa odgovornim proizvođačima prilikom implementacije njihovih podataka; sarađuje sa drugim odgovornim proizvođačima statističkih podataka u vezi sa statističkim istraživanjima koja oni sprovode i odobrava metodologije uzoraka; postavlja i održava baze podataka koji su rezultat rada zvanične statistike (osim baze podataka Narodne banke Srbije); izrađuje statističke godišnjake koji sadrže podatke o svim predmetnim oblastima; korisnicima pruža savete i daje uputstva u vezi sa raspoloživošću rezultata u celokupnom statističkom sistemu; dostavlja zvanične statističke rezultate Republike Srbije međunarodnim organizacijama; učestvuje u međunarodnim statističkim aktivnostima; učestvuje u obrazovanju i obuci kadrova u oblasti statistike, kako u zemlji tako i u inostranstvu; realizuje aktivnosti na osnovu donacija iz inostranstva namenjenih poboljšanju procesa proizvodnje podataka i kapaciteta sistema zvanične statistike i, shodno svojim mogućnostima, učestvuje u pružanju stručne pomoći zvaničnim statistikama drugih zemalja.
Zavod obavlja i druge aktivnosti regulisane petogodišnjim statističkim programom, godišnjim implementacionim planovima i drugim pravnim aktima zasnovanim na ovom zakonu ili na posebnim zakonima kojima se uređuju popisi.
Zavod objavljuje sve metodologije zvaničnih statističkih istraživanja (u štampanom obliku ili na svojoj internet prezentaciji), a metodologiju pojedinih statističkih istraživanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Aktivnosti na zasnivanju administrativnih izvora
Član 9.
Zavod učestvuje u svim aktivnostima koje se odnose na zasnivanje novih ili na promenu postojećih administrativnih izvora podataka, ili u aktivnostima koje se odnose na izvore čiji se podaci zasnivaju na stalnom praćenju i posmatranju i koji su takođe relevantni za zvaničnu statistiku.
Član 10.
Direktor Zavoda je dužan da štiti profesionalni kredibilitet zvanične statistike, naročito onda kada je taj kredibilitet ugrožen uticajima neprofesionalnog karaktera i potiče od državnih organa, političkih stranaka ili drugih interesnih grupa van sistema zvanične statistike.
Član 11.
Sredstva za finansiranje aktivnosti Zavoda obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, u skladu sa odobrenim finansijskim planom.
Sredstva stečena obradom podataka po posebnim zahtevima, uvođenjem dodatnih procedura i izvođenjem posebnih operacija, i vanredne diseminacije statističkih podataka posebno se finansijski iskazuju i koriste se za: razvoj metodoloških i informacionih rešenja, kao i za obrazovanje i obučavanje zaposlenih u Zavodu.
Iz finansijskih sredstava ostvarenih statističkim aktivnostima iz stava 2. ovog člana izmiruju se rashodi koji nastaju prilikom realizacije tih aktivnosti.
Izvor sredstava za finansiranje aktivnosti Zavoda mogu biti i donacije.
Član 12.
Narodna banka Srbije obavlja aktivnosti zvanične statistike u skladu sa ovim zakonom i drugim zakonima.
Narodna banka Srbije postavlja standarde za zvaničnu statistiku u okviru funkcija koje vrši.
Zavod i Narodna banka Srbije mogu da zaključe sporazum kojim bi se uredili njihovi odnosi u vezi sa statističkim aktivnostima koje preduzimaju u skladu sa ovim zakonom.
III. SAVET ZA STATISTIKU
Položaj i uloga Saveta za statistiku
Član 13.
Savet za statistiku Republike Srbije (u daljem tekstu: Savet) jeste integralni deo sistema zvanične statistike i bavi se strateškim pitanjima zvanične statistike.
Osnovna uloga Saveta je da se stara o zadovoljavanju potreba najšireg kruga korisnika i o ostvarivanju i zaštiti prava davalaca podataka.
Savet utvrđuje listu ostalih odgovornih proizvođača zvanične statistike.
Zadaci Saveta
Član 14.
Savet daje stručna mišljenja i učestvuje u praćenju realizacije predloga koji se odnose na:
– strategiju razvoja zvanične statistike;
– petogodišnji statistički program, izmene i dopune tog programa i nacrt izveštaja o njegovoj implementaciji;
– potrebe za sprovođenjem popisa, revizije glavnih statističkih istraživanja, infrastrukturnih projekata, kao i finansijskih izvora za njihovu implementaciju;
– standarde i smernice za primenu osnovnih načela zvanične statistike;
– nacrte zakona i drugih pravnih akata koji se odnose na odgovorne proizvođače ili na aktivnosti zvanične statistike;
– slučajeve kada organi koji imaju nadzor nad administrativim izvorima podataka ne postupaju u skladu sa odredbama ovog zakona;
– razvoj i promociju sistema zvanične statistike, međunarodnu statističku saradnju i saradnju sa univerzitetima i naučnim institucijama;
– ostala pitanja koja su od važnosti za funkcionisanje zvanične statistike.
