PREDLOG ZAKONA
O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se osnivanje, pravni položaj, nadležnost, organizacija i način rada Agencije za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Agencija), pravila u vezi sa sprečavanjem sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija i prijavljivanjem imovine lica koja vrše javne funkcije, postupak i odlučivanje u slučaju povrede ovog zakona, uvođenje planova integriteta, kao i druga pitanja od značaja za rad Agencije.
Značenje izraza
Član 2.
U smislu ovog zakona, pojedini izrazi imaju sledeće značenje:
„korupcija” je odnos koji se zasniva zloupotrebom službenog, odnosno društvenog položaja ili uticaja, u javnom ili privatnom sektoru, u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga;
„funkcioner” je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organe Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organe javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo lice koje bira Narodna skupština;
„javna funkcija” je funkcija u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, organima javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i funkcija drugih lica koje bira Narodna skupština, a podrazumeva ovlašćenja rukovođenja, odlučivanja, odnosno donošenja opštih ili pojedinačnih akata;
„povezano lice” je supružnik ili vanbračni partner funkcionera, krvni srodnik funkcionera u pravoj liniji, odnosno u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, usvojitelj ili usvojenik funkcionera, kao i svako drugo pravno ili fizičko lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezanim sa funkcionerom;
„privatni interes” je bilo kakva korist ili pogodnost za funkcionera ili povezano lice;
„sukob interesa” je situacija u kojoj funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije odnosno službene dužnosti, na način koji ugrožava javni interes;
„poklon” je novac, stvar, pravo i usluga izvršena bez odgovarajuće naknade i svaka druga korist koja je data funkcioneru ili povezanom licu u vezi s vršenjem javne funkcije;
„protokolarni poklon” je poklon koji funkcioner primi od strane države, njenog organa ili organizacije, međunarodne organizacije ili stranog pravnog lica, koji je primljen prilikom službene posete ili u drugim sličnim prilikama.
II. AGENCIJA
Član 3.
Agencija je samostalan i nezavisan državni organ.
Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Agencija je odgovorna Narodnoj skupštini.
Agencija ima svojstvo pravnog lica.
U postupku pred Agencijom koji nije uređen ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak.
Sredstva za rad i funkcionisanje Agencije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Agencije, kao i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Agencija samostalno raspolaže sredstvima iz stava 5. ovog člana, u skladu sa zakonom.
Sedište i organizacione jedinice Agencije
Član 4.
Sedište Agencije je u Beogradu.
Agencija može da obrazuje organizacione jedinice izvan sedišta.
Organizacione jedinice iz stava 2. ovog člana nemaju svojstvo pravnog lica.
Nadležnost Agencije
Član 5.
Agencija:
nadzire sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Strategija), Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Akcioni plan) i sektorskih akcionih planova;
pokreće postupak i izriče mere zbog povrede ovog zakona;
rešava o sukobu interesa;
obavlja poslove u skladu sa zakonom kojim je uređeno finansiranje političkih stranaka;
daje mišljenja i uputstva za sprovođenje ovog zakona;
daje inicijative za izmenu i donošenje propisa u oblasti borbe protiv korupcije;
daje mišljenja u vezi sa primenom Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova;
prati i obavlja poslove koji se odnose na organizovanje koordinacije rada državnih organa u borbi protiv korupcije;
vodi registar funkcionera;
vodi registar imovine i prihoda funkcionera (u daljem tekstu: Registar imovine);
pruža stručnu pomoć u oblasti borbe protiv korupcije;
sarađuje sa drugim državnim organima u pripremi propisa u oblasti borbe protiv korupcije;
daje smernice za izradu planova integriteta u javnom i privatnom sektoru;
uvodi i sprovodi programe obuke o korupciji, u skladu sa ovim zakonom;
vodi posebne evidencije u skladu sa ovim zakonom;
postupa po predstavkama pravnih i fizičkih lica;
organizuje istraživanja, prati i analizira statističke i druge podatke o stanju korupcije;
u saradnji sa nadležnim državnim organima prati međunarodnu saradnju u oblasti borbe protiv korupcije;
obavlja i druge poslove određene zakonom.
Organi Agencije
Član 6.
Organi Agencije su Odbor i direktor.
a) Odbor Agencije
Član 7.
Odbor Agencije bira i razrešava direktora Agencije, odlučuje po žalbama na odluke direktora kojima se izriču mere u skladu sa ovim zakonom, usvaja godišnji izveštaj o radu Agencije koji podnosi Narodnoj skupštini, vrši nadzor nad radom i imovinskim stanjem direktora, predlaže budžetska sredstva za rad Agencije, donosi poslovnik o svom radu i vrši druge poslove određene ovim zakonom.
Odbor Agencije može, na predlog direktora, da osniva savetodavna ili radna tela Agencije.
Uslovi za izbor člana Odbora Agencije
Član 8.
Za člana Odbora Agencije može da bude izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima završen fakultet, najmanje devet godina radnog iskustva i nije osuđeno za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana Odbora Agencije.
Član Odbora Agencije ne može da bude član političke stranke i podleže istim obavezama i zabranama koje se po ovom zakonu odnose na funkcionere, izuzev zabrane iz člana 31. stav 1. ovog zakona.
Sastav Odbora Agencije
Član 9.
Odbor Agencije ima 9 članova.
Članove Odbora Agencije bira Narodna skupština na predlog:
Administrativnog odbora Narodne skupštine;
predsednika Republike;
Vlade;
Vrhovnog kasacionog suda;
Državne revizorske institucije;
Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja, putem zajedničkog dogovora;
Socijalno-ekonomskog saveta;
Advokatske komore Srbije;
udruženja novinara u Republici Srbiji, putem zajedničkog dogovora.
Kandidat za člana Odbora Agencije koga predlože predlagači iz stava 1. tač. 8) i 9) ovog člana može da bude iz redova predlagača.
Predlaganje i izbor člana Odbora Agencije
Član 10.
Svaki predlagač predlaže listu od tri kandidata za jednog člana Odbora Agencije.
Narodna skupština bira po jednog kandidata sa svake liste predlagača.
Mandat člana Odbora Agencije
Član 11.
Mandat člana Odbora Agencije traje četiri godine.
Isto lice može da bude izabrano za člana Odbora Agencije najviše dva puta.
Naknada za rad člana Odbora Agencije
Član 12.
Član Odbora Agencije ima pravo na mesečnu naknadu u visini dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.
Prestanak funkcije člana Odbora Agencije
Član 13.
Funkcija člana Odbora Agencije prestaje istekom mandata, ostavkom, ako je zbog bolesti, na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, trajno nesposoban za vršenje funkcije i razrešenjem.
Predlagači su dužni da tri meseca pre isteka mandata člana Odbora Agencije, podnesu predlog za izbor novog člana Odbora Agencije.
Ako funkcija člana Odbora Agencije prestane pre isteka mandata, predlagač je dužan da u roku od 30 dana od dana nastupanja uslova iz stava 1. ovog člana podnese listu kandidata za izbor novog člana Narodnoj skupštini.
Razrešenje člana Odbora Agencije
Član 14.
Član Odbora Agencije se razrešava ako nesavesno vrši funkciju člana Odbora Agencije, ako postane član političke stranke, odnosno učestvuje u aktivnostima političkih stranaka, ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim funkcije člana Odbora Agencije ili ako se utvrdi da je povredio ovaj zakon.
Postupak u kome se utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje člana Odbora Agencije vodi Odbor Agencije.
Postupak iz stava 2. ovog člana pokreće se na predlog predsednika Odbora Agencije, najmanje tri člana Odbora Agencije, direktora Agencije, kao i predlagača tog člana Odbora Agencije.
Odluku o razrešenju, na predlog Odbora Agencije, donosi Narodna skupština.
