Na osnovu člana 53. stav 2. Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, broj 62/06) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05 i 71/05-ispravka),
Vlada donosi
UREDBU
O BLIŽIM USLOVIMA I NAČINU VRŠENjA KONTROLE DEVIZNOG POSLOVANjA REZIDENATA I NEREZIDENATA
Član 1.
Ovom uredbom propisuju se bliži uslovi i način vršenja kontrole deviznog poslovanja i izveštavanja od strane rezidenata i nerezidenata i vođenje evidencije poslovanju propisanim Zakonom o deviznom poslovanju (u daljem tekstu: Zakon), kao i mere koje se preduzimaju prema rezidentima i nerezidentima u postupku vršenja kontrole.
Član 2.
Kontrolu iz člana 1. ove uredbe obavlja Devizni inspektorat.
Kontrola iz stava 1. ovog člana vrši se:
1) posredno – kontrolom dokumentacije koju rezidenti i nerezidenti u poslovanju sa inostranstvom dostavljaju Deviznom inspektoratu;
2) neposredno – uvidom u poslovne knjige i drugu dokumentaciju rezidenata i nerezidenata, koju vrše devizni inspektori.
Član 3.
Radi obavljanja posredne kontrole izvoza i uvoza robe i usluga, rezident i nerezident Deviznom inspektoratu dostavljaju:
1) po poslovima izvoza, odnosno uvoza usluga: fakturu ili drugu odgovarajuću ispravu o izvršenoj, odnosno pruženoj usluzi i izveštaj o fakturisanim uslugama (Prilog br.1) u roku do 10 dana od dana fakturisanja;
2) po poslovima kupovine ili prodaje, odnosno plaćanja ili naplaćivanja potraživanja i dugovanja iz člana 7. Zakona, rezident – poverilac koji prenosi potraživanja, rezident – dužnik koji preuzima dugovanje, rezident uputilac – asignant: ugovor, izmene, odnosno dopune ugovora koji sadrži broj i godinu iz knjige kontrolnika, dokaze o raskidu ugovora u roku do 10 dana od dana zaključenja ugovora, od dana nastale promene, odnosno od dana raskida ugovora. Rezident novi poverilac, odnosno novi dužnik po istim ugovorima koji sadrže isti broj i godinu iz knjige kontrolnika, dostavlja dokumentaciju iz tačke 1) ovog stava u roku do 10 dana od dana nastale promene;
3) po poslovima naplaćivanja, odnosno plaćanja drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome se duguje, odnosno od koga se potražuje, po tekućim ili kapitalnim poslovima iz člana 33. Zakona: ugovor, izmene odnosno dopune ugovora koji sadrže broj i godinu iz knjige kontrolnika, kao i dokumentaciju iz tačke 1) ovog stava u roku od 10 dana od dana nastale promene;
4) po poslovima izvođenja investicionih radova u inostranstvu: rešenje Narodne banke Srbije o odobrenju za držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu, fakturu o okončanoj situaciji, izveštaj o izvršenim investicionim radovima u inostranstvu sa ostvarenom dobiti (Prilog br. 2) u roku do 30 dana od dana završetka radova u inostranstvu, izveštaj o devizama koje je naručilac zadržao kao garanciju za ispravnost izvršenih radova (Prilog br. 3) u roku do 10 dana od dana isteka garantnog roka;
5) po kompenzacionim poslovima: obračun o izvršenju posla u skladu sa tačkom 5. Odluke o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno uslugama („Službeni glasnik RS”, broj 109/05), (Prilog br. 4) nosilac posla dostavlja u roku iz rešenja o odobrenom kompenzacionom poslu.
Radi izveštavanja o ostvarenoj dobiti po poslovima obavljanja privrednih delatnosti u inostranstvu, rezident – osnivač pravnog lica i ogranka u inostranstvu, dostavlja Deviznom inspektoratu godišnji obračun o utvrđivanju dobiti overen od nadležnog organa u inostranstvu u roku do 30 dana od dana izrade, odnosno predaje nadležnom organu u zemlji u kojoj se obavlja privredna delatnost.
