PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU
Član 1.
U Zakoniku o krivičnom postupku («Službeni list SRJ», br. 70/01 i 68/02) u članu 3. stav 1. menja se i glasi:
«(1) Svako će se smatrati nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda.»
Član 2.
U članu 5. stav 1. menja se i glasi:
«(1) Lice lišeno slobode mora biti odmah obavešteno, na svom jeziku ili jeziku koji razume, o razlozima lišenja slobode i o svemu što mu se
stavlja na teret, kao i o svojim pravima:
1) da nije dužno ništa da izjavi i da sve što izjavi može biti upotrebljeno kao dokaz protiv njega;
2) da uzme branioca po svom izboru;
3) da neometano opšti sa braniocem;
4) da branilac prisustvuje njegovom saslušanju;
5) da zahteva da se o vremenu, mestu i svakoj promeni mesta lišenja slobode bez odlaganja obaveste lica po njegovom izboru, kao i diplomatsko-konzularni predstavnik države čiji je državljanin odnosno predstavnik odgovarajuće međunarodne organizacije ako je u pitanju izbeglica ili lice bez državljanstva;
6) da neometano opšti sa diplomatsko-konzularnim predstavnikom odnosno predstavnikom odgovarajuće međunarodne organizacije iz tačke 5) ovog člana;
7) da zahteva u svako doba da ga bez odlaganja pregleda lekar po njegovom izboru, a ako on nije dostupan, po izboru organa lišenja slobode;
8) da pokrene postupak pred sudom radi ispitivanja zakonitosti lišenja slobode;
9) da zahteva naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode.»
Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:
«(3) Lice lišeno slobode ima pravo da pokrene postupak u kome će nadležni istražni sudija hitno ispitati zakonitost lišenja slobode i naložiti puštanje na slobodu ako je lišenje slobode nezakonito.»
Član 3.
Član 25. briše se.
Član 4.
Član 26. briše se.
Član 5.
U članu 32. reči: «Savezni sud» zamenjuju se rečima: «Vrhovni sud Srbije».
Član 6.
U članu 33. stav 9. briše se.
Član 7.
U članu 36. stav 2. briše se.
U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 2. reči: «st. 1. i 2.» zamenjuju se rečima: «stava 1.».
Član 8.
U članu 43. stav 2. reči: «republičkog vrhovnog suda» zamenjuju se rečima: «Vrhovnog suda Srbije», a reči: «ili predsednika Saveznog suda» brišu se.
U stavu 5. u prvoj rečenici posle reči: «ovog zakonika» dodaju se reči: «ili ako je očigledno upravljen na odugovlačenje postupka», u trećoj i četvrtoj rečenici reči: «na glavnom pretresu» zamenjuju se rečima: «od otvaranja zasedanja».
Član 9.
U članu 45. stav 2. u trećoj rečenici reči: «saveznog i» brišu se.
Član 10.
U članu 47. stav 1. menja se i glasi:
«Javni tužilac postupa pred odgovarajućim sudom saglasno zakonu.»
Stav 2. briše se.
Član 11.
U članu 51. stav 2. briše se.
Član 12.
U članu 68. stav 3. reči: «Saveznim i republičkim vrhovnim sudom» zamenjuju se rečima: «Vrhovnim sudom Srbije».
Član 13.
U članu 115. stav 2. broj: «50.000» zamenjuje se brojem: «500.000».
Član 14.
U članu 142. stav 1. tačka 1. u prvoj rečenici posle reči: «četrdeset godina» stavlja se zarez i dodaju reči: «ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti dela», a druga rečenica briše se.
U stavu 2. posle tačke 4) dodaje se tačka 5) koja glasi:
«5) ako je za krivično delo propisana kazna zatvora preko deset godina i ako je to opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela; »
Član 15.
U članu 144. stav 3. posle prve rečenice dodaje se druga rečenica koja glasi:
«Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja, o kojoj odlučuje Vrhovni sud Srbije u veću sastavljenom od trojice sudija.»
Član 16.
U članu 146. stav 3. reč: «dve» zamenjuje se rečju: «četiri».
U stavu 4. u trećoj rečenici reči: «još jednu godinu» zamenjuju se rečima: «još dve godine».
Posle stava 6. dodaje se stav 7. koji glasi:
«(7) Rokovi iz st. 3. i 4. ovog člana ne teku u periodu u kome se glavni pretres odlaže ili prekida zbog odsustva okrivljenog ili njegovog branioca, otkaza punomoćja i izbora ili postavljanja novog branioca.»
Član 17.
U članu 151. stav 1. posle druge rečenice dodaje se treća rečenica koja glasi:
«Pritvorenik ne može biti kažnjen pre nego što bude obavešten o disciplinskom prestupu koji mu se stavlja na teret, pre nego što mu je pružena prilika da iznese svoju odbranu i pre nego što je sud svestrano ispitao slučaj.»
Član 18.
U članu 166. stav 3. reči: «Saveznog ministarstva inostranih poslova» zamenjuju se rečima: «ministarstva nadležnog za spoljne poslove».
Član 19.
U članu 179. stav 2. reči: «republičkog vrhovnog suda» zamenjuju se rečima: «Vrhovnog suda Srbije».
Član 20.
U članu 193. stav 5. reči: «na jezik nacionalnih manjina, koji nastaju primenom odredaba ovog zakonika o pravu pripadnika nacionalnih manjina na upotrebu svog jezika» i zarez brišu se.
Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:
«(6) Troškove pretkrivičnog postupka koji se odnose na nagradu i nužne izdatke branioca koga je odredio organ unutrašnjih poslova isplaćuje taj organ».
Član 21.
U članu 197. stav 6. reči: «republike članice» zamenjuju se rečima: «Republike Srbije» i stavlja se tačka, a reči do kraja stava brišu se.
Član 22.
U članu 219. stav 2. reči: «Saveznom ministarstvu inostranih poslova» zamenjuju se rečima: «ministarstvu nadležnom za spoljne poslove.»
Član 23.
U članu 228. stav 7. treća rečenica menja se i glasi:
«Ako je postavljen zahtev, istražni sudija će doneti odluku o određivanju lekara koji će obaviti pregled.»
U stavu 7. posle treće rečenice dodaje se četvrta rečenica koja glasi:
«Tu odluku i zapisnik o saslušanju lekara istražni sudija će priložiti istražnim spisima.»
Član 24.
U članu 232. stav 1. tačka 1. reči: «Savezne Republike Jugoslavije» brišu se.
Član 25.
U članu 234. stav 1. reči: «deset godina ili teža kazna» zamenjuju se rečima: «najmanje četiri godine».
Posle stava 1. dodaju se novi stavovi 2, 3. i 4. koji glase:
«(2) Istražni sudija može na predlog javnog tužioca rešenjem narediti organizaciji iz stava 1. ovog člana da privremeno obustavi izvršenje finansijskih transakcija za koje postoji sumnja da predstavljaju krivično delo ili da su namenjene činjenju krivičnog dela, prikrivanju krivičnog dela ili dobiti ostvarene krivičnim delom.
(3) Rešenjem iz stava 2. ovog člana istražni sudija će odrediti da se finansijska sredstva i gotovinski iznosi novca domaće i strane valute namenjeni za transakcije iz stava 2. ovog člana privremeno oduzmu, pohrane na poseban račun i čuvaju do okončanja postupka odnosno do sticanja uslova za njihovo vraćanje.
(4) Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana žalbu mogu izjaviti tužilac, vlasnik finansijskih sredstava ili gotovog novca, osumnjičeni i organizacija iz stava 1. ovog člana. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.»
Dosadašnji stav 2. postaje stav 5.
Član 26.
U članu 236. stav 1. posle reči: «može» stavlja se zapeta i dodaju reči: «uz saglasnost suda» i zapeta.
Posle tačke 4. dodaju se tačke 5. i 6. koje glase:
«5) da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga;
6) da se podvrgne psihosocijalnoj terapiji.“
Član 27.
U članu 238. stav 3. reči: «do pet godina» zamenjuju se rečima: «do deset godina».
Član 28.
U članu 285. stav 3. posle prve rečenice dodaje se nova druga rečenica koja glasi:
«Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora od deset godina ili teža kazna, vreme za pripremanje odbrane iznosi najmanje petnaest dana. »
U stavu 3. u dosadašnjoj drugoj rečenici koja postaje treća rečenica reči: “ovaj rok se može» zamenjuju se rečima: “ovi rokovi se mogu».
Član 29.
U članu 305. stav 2. broj: “5.000» zamenjuje se brojem: “50.000».
Član 30.
Čl. 396. i 397. brišu se.
Član 31.
U članu 398. stav 4. umesto tačke stavlja se zapeta i dodaju reči: «ako ovim zakonikom nije drukčije određeno.».
Član 32.
U članu 417. stav 6. briše se.
Dosadašnji stav 7. postaje stav 6.
Član 33.
Član 420. st. 2, 3. i 4. brišu se.
Član 34.
Član 421. st. 1. i 3. brišu se.
Stav 2. menja se i glasi:
«Zahtev za zaštitu zakonitosti podiže određen zakonom. Vrhovni vojni tužilac podiže zahtev za zaštitu zakonitosti o kome rešava Vrhovni vojni sud.»
Član 35.
U članu 425. stav 2. briše se.
St. 3. i 4. postaju st. 2. i 3.
Član 36.
U članu 428. stav 4. briše se.
Član 37.
U članu 429. st. 2. i 3. brišu se.
Član 38.
U članu 431. stav 3. reči: «st. 3. i 4.» zamenjuju se rečima: «stav 3.»
Član 39.
U članu 432. u prvoj rečenici reči: «st. 1. i 2.» zamenjuju se rečima: «stav 1.», u drugoj rečenici posle reči: «zakona» stavlja se tačka, a reči do kraja rečenice brišu se.
Član 40.
U članu 446. stav 3. reč: «upotrebe» zamenjuje se rečju: «upravljanja».
Član 41.
U članu 449. stav 1. posle reči: «glavna kazna» dodaju se reči: «ili kazna zatvora do tri godine».
Član 42.
U članu 450. stav 1. posle reči: «novčanu kaznu» dodaju se reči: «ili uslovnu osudu» a reč: «nju» zamenjuje se rečju: «njih».
Stav 2. briše se.
Član 43.
U članu 464. stav 2. reči: «u smislu člana 82. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije» brišu se.
Član 44.
U članu 475. stav 1. reči: «u republici članici» brišu se.
U stavu 2. reči: «republičkom vrhovnom sudu» zamenjuju se rečima: “Vrhovnom sudu Srbije».
U stavu 3. reči: “U republičkim vrhovnim sudovima» zamenjuju se rečima: «U Vrhovnom sudu Srbije».
Član 45.
U članu 504h. reči: «u republici članici» brišu se.
Član 46.
U članu 505. stav 1. reči: «u čl. 63. i 64. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije» zamenjuju se rečima «krivičnim zakonom».
Član 47.
U članu 517. stav 1. reči: «izriče meru bezbednosti iz čl. 63. i 64. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije» zamenjuju se rečima: «izriču mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja».
Član 48.
U članu 523. stav 1. posle reči: «brisanje osude» dodaju se reči: «kojom je izrečena sudska opomena, novčana kazna, kazna zatvora do jedne godine ili maloletnički zatvor, ili kojom je učinilac oslobođen od kazne».
Član 49.
U članu 526. stav 1. posle reči: «osude» dodaju se reči: «na kaznu zatvora preko jedne do tri godine».
Član 50.
U članu 531. posle reči: «u vezi sa» dodaju se reči: «pretkrivičnim i».
Član 51.
U članu 532. stav 1. posle reči: «sudova» dodaju se reči: «i javnih tužilaca», a reči: «u krivičnim predmetima» zamenjuju se rečima: «u pretkrivičnim i krivičnim postupcima».
U stavu 3. reči: «propisom republike članice» zamenjuju se rečima: «posebnim propisom».
Član 52.
U članu 534. stav 4. reči: «Savezni sud» zamenjuju se rečima: «Vrhovni sud Srbije».
Član 53.
U članu 537. stav 1. reči: «jugoslovenskog državljanina» zamenjuju se rečima: «državljanina Republike Srbije».
Član 54.
U članu 540. stav 2. briše se.
Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.
Član 55.
U članu 548. st. 1. i 2. u drugoj rečenici reč: «Ministar» zamenjuje se rečju: «Organ».
Član 56.
U članu 549. stav 1. reč: «ministar» zamenjuje se rečju: «organ».
Član 57.
U članu 558. stav 3. reči: «republike članice» zamenjuju se rečima: «Republike Srbije» i stavlja se tačka, a reči do kraja stava brišu se.
Član 58.
U članu 564. stav 3. reči: «republike članice, odnosno Savezne Republike Jugoslavije» zamenjuju se rečima: « Republike Srbije».
Član 59.
U čl. 82. stav 2, 108. st. 1. i 2, 115. stav 2, 173. stav 2, 218. stav 1, 263. stav 1, 299. stav 1. i 307. stav 3. broj: «10.000» zamenjuje se brojem: «100.000».
Član 60.
U čl. 360. stav 5, 361. stav 8, 364. stav 5, 405. stav 1. tačka 2, 508, 514. stav 1, 522. stav 1, 523. stav 1, 526. stav 1. i 528. briše se zagrada i reči u zagradi.
Član 61.
U čl.153, 192, 200, 532. stav 2, 533. stav 2, 535, 538, 550. stav 2, 569. st. 3. i 4, 573. stav 1. i 575. reč: «savezni» u određenom rodu i padežu briše se.
Član 62.
U čl. 24. stav 8, 36. stav 1, 245. stav 2. i 429. stav 1. reč: «republički» u određenom rodu i padežu briše se.
Član 63.
U čl. 30. st. 1. i 3, 166. st. 3. i 4, 219. stav 1. i 540. stav 3. reči: «Savezna Republika Jugoslavija» u određenom padežu zamenjuju se rečima: «Srbija i Crna Gora» u odgovarajućem padežu.
Član 64.
U čl. 31, 136. stav 5, 534. st. 2. i 4, 536. stav 1, 537. stav 1, 540. stav 1. tač. 2. i 5, 548. st. 1. i 2, 552. stav 1, 555. st. 1, 2. i 3. i 569. stav 4. reči: «Savezna Republika Jugoslavija» u određenom padežu zamenjuju se rečima: «Republika Srbija» u odgovarajućem padežu.
Član 65.
U čl. 166. stav 4, 536. stav 4, 540. stav 1. tačka 1. i 5. i stav 3. i 555. stav 1. reči: «jugoslovenski državljanin» u određenom broju i padežu zamenjuju se rečima: “državljanin Srbije i Crne Gore» u odgovarajućem broju i padežu.
Član 66.
U čl. 532. stav 1, 533. st. 1. i 4, 541. stav 2, 542. stav 1, 543. stav 2. i 545. stav 3 reči: «Savezno ministarstvo pravde» u određenom padežu zamenjuju se rečima: «organ određen posebnim propisom» u odgovarajućem padežu.
Član 67.
U čl. 547, 548. st. 1. i 2, 549. stav 2, 552. stav 1, 553. stav 1. i 555. stav 1. reči: «savezni ministar pravde» u određenom padežu zamenjuju se rečima: «organ određen posebnim propisom» u odgovarajućem padežu.
Član 68.
U tekstu Zakonika o krivičnom postupku reči: «državni tužilac» u određenom padežu zamenjuju se rečima: «javni tužilac» u odgovarajućem padežu.
Član 69.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 15b Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala («Službeni glasnik RS», br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03 i 29/04).
Član 70.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».
OBRAZLOŽENjE
1. Ustavni osnov za donošenje zakona
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku sadržan je u članu 15. stav 2. Ustava Republike Srbije, koji predviđa da niko ne može biti lišen slobode, osim u slučajevima i u postupku koji su utvrđeni zakonom i u članu 72. stav 1. tačka 2. Ustava prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava čoveka i građanina. Istovremeno članom 16. Ustavne poveljenje državne zajednice Srbija i Crna Gora, predviđeno je da ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država članica.
2. Razlozi za donošenje zakona
Polazeći od preuzetih obaveza iz potpisanih međunarodnih ugovora, kao i potrebe za usaglašavanjem teksta zakonika sa evropskim pravnim standardima ocenjeno je kao neophodno da se pristupi izmeni i dopuni važećeg teksta zakonika. U tom pravcu, osnovni međunarodni dokumenti čija su rešenja bila okvir za predlaganje ovih zakonskih rešenja su Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, kao i odgovarajuće konvencije u određenim oblastima koje je naša zemlja ratifikovala.
3. Obrazloženje pojedinačnih rešenja
Postojeća pretpostavka nekrivice izražava stvarni položaj okrivljenog u krivičnom postupku. Međutim, članom 1. prelazi se na novu formulaciju pretpostavke nevinosti, što je neophodno iz razloga usklađivanja Zakonika sa čl. 6. st. 2 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija), kao i čl. 19. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama (u daljem tekstu: Povelja).
Članom 2. predlaže se više izmena. Prvo, lice lišeno slobode mora biti obavešteno ne samo o razlozima lišenja slobode, nego i o svemu što mu se stavlja na teret. To je u skladu sa čl. 9. tačka 2 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (u daljem tekstu: Pakt), čl. 5. st. 2. Evropske konvencije i čl. 14. st. 4. Povelje. Izraz “o svakoj optužbi protiv njega“, koji figurira u međunarodnim aktima nije doslovno preuzet, već je prilagođen duhu našeg procesnog prava, da bi nesumnjivo mogao obuhvatiti i (najčešće) slučajeve u kojima još ne postoji optužba u smislu formalnog optužnog akta.