Odbor Agencije može da udalji sa funkcije člana protiv koga se vodi postupak u kome se utvrđuje da li postoje razlozi za njegovo razrešenje.
Odlučivanje
Član 15.
Odbor Agencije odlučuje većinom glasova svih članova.
Radom Odbora Agencije rukovodi predsednik, koga između sebe biraju članovi Odbora Agencije.
b) Direktor
Član 16.
Direktor predstavlja Agenciju, rukovodi radom, organizuje i obezbeđuje zakonito i efikasno obavljanje poslova Agencije, donosi odluke o povredi ovog zakona i izriče mere, priprema godišnji izveštaj o radu Agencije, izrađuje predlog budžetskih sredstava za rad Agencije, donosi opšte i pojedinačne akte, odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Agenciji, sprovodi odluke Odbora Agencije i vrši druge poslove određene zakonom.
Uslovi za izbor direktora
Član 17.
Za direktora može da bude izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima završen pravni fakultet i najmanje devet godina radnog iskustva i nije osuđeno za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije direktora.
Direktor ne može da bude član političke stranke i podleže istim obavezama i zabranama koje se po ovom zakonu odnose na funkcionere.
Javni konkurs za izbor direktora
Član 18.
Direktor se bira na javnom konkursu, koji raspisuje Odbor Agencije.
Javni konkurs se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije” i najmanje jednom sredstvu javnog informisanja koje pokriva celu teritoriju Republike Srbije.
Mandat direktora
Član 19.
Mandat direktora traje pet godina.
Isto lice može da bude izabrano za direktora najviše dva puta.
Prestanak funkcije direktora
Član 20.
Funkcija direktora prestaje istekom mandata, ostavkom, ako je zbog bolesti, na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, trajno nesposoban za vršenje dužnosti i razrešenjem.
Odbor Agencije dužan je da tri meseca pre isteka mandata direktora, raspiše konkurs za izbor novog direktora.
Ako funkcija direktora prestane pre isteka mandata, Odbor Agencije je dužan da u roku od 15 dana od dana nastupanja uslova iz stava 1. ovog člana raspiše konkurs za izbor novog direktora.
Razrešenje direktora
Član 21.
Direktor se razrešava ako nesavesno vrši funkciju, ako postane član političke stranke, odnosno učestvuje u aktivnostima političkih stranaka, ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim funkcije ili ako se utvrdi da je povredio ovaj zakon.
Postupak u kome se utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje direktora vodi Odbor Agencije.
Postupak iz stava 2. ovog člana pokreće se na predlog predsednika Odbora Agencije ili najmanje tri člana Odbora Agencije.
Zamenik direktora
Član 22.
Agencija ima zamenika direktora, koga bira Odbor Agencije, na predlog direktora, bez javnog konkursa.
Mandat zamenika direktora prestaje izborom novog direktora.
Na zamenika direktora shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na direktora.
Plata direktora i zamenika direktora
Član 23.
Direktor ima pravo na platu jednaku plati ministra, a zamenik direktora platu jednaku plati državnog sekretara.
Direktor, odnosno zamenik direktora ima pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci od dana kada mu je prestala funkcija u visini plate koju je imao na dan prestanka funkcije.
Pravo na naknadu plate iz stava 2. ovog člana prestaje pre roka od šest meseci ako bivši direktor, odnosno zamenik direktora zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju.
Stručna služba Agencije
Član 24.
Agencija ima stručnu službu kojom rukovodi direktor Agencije.
Na unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u stručnoj službi Agencije primenjuju se načela za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima i posebnim organizacijama, osim ukoliko obavljanje određenih poslova u Agenciji ne zahteva drugačiji način organizovanja.
Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Agencije donosi direktor, po pribavljenom mišljenju Odbora Agencije, uz saglasnost odbora Narodne skupštine nadležnog za upravu.
Položaj zaposlenih u stručnoj službi Agencije
Član 25.
Na zaposlene u stručnoj službi Agencije primenjuju se propisi o državnim službenicima i nameštenicima.
Direktor može da donese poseban kodeks ponašanja zaposlenih u stručnoj službi Agencije.
Obaveze drugih organa i organizacija
Član 26.
U obavljanju poslova iz svog delokruga Agencija sarađuje sa državnim organima i organizacijama, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama i drugim pravnim licima.
Državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i druga pravna lica koja vrše javna ovlašćenja dužni su da na zahtev Agencije, u roku od 15 dana, dostave sva dokumenta i informacije koje su Agenciji potrebne za obavljanje poslova iz njene nadležnosti.
Podnošenje izveštaja o radu Agencije
Član 27.
Agencija je dužna da podnese godišnji izveštaj o radu Narodnoj skupštini, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži i izveštaj o sprovođenju Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova.
Agencija može da podnosi i vanredne izveštaje o radu na zahtev Narodne skupštine, odnosno po sopstvenoj inicijativi.
Izveštaj iz st. 1. i 3. ovog člana Agencija dostavlja i Vladi.
III. SUKOB INTERESA
Član 28.
Funkcioner je dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom.
Funkcioner je dužan da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i da stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije.
Funkcioner je dužan da izbegava stvaranje odnosa zavisnosti prema licu koje bi moglo da utiče na njegovu nepristrasnost u vršenju javne funkcije, a u slučaju da ne može da izbegne takav odnos ili takav odnos već postoji, da učini sve što je potrebno radi zaštite javnog interesa.
Funkcioner ne sme da koristi javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.
Zabrana vršenja druge javne funkcije
Član 29.
Funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, osim ako je zakonom i drugim propisom obavezan da vrši više javnih funkcija.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, funkcioner može da vrši drugu javnu funkciju, na osnovu saglasnosti Agencije.
Pre prihvatanja druge javne funkcije, odnosno kandidovanja za drugu javnu funkciju, funkcioner koji namerava da više funkcija vrši istovremeno, dužan je da zatraži saglasnost Agencije. Uz zahtev, funkcioner dostavlja i pribavljeno pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju.
Agencija je dužna da odluči po zahtevu iz stava 3. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Agencija neće dati saglasnost za vršenje druge javne funkcije, ukoliko je vršenje te funkcije u sukobu sa javnom funkcijom koju funkcioner već vrši, odnosno predstavlja sukob interesa.
U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 4. ovog člana, smatra se da je dala odobrenje funkcioneru za vršenje druge javne funkcije.
Funkcioneru koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju, suprotno odredbama ovog zakona, kasnija funkcija prestaje po sili zakona.
Vršenje funkcija u političkoj stranci
Član 30.
Funkcioner može da vrši funkciju u političkoj stranci i da učestvuje u njenim aktivnostima u meri u kojoj to ne ugrožava vršenje javne funkcije i ako to nije zakonom zabranjeno.
Funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, funkcioner može da koristi javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera.
Funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke.
Obavljanje drugog posla ili delatnosti
Član 31.
Funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost za vreme vršenja javne funkcije koja zahteva zasnivanje radnog odnosa.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, funkcioner može da se bavi naučnoistraživačkim radom, nastavnom, kulturno-umetničkom, humanitarnom i sportskom delatnošću, bez saglasnosti Agencije, ako time ne ugrožava nepristrasno vršenje i ugled javne funkcije. Prihode od ovih poslova, odnosno delatnosti, funkcioner je dužan da prijavi Agenciji.
Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funkcije, odnosno da predstavlja sukob interesa, Agencija određuje rok u kojem je funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.
Izuzev poslova, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana, Agencija može, na zahtev funkcionera, da da saglasnost za obavljanje i drugih poslova, odnosno delatnosti. Državni službenik na položaju dužan je da, uz zahtev, dostavi i saglasnost neposredno pretpostavljenog. Agencija je dužna da odluči o zahtevu u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 4. ovog člana, smatra se da je dala saglasnost za obavljanje drugog posla ili delatnosti.