Prilozi iz člana 3. ove uredbe moraju biti overeni od strane ovlašćenog lica – rezidenta, odnosno nerezidenta. Prilozi se mogu dostavljati i elektronskim putem u propisanom formatu.
Prilozi br. 1 – 4 odštampani su uz ovu uredbu i čine njen sastavni deo.
Ako se kao dokaz dostavlja ugovor sa izmenama, odnosno dopunama na stranom jeziku, dostavlja se i prevod tog ugovora od strane ovlašćenog tumača.
Član 4.
Devizni inspektorat, radi obavljanja posredne kontrole, pribavlja:
– od Uprave carina – podatke iz jedinstvenih carinskih isprava o izvršenom izvozu, odnosno uvozu robe;
– od Narodne banke Srbije – podatke iz naloga za naplatu, odnosno plaćanje, kao i evidentiranih kreditnih prijava;
– od Agencije za privredne registre – podatke o registraciji privrednih subjekata;
– od Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom – rešenje o odobrenju kompenzacionog posla, kao i potvrdu o izvršenom evidentiranju, odnosno upisu u poseban registar određenih spoljnotrgovinskih poslova u skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju („Službeni glasnik RS”, broj 101/05).
Član 5.
Devizni inspektorat može, osim podataka iz čl. 3. i 4. ove uredbe, od rezidenata, odnosno nerezidenata zahtevati i drugu dokumentaciju (npr. dokument koji sadrži broj i godinu iz knjige kontrolnika, a koji se odnosi na otpis i pripis razlika u odnosu na fakturisanu vrednost), odnosno izjašnjenje
Član 6.
Radi obavljanja neposredne kontrole, u smislu ove uredbe, devizni inspektor može da zahteva dokumentaciju koja se odnosi na:
1) plaćanja, naplaćivanja i prenose između rezidenata i nerezidenata u stranim sredstvima plaćanja i u dinarima;
2) plaćanja, naplaćivanja i prenose između rezidenata u stranim sredstvima plaćanja;
3) kupovinu i prodaju sredstava plaćanja između rezidenata i nerezidenata, kao i kupovinu i prodaju stranih sredstava plaćanja između rezidenata;
4) jednostrane prenose sredstava plaćanja iz Republike Srbije i u Republiku Srbiju koji nemaju obeležja izvršenja posla između rezidenata i nerezidenata;
5) tekuće i depozitne račune rezidenata u inostranstvu i rezidenata i nerezidenata u Republici Srbiji;
6) kreditne poslove u Republici Srbiji, i to između banaka i rezidenata u devizama i između banaka i nerezidenata u dinarima, kao i kreditne poslove sa inostranstvom;
7) drugu dokumentaciju neophodnu za kontrolu deviznog poslovanja.
Član 7.
Devizni inspektor dužan je da o izvršenoj neposrednoj kontroli sačini zapisnik i dostavi ga kontrolisanom rezidentu odnosno nerezidentu.
Rezident, odnosno nerezident može da, u roku od 15 dana od dana prijema zapisnika, dostavi Deviznom inspektoratu svoje primedbe.
Ako devizni inspektor utvrdi da su primedbe na zapisnik osnovane, sačiniće dopunu zapisnika.
Dopuna zapisnika dostavlja se kontrolisanom rezidentu, odnosno nerezidentu, koji ima pravo da, u roku od osam dana od dana prijema dopune zapisnika, dostavi Deviznom inspektoratu svoje primedbe.
Član 8.
Ako devizni inspektor u vršenju kontrole utvrdi nezakonitost, odnosno nepravilnost, donosi rešenje kojim nalaže rezidentu odnosno nerezidentu da nezakonitost, odnosno nepravilnost otkloni u određenom roku od dana prijema rešenja, pod pretnjom prinudnog obezbeđenja predmeta prekršaja, shodno članu 46. Zakona i odredbama o prinudnoj naplati iz zakona koji uređuje platni promet.
Protiv rešenja kojim se nalaže otklanjanje nezakonitosti, odnosno nepravilnosti, nije dozvoljena žalba.