Prema Povelji, lice lišeno slobode obaveštava se i o svojim pravima. To je veoma bitno, jer bi se moglo desiti da proklamovana prava ostanu neiskorišćena samo zbog toga što lice lišeno slobode ne zna za njih. Zbog toga je u ovom stavu proširena obaveza obaveštavanja i o pravima iz tačaka 3, 4, 8. i 9. koja su proklamovana u čl. 14. st. 6. i 8, čl. 15. st. 1. i 2, i čl. 16. st. 2 Povelje.
I do sada postojeće pravo na obaveštavanje o lišenju slobode, pretrpelo je izmene utoliko što su, u skladu sa čl. 14. st. 5. Povelje, dodate reči bez odlaganja; što je precizirano da obaveštavanje sadrži podatke o vremenu, mestu i svakoj promeni mesta lišenja slobode; što je predviđeno i pravo na obaveštavanje diplomatsko-konzularnog predstavnika (za strance) odnosno predstavnika odgovarajuće međunarodne organizacije (za izbeglice ili lica bez državljanstva), što je u skladu sa čl. 36 Bečke konvencije o konzularnim odnosima. Izraz “njegovi najbliži“ zamenjen je izrazom “lica po svom izboru“, koji je u svakom slučaju precizniji, primereniji i usklađen sa čl. 14. st. 5. Povelje. Pravo na opštenje sa diplomatsko-konzularnim predstavnikom se takođe temelji na odredbama Bečke konvencije o diplomatskim odnosima.
U vezi sa tačkom 7. treba imati u vidu da je pravo na lekarski pregled već predviđeno u čl. 228. st. 7. ZKP, ali samo u slučaju dovođenja lica lišenog slobode istražnom sudiji. Osim toga, u čl. 150. st. 1. predviđa se mogućnost da pritvorenika, na njegov zahtev, posećuje i lekar. Ovde se proklamuje kao opšte pravo svakog lica lišenog slobode, nezavisno od organa pred kojim se nalazi i predviđa obaveza obaveštavanja o njemu u trenutku lišenja slobode. Ova intervencija je u skladu sa Konvencijom protiv torture i drugih surovih, nehumanih ili ponižavajućih kazni i postupaka i standardima Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja, koji u svom 2, 6. i 12. Opštem izveštaju pridaje poseban značaj pravu na pristup lekaru. To je jedan od mehanizama zaštite od zlostavljanja lica lišenih slobode, kojim se zabrana mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, proklamovana u čl. 3 Evropske konvencije, čini delotvornijom.
Važeći zakon ne garantuje opšte pravo lica lišenog slobode da zahteva ispitivanje zakonitosti lišenja slobode. Zato se predlaže ova nova odredba o tzv. Habeas corpusu u novom stavu 3. člana 5. Ova intervencija je potrebna zbog usklađivanja sa čl. 5. st. 4. Evropske konvencije, kao i čl. 14. st. 6. Povelje.
Članovima 3. i 4, brisane su odredbe čl. 25. i 26. Zakonika o nadležnosti i sastavu Saveznog suda, budući da ga Ustavna povelja više ne predviđa.
Članom 5. predlaže se da Vrhovni sud Srbije preuzima ovlašćenje Saveznog suda za određivanje vanredne mesne nadležnosti koja se po zakonskim kriterijumima nije mogla ustanoviti.
Članovima 6. i 7. izostavljene su odredbe čl. 33. stav 9. i čl. 36. stav 2, koje su regulisale vođenje jedinstvenog postupka odnosno prenošenje mesne nadležnosti na teritoriji druge republike članice.
Članom 8. stav 1. i članom 9. izvršeno je terminološko usklađivanje sa novom organizacijom sudske vlasti.
Članom 8. stav 2. – Prema važećem zakoniku stranke mogu podneti zahtev za izuzeće do početka glavnog pretresa, a ako su za razlog izuzeća saznale docnije, zahtev podnose odmah po saznanju. Mogućnost neograničenog ponavljanja zahteva za izuzeće i posle početka glavnog pretresa, vodi čestim zloupotrebama ove ustanove u cilju odugovlačenja postupka. U praksi se podnosi veliki broj neosnovanih zahteva za izuzeće, koji uzrokuju odlaganje glavnog pretresa. Naime stalo se na stanovište da rok za izjavljivanje zahteva za izuzeće ne treba ograničavati do početka glavnog pretresa, kako je to predložilo Posebno odeljenje za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu. Takvo ograničavanje ne bi bilo u skladu sa pravom okrivljenog na nepristrasan sud koje je proklamovano u čl. 14. st. 1. Međunarodnog pakta, i u čl. 6. st. 1. Evropske konvencije, i čl. 17. st. 2. Povelje. Umesto toga, predložena je izmena u čl. 43. st. 5. kojom se može stati na put procesnim zloupotrebama. Naime, predviđa se mogućnost odbacivanja zahteva za izuzeće od strane samog sudećeg veća, bez prava na žalbu i bez odlaganja glavnog pretresa i u slučaju zahteva očigledno upravljenog na odugovlačenje postupka. Takvo rešenje nije nepoznato u uporednom pravu a njegovom doslednom primenom može se osujetiti odugovlačenje postupka. Ako se tome doda i predložena izmena u čl. 218. o podizanju maksimuma novčane kazne na 100.000 dinara u slučaju postupaka očigledno upravljenih na odugovlačenje postupka, efekti ne bi trebali izostati.
Preciziranje je izvršeno i u trećoj i u četvrtoj rečenici u tom smislu što je predviđeno da se nadležnost sudećeg veća proširi i na slučajeve od otvaranja zasedanja do početka glavnog pretresa. Zbog nepoklapanja ova dva momenta (glavni pretres počinje čitanjem optužnice ili privatne tužbe), intencija je bila da se izbegne odlaganje i traženje odluke predsednika suda, kad god je sudeće veće na okupu, a ono je na okupu već od otvaranja zasedanja.
Članovima 10 – 12. brišu se odnosno menjaju odredbe o ovlašćenjima koje saglasno Ustavnoj povelji imaju republike članice.
Izmenama člana 13. očuvane su postojeće relacije u uslovima kada se predlaže desetostruko povećanje maksimalnog iznosa novčane kazne koja se može izreći zbog raznih povreda procesne discipline, u skladu sa već predloženim izmenama ostalih novčanih kazni (desetostruki iznos).
Član 14. – Najveću neusklađenost važećeg ZKP sa međunarodnim standardima pokazuju odredbe o obaveznom pritvoru, koje se zbog toga moraju ukinuti. Prema čl. 9. tačka 3. Međunarodnog pakta, stavljanje u pritvor lica koje očekuje da mu se sudi ne sme biti opšte pravilo. Predloženo rešenje neće povlačiti potrebu usklađivanja i ostalih članova ZKP koji se na njih pozivaju (npr. čl. 139. st. 2; 358 st. 1 i 5; 391. st. 3; 486. st. 1).
Član 15. – Do sada se rešenje o produženju pritvora za još tri meseca od strane Vrhovnog suda Srbije nije moglo pobijati. Takvo rešenje nije u skladu sa odredbom čl. 9. tačka 4. Međunarodnog pakta, čl. 5. st. 4. Evropske konvencije, kao ni sa čl. 18 Povelje. Ovom dopunom dozvoljava se nesuspenzivna žalba, o kojoj odlučuje Vrhovni sud u veću od trojice sudija.
Član 16. – Posebno odeljenje za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu dalo je inicijativu za hitnu izmenu odredaba čl. 143. st. 3. i 4. ZKP. U složenim predmetima za najteža krivična dela sa velikim brojem okrivljenih, pri čestim procesnim zloupotrebama u cilju odugovlačenja postupka, sud se često bez svoje krivice dovodi u situaciju da ne može završiti predmet u zakonskim rokovima za trajanje pritvora, zbog čega se okrivljeni mora pustiti na slobodu, nakon čega po pravilu postaje nedostupan sudu.
Razmotrivši iznete argumente zaključeno je da nema mesta potpunom ukidanju ograničenja trajanja pritvora posle podignute optužbe. Time bismo se vratili jedan korak unazad i smanjili dostignuti nivo ljudskih prava, što je suprotno članu 57. Povelje. Osim toga, neograničeno trajanje pritvora kosilo bi se sa pravom uhapšenog lica da mu se sudi ili da bude oslobođen u razumnom roku (čl. 9. stav 3 Međunarodni pakt; čl. 5. stav 3. Evropske konvencije). O tome svedoči i jurisprudencija Evropskog suda za ljudska prava, koji dosuđivanjem naknade štete u visokim iznosima podnosiocima pojedinačnih predstavki, nemilosrdno sankcioniše države koje vređaju pravo na razumni rok.
Jedini ustupak može se učiniti u slučaju ukidanja prvostepene presude. Po važećem zakonu, pritvor tada može trajati još jednu godinu. Taj rok je kratak, pošto se ta jedna godina odnosi ne samo na novi prvostepeni postupak, nego i na svaki budući postupak posle toga, dakle novi drugostepeni i novi prvostepeni, itd, bez obzira koliko puta prvostepena presuda bude ukidana. Zbog toga je predloženo povećanje tog roka.
Takođe, predložen je i novi stav 7. koji predviđa jednu relativizaciju maksimalnih rokova trajanja pritvora posle podignute optužnice, kojom se u velikoj meri izlazi u susret zahtevima sudova. Naime, predviđeno je da ti rokovi ne teku za vreme trajanja onog stanja koje svojom krivicom prouzrokuju sam okrivljeni ili njegov branilac a čija je posledica nemogućnost održavanja glavnog pretresa. Time se neutrališu i sankcionišu procesne zloupotrebe okrivljenog i njegovog branioca, koji namerno dovode do odgađanja, odlaganja ili prekidanja glavnog pretresa, računajući na odugovlačenje postupka i time istek maksimalnog roka trajanja pritvora pre okončanja krivičnog postupka.
Član 17. – Odredba člana 151. stav 1. Zakonika upotpunjena je na predložen način, da bi bila usklađena sa čl. 30. st. 2. Skupa minimalnih pravila o postupku sa zatvorenicima. Iako Skup minimalnih pravila omogućava da se takva odredba ugradi u nacionalni pravni sistem bilo putem zakona, bilo putem pravilnika, s obzirom na njen principijelni značaj, ocenjeno je da je treba uneti u zakon.
Članovima 18. i 19. vrši se neophodno usklađivanje sa novom organizacijom vlasti nakon stupanja na snagu Ustavne povelje.
Član 20. – Važeća odredba čl. 193. stav 5. je suprotna čl. 6. st. 3. tačka e Evropske konvencije, koja pravo na besplatnog tumača ne ograničava samo na pripadnike nacionalnih manjina, već ga priznaje svima koji ne govore jezik postupka.
Od stupanja na snagu ZKP pojavio se problem naknade za isplatu branilaca po službenoj dužnosti u pretkrivičnom postupku pred organima unutrašnjih poslova. Do sada nijednom braniocu u pretkrivičnom postupku naknada nije isplaćena uz obrazloženje odgovornih lica MUP-a da to treba da rade sudovi, čak i kada do pokretanja krivičnog postupka nije došlo. Intervencije po ovom pitanju Ministarstva pravde i Vrhovnog suda Srbije nisu dale rezultate. Zbog toga je jedan broj advokata podneo tužbu protiv Republike Srbije, što će stvoriti dodatno opterećenje za budžet zbog obaveze isplate kamata i parničnih troškova. Osim toga, jedan broj advokata odbija da postupa pred organima unutrašnjih poslova, što ugrožava primenu zakonskih odredaba o obaveznoj odbrani u pretkrivičnom postupku. Unošenjem odredbe o tome u novom stavu 6. čl. 193. taj problem biće rešen.
Članovima 21.,22 i 24. vrši se usklađivanje sa novom organizacijom vlasti i nadležnostima republika-članica prema Ustavnoj povelji.
Član 23. – Postojeće rešenje u članu 228. st. 7. izaziva dilemu da li je zahtev za određivanje lekarskog pregleda obavezujući za istražnog sudiju ili ne. Da bi se otklonile ove nedoumice, predložena je dopuna, iz koje nedvosmisleno proizilazi obaveza istražnog sudije da u svakom slučaju udovolji takvom zahtevu. To je u skladu sa novoproklamovanim pravom lica lišenog slobode na lekarski pregled (videti predloženu dopunu čl. 5. st. 1 ZKP i iznetu argumentaciju za član 2.).
Članom 25 preziciraju se ovlašćenja istražnog sudije. Naime, prema važećem ZKP mogućnost uvida u stanje poslovnih ili ličnih računa osumnjičenog rezervisano je samo na krivična dela sa propisanom kaznom zatvora od deset godina ili težom kaznom. To nije u skladu sa odredbom čl. 27. Zakona o sprečavanju pranja novca („Službeni list SRJ“, broj 53/01), koja inkriminiše pranje novca kao posebno krivično delo predviđajući za njega kaznu zatvora od šest meseci do pet godina, a za kvalifikovani oblik zatvor od jedne do osam godina. Praktično, pomenuto ovlašćenje istražnog sudije se, s obzirom na propisanu kaznu, ne može primeniti tamo gde je najpotrebnije – kod pranja novca. S druge strane, postojeće ograničenje nije u skladu ni sa Konvencijom UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola (u daljem tekstu: Konvencija iz Palerma), koju je naša zemlja ratifikoval2 22.06.2001. Ta konvencija obavezuje države potpisnice da svojim zakonima propišu ovlašćenje suda da naloži da mu se stave na raspolaganje bankarske, finansijske ili komercijalne evidencije, koje se ne mogu uskratiti pozivom na bankarsku tajnu. Konvencija se primenjuje, između ostalog, i na “teške zločine“, kojima se smatraju sva dela kažnjiva sa kaznom zatvora od najmanje četiri godine ili težom kaznom. Imalo se u vidu da u našem krivičnom zakonu nije prisutan posebni minimum u vidu četiri godine zatvora, ali se ipak opredelila za tu granicu zbog usklađenosti sa Konvencijom iz Palerma.
Predlažu se i novi stavovi 2, 3. i 4, što je takođe potrebno radi usklađivanja sa Konvencijom iz Palerma. Ona obavezuje potpisnice na usvajanje neophodnih mera radi omogućavanja eventualne konfiskacije dobiti stečene izvršenjem krivičnih dela obuhvaćenih Konvencijom, imovine čija vrednost odgovara vrednosti te dobiti, kao i imovine, opreme ili dr. instrumenata korišćenih ili namenjenih za korišćenje u vršenju krivičnih dela. Među tim merama nalazi se i “zamrzavanje“ ili “zaplena“ koja označava privremenu zabranu prenosa, pretvaranja, raspolaganja ili premetanja imovine ili privremeno preuzeo čuvanje ili kontrolu imovine na osnovu naloga koji izda sud ili drugi nadležni organ.
Član 26. – Uslovno odlaganje krivičnog gonjenja iz čl. 236. predstavlja značajno ovlašćenje u rukama državnog tužioca, koji nalaganjem obaveza osumnjičenom vrši i svojevrsnu kvazisudsku funkciju. Da bi se otklonio prigovor povrede načela odeljenosti krivičnoprocesnih funkcija, predlaže se obavezno traženje saglasnosti suda, kao što je to slučaj u nekim drugim pravima.
Predlažu se i dve nove mere odnosno obaveze osumnjičenog. Pri tome se imalo u vidu da se jedan broj lakših krivičnih dela vrši pod uticajem alkohola ili opojnih droga, kao i usled nasilničkog i drugog neprilagođenog ponašanja, u kojim slučajevima bi ove mere mogle biti delotvorne. Naime, ratio legis ove ustanove nije samo smanjenje hronične preopterećenosti sistema krivičnog pravosuđa, već i supstituisanje krivičnog postupka i krivičnih sankcija efikasnijim i humanijim merama prema učiniocima krivičnih dela. Tim merama je zajednička nespojivost sa prinudnim nametanjem i izvršenjem, pa je osnovni preduslov za njihovu primenu dobrovoljno prihvatanje od strane osumnjičenog i njegovo aktivno delovanje, za razliku od pretežno pasivnog trpljenja kod kazne. Radi se o iznalaženju manje prinudnog sredstva suzbijanja kriminaliteta koje je usmereno pre svega na ublažavanje tenzija koje proizilaze iz konflikta učinioca i sredine, nudi bolji odgovor na očekivanja žrtve krivičnog dela, ne proizvodi stigmatizujuće efekte i bolje odgovara zahtevima resocijalizacije.
Član 27 – Sadašnje rešenje po kome organi unutrašnjih poslova mogu sami da obave uviđaj u pretkrivičnom postupku samo kod krivičnih dela sa propisanom kaznom zatvora do pet godina, značajno opterećuje istražne sudije. Zbog toga se u čl. 238. stav 3. predlaže širenje tog ovlašćenja i na dela sa propisanom kaznom zatvora do 10 godina.
Članom 28. menja se postojeći rok od osam dana za pripremanje odbrane. Naime, važeći rok ne može da zadovolji standarde čl. 6 st. 3b Evropske konvencije o pravu okrivljenog na dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane. Važeće rešenje predviđalo je isto vreme za pripremanje odbrane za dela sa propisanom novčanom kaznom i za najteža krivična dela. Zato se predlaže novi rok od 15 dana za dela sa propisanom kaznom zatvora od 10 godina ili težom.