Za pojedine kategorije funkcionera, Agencija može opštim aktom da utvrdi poslove, odnosno delatnosti koje mogu da obavljaju bez saglasnosti iz stava 4. ovog člana.
Drugim zakonom ili propisom mogu da budu propisani i drugi poslovi ili delatnosti koje funkcioner ne može da obavlja za vreme vršenja javne funkcije.
Obavljanje drugog posla ili delatnosti
u vreme stupanja na javnu funkciju
Član 32.
Funkcioner koji u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost, izuzev poslova ili delatnosti iz člana 31. stav 2. ovog zakona, dužan je da u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju zatraži saglasnost Agencije za dalje obavljanje tog posla ili delatnosti. Agencija je dužna da odluči o zahtevu u roku od 60 dana od dana prijema.
Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funkcije, odnosno da predstavlja sukob interesa, u odluci iz stava 1. ovog člana Agencija određuje rok, koji ne može biti duži od 60 dana, u kojem je funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla ili delatnosti.
Ukoliko Agencija ne odluči u roku iz stava 1. ovog člana, smatra se da je dala saglasnost za obavljanje drugog posla ili delatnosti.
Odredbe ovog člana ne odnose se na člana upravnog ili nadzornog odbora javnog preduzeća i javnih ustanova iz reda zaposlenih.
Za pojedine kategorije funkcionera, odnosno za određene poslove ili delatnosti, Agencija može opštim aktom da propiše da nije potrebna saglasnost iz stava 1. ovog člana.
Obaveza prijavljivanja o postojanju sukoba interesa
Član 33.
Funkcioner je dužan da, prilikom stupanja na dužnost i tokom vršenja javne funkcije, u roku od osam dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima.
Agencija može da pozove funkcionera i traži da dostavi potrebne podatke, u cilju pribavljanja informacija o postojanju sukoba interesa iz stava 1. ovog člana.
Ako Agencija utvrdi da postoji sukob interesa iz stava 1. ovog člana, o tome obaveštava funkcionera i organ u kome on vrši javnu funkciju i predlaže mere za otklanjanje sukoba interesa.
Odredbe st. 1. i 3. ovog člana ne isključuju primenu odredbi o izuzeću propisane zakonima kojima je uređen sudski ili upravni postupak.
Pojedinačni akt u čijem donošenju je učestvovao funkcioner koji se zbog sukoba interesa morao izuzeti, ništav je.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, neće biti ništav akt u čijem je donošenju učestvovao funkcioner koji je prijavio sukob interesa u skladu sa ovim zakonom, ukoliko nije bilo moguće da se odredi drugo lice koje bi učestvovalo u donošenju akta.
Zabrana osnivanja privrednog društva
ili javne službe za vreme vršenja javne funkcije
Član 34.
Funkcioner, za vreme vršenja javne funkcije, ne može da osnuje privredno društvo, odnosno javnu službu, niti da započne obavljanje samostalne delatnosti, u smislu zakona kojim se uređuje preduzetništvo.
Funkcioner ne može da vrši funkcije upravljanja, nadzora ili zastupanja u privrednom društvu, javnoj službi ili drugom pravnom licu, osim kada je to propisano zakonom ili drugim posebnim propisom.
Članstvo u udruženju i organima udruženja
Član 35.
Izuzetno od člana 34. stav 2. ovog zakona, funkcioner može da vrši funkciju u organu strukovnog udruženja. Funkcioner može, uz saglasnost Agencije, da bude član organa drugih udruženja.
Funkcioner koji je član udruženja ne može da prima naknadu ili poklone po osnovu članstva u udruženju, izuzev naknade putnih i drugih troškova.
Prenos upravljačkih prava za vreme vršenja javne funkcije
Član 36.
Funkcioner je dužan da u roku od 30 dana od izbora, postavljenja ili imenovanja, prenese svoja upravljačka prava u privrednom društvu na pravno ili fizičko lice koje nije povezano lice, da ih ono, u svoje ime, a za račun funkcionera, vrši do prestanka javne funkcije.
U roku od pet dana od dana prenosa upravljačkih prava, funkcioner je dužan da nadležnom organu privrednog društva i Agenciji dostavi podatke o licu na koje je preneo upravljačka prava i dokaze o prenosu upravljačkih prava. Funkcioner je dužan da o razlozima prenosa upravljačkih prava obavesti privredno društvo. Lice na koje je funkcioner preneo upravljačka prava, postaje povezano lice.
Funkcioner ne sme licu na koje je preneo upravljačka prava, odnosno drugom licu koje vrši upravljačka prava u privrednom društvu, da daje obaveštenja, uputstva i naloge, niti sme na drugi način preko njega da utiče na vršenje prava i obaveza u privrednom društvu. Funkcioner ima pravo da se obaveštava o poslovanju privrednog društva.
Obaveza obaveštavanja Agencije u postupku javne nabavke
Član 37.
Pravno lice u kojem je funkcioner vlasnik više od 20% udela ili akcija, ako učestvuje u postupku privatizacije, javnih nabavki ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom Republike, teritorijalne autonomije, lokalne samouprave, drugim korisnikom budžeta, odnosno drugim pravnim licem čiji je osnivač organ Republike, teritorijalne autonomije ili lokalne samoprave ili pravnim licem u kojem je više od 20% kapitala u javnoj svojini, obavezno je da o tome obavesti Agenciju u roku od tri dana od dana preduzimanja prve radnje u postupku, kao i o konačnom ishodu postupka u roku od tri dana od dana saznanja o njegovom okončanju.
Agencija vodi evidenciju pravnih lica i postupaka iz stava 1. ovog člana. Podaci iz ove evidencija su javni.
Nedozvoljeni uticaj na funkcionera
Član 38.
Funkcioner je dužan da o nedozvoljenom uticaju kome je izložen u vršenju javne funkcije, odmah obavesti Agenciju.
Agencija obaveštava nadležni organ o navodima funkcionera iz stava 1. ovog člana, radi pokretanja disciplinskog, prekršajnog i krivičnog postupka, u skladu sa zakonom.
Organ iz stava 2. ovog člana, dužan je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja obavesti Agenciju o preduzetim merama.
Zabrana zasnivanja radnog odnosa ili poslovne saradnje
po prestanku javne funkcije
Član 39.
Funkcioner kome je prestala javna funkcija, dve godine po prestanku funkcije ne može da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koja obavlja delatnosti u vezi sa funkcijom koju je funkcioner vršio, osim po dobijenoj saglasnosti Agencije.
Funkcioner kome je prestala javna funkcija dužan je da, pre zasnivanja radnog odnosa, odnosno poslovne saradnje iz stava 1. ovog člana, zatraži saglasnost Agencije, koja je dužna da odluči po zahtevu u roku od 15 dana.
U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 2. ovog člana, smatra se da je dala saglasnost za zasnivanje radnog odnosa, odnosno poslovnu saradnju.
IV. POKLONI
Član 40.
Funkcioner ne sme da primi poklon u vezi s vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona, ali ni tada ako je u novcu i hartijama od vrednosti.
Funkcioner je dužan da protokolarni poklon preda organu nadležnom za postupanje sa imovinom u javnoj svojini, izuzev ako vrednost poklona ne prelazi 5% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.
Funkcioner ne sme da zadrži prigodni poklon čija vrednost prelazi 5% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, odnosno prigodne poklone primljene u toku kalendarske godine čija ukupna vrednost prelazi iznos od jedne prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.
Merila prema kojima se određuje koji se poklon smatra prigodnim i obavezu njihovog prijavljivanja i evidentiranja utvrđuje Agencija.
U slučaju potrebe Agencija utvrđuje vrednost poklona.
Odbijanje prijema poklona
Član 41.
Funkcioner kome je ponuđen poklon koji ne sme da primi, dužan je da ponudu odbije i da saopšti poklonodavcu da poklon, ako ga primi, postaje javna svojina.