Devizni inspektor, u slučaju kada rezident, odnosno nerezident onemogući vršenje neposredne kontrole deviznog poslovanja, donosi zaključak kojim se rezidentu, odnosno nerezidentu nalaže da omogući vršenje kontrole odmah, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema zaključka.
Pod onemogućavanjem vršenja neposredne kontrole, u smislu ove uredbe, podrazumeva se:
1) ako se rezident, odnosno nerezident ne nalazi na adresi upisanoj u registar kod nadležnog organa;
2) ako rezident, odnosno nerezident onemogući deviznom inspektoru uvid u dokumentaciju o svakom zaključenom spoljnotrgovinskom poslu, kao i o realizaciji po tom poslu, ako namerno ili grubom nepažnjom dostavi netačne podatke ili ako ne obezbedi uslove za vršenje neposredne kontrole;
3) ako rezident, odnosno nerezident tražene podatke i dokumentaciju, kojom je dužan da raspolaže, ne dostavi deviznom inspektoru u određenom roku.
Član 9.
Rezident, odnosno nerezident dužan je da postupi po rešenju iz člana 8. stav 1. ove uredbe, odnosno zaključku iz člana 8. stav 3. ove uredbe, na način i u rokovima utvrđenim tim rešenjem, odnosno zaključkom.
U slučaju nepostupanja rezidenta, odnosno nerezidenta u skladu sa rešenjem, odnosno zaključkom iz stava 1. ovog člana, devizni inspektor podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka Komisiji za prekršaje.
Član 10.
Devizni inspektor u vršenju kontrole može privremeno od rezidenta odnosno nerezidenta oduzeti efektivni strani novac, čekove, hartije od vrednosti i dinare, ako posumnja da su upotrebljeni ili nastali izvršenjem krivičnog dela ili prekršaja.
Devizni inspektor izdaje potvrdu o privremeno oduzetim sredstvima iz stava 1. ovog člana. Devizni inspektor privremeno oduzeta sredstva deponuje na namenski račun Deviznog inspektorata koji se vodi kod Narodne banke Srbije ili u depo Narodne banke Srbije, odnosno dinare uplaćuje na namenski račun Deviznog inspektorata, koji se vodi kod Ministarstva finansija.
Član 11.
Rezidenti i nerezidenti, dužni su da vode evidenciju u knjizi kontrolnika o svakom zaključenom spoljnotrgovinskom poslu, kao i realizaciju po tom poslu.
Knjiga kontrolnika smatra se poslovnom knjigom i čuva se u skladu sa Zakon o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS”, broj 46/06).
Knjiga kontrolnika vodi se u obliku povezane knjige, a može da se vodi i na računaru uz mogućnost pregleda u pismenoj formi. Knjigu kontrolnika overava lice ovlašćeno za overavanje poslovnih knjiga.
Knjiga kontrolnika vodi se posebno za izvoz robe i usluga, a posebno za uvoz robe i usluga.
Svaki ugovor o zaključenom spoljnotrgovinskom poslu evidentira se u knjizi kontrolnika hronološki, po rastućem nizu kao broj kontrolnika kroz godinu. Broj u knjizi kontrolnika ne sme imati više od šest numeričkih mesta. Godina se evidentira sa četiri numerička mesta. Svaki ugovor o zaključenom spoljnotrgovinskom poslu može biti evidentiran samo pod jednim brojem kroz godinu. Dva ili više ugovora ne smeju imati isti broj u knjizi kontrolnika.
Broj iz knjige kontrolnika je identifikacioni broj zaključenog spoljnotrgovinskog posla, koji se koristi u ispravama o realizaciji tog posla (jedinstvenoj carinskoj ispravi, fakturi, nalogu o izvršenom plaćanju i naplati, ugovoru o kupoprodaji potraživanja i dugovanja i dr.)
Isprave koje se koriste u realizaciji spoljnotrgovinskog posla evidentiraju se u knjizi kontrolnika u roku od tri dana od dana nastale promene, odnosno u roku od tri dana od dana prijema dokumenta koji potvrđuje nastalu promenu.