Sastav i imenovanje Saveta
Član 15.
Savet ima sedamnaest članova.
Vlada imenuje članove Saveta na period od pet godina.
Direktor Zavoda je član Saveta po položaju.
Jedan član Saveta imenuje se iz redova zaposlenih odnosno postavljenih lica u ministarstvu nadležnom za poslove finansija, na predlog ministra.
Jedan član Saveta imenuje se iz redova zaposlenih odnosno postavljenih lica u ministarstvu nadležnom za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, na predlog ministra.
Jedan član Saveta imenuje se iz redova zaposlenih odnosno postavljenih lica u ministarstvu nadležnom za poslove trgovine i usluga, na predlog ministra.
Jedan član Saveta imenuje se iz redova zaposlenih odnosno postavljenih lica u ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na predlog ministra.
Jedan član Saveta imenuje se iz redova zaposlenih odnosno postavljenih lica u ministarstvu nadležnom za poslove u oblasti rada, na predlog ministra.
Jedan član Saveta imenuje se iz redova zaposlenih odnosno postavljenih lica u ministarstvu nadležnom za poslove u oblasti rudarstva i energetike, na predlog ministra.
Jedan član Saveta imenuje se iz redova zaposlenih odnosno postavljenih lica u ministarstvu nadležnom za poslove u oblasti zaštite životne sredine, na predlog ministra.
Jedan član Saveta imenuje se iz redova zaposlenih odnosno postavljenih licau ministarstvu nadležnom za poslove u oblasti zdravlja, na predlog ministra.
Jedan član Saveta imenuje se iz redova zaposlenih odnosno postavljenih licau ministarstvu nadležnom za poslove u oblasti omladine i sporta, na predlog ministra.
Dva člana Saveta imenuju se iz redova zaposlenih u Narodnoj banci Srbije, na predlog guvernera Narodne banke Srbije.
Jedan član Saveta imenuje se iz redova zaposlenih u Privrednoj komori Srbije, na predlog predsednika Komore.
Tri člana Saveta imenuju se iz redova zaposlenih u naučnoistraživačkim i obrazovnim institucijama, na predlog ministra nadležnog za poslove nauke i ministra nadležnog za poslove prosvete.
Jedan član Saveta imenuje se na predlog Statističkog društva Srbije.
Direktor Zavoda pokreće postupak izbora članova Saveta.
Organizacija i način rada Saveta
Član 16.
Organizacija i način rada Saveta bliže se uređuju poslovnikom o radu.
Finansiranje Saveta
Član 17.
Finansijska sredstva neophodna za rad Saveta obezbeđuju se u okviru sredstava koja su na osnovu Zakona o budžetu Republike Srbije namenjena za rad Zavoda.
IV. PROGRAM I PLAN ZVANIČNE STATISTIKE
Svrha Programa i Plana i njihovo usvajanje
Član 18.
Aktivnosti zvanične statistike zasnivaju se na petogodišnjem statističkom programu (u daljem tekstu: Program) i godišnjim implementacionim planovima (u daljem tekstu: Plan).
Program donosi Narodna skupština, a Plan Vlada. Oba dokumenta objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Sadržaj Programa
Član 19.
Program sadrži:
strategiju razvoja zvanične statistike u Republici Srbiji za period od pet godina,
pregled očekivanih rezultata zvanične statistike po oblastima, podatke o njihovoj periodičnosti i stepenu usaglašenosti sa međunarodnim standardima,
pregled najznačajnijih infrastrukturnih i razvojnih aktivnosti koje ne mogu da se svrstaju u određene oblasti,
podatke o odgovornom proizvođaču zvanične statistike, i
informacije o očekivanim problemima.
Sadržaj Plana
Član 20.
Plan sadrži:
bližu razradu Programa;
listu statističkih istraživanja koja treba sprovesti, sa informacijom o tome da li je njihovo sprovođenje obavezno ili ne;
listu administrativnih izvora, kao i listu podataka dobijenih metodom stalnog praćenja i posmatranja, koji se koriste u zvaničnoj statistici;
razvojne aktivnosti navedene u Programu.
Priprema Programa i Plana i izbor izvora podataka
Član 21.
Zavod priprema Program i Plan u saradnji sa ostalim odgovornim proizvođačima zvanične statistike, vlasnicima drugih podataka i korisnicima.
Zavod donosi odluke o izboru izvora podataka u saradnji sa ostalim odgovornim proizvođačima zvanične statistike, i to u skladu sa kvalitetom podataka, pravovremenošću, opterećenošću davalaca podataka i opravdanošću troškova.
Statistički popisi
Član 22.
Popisi se regulišu posebnim zakonima i finansiraju se sredstvima iz budžeta Republike Srbije.