Ako funkcioner nije mogao da odbije prijem poklona, dužan je da poklon preda organu nadležnom za postupanje sa imovinom u javnoj svojini.
Funkcioner je dužan da u najkraćem roku podnese pismeni izveštaj o slučaju iz stava 1. ovog člana neposredno pretpostavljenom i Agenciji.
Obaveza obaveštavanja i vođenje evidencije o poklonu
Član 42.
Funkcioner je dužan da o svakom poklonu u vezi sa vršenjem javne funkcije obavesti državni ili drugi organ, organizaciju, javnu službu u kojoj vrši javnu funkciju.
Državni ili drugi organ, organizacija ili javna služba iz stava 1. ovog člana obavezni su da o poklonima iz stava 1. ovog člana vode posebnu evidenciju. Kopija evidencije za prethodnu kalendarsku godinu dostavlja se Agenciji, najkasnije do 1. marta tekuće godine.
Agencija obaveštava državni ili drugi organ, organizaciju ili javnu službu iz stava 1. ovog člana o utvrđenim povredama zakona.
Agencija objavljuje katalog poklona za prethodnu kalendarsku godinu i obaveštenja iz stava 2. ovog člana, do 1. juna tekuće godine.
Zabrana prijema poklona za povezano lice
Član 43.
Povezano lice ne može da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije funkcionera s kojim je povezano.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, povezano lice može da primi protokolarni poklon.
Funkcioner neće biti odgovoran ukoliko dokaže da nije mogao da utiče na ponašanje povezanog lica ako je ono poklon primilo, odnosno ako dokaže da poklon nije bio u vezi sa vršenjem njegove javne funkcije.
Na poklon iz st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se odredbe čl. 40. do 42. ovog zakona.
V. PRIJAVLjIVANjE IMOVINE
Član 44.
Organ u kome funkcioner vrši javnu funkciju, dužan je da obavesti Agenciju da je funkcioner stupio na funkciju, odnosno da mu je funkcija prestala, u roku od sedam dana od dana stupanja na funkciju, odnosno prestanka funkcije. Agencija vodi Registar funkcionera.
Funkcioner je dužan da u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja podnese Agenciji izveštaj o svojoj imovini i prihodima, odnosno pravu korišćenja stana za službene potrebe i o imovini i prihodima supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu (u daljem tekstu: Izveštaj), na dan izbora, postavljenja ili imenovanja.
Ako po isteku roka iz stava 2. ovog člana funkcioner ne dostavi Izveštaj, Agencija o tome obaveštava organ u kome funkcioner vrši javnu funkciju.
Izveštaj se podnosi i u roku od 30 dana od dana prestanka javne funkcije, prema stanju na dan prestanka javne funkcije.
Vanredno prijavljivanje imovine
Član 45.
Funkcioner je dužan da podnese Izveštaj najkasnije do 31. januara tekuće godine sa stanjem na dan 31. decembra prethodne godine, ukoliko je došlo do bitnih promena u odnosu na podatke iz prethodno podnetog Izveštaja.
Bitnom promenom iz stava 1. ovog člana smatra se svaka promena podataka iz Izveštaja, koja se odnosi se na imovinu čija vrednost prelazi iznos godišnje prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.
Funkcioner kome je prestala javna funkcija dužan je da podnese Izveštaj o bitnim promenama u odnosu na podatke iz prethodno podnetog Izveštaja jednom godišnje i u naredne dve godine po prestanku javne funkcije.
Funkcioneri koji nisu dužni da podnose Izveštaj
Član 46.
Odredbe člana 44. st. 2. do 4. i člana 45. ovog zakona ne primenjuju se na funkcionera koji je odbornik, odnosno član upravnog i nadzornog odbora javnog preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač opština ili grad.
Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na funkcionera koji je član upravnog i nadzornog odbora javnog preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili grad Beograd, ako ne prima naknadu po osnovu članstva.
Izuzetno, Agencija može da zatraži i od funkcionera ili kategorije funkcionera iz st. 1. i 2. ovog člana da podnesu Izveštaj.
Sadržina Izveštaja
Član 47.
Izveštaj sadrži podatke o:
pravu svojine na nepokretnim stvarima u zemlji i inostranstvu;
pravu svojine na pokretnim stvarima koje podležu registraciji kod državnih organa;
pravu svojine na pokretnim stvarima veće vrednosti (dragocenosti, zbirke, umetnički predmeti i sl);
depozitima u bankama i drugim finansijskim organizacijama, u zemlji i inostranstvu;
akcijama i udelima u pravnom licu i drugim hartijama od vrednosti;
pravima po osnovu autorskih, patentnih i sličnih prava intelektualne svojine;
dugovima (glavnica, kamata i rok otplate) i potraživanjima;
izvoru i visini neto prihoda od vršenja javne funkcije, odnosno javnih funkcija;
pravu korišćenja stana za službene potrebe;
izvoru i visini drugih neto prihoda;
drugim javnim funkcijama, odnosno poslovima i delatnostima koje obavlja u skladu sa zakonom i drugim posebnim propisom;
članstvu u organima udruženja;
druge podatke i dokaze koje funkcioner smatra bitnim za primenu ovog zakona.
Bližu sadržinu Izveštaja, obrazac i način na koji se podnosi propisuje direktor Agencije.
Registar imovine
Član 48.
Agencija vodi Registar imovine, u kome se evidentiraju podaci iz Izveštaja i prati imovinsko stanje funkcionera.
Podaci o plati i drugim prihodima koje funkcioner prima iz budžeta i drugih javnih izvora i podaci o javnim funkcijama koje vrši su javni.
Pored podataka iz stava 2. ovog člana, javni su i podaci o imovini funkcionera koji se odnose na:
pravo svojine na nepokretnim stvarima u zemlji i inostranstvu, bez navođenja adrese gde se nepokretnosti nalaze;
pravo svojine na prevoznom sredstvu, bez navođenja registarskog broja;
štedne uloge, bez navođenja banke i broja računa;
pravo korišćenja stana za službene potrebe.
Javni su i podaci o imovini funkcionera koji su javni u skladu sa drugim propisima, kao i drugi podaci za koje funkcioner, odnosno supružnik ili vanbračni partner da saglasnost da se objave.
Podaci iz st. 2. do 4. ovog člana objavljuju se na internet prezentaciji Agencije.
Podaci iz Izveštaja koji nisu javni ne mogu da se koriste u druge svrhe, osim u postupku u kome se odlučuje da li postoji povreda zakona.
Godišnji plan provere Izveštaja imovine
Član 49.
Agencija proverava blagovremenost podnošenja Izveštaja i tačnost i potpunost podataka.
Agencija obavezno proverava tačnost podataka iz Izveštaja prema godišnjem planu provere za određeni broj funkcionera i kategorije funkcionera.
Praćenje imovinskog stanja funkcionera
Član 50.
Ako se u postupku praćenja imovinskog stanja funkcionera utvrdi da postoji nesaglasnost između podataka podnetih u Izveštaju i stvarnog stanja, Agencija utvrđuje razloge nesaglasnosti i o tome obaveštava organ u kome funkcioner vrši javnu funkciju, odnosno druge nadležne organe.
Agencija može da zahteva od funkcionera da dostavi podatke o imovini i prihodima drugih povezanih lica, u roku od 30 dana, ukoliko postoji osnovana sumnja da funkcioner prikriva stvarnu vrednost svoje imovine.
U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, Agencija poziva funkcionera, odnosno povezano lice, radi pribavljanja informacija o stvarnoj vrednosti imovine funkcionera.
Organi iz stava 1. ovog člana dužni su da, u roku od tri meseca od dana prijema obaveštenja, upoznaju Agenciju o preduzetim merama.
