PREDLOG ZAKONA
O INTEGRISANOM SPREČAVANjU I
KONTROLI ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine.
Član 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
materija, odnosno supstanca jeste svaki hemijski elemenat i njegova jedinjenja osim radioaktivnih materija i genetski modifikovanih organizama u okviru značenja određenih zakonom;
zagađenje jeste neposredno ili posredno unošenje materija, vibracija, toplote ili buke u vazduh, vodu ili zemljište izazvano ljudskom aktivnošću koje može biti štetno po zdravlje ljudi ili kvalitet životne sredine i koje može dovesti do oštećenja materijalnih dobara;
postrojenje jeste stacionarna tehnička jedinica u kojoj se izvodi jedna ili više aktivnosti koje su utvrđene posebnim propisom i za koje se izdaje integrisana dozvola, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnička povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koja može proizvesti emisije i zagađenje;
postojeće postrojenje jeste postrojenje koje je pušteno u rad, u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona ili za koje je dobijena integrisana dozvola ili koje, po mišljenju nadležnog organa, u potpunosti ispunjava uslove za podnošenje zahteva za dobijanje integrisane dozvole za rad, pod uslovom da takvo postrojenje bude pušteno u rad najkasnije u roku utvrđenom ovim zakonom, prema programu usklađivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona;
emisija jeste neposredno ili posredno ispuštanje materija, vibracija, toplote ili buke iz izvora u postrojenju, u vazduh, vodu ili zemljište;
granična vrednost emisije jeste masa izražena u obliku određenih specifičnih parametara, koncentracije i/ili nivoa pojedinačne emisije koju nije dozvoljeno preći u toku jednog ili više vremenskih perioda u skladu sa posebnim propisom;
standard kvaliteta životne sredine jeste skup uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u određeno vreme i na određenom području ili u pojedinim elementima životne sredine, u skladu sa posebnim propisima;
nadležni organ jeste organ odgovoran za sprovođenje obaveza u okviru ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom, i to:
ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine;
pokrajinski organ nadležan za poslove zaštite životne sredine;
organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine;
zahtev za izdavanje integrisane dozvole jeste pisani akt koji operater, zajedno sa propisanom dokumentacijom podnosi nadležnom organu radi izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja;
integrisana dozvola jeste odluka nadležnog organa doneta u formi rešenja kojom se odobrava puštanje u rad postrojenja ili njegovog dela, odnosno obavljanje aktivnosti čiji sastavni deo čini dokumentacija sa utvrđenim uslovima kojima se garantuje da takvo postrojenje ili aktivnost odgovaraju zahtevima predviđenim ovim zakonom;
izmena u pogonu jeste promena prirode ili funkcionisanja ili proširenje postrojenja koji mogu uticati na životnu sedinu;
bitna izmenau radu postrojenja jeste promena koja, po mišljenju nadležnog organa, može imati značajne negativne posledice po zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalna dobra.
registar izdatih dozvola jeste glavna knjiga u koju se upisuju podaci koji se odnose na izdate dozvole i zbirka isprava na osnovu kojih se podaci upisuju u glavnu knjigu;
najbolje dostupne tehnike (BAT) – najdelotvornije i najmodernije faze u razvoju aktivnosti i načinu njihovog obavljanja koje omogućavaju pogodniju primenu određenih tehnika za zadovoljavanje graničnih vrednosti emisija, propisanih u cilju sprečavanja ili ako to nije izvodljivo, u cilju smanjenja emisija i uticaja na životnu sredinu kao celinu;
Pojedini elementi izraza “najbolje dostupne tehnike” imaju sledeća značenja:
tehnika – način na koji je postrojenje projektovano, izgrađeno, održavano, na koji funkcioniše i stavlja se van pogona ili zatvara, uključujući i tehnologiju koja se koristi;
dostupna – tehnika razvijena do stepena koji omogućava primenu u određenom sektoru industrije pod ekonomski i tehnički prihvatljivim uslovima, uključujući troškove i koristi, ako je pod uobičajenim uslovima dostupna operateru;
najbolji – podrazumeva najefikasniji učinak u postizanju visokog opšteg nivoa zaštite životne sredine;
operater jeste svako fizičko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja postrojenjem ili ga kontroliše ili je ovlašćen za donošenje ekonomskih odluka u oblasti tehničkog funkcionisanja postrojenja i na čije ime se izdaje integrisana dozvola;
javnost obuhvata jedno ili više fizičkih ili pravnih lica, njihova udruženja, organizacije ili grupe;
zainteresovana javnost obuhvata javnost na koju rad postrojenja i obavljanje aktivnosti utiče ili je verovatno da će uticati, uključujući nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa.
Načela integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja
Član 3.
Osnovna načela integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja su:
1) Načelo predostrožnosti – svaka aktivnost mora biti sprovedena na način da se: ne prouzrokuje bilo kakvo znatno zagađenje; spreče ili smanje emisije na samom izvoru zagađivanja koje dovode do zagađenja vazduha, vode i zemljišta; spreči ili smanji korišćenje neobnovljivih prirodnih resursa i energije; spreči ili smanji stvaranje otpada; svede na minimum rizik po zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna dobra.
Načelo predostrožnosti ostvaruje se procenom uticaja na životnu sredinu, procenom opasnosti od rizika i korišćenjem najbolje dostupnih tehnika.
Odsustvo naučne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine u slučaju mogućih značajnih uticaja na životnu sredinu.
2) Načelo integrisanosti i koordinacije – integrisani pristup izdavanja dozvola je usklađen postupak izdavanja dozvole u kom učestvuje više od jednog nadležnog organa koji preduzimaju mere za efikasan i integrisan pristup ovom postupku.
Potpuna uzajamna koordinacija nadležnih organa u postupku izdavanja dozvola i određivanju uslova omogućava postizanje najvišeg praktično mogućeg nivoa zaštite životne sredine kao celine.
3) Načelo održivog razvoja – radi ostvarivanja veće održive ravnoteže između ljudskih aktivnosti i društveno-ekonomskog razvoja s jedne strane i resursa i sposobnosti obnavljanja prirode s druge strane, režim integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja obezbeđuje se izdavanjem dozvola, utvrđivanjem uslova za održivo korišćenje prirodnih resursa, sirovina i energije.
Neobnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeđuju njihovo dugoročno i razumno korišćenje.
Održivo upravljanje otpadom znači efikasnije korišćenje resursa, smanjenje količine otpada i postupanje sa njim na način koji doprinosi ciljevima održivog razvoja.
4) Načelo hijerarhije upravljanja otpadom – hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom koji čine: sprečavanje stvaranja otpada i redukcija, odnosno smanjenje korišćenja resursa i smanjenje količina i/ili opasnih karakteristika nastalog otpada; ponovna upotreba, odnosno korišćenje proizvoda za istu ili drugu namenu; reciklaža, odnosno tretman otpada radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda; iskorišćenje, odnosno korišćenje vrednosti otpada (kompostiranje, povrat energije i dr).
6) Načelo javnosti – u cilju informisanja javnosti o radu postrojenja i o njihovom mogućem uticaju na životnu sredinu, kao i u cilju obezbeđenja pune otvorenosti postupka izdavanja dozvola, javnost mora imati pristup informacijama koje se odnose na zahtev za izdavanje dozvole za nova postrojenja ili za bitne izmene u radu postrojenja, izradu nacrta dozvole, rešenja o izdavanju dozvole i o svakom njenom obnavljanju, kao i na relevantne podatke dobijene monitoringom.
II. INTEGRISANA DOZVOLA
Vrste aktivnosti i postrojenja
Član 4.
Vrste aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola (u daljem tekstu: dozvola) klasifikuju se prema nivou zagađivanja i riziku koji te aktivnosti mogu imati po zdravlje ljudi i životnu sredinu, uključujući i druge tehnički srodne aktivnosti koje mogu proizvesti emisije i zagađenje životne sredine.
Vrste aktivnosti i postrojenja iz stava 1. ovog člana obuhvataju nova i postojeća postrojenja.
Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) propisuje vrste aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje dozvola.
Nadležni organ
Član 5.
Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) izdaje dozvolu u skladu sa ovim zakonom za postrojenja i aktivnosti za koja dozvolu ili odobrenje za izgradnju i početak rada, odnosno izvođenje ili obavljanje aktivnosti, izdaje drugo nadležno ministarstvo.
Pokrajinski organ nadležan za poslove zaštite životne sredine izdaje dozvolu u skladu sa ovim zakonom za postrojenja i aktivnosti za koja dozvolu ili odobrenje za izgradnju i početak rada, odnosno izvođenje ili obavljanje aktivnosti, izdaje drugi nadležni pokrajinski organ.
Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine izdaje dozvolu u skladu sa ovim zakonom za postrojenja i aktivnosti za koja dozvolu ili odobrenje za izgradnju i početak rada, odnosno izvođenje ili obavljanje aktivnosti, izdaje drugi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Obaveze nadležnog organa
Član 6.
Nadležni organ obezbeđuje:
da rad novih postrojenja ne započne pre dobijanja dozvole osim u slučaju probnog rada odobrenog u skladu sa zakonom;
da rad postojećih postrojenja započet pre dana stupanja na snagu ovog zakona bude usklađen sa zahtevima i uslovima utvrđenim ovim zakonom;
da uslovi i postupak izdavanja dozvola budu u potpunosti koordinirani u slučaju da u postupku učestvuje više od jednog nadležnog organa;
praćenje razvoja najboljih dostupnih tehnika;
praćenje i razvoj monitoringa koji primenjuje operater;
reviziju i, po potrebi, ažuriranje uslova u dozvoli;
pristup javnosti sadržaju zahteva za izdavanje dozvole, izdatim dozvolama i rezultatima monitoringa;
registar rezultata monitoringa koji obavlja operater;
preduzimanje i drugih mera utvrđenih zakonom i drugim propisima.
Dozvola
Član 7.
Za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti operater pribavlja dozvolu nadležnog organa.
Dozvolom se odobrava:
rad novog postrojenja i obavljanje njegove aktivnosti;
rad i bitne izmene u radu, odnosno funkcionisanju postojećeg postrojenja.
Dozvola se, izuzetno, može odnositi i na prestanak aktivnosti.
Dozvola se izdaje na period koji ne može biti duži od deset godina, za jedno ili više postrojenja na istom mestu kojim upravlja isti operater.
Zahtev za izdavanje dozvole
Član 8.
Operater podnosi nadležnom organu zahtev za izdavanje dozvole koji sadrži naročito podatke o:
postrojenju i njegovoj aktivnosti;
sirovinama i pomoćnom materijalu, drugim materijama i energiji koji se koriste u postrojenju ili se u njemu stvaraju;
izvorima emisija koje potiču iz postrojenja;
uslovima karakterističnim za lokaciju na kojoj se postrojenje nalazi;
prirodi i količini predviđenih emisija koje iz postrojenja dospevaju u vodu, vazduh i zemljište;
identifikovanim značajnim uticajima emisija na životnu sredinu i mogućnosti uticaja na veću udaljenost;
predloženoj tehnologiji i drugim tehnikama kojima se sprečavaju ili, ako to nije moguće, smanjuju emisije;
najboljim dostupnim tehnikama koje operater aktivnosti novog ili postojećeg postrojenja primenjuje ili planira da primeni radi sprečavanja ili smanjenja zagađivanja;
merama za smanjenje nastajanja i uklanjanje otpada koji nastaje prilikom funkcionisanja postrojenja;
merama za efikasno korišćenje energije;
planiranim merama monitoringa emisija u životnu sredinu;
prikaz glavnih alternativa koje je operater razmatrao;
netehnički prikaz podataka na kojima se zahtev zasniva;
drugim merama čije preduzimanje se planira u skladu sa propisima.
Ako je operater u pribavljanju dokaza u skladu sa drugim propisima obezbedio neke od podataka iz stava 1. ovog člana prilaže ih uz zahtev za izdavanje dozvole.
Nadležni organ može zatražiti dodatne podatke u određenim oblastima za izdavanje dozvole.
Ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar) bliže uređuje sadržaj, izgled i način popunjavanja zahteva, kao i druga pitanja od značaja za podnošenje zahteva za izdavanje dozvole.
Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev
Član 9.
Uz zahtev za izdavanje dozvole podnosilac zahteva prilaže sledeću dokumentaciju:
projekat za planirano, odnosno izgrađeno postrojenje;
izveštaj o poslednjem tehničkom pregledu;
plan vršenja monitoringa;
rezultate merenja zagađivanja činilaca životne sredine ili drugih parametara u toku trajanja probnog rada;
plan upravljanja otpadom;
plan mera za efikasno korišćenje energije;
plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica;
plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja;
akt o pravu korišćenja prirodnih resursa;
izjavu kojom potvrđuje da su informacije sadržane u zahtevu istinite, tačne, potpune i dostupne javnosti;
dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi.
Pored dokumentacije iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva, zavisno od postrojenja, prilaže:
za nova postrojenja – saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i saglasnost na procenu opasnosti od udesa;
za postojeća postrojenja – saglasnost na studiju uticaja zatečenog stanja, procenu opasnosti od udesa i program mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti uslovima propisanim ovim zakonom.
Vlada propisuje bližu sadržinu programa mera iz stava 2. tačka 2) ovog člana.
III. POSTUPAK IZDAVANjA DOZVOLE
Razmatranje zahteva
Član 10.
Nadležni organ razmatra podneti zahtev i ako zahtev ne sadrži propisane podatke i/ili dokumentaciju zatražiće od podnosioca zahteva da, u primerenom roku, dostavi podatke, dokumentaciju ili informacije koje nedostaju.
Ako podnosilac zahteva ne dostavi podatke, dokumentaciju i informacije u određenom roku nadležni organ će bez odlaganja doneti zaključak o odbacivanju zahteva.
Nadležni organ vrši proveru podataka i informacija sadržanih u zahtevu za izdavanje dozvole, primenjivosti predloženog programa mera iz člana 9. stav 2. tačka 2) ovog zakona i drugih podataka iz zahteva, kao i priložene dokumentacije.
Obaveštavanje organa i organizacija i javnosti
Član 11.
Nadležni organ obaveštava organe i organizacije u oblasti: poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, planiranja, izgradnje, saobraćaja, energetike, rudarstva, zaštite kulturnih dobara, zaštite prirode i dr. kao i organe lokalne samouprave na čijoj teritoriji se planira aktivnost, odnosno nalazi postrojenje (u daljem tekstu: drugi organi i organizacije) i zaiteresovanu javnost o prijemu zahteva, u roku od pet dana od dana prijema urednog zahteva za izdavanje dozvole.
Nadležni organ na zahtev drugih organa i organizacija iz stava 1. ovog člana dostavlja kopiju zahteva za izdavanje dozvole i stavlja na uvid odgovarajuću dokumentaciju iz člana 9. ovog zakona.
Na zahtev zainteresovane javnosti nadležni organ dostaviće kopiju zahteva za izdavanje dozvole.
Podnosilac zahteva iz stava 3. ovog člana snosi troškove izrade i dostavljanja kopije zahteva za izdavanje dozvole, u propisanom iznosu.
Drugi organi i organizacije i predstavnici zainteresovane javnosti dostavljaju svoja mišljenja nadležnom organu u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana.
Nacrt dozvole
Član 12.
Nadležni organ je dužan da nacrt dozvole izradi u roku od 45 dana od dana prijema urednog zahteva za izdavanje dozvole. Prilikom izrade nacrta dozvole nadležni organ razmatra mišljenja drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti.
Nadležni organ je dužan da o nacrtu dozvole i o mogućnosti uvida u prateću dokumentaciju obavesti druge organe i organizacije i javnost, u roku od pet dana od dana prijema takvog zahteva.
Nadležni organ na zahtev drugih organa i organizacija iz stava 1. ovog člana bez odlaganja dostavlja kopiju nacrta dozvole.