Aktivnosti propisane u vezi s popisima uključuju se u Program i Plan.
Izveštaj o izvršenju Programa
Član 23.
Po isteku poslednje godine predviđene za ostvarenje Programa, Zavod priprema Izveštaj o realizaciji celokupnog Programa koji dostavlja Vladi na razmatranje i odlučivanje, a Vlada upućuje Izveštaj Narodnoj skupštini.
V. PRIKUPLjANjE PODATAKA
Administrativni izvori i opterećenost davalaca podataka
Član 24.
Ukoliko postoje administrativni izvori podataka, ne sprovodi se statističko istraživanje.
Prilikom sprovođenja statističkog istraživanja vodi se računa o opterećenosti davalaca podataka.
Obaveza informisanja izveštajne jedinice
Član 25.
Pre početka prikupljanja podataka, svaka izveštajna jedinica mora da bude informisana o:
1) pravnom osnovu za sprovođenje istraživanja;
2) cilju istraživanja;
3) obaveznosti odnosno neobaveznosti davanja podataka;
4) odgovornom proizvođaču zvanične statistike;
5) obavezi zaštite podataka.
Dužnost davanja tačnih podataka
Član 26.
Izveštajne jedinice su dužne da bez naknade i uz poštovanje rokova navedenih u Planu daju tačne, kompletne i ažurne podatke, koji po sadržini i obliku odgovaraju zahtevima odgovornog proizvođača zvanične statistike.
Izveštajne jedinice su dužne da omoguće proveru podataka iz stava 1. ovog člana.
Ukoliko podaci izveštajnih jedinica nisu kompletni ili ažurni, izveštajne jedinice imaju obavezu da ih isprave odnosno upotpune u skladu sa datim smernicama i definisanim rokovima.
Ovlašćenje za prikupljanje i kontrolu podataka
Član 27.
Direktor Zavoda, ili ovlašćeni predstavnik drugog odgovornog proizvođača zvanične statistike, izdaje pismeno ovlašćenje anketarima, proceniteljima, kontrolorima i instruktorima određenim da neposredno prikupe i kontrolišu kvalitet statističkih podataka.
Pilot istraživanja
Član 28.
U slučaju da se ukaže potreba za procenjivanjem metodologije ili kvaliteta podataka koje treba prikupiti statističkim istraživanjima, Zavod, Narodna banka Srbije i drugi odgovorni proizvođači zvanične statistike mogu da sprovode pilot istraživanja bez unošenja posebne stavke u Plan.
Podaci prikupljeni putem pilot istraživanja iz stava 1. ovog člana ne mogu biti korišćeni za proizvodnju rezultata zvanične statistike.
Obaveza saradnje i konsultovanja odgovornih proizvođača zvanične statistike sa Zavodom
Član 29.
Drugi odgovorni proizvođači zvanične statistike sarađuju sa Zavodom kada je reč o metodologijama statističkih istraživanja predviđenih godišnjim implementacionim planom i, po potrebi, obavljaju konsultacije sa Zavodom u vezi s metodologijama i sadržajem baza podataka koje oni utvrđuju.
U slučaju nepostojanja saglasnosti između odgovornih proizvođača zvanične statistike i Zavoda u vezi sa pitanjima iz stava 1. ovog člana, Zavod je dužan da o tome informiše Vladu u pisanoj formi, i to u roku od 30 dana od dana kada je konstantovano nepostojanje saglasnosti.
Pravo pristupa individualnim podacima drugih
odgovornih proizvođača zvanične statistike
Član 30.
Zavod ima pravo pristupa individualnim podacima koji su rezultat istraživanja drugih odgovornih proizvođača zvanične statistike ukoliko su ti podaci neophodni za sprovođenje aktivnosti zvanične statistike ili za procenu kvaliteta rezultata.
Pravo pristupa Zavoda individualnim podacima koji su rezultat istraživanja Narodne banke Srbije obezbeđuje se uz prethodnu saglasnost guvernera Narodne banke Srbije.
Pravo pristupa administrativnim izvorima podataka
Član 31.
Zavod ima pravo pristupa svim administrativnim izvorima podataka u organima državne uprave, uključujući i identifikatore, ako je to potrebno, kao i pravo pristupa podacima prikupljenim metodom stalnog praćenja i posmatranja, izuzev u slučajevima kada njihova upotreba u statističke svrhe nije dozvoljena zakonom.
Vlasnici administrativnih izvora podataka i podataka prikupljenih metodom stalnog praćenja i posmatranja imaju obavezu da u skladu sa usvojenim Planom i dogovorenim načinom dostavljanja, koji vlasnicima podataka neće stvarati dodatne troškove, prenesu Zavodu podatke, osim u slučajevima kada su ti podaci predmet posebne obrade.