Članom 29. predlaže se povišenje iznosa novčane kazne za 10 puta za branioca koji je uredno pozvan, čiji je nedolazak doveo do odlaganja glavnog pretresa, kao što je to učinjeno i u drugim odredbama o povećanju iznosa novčanih kazni.
Članom 30. izostavljaju se čl. 396. i 397. iz važećeg Zakonika. Kako Ustavna povelja više ne predviđa postojanje Saveznog suda, brisane su odredbe čl. 396. i 397. o žalbi Saveznom sudu. Stvarne potrebe za postojanjem tog redovnog pravnog leka u četvrtom stepenu više nema, ne samo zbog toga što je on dugo vremena bio rezervisan za preispitivanje smrtne kazne, koja više nije u sistemu sankcija u našem krivičnom zakonodavstvu, nego i zbog toga što više nema podvajanja između krivičnih dela propisanih saveznim i republičkim zakonom, u skladu sa novom raspodelom zakonodavnih kompetencija između državne zajednice i republika-članica. Mogućnost vođenja krivičnog postupka u četvrtom stepenu je ukinuta i u Crnoj Gori, kao i u ostalim državama, bivšim republikama-članicama SFRJ.
Članom 31 – bliže se uređuje pitanje podnošenja žalbe na rešenje.
Članovima 32 – 37. brisane su odredbe o nadležnosti Saveznog suda da u određenim slučajevima odlučuje o pojedinim vanrednim pravnim lekovima.
Članovima 38. i 39. preciziraju se odredbe koje se odnose na podnošenje zahteva za preispitivanje zakonitosti pravosnažne presude, u skladu sa napred izvršenim izmenama o nadležnosti sudova.
Članom 40. izostavlja se termin “upotreba“ koji je unet omaškom i nije u skladu sa terminologijom iz krivičnog zakona.
Članom 41. menja se postojeće rešenje u tom smislu što se vrši ograničavanje primene postupka za kažnjavanje pre glavnog pretresa na krivična dela za koja se može izreći novčana kazna kao glavna kazna. Naime postojeće rešenje izaziva neke nedoumice u praksi, a pokazalo se i da je preusko. Zbog toga je predloženo širenje područja njegove primene i na sva dela sa propisanom kaznom zatvora do tri godine. To bi predstavljalo srednje rešenje u poređenju sa nekim drugim zakonodavstvima (u Crnoj Gori radi se o propisanoj kazni zatvora do jedne godine, a u Hrvatskoj i BiH do pet godina).
Članom 42. predlaže se mogućnost da se u ovoj procesnoj formi izrekne i uslovna osuda, kao što je to slučaj u nekim drugim pravima. Time se ne dovodi u pitanje načelno rezervisanje ovog postupka za lakša krivična dela i lakše krivične sankcije.
Predlaže se ukidanje dosadašnjih ograničenja pri izricanju novčane kazne i mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom. Dovoljnu garanciju za okrivljenog predstavlja mogućnost lakog dezavuisanja ovog postupka i u njemu izrečene sankcije prostim izjavljivanjem prigovora.
Članovima 43 – 45. vrši se usklađivanje izraza u Zakoniku sa odgovarajućim izmenama u drugim zakonima s obzirom na drugačiji položaj republika-članica u državnoj zajednici.
Članovi 46 i 47. – U svim važećim odredbama ZKP u kojima se upućuje na određeni član KZ SRJ, to je izbegnuto prostim brisanjem upućivanja na član, ako je to moguće (kao u odredbi čl. 464. stav 2) ili zamenom tog upućivanja drugom odgovarajućom opisnom formulacijom kojom se uspostavlja veza sa odgovarajućim mestom u KZ.
Članovima 48. i 49. precizira se postupak za brisanje osude po službenoj dužnosti, u tom smislu što se tačno navode vrste kazni kod kojih se taj postupak sprovodi.
Članovi 50. i 51 – Prema važećem ZKP međunarodna krivičnopravna pomoć obuhvata izvršenje pojedinih procesnih radnji, kao i dostavljanje akata, pismenih materijala i drugih predmeta koji su u vezi sa krivičnim postupkom u državi molilji. Subjekt traženja te pomoći može biti samo sud u već pokrenutom krivičnom postupku. Takvo rešenje onemogućava efikasno prikupljanje dokaza o finansijskom poslovanju putem međunarodne pravne pomoći, jer se kao uslov za to traži da je otvorena istraga, a uslov za otvaranje istrage je osnovana sumnja, za koju se u slučaju pranja novca dokazi nalaze uglavnom u inostranstvu. Do njih je nemoguće doći putem međunarodne saradnje, jer je neophodno da je u državi molilji pokrenuta istraga. Zbog toga je u ovom članu predložena intervencija koja treba da omogući prikupljanje putem međunarodne pravne pomoći akata i drugih predmeta koji su vezi i sa pretkrivičnim postupkom. To je u skladu sa čl. 18 Konvencije iz Palerma, koja predviđa da će države potpisnice jedna drugoj pružiti najširu moguću pravnu pomoć u istrazi, gonjenju i sudskom postupku u vezi sa delima iz Konvencije. To bi bilo u skladu i sa čl. 15. stav 4. Evropske konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, koju smo takođe ratifikovali 2001, a koja pominje mogućnost pružanja pravne pomoći i radi vođenja istrage koja prethodi krivičnom gonjenju.
Članove 52. – 58. bilo je nužno izmeniti radi terminološkog i stvarnog usklađivanja sa novim položajem i nadležnostima Republike Srbije u državnoj zajednici.
Članom 59. menja se maksimalni iznos novčane kazne. Prema važećem ZKP maksimalni iznos novčane kazne zbog povrede procesne discipline je 10.000 dinara. To je suviše mali iznos da bi mogao preventivno delovati. Uporedbe radi, u Crnoj Gori može se izreći novčana kazna do 1.000 evra (tj. oko 70.000 dinara); u Hrvatskoj do 20.000 kuna (tj. oko 160.000 dinara), a u BiH do 5.000 KM (tj. oko 178.500 dinara).
Članom 60. izbegnuto je pominjanje Krivičnog zakona SRJ, koji više ne postoji, kao i svako upućivanje na određenu odredbu KZ. To je bilo potrebno, jer se istovremeno radi na pripremi novog KZ Srbije. To je, s druge strane, bilo moguće jer je iz naziva pojedinih ustanova KZ koje se navode ispred zagrade vidljivo o čemu se radi i bez pozivanja na zakonski član.
Članovima 61 – 65. izvršeno je terminološko i stvarno usklađivanje sa novim položajem Republike Srbije u državnoj zajednici.
Članovi 66. i 67. – Danom stupanja na snagu Ustavne povelje prestalo je da radi Savezno ministarstvo pravde. Zbog toga je taj izraz u zakoniku morao biti zamenjen nekim drugim. Iako je članom 18. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje predviđeno da poslove Saveznog ministarstva pravde u delu koji se odnosi na ekstradiciju preuzima Savezno ministarstvo nacionalnih i etničkih zajednica, prevagnuo je stav da treba upotrebiti termin “organ određen posebnim propisom“. Naime, sudbina državne zajednice je neizvesna, tako da se može desiti da i Ministarstvo nacionalnih i etničkih zajednica bude ukinuto. Ponuđena opšta formulacija pokriva kako sadašnji, tako i bilo koji drugi organ u čiju nadležnost se ti poslovi prenesu.
Članom 68., vrši se terminološko usklađivanje,pa se umesto termina državni tužilac u tekst zakonika uvodi upotreba termina javni tužilac.
Član 69. – Prema čl. 15a Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala („Sl. gl. RS“, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, u daljem tekstu: ZOK) na krivična dela organizovanog kriminala primenjuju se odredbe ZKP, ako ZOK-om nije drugačije određeno.
U tom pravcu predlaže se prestanak važenja odredbe čl. 15b ZOK-a, koja predviđa prinudno privođenje i preventivno zadržavanje do 24 sata potencijalnih svedoka. To znači da po ovom osnovu svako može biti lišen slobode, jer svako može biti smatran licem koje može pružiti obaveštenja ili ukazati na dokaze. To je de facto pritvor, a on se prema Povelji može odrediti samo odlukom nadležnog suda. I međunarodni standardi predviđaju mogućnost lišenja slobode, pre svega, prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo. Osim toga, preventivno zadržanom licu nije garantovano pravo na žalbu, pravo na izvođenje pred sud i pravo da zahteva ispitivanje zakonitosti lišenja slobode, što je proklamovano Evropskom konvencijom.
4. Sredstva potrebna za sprovođenje Zakona
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
5. Razlozi za donošenje Zakona po hitnom postupku
Donošenje ovog zakona predlaže se po hitnom postupku kako bi se stvorile neophodne zakonske pretpostavke i obezbedili uslovi za efikasno okončavanje već započetih krivičnih postupaka.
4912004.131/20
PREGLED ODREDABA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU
Član 3.
(1) Niko ne može biti smatran krivim za krivično delo dok to ne bude utvrđeno pravnosnažnom odlukom nadležnog suda. SVAKO ĆE SE SMATRATI NEVINIM DOK SE NjEGOVA KRIVICA NE UTVRDI PRAVNOSNAŽNOM ODLUKOM NADLEŽNOG SUDA.
(2) Državni organi, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja građana, javne ličnosti i druga lica dužni su da se pridržavaju pravila iz stava 1. ovog člana i da svojim javnim izjavama o krivičnom postupku koji je u toku ne vređaju druga pravila postupka, prava okrivljenog i oštećenog i načelo sudske nezavisnosti.
Član 5.
(1) Lice lišeno slobode mora biti odmah obavešteno, na svom jeziku ili na jeziku koji razume, o razlozima lišenja slobode i istovremeno upoznato da nije dužno ništa da izjavi, da ima pravo da uzme branioca koga sam izabere i zahtevati da se o lišenju slobode obaveste njegovi najbliži.
(1) LICE LIšENO SLOBODE MORA BITI ODMAH OBAVEšTENO, NA SVOM JEZIKU ILI JEZIKU KOJI RAZUME, O RAZLOZIMA LIšENJA SLOBODE I O SVEMU šTO MU SE STAVLJA NA TERET, KAO I O SVOJIM PRAVIMA:
1) DA NIJE DUžNO NIšTA DA IZJAVI I DA SVE šTO IZJAVI MOžE BITI UPOTREBLJENO KAO DOKAZ PROTIV NJEGA;
2) DA UZME BRANIOCA PO SVOM IZBORU;
3) DA NEOMETANO OPšTI SA BRANIOCEM;
4) DA BRANILAC PRISUSTVUJE NJEGOVOM SASLUšANJU;
5) DA ZAHTEVA DA SE O VREMENU, MESTU I SVAKOJ PROMENI MESTA LIšENJA SLOBODE BEZ ODLAGANJA OBAVESTE LICA PO NJEGOVOM IZBORU, KAO I DIPLOMATSKO-KONZULARNI PREDSTAVNIK DRžAVE čIJI JE DRžAVLJANIN ODNOSNO PREDSTAVNIK ODGOVARAJUćE MEđUNARODNE ORGANIZACIJE, AKO JE U PITANJU IZBEGLICA ILI LICE BEZ DRžAVLJANSTVA;
6) DA NEOMETANO OPšTI SA DIPLOMATSKO-KONZULARNIM PREDSTAVNIKOM ODNOSNO PREDSTAVNIKOM ODGOVARAJUćE MEđUNARODNE ORGANIZACIJE IZ TAčKE 5;
7) DA ZAHTEVA U SVAKO DOBA DA GA BEZ ODLAGANJA PREGLEDA LEKAR PO NJEGOVOM IZBORU, A AKO ON NIJE DOSTUPAN, PO IZBORU ORGANA LIšENJA SLOBODE;
8) DA POKRENE POSTUPAK PRED SUDOM RADI ISPITIVANJA ZAKONITOSTI LIšENJA SLOBODE;
9) DA ZAHTEVA NAKNADU šTETE ZBOG NEOSNOVANOG LIšENJA SLOBODE.
(2) Lice koje je lišeno slobode bez odluke suda, mora biti odmah sprovedeno nadležnom istražnom sudiji.
(3) LICE LIŠENO SLOBODE IMA PRAVO DA POKRENE POSTUPAK U KOME ĆE NADLEŽNI ISTRAŽNI SUDIJA HITNO ISPITATI ZAKONITOST LIŠENjA SLOBODE I NALOŽITI PUŠTANjE NA SLOBODU AKO JE LIŠENjE SLOBODE NEZAKONITO.
Član 24.
(1) U prvom stepenu sudovi sude u većima sastavljenim od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika za krivična dela za koja se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili teža kazna, a u većima sastavljenim od jednog sudije i dvojice sudija-porotnika – za krivična dela za koja je propisana blaža kazna. Kad se primenjuju posebne odredbe o skraćenom postupku, u prvom stepenu sudi sudija pojedinac.
(2) U drugom stepenu sudovi sude u većima sastavljenim od pet sudija za krivična dela za koja se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili teža kazna, a u većima sastavljenim od trojice sudija – za krivična dela za koja je propisana blaža kazna. Kad sudi u drugom stepenu na pretresu, veće je sastavljeno od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika.
(3) U trećem stepenu sudovi sude u većima sastavljenim od sedam sudija.
(4) Radnje u istrazi sprovodi istražni sudija prvostepenog suda.
(5) Predsednik suda i predsednik veća odlučuju u slučajevima predviđenim u ovom zakoniku.
(6) Prvostepeni sudovi, u veću sastavljenom od trojice sudija, odlučuju o žalbama protiv rešenja istražnog sudije i drugih rešenja kad je to određeno ovim zakonikom, donose odluke u prvom stepenu van glavnog pretresa, sprovode postupak i donose presudu po odredbama člana 534. st. 2. do 6. ovog zakonika i stavljaju predloge u slučajevima predviđenim u ovom zakoniku ili u drugom zakonu.
(7) Sud odlučuje o zahtevu za vanredno ublažavanje kazne u veću sastavljenom od pet sudija ako se radi o krivičnom delu za koje je u zakonu propisana kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili teža kazna, a u veću sastavljenom od trojice sudija ako se radi o krivičnom delu za koje je propisana blaža kazna i kada odlučuje o zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude.
(8) Sud odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti u veću sastavljenom od pet sudija, a u veću sastavljenom od sedam sudija, kad odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti protiv odluke veća tog suda zbog povrede republičkog zakona.
(9) Ako ovim zakonikom nije drugačije određeno, sudovi višeg stepena odlučuju u veću sastavljenom od trojice sudija i u slučajevima koji nisu predviđeni u prethodnim stavovima ovog člana.
Član 25.
Savezni sud je nadležan:
1) da u poslednjem stepenu odlučuje o žalbama protiv presuda sudova u republikama članicama i presuda vojnih sudova kojima je za krivična dela propisana saveznim zakonom izrečena kazna zatvora od četrdeset godina;
2) da odlučuje o zahtevu za vanredno ublažavanje kazne u slučajevima određenim u ovom zakoniku;
3) da odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti u slučajevima određenim u ovom zakoniku;
4) da odlučuje o zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude u slučajevima određenim u ovom zakoniku;
5) da odlučuje o sukobu nadležnosti između sudova opšte nadležnosti sa teritorije raznih republika članica u slučajevima određenim zakonom, kao i između vojnih i drugih sudova;
6) da utvrđuje načelne stavove o pitanjima od interesa za jedinstvenu primenu saveznih zakona i drugih saveznih propisa i opštih akata od strane sudova;
7) da odlučuje o prenošenju mesne nadležnosti suda u slučajevima određenim u ovom zakoniku;
8) da vrši druge poslove određene saveznim zakonom ili ovim zakonikom.
Član 26.
(1) Savezni sud odlučuje u veću sastavljenom od pet sudija o žalbi protiv presude, o zahtevu za vanredno ublažavanje kazne, o zahtevu za zaštitu zakonitosti i o zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, a u ostalim slučajevima odlučuje u veću sastavljenom od trojice sudija.
(2) Savezni sud odlučuje u opštoj sednici o zahtevu za zaštitu zakonitosti protiv odluke svog veća.
Član 30.
(1) Ako nije poznato mesto izvršenja krivičnog dela ili ako je to mesto van teritorije Savezne Republike Jugoslavije SRBIJE I CRNE GORE, nadležan je sud na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište.
(2) Ako je sud na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište već započeo postupak, ostaje nadležan i ako se saznalo za mesto izvršenja krivičnog dela.
(3) Ako nije poznato mesto izvršenja krivičnog dela ni prebivalište ili boravište okrivljenog, ili su oba van teritorije Savezne Republike Jugoslavije SRBIJE I CRNE GORE, nadležan je sud na čijem se području okrivljeni liši slobode ili se sam prijavi.
Član 31.
Ako je neko lice učinilo krivična dela u Saveznoj Republici Jugoslaviji REPUBLICI SRBIJI i u inostranstvu, nadležan je sud koji je nadležan za krivično delo učinjeno u Saveznoj Republici Jugoslaviji REPUBLICI SRBIJI.
Član 32.
Ako se prema odredbama ovog zakonika ne može ustanoviti koji je sud mesno nadležan, Savezni sud VRHOVNI SUD SRBIJE odrediće jedan od stvarno nadležnih sudova pred kojim će se sprovesti postupak.
Član 33.