Na zahtev zainteresovane javnosti nadležni organ dostaviće kopiju nacrta dozvole.
Podnosilac zahteva iz stava 4. ovog člana snosi troškove izrade i dostavljanja kopije nacrta dozvole, u propisanom iznosu.
Drugi organi i organizacije i predstavnici zainteresovane javnosti mogu nadležnom organu dostaviti svoja mišljenja o nacrtu dozvole, u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 2. ovog člana.
Nadležni organ nacrt dozvole zajedno sa zahtevom operatera i pratećom dokumentacijom, mišljenjima drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti datih na nacrt dozvole, dostavlja tehničkoj komisiji, u roku od 10 dana od isteka roka iz stava 6. ovog člana.
Tehnička komisija
Član 13.
Za ocenu uslova utvrđenih u nacrtu dozvole nadležni organ obrazuje tehničku komisiju.
Aktom o obrazovanju tehničke komisije određuje se njen sastav, zadaci i druga pitanja od značaja za rad tehničke komisije.
Predsednik tehničke komisije imenuje se iz reda zaposlenih ili postavljenih lica u nadležnom organu.
Za članove tehničke komisije mogu biti imenovana lica sa visokom stručnom spremom odgovarajuće struke, odnosno smera i odgovarajućim stručnim rezultatima, a iz reda:
zaposlenih ili postavljenih lica u nadležnom organu;
zaposlenih ili postavljenih lica u drugim organima i organizacijama;
nezavisnih stručnjaka.
Članovi tehničke komisije ne mogu biti lica koja su:
1) učestvovala u izradi studije o proceni uticaja koja je predmet ocene;
2) osnivači pravnog lica ili preduzetnik koji je izradio studiju o proceni uticaja ili zaposleni kod tih lica;
3) osnivači ili zaposleni kod nosioca projekta, odnosno operatera;
4) bračni drugovi, krvni srodnici do četvrtog stepena srodstva i srodnici po tazbini do drugog stepena srodstva lica navedenih u tač. 1) do 3).
Razmatranje nacrta dozvole
Član 14.
Tehnička komisija razmatra zahtev operatera i priloženu dokumentaciju, nacrt dozvole, mišljenja drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti iz člana 12. stav 1. ovog zakona, kao i mišljenja pribavljena u postupku razmene informacija i konsultacija o prekograničnom uticaju.
Radu tehničke komisije može prisustvovati operater ili lice koje on ovlasti.
Tehnička komisija analizira naročito:
studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno studiju o proceni zatečenog stanja na životnu sredinu;
očekivane lokalne i šire uticaje rada postrojenja na životnu sredinu;
primenu najboljih dostupnih tehnika;
očekivane ekonomske i socijalne posledice i promene stanja životne sredine na konkretnoj lokaciji, kao i očekivane posledice na život i zdravlje stanovništva;
dokumentaciju iz člana 9. stav 1. tač. 3) do 7) ovog zakona;
ispunjenost uslova iz nacrta dozvole koji se odnose na tač. 1) do 5) ovog stava.
Tehnička komisija izrađuje izveštaj koji bez odlaganja dostavlja nadležnom organu.
Odlučivanje
Član 15.
Nadležni organ odlučuje o izdavanju dozvole na osnovu zahteva operatera, priložene dokumentacije, izveštaja i ocene tehničke komisije, kao i pribavljenih mišljenja drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti, u roku od 120 dana od dana prijema urednog zahteva za izdavanje dozvole.
U izuzetnim slučajevima, na zahtev operatera ili na inicijativu nadležnog organa rok iz stava 1. ovog člana može se produžiti, ali ne duže od 240 dana od dana prijema urednog zahteva.
O produženju roka iz stava 2. ovog člana, razlozima, kao i novom roku za donošenje odluke, nadležni organ obaveštava podnosioca zahteva.
Nadležni organ rešenjem odlučuje o izdavanju dozvole, odnosno o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole.
Nadležni organ će odbiti zahtev za izdavanje dozvole ako:
postrojenje za obavljanje aktivnosti za koju se zahteva dozvola ne ispunjava propisane uslove;
na osnovu podataka i dokumentacije sadržanih u zahtevu nisu ispunjeni uslovi za primenu propisanih standarda životne sredine;
zahtev sadrži netačne podatke koji su od uticaja na izdavanje dozvole.
Rešenje o izdavanju dozvole, odnosno o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole nadležni organ dostavlja operateru i o tome obaveštava druge organe i organizacije i javnost u roku od osam dana od dana donošenja rešenja.
Protiv rešenja nadležnog organa iz stava 4. ovog člana nije dopuštena žalba i može se pokrenuti upravni spor.
Uslovi koji se utvrđuju dozvolom
Član 16.
Dozvolom se utvrđuju uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti i obaveze oparatera u zavisnosti od prirode aktivnosti i njihovog uticaja na životnu sredinu.
Dozvola sadrži uslove koji se odnose na:
primenu najboljih dostupnih tehnika ili drugih tehničkih uslova i mera;
mere iz studije o proceni uticaja na životnu sredinu ili studije o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu;
granične vrednosti emisija zagađujućih materija utvrđene za dato postrojenje;
mere zaštite vazduha, vode i zemljišta;
mere koje se odnose na upravljanje otpadom koji nastaje pri radu postrojenja;
mere za smanjenje buke i vibracija;
mere koje se odnose na efikasno korišćenje energije;
zahteve za monitoring emisija sa:
specificiranom metodologijom;
definisanom učestalošću merenja;
definisanim pravilima za tumačenje rezultata merenja;
utvrđenom obavezom dostavljanja podataka nadležnom organu;
mere za sprečavanje udesa i otklanjanje njihovih posledica;
smanjenje zagađenja, uključujući i prekogranično zagađenje životne sredine;
mere predviđene za početak rada, za trenutno zaustavljanje u slučaju poremećaja u funkcionisanju postrojenja, kao i za prestanak rada postrojenja;
preduzimanje mera zaštite životne sredine posle prestanka aktivnosti u cilju izbegavanja rizika od zagađenja i vraćanja lokacije u zadovoljavajuće stanje;
način i učestalost izveštavanja i obim podataka sadržanih u izveštaju koji se dostavlja nadležnom organu u skladu sa propisima;
rezultate revizije uslova i obaveza utvrđenih dozvolom;
druge specifične zahteve.
Ako se prema određenom standardu kvaliteta životne sredine zahtevaju strožiji uslovi od onih koji se mogu postići primenom najboljih dostupnih tehnika, dozvola sadrži dodatne mere kojima se obezbeđuje primena ovih standarda.
U slučaju iz stava 3. ovog člana nadležni organ dozvolom utvrđuje mere i rokove za primenu standarda kvaliteta životne sredine, propisanih u skladu sa zakonom, a naročito:
datum od kada se standardi primenjuju i područja na koja se odnose;
najviši i najniži prihvatljiv nivo zagađujućih materija i buke u životnoj sredini;
određene parametre, proceduru monitoringa i metode kojima se utvrđuju prekoračenja standarda, kao i mere koje se preduzimaju u tom slučaju.
Dozvola može sadržati privremeno oslobađanje od pridržavanja određenih uslova, ukoliko se usvojenim sanacionim programom obezbeđuje primena mera koje vode ka smanjenju zagađenja i ispunjenju uslova.
Vlada utvrđuje kriterijume za određivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta životne sredine, kao i za određivanje graničnih vrednosti emisija u dozvoli.
Ministar bliže propisuje sadržinu i izgled dozvole.
Ministar propisuje uslove za primenu najboljih dostupnih tehnika
Obaveze operatera
Član 17.
Operater je obavezan da:
postupa u skladu sa uslovima utvrđenim u dozvoli;
dostavi nadležnom organu rezultate monitoringa;
obaveštava nadležni organ o svakoj promeni u radu, odnosno funkcionisanju postrojenja ili o udesu, sa mogućim vidljivim uticajima na životnu sredinu ili zdravlje ljudi;
dostavlja nadležnom organu godišnji izveštaj o vršenju aktivnosti za koje je dozvola izdata;
obaveštava nadležni organ o planiranoj promeni operatera;
izvrši sve mere koje nadležni organ utvrdi posle prestanka važnosti dozvole.