VI. OBRAĐIVANjE I SKLADIŠTENjE PODATAKA
Odstranjivanje identifikatora
Član 32.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike, nakon završetka obrade prikupljenih podataka, odstranjuju identifikatore izveštajnih i statističkih jedinica.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike uništavaju upitnike i druge dokumente koji sadrže individualne podatke dobijene prilikom sprovođenja statističkih istraživanja, i to nakon završetka unosa, šifriranja i obrade podataka, u skladu sa važećim propisima koji uređuju postupke sa arhivskom građom i registraturskim materijalom.
Zaštita arhivske građe i registraturskog materijala vrši se u skladu s važećim propisima koji uređuju postupke sa arhivskom građom i registraturskim materijalom.
Prilogađavanje podataka zvaničnim statističkim standardima
Član 33.
Zavod može da modifikuje podatke dobijene iz statističkih istraživanja i iz administrativnih i drugih izvora kako bi ih uskladio sa zvaničnim definicijama, klasifikacijama i drugim standardima koji se primenjuju u sistemu zvanične statistike i u međunarodnoj statističkoj praksi.
Način i rok skladištenja statističkih podataka
Član 34.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike dužni su da bez identifikatora uskladište podatke u elektronskoj formi, koji su šifrirani do nivoa statističke jedinice, na period od najmanje deset godina, ukoliko posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Po isteku perioda iz stava 1. ovog člana, podaci se, u skladu sa zakonom, prenose organizaciji nadležnoj za arhivsku građu, zajedno sa neophodnom dokumentacijom.
Akt o skladištenju podataka
Član 35.
Direktor Zavoda, odnosno ovlašćeni predstavnik drugog odgovornog proizvođača zvanične statistike, donosi, u skladu sa važećim standardima, akt kojim se bliže reguliše skladištenje i organizovanje podataka u cilju sprečavanja uništavanja, zloupotrebe, krađe ili nelegalnog pristupa podacima kojima raspolaže odgovorni proizvođač zvanične statistike, u skladu sa ovim zakonom.
Direktor Zavoda, odnosno ovlašćeni predstavnik drugog odgovornog proizvođača zvanične statistike, donosi, u skladu sa važećim standardima, poseban akt kojim se bliže reguliše način korišćenja podataka zvanične statistike kojima raspolaže odgovorni proizvođač zvanične statistike, u skladu sa ovim zakonom.
Odluka o klasifikacijama i drugim zvaničnim statističkim standardima
Član 36.
Direktor Zavoda, uz pribavljeno mišljenje Saveta, odlučuje svojim aktom o klasifikacijama, nomenklaturama i drugim značajnim standardima koje koriste odgovorni proizvođači zvanične statistike navedeni u Programu.
VII.STATISTIČKI REGISTRI
Statistički registri
Član 37.
Zavod formira, razvija i održava sledeće registre:
1) statistički poslovni registar;
2) statistički registar poljoprivrednih gazdinstava.
Direktor Zavoda donosi propis kojim se bliže uređuju pitanja koja se odnose na formiranje, razvoj, održavanje i upotrebu statističkih registara.
Održavanje i korišćenje statističkih registara
Član 38.
Zavod koristi podatke iz administrativnih izvora, popisa, statističkih istraživanja, kao i podatke dobijene pomoću metoda stalnog praćenja i posmatranja, u cilju formiranja, razvoja i održavanja statističkih registara.
Podaci iz statističkih registara koriste se isključivo u statističke svrhe.
VIII. DISEMINACIJA PODATAKA I INFORMACIJA
Uslovi diseminacije podataka zvanične statistike
Član 39.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike vrše diseminaciju rezultata pod uslovima i do nivoa koji su predviđeni Planom.
Rezultati zvanične statistike iz stava 1. ovog člana dostupni su istovremeno svim korisnicima, pod jednakim uslovima.
Kalendar objavljivanja rezultata
Član 40.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike održavaju ažuran i javnosti dostupan kalendar objavljivanja rezultata zvanične statistike.
Odstupanja od rokova utvrđenih u kalendaru objavljuju se i obrazlažu.
Statističke baze podataka
Član 41.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike razvijaju i održavaju javno dostupne baze podataka koje su rezultat zvanične statistike.
Tumačenje podataka zvanične statistike
Član 42.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike dužni su da daju stručna tumačenja i ocenu podataka koje proizvode i diseminuju.
Sve informacije u vezi sa izvorima podataka i primenjenom metodologijom dostupne su javnosti, a najvažnije metodologije objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Korisnici zvaničnih statističkih podataka i informacija dužni su da prilikom korišćenja tih podataka i informacija navedu njihov izvor.
Posebne obrade po zahtevu korisnika
Član 43.
Na zahtev korisnika i o njihovom trošku, odgovorni proizvođači zvanične statistike mogu da obezbede informacije i podatke dobijene posebnom obradom, koji nisu predviđeni Programom i Planom.