VI. POSTUPANjE I ODLUČIVANjE U SLUČAJU POVREDE ZAKONA
Član 51.
Postupak u kome se odlučuje da li postoji povreda ovog zakona i izriču mere u skladu sa ovim zakonom pokreće i vodi Agencija, po službenoj dužnosti.
Postupak iz stava 1. ovog člana pokreće se i na zahtev funkcionera i njegovog neposredno pretpostavljenog, a može se pokrenuti i na osnovu prijave pravnog ili fizičkog lica.
O pokretanju postupka iz stava 1. ovog člana, Agencija obaveštava funkcionera.
Agencija može da pozove funkcionera, povezano lice, kao i lice na osnovu čije prijave je pokrenut postupak radi pribavljanja informacija, kao i da traži da dostave potrebne podatke, u cilju odlučivanja o postojanju povrede ovog zakona.
Funkcioneru se mora dati mogućnost da se izjasni u postupku pred Agencijom.
U postupku pred Agencijom isključena je javnost.
Mere
Član 52.
Mere koje se izriču funkcioneru zbog povrede ovog zakona su: mera upozorenja i mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje.
Funkcioneru koji je izabran na javnu funkciju neposredno od građana, funkcioneru kome je prestala javna funkcija i povezanom licu može se izreći mera upozorenja i mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona.
Ako lice iz st. 1. i 2. ovog člana ne postupi po izrečenoj meri upozorenja do isteka roka koji mu je u odluci određen, izriče mu se mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, odnosno mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona.
Ako je funkcioneru izrečena mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, Agencija podnosi inicijativu za razrešenje funkcionera organu koji ga je izabrao, postavio ili imenovao. Nadležni organ je dužan da obavesti Agenciju o merama preduzetim povodom izrečene mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, odnosno inicijative, u roku od 60 dana od dana objavljivanja mere.
Odluka direktora
Član 53.
Odluku kojom se utvrđuje povreda zakona ovog zakona i izriče mera iz člana 52. ovog zakona donosi direktor.
Protiv odluke iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Odboru Agencije, u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Odluka Odbora Agencije
Član 54.
Odluka Odbora Agencije iz člana 53. stav 2. ovog zakona je konačna.
Protiv ove odluke može se pokrenuti upravni spor.
Objavljivanje odluke o merama
Član 55.
Agencija javno objavljuje meru koja je izrečena zbog povrede ovog zakona, osim mere upozorenja.
Izreka i sažeto obrazloženje odluke kojom je izrečena mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona, odnosno preporuke za razrešenje, objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije” i u drugom sredstvu javnog informisanja.
Obaveza povraćaja imovinske koristi
Član 56.
Ako se utvrdi da je funkcioner, suprotno odredbama ovog zakona, vršio drugu javnu funkciju, posao ili delatnost, dužan je da imovinsku korist stečenu po ovom osnovu, uplati na račun budžeta Republike Srbije, odnosno teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, u roku od 15 dana od dana prijema odluke kojom je utvrđena povreda ovog zakona.
Zaštita podnosioca prijave i drugih lica u postupku
Član 57.
Lice na osnovu čije prijave je pokrenut postupak, odnosno drugo lice koje daje izjavu u postupku iz člana 51. ovog zakona, ne može zbog toga da snosi štetne posledice.
Obaveštavanje nadležnih organa o povredama zakona
Član 58.
Kada utvrdi da je funkcioner prekršio odredbe zakona, Agencija obaveštava nadležni organ radi pokretanja disciplinskog, prekršajnog i krivičnog postupka, u skladu sa zakonom.
Odluke Agencije ne mogu da prejudiciraju krivičnu i materijalnu odgovornost funkcionera.
Organi iz stava 1. ovog člana dužni su da, u roku od 90 dana, po prijemu obaveštenja upoznaju Agenciju o preduzetim merama.
VII. PLAN INTEGRITETA
Član 59.
Plan integriteta sadrži mere pravne i praktične prirode kojima se sprečavaju i otklanjaju mogućnosti za nastanak i razvoj korupcije, a naročito:
ocenu izloženosti institucije korupciji;
podatke o licu odgovornom za plan integriteta;
opis procesa rada, načina odlučivanja i utvrđivanje poslova koji su naročito podložni korupciji;
preventivne mere za smanjenje korupcije;
druge delove plana definisane u smernicama.
Obaveza donošenja plana integriteta
Član 60.
Plan integriteta donose državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća.
Agencija izrađuje i objavljuje procene integriteta, odnosno smernice za izradu i sprovođenje plana integriteta, sa rokovima.
Državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća donose plan integriteta u skladu sa smernicama iz stava 2. ovog člana i o tome obaveštavaju Agenciju.
Agencija prati donošenje i sprovođenje plana integriteta.
Odgovorno lice za izradu i sprovođenje plana integriteta
Član 61.
Državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća dužni su da odrede lice odgovorno za izradu i sprovođenje plana integriteta.
Agencija se stara o obuci lica odgovornog za plan integriteta.
Donošenje plana integriteta od strane drugih pravnih lica
Član 62.
Druga pravna lica mogu doneti plan integriteta u skladu sa smernicama koje donosi Agencija.
Na predlog pravnih lica iz stava 1. ovog člana, Agencija može da izvrši procenu integriteta i da predloži preporuke za unapređenje integriteta.
Procenu integriteta za javna preduzeća i pravna lica iz stava 1. ovog člana, Agencija vrši o njihovom trošku.
VIII. PREVENCIJA KORUPCIJE
Član 63.
Agencija nadzire sprovođenje Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova.
U cilju sprovođenja Strategije Agencija može da podnosi inicijative za izmenu propisa i daje predloge za sprovođenje mera iz Akcionog plana i sektorskih akcionih planova.
Agencija daje mišljenja u vezi sa sprovođenjem Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova.
Saradnja u borbi protiv korupcije
Član 64.
U obavljanju poslova iz svog delokruga Agencija sarađuje sa naučnim organizacijama, sredstvima javnog informisanja i udruženjima.
Saradnja iz stava 1. ovog člana odnosi se na zajedničke aktivnosti u sprovođenju Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova, programa obuke, analiziranju stanja korupcije, sprovođenju medijskih kampanja i drugih aktivnosti od značaja za preventivnu borbu protiv korupcije.
Obuka
Član 65.
Agencija može da učestvuje u pripremanju, odnosno da priprema programe obuke o borbi protiv korupcije u državnim organima i organizacijama, teritorijalnoj autonomiji i lokalnoj samoupravi, javnim službama i drugim pravnim licima.
Organi iz stava 1. ovog člana sprovode obuku državnih službenika i zaposlenih u saradnji sa Agencijom.
Agencija može da učestvuje u programima obuke o borbi protiv korupcije u sredstvima javnog informisanja i privatnom sektoru.
Predstavke
Član 66.
Agencija prima predstavke pravnih i fizičkih lica, u okviru svoje nadležnosti. Agencija ne postupa po anonimnim predstavkama.
Agencija može od podnosioca predstavke da zatraži dodatne informacije, objašnjenja i dokumentaciju.
Agencija je dužna da odgovori podnosiocu predstavke o ishodu postupka po predstavci.
Istraživanje
Član 67.
Agencija organizuje istraživanja o stanju korupcije i borbi protiv korupcije, prati i analizira statističke podatke, obavlja druge analize i istraživanja i predlaže izmene načina vođenja statističkih podataka od značaja za praćenje stanja korupcije.
Međunarodna saradnja
Član 68.
Agencija u saradnji sa nadležnim državnim organima prati i u slučaju potrebe učestvuje u koordinaciji međunarodne saradnje u borbi protiv korupcije koju vode državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.
Nadležni državni organi dužni su da obaveste Agenciju o svim poslovima međunarodne saradnje u borbi protiv korupcije.
IH. EVIDENCIJE I ZAŠTITA PODATAKA
Član 69.