(1) Ako je isto lice okrivljeno za više krivičnih dela, pa je za neka od tih dela nadležan niži a za neka viši sud, nadležan je viši sud, a ako su nadležni sudovi iste vrste, nadležan je onaj sud koji je po zahtevu ovlašćenog tužioca prvi započeo postupak, a ako postupak još nije započet – sud kome je prvo podnesen zahtev za pokretanje postupka.
(2) Prema odredbama stava 1. ovog člana određuje se nadležnost i u slučaju ako je oštećeni istovremeno učinio krivično delo prema okrivljenom.
(3) Za saizvršioce je nadležan, po pravilu, sud koji je kao nadležan za jednog od njih prvi započeo postupak.
(4) Sud koji je nadležan za izvršioca krivičnog dela nadležan je, po pravilu, i za saučesnike, prikrivače, lica koja su pomogla učiniocu posle izvršenja krivičnog dela, kao i za lica koja nisu prijavila pripremanje krivičnog dela, izvršenje krivičnog dela ili učinioca.
(5) U svim slučajevima iz prethodnih stavova sprovešće se, po pravilu, jedinstveni postupak i doneti jedna presuda.
(6) Sud može odlučiti da se sprovede jedinstveni postupak i donese jedna presuda i u slučaju kad je više lica okrivljeno za više krivičnih dela, ali samo ako između izvršenih krivičnih dela postoji međusobna veza i ako postoje isti dokazi. Ako je za neka od ovih krivičnih dela nadležan viši a za neka niži sud, jedinstveni postupak može se sprovesti samo pred višim sudom.
(7) Sud može odlučiti da se sprovede jedinstveni postupak i donese jedna presuda ako se pred istim sudom vode odvojeni postupci protiv istog lica za više krivičnih dela ili protiv više lica za isto krivično delo.
(8) O spajanju postupka odlučuje sud koji je nadležan za sprovođenje jedinstvenog postupka. Protiv rešenja kojim je određeno spajanje postupka ili kojim je odbijen predlog za spajanje nije dozvoljena žalba.
(9) Po odredbama ovog člana postupiće se i ako jedinstveni postupak treba sprovesti za više krivičnih dela za koja su nadležni sudovi u raznim republikama članicama.
Član 34.
(1) Na predlog stranaka ili po službenoj dužnosti, sud koji je po članu 33. ovog zakonika nadležan može iz važnih razloga ili iz razloga celishodnosti, do završetka glavnog pretresa, odlučiti da se postupak za pojedina krivična dela ili protiv pojedinih okrivljenih razdvoji i posebno dovrši ili preda drugom nadležnom sudu.
(2) Protiv rešenja kojim je određeno razdvajanje postupka ili kojim je odbijen predlog za razdvajanje postupka nije dozvoljena žalba.
Član 36.
(1) Sud određen republičkim zakonom može za vođenje postupka odrediti drugi stvarno nadležan sud na svom području ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako postoje drugi važni razlozi.
(2) Savezni sud može za vođenje postupka odrediti drugi stvarno nadležan sud na teritoriji druge republike članice ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako postoje drugi važni razlozi.
(3) (2) Rešenje u smislu st. 1. i 2. STAVA 1. ovog člana sud može doneti na predlog istražnog sudije, sudije pojedinca ili predsednika veća, ili na predlog državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA.
Član 43.
(1) O zahtevu za izuzeće iz člana 42. ovog zakonika odlučuje predsednik suda.
(2) Ako se traži izuzeće samo predsednika suda, ili predsednika suda i sudije ili sudije-porotnika, odluku o izuzeću donosi predsednik neposredno višeg suda, a ako se traži izuzeće predsednika republičkog vrhovnog suda VRHOVNOG SUDA SRBIJE ili predsednika Saveznog suda, odluku o izuzeću donosi opšta sednica tog suda.
(3) Pre donošenja rešenja o izuzeću pribaviće se izjava sudije, sudije-porotnika, odnosno predsednika suda, a po potrebi, sprovešće se i drugi izviđaji.
(4) Protiv rešenja kojim se usvaja zahtev za izuzeće nije dozvoljena žalba. Rešenje kojim se zahtev za izuzeće odbija može se pobijati posebnom žalbom, a ako je takvo rešenje doneseno posle podignute optužbe, onda samo žalbom na presudu.
(5) Ako je zahtev za izuzeće podnesen protivno odredbi člana 42. st. 3, 5. i 6. ovog zakonika ILI AKO JE OČIGLEDNO UPRAVLjEN NA ODUGOVLAČENjE POSTUPKA, zahtev će se odbaciti u celini, odnosno delimično. Protiv rešenja kojim se zahtev odbacuje nije dozvoljena žalba. Rešenje kojim se zahtev odbacuje donosi predsednik suda, a na glavnom pretresu OD OTVARANjA ZASEDANjA – veće. U donošenju tog rešenja na glavnom pretresu OD OTVARANjA ZASEDANjA može učestvovati sudija čije se izuzeće traži.
Član 45.
(1) Odredbe o izuzeću sudija i sudija-porotnika shodno će se primenjivati i na državne tužioce JAVNE TUŽIOCE i lica koja su na osnovu zakona ovlašćena da državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA zastupaju u postupku, zapisničare, tumače i stručna lica, kao i na veštake, ako za njih nije što drugo određeno (član 116).
(2) Državni tužilac JAVNI TUŽILAC odlučuje o izuzeću lica koja su na osnovu zakona ovlašćena da ga zastupaju u krivičnom postupku. O izuzeću državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA odlučuje neposredno viši tužilac. O izuzeću saveznog i republičkog državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA primenjuju se odredbe odgovarajućih zakona.
(3) O izuzeću zapisničara, tumača, stručnog lica i veštaka odlučuje veće, predsednik veća ili sudija.
(4) Kad ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova preduzimaju istražne radnje na osnovu ovog zakonika, o njihovom izuzeću odlučuje istražni sudija. Ako prilikom preduzimanja ovih radnji sudeluje zapisničar, o njegovom izuzeću odlučuje službeno lice koje preduzima radnju.
Član 47.
(1) Državni tužilac u republikama članicama postupaju pred odgovarajućim sudovima saglasno republičkom zakonu. JAVNI TUŽILAC POSTUPA PRED ODGOVARAJUĆIM SUDOM SAGLASNO ZAKONU.
(2) Savezni državni tužilac postupa pred Saveznim sudom, a pred sudom u republici, kada je to određeno saveznim zakonom.
Član 51.
(1) Sukob nadležnosti između državnih tužilaca JAVNIH TUŽILACA rešava zajednički neposredno viši državni tužilac JAVNI TUŽILAC.
(2) Sukob nadležnosti između državnih tužilaca sa teritorije raznih republika članica, kao i sukob nadležnosti između državnih i vojnih tužilaca rešava Savezni državni tužilac.
Član 68.
(1) Okrivljeni može imati branioca u toku celog krivičnog postupka.
(2) Branioca okrivljenom mogu uzeti i njegov zakonski zastupnik, bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra i hranilac, kao i lice sa kojim okrivljeni živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici.
(3) Za branioca se može uzeti samo advokat, a njega može zameniti advokatski pripravnik, ako se postupak vodi za krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju preko pet godina. Pred Saveznim i republičkim vrhovnim sudom VRHOVNIM SUDOM SRBIJE branilac može biti samo advokat.
(5) Branilac je dužan da podnese punomoćje organu pred kojim se vodi postupak. Okrivljeni može dati braniocu i usmeno punomoćje na zapisnik kod organa pred kojim se vodi postupak.
Član 82.
(1) Predmeti koji se po krivičnom zakonu imaju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz o krivičnom postupku, privremeno će se oduzeti i predati na čuvanje sudu ili će se na drugi način obezbediti njihovo čuvanje.
(2) Ko drži ovakve predmete, dužan je da ih preda na zahtev suda. Lice koje odbije da preda predmete može se kazniti novčanom kaznom do 10.000 100.000 dinara, a ako i posle toga odbije da preda predmete može se još jednom kazniti istom kaznom. Na isti način postupiće se prema službenom ili odgovornom licu u državnom organu, preduzeću ili drugom pravnom licu.
(3) O žalbi protiv rešenja kojim je izrečena novčana kazna odlučuje veće (član 24. stav 6).
(4) Ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu oduzeti predmete navedene u stavu 1. ovog člana kad postupaju po čl. 225. i 238. ovog zakonika ili kad izvršavaju nalog suda.
(5) Prilikom oduzimanja predmeta naznačiće se gde su pronađeni i opisaće se, a po potrebi će se i na drugi način obezbediti utvrđivanje njihove istovetnosti. Za oduzete predmete izdaće se potvrda.
Član 108.
(1) Ako svedok koji je uredno pozvan ne dođe a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude saslušan, može se narediti da se prinudno dovede, a može se i kazniti novčano do 10.000 100.000 dinara.
(2) Ako svedok dođe, pa pošto je upozoren na posledice neće bez zakonskog razloga da svedoči, može se kazniti novčano do 10.000 100.000 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoči, može se još jednom kazniti istom kaznom.
(3) O žalbi protiv rešenja kojim je izrečena novčana kazna odlučuje veće (član 24. stav 6).
Član 115.
(1) Lice koje se poziva kao veštak dužno je da se odazove pozivu i da da svoj nalaz i mišljenje u roku određenom u naredbi. Rok određen naredbom, iz opravdanih razloga, na zahtev veštaka, može se produžiti.
(2) Ako veštak koji je uredno pozvan ne dođe a izostanak ne opravda, ili ako odbije da veštači, ili ako ne da nalaz i mišljenje u roku iz naredbe, može da se kazni novčano do 10.000 100.000 dinara, a stručna ustanova do 50.000 500.000 dinara. U slučaju neopravdanog izostanka, veštak može i prinudno da se dovede.
(3) O žalbi protiv rešenja kojim je izrečena novčana kazna odlučuje veće (član 24. stav 6).
Član 136.
(1) Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao pobeći ili sakriti se, otići u nepoznato mesto ili u inostranstvo, sud mu može obrazloženim rešenjem zabraniti da bez odobrenja napusti mesto boravišta.
(2) Uz meru iz stava 1. ovog člana, okrivljenom može biti zabranjeno posećivanje određenih mesta ili sastajanjem sa određenim licima, ili naloženo da se povremeno javlja određenom državnom organu, ili privremeno oduzeta putna isprava ili vozačka dozvola.
(3) Merama iz st. 1. i 2. ovog člana ne može se ograničiti pravo okrivljenog da živi u svom stanu, da se nesmetano viđa sa članovima porodice, bliskim srodnicima i svojim braniocem, kao i da obavlja svoju profesionalnu delatnost.
(4) Okrivljeni će se u rešenju o izricanju mera iz st. 1. i 2. ovog člana upozoriti da se protiv njega može odrediti pritvor ako prekrši izrečene zabrane.
(5) Sud može odrediti da se okrivljenom koji ima neodložnu potrebu da putuje u inostranstvo vrati putna isprava, ukoliko postavi punomoćnika za prijem pošte u Saveznoj Republici Jugoslaviji REPUBLICI SRBIJI i obeća da će se na svaki poziv suda odazvati, ili položi jemstvo.
(6) U toku istrage mere iz st. 1. i 2. ovog člana određuje i ukida istražni sudija, a posle podignute optužnice, predsednik veća. Ako meru nije predložio državni tužilac JAVNI TUŽILAC, a postupak se vodi za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, pre donošenja rešenja kojim se mera nalaže ili ukida, sud će zatražiti mišljenje državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA.
(7) Mere iz st. 1. i 2. ovog člana mogu trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti presude. Istražni sudija ili predsednik veća dužan je da svaka dva meseca ispita da li je primenjena mera još potrebna.
(8) Protiv rešenja kojim se određuju, produžavaju ili ukidaju mere iz st. 1. i 2. ovog člana stranke mogu izjaviti žalbu, a državni tužilac JAVNI TUŽILAC i protiv rešenja kojim je njegov predlog za primenu mere odbijen. O žalbi odlučuje veće (član 24. stav 6) u roku od tri dana od dana prijema žalbe. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.
(9) Privremeno oduzimanje vozačke dozvole može se odrediti i kao samostalna mera ako se postupak vodi zbog krivičnog dela ugrožavanja bezbednosti saobraćaja koje je prouzrokovalo teške posledice ili je izvršeno sa umišljajem. Odredbe st. 5. do 8. ovog člana primenjuju se i u ovom slučaju. Vreme za koje je vozačka dozvola oduzeta osumnjičenom ili okrivljenom koji je na slobodi uračunaće se u izrečenu meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom.
Član 142.
(1) Pritvor će se odrediti:
1) protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od četrdeset godina, AKO JE TO OPRAVDANO ZBOG POSEBNO TEŠKIH OKOLNOSTI DELA; Ako okolnosti ukazuju da se radi o slučaju za koji zakon propisuje mogućnost izricanja blaže kazne, pritvor se ne mora odrediti;
2) protiv optuženog kome je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, ako se optuženi već ne nalazi u pritvoru, a to je opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela.
(2) Ako postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo, a ne postoje uslovi za pritvor iz stava 1. ovog člana, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, pritvor se protiv tog lica može odrediti:
1) ako se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva;
2) ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače;
3) ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti;
4) ako uredno pozvani optuženi očigledno izbegava da dođe na glavni pretres.
5) AKO JE ZA KRIVIČNO DELO PROPISANA KAZNA ZATVORA PREKO DESET GODINA I AKO JE TO OPRAVDANO ZBOG NAČINA IZVRŠENjA ILI DRUGIH POSEBNO TEŠKIH OKOLNOSTI KRIVIČNOG DELA;
(3) U slučaju iz tačke 1. stava 2. ovog člana, pritvor koji je određen samo zbog toga što se ne može utvrditi istovetnost lica traje dok se ova istovetnost ne utvrdi. U slučaju iz tačke 2. stav 2. ovog člana, pritvor će se ukinuti čim se obezbede dokazi zbog kojih je pritvor određen. Pritvor koji je određen po tački 4. stava 2. ovog člana može trajati do objavljivanja presude, a najduže mesec dana
.
Član 144.
(1) Na osnovu rešenja istražnog sudije, okrivljeni se može zadržati u pritvoru najviše mesec dana od dana lišenja slobode. Posle tog roka okrivljeni se može zadržati u pritvoru samo na osnovu rešenja o produženju pritvora.
(2) Pritvor se po odluci veća (član 24. stav 6) može produžiti najviše za dva meseca. Protiv rešenja veća dozvoljena je žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja.
(3) Ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko pet godina ili teža kazna, veće vrhovnog suda može, na obrazloženi predlog istražnog sudije ili državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca. PROTIV OVOG REŠENjA DOZVOLjENA JE ŽALBA KOJA NE ZADRŽAVA IZVRŠENjE REŠENjA, O KOJOJ ODLUČUJE VRHOVNI SUD SRBIJE U VEĆU SASTAVLjENOM OD TROJICE SUDIJA.
(4) Ako se do isteka rokova iz st. 2. i 3. ovog člana ne podigne optužnica, okrivljeni će se pustiti na slobodu.
Član 146.
(1) Posle predaje optužnice sudu, do završetka glavnog pretresa, pritvor se može, po pribavljenom mišljenju državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA, kad se postupak vodi po njegovom zahtevu, odrediti ili ukinuti samo rešenjem veća.
(2) Veće je dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu.
(3) Od podizanja optužnice pritvor može trajati najduže dve ČETIRI godine. Ako za to vreme ne bude izrečena prvostepena presuda, pritvor će se ukinuti i optuženi pustiti na slobodu.
(4) Posle izricanja prvostepene presude pritvor može trajati još najduže godinu dana. Ako za to vreme ne bude izrečena drugostepena presuda kojom se prvostepena presuda preinačuje ili potvrđuje, pritvor će biti ukinut i optuženi pušten na slobodu. Ako u roku od godinu dana bude izrečena drugostepena odluka kojom se prvostepena presuda ukida, pritvor može trajati najduže još jednu godinu JOŠ DVE GODINE od izricanja odluke drugostepenog suda.
(5) Žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja.
(6) Protiv rešenja veća kojim se odbija predlog za određivanje ili ukidanje pritvora žalba nije dozvoljena.
(7) ROKOVI IZ STAVA 3. I 4. OVOG čLANA NE TEKU U PERIODU U KOME SE GLAVNI PRETRES ODLAžE ILI PREKIDA ZBOG ODSUSTVA OKRIVLJENOG ILI NJEGOVOG BRANIOCA, OTKAZA PUNOMOćJA I IZBORA ILI POSTAVLJANJA NOVOG BRANIOCA.
Član 151.
(1) Za disciplinske prestupe pritvorenika istražni sudija, odnosno predsednik veća može izreći disciplinsku kaznu ograničenja poseta. Ovo ograničenje ne odnosi se na opštenje pritvorenika s braniocem. PRITVORENIK NE MOŽE BITI KAŽNjEN PRE NEGO ŠTO BUDE OBAVEŠTEN O DISCIPLINSKOM PRESTUPU KOJI MU SE STAVLjA NA TERET, PRE NEGO ŠTO MU JE PRUŽENA PRILIKA DA IZNESE SVOJU ODBRANU I PRE NEGO ŠTO JE SUD SVESTRANO ISPITAO SLUČAJ.