Operater je dužan da vrši monitoring sprovođenjem plana monitoringa iz člana 9. stav 1. tačka 3) ovog zakona i u skladu sa uslovima utvrđenim u dozvoli koji se odnose na zahteve za monitoring emisija.
Vlada bliže uređuje način i metode monitoringa.
Na zahtev nadležnog organa koji izdaje dozvolu ili inspektora, operater je obavezan da:
dostavi podatke nadležnom organu neophodne za izdavanje, izmenu ili prestanak važnosti dozvole;
omogući inspekciji uvid u dokumentaciju koju čuva u vezi sa izdavanjem dozvole, obezbedi pristup uzorcima i mestima za monitoring određenim u dozvoli i omogući im nesmetano pribavljanje informacija o postupanju u skladu sa uslovima u dozvoli.
Ako zagađenje potiče iz postrojenja koje ima dozvolu ili podleže izdavanju dozvole, operater će o svom trošku sanirati posledice zagađenja u najkraćem mogućem roku, uzimajući u obzir tehničke i ekonomske mogućnosti.
Ako operater ne izvrši sanaciju nadležni organ će sanirati zagađenje o trošku operatera.
Operater je dužan da za vreme važenja dozvole i najmanje pet godina posle prestanka važenja dozvole čuva svu dokumentaciju u vezi sa izdavanjem dozvole, monitoringom i inspekcijskim nadzorom nad obavljanjem aktivnosti.
Revizija dozvole
Član 18.
Izdata dozvola podleže ponovnom razmatranju (u daljem tekstu: revizija) najmanje dva puta u toku važenja.
Postupak revizije nadležni organ pokreće po službenoj dužnosti ili na zahtev operatera i vrši se u skladu sa čl. 10. do 15. ovog zakona .
Nadležni organ po službenoj dužnosti pokreće postupak revizije, ako:
je zagađenje koje prouzrokuje postrojenje takvog značaja da je potrebno izvršiti reviziju postojećih graničnih vrednosti emisija, ili je takve nove vrednosti potrebno utvrditi u dozvolu;
postoji opasnost da zagađenje prouzrokuje štetu ili nastane šteta po životnu sredinu i zdravlje ljudi;
suštinske promene u najboljim dostupnim tehnikama omogućavaju značajno smanjenje emisija bez velikih dodatnih troškova;
promene u zahtevima za bezbednost u radu postrojenja ili sigurnost određene aktivnosti zahtevaju uvođenje novih tehnika;
izmene u propisima o zaštiti životne sredine to zahtevaju.
U slučajevima iz stava 3. ovog člana revizija dozvole vrši se u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o nastalom slučaju.
Ako nadležni organ pokrene postupak za reviziju dozvole obavestiće operatera o razlozima za to i zatražiti da u određenom roku dostavi podatke iz člana 8. ovog zakona.
Član 19.
U slučaju promene operatera, nadležni organ će, u roku od pet dana od dana prijema tog obaveštenja, izvršiti promenu u dozvoli bez sprovođenja revizije i o tome obavestiti operatera, kao i nadležni organ na čijoj teritoriji operater ima sedište.
Član 20.
U slučaju revizije dozvole po službenoj dužnosti, kao i planirane izmene u postrojenju ili njegovom radu koja ne čini bitnu izmenu u smislu ovog zakona, nadležni organ može izmeniti uslove utvrđene dozvolom.
Ako veliki broj izmena u dozvoli otežava efikasnu kontrolu aktivnosti nadležni organ može zatražiti od operatera da dostavi novi zahtev za izdavanje dozvole.
Produženje važnosti dozvole
Član 21.
Rok na koji je izdata dozvola može se produžiti na zahtev operatera.
Zahtev iz stava 1. ovog člana operater podnosi najkasnije četiri meseca pre isteka roka njene važnosti.
Produženje važenja dozvole vrši se na način i po postupku propisanim za njeno izdavanje.
Prestanak važenja dozvole
Član 22.
Dozvola može prestati da važi, ako:
istekne rok na koji je izdata;
operater to zahteva;
operater ne započne rad postrojenja u roku od 12 meseci od dana dobijanja dozvole, a ne podnese zahtev za izmenu uslova iz dozvole u tom periodu;
operater prestane da ispunjava neki od uslova koji je utvrđen dozvolom;
operater nema tehničkih i finansijskih sredstava za zadovoljavajuće ispunjavanje svojih obaveza utvrđenih dozvolom;
nadležni organ utvrdi da je operater u zahtevu za izdavanje dozvole podneo netačne podatke ili falsifikovao dokumenta od značaja za izdavanje dozvole ili operater neprestano odlaže krajnji rok za podnošenje traženih podataka, kao i u drugim slučajevima koje utvrdi inspektor;
operater ne vrši monitoring i ne dostavlja podatke u skladu sa ovim zakonom;
operater u ostavljenom roku ne postupi po zahtevu inspektora ili ne preduzme naložene mere;
operater bude dva puta uzastopno kažnjen za privredni prestup ili prekršaj u skladu sa ovim ili posebnim zakonom;
je pokrenut stečajni postupak, a aktivnost ne nastavi drugi operater.
Nadležni organ zaključkom pokreće postupak za prestanak važenja dozvole i o tome obaveštava operatera u roku od pet dana od dana pokretanja postupka uz obrazloženje razloga za pokretanje postupka.
Protiv zaključka iz stava 2. ovog člana operater može izjaviti žalbu u roku od osam dana od dana prijema zaključka.
Rešenje o prestanku važenja dozvole je konačno u upravnom postupku.
Protiv rešenja o prestanku važenja dozvole operater može pokrenuti upravni spor.
Rešenjem o prestanku važenja dozvole utvrđuju se i obavezne mere staranja o postrojenju i lokaciji posle prestanka aktivnosti oparetatera da bi se izbegao rizik po životnu sredinu, zdravlje ljudi i materijalna dobra.
Način obaveštavanja drugih organa, organizacija i javnosti
Član 23.
Nadležni organ dužan je da obaveštava druge organe i organizacije i javnost u slučajevima iz čl. 11, 12. i 15. ovog zakona putem medija i to najmanje u jednom lokalnom listu koji izlazi na području koje će biti zahvaćeno uticajem aktivnosti i postrojenja, kao i putem interneta.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana nadležni organ dostavlja u pisanoj formi obaveštenje drugim organima i organizacijama.
Obaveštenje iz st. 1. i 2. ovog člana sadrži podatke o:
nazivu i sedištu, odnosno imenu i adresi operatera;
lokaciji na kojoj se planira ili obavlja aktivnost za koju se zahteva dozvola;
aktivnosti i postrojenju;
roku za dostavljanje mišljenja;
mestu i vremenu za javni uvid u podneti zahtev za izdavanje dozvole, prateću dokumentaciju ili nacrt dozvole;
rešenju o izdavanju dozvole, odnosno o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole, posebno razlozima na kojima se rešenje zasniva, kao i o svakom daljem obnavljanju dozvole.
Ako zahtev operatera za izdavanje dozvole, nacrt dozvole ili dozvola sadrže poslovnu tajnu ili podatak koji, u skladu sa zakonom, zahteva ograničen pristup javnosti za dobijanje informacija, nadležni organ može odlučiti da za određene delove zahteva, odnosno nacrta dozvole ili dozvole ograniči pristup javnosti.
O odluci o ograničavanju pristupa javnosti za dobijanje informacija u smislu stava 4. ovog člana, nadležni organ je dužan da obavesti javnost na način utvrđen u stavu 1. ovog člana, a organe iz člana 11. stav 1. ovog zakona na način utvrđen u stavu 2. ovog člana, u roku od pet dana od dana donošenja odluke.