Agencija vodi sledeće evidencije:
Registar funkcionera;
Registar imovine;
listu pravnih lica u kojem je funkcioner vlasnik više od 20% udela ili akcija;
katalog poklona;
završnih računa političkih stranaka sa izveštajima u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje političkih stranaka.
Podaci iz evidencije iz stava 1. al. 1. i 4. ovog člana brišu se po službenoj dužnosti, po isteku roka od tri godine po prestanku vršenja javne funkcije funkcionera na koga se podaci odnose.
Način vođenja i čuvanja evidencija iz stava 1. ovog člana propisuje direktor.
Agencija može da vodi i druge evidencije, u skladu sa zakonom.
Zaštita podataka o ličnosti
Član 70.
Agencija je dužna da u svom radu i prilikom obaveštavanja javnosti obezbedi zaštitu podataka o ličnosti, a posebno podatke o funkcioneru i sa njim povezanim licima, povodom situacija u kojima nije utvrđena povreda ovog zakona, u skladu sa posebnim propisima.
Izostavljanje informacija
Član 71.
Agencija će prilikom obaveštavanja javnosti, odnosno odgovaranja na predstavke pravnih i fizičkih lica izostaviti informacije čije bi objavljivanje moglo da ugrozi vođenje zakonom propisanog postupka, privatnost lica ili drugim zakonom zaštićeni interes.
Naknada štete
Član 72.
Za štetu koju Agencija učini funkcioneru, povezanom licu, odnosno drugom licu i organu zbog kršenja odredbi čl. 70. i 71. ovog zakona, Agencija odgovara u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.
H. KAZNENE ODREDBE
Krivično delo
Neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini
Član 73.
Funkcioner koji ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini, u nameri da prikrije podatke o imovini, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Pravne posledice osude
Član 74.
Funkcioneru koji je osuđen na kaznu zatvora za krivično delo iz člana 73. ovog zakona, prestaje vršenje javne funkcije, odnosno prestaje radni odnos, u skladu sa zakonom.
Funkcioneru koji je osuđen na kaznu zatvora za krivično delo iz člana 73. ovog zakona, zabranjuje se sticanje javne funkcije u roku od deset godina od dana pravnosnažnosti presude.
Član 75.
Novčanom kaznom od 10.000 dinara do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj funkcioner ako:
prihvati drugu javnu funkciju suprotno odredbama člana 29. ovog zakona;
postupa suprotno odredbama člana 30. st. 2. i 4. ovog zakona;
obavlja drugi posao ili delatnosti suprotno odredbama čl. 31. i 32. ovog zakona;
prilikom stupanja na dužnost, odnosno tokom vršenja javne funkcije pismeno ne obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o činjenicama iz člana 33. stav 1. ovog zakona;
postupa suprotno odredbama člana 34. ovog zakona;
postane član organa udruženja bez saglasnosti Agencije (član 35. stav 1);
primi naknadu ili poklon suprotno članu 35. stav 2. ovog zakona;
postupa suprotno odredbama člana 36. ovog zakona;
postupa suprotno odredbama čl. 40. i 41. ovog zakona;
ne obavesti o prijemu poklona (član 42. stav 1);
je uticao na povezano lice da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije (član 43. stav 3);
prijavi imovinu nakon isteka roka predviđenog u čl. 44. i 45. ovog zakona;
ne uplati imovinsku korist u roku iz člana 56. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana funkcioneru se može izreći zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene poslove u trajanju do jedne godine.
Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu i organizaciji, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnoj službi i drugom pravnom licu koje vrši javna ovlašćenja ako:
1) ne dostavi sva dokumenta i informacije u propisanom roku (član 26. stav 2);
2) ne dostavi kopiju evidencije za prethodnu kalendarsku godinu u propisanom roku (član 42. stav 2);
3) ne obavesti Agenciju o stupanju funkcionera na funkciju, odnosno prestanku funkcije u propisanom roku (član 44. stav 1).
Član 76.
Novčanom kaznom od 100.000 dinara do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako zasnuje radni odnos, odnosno obavlja poslovnu saradnju sa funkcionerom kome je prestala javna funkcija bez saglasnosti Agencije (član 39. stav 1).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 dinara do 500.000 dinara preduzetnik.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 20.000 dinara do 50.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu i fukcioner kome je prestala javna funkcija.
Član 77.
Novčanom kaznom od 50.000 dinara do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne obavesti Agenciju u skladu sa članom 37. stav 1. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 5.000 dinara do 30.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
XI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 78.
Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija („Službeni glasnik RS”, broj 43/04).
Član 79.
Postupci koji su započeti pred Republičkim odborom za rešavanje o sukobu interesa u kojima nije doneta odluka do dana početka primene ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.
Član 80.
Predlagači su dužni da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona podnesu listu kandidata za članove Odbora Agencije Narodnoj skupštini.
Do početka rada Vrhovnog kasacionog suda, nadležnost ovog predlagača vrši Vrhovni sud Srbije.
Prvu sednicu Odbora Agencije saziva i njome rukovodi najstariji član Odbora Agencije u roku od 15 dana od dana izbora sedmog člana Odbora Agencije, čime se smatra da je Odbor Agencije konstituisan.
Odbor Agencije donosi Poslovnik o radu u roku od 30 dana od dana sazivanja prve sednice.
Odbor Agencije dužan je da u roku od 60 dana od dana konstituisanja izabere direktora i zamenika direktora.
Član 81.
Direktor je dužan da u roku od 60 dana od dana izbora donese Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Agencije.
Direktor je dužan da u roku od 60 od dana izbora donese podzakonske akte predviđene ovim zakonom.
Član 82.
Danom početka primene ovog zakona Agencija preuzima od Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa zaposlene, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu koji su potrebni za vršenje nadležnosti u oblasti rada Agencije.
Član 83.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se od 1. oktobra 2009. godine.
OBRAZLOŽENJE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije sadržan je u članu 6. stav 2. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da se postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju Ustavom i zakonom.
Pored toga, članom 97. tačka 16. Ustava Republike Srbije, propisano je da Republika Srbije uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Odlukom Narodne skupštine o utvrđivanju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u poglavlju koje se odnosi na implementaciju Strategije, predviđeno je da će se posebnim zakonom osnovati samostalno i nezavisno telo, koje će vršiti nadzor nad sprovođenjem Strategije i Akcionog plana, obavljati koordinaciju državnih organa u borbi protiv korupcije, primenjivati propise iz oblasti rešavanja sukoba interesa i vršiti kontrolu primene propisa o finansiranju političkih stranaka i izbornih kampanja.
Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv korupcije, koju je ratifikovala naša zemlja, predviđeno je formiranje nezavisnog tela za sprečavanje korupcije.
Pored toga, formiranje nezavisnog tela za borbu protiv korupcije predstavlja jedan od uslova za pridruživanje Evropskoj uniji.
III. OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA I OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
Članom 1. Zakona određena je oblast koja se uređuje zakonom, a to je, pre svega, osnivanje, nadležnost, organizacija i način rada Agencije za borbu protiv korupcije, kao i pravila u vezi sa sprečavanjem sukoba interesa i prijavljivanjem imovine funkcionera, kao i postupak i odlučivanje u slučaju povrede ovog zakona.
U članu 2. Zakona objašnjeni su pojedini izrazi koji se primenjuju u smislu ovog zakona.
Glava II Zakona (čl. 3-27) odnosi se na Agenciju.
Članom 3. Zakona Agencija se definiše kao samostalan i nezavisan državni organ, koji za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti odgovara Narodnoj skupštini.
Članom 4. Zakona predviđeno je da sedište Agencije bude u Beogradu, a da Agencija može obrazovati i organizacione jedinice van sedišta.