U vezi s podacima i informacijama iz stava 1. ovog člana, iako oni nisu rezultati zvanične statistike, primenjuju se odredbe ovog zakona o poverljivosti.
IX. POVERLjIVOST
Poverljivost podataka
Član 44.
Odredbe o poverljivosti primenjuju se od momenta kada izveštajna jedinica dostavi podatke odgovornim proizvođačima zvanične statistike.
Odredbe ove glave zakona primenjuju se i na podatke prikupljene iz drugih izvora za potrebe zvanične statistike, od trenutka njihovog dostavljanja odgovornim proizvođačima zvanične statistike.
Sprečavanje identifikacije izveštajnih jedinica
Član 45.
Podaci prikupljeni, obrađeni i uskladišteni u svrhe zvanične statistike poverljivi su onda kada fizičko ili pravno lice može da se neposredno ili posredno identifikuje imenom, adresom ili identifikacionim brojem.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike dužni su da spreče mogućnost neposredne ili posredne individualne identifikacije izveštajne jedinice.
Poverljivi podaci mogu se isključivo koristiti u statističke svrhe, te organi državne uprave, organi autonomnih pokrajina, organi lokalne samouprave i drugi nosioci javnih ovlašćenja ne mogu koristiti podatke i informacije prikupljene u okviru aktivnosti zvanične statistike u svrhe utvrđivanja prava i obaveza izveštajne jedinice.
Poverljivost informacije ne odnosi se na sledeće informacije:
broj i strukturu unajmljenih i stalno zaposlenih od strane pravnih i fizičkih lica koja ne uključuje njihove lične podatke;
vrste proizvoda koje proizvodi, prerađuje, prevozi, skladišti, kupuje i prodaje preduzetnik, privredno društvo, odnosno druga organizacija i institucija, kao i sve vrste usluga za potrebe stanovništva ili privrednih društava, odnosno drugih organizacija ili institucija;
podatke o šteti i zagađenju prouzrokovanih aktivnostima preduzetnika, privrednog društva, odnosno druge organizacije ili institucije;
podatke čije objavljivanje odobri u pisanoj formi zainteresovano pravno ili fizičko lice.
Zaštita poverljivih podataka
Član 46.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike obavezni su da preduzmu sve propisane administrativne, tehničke i organizacione mere neophodne za zaštitu poverljivih podataka protiv nelegalnog pristupa, otkrivanja ili korišćenja.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike svojim aktima bliže određuju mere i postupke za obezbeđivanje i zaštitu poverljivih podataka, u skladu sa ovim zakonom.
Ograničenje pristupa poverljivim podacima
Član 47.
Pristup poverljivim podacima ograničen je na lica koja prilikom obavljanja svojih zadataka proizvode zvaničnu statistiku i do stepena u kom su ti podaci neophodni za proizvodnju zvanične statistike.
Lica koja u vršenju svojih zadataka imaju pristup poverljivim podacima u obavezi su da se uvek pridržavaju odredaba ovog zakona, čak i nakon prestanka rada u zvaničnoj statistici.
Davanje individualnih podataka bez identifikatora
Član 48.
Zavod i ostali odgovorni proizvođači zvanične statistike mogu da naučnoistraživačkim institucijama obezbede, na pisani zahtev, individualne podatke bez identifikatora.
U pisanom zahtevu, iz stava 1. ovog člana, institucija je dužna da jasno naznači svrhu korišćenja individualnih statističkih podataka.
Upotreba statističkih podataka iz stava 1. ovog člana reguliše se posebnim ugovorom koji obavezuje korisnika da ove podatke može koristiti isključivo u svrhe koje je naznačio u svom zahtevu, kao i da ne dozvoli neovlašćenim licima pristup ovim podacima i da nakon upotrebe uništi te podatke.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike vode evidenciju o korisnicima iz stava 1. ovog člana i o nameni za koju im se podaci obezbeđuju.
Diseminacija podataka o malim agregatima
Član 49.
Direktor Zavoda, po pribavljenoj pisanoj saglasnosti ekonomskih jedinica, može objavljivati podatke o malim agregatima tih jedinica.
X. MEĐUNARODNA SARADNjA
Saradnja sa međunarodnim statističkim organizacijama
Član 50.
Zavod sarađuje sa međunarodnim statističkim organizacijama.
Koordinaciona uloga Zavoda u međunarodnoj statističkoj saradnji
Član 51.
U sistemu zvanične statistike Republike Srbije Zavod ima koordinacionu ulogu u okviru međunarodne statističke saradnje.
XI. KAZNENE ODREDBE
Član 52.
Novčanom kaznom u iznosu od 150.000 do 450.000 dinara kazniće se za prekršaj davalac podataka – privredno društvo, ustanova, zadruga ili drugo pravno lice, ako za potrebe zvaničnih statističkih istraživanja ne dostavi odgovornom proizvođaču zvanične statistike tražene podatke u propisanom roku, ili dostavi nepotpune ili netačne podatke ili spreči proveru tačnosti, kompletnosti i ažurnosti traženih podataka (član 26).
Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u privrednom društvu, ustanovi, zadruzi ili drugom pravnom licu.
Član 53.
Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj:
1) odgovorni proizvođači zvanične statistike ukoliko odgovarajućim aktom ne odrede mere i postupke za obezbeđivanje i zaštitu podataka (član 46. stav 2);
2) odgovorni proizvođači zvanične statistike ako ne informišu izveštajne jedinice o obaveznosti odnosno neobaveznosti davanja podataka (član 25. stav 1. tačka 3)).
Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana i odgovorno lice u proizvođaču zvanične statistike.
Član 54.
Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako za potrebe zvaničnih statističkih istraživanja ne dostavi odgovornom proizvođaču zvanične statistike tražene podatke u propisanom roku, ili dostavi nepotpune ili netačne podatke ili spreči proveru tačnosti, kompletnosti i ažurnosti traženih podataka (član 26).
XII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Rok za donošenje odluke o obrazovanju Saveta
Član 55.
Vlada će doneti odluku o obrazovanju Saveta i imenovanju njegovih članova u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Rok za donošenje podzakonskih akata
Član 56.
Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Rok za donošenje Programa i Plana
Član 57.
Program iz člana 18. ovog zakona doneće Narodna skupština u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, a Plan će doneti Vlada u roku od 60 dana od dana donošenja Programa.
Prestanak važenja zakona kojima su uređena statistička istraživanja
Član 58.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o statističkim istraživanjima („Službeni glasnik RS”, br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05) i Zakon o sistemu statističkih istraživanja („Službeni list SRJ”, br. 80/94 i 28/96).
Podzakonski akti doneseni na osnovu zakona iz stava 1. ovog člana primenjivaće se do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovog zakona ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Stupanje na snagu ovog zakona
Član 59.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi Ustava prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, i „prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa” (član 97. tačka 11. Ustava Republike Srbije).
S obzirom na to da se Republika Srbija nalazi u fazi intenzivnih priprema za ulazak u proces pridruživanja Evropskoj uniji, Zakon o zvaničnoj statistici, pored drugih zakona, mora biti usklađen sa važećim preporukama i pravnom regulativom Ujedinjenih nacija i Evropske unije.
U saradnji sa ekspertima Eurostat-a i UN/ECE iz oblasti statistike, bio je sačinjen Master plan razvoja i harmonizacije zvanične jugoslovenske statistike, koji je Savezna vlada SRJ usvojila na 91. sednici, održanoj 26. decembra 2002. godine. Ovaj dokument sadrži: globalnu ocenu našeg statističkog sistema, plan aktivnosti po predmetnim oblastima, plan horizontalnih aktivnosti, i ocenu potrebnih resursa.
Predlog zakona o zvaničnoj statistici u celosti je sačinjen u skladu sa osnovnim principima i odredbama Master plana, kojim je predviđeno da osnovnu zakonsku regulativu u oblasti zvanične statistike treba da čine dva zakona: prvi, kojim se na nivou države uređuje pravni okvir statističke institucije i njenih aktivnosti, i drugi – poseban zakon – koji se donosi radi sprovođenja velikih statističkih akcija kao što su popis stanovništva, popis poljoprivrede i dr.
Predlog zakona je sačinjen u skladu sa najznačajnijim ciljevima Master plana: da se omogući dinamičan i pravilan razvoj zvanične statistike; da se na adekvatan način urede odnosi između proizvođača i davalaca podataka; da se stvori osnova za dobijanje najznačajnijih statističkih indikatora; da se razvoj zvanične statistike usmeri u pravcu harmonizacije metodologija, klasifikacija, nomenklatura i statističke prakse sa međunarodnim standardima; da se poveća uporedivost zvaničnih statističkih podataka naše zemlje sa podacima drugih zemalja i podacima međunarodnih organizacija; da se stvori osnov za harmoničnu transformaciju statističkog sistema, da se promovišu uloga i značaj zvanične statistike u društvu, kao i da se podstakne mogućnost šire upotrebe njenih podataka.
Prilikom izrade ovog zakona primenjeni su osnovni principi zvanične statistike, koje Master plan promoviše, a koji glase: zvanična statistika predstavlja glavni izvor informacija neophodnih za sagledavanje stanja i donošenje odluka značajnih za razvoj i upravljanje u oblasti ekonomije, zaštite radne i životne sredine, kao i za praćenje demografskih i drugih društvenih kretanja; da su statistički organi obavezni da, poštujući principe statističke nauke i struke, kao i profesionalne etike, definišu metode i procedure za prikupljanje, obradu, čuvanje i objavljivanje zvaničnih statističkih podataka; da su statistički organi obavezni da u cilju obezbeđivanja korektne interpretacije objavljenih podataka prezentuju izvore podataka, kao i metode i procedure primenjene u prikupljanju i obradi podataka; da su pojedinačni podaci striktno zaštićeni zakonom, te da se mogu koristiti isključivo u statističke svrhe, bez obzira na to da li se odnose na fizička ili na pravna lica; da se obezbedi koordinacija aktivnosti svih proizvođača zvanične statistike u okviru statističkog sistema Srbije.