Ograničenje iz stava 4. ovog člana ne odnosi se na informacije o emisijama, rizicima od udesa, rezultate monitoringa i inspekcijskog nadzora.
Razmena informacija o prekograničnom uticaju
Član 24.
Razmenu informacija o prekograničnom uticaju rada postrojenja i aktivnosti na životnu sredinu vrši Ministarstvo.
Ako rad nekog postrojenja može imati značajan negativan uticaj na životnu sredinu druge države ili ako država čija životna sredina može biti značajno ugrožena to zatraži, Ministarstvo, u postupku konsultacija, dostavlja drugoj državi na mišljenje informacije, i to:
o zahtevu za izdavanje dozvole uključujući i opis podataka iz člana 8. ovog zakona;
o nadležnom organu koji donosi odluku o izdavanju dozvole;
o prirodi odluke koja može biti doneta;
o postupku učešća javnosti, uključujući i zainteresovanu javnost.
O odluci o izdavanju dozvole ili odbijanju zahteva za njeno izdavanje, Ministarstvo obaveštava drugu državu koja je bila konsultovana u postupku odlučivanja, dostavljanjem informacija, i to:
o sadržaju odluke o izdavanju dozvole, odnosno odbijanju zahteva za izdavanje dozvole;
o razlozima na kojima se odluka zasniva uključujući informacije o postupku učešća javnosti.
Konsultacije o prekograničnom uticaju vrše se na način i u rokovima koji se utvrđuju sporazumima između nadležnih organa država na principima reciprociteta i ravnopravnosti.
O primljenim informacijama o prekograničnom uticaju postrojenja i aktivnosti u drugoj državi Ministarstvo obaveštava javnost na način utvrđen u članu 23. stav 1. ovog zakona.
Rezultate konsultacija i pribavljenog mišljenja zainteresovane javnosti Ministarstvo uzima u obzir prilikom davanja mišljenja nadležnom organu druge države.
Registar izdatih dozvola
Član 25.
Registar izdatih dozvola kao deo informacionog sistema životne sredine vodi nadležni organ.
Uvid u registar izdatih dozvola je javan.
Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja registra iz stava 1. ovog člana.
IV. NADZOR
Upravni nadzor
Član 26.
Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo.
Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko inspektora za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom.
Poverava se autonomnoj pokrajini vršenje inspekcijskog nadzora nad postrojenjima i aktivnostima za koje dozvolu u skladu sa ovim zakonom izdaje nadležni pokrajinski organ.
Poverava se jedinici lokalne samouprave vršenje inspekcijskog nadzora nad postrojenjima i aktivnostima za koje dozvolu u skladu sa ovim zakonom izdaje nadležni organ lokalne samouprave.
Prava i dužnosti inspektora
Član 27.
U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor ima pravo i dužnost da utvrđuje:
da li nova postrojenja imaju dozvolu izdatu u skladu sa ovim zakonom;
da li su postojeća postrojenja podnela zahtev za izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom;
da li se rad postrojenja odvija u skladu sa uslovima iz izdate dozvole;
svaku promenu u radu, odnosno funkcionisanju postrojenja;
sprovođenje drugih propisanih mera zaštite životne sredine.
Ovlašćenja inspektora
Član 28.
U vršenju inspekcijskog nadzora iz člana 27. ovog zakona inspektor je ovlašćen da:
zabrani upotrebu objekta, odnosno rad postrojenja i obavljanje aktivnosti dok se ne pribavi dozvola;
zabrani rad postrojenja, odnosno obavljanje aktivnosti ako se to čini protivno uslovima propisanim u dozvoli;
naredi pribavljanje dozvole u skladu sa ovim zakonom;
naredi preduzimanje mera i uslova utvrđenih u dozvoli;
naredi dostavljanje podataka neophodnih za izdavanje, izmenu ili prestanak važnosti dozvole;
naredi izvršenje mera staranja o postrojenju i lokaciji posle prestanka aktivnosti, ako je dozvola prestala da važi;
naredi izvršenje i drugih propisanih obaveza u određenom roku.
Na rešenje inspektora može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Na rešenje inspektora u vršenju poverenih poslova iz člana 26. st. 3. i 4. ovog zakona može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Žalba na rešenja inspektora iz st. 2. i 3. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.
Rešenja ministra po žalbi iz st. 2. i 3. ovog člana su konačna.
V. KAZNENE ODREDBE
1. Privredni prestupi
Član 29.
Novčanom kaznom od 150.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup operater – pravno lice ako:
otpočne rad postrojenja i obavljanje njegovih aktivnosti bez dozvole (član 7. stav 1);
ne postupa u skladu sa uslovima utvrđenim u dozvoli (član 17. stav 1. tačka 1);
ne dostavlja nadležnom organu rezultate monitoringa (član 17. stav 1. tačka 2);
ne obaveštava nadležni organ o svakoj promeni u radu, odnosno funkcionisanju postrojenja ili o udesu (član 17. stav 1. tačka 3);
ne dostavlja nadležnom organu godišnji izveštaj o vršenju aktivnosti za koje je dozvola izdata (član 17. stav 1. tačka 4);
ne obaveštava nadležni organ o planiranoj promeni operatera (član 17. stav 1. tačka 5);
7) ne izvrši sve mere koje je utvrdio nadležni organ posle prestanka važenja dozvole (član 17. stav 1. tačka 6);
8) ne izvrši sanaciju posledica zagađenja u najkraćem mogućem roku i o o svom trošku (član 17. st. 5).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu – operateru novčanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se strano pravno lice -operater novčanom kaznom od 150.000 do 3.000.000 dinara ako ima predstavništvo na teritoriji Republike Srbije.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u stranom pravnom licu – operateru novčanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara.
2. Prekršaji
Član 30.
Novčanom kaznom od 30.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice – operater ako:
ne dostavi podatke nadležnom organu neophodne za izdavanje, izmenu ili prestanak važenja dozvole (član 17. stav 4. tačka 1);
onemogući inspekciji uvid u dokumentaciju koju čuva u vezi sa izdavanjem dozvole, obezbedi pristup uzorcima i mestima za monitoring određenim u dozvoli i onemogući im nesmetano pribavljanje informacija o postupanju u skladu sa uslovima u dozvoli (član 17. stav 4. tačka 2);
za vreme važenja dozvole i najmanje pet godina posle prestanka važenja dozvole ne čuva svu dokumentaciju u vezi sa izdavanjem dozvole, monitoringom i inspekcijskim nadzorom nad obavljanjem aktivnosti (član 17. stav 7);
ne postupi po rešenju inspektora (član 28).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu – operateru novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i operater kao fizičko lice novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara.
Novčane kazne za odgovorno lice u nadležnom organu
Član 31.
Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu ako:
donese odluku o izdavanju dozvole suprotno propisanom postupku (čl. 10-13, člana 15. st. 1-6.);
izda dozvolu koja ne sadrži propisane uslove (član 16. st. 1-5. );
ne izvrši reviziju dozvole (član 18);
ne donese rešenje o prestanku važenja dozvole u skladu sa propisanim uslovima (član 22);
ne obaveštava druge organe, organizacije i javnost na propisani način (član 23);
ne vodi registar izdatih dozvola i onemogući uvid u registar (član 25. st. 1. i 2 );
Zaštitne mere
Član 32.
Za privredni prestup iz člana 29. ovog zakona, pored propisane novčane kazne, pravnom licu se može izreći mera zabrane obavljanja određenom privrednom delatnošću, a odgovornom licu mera zabrane vršenja odreređene dužnosti u trajanju do deset godina.
VI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Program usklađivanja
Član 33.
Program usklađivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona donosi Vlada, na predlog Ministarstva i u saradnji sa drugim organima i organizacijama.
Predlog iz stava 1. ovog člana Ministarstvo je dužno da dostavi Vladi u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
U roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona Vlada će propisati privremene granične vrednosti emisija u vazduh i vodu za prvih pet godina usklađivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona.
Obaveze operatera postojećih postrojenja
Član 34.