Član 12.
U knjigu kontrolnika izvoza robe i usluga upisuju se sledeći podaci:
1) broj i godina ugovora;
2) iz ugovora zaključenog sa nerezidentom: ugovorne strane, vrednost zaključenog posla, vrsta i količina robe koja se izvozi, vrednost i vrsta usluge koja se izvozi, naziv i sedište posrednika i procenat provizije, naziv i sedište proizvođača, odnosno vlasnika robe, paritet isporuke robe, kao i način i rok naplate;
3) iz isprava koje se koriste u realizaciji spoljnotrgovinskog posla: broj ili naziv carinske ispostave, broj jedinstvene carinske isprave, datum carinjenja, oznaka valute i vrednost;
4) iz fakture o izvršenoj usluzi: broj i datum fakture, datum izvršenja usluge, oznaka valute i vrednost;
5) iz naloga o izvršenoj naplati: naziv banke preko koje je izvršena naplata, broj naloga, oznaka, iznos i datum valute.
Za svaki nalog o izvršenoj naplati rezident, odnosno nerezident vrši raspodelu po jedinstvenoj carinskoj ispravi za robu, odnosno fakturama za usluge.
U knjigu kontrolnika uvoza robe i usluga upisuju se sledeći podaci:
1) broj i godina ugovora;
2) iz ugovora zaključenog sa nerezidentom: ugovorne strane, vrednost zaključenog posla, vrsta i količina robe koja se uvozi, vrednost i vrsta usluge koja se uvozi, naziv i sedište posrednika i procenat provizije, naziv i sedište korisnika robe, paritet isporuke, kao i način i rok plaćanja;
3) iz isprava koje se koriste u realizaciji spoljnotrgovinskog posla: broj ili naziv carinske ispostave, broj jedinstvene carinske isprave, datum carinjenja, oznaka valute i vrednost;
4) iz fakture o pruženoj usluzi: broj i datum fakture, datum pružene usluge, oznaka valute i vrednost;
5) iz naloga o izvršenom plaćanju: naziv banke preko koje je izvršeno plaćanje, broj naloga, oznaka, iznos i datum valute.
Član 13.
O spoljnotrgovinskim poslovima koji podležu odobravanju, odnosno evidentiranju kod Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, pored podataka iz člana 12. ove uredbe, u knjigu kontrolnika upisuje se broj i datum rešenja, odnosno potvrde o odobravanju, odnosno evidentiranju spoljnotrgovinskog posla.
Podaci o pravdanju razlika vrednosti nastalih u poslovanju sa inostranstvom, unose se u knjigu kontrolnika.
Član 14.
Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaju da važe Uredba o načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Službeni glasnik RS”, broj 63/04) i Odluka o vođenju evidencije o zaključenom spoljnotrgovinskom poslu sa inostranstvom ( „Službeni list SRJ”,broj 74/00).
Član 15.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Broj:
U Čačku, 14. decembra 2006.godine
Vlada
Predsednik
O B R A Z L O Ž E Nj E
1. Pravni osnov za donošenje Uredbe
Pravni osnov za donošenje Uredbe o bližim uslovima i načinu na koji rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu po tekućem ili kapitalnom poslu sadržan je u članu 33. stav 3. Zakona o deviznom poslovanju (″Službeni glasnik RS″, br.62/06), kojim je predviđeno da Vlada Republike Srbije propiše rezidentima uslove i način na koji se može izvršiti naplata, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome se duguje, odnosno od koga se potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu koji je dozvoljen Zakonom o deviznom poslovanju.