Treba napomenuti i to da su eksperti Eurostat-a 2005. godine dali pozitivnu ocenu ovog zakona, a u izradi koncepta i njegove prve verzije neposredno je učestvovao i gospodin Heinrich Brüngger, direktor Statističkog sektora UN/ECE.
Članovima 1–5. Zakona predviđene su, po ugledu na savremena rešenja u zakonima o zvaničnoj statistici razvijenih evropskih zemalja, osnovne odredbe, definicije i osnovna načela. Statističari i svi zainteresovani za primenu ovog zakona mogu da se na najbrži način upoznaju sa njegovom suštinom, najčešće upotrebljenim izrazima i njihovim značenjem, kao i sa sadržajem osnovnih načela zvanične statistike. Isticanje značenja izraza i načela na početku teksta Zakona čini njegovo razumevanje lakšim i sistematičnijim, a ostale delove Zakona lišava nepotrebnog ponavljanja. Naročito je naglašen član 3. Zakona, kojim su zagarantovani zaštita prava davalaca podataka i statističkih jedinica i ostvarenje njihovih prava.
Članovima 6–12. Zakona regulisana je organizacija sistema zvanične statistike. Izričito je naglašeno ko su odgovorni proizvođači zvanične statistike, čime se ona izdvaja od svih drugih statistika koje se mogu voditi u raznim oblastima društveno-ekonomskog života. Kao odgovorni proizvođači zvanične statistike navode se: Republički zavod za statistiku, Narodna banka Srbije i ostali odgovorni proizvođači zvanične statistike, obuhvaćeni petogodišnjim statističkim programom, a za teritoriju grada Beograda to je Gradska uprava – Zavod za informatiku i statistiku. Posebno se naglašava vodeća uloga Zavoda, kao posebne organizacije, odnosno samostalne institucije, u proizvodnji, diseminaciji i organizovanju sistema zvanične statistike. Takođe, detaljno se navode poslovi koje Zavod obavlja u okviru sistema zvanične statistike.
S obzirom na značaj Zavoda kao glavne institucije u sistemu zvanične statistike, predviđa se da Zavod daje mišljenje o izveštajima, nacrtima zakona i drugim pravnim aktima, a koji se odnose na njegove aktivnosti i zadatke. Zavod učestvuje u svim aktivnostima koje se odnose na osnivanje novih ili na promenu postojećih administrativnih izvora.
Pored sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije i eventualnih donacija, Zavod može ostvarivati i dodatna sredstva (posebnim obradama podataka, dodatnim procedurama i sličnim statističkim aktivnostima koje nisu predviđene važećim Programom i Planom). Ova sredstva bila bi korišćena za razvoj metodoloških i informacionih rešenja i za obrazovanje i obuku zaposlenih u Zavodu. Sredstvima ostvarenim posebnim obradama podataka i drugim dodatnim aktivnostima finansiraće se rashodi u vezi sa realizacijom takvih obrada, odnosno aktivnosti.
Članovi 13–17. Zakona odnose se na Savet za statistiku, koji je stručno savetodavno telo, čiji je osnovni zadatak da se bavi strateškim pitanjima zvanične statistike. Posebno se regulišu: njegova uloga, sastav, način imenovanja članova Saveta, finansiranje i dr. Savet se, kao integralni deo sistema zvanične statistike, posebno stara o zadovoljavanju potreba najšireg kruga korisnika, o zaštiti prava davalaca podataka i o ostvarenju njihovih prava.
Članovima 18–23. reguliše se sadržina Programa i Plana zvanične statistike i način na koji se oni donose. Utvrđeno je, takođe, da se sprovođenje popisa reguliše posebnim zakonima i finansira sredstvima budžeta Republike Srbije. Po isteku poslednje godine za izvršenje Programa, Zavod će pripremiti izveštaj za Vladu o realizaciji celokupnog Programa. Vlada će razmotriti taj izveštaj i uputiti ga Narodnoj skupštini.
Članovima 24–36. Zakona regulisane su faze prikupljanja, obrade i skladištenja podataka. Pre početka prikupljanja podataka, svaka izveštajna jedinica mora biti informisana o pravnom osnovu za sprovođenje istraživanja, o cilju istraživanja, obaveznosti odnosno neobaveznosti davanja podataka, odgovornom proizvođaču zvanične statistike i o obavezi zaštite podataka. Izveštajne jedinice su dužne da besplatno obezbeđuju tačne, ažurne i kompletne podatke, a ukoliko to nisu učinile, dužne su da ih isprave i upotpune na utvrđeni način. Predviđa se mogućnost sprovođenja pilot istraživanja, koja ne bi bila korišćena za proizvodnju rezultata zvanične statistike, već bi služila za ocenjivanje metodologije ili kvaliteta podataka koji se prikupljaju u statističkim istraživanjima, s obzirom na to da nisu sadržana u Programu i Planu zvanične statistike.