Za postojeća postrojenja i aktivnosti operater će pribaviti dozvolu najkasnije do 2015. godine u skladu sa Programom usklađivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona.
Operater podnosi zahtev za izdavanje dozvole najkasnije godinu dana pre roka utvrđenog programom iz člana 33. ovog zakona.
Stupanje na snagu
Član 35.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 72. tačka 5) Ustava Republike Srbije, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređivanja životne sredine.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA I CILJEVI KOJI SE OSTVARUJU
Ciljevi i politike u oblasti zaštite životne sredine sve više se izražavaju u sprečavanju, smanjenju i, u meri u kojoj je to moguće, potpunom otklanjanju zagađenja i to intervencijom na izvoru zagađenja i obezbeđenjem razumnog upravljanja prirodnim resursima. Prioritet se daje integrisanoj kontroli zagađivanja, kao značajnom delu težnje ka ostvarenju veće održive ravnoteže između čovekovih aktivnosti i društveno-ekonomskog razvoja s jedne strane, i prirodnih resursa i sposobnosti obnavljanja prirode, s druge.
U okviru zakonodavstva EU jedna od ključnih direktiva je Direktiva Saveta 96/61/EZ od 24. septembra 1996. godine o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja (Integrated pollution prevention and control – IPPC Direktiva).
IPPC Direktivom je uspostavljen opšti okvir u EU za jedinstveno sprečavanje i kontrolu zagađenja, koji sadrži mere za postizanje ovog cilja. IPPC Direktiva stupila je na snagu u državama članicama EU oktobra 1999. godine i od tada se IPPC Direktiva primenjuje na sve nove aktivnosti, a postojeće aktivnosti i postrojenja imaju obavezu da se prilagode propisanim zahtevima do 2007. godine. Sistem integrisane kontrole zagađivanja životne sredine je i ranije postojao u nekim zemljama EU (Velika Britanija, Švedska, Irska).
Ciljevi IPPC Direktive su:
sprečavanje ili smanjivanje emisije zagađujućih materija u vazduh, vodu i zemljište;
osiguranje visokog nivoa zaštite životne sredine kao celine;
svođenje na minimum potrošnje sirovina i energije;
pojednostavljenje kontrole i jačanje uloge inspekcije.
Direktivom se zahteva da svaka država članica ustanovi sistem dozvola kojim se obezbeđuje primena opštih principa za određene aktivnosti (princip predostrožnosti, “zagađivač plaća” i princip održivog razoja), omogućava učešće javnosti u odlučivanju i uzima u obzir prekogranično zagađenje. Države članice mogu ustanoviti i dodatne zahteve ili proširiti opseg uticaja IPPC Direktive.
Princip održivog razvoja promoviše se kroz integrisani pristup kontroli zagađivanja. Operateri/rukovaoci postrojenjima uzimaju u obzir aspekte zaštite životne sredine i o tim aspektima daju podatke nadležnom organu uz zahtev za izdavanje dozvole za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti. Navedenim podacima dokazuju se odgovarajuće mere sprečavanja i kontrole zagađivanja. Ako u postupku izdavanja dozvole učestvuje više organa, neophodno je da se propišu uslovi za punu međusobnu koordinaciju i usklađenost svih nadležnih organa radi efikasnog i integrisanog pristupa tom postupku i postizanja najvećeg, praktično izvodljivog nivoa zaštite životne sredine. Integrisani pristup kontroli zagađivanja ima za cilj sprečavanje emisija u vazduh, vodu ili zemljište gde god je to primenjivo, uključujući i odlaganje otpada, a tamo gde to nije primenjivo, svođenje istih na minimum kako bi se postigao visok nivo zaštite životne sredine kao celine. Različiti pristupi kontroli emisija, odnosno različite procedure primene mogu da dovedu do neusklađenih mera i različitih nivoa zaštite životne sredine, prenošenja zagađenja između različitih medija životne sredine i dr.
U cilju informisanja javnosti o radu postrojenja i njihovom mogućem uticaju na životnu sredinu, kao i da bi se obezbedila transparentnost u procesu izdavanja dozvola u čitavoj Zajednici, javnosti moraju biti dostupne, pre donošenja odluke o izdavanju dozvole, informacije koje se odnose na zahteve za izdavanje dozvole za nova postrojenja ili značajne promene u radu postojećeg postrojenja, kao i informacije koje se odnose na same dozvole, njihovo ažuriranje i relevantne podatke monitoringa, odnosno praćenja stanja.
U tom cilju doneta je Direktiva 2003/35/EZ od 26. maja 2003. godine kojom se omogućuje učešće javnosti u postupku davanja saglasnosti na studiju procene uticaja na životnu sredinu i izdavanja integrisane dozvole, odnosno menjaju i dopunjuju odredbe direktive Saveta 85/337/EZ i 96/61/EZ. Ovom direktivom uređeno je pravo na pravnu zaštitu predstavnicima zainteresovane javnosti protiv odluke nadležnog organa, odnosno pokretanja postupka revizije pred redovnim sudom ili drugim nadležnim organom, kako bi osporili materijalnopravnu ili procesnopravnu zakonitost odluka, činjenja ili nečinjenja na koje se odnose odredbe ove direktive.
Dozvola za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti obuhvata sve mere sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine, a naročito granične vrednosti emisije, odnosno parametre ili ekvivalentne tehničke mere zasnovane na najboljim dostupnim tehnikama, bez propisivanja primene jedne određene tehnike ili tehnologije i imajući u vidu tehničke karakteristike relevantnog postrojenja, njegov geografski položaj i lokalne uslove životne sredine. Kada standard kvaliteta životne sredine zahteva strožije uslove od onih koji se mogu postići primenom najboljih dostupnih tehnika, dozvolom će se zahtevati posebni dopunski uslovi, ne dirajući u druge mere koje mogu biti preduzete da bi se uskladilo sa standardima kvaliteta životne sredine.
Cilj je svođenje zagađenja na najmanju moguću meru, posebno u slučaju prekograničnog ili zagađenja na velike udaljenosti i obezbeđivanje visokog nivoa zaštite životne sredine kao celine.
Harmonizacija propisa Republike Srbije sa IPPC Direktivom zahteva sveobuhvatno sagledavanje obaveza koje ova direktiva postavlja pred države članice EU, kao i države koje će to postati u budućnosti. Analiza nacionalnih propisa i njihove usaglašenosti sa IPPC Direktivom u okviru ovog projekta dala je osnovne smernice u kojima će se kretati usaglašavanje sa zahtevima iz Direktive kroz harmonizaciju zakona i drugih propisa kojima se direktno i indirektno uređuju sva pitanja obuhvaćena IPPC Direktivom.
Harmonizacija sa ovom direktivom prioritetna je aktivnost koja se sprovodi u okviru projekta “Razvoj propisa o zaštiti životne sredine u Saveznoj Republici Jugoslaviji,” koji se realizuje na osnovu sporazuma Vlade Republike Finske i Vlade Savezne Republike Jugoslavije, potpisanog u Beogradu 23. juna 2002. godine.
Značajnu osnovu u izradi ovog zakona čini i međunarodna praksa razvijenih zemalja (Velika Britanija, Švedska, Finska) i posebno zemalja Centralne i Istočne Evrope (Estonija, Latvija, Bugarska, Mađarska), odnosno njihova iskustva na usaglašavanju nacionalnih propisa sa propisima EU, posebno sa IPPC Direktivom.
Pravne norme sadržane u Predlogu zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine u skladu su sa odredbama IPPC Direktive.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I. Osnovne odredbe (čl. 1-3)
Predmet uređivanja ovog zakona (član 1) utvrđen je u skladu sa članom 1. Direktive i obuhvata integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine, kroz sistem izdavanja integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti koje mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalna dobra.
Značenje izraza (član 2) utvrđeno je u skladu sa članom 2. Direktive, a za potrebe ovog zakona posebno su precizirane definicije: nadležni organ; zahtev za izdavanje integrisane dozvole i registar izdatih dozvola.