(2) Protiv rešenja o kazni izrečenoj po stavu 1. ovog člana dozvoljena je žalba veću (član 24. stav 6) suda nadležnog suda u roku od 24 sata od časa prijema rešenja. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja. Veće će odlučiti o žalbi u roku od osam dana od prijema žalbe.
Član 153.
Potpuniji propis o izdržavanju pritvora, u skladu sa odredbama ovog zakonika, doneće savezni ministar pravde.
Član 166.
(1) Vojnim licima, pripadnicima straže u ustanovama u kojima su smeštena lica lišena slobode i radnicima suvozemnog, rečnog, pomorskog i vazduhoplovnog saobraćaja poziv se dostavlja preko njihove komande, odnosno neposrednog starešine, a, po potrebi, mogu im se na taj način dostavljati i ostala pismena.
(2) Licima lišenim slobode pismena se dostavljaju u sudu ili posredstvom uprave ustanove u kojoj su smeštena.
(3) Licima koja uživaju pravo imuniteta u Savezne Republike Jugoslavije SRBIJI I CRNOJ GORI, ako međunarodnim ugovorima nije drukčije predviđeno, pismena se dostavljaju posredstvom Saveznog ministarstva inostranih poslova MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA SPOLjNE POSLOVE..
(4) Jugoslovenskim državljanima DRŽAVLjANIMA SRBIJE I CRNE GORE u inostranstvu, ako se ne primenjuje postupak propisan u čl. 532. i 533. ovog zakonika, pismena se dostavljaju posredstvom diplomatskog ili konzularnog predstavništva Savezne Republike Jugoslavije SRBIJE I CRNE GORE u stranoj državi, pod uslovom da se strana država ne protivi takvom načinu dostavljanja i da lice kome se dostavlja dobrovoljno pristane da primi pismeno. Ovlašćeni radnik diplomatskog ili konzularnog predstavništva potpisuje dostavnicu kao dostavljač – ako je pismeno uručeno u samom predstavništvu, a ako je pismeno dostavljeno poštom – potvrđuje to na dostavnici.
Član 173.
(1) Sud je dužan da svoj ugled i ugled stranaka i drugih učesnika postupka zaštiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada.
(2) Sud će kazniti novčanom kaznom do 10.000 100.000 dinara branioca, punomoćnika, zakonskog zastupnika, oštećenog, privatnog tužioca ili oštećenog kao tužioca koji u podnesku ili u usmenoj reči vređa sud ili lice koje učestvuje u postupku. Rešenje o kažnjavanju donosi istražni sudija, odnosno veće pred kojim je data izjava, a ako je ona učinjena u podnesku – sud koji o podnesku treba da odluči. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba. Ako državni tužilac JAVNI TUŽILAC ili lice koje ga zastupa vređa drugoga, o tome će se obavestiti nadležni državni tužilac JAVNI TUŽILAC. O kažnjavanju advokata, odnosno advokatskog pripravnika obavestiće se advokatska komora.
(3) Kažnjavanje po stavu 1. ovog člana ne utiče na gonjenje i izricanje kazne za krivično delo izvršeno vređanjem.
Član 179.
(1) Istražni sudija može odrediti da se izvođenje istražne radnje snimi pomoću uređaja za zvučno ili optičko snimanje. O tome će istražni sudija prethodno obavestiti lice koje se saslušava.
(2) Optička snimanja se ne mogu vršiti na glavnom pretresu, osim kad za pojedini glavni pretres to odobri predsednik republičkog vrhovnog suda VRHOVNOG SUDA SRBIJE. Ako je snimanje na glavnom pretresu odobreno, veće može iz opravdanih razloga odlučiti da se pojedini delovi glavnog pretresa ne snimaju.
(3) Snimak mora da sadrži podatke iz člana 175. stav 1. ovog zakonika, podatke potrebne za identifikaciju lica čija se izjava snima i podatak u kom svojstvu se saslušava. Kad se snimaju izjave više lica, mora se obezbediti da se iz snimka može jasno razaznati ko je dao izjavu.
(4) Na zahtev saslušanog lica, snimak će se odmah reprodukovati, a ispravke ili objašnjenja tog lica će se snimiti.
(5) U zapisnik o istražnoj radnji ili glavnom pretresu uneće se da je izvršeno snimanje, ko je snimanje izvršio, da je lice koje se saslušava prethodno obavešteno o snimanju, da je snimak reprodukovan i gde se snimak čuva, ako nije priložen spisima predmeta.
(6) Istražni sudija ili predsednik veća može odrediti da se snimak u celini ili delimično prepiše. U tom slučaju on će prepis pregledati, overiti i priključiti zapisniku o preduzimanju istražne radnje.
(7) Snimak se čuva u sudu do vremena do kog se čuva i krivični spis.
(8) Istražni sudija može dozvoliti da učesnici postupka koji imaju opravdani interes, pomoću magnetofona, snime izvođenje istražne radnje.
(9) Snimci iz prethodnih stavova ovog člana ne mogu se javno prikazivati bez pismenog odobrenja stranaka i učesnika snimljene radnje.
Član 192.
Propis o načinu vođenja kaznene evidencije donosi Savezna vlada.
Član 193.
(1) Troškovi krivičnog postupka su izdaci učinjeni povodom krivičnog postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, i izdaci za preduzete istražne radnje pre istrage.
(2) Troškovi krivičnog postupka obuhvataju:
1) troškove za svedoke, veštake, tumače i stručna lica i troškove uviđaja;
2) troškove prevoza okrivljenog;
3) izdatke za dovođenje okrivljenog;
4) putne troškove službenih lica;
5) troškove lečenja okrivljenog za vreme dok se nalazi u pritvoru, kao i troškove porođaja, osim troškova koji se naplaćuju iz fonda za zdravstveno osiguranje;
6) troškove tehničkog pregleda vozila, analize krvi i prevoza leša do mesta obdukcije;
7) nagradu i nužne izdatke branioca, nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika;
8) nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika;
9) paušalni iznos, za troškove koji nisu obuhvaćeni prethodnim tačkama.
(3) Paušalni iznos se određuje prema trajanju i složenosti postupka i imovnom stanju lica obaveznog da plati ovaj iznos.
(4) Troškovi iz tač. 1. do 6. stava 2. ovog člana, kao i nužni izdaci postavljenog branioca i postavljenog punomoćnika oštećenog kao tužioca (čl. 72. i 198), u postupku zbog krivičnih dela za koja se goni po službenoj dužnosti, isplaćuju se iz sredstava organa koji vodi krivični postupak unapred, a naplaćuju se docnije od lica koja su dužna da ih naknade po odredbama ovog zakonika. Organ koji vodi krivični postupak dužan je da sve troškove koji su unapred isplaćeni unese u popis koji će se priložiti spisima.
(5) Troškovi prevođenja na jezik nacionalnih manjina, koji nastaju primenom odredaba ovog zakonika o pravu pripadnika nacionalnih manjina na upotrebu svog jezika, neće se naplaćivati od lica koja su po odredbama ovog zakona dužna da naknade troškove krivičnog postupka.
(6) TROŠKOVE PRETKRIVIČNOG POSTUPKA KOJI SE ODNOSE NA NAGRADU I NUŽNE IZDATKE BRANIOCA KOGA JE ODREDIO ORGAN UNUTRAŠNjIH POSLOVA ISPLAĆUJE TAJ ORGAN.
Član 197.
(1) Kad se obustavi krivični postupak ili kad se donese presuda kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili kojom se optužba odbija, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 193. stav 2. tač. 1. do 6. ovog zakonika, kao i nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca, padaju na teret budžetskih sredstava, osim u slučajevima određenim u sledećim stavovima.
(2) Lice koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo lažnog prijavljivanja obavezaće se posebnim rešenjem da snosi troškove krivičnog postupka koje je prouzrokovalo. Ovo rešenje, na predlog državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA, donosi veće iz člana 24. stav 6. ovog zakonika.
(3) Privatni tužilac je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka iz člana 193. stav 2. tač. 1. do 6. i 8. ovog zakonika, nužne izdatke okrivljenog, kao i nužne izdatke i nagradu njegovog branioca, ako je postupak završen presudom kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili presudom kojom se optužba odbija ili rešenjem o obustavi postupka, osim ako je postupak obustavljen, odnosno ako je donesena presuda kojom se optužba odbija zbog smrti okrivljenog ili zbog toga što je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja usled odugovlačenja postupka koje se ne može pripisati u krivicu privatnog tužioca. Ako je postupak obustavljen usled odustanka od tužbe, okrivljeni i privatni tužilac mogu se poravnati u pogledu njihovih međusobnih troškova. Ako ima više privatnih tužilaca, svi će snositi troškove solidarno.
(4) Oštećeni koji je odustao od predloga za gonjenje snosiće troškove krivičnog postupka ako okrivljeni nije izjavio da će ih sam snositi.
(5) Kad sud odbije optužbu zbog nenadležnosti, odluku o troškovima doneće nadležni sud.
(6) Ako zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagrade iz stava 1. ne bude usvojen, ili sud o njemu ne donese odluku u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, okrivljeni i branilac imaju pravo da potraživanja ostvaruju u parničnom postupku protiv republike članice REPUBLIKE SRBIJE. na čijoj teritoriji se nalazi sud koji je sudio u prvom stepenu a protiv Savezne Republike Jugoslavije, ako je u pitanju odluka vojnog suda.
Član 200.
Potpuniji propis o naknadi troškova krivičnog postupka i visini paušalnog iznosa donosi Savezna vlada.
Član 218.
(1) Sud može u toku postupka kazniti novčanom kaznom do 10.000 100.000 dinara branioca, punomoćnika ili zakonskog zastupnika, oštećenog, oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca, ako su njegovi postupci očigledno upravljeni na odugovlačenje krivičnog postupka.
(2) O kažnjavanju advokata, odnosno advokatskog pripravnika obavestiće se advokatska komora.
(3) Ako državni tužilac JAVNI TUŽILAC ne podnosi sudu predloge blagovremeno ili druge radnje u postupku preduzima s velikim zakašnjenjem i time prouzrokuje odugovlačenje postupka, obavestiće se o tome viši državni tužilac JAVNI TUŽILAC.
Član 219.
(1) U pogledu isključenja krivičnog gonjenja stranaca koji uživaju pravo imuniteta u Savezne Republike Jugoslavije SRBIJI I CRNOJ GORI važe pravila međunarodnog prava.
(2) U slučaju sumnje da li se radi o tim licima, sud će se za objašnjenje obratiti Saveznom ministarstvu inostranih poslova MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA SPOLjNE POSLOVE.
Član 228.
(1) Istražni sudija dužan je da licu lišenom slobode, koje mu je dovedeno, odmah saopšti da može uzeti branioca, omogući da u njegovom prisustvu, uz korišćenje telefona, telegrafa ili drugog elektronskog prenosioca poruka obavesti branioca neposredno ili posredstvom članova porodice ili trećeg lica čiji identitet istražnom sudiji mora biti otkriven, a ako je potrebno i pomogne mu da nađe branioca.
(2) Ako lice lišeno slobode ne obezbedi prisustvo branioca u roku od 24 sata od kada mu je to u smislu stava 1. ovog člana omogućeno, ili izjavi da ne želi da uzme branioca, istražni sudija je dužan da ga bez odlaganja sasluša.
(3) Ako u slučaju obavezne odbrane (član 71. stav 1) lice lišeno slobode ne uzme branioca u roku od 24 sata od časa kad je poučeno o ovom pravu ili izjavi da neće uzeti branioca, postaviće mu se branilac po službenoj dužnosti.
(4) Odmah posle saslušanja, istražni sudija će odlučiti da li će lice lišeno slobode pustiti na slobodu ili će odrediti pritvor.
(5) Ako državni tužilac JAVNI TUŽILAC u vreme saslušanja nije podneo zahtev za sprovođenje istrage, a ne podnese ga ni u roku od 48 sati od časa određivanja pritvora, istražni sudija će pritvoreno lice pustiti na slobodu.
(6) Ako istražni sudija u roku od 48 sati od podnošenja zahteva za sprovođenje istrage ne donese rešenje o sprovođenju istrage, dužan je da pritvoreno lice pusti na slobodu.
(7) Kad je lice lišeno slobode dovedeno istražnom sudiji, može, ono, njegov branilac, član njegove porodice ili lice sa kojim živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, zahtevati da istražni sudija odredi lekarski pregled. Takav zahtev može podneti i državni tužilac JAVNI TUŽILAC. Odluku o određivanju lekara koji će obaviti pregled. i zapisnik o njegovom saslušanju, istražni sudija će priložiti istražnim spisima. AKO JE POSTAVLjEN ZAHTEV ISTRAŽNI SUDIJA ĆE DONETI ODLUKU O ODREĐIVANjU LEKARA KOJI ĆE OBAVITI PREGLED. TU ODLUKU I ZAPISNIK O SASLUŠANjU LEKARA, ISTRAŽNI SUDIJA ĆE PRILOŽITI ISTRAŽNIM SPISIMA.
Član 232.
Istražni sudija, na pismeni i obrazloženi predlog državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA, može narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugim izvršila krivična dela:
protiv ustavnog uređenja ili bezbednosti Savezna Republike Jugoslavije;
protiv čovečnosti i međunarodnog prava;
sa elentima organizovanog kriminala (falsifikovanje i «pranje»novca, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljena trgovina oružjem, municijom ili ekspolozivnim materijama, trgovina ljudima), davanje i primanje mita, iznude i otmice.
Mere iz stava 1. ovog člana određuje istražni sudija obrazloženom naredbom. U naredbi se navode podaci o licu protiv kojeg se mera primenjuje, osnovi sumnje, način sprovođenja, obim i trajanje mere. Mere mogu trajati najduže tri meseca, a zbog važnih razloga mogu biti produžene za još tri meseca. Izvođenje mere se prekida čim prestanu razlozi na njihovu primenu.
Naredbu istražnog sudije iz stava 1. ovog člana izvršavaju organi unutrašnjih poslova.
Poštanska, telegrafska i druga preduzeća, društva i lica registrovana za prenošenje informacija su dužna da organima unutrašnjih poslova omoguće izvršenje mera iz stava 1. ovog člana.
Snimanje iz stava 1. ovog člana mogu se po naredbi istražnog sudije obaviti u prostorijama koje nisu stanovi.
Član 234.
(1) Kad postoji sumnja da je izvršeno krivično delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora od deset godina ili teža kazna NAJMANjE ČETIRI GODINE, istražni sudija može na pisani i obrazloženi predlog državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA narediti bankarskoj, finansijskoj ili drugoj organizaciji da dostavi podatke o stanju poslovnih ili ličnih računa osumnjičenog.
2) ISTRAžNI SUDIJA MOžE NA PREDLOG JAVNOG TUŽIOCA REšENJEM NAREDITI ORGANIZACIJI IZ STAVA 1. OVOG čLANA DA PRIVREMENO OBUSTAVI IZVRšENJE FINANSIJSKIH TRANSAKCIJA ZA KOJE POSTOJI SUMNJA DA PREDSTAVLJAJU KRIVIčNO DELO ILI DA SU NAMENJENE čINJENJU KRIVIčNOG DELA, PRIKRIVANJU KRIVIčNOG DELA ILI DOBITI OSTVARENE KRIVIčNIM DELOM.
3) REšENJEM IZ STAVA 2. OVOG čLANA ISTRAžNI SUDIJA ćE ODREDITI DA SE FINANSIJSKA SREDSTVA I GOTOVINSKI IZNOSI NOVCA DOMAćE I STRANE VALUTE NAMENJENI ZA TRANSAKCIJE IZ STAVA 2. OVOG čLANA PRIVREMENO ODUZMU, POHRANE NA POSEBAN RAčUN I čUVAJU DO OKONčANJA POSTUPKA ODNOSNO DO STICANJA USLOVA ZA NJIHOVO VRAćANJE.
4) PROTIV REšENJA IZ STAVA 2. OVOG čLANA žALBU MOGU IZJAVITI TUžILAC, VLASNIK FINANSIJSKIH SREDSTAVA ILI GOTOVOG NOVCA, OSUMNJIčENI I ORGANIZACIJA IZ STAVA 1. OVOG čLANA. ŽALBA NE ZADRžAVA IZVRšENJE REšENJA.
2) 5) Ako se utvrdi da navedeni podaci nisu potrebni za vođenje postupka ili ako državni tužilac JAVNI TUŽILAC izjavi da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka, svi dostavljeni podaci će se uništiti pod nadzorom istražnog sudije, o čemu će istražni sudija sačiniti zapisnik.
Član 236.
(1) Državni tužilac JAVNI TUŽILAC može, UZ SAGLASNOST SUDA, odložiti krivično gonjenje za krivična dela za koje predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine, ako osumnjičeni prihvati jednu ili više od sledećih mera:
1) da otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjem krivičnog dela ili da naknadi pričinjenu štetu,
2) da plati određeni novčani iznos u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove,
3) da obavi određeni društvenokorisni ili humanitarni rad,
4) da ispuni dospele obaveze izdržavanja,
5) DA SE PODVRGNE ODVIKAVANjU OD ALKOHOLA ILI OPOJNIH DROGA;
6) DA SE PODVRGNE PSIHOSOCIJALNOJ TERAPIJI.
(2) Osumnjičeni je dužan da prihvaćenu obavezu izvrši u roku koji ne može biti duži od šest meseci.