Vodeća uloga Zavoda kao odgovornog proizvođača zvanične statistike ogleda se i u tome što drugi odgovorni proizvođači zvanične statistike imaju obavezu da sarađuju sa Zavodom i da se konsultuju s njim u vezi sa metodologijom svojih statističkih istraživanja, predviđenih godišnjim implementacionim planom Vlade, kao i u vezi sa metodologijom i sadržinom baza podataka koje oni utvrđuju, i to kod istraživanja koja nisu predviđena godišnjim implementacionim planom Vlade. Zavodu se daje mogućnost pristupa individualnim podacima drugih odgovornih proizvođača zvanične statistike, pod određenim uslovima.
Zavod ima pravo pristupa svim administrativnim izvorima podataka u organima državne uprave, kao i pravo pristupa podacima prikupljenim metodom stalnog praćenja i posmatranja, izuzev u slučaju kada statistička upotreba tih podataka nije dozvoljena zakonom.
Nakon završetka obrade prikupljenih podataka, odstranjuju se identifikatori izveštajnih i statističkih jedinica, a posle unosa, šifriranja i obrade individualnih podataka, uništavaju se obrasci i druga dokumenta. Predviđeni su način skladištenja podataka i period tokom kog se oni čuvaju, kao i njihova predaja odgovarajućem arhivu. U cilju sprečavanja uništavanja, zloupotrebe, krađe ili nelegalnog pristupa podacima, direktor Zavoda, ili ovlašćeni predstavnik drugog odgovornog proizvođača zvanične statistike, donosi akt kojim se regulišu metodi skladištenja i organizovanje podataka.
Članovima 37–38. Zakona nalaže se Zavodu da formira, razvija i održava statistički poslovni registar i statistički registar poljoprivrednih gazdinstava. Za njihovo formiranje, razvoj i održavanje Zavod koristi podatke iz administrativnih izvora, popisa i drugih statističkih istraživanja, kao i podatke dobijene primenom metoda stalnog praćenja i posmatranja. Direktor Zavoda donosi propis kojim se bliže određuju pitanja u vezi s registrima. Podaci iz statističkih registara koriste se isključivo u statističke svrhe, a prvenstveno za utvrđivanje sadržinskog okvira za izbor uzoraka za sprovođenje redovnih ili pilot statističkih istraživanja.
Članovima 39–43. Zakona reguliše se diseminacija podataka i informacija. Odgovorni proizvođači zvanične statistike vrše diseminaciju rezultata zvanične statistike najmanje do nivoa i pod uslovima navedenim u Planu. Istaknuto je da su rezultati zvanične statistike dostupni svim korisnicima. Odgovorni proizvođači zvanične statistike održavaju ažuran i javnosti dostupan kalendar objavljivanja podataka, a odstupanje od rokova navedenih u kalendaru obavezno se objavljuje i objašnjava. Informacije o izvorima podataka i primenjenoj metodologiji dostupne su javnosti, a korisnici zvaničnih statističkih podataka dužni su da navedu izvor podataka pri njihovom korišćenju. Predviđena je mogućnost da odgovorni proizvođači zvanične statistike na zahtev korisnika i o njihovom trošku obezbede dodatne podatke dobijene posebnom obradom, s tim što se i na ove podatke i informacije primenjuju odredbe o poverljivosti, iako njihova obrada nije predviđena Programom i Planom.
Članovima 44–49. Zakona reguliše se poverljivost podataka. Ovaj deo Zakona je izuzetno važan s obzirom na to da se načelu poverljivosti podataka pridaje veliki značaj. Odredbe o poverljivosti podataka primenjuju se u svim fazama proizvodnje i diseminacije podataka zvanične statistike. Primenjuju se sredstva za sprečavanje mogućnosti neposredne ili posredne identifikacije izveštajne jedinice. Pristup poverljivim podacima sveden je na ograničeni krug lica, koja imaju obavezu da neprestano štite načelo o poverljivosti podataka, čak i nakon prestanka rada u zvaničnoj statistici.
Članovima 50–51. Zakona reguliše se međunarodna statistička saradnja Zavoda i, u okviru zvaničnog statističkog sistema Republike Srbije, njegova koordinaciona uloga u statističkoj saradnji s međunarodnim statističkim organizacijama.
Članovima 52–55. Zakona predviđene su kaznene odredbe kojima se štite proizvođači zvanične statistike u smislu da mogu da dođu do potrebnih podataka u predviđenom roku i kojima se obezbeđuje zaštita datih podataka.
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.