Članom 5. Zakona propisane su nadležnosti Agencije, među kojima su najvažnije: nadzor nad sprovođenjem Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana, rešavanje o sukobu interesa, vođenje registra funkcionera i njihove imovine, obavljanje poslova u skladu sa zakonom kojim je uređeno finansiranje političkih stranaka, davanje smernica za izradu planova integriteta u javnom i privatnom sektoru i međunarodna saradnja u oblasti borbe protiv korupcije.
Članom 6. Zakona predviđeno je da su organi Agencije Odbor i direktor.
Članovima 7-15. Zakona uređuje se nadležnost, način izbora i prestanak funkcije članova i odlučivanje Odbora Agencije.
Član 7. Zakona predviđa da Odbor Agencije bira i razrešava direktora Agencije, odlučuje po žalbama na odluke direktora Agencije kojima se izriču mere u skladu sa ovim zakonom, usvaja godišnji izveštaj o radu Agencije, vrši nadzor nad radom direktora, predlaže budžetska sredstva za rad Agencije, kao i druge poslove u skladu nad zakonom.
Članom 8. Zakona predviđeno je da za člana Odbora Agencije može biti izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, da ima završen fakultet i najmanje devet godina radnog iskustva, kao i da nije osuđeno za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje ove funkcije. Član Odbora Agencije ne može da bude član političke stranke i podleže istim obavezama i zabranama koje se po ovom zakonu odnose na funkcionere.
Članom 9. Zakona predviđeno je da Odbor Agencije ima devet članova, koje bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača. Kao ovlašćeni predlagači predviđeni su: Administrativni odbor Narodne skupštine, predsednik Republike, Vlada, Vrhovni kasacioni sud, Državna revizorska institucija, Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja, Socijalno-ekonomski savet, Advokatska komora Srbije i udruženja novinara, čime su zastupljene, kako sve tri grane vlasti, tako i relevantna strukovna udruženja.
Član 10. Zakona propisuje da svaki predlagač predlaže listu od tri kandidata za jednog člana Odbora Agencije, od kojih Narodna skupština bira jednog člana Odbora Agencije sa svake liste.
Članom 11. Zakona predviđeno je da se član Odbora Agencije bira na četiri godine i može biti izabran najviše dva puta.
Članom 12. Zakona određuje se naknada za rad članova Odbora Agencije. Zakonom je određeno da član Odbora Agencije ima pravo na naknadu u visini dve prosečne mesečne neto zarade u Republici Srbiji.
Članovima 13. i 14. Zakona uređuje se prestanak funkcije i razrešenje članova Odbora Agencije. Predviđeno je da se postupak za razrešenje članova Odbora Agencije pokreće na predlog predsednika Odbora Agencije, najmanje tri člana Odbora Agencije, direktora Agencije i ovlašćenog predlagača. Postupak u kome se utvrđuju razlozi za razrešenje vodi Odbor Agencije, a odluku o razrešenju, na predlog Odbora Agencije, donosi Narodna skupština.
Članom 15. Zakona propisano je da Odbor Agencije odlučuje većinom glasova svih članova.
Članovima 16-23. Zakona uređuje se nadležnost, način izbora, prestanak funkcije i plata direktora Agencije.
Član 16. Zakona propisuje da direktor predstavlja Agenciju, rukovodi radom Agencije, donosi odluke o povredi ovog zakona i izriče mere, donosi opšte i pojedinačne akte, priprema godišnji izveštaj o radu Agencije i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
Član 17. Zakona propisuje uslove za izbor direktora Agencije, a to su: da ima završen pravni fakultet i devet godina radnog iskustva i da nije osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje ove funkcije. Takođe, direktor ne može biti član političke stranke i podleže istim obavezama i zabranama koje se po ovom zakonu odnose na funkcionere.
Članom 18. Zakona uređeno je da se direktor bira na javnom konkursu koji raspisuje Odbor Agencije.
Članom 19. Zakona propisano je da mandat direktora traje pet godina, a da isto lice može biti izabrano najviše dva puta na ovu funkciju.
Članovima 20. i 21. Zakona propisani su razlozi za prestanak funkcije i razrešenje direktora. Postupak u kome se utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje vodi Odbor Agencije, na predlog predsednika Odbora Agencije ili najmanje tri člana Odbora Agencije.
U članu 22. Zakona propisano je da Agencija ima zamenika direktora, koga bira Odbor Agencije, na predlog direktora, bez javnog konkursa. Mandat zamenika direktora prestaje izborom novog direktora.
Članom 23. Zakona određeno je da direktor Agencije ima platu u visini plate ministra, a njegov zamenik – u visini plate državnog sekretara.
Članovima 24. i 25. Zakona uređuje se stručna služba Agencije, kao i položaj zaposlenih u Agenciji.
Članom 26. Zakona utvrđuje obavezu državnih i drugih organa i pravnih lica koje vrše javna ovlašćenja da na zahtev Agencije dostave dokumenta i informacije koje su Agenciji potrebne za obavljanje poslova iz njene nadležnosti.
Članom 27. Zakona propisana je obaveza Agencije da Narodnoj skupštini podnese godišnji izveštaj o radu do 31. marta, kao i mogućnost da Agencija podnosi i vanredne izveštaje o radu.
Glavom III Zakona (čl. 28-39) uređuje se sukob interesa pri vršenju javne funkcije.
Članom 28. Zakona propisano je da je funkcioner dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom, kao i da ne sme koristiti javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti.
Članom 29. Zakona propisano je da funkcioner ne može vršiti drugu javnu funkciju, izuzev po odobrenju organa koji ga je izabrao i Agencije. Takođe, propisano je da ako je funkcioner izabran na drugu funkciju suprotno ovom zakonu, kasnija funkcija prestaje po sili zakona.
Članom 30. Zakona uređen je odnos između obavljanja javne funkcije i funkcije u političkim organizacijama.
Član 31. Zakona propisuje koje delatnosti funkcioner može da obavlja pored vršenja javne funkcije. Takođe, propisano je da, ukoliko funkcioner stiče prihode od tih delatnosti, mora te prihode prijaviti Agenciji. Za obavljanje drugih poslove funkcioner mora pribaviti saglasnost pretpostavljenog i Agencije.
Članom 32. Zakona propisana je obaveza za funkcionera koji u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost da podnese zahtev Agenciji kojim traži saglasnost za obavljanje tih poslova.
Članom 33. Zakona propisana je obaveza za funkcionera da uvek pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji o postojanju sukoba interesa dok vrši javnu funkciju. Pored toga, propisano je da je pojedinačni akt u čijem donošenju je učestvovao funkcioner koji se zbog sukoba interesa morao izuzeti, ništav.
Članom 34. Zakona propisana je zabrana osnivanja privrednog društva ili javne službe od strane funkcionera za vreme vršenja javne funkcije.
Članom 35. Zakona uređuje se članstvo funkcionera u udruženjima. Zakon propisuje da funkcioner može da obavlja funkciju u organu strukovnog udruženja, a što se tiče članstva u organima drugih udruženja, funkcioner mora za to da pribavi saglasnost Agencije.
Član 36. Zakona uređuje prenos upravljačkih prava koje funkcioner ima u privrednim subjektima za vreme obavljanja javne funkcije.
Članom 37. Zakona propisana je obaveza za pravno lice, u kome je funkcioner vlasnik više od 20% udela, da obavesti Agenciju kada učestvuje u postupku privatizacije ili javnih nabavki. Agencija vodi evidenciju navedenih pravnih lica, kao i evidenciju postupaka privatizacije i javnih nabavki u kojima ta pravna lica učestvuju.
Član 38. Zakona propisuje da je funkcioner dužan da o svakom nedozvoljenom uticaju kome je izložen u vršenju javne funkcije odmah obavesti Agenciju, koja o tome obaveštava nadležni organ, radi pokretanja odgovarajućeg postupka.