(3) Ako osumnjičeni izvrši obavezu iz stava 1. tačka 1. i 4. ovog člana ili, uz pristanak oštećenog, obavezu iz stava 1. tač. 2. i 3. ovog člana u roku iz prethodnog stava ovog člana, državni tužilac JAVNI TUŽILAC će odbaciti krivičnu prijavu, a odredbe člana 61. ovog zakonika neće se primenjivati.
Član 238.
(1) Organi unutrašnjih poslova mogu i pre pokretanja istrage privremeno oduzeti predmete po odredbama člana 82. ovog zakonika, ako postoji opasnost od odlaganja i pretresti stan i lica pod uslovima predviđenim u članu 81. ovog zakonika.
(2) Organi unutrašnjih poslova su dužni da privremeno oduzete predmete odmah vrate vlasniku ili držaocu ako krivični postupak ne bude pokrenut, odnosno ako u roku od tri meseca ne podnesu krivičnu prijavu nadležnom državnom tužiocu JAVNOM TUŽIOCU.
(3) Za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina DO DESET GODINA, organi unutrašnjih poslova mogu sami obaviti uviđaj i odrediti veštačenja koja ne trpe odlaganje, osim obdukcije i ekshumacije leša, ako istražni sudija nije u mogućnosti da odmah iziđe na lice mesta. Ako istražni sudija stigne na lice mesta u toku uviđaja, on može preduzeti ove radnje.
(4) O radnjama iz st. 1. do 3. ovog člana organi unutrašnjih poslova, odnosno istražni sudija će bez odlaganja obavestiti državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA.
Član 245.
(1) Istragu sprovodi istražni sudija nadležnog suda.
(2) Republičkim zakonom se može odrediti jedan sud u kome će se za područje više sudova sprovoditi istraga (istražni centar).
(3) Istražni sudija vrši istražne radnje po pravilu samo na području svog suda. Ako interes istrage zahteva, on može pojedine istražne radnje izvršiti i van područja svog suda, ali je dužan da o tome obavesti sud na čijem području preduzima istražne radnje.
Član 263.
(1) Istražni sudija može kazniti novčanom kaznom do 10.000 100.000 dinara svako lice koje za vreme preduzimanja istražne radnje i posle opomene narušava red. Ako učešće takvog lica nije neophodno, ono može biti udaljeno sa mesta gde se preduzima ta radnja.
(2) Okrivljeni ne može biti kažnjen novčanom kaznom.
(3) Ako državni tužilac JAVNI TUŽILAC narušava red, istražni sudija će postupiti shodno odredbi člana 299. stav 5. ovog zakonika.
Član 285.
(1) Na glavni pretres pozvaće se optuženi i njegov branilac, tužilac i oštećeni i njihovi zakonski zastupnici i punomoćnici, kao i tumač. Na glavni pretres pozvaće se i svedoci i veštaci koje su predložili tužilac u optužnici i okrivljeni u prigovoru protiv optužnice, osim onih za koje predsednik veća smatra da njihovo saslušanje na glavnom pretresu nije potrebno.
(2) U pogledu sadržine poziva za optuženog i svedoke primeniće se odredbe čl. 134. i 101. ovog zakonika. Kad odbrana nije obavezna, optuženi će se u pozivu poučiti da ima pravo da uzme branioca, ali da glavni pretres neće morati da se odloži zbog toga što branilac nije došao na glavni pretres ili što je optuženi uzeo branioca tek na glavnom pretresu.
(3) Poziv optuženom mora se dostaviti tako da između dostavljanja poziva i dana glavnog pretresa ostane dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a najmanje osam dana. ZA KRIVIČNA DELA ZA KOJA SE MOŽE IZREĆI KAZNA ZATVORA OD DESET GODINA ILI TEŽA KAZNA, VREME ZA PRIPREMANjE ODBRANE IZNOSI NAJMANjE PETNAEST DANA. Na zahtev optuženog ili na zahtev tužioca, a po pristanku optuženog, ovaj rok se može OVI ROKOVI SE MOGU skratiti.
(4) Oštećenog koji se ne poziva kao svedok sud će obavestiti u pozivu da će se glavni pretres održati i bez njega, a da će se njegova izjava o imovinskopravnom zahtevu pročitati. Oštećeni će se upozoriti na to da će se, ako ne dođe, smatrati da nije voljan da produži gonjenje ako državni tužilac JAVNI TUŽILAC odustane od optužbe.
(5) Oštećeni kao tužilac i privatni tužilac upozoriće se u pozivu da će se, ako na glavni pretres ne dođu, niti pošalju punomoćnika, smatrati da su odustali od optužbe.
(6) Optuženi, svedok i veštak upozoriće se u pozivu na posledice nedolaska na glavni pretres (čl. 304. i 307).
Član 299.
(1) Ako optuženi, branilac, oštećeni, zakonski zastupnik, punomoćnik, svedok, veštak, tumač ili drugo lice koje prisustvuje glavnom pretresu ometa red ili se ne pokorava naređenjima predsednika veća za održavanje reda, predsednik veća će ga opomenuti. Ako opomena bude bezuspešna, veće može narediti da se optuženi udalji iz sudnice, a ostala lica može ne samo udaljiti, nego i kazniti novčanom kaznom do 10.000 100.000 dinara.
(2) Po odluci veća, optuženi može biti udaljen iz sudnice za određeno vreme, a ako je već saslušan na glavnom pretresu, onda i za sve vreme dok traje dokazni postupak. Pre završetka dokaznog postupka, pozvaće predsednik veća optuženog i obavestiće ga o toku glavnog pretresa. Ako bi optuženi nastavio da narušava red i da vređa dostojanstvo suda, veće ga može ponovo udaljiti iz zasedanja. U tom slučaju, glavni pretres će se dovršiti bez prisustva optuženog, a presudu će mu saopštiti predsednik ili sudija-član veća u prisustvu zapisničara.
(3) Braniocu ili punomoćniku koji posle kazne produži da narušava red, može veće uskratiti dalju odbranu, odnosno zastupanje na glavnom pretresu i u tom slučaju stranka će se pozvati da uzme drugog branioca, odnosno punomoćnika. Ako optuženi koji nije saslušan to nije u mogućnosti da učini, odnosno ako u slučaju obavezne odbrane sud nije u mogućnosti da bez štete za odbranu postavi novog branioca, glavni pretres će se prekinuti ili odložiti. Ako privatni tužilac ili oštećeni kao tužilac ne uzmu drugog punomoćnika, veće može odlučiti da glavni pretres nastavi bez punomoćnika, ako nađe da njegovo odsustvo ne bi bilo štetno za interese zastupanog. Rešenje o tome, sa obrazloženjem, unosi se u zapisnik o glavnom pretresu. Protiv ovog rešenja posebna žalba nije dozvoljena.
(4) Ako sud udalji iz sudnice oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca ili njihovog zakonskog zastupnika, glavni pretres će se nastaviti i u njihovoj odsutnosti, ali će ih sud upozoriti da mogu uzeti punomoćnika.
(5) Ako državni tužilac JAVNI TUŽILAC ili lice koje ga zamenjuje narušava red, o tome će predsednik veća obavestiti nadležnog državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA, a može i prekinuti glavni pretres i od nadležnog državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA zatražiti da odredi drugo lice da zastupa optužnicu.
(6) Kad advokata ili advokatskog pripravnika koji narušava red sud kazni, obavestiće o tome advokatsku komoru.
Član 305.
(1) Ako na glavni pretres ne dođe branilac koji je uredno pozvan, a ne obavesti sud o razlogu sprečenosti čim je za ovaj razlog saznao, ili ako branilac bez odobrenja napusti glavni pretres, optuženi će se pozvati da odmah uzme drugog branioca. Ako optuženi to ne učini, veće može odlučiti da se glavni pretres održi i bez prisustva branioca, ako se optuženi s tim saglasi. Ako u slučaju obavezne odbrane ne postoji mogućnost da optuženi odmah uzme drugog branioca, odnosno da ga sud postavi bez štete za odbranu, glavni pretres će se odložiti.
(2) Uredno pozvanog branioca čiji je neopravdani nedolazak doveo do odlaganja glavnog pretresa veće će kazniti novčanom kaznom od 5.000 50.000 dinara i obavezati da plati troškove odlaganja glavnog pretresa. Rešenje o tome sa kratkim obrazloženjem unosi se u zapisnik o glavnom pretresu.
Član 307.
(1) Ako svedok ili veštak, i pored urednog poziva, neopravdano izostane, veće može narediti da se odmah prinudno dovede.
(2) Glavni pretres može početi i bez prisustva pozvanog svedoka ili veštaka, i u tom slučaju veće će u toku glavnog pretresa odlučiti da li usled odsustva svedoka ili veštaka glavni pretres treba prekinuti ili odložiti.
(3) Svedoka ili veštaka koji je uredno pozvan a izostanak nije opravdao, veće može kazniti novčanom kaznom do 10.000 100.000 dinara, a može narediti da se na novi glavni pretres prinudno dovede. Veće može u opravdanom slučaju opozvati odluku o kazni.
Član 360.
(1) Presuda koja je objavljena mora se pismeno izraditi u roku od osam dana po objavljivanju, a u složenim stvarima, izuzetno u roku od petnaest dana. Ako presuda nije izrađena u tim rokovima, predsednik veća je dužan da pismeno obavesti predsednika suda zbog čega to nije učinjeno. Predsednik suda će preduzeti mere da se presuda što pre izradi.
(2) Presudu potpisuju predsednik veća i zapisničar.
(3) Overeni prepis presude dostaviće se tužiocu, a otpuženom i braniocu saglasno članu 162. ovog zakonika. Ako se optuženi nalazi u pritvoru, overeni prepisi presude moraju biti poslati u rokovima predviđenim u stavu 1. ovog člana.
(4) Optuženom, privatnom tužiocu i oštećenom kao tužiocu dostaviće se i uputstvo o pravu na žalbu.
(5) Overeni prepis presude sud će, sa uputstvom o pravu na žalbu, dostaviti oštećenom ako ima pravo na žalbu, licu čiji je predmet oduzet tom presudom (član 69. stav 2. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije), kao i pravnom licu prema kome je izrečeno oduzimanje imovinske koristi. Oštećenom koji nema pravo na žalbu, prepis presude će se dostaviti u slučaju iz člana 62. stav 2. ovog zakonika, sa uputstvom o pravu na traženje povraćaja u pređašnje stanje. Pravnosnažna presuda će se dostaviti oštećenom ako on to zahteva.
(6) Ako je sud, primenom odredaba o odmeravanju jedinstvene kazne za krivična dela u sticaju, izrekao kaznu uzimajući u obzir i presude koje su doneli i drugi sudovi, dostaviće overeni prepis pravnosnažne presude tim sudovima.
Član 361.
(1) Pismeno izrađena presuda mora potpuno da odgovara presudi koja je objavljena. Presuda mora imati uvod, izreku i obrazloženje.
(2) Uvod presude sadrži: naznačenje da se presuda izriče u ime naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika i članova veća i zapisničara, ime i prezime optuženog, krivično delo za koje je optužen i da li je bio prisutan na glavnom pretresu, dan glavnog pretresa i da li je glavni pretres bio javan, ime i prezime tužioca, branioca, zakonskog zastupnika i punomoćnika koji su bili prisutni na glavnom pretresu i dan objavljivanja izrečene presude.
(3) Izreka presude sadrži lične podatke o optuženom (član 89. stav 1) i odluku kojom se optuženi oglašava krivim za delo za koje je optužen ili kojom se oslobađa od optužbe za to delo ili kojom se optužba odbija.
(4) Ako je optuženi oglašen krivim, izreka presude mora obuhvatiti potrebne podatke navedene u članu 356. ovog zakonika, a ako je oslobođen od optužbe ili je optužba odbijena, izreka presude mora obuhvatiti opis dela za koje je optužen i odluku o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu ako je bio postavljen.
(5) U slučaju sticaja krivičnih dela, sud će u izreku presude uneti kazne utvrđene za svako pojedino krivično delo, a zatim kaznu koja je izrečena za sva dela u sticaju.
(6) U obrazloženju presude sud će izneti razloge za svaku tačku presude.
(7) Sud će određeno i potpuno izneti koje činjenice i iz kojih razloga uzima kao dokazane ili nedokazane, dajući pri tome naročito ocenu verodostojnosti protivrečnih dokaza, iz kojih razloga nije uvažio pojedine predloge stranaka, iz kojih razloga je odlučio da se ne sasluša neposredno svedok ili veštak čiji je iskaz, odnosno pisani nalaz i mišljenje pročitan bez saglasnosti stranaka (član 337. stav 2), kojim razlozima se rukovodio pri rešavanju pravnih pitanja, a naročito pri utvrđivanju da li postoji krivično delo i krivična odgovornost optuženog i pri primenjivanju određenih odredaba zakona na optuženog i njegovo delo.
(8) Ako je optuženi osuđen na kaznu, u obrazloženju će se navesti koje je okolnosti sud uzeo u obzir pri odmeravanju kazne. Posebno će sud obrazložiti kojim se razlozima rukovodio kad je našao da treba izreći strožu kaznu od propisane (član 46. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije), ili kad je našao da kaznu treba ublažiti ili optuženog osloboditi od kazne ili uslovno osuditi ili da treba izreći meru bezbednosti ili oduzimanje imovinske koristi ili opozvati uslovni otpust.
(9) Ako se optuženi oslobađa od optužbe, u obrazloženju će se naročito navesti iz kojih se razloga navedenih u članu 355. ovog zakonika to čini.
(10) U obrazloženju presude kojom se optužba i u obrazloženju rešenja kojim se optužba odbacuje sud se neće upuštati u ocenu glavne stvari, nego će se ograničiti samo na razloge za odbijanje, odnosno odbacivanje optužbe.
Član 364.
(1) Žalbu mogu izjaviti stranke, branilac, zakonski zastupnik optuženog i oštećeni.
(2) U korist optuženog žalbu mogu izjaviti i njegov bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra, hranilac i lice sa kojim živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici. Rok za žalbu i u tom slučaju teče od dana kad je optuženom, odnosno njegovom braniocu dostavljen prepis presude.
(3) Državni tužilac JAVNI TUŽILAC može izjaviti žalbu kako na štetu, tako i u korist optuženog.
(4) Oštećeni može pobijati presudu samo zbog odluke suda o troškovima krivičnog postupka, ali ako je državni tužilac JAVNI TUŽILAC preuzeo gonjenje od oštećenog kao tužioca (član 64. stav 2), oštećeni može izjaviti žalbu zbog svih osnova zbog kojih se presuda može pobijati (član 367).
(5) Žalbu može izjaviti i lice čiji je predmet oduzet (član 69. stav 2. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije) ili od koga je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom (član 85. stav 2. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije)
(6) Branilac i lica iz stava 2. ovog člana mogu izjaviti žalbu i bez naročitog ovlašćenja optuženog, ali ne i protiv njegove volje, osim kad je optuženom izrečena kazna zatvora od četrdeset godina.
Član 396.
(1) Protiv presude republičkog vrhovnog suda, ili Vrhovnog vojnog suda, kojom je izrečena kazna zatvora od četrdeset godina, ili kojom je potvrđena presuda kojom je izrečena takva kazna za krivično delo propisano saveznim zakonom, dozvoljena je žalba Saveznom sudu.
(2) U postupku pred Saveznim sudom shodno se primenjuju odredbe koje važe za postupak u drugom stepenu, ali se pred tim sudom ne može održati pretres. Odredbe člana 384. ovog zakonika primeniće se i na saoptuženog koji nije imao pravo da izjavi žalbu Saveznom sudu protiv presude za krivično delo utvrđeno saveznim zakonom.
Član 397.
(1) Ako je pored žalbe protiv drugostepene presude za čije rešenje bi bio nadležan Savezni sud (član 396. stav 1) izjavljena i žalba u pogledu istog optuženog ili u pogledu saoptuženog za čije rešenje je nadležan sud u republici članici, odnosno Vrhovni vojni sud (član 395. stav 1. tač. 1. do 3), o svim izjavljenim žalbama odlučiće nadležni sud u republici članici, odnosno Vrhovni vojni sud.
(2) Ako u slučaju iz stava 1. ovog člana sud trećeg stepena potvrdi odluku drugostepenog suda o kazni zatvora od četrdeset godina za krivično delo propisano saveznim zakonom ili ako izrekne kaznu zatvora od dvadeset godina ili težu kaznu za takvo delo, o žalbi izjavljenoj u pogledu optuženog koji je osuđen na ovu kaznu odlučiće u poslednjem stepenu Savezni sud
Član 398.
(1) Protiv rešenja istražnog sudije i protiv drugih rešenja suda donesenih u prvom stepenu, stranke i lica čija su prava povređena mogu izjaviti žalbu uvek kad u ovom zakoniku nije izrično određeno da žalba nije dozvoljena.
(2) Protiv rešenja veća donesenog pre i u toku istrage nije dozvoljena žalba, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
(3) Rešenja koja se donose radi pripremanja glavnog pretresa i presude mogu se pobijati samo u žalbi na presudu.
(4) Protiv rešenja republičkog vrhovnog suda žalba nije dozvoljena., AKO OVIM ZAKONIKOM NIJE DRUKČIJE ODREĐENO
Član 405.