Načela integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja (član 3) su: načelo predostrožnosti, načelo integrisanosti i koordinacije, načelo održivog razvoja, hijerarhije upravljanja otpadom, načelo zagađivač plaća i načelo javnosti.
Integrisana dozvola (čl. 4-9)
Vrste aktivnosti i postrojenja (član 4) normirani su u skladu sa čl. 4, 5. i 12. Direktive i odnose se na nova i postojeća postrojenja. Vrste aktivnosti i postrojenja određuju se propisom Vlade Republike Srbije.
Nadležni organ (član 5) je: Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, pokrajinski organ nadležan za poslove zaštite životne sredine, ili organ jedinice lokalne samouprave, za postrojenja ili aktivnosti za koja dozvolu ili odobrenje za izgradnju i početak rada, odnosno izvođenje ili obavljanje aktivnosti izdaje drugo ministarstvo, drugi nadležni pokrajinski organ ili drugi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Obaveze nadležnog organa (član 6) utvrđene su u skladu sa čl. 3, 4, 5. i 7. Direktive, a odnose se na sledeće: 1) da rad novih postrojenja ne započne pre dobijanja dozvole, osim u slučaju probnog rada odobrenog u skladu sa zakonom; 2) da rad postojećih postrojenja započet pre dana stupanja na snagu ovog zakona bude usklađen sa zahtevima i uslovima utvrđenim ovim zakonom; 3) da uslovi i postupak izdavanja dozvola budu u potpunosti koordinirani kada u postupku izdavanja dozvole učestvuje više od jednog nadležnog organa; 4) praćenje razvoja najbolje dostupnih tehnika; 5) praćenje i razvoj monitoringa koji primenjuje operater; 6) reviziju i, po potrebi, ažuriranje uslova u dozvoli; 7) pristup javnosti sadržaju zahteva za izdavanje dozvole, izdatim dozvolama i rezultatima monitoringa; 8) registar rezultata monitoringa koji obavlja operater; 9) preduzimanje i drugih mera utvrđenih zakonom i drugim propisima.
Dozvolom (član 7) se odobrava rad novih postrojenja, rad i bitne izmene u radu, odnosno funkcionisanju postojećeg postrojenja, u skladu sa čl. 4. i 5. Direktive. Izuzetno, dozvola se može odnositi na prestanak aktivnosti. Izdaje se na određeno vreme, najduže na deset godina, za jedno ili više postrojenja na istom mestu, kojim upravlja isti operater.
Zahtev za izdavanje dozvole (član 8) operater podnosi nadležnom organu. Sadržina zahteva za izdavanje dozvole propisana je u skladu sa čl. 6. Direktive. Zahtev sadrži podatke koji se posebno odnose na:
– postrojenja i njihove aktivnosti;
– sirovine i potrebnu energiju;
– izvore, prirodu i količinu emisije;
– značajne efekte emisije na životnu sredinu;
– predloženu tehnologiju i tehniku za sprečavanje i smanjenje emisija;
– mere za sprečavanje nastajanja otpada o iskorišćenje otpada i mere za monitoring emisija.
Zahtev sadrži i podatke o mogućim prihvatljivim alternativama, kao i kraći netehnički prikaz podataka na kojima se zahtev zasniva.
Sadržaj, izgled i način popunjavanja zahteva, kao i druga pitanja od značaja za podnošenje zahteva za izdavanje dozvole, bliže se uređuje propisom ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar).
Dokumentaciju koja se priliže uz zahtev (član 9) čini opšta i dopunska dokumentacija. Za nova postrojenja podnosi se saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i saglasnost na procenu opasnosti od udesa. Za postojeća postrojenja podnosi se saglasnost na analizu uticaja zatečenog stanja, saglasnost na procenu opasnosti od udesa i Program mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima. Bližu sadržinu programa mera propisuje Vlada.
Postupak izdavanja dozvole (čl. 10-15)
Postupak izdavanja dozvole (čl. 10-15) ima sledeće faze:
– razmatranje zahteva;
– obaveštavanje organa i organizacija i javnosti;
– izrada nacrta dozvole;
– rad tehničke komisije;
– razmatranje nacrta dozvole;
– odlučivanje o izdavanju dozvole.
Ovaj postupak propisan je u skladu sa osnovnim zahtevima sadržanim u čl. 7, 8. i 15. Direktive koji se odnose na integrisan pristup postupku izdavanja dozvola, donošenju odluke i učešću javnosti.
Integrisan pristup izdavanju dozvole obezbeđuje se u postupku razmatranja zahteva, obaveštavanjem zainteresovane javnosti i ovlašćenih organa i organizacija o prijemu zahteva u roku od pet dana od dana prijema urednog zahteva, koji mogu svoja mišljenja dostaviti u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja.
Nacrt dozvole nadležni organ izrađuje u roku od 45 dana od dana prijema zahteva. Javnost ima pravo uvida u podneti zahtev, kao i nacrt dozvole. Zakonom su utvrđene obaveze nadležnog organa i postupak u kome se to pravo obezbeđuje. Mišljenja na nacrt dozvole mogu se dostaviti i roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja.
Nacrt dozvole i ostalu dokumentaciju u predmetu razmatra Tehnička komisija, koju pored predstavnika nadležnog organa čine i predstavnici drugih organa i organizacija, odnosno nezavisnih stručnjaka. Ova komisija ocenjuje uslove navedene u nacrtu dovole i daje svoj izveštaj i ocenu.
Nadležni organ odlučuje o izdavanju dozvole u roku od 120 dana od dana prijema zahteva. U izuzetnim slučajevima, taj rok može biti i duži, ali ne više od 240 dana od dana prijema zahteva. Nadležni organ donosi rešenje kojim izdaje dozvolu ili odbija zahtev, u skladu sa članom 8. Direktive, protiv koga se može pokrenuti upravni spor.
Uslovi koji se utvrđuju dozvolom (član 16) propisani su u skladu sa čl. 8. i 9. Direktive. Nadležni organ utvrđuje uslove za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti i obaveze operatera, u skladu sa propisima.
Uslovi i obaveze taksativno su navedeni i utrđuju se u zavisnosti od prirode aktivnosti i njihovog uticaja na životnu sredinu i njima obezbeđuje rad postrojenja u skladu sa zakonom i ovim zakonom.
Dozvolom se posebno utvrđuju:
– granične vrednosti emisije zagađujućih materija;
– mere za zaštitu vazduha, podzemnih voda i zemljišta;
mere za upravljanje otpadom;
zahtevi u pogledu buke i vibracija;
primena standarda kvaliteta životne sredine;
zahtevi u pogledu primene najbolje dostupnih tehnika;
zahtevi za monitoringom;
specifični uslove i drugi zahtevi.
Kriterijumi za određivanje najbolje dostupnih tehnika (BAT), za primenu standarda kvaliteta životne sredine, kao i za određivanje graničnih vrednosti emisija u dozvoli uređuju se propisom Vlade. Ove obaveze su utvrđene u skladu sa čl. 10. i 11. Direktive. Sadržaj, izgled i način izrade dozvole bliže propisuje ministar. Uslove za primenu BAT propisuje ministar.
Obaveze opeartera (član 17) predviđa, u skladu sa članom 14. Direktive, obaveze operatera da postupa u skladu sa uslovima u dozvoli, dostavlja obaveštenja nadležnom organu, a posebno vrši monitoring u skladu sa planom monitoringa, kao i sprovođenje mera za vršenje monitoringa utvrđenih u dozvoli. Način i metode monitoringa bliže se propisuju propisom Vlade. Ako zagađenje potiče iz postrojenja koje ima dozvolu ili podleže izdavanju dozvole, operater će o svom trošku sanirati posledice zagađenja u najkraćem mogućem roku, uzimajući u obzir tehničke i ekonomske mogućnosti. Ako operater ne izvrši sanaciju nadležni organ će sanirati zagađenje o trošku operatera.