Članom 39. Zakona propisana je zabrana za funkcionera kome je prestala javna funkcija da, u roku od dve godine po prestanku funkcije, zasnuje radni odnos ili poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koja obavlja delatnost u vezi sa funkcijom koju je vršio, osim po dobijanju saglasnosti Agencije.
Glavom IV Zakona (čl. 40-43) uređuju se pravila u vezi sa poklonima koje funkcioner prima za vreme vršenja javne funkcije.
Članom 40. Zakona propisano je koje poklone funkcioner ne sme da primi, kao i pravila u vezi sa protokolarnim i prigodnim poklonima. Pored toga, propisana je vrednost protokolarnog i prigodnog poklona koji funkcioner može da primi.
Članom 41. Zakona propisano je da je funkcioner dužan da odbije prijem poklona koji ne može da primi, a ako ne može da odbije prijem, taj poklon postaje javna svojina.
Članom 42. Zakona propisana je obaveza za državne organe da vode posebnu evidenciju o poklonima, kao i da kopiju te evidenciju dostavljaju Agenciji, koja objavljuje katalog poklona.
Članom 43. Zakona propisana su pravila koja se odnose na poklone koje ne sme da primi lice povezano sa funkcionerom.
Glavom V Zakona (čl. 44-50) propisan je način prijavljivanja imovine funkcionera, sadržaj izveštaja o imovini, registar imovine funkcionera i praćenje imovinskog stanja funkcionera.
Članom 44. Zakona utvrđuje se obaveza organa u kome funkcioner vrši javnu funkciju da obavesti Agenciju o stupanju funkcionera na funkciju, odnosno o prestanku funkcije. Utvrđuje se i obaveza za funkcionera da u roku od 30 dana od dana stupanja na funkciju podnese Agenciji izveštaj o svojoj imovini i imovini određenih članova porodice. Pored toga, propisano je da Agencija vodi Registar funkcionera.
Član 45. Zakona utvrđuje obaveze za funkcionera da podnosi i vanredne izveštaje o imovini, kao i obavezu podnošenja ovih izveštaja posle prestanka vršenja javne funkcije.
U članu 46. Zakona propisane su kategorije funkcionera za koje ne postoji obaveza podnošenja izveštaja o imovini.
Članom 47. Zakona propisana je sadržina izveštaja o imovini koji podnosi funkcioner, a takođe je dato ovlašćenje direktoru Agencije da bliže propiše sadržinu ovog izveštaja.
Članom 48. Zakona propisano je da Agencija vodi Registar imovine funkcionera, kao i to koji su podaci iz ovog registra javni.
Članom 49. Zakona propisana je obaveza za Agenciju da utvrđuje godišnji plan provere podnetih izveštaja o imovini za određeni broj, odnosno kategorije funkcionera.
Članom 50. Zakona uređuju se ovlašćenja Agencije u vezi sa praćenjem imovinskog stanja funkcionera.
Glavom VI Zakona (čl. 51-58) propisano je postupanje i odlučivanje Agencije u slučaju povrede ovog zakona.
Članom 51. Zakona propisano je da Agencija po službenoj dužnosti pokreće postupak u slučaju povrede ovog zakona, kao i da se ovaj postupak pokreće na zahtev funkcionera i njegovog neposredno pretpostavljenog, kao i da se može pokrenuti i na osnovu prijave pravnog ili fizičkog lica. U postupku pred Agencijom isključena je javnost.
Član 52. Zakona propisuje mere koje se mogu izreći funkcioneru za povredu ovog zakona, a to su: mera upozorenja, mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje i mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona.
Članovima 53. i 54. Zakona propisano je da odluku kojom se utvrđuje povreda ovog zakona i izriče mera donosi direktor. Protiv odluke direktora može se izjaviti žalba Odboru Agencije. Odluka Odbora Agencije po žalbi je konačna, a protiv nje se može pokrenuti upravni spor.
Članom 55. Zakona propisano je da Agencija objavljuje mere koje su izrečene zbog povrede ovog zakona u „Službenom glasniku Republike Srbije” i drugom sredstvu javnog informisanja.
Članom 56. Zakona propisano je da, u slučaju da se utvrdi da je funcioner, suprotno odredbama ovog zakona, vršio drugu javnu funkciju, odnosno obavljao drugi posao ili delatnost, dužan je da prihode stečene po ovom osnovu uplati na račun budžeta.
Članom 57. Zakona propisana je zaštita podnosioca prijave, odnosno lica koje daje izjavu u postupku kojim se utvrđuje povreda ovog zakona.
Član 58. Zakona predviđa obavezu za Agenciju da, kada utvrdi da je funkcioner prekršio odredbe ovog zakona, o tome obavesti nadležni organ radi pokretanja disciplinskog, prekršajnog i krivičnog postupka.
Glavom VII Zakona (čl. 59-62) propisana je sadržina plana integriteta, kao i obveznici njegovog donošenja. Pored toga, utvrđena je obaveza Agencije da donese smernice za izradu i sprovođenje plana integriteta, kao i da prati njegovo donošenje i sprovođenje. Obveznici donošenja plana integriteta dužni su da odrede lice odgovorno za njegovu izradu i sprovođenje. O obuci ovih lica stara se Agencija.
Glavom VIII Zakona (čl. 63-68) propisane su nadležnosti Agencije u prevenciji korupcije. Agencija nadzire sprovođenje Strategije, daje inicijative za izmenu propisa, kao i uputstva i predloge za sprovođenje mera iz Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova. Pored toga, uređena je saradnja Agencije sa državnim organima i drugim pravnim licima, medijskim organizacijama i udruženjima građana u cilju prevencije korupcije i sprovođenja Strategije i akcionih planova. Takođe, propisano je da Agencija postupa po predstavkama, organizuje istraživanja i učestvuje u koordinaciji međunarodne saradnje koju vode državni i drugi organi u borbi protiv korupcije.
Glavom IX Zakona (čl. 69-72) propisane su evidencije koje vodi Agencija, kao i zaštita podataka o ličnosti u vezi sa vođenjem evidencija.
Glavom X Zakona (čl. 73-77) propisane su kaznene odredbe za povredu ovog zakona.
Članom 73. Zakona propisano je krivično delo Neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini. Izvršilac ovog krivičnog dela može biti funkcioner koji ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini, sa namerom da prikrije podatke o svojoj imovini koju je dužan da prijavi. Imajući u vidu težinu ovog krivičnog dela, za njegovo izvršenje zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
Članom 74. Zakona propisane su pravne posledice za funcionera koji je osuđen za krivično delo iz ovog zakona. Te posledice se sastoje u prestanku vršenja javne funkcije, odnosno prestanku radnog odnosa, kao i zabrani sticanja javne funkcije, u roku od deset godina od dana pravnosnažnosti presude.
Članovima 75-77. Zakona propisani su prekršaji za povredu ovog zakona.
Glavom HI Zakona (čl. 78-83) propisane su prelazne i završne odredbe, kojima se uređuje: prestanak važenja Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, postupanje Agencije u postupcima koji su započeti po ranije važećim propisima, rokovi za obrazovanje Agencije i izbor njenih organa, rokovi za donošenje podzakonskih akata i stupanje na snagu ovog zakona i početak njegove primene.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije u ukupnom iznosu od 160.000.000 dinara. Od ovih sredstava za početak rada Agencije (za opremanje kancelarija, informatičku opremu i programe) potrebno je obezbediti 39.000.000 dinara. Za plate funkcionera i zaposlenih u Agenciji na godišnjem nivou potrebno je obezbediti 108.000.000 dinara. Za ostale troškove Agencije potrebno je obezbediti 13.000.000 dinara.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se zakon usvoji po hitnom postupku, jer će se usvajanjem zakona po hitnom postupku stvoriti svi neophodni uslovi za rad organa i organizacija, čime bi se ispunili neophodni uslovi u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.