(1) Pravnosnažna presuda može se preinačiti i bez ponavljanja krivičnog postupka:
1) ako je u dve ili više presuda protiv istog osuđenog pravnosnažno izrečeno više kazni, a nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju;
2) ako je prilikom izricanja jedinstvene kazne, primenom odredaba o sticaju, uzeta kao utvrđena (član 49. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije) i kazna koja je već obuhvaćena u kazni izrečenoj po odredbama o sticaju u nekoj ranijoj presudi;
3) ako se pravnosnažna presuda kojom je za više krivičnih dela izrečena jedinstvena kazna ne bi mogla u jednom delu izvršiti zbog amnestije, pomilovanja ili iz drugih razloga.
(2) U slučaju iz tačke 1. stava 1. ovog člana, sud će novom presudom preinačiti ranije presude u pogledu odluka o kazni i izreći jedinstvenu kaznu. Za donošenje nove presude nadležan je prvostepeni sud koji je sudio u stvari u kojoj je izrečena najstroža vrsta kazne, a kod istovrsnih kazni – sud koji je izrekao najveću kaznu, a ako su kazne jednake – sud koji je poslednji izrekao kaznu.
(3) U slučaju iz tačke 2. stav 1. ovog člana, preinačiće svoju presudu sud koji je prilikom izricanja jedinstvene kazne pogrešno uzeo u obzir kaznu koja je već obuhvaćena u nekoj ranijoj presudi.
(4) U slučaju iz tačke 3. stava 1. ovog člana, sud koji je sudio u prvom stepenu preinačiće raniju presudu u pogledu kazne i izreći novu kaznu ili će utvrditi koliko se od kazne izrečene ranijom presudom ima izvršiti.
(5) Novu presudu donosi sud u sednici veća na predlog državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA ili osuđenog, a po saslušanju protivne stranke.
(6) Ako su u slučaju iz tač. 1. i 2. stava 1. ovog člana prilikom izricanja kazne uzete u obzir i presude drugih sudova, overeni prepis nove pravnosnažne presude dostaviće se i tim sudovima.
Član 417.
(1) O zahtevu za vanredno ublažavanje kazne rešava sud određen zakonom.
(2) Zahtev za vanredno ublažavanje kazne podnosi se sudu koji je doneo presudu u prvom stepenu.
(3) Predsednik veća prvostepenog suda rešenjem će odbaciti zahtev koji je podnesen od lica koje nije ovlašćeno na podnošenje zahteva.
(4) Prvostepeni sud će izvideti da li postoje razlozi za ublažavanje, pa će po pribavljenom mišljenju državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA, ako se postupak vodio po njegovom zahtevu, spise sa svojim obrazloženim predlogom dostaviti sudu nadležnom za odlučivanje o zahtevu za vanredno ublažavanje kazne.
(5) Ako je u pitanju krivično delo za koje se postupak vodio po zahtevu državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA, sud koji odlučuje o zahtevu za vanredno ublažavanje kazne će pre donošenja rešenja spise dostaviti državnom tužiocu JAVNOM TUŽIOCU koji postupa pred tim sudom. Državni tužilac JAVNI TUŽILAC može staviti pismeni predlog sudu.
(6) Kad je Savezni sud potvrdio presudu kojom je izrečena kazna zatvora od dvadeset godina ili teža kazna za krivično delo propisano saveznim zakonom, o zahtevu za vanredno ublažavanje kazne rešava taj sud. Savezni sud će prethodno dostaviti spise Saveznom državnom tužiocu, koji može podneti pismeni predlog.
(7) (6) Sud će rešenjem zahtev odbiti ako nađe da nisu ispunjeni zakonski uslovi za vanredno ublažavanje kazne. Ako zahtev usvoji, sud će presudom preinačiti pravnosnažnu presudu u pogledu odluke o kazni.
Član 420.
(1) O zahtevu za zaštitu zakonitosti rešava sud određen zakonom.
(2) Savezni sud rešava o zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog povrede saveznog zakona ako je odluku doneo republički vrhovni sud, Vrhovni vojni sud ili veće Saveznog suda u žalbenom postupku.
(3) Ako je odlukom republičkog vrhovnog suda povređen savezni i republički zakon, o zahtevu za zaštitu zakonitosti rešava taj sud.
(4) Ako je protiv presude republičkog vrhovnog suda, donesene u slučaju iz stava 3. ovog člana, podignut zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede saveznog zakona, o ovom zahtevu rešava Savezni sud.
Član 421.
(1) Zahtev za zaštitu zakonitosti o kome rešava Savezni sud podiže Savezni državni tužilac.
(2)Zahtev za zaštitu zakonitosti o kome rešava sud u republici članici podiže državni tužilac određen republičkim zakonom, a o kome rešava Vrhovni vojni sud, podiže vrhovni vojni tužilac. ZAHTEV ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI PODIŽE JAVNI TUŽILAC ODREĐEN ZAKONOM. VRHOVNI VOJNI TUŽILAC PODIŽE ZAHTEV ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI O KOME REŠAVA VRHOVNI VOJNI SUD.
(3) Ako nadležni državni tužilac u republici članici nije podigao zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede saveznog zakona zato što je našao da nema osnova za podizanje zahteva, taj zahtev može podići Savezni državni tužilac pred Saveznim sudom. Izjavu nadležnog državnog tužioca da neće podići zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi Savezni državni tužilac prilikom podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti.
Član 425.
(1) Kad sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan, doneće presudu kojom će, prema prirodi povrede, ili preinačiti pravnosnažnu odluku, ili ukinuti u celini ili delimično odluke prvostepenog i višeg suda ili samo odluku višeg suda i predmet vratiti na ponovnu odluku ili suđenje prvostepenom ili višem sudu, ili će se ograničiti samo na to da utvrdi povredu zakona.
(2) Kad se postupak vodio za krivično delo propisano republičkim zakonom, Savezni sud može samo ukinuti odluku ili utvrditi povredu zakona. Kad Savezni sud u slučaju sticaja krivičnih dela ukine presude prvostepenog i drugostepenog suda u odnosu na krivično delo propisano saveznim zakonom, za krivična dela propisana republičkim zakonom izreći će kaznu nadležni sud, shodno odredbama člana 405. ovog zakonika, a ako ukine samo odluku drugostepenog suda – izreći će kaznu taj sud prilikom odlučivanja o ukinutom delu presude.
(3) (2) Ako je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut na štetu okrivljenog, a sud nađe da je osnovan, utvrdiće samo da postoji povreda zakona, ne dirajući u pravnosnažnu odluku.
(4) (3) Ako drugostepeni sud po odredbama ovog zakonika nije bio ovlašćen da otkloni povredu zakona koja je učinjena u prvostepenoj odluci ili u sudskom postupku koji joj je prethodio, a sud koji rešava o zahtevu za zaštitu zakonitosti podignutom u korist okrivljenog nađe da je zahtev osnovan i da radi otklanjanja učinjene povrede zakona treba ukinuti ili preinačiti prvostepenu odluku, ukinuće ili će preinačiti i drugostepenu odluku iako njom nije povređen zakon.
Član 428.
(1) Okrivljeni koji je pravnosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora ili maloletničkog zatvora može podneti zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude zbog povrede zakona u slučajevima predviđenim ovim zakonikom.
(2) Zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude podnosi se u roku od mesec dana od dana kad je okrivljeni primio pravnosnažnu presudu domaćeg suda ili odluku međunarodnog suda kojom je utvrđena povreda njegovog prava ili osnovne slobode u krivičnom postupku pred domaćim sudom.
(3) Okrivljeni koji nije koristio redovni pravni lek protiv presude ne može podneti zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, osim ako je presudom drugostepenog suda umesto oslobođenja od kazne, sudske opomene, uslovne osude ili novčane kazne izrečena kazna zatvora, odnosno, umesto vaspitne mere, kazna maloletničkog zatvora.
(4) Zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude ne može se podneti protiv presude republičkog vrhovnog suda ili protiv presude Vrhovnog vojnog suda, osim u slučaju predviđenom u članu 429. stav 2. ovog zakonika, kao ni protiv presude Saveznog suda.
Član 429.
(1) O zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude rešava sud određen republičkim zakonom.
(2) Savezni sud rešava o zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude zbog povrede saveznog zakona ako je presudu doneo sud u republici članici u drugom, odnosno trećem stepenu ili Vrhovni vojni sud, a okrivljeni je za krivično delo propisano saveznim zakonom osuđen na kaznu zatvora najmanje jednu godinu ili težu kaznu ili na kaznu maloletničkog zatvora.
(3) Ako republički vrhovni sud nije doneo presudu u drugom, odnosno trećem stepenu, zahtev iz stava 2. ovog člana dostavlja se Saveznom sudu preko republičkog vrhovnog suda.
Član 431.
(1) Zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude mogu podneti osuđeni i branilac.
(2) Zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude predaje se sudu koji je doneo presudu u prvom stepenu.
(3) Zahtev koji je podnesen neblagovremeno ili ga je podnelo neovlašćeno lice ili je podnesen u slučaju osude na krivičnu sankciju zbog koje se zahtev ne može podneti (član 428. st. 3. i 4 STAV 3), odbaciće rešenjem predsednik veća prvostepenog suda ili sud nadležan za odlučivanje o zahtevu.
(4) Sud nadležan za odlučivanje o zahtevu dostaviće primerak zahteva sa spisima tužiocu koji postupa pred tim sudom, ako je postupak vođen po zahtevu državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA, koji može u roku od petnaest dana od dana prijema zahteva podneti odgovor na zahtev.
(5) O sednici veća obavestiće se okrivljeni i njegov branilac.
(6) Prvostepeni sud ili sud nadležan za odlučivanje o zahtevu može, s obzirom na sadržinu zahteva, odrediti da se odloži, odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude.
Član 432.
U pogledu zahteva za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude shodno će se primenjivati odredbe člana 422. st. 1, 2. i 5, čl. 423, 424, 425. st. 1. i 2, STAV 1. člana 426. i 427. ovog zakonika. Prilikom primenjivanja člana 425. stav 1. ovog zakonika, sud se ne može ograničiti samo na to da utvrdi povredu zakona., a odredbe stava 2. tog člana primenjivaće se samo u delu o izricanju kazne.
Član 446.
(1) Glavni pretres počinje objavljivanjem glavne sadržine optužnog predloga ili privatne tužbe. Započeti glavni pretres dovršiće se po mogućnosti bez prekidanja.
(2) U slučaju potpunog priznanja okrivljenog datog na glavnom pretresu, koje je potkrepljeno drugim dokazima, sud će uz saglasan predlog stranaka prekinuti dokazni postupak i preći na izricanje krivične sankcije, osim ako posumnja u istinitost priznanja.
(3) Pod uslovima iz stava 2. ovog člana sud može izreći sledeće krivične sankcije: sudsku opomenu, osudu, novčanu kaznu i kaznu zatvora do jedne godine, a uz njih jednu ili više sledećih mera: oduzimanje predmeta, zabranu upotrebe UPRAVLjANjA motornog vozila i oduzimanja imovinske koristi. Za krivična dela iz člana 433. stav 2. ovog zakonika, kazna zatvora ne može biti veća od tri godine.
(4) Ako u toku ili po završetku glavnog pretresa sudija nađe da je za suđenje nadležan viši sud, dostaviće spise nadležnom državnom tužiocu JAVNOM TUŽIOCU, a ako nađe da je za suđenje nadležno veće, obrazovaće se veće i glavni pretres će početi iznova. Kad utvrdi da postoji koji od drugih razloga iz člana 349. ovog zakonika, sudija će rešenjem odbaciti optužbu.
(5) Po zaključenju glavnog pretresa, sud će odmah izreći presudu i objaviti je s bitnim razlozima. Presuda se mora izraditi pismeno u roku od osam dana od dana objavljivanja.
(6) Protiv presude žalba se može izjaviti u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa presude.
(7) Stranke i oštećeni se mogu odreći prava na žalbu odmah po objavljivanju presude. U takvom slučaju, prepis presude dostaviće se stranci i oštećenom samo ako to zahtevaju. Ako su se obe stranke i oštećeni po objavljivanju presude odrekli prava na žalbu i ako niko od njih nije zahtevao dostavljanje presude, pismeno izrađena presuda ne mora da sadrži obrazloženje.
(8) Odredbe člana 358. ovog zakonika shodno će se primenjivati i u pogledu ukidanja pritvora posle izricanja presude.
(9) Kad sud izrekne kaznu zatvora, može se odrediti da se okrivljeni stavi u pritvor, odnosno da ostane u pritvoru, ako postoje razlozi iz člana 436. stav 1. ovog zakonika. Pritvor u takvom slučaju može trajati do pravnosnažne presude, ali najduže dok okrivljenom ne istekne kazna koju je izrekao prvostepeni sud, odnosno dok ne isteknu rokovi propisani u članu 146. stav 4. ovog zakonika.
(10) Ako državni tužilac JAVNI TUŽILAC nije prisustvovao glavnom pretresu (član 445. stav 1) oštećeni ima pravo da u svojstvu tužioca izjavi žalbu protiv presude, bez obzira da li se žali i državni tužilac JAVNI TUŽILAC.
Član 449.
(1) Za krivična dela za koja se može izreći novčana kazna kao glavna kazna ILI KAZNA ZATVORA DO TRI GODINE sudija može, na predlog državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA, doneti rešenje o kažnjavanju i bez održavanja glavnog pretresa.
(2) Predlog za donošenje rešenja o kažnjavanju iz stava 1. ovog člana državni tužilac JAVNI TUŽILAC stavlja u optužnom predlogu, kad oceni da održavanje glavnog pretresa nije potrebno.
(3) Ako je postavljen imovinskopravni zahtev, ovlašćeno lice će biti upućeno na parnicu.
Član 450.
(1) Rešenjem o kažnjavanju sudija može izreći novčanu kaznu ILI USLOVNU OSUDU i uz nju NjIH jednu ili više od sledećih mera: oduzimanje predmeta, zabranu upravljanja motornim vozilom i oduzimanjem imovinske koristi.
(2) Novčana kazna može biti izrečena u iznosu do 50.000 dinara, a zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju do dve godine.
Član 464.
(1) Odredbe ove glave primenjuju se u postupku prema licima koja su izvršila krivično delo kao maloletnici, a u vreme pokretanja postupka, odnosno suđenja nisu navršili dvadeset jednu godinu. Ostale odredbe ovog zakona primenjuju se ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ove glave.
(2) Odredbe čl. 466. do 468, 471. do 474, 483, 485, 487. st. 1. i 2. i člana 495. ovog zakonika primenjuju se u postupku prema mlađem punoletnom licu ako se do početka glavnog pretresa ustanovi da dolazi u obzir da se tom licu izrekne vaspitna mera u smislu člana 82. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, a do tog vremena ono nije navršilo dvadeset jednu godinu.
Član 475.
(1) U sudovima u republici članici postoje veća za maloletnike. U prvostepenim sudovima postoji jedan ili više sudija za maloletnike.
(2) Veće za maloletnike u prvostepenom sudu i veće za maloletnike u drugostepenom sudu, osim veća za maloletnike u republičkom vrhovnom sudu VRHOVNOM SUDU SRBIJE, sastavljeno je od sudije za maloletnike i dvojice sudija-porotnika. Sudija za maloletnike je predsednik veća.
(3) U republičkim vrhovnim sudovima U VRHOVNOM SUDU SRBIJE određuje se rasporedom poslova veće za maloletnike, koje je sastavljeno od trojice sudija. Kad veće za maloletnike sudi na pretresu, sastavljeno je od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika.
(4) Sudije-porotnici biraju se iz redova profesora, učitelja, vaspitača i drugih lica koja imaju iskustvo u vaspitanju maloletnika.
(5) Veće za maloletnike viših sudova, u sastavu predviđenom u st. 2. i 3. ovog člana, odlučuju o žalbama, kao i u drugim slučajevima određenim ovim zakonikom.
(6) Sudija za maloletnike prvostepenog suda sprovodi pripremni postupak i vrši druge poslove u postupku prema maloletnicima.
Član 504h.
Imovinom i sredstvima koji su privremeno oduzeti upravlja nadležni državni organ u republici – članici dok mera traje.
Član 505.
(1) Ako je okrivljeni učinio krivično delo u stanju neuračunljivosti, državni tužilac JAVNI TUŽILAC će podneti sudu predlog da izrekne meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja takvog učinioca u zdravstvenoj ustanovi, odnosno predlog za obavezno psihijatrijsko lečenje učinioca na slobodi, ako za izricanje takve mere postoje uslovi predviđeni u čl. 63. i 64. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije KRIVIČNIM ZAKONOM.
(2) U ovom slučaju okrivljeni, koji se nalazi u pritvoru, neće se pustiti na slobodu nego će se do završetka postupka za primenu mera bezbednosti privremeno smestiti u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu ili u neku podesnu prostoriju.
(3) Posle stavljanja predloga iz stava 1. ovog člana okrivljeni mora imati branioca.
Član 508.
Kad sud izrekne kaznu licu koje je izvršilo krivično delo u stanju bitno smanjene uračunljivosti, izreći će istom presudom i meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, ako utvrdi da za to postoje zakonski uslovi (član 63. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije).
Član 514.
(1) Kad dolazi u obzir oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delom od drugih lica (član 85. stav 2. i član 87. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije), lice na koje je imovinska korist prenesena ili lice kome je imovinska korist pribavljena, odnosno predstavnik pravnog lica, pozvaće se radi saslušanja u prethodnom postupku i na glavnom pretresu. U pozivu će se to lice upozoriti da će se postupak sprovesti bez njegovog prisustva.
(2) Predstavnik pravnog lica saslušaće se na glavnom pretresu posle okrivljenog. Na isti način postupiće se u odnosu na drugo lice iz prethodnog stava, ako nije pozvano kao svedok.