2. Razlozi za donošenje Uredbe
Zakonom o deviznom poslovanju predviđena je za rezidente mogućnost da svoje potraživanje ostvareno u poslovanju sa inostranstvom, naplate od drugog nerezidenta, a ne od nerezidenta od koga potražuju, kao i mogućnost da svoje dugovanje nastalo u poslovanju sa inostranstvom, plate i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguju. Mnogobrojni su razlozi usled kojih dolazi do promene nerezidenta kao dužnika ili poverioca. Događa se da je otežana ili onemogućena naplata inopotraživanja od strane nerezidenta – dužnika po tekućem ili kapitalnom poslu, ali da se naplata uspešno može realizovati od drugog nerezidenta. Poslovni subjekti, povezana lica, na ovaj način izbegavaju troškove platnog prometa i brže izmiruju međusobne obaveze. Rezident – poverilac, koji potražuje od nerezidenta, može, kada u tome vidi svoj interes, prihvatiti, na osnovu ugovora, da primi naplatu od trećeg lica – nerezidenta i na taj način namiri svoje potraživanje. Takođe, rezident koji duguje nerezidentu, može, kako bi izmirio svoj dug, na osnovu ugovora, pristati da izvrši plaćanje trećem licu – nerezidentu. Kako bi se sa sigurnošću moglo prepoznati da je rezident određenim prilivom sredstava namirio tačno određeno potraživanje, odnosno određenim plaćanjem izmirio konkretan dug, propisani su neophodni uslovi i način obavljanja ovih poslova.
3. Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja
Član 1. utvrđuje predmet uređivanja i precizira da predmet plaćanja odnosno naplate mogu biti novčana potraživanja ili dugovanja koja je ostvario rezident u poslovanju sa inostranstvom po osnovu tekućeg i kapitalnog posla koji su dozvoljeni Zakonom o deviznom poslovanju. Plaćanje drugom nerezidentu, umesto onom kome se duguje, kao i prijem naplate od drugog nerezidenta, umesto od onog od kojeg se potražuje, po osnovnom poslu, rezultat su pravnog posla prenosa potraživanja i preuzimanja dugovanja između nerezidenata.
Član 2. definiše rezidenta koji može biti učesnik u poslovima. To može biti svaki rezident koji potražuje od nerezidenta, odnosno koji duguje nerezidentu, po tekućem i kapitalnom poslu.
Član 3. precizira ko se sve smatra učesnikom u poslu. Kada je rezident poverilac, pored njega, kao učesnik u poslu, javiće se nerezident – dužnik i treće lice – nerezident koji vrši plaćanje. Ukoliko je rezident dužnik, pored njega, kao učesnik u poslu, pojaviće se nerezident – poverilac i treće lice – nerezident koji prima naplatu.
Član 4. prema predloženom rešenju radi obavljanja poslova koje uređuje ova uredba zaključuje se ugovor u pismenoj formi, koja je predviđena Zakonom o deviznom poslovanju, između najmanje tri strane, učesnika u poslu. Bitni elementi ugovora o kojima sve strane moraju postići saglasnost predviđeni su u članu 5. ove uredbe. Kako propisana forma ne bi otežavala obavljanje poslova predviđen je način da treća strana obezbedi pismeni dokaz o svojoj saglasnosti na elemente ugovora.
Član 5. predviđa bitne elemente svakog ugovora na osnovu kojeg rezident može izvršiti naplatu odnosno plaćanje trećem licu – nerezidentu u navedenim poslovima. Pored identifikacionih podataka o sve tri strane u poslu, ugovor obavezno sadrži i precizne podatke o potraživanju ili dugu nastalog po osnovnom tekućem ili kapitalnom poslu, kao i podatke o visini obaveze koja se podmiruje, odnosno potraživanja koje se naplaćuje, mesto i datum zaključenja i potpise ugovornih strana.
Član 6. propisuje da rezident može izvršiti naplatu odnosno plaćanje pod uslovom da je potraživanje odnosno dugovanje nastalo i da postoji u trenutku plaćanja odnosno naplate. Precizirani su i dokumenti po kojima rezidenti vrše naplatu odnosno plaćanje.
Član 7. objašnjava da rezidentu potraživanje, odnosno dugovanje prema inostranstvu prestaje plaćanjem, odnosno naplatom od strane trećeg lica – nerezidenta.
Član 8. predviđa da uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ″Službenom glasniku Republike Srbije″.
4. Finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ove uredbe
Za sprovođenje ove uredbe nije potrebno obezbeđivanje dodatnih sredstava u budzetu Republike Srbije.
———————–2