Revizija dozvole i uslova u dozvoli (čl. 18-20) obuhvata slučajeve kada se vrši revizija (u skladu sa zakonom i na zahtev operatera), kao i revizija uslova u dozvoli, u skladu sa članom 12. i 13. Direktive. Propisano je postupanje nadležnog organa i operatera.
Produženje važnosti dozvole (član 21) vrši se na zahtev operatera četiri meseca pre isteka roka njene važnosti. Produženje dozvole vrši se po istom postupku po kome se izdaje dozvola, u skladu sa članom 12. Direktive.
Prestanak važenja dozvole (član 22) odnosi se na slučajeve u kojima dozvola može biti ukinuta i postupanje nadležnog organa, ako: 1) istekne rok na koji je dopzvola izdata; 2) operater to zatraži; 3) operater ne započne rad postrojenja u roku od 12 meseci od dana dobijanja dozvole, a ne podnese zahtev za izmenu uslova iz dozvole u tom periodu; 4) operater prestane da ispunjava neki od uslova koji je utvrđen dozvolom; 5) operater nema tehničkih i finansijskih sredstava za zadovoljavajuće ispunjavanje svojih obaveza utvrđenih dozvolom; 6) nadležni organ utvrdi da je operater u zahtevu za izdavanje dozvole podneo netačne podatke ili falsifikovao dokumenta od značaja za izdavanje dozvole ili operater neprestano odlaže krajnji rok za podnošenje traženih podataka, kao i u drugim slučajevima koje utvrdi inspektor; 7) operater ne vrši monitoring i ne dostavlja podatke u skladu sa ovim zakonom; 8) operater u ostavljenom roku ne postupi po zahtevu inspektora ili ne preduzme naložene mere; 9) operater bude dva puta uzastopno kažnjen za privredni prestup ili prekršaj u skladu sa ovim ili posebnim zakonom; 10) je pokrenut postupak stečaja ili likvidacije, a aktivnost ne nastavi drugi operater. Protiv rešenja o prestanku važenja dozvole operater može pokrenuti upravni spor.
Način obaveštavanja drugih organa, organizacija i javnosti (član 23) predviđen je, u skladu sa članom 15. Direktive, putem javnog obaveštenja. Ograničen je pristup javnosti kada se radi o poslovnoj tajni. Ova ograničenja se ne odnose na informacije o emisijama, rizicima od udesa, rezultatima monitoringa i inspekcijskog nadzora.
Razmena informacija o prekograničnom uticaju (član 24) obuhvata u skladu sa članom 17. Direktive razmenu informacija o prekograničnom uticaju sa drugom državom koja se vrši preko Ministarstva. O odluci o izdavanju dozvole ili odbijanju zahteva za njeno izdavanje Ministarstvo obaveštava drugu državu dostavljanjem informacija o sadržaju odluke o izdavanju dozvole i o razlozima na kojima se odluka zasniva, uključujući informacije o postupku učešća javnosti. Prediđene su i prekogranične konsultacije na način i u rokovima koji se utvrđuju aranžmanima između nadležnih organa država na principima recipročnosti i ravnopravnosti.
Registar izdatih dozvola (član 25) kao deo informacionog sistema životne sredine vodi nadležni organ. Uvid u registar je javan. Sadržinu i način vođenja registra bliže propisuje ministar.
Nadzor (čl. 26-28)
Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i prpoisa donetih na osnovu zakona vrši Ministarstvo. Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko inspektora za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom. Poverava se autonomnoj pokrajini vršenje inspekcijskog nadzora nad postrojenjima i aktivnostima za koje dozvolu u skladu sa ovim zakonom izdaje nadležni pokrajinski organ. Poverava se jedinici lokalne samouprave vršenje inspekcijskog nadzora nad postrojenjima i aktivnostima za koje dozvolu u skladu sa ovim zakonom izdaje nadležni organ lokalne samouprave.
U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor je ima utvrđena prava i dužnosti i ovlašćen je da nalaže mere, izriče zabrane, odnosno da vrši kontrolu nad radom postrojenja i obavljanjem aktivnosti.
Kaznene odredbe (čl. 29-32)
Utvrđeni su privredni prestupi i prekršaji, visina novčanih kazni i određene druge vrste kazni za pravno lice, kao i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu, odgovorno lice u organu uprave i upravnoj organizaciji, čije su radnje definisane u skladu sa propisima kojima se uređuju privredni prestupi, odnosno prekršaji.
Pored novčanih kazni predviđena je mogućnost izricanja zaštitne mere zabrane obavljanja određene delatnosti za pravno lice i zabrane vršenja dužnosti za odgovorno lice u pravnom licu u trajanju do deset godina.
VI. Prelazne i završne odredbe (čl. 33-35)
Program usklađivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona donosi Vlada, na predlog Ministarstva i u saradnji sa drugim organima i organizacijama. Ministarstvo je dužno da predlog dostavi Vladi u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. U roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona Vlada će propisati privremene granične vrednosti emisija u vazduh i vodu za prvih pet godina usklađivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona (član 33)
Obaveze operatera postojećih preduzeća odnose se na pribavljanje dozvole za postojeća postrojenja i aktivnosti najkasnije do 2015. godine, u skladu sa Programom usklađivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona. Rok za podnošenje zahteva je najkasnije godinu dana pre roka utvrđenog navedenim Programom (član 34).
Stupanje na snagu zakona je osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 35).
IV. SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA
Ovaj zakon zasnovan je na principima i ciljevima zakonodavstva EU, odnosno Direktivom EU (IPPC) i za potpunu primenu i sprovođenje njegovih odredaba, neophodno je obezbediti i odgovarajuće uslove u skladu sa zahtevima i praksom EU. U okviru sprovođenja IPPC Direktive osnovne vrste troškova odnose se na: uspostavljanje postupka izdavanja dozvola; troškove primene najbolje dostupnih tehnika za nova postrojenja i za postojeća postrojenja. U skladu sa principom „zagađivač plaća“, troškovi za uspostavljanje procedure izdavanja dozvola, pokrivaće se iz budžetskih sredstava, odnosno administrativnih taksi koje će operatori plaćati prilikom podnošenja zahteva za izdavanje dozvole i naknade za zagađivanje. Sredstva će se koristiti i za jačanje nadležnih organa, vođenje registra zagađivača, rad inspekcijskih službi, opremu i obuku kadrova za obavljanje navedenih poslova. U finansijskom planu za 2005. godinu Ministarstva nauke i zaštite životne sredine – Uprave za zaštitu životne sredine planirana su sredstva u iznosu od 352.505.000 dinara, saglasno utvrđenim i poverenim poslovima Uprave. Zakonom o budžetu za 2004. godinu Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine – Upravi za zaštitu životne sredine obezbeđena su sredstva, na godišnjem nivou u iznosu 594.123.752,00 dinara, za sprovođenje zakona.
S obzirom da autonomna pokrajina ima inspektore za zaštitu životne sredine, a na nivou lokalne samouprave samo 10% opština nema inspektore, sredstva koja su potrebna za vršenje poverenih poslova u tim opštinama, prikazaće se po sagledavanju potreba i prioriteta po opštinama i dostaviti Ministarstvu finansija.
Uvidom u kriterijume i metodologiju proračuna i procene troškova za usaglašavanje nacionalnih propisa zemalja u tranziciji (Centralna i Istočna Evropa) sa propisima EU – utvrđeno je da u Estoniji planirane kapitalne investicije za 141 preduzeće iznose EUR 1.4 billion (21,4 billion EEK). U Latviji sa 59 preduzeća troškovi su procenjeni na EURO 714 million, sa energetskim postrojenjima koja zahtevaju naveće investicije. Za Poljsku, troškovi u periodu 2000-2006 su iznosili EUR 19452.3 million, od ukupnih implementacionih troškova EURO 25960.1 million.
Imajući u vidu navedeno i računajući da 161 preduzeće u Republici Srbiji potpada pod IPPC Direktivu, u Republici Srbiji potrebno je (okvirno) obezbediti oko EUR 1.6 billion kapitalnih investicija radi usaglašavanja propisa i prakse u oblasti integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja sa IPPC Direktivom.