(3) Lice na koje je imovinska korist prenesena ili lice kome je imovinska korist pribavljena, odnosno, predstavnik pravnog lica, ovlašćeno je da u vezi sa utvrđivanjem imovinske koristi predlaže dokaze i da, po ovlašćenju predsednika veća, postavlja pitanje okrivljenom, svedocima i veštacima.
(4) Isključenje javnosti na glavnom pretresu ne odnosi se na lice na koje je imovinska korist prenesena ili kome je pribavljena, odnosno predstavnika pravnog lica.
(5) Ako sud tek u toku glavnog pretresa utvrdi da dolazi u obzir oduzimanje imovinske koristi, prekinuće glavni pretres i pozvaće lice na koje je imovinska korist prenesena ili kome je pribavljena, odnosno predstavnika pravnog lica.
Član 517.
(1) Oduzimanje imovinske koristi sud može izreći u presudi kojom se optuženi oglašava krivim, u rešenju o kažnjavanju bez glavnog pretresa, u rešenju o sudskoj opomeni ili u rešenju o primeni vaspitne mere, kao i u rešenju kojim se izriče mera bezbednosti iz čl. 63. i 64. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije IZRIČU MERE BEZBEDNOSTI OBAVEZNOG PSIHIJATRIJSKOG LEČENjA.
(2) U izreci presude ili rešenja, sud će navesti koji se predmet, odnosno novčani iznos oduzima.
(3) Overeni prepis presude, odnosno rešenja dostavlja se i licu na koje je imovinska korist prenesena ili kome je imovinska korist pribavljena, kao i predstavniku pravnog lica, ako je sud izrekao oduzimanje imovinske koristi od tog lica, odnosno od pravnog lica.
Član 522.
(1) Postupak za puštanje na uslovni otpust (član 38. stav 5. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije) pokreće se na molbu osuđenog.
(2) Molba se podnosi sudu koji je sudio u prvom stepenu.
(3) Veće prvostepenog suda (član 24. stav 6) će utvrditi da li je proteklo potrebno vreme predviđeno zakonom za puštanje na uslovni otpust i zatražiti izveštaj od uprave ustanove u kojoj osuđeni izdržava kaznu zatvora o njegovom vladanju, izvršavanju radnih obaveza, s obzirom na radnu sposobnost, i drugim okolnostima koje pokazuju da li je postignuta svrha kažnjavanja, ako taj izveštaj nije dostavljen uz molbu osuđenog.
(4) Ako molbu ne odbaci, veće će saslušati državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA koji postupa pred tim sudom.
(5) protiv odluke veća žalbu mogu izjaviti državni tužilac JAVNI TUŽILAC i osuđeni koji je podneo molbu za uslovni otpust.
Član 523.
(1) Kad po zakonu brisanje osude KOJOM JE IZREČENA SUDSKA OPOMENA, NOVČANA KAZNA, KAZNA ZATVORA DO JEDNE GODINE ILI MALOLETNIČKI ZATVOR, ILI KOJOM JE UČINILAC OSLOBOĐEN OD KAZNE nastupa protekom određenog vremena i pod uslovom da osuđeni u tom vremenu ne učini novo krivično delo (član 93. st. 1, 3. i 4. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije), rešenje o brisanju osude donosi po službenoj dužnosti organ nadležan za vođenje kaznene evidencije.
(2) Pre donošenja rešenja o brisanju osude izvršiće se potrebna proveravanja, a naročito će se prikupiti podaci o tome da li je protiv osuđenog u toku krivični postupak za neko novo krivično delo učinjeno pre isteka postupka predviđenog za brisanje osude.
Član 526.
(1) Postupak za brisanje osude NA KAZNU ZATVORA PREKO JEDNE DO TRI GODINE na osnovu sudske odluke (član 93. stav 5. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije) pokreće se po molbi osuđenog.
(2) Molba se podnosi sudu koji je sudio u prvom stepenu.
(3) Sudija koji za to bude određen prethodno će ispitati da li je proteklo potrebno vreme po zakonu, a zatim će sprovesti potrebne izviđaje, utvrditi činjenice na koje se poziva molilac i pribaviti dokaze o svim okolnostima koje su važne za odluku.
(4) Sud može o ponašanju osuđenog zatražiti izveštaj od organa unutrašnjih poslova na čijem je području osuđeni boravio posle izdržane kazne, a može takav izveštaj tražiti i od uprave ustanove u kojoj je osuđeni kaznu izdržavao.
(5) Posle izvršenih izviđaja, a po saslušanju državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA, sudija će dostaviti spise sa obrazloženim predlogom veću suda koji je sudio u prvom stepenu.
(6) Protiv odluke suda po molbi za brisanje osude žalbu mogu izjaviti molilac i državni tužilac JAVNI TUŽILAC.
(7) Ako sud odbije molbu zato što osuđeni svojim ponašanjem nije zaslužio brisanje osude, osuđeni može molbu ponoviti po isteku jedne godine od dana pravnosnažnosti rešenja o odbijanju molbe.
Član 528.
(1) Molba za prestanak mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti ili zabrane upravljanja motornim vozilom ili molba za prestanak pravne posledice osude koja se odnosi na zabranu sticanja određenog prava (član 92. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije), podnosi se sudu koji je sudio u prvom stepenu.
(2) Sudija koji za to bude određen prethodno će ispitati da li je proteklo potrebno vreme po zakonu, a zatim će izvršiti potrebne izviđaje, utvrditi činjenice na koje se poziva molilac i prikupiti dokaze o svim okolnostima koje su važne za odluku.
(3) O ponašanju osuđenog sudija može zatražiti izveštaj od organa unutrašnjih poslova na čijem je području osuđeni boravio posle izdržane, oproštene ili zastarele glavne kazne, a može takav izveštaj tražiti i od ustanove u kojoj je osuđeni kaznu izdržao.
(4) Posle sprovedenih izviđaja, a po saslušanju državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA, sudija će dostaviti spise sa obrazloženim predlogom veću svog suda (član 24. stav 6).
Član 531.
Međunarodna krivičnopravna pomoć posebno obuhvata izvršenje pojedinih procesnih radnji, kao što su saslušanje okrivljenog, svedoka i veštaka, uviđaj, pretres prostorija i lica, zaplenu predmeta, kao i dostavljanje akata, pismenih materijala i drugih predmeta koji su u vezi sa PRETKRIVIČNIM I krivičnim postupkom u državi molilji.
Član 532.
(1) Molbe domaćih sudova I JAVNIH TUŽILACA za pravnu pomoć u krivičnim predmetima U PRETKRIVIČNIM I KRIVIČNIM POSTUPCIMA dostavljaju se inostranim organima preko Saveznog ministarstva pravde ORGANA ODREĐENOG POSEBNIM PROPISOM. Na isti način dostavljaju se domaćim sudovima molbe inostranih organa za pravnu pomoć.
(2) U hitnim slučajevima, ako postoji uzajamnost, molbe za pravnu pomoć mogu se dostavljati posredstvom Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova.
(3) Propisom republike članice POSEBNIM PROPISOM odrediće se koji će sudovi biti nadležni za ukazivanje međunarodne krivičnopravne pomoći, a može se odrediti da jedan sud obavlja te poslove za sve sudove na određenom području.
Član 533.
(1) Savezno ministarstvo pravde ORGAN ODREĐEN POSEBNIM PROPISOM dostaviće molbu inostranog organa za pravnu pomoć na postupak nadležnom sudu.
(2) U slučajevima predviđenim u članu 532. stav 2. ovog zakona, Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova upućuje molbu sudu preko Saveznog ministarstva pravde.
(3) O dozvoljenosti i načinu izvršenja radnje koja je predmet molbe inostranog organa odlučuje sud po domaćim propisima.
(4) Kad se molba odnosi na krivično delo za koje po domaćim propisima nije dozvoljena ekstradicija, sud će zatražiti od Saveznog ministarstva pravde ORGANA ODREĐENOG POSEBNIM PROPISOM mišljenje da li će postupiti po toj molbi.
Član 534.
(1) Domaći sudovi neće postupiti po molbi inostranog organa kojom se traži izvršenje krivične presude inostranog suda.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, domaći sud će izvršiti pravnosnažnu presudu u odnosu na sankciju koju je izrekao inostrani sud ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom na osnovu uzajamnosti i ako sankciju izrekne i domaći sud prema krivičnom zakonodavstvu Savezne Republike Jugoslavije REPUBLIKE SRBIJE.
(3) Nadležan sud donosi presudu u veću iz člana 24. stav 6. ovog zakonika. O sednici veća obavestiće se državni tužilac JAVNI TUŽILAC i branilac.
(4) Mesna nadležnost suda određuje se prema poslednjem prebivalištu osuđenog lica u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a ako osuđeno lice nije imalo prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji – prema mestu rođenja. Ako osuđeno lice nije imalo prebivalište niti je rođeno u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Savezni sud VRHOVNI SUD SRBIJE će odrediti jedan od stvarno nadležnih sudova pred kojim će se sprovesti postupak.
(5) Stvarno nadležan sud je sud određen republičkim zakonom, a za vojna lica – prvostepeni vojni sud.
(6) U izreku presude iz stava 3. ovog člana sud će uneti potpunu izreku i naziv suda iz inostrane presude i izreći će sankciju. U obrazloženju presude izneće razloge kojima se rukovodio prilikom izricanja sankcije.
(7) Protiv presude mogu izjaviti žalbu državni tužilac JAVNI TUŽILAC, i osuđeni ili njegov branilac i lica iz člana 364. stav 2. ovog zakonika.
(8) Ako strani državljanin osuđen od domaćeg suda ili lice ovlašćeno ugovorom podnese molbu prvostepenom sudu da osuđeni izdržava kaznu u svojoj zemlji, prvostepeni sud će postupiti po međunarodnom ugovoru ili na osnovu uzajamnosti.
Član 535.
Kad se radi o krivičnim delima pravljenja i stavljanja u promet falsifikovanog novca – „pranja“ novca, neovlašćene proizvodnje, prerađivanja i prodaje opojnih droga i otrova, trgovine ljudima, kao i o drugim krivičnim delima u pogledu kojih se međunarodnim ugovorima predviđa centralizacija podataka, organ pred kojim se vodi krivični postupak dužan je da, bez odlaganja, dostavi Saveznom ministarstvu za unutrašnje poslove podatke o krivičnom delu i učiniocu, a prvostepeni sud – i pravnosnažnu presudu.
Član 536.
(1) Ako je na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije REPUBLIKE SRBIJE krivično delo izvršio stranac koji ima prebivalište u stranoj državi, toj državi se mogu, van uslova predviđenih u članu 540. ovog zakonika, ustupiti svi krivični spisi radi krivičnog gonjenja i suđenja, ako se strana država tome ne protivi.
(2) Pre donošenja rešenja o sprovođenju istrage odluku o ustupanju donosi nadležni državni tužilac JAVNI TUŽILAC. U toku istrage ovu odluku na predlog državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA donosi istražni sudija, a do početka glavnog pretresa – veće (član 24. stav 6).
(3) Ustupanje se može dozvoliti za krivična dela za koja je predviđena kazna zatvora do deset godina, kao i za krivična dela ugrožavanja javnog saobraćaja.
(4) Ako je oštećeni jugoslovenski državljanin DRŽAVLjANIN SRBIJE I CRNE GORE, ustupanje nije dozvoljeno ako se on tome protivi, osim ako je dato obezbeđenje za ostvarivanje njegovog imovinskopravnog zahteva.
(5) Ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, od strane države zatražiće se najkraćim putem da u roku od petnaest dana izvesti da li preuzima gonjenje.
Član 537.
(1) Zahtev strane države da se u Saveznoj Republici Jugoslaviji REPUBLICI SRBIJI preduzme gonjenje jugoslovenskog državljanina DRŽAVLjANINA REPUBLIKE SRBIJE ili lica koje ima prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji REPUBLICI SRBIJI za krivično delo izvršeno u inostranstvu, upućuje se sa spisima nadležnom državnom tužiocu JAVNOM TUŽIOCU na čijem području to lice ima prebivalište.
(2) Ako je nadležnom organu strane države podnesen imovinskopravni zahtev, postupiće se kao da je taj zahtev podnesen nadležnom sudu.
(3) O odbijanju da se preduzme krivično gonjenje, kao i o pravnosnažnoj odluci donesenoj u krivičnom postupku, obavestiće se strana država koja je uputila zahtev.
Član 538.
Sadržinu molbe i druga pitanja koja se odnose na pružanje međunarodne krivičnopravne pomoći, koja nisu regulisana ovim zakonikom, bliže će regulisati savezni ministar pravde.
Član 540.
(1) Pretpostavke za izdavanje jesu:
1) da lice čije se izdavanje traži nije jugoslovenski državljanin DRŽAVLjANIN SRBIJE I CRNE GORE;
2) da delo zbog koga se traži izdavanje nije izvršeno na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije REPUBLIKE SRBIJE, protiv nje ili njenog državljanina;
3) da je delo zbog koga se traži izdavanje krivično delo i po domaćem zakonu i po zakonu države u kojoj je izvršeno;
4) da po domaćem zakonu nije nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili zastarelost izvršenja kazne ili da krivično delo nije obuhvaćeno amnestijom;
5) da stranac čije se izdavanje traži nije zbog istog dela od domaćeg suda već osuđen, ili da za isto delo nije od domaćeg suda pravnosnažno oslobođen, osim ako se stiču uslovi za ponavljanje krivičnog postupka predviđeni ovim zakonikom, ili da protiv stranca nije u Saveznoj Republici Jugoslaviji REPUBLICI SRBIJI zbog istog dela učinjenog prema Saveznoj Republici Jugoslaviji REPUBLICI SRBIJI pokrenut krivični postupak, a ako je pokrenut postupak zbog dela učinjenog prema jugoslovenskom državljaninu DRŽAVLjANINU SRBIJE I CRNE GORE, da je položeno obezbeđenje za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva oštećenog;
6) da je utvrđena istovetnost lica čije se izdavanje traži;
7) da ima dovoljno dokaza za osnovanu sumnju da je stranac čije se izdavanje traži učinio određeno krivično delo ili da postoji pravnosnažna presuda.
(2) Kao domaći zakon, u smislu tačke 3. stava 1. ovog člana, smatra se savezni zakon, odnosno zakon republike članice na čijoj teritoriji se nalazi sud nadležan za odlučivanje o izdavanju.
(3) (2) Pod uslovima iz tač. 3, 4. i 6. stava 1. ovog člana i ako za isto krivično delo nije već osuđen od domaćeg suda, može se odobriti izdavanje stranca ili jugoslovenskog državljanina DRŽAVLjANINA SRBIJE I CRNE GORE međunarodnom sudu koji je Savezne Republike Jugoslavije SRBIJA I CRNA GORA priznala potvrđenim međunarodnim ugovorom.
Član 541.
(1) Postupak za izdavanje okrivljenih ili osuđenih stranaca pokreće se po molbi strane države.
(2) Molba za izdavanje podnosi se Saveznom ministarstvu pravde ORGANU ODREĐENOM POSEBNIM PROPISOM.
(3) Uz molbu za izdavanje moraju se priložiti:
1) sredstva za utvrđivanje istovetnosti okrivljenog, odnosno osuđenog (tačan opis, fotografije, otisci prstiju i sl.);
2) uverenje ili drugi podaci o državljanstvu stranca;
3) optužnica ili presuda ili odluka o pritvoru ili koji drugi akt ravan ovoj odluci, u izvorniku ili overenom prepisu, u kome treba da je naznačeno ime i prezime lica čije se izdavanje traži i ostali podaci potrebni za utvrđivanje njegove istovetnosti, opis dela, zakonski naziv krivičnog dela i dokazi za osnovanu sumnju;
4) izvod iz teksta krivičnog zakona strane države koji se ima primeniti ili je primenjen prema okrivljenom zbog dela povodom koga se traži izdavanje, a ako je delo izvršeno na teritoriji treće države, onda i izvod iz teksta krivičnog zakona te države.
(4) Ako su pomenuti prilozi sastavljeni na stranom jeziku, treba da je priložen i overen prevod na srpskom jeziku.
Član 542.
(1) Savezno ministarstvo pravde ORGAN ODREĐEN POSEBNIM PROPISOM dostavlja molbu za izdavanje stranca istražnom sudiji suda na čijem području stranac boravi ili na čijem području se zatekne.
(2) Ako se ne zna prebivalište ili boravište stranca čije se izdavanje traži, ustanoviće se ono prethodno, preko organa unutrašnjih poslova.
(3) Ako molba odgovara uslovima iz člana 541. ovog zakonika, istražni sudija će strancu odrediti pritvor, ako postoje razlozi iz člana 142. ovog zakonika, odnosno preduzeće druge mere za obezbeđenje njegovog prisustva, osim ako je već iz same molbe očigledno da nema mesta izdavanju. Pritvor može trajati najduže do izvršenja odluke o izdavanju ali ne duže od godinu dana od dana pritvaranja. Na ovaj pritvor shodno se primenjuje odredba člana 143. i člana 146. stav 2. ovog zakonika.
(4) Istražni sudija će, pošto ustanovi istovetnost stranca, ovom bez odlaganja saopštiti zbog čega se i na osnovu kojih dokaza traži njegovo izdavanje i pozvaće ga da navede šta ima u svoju odbranu.
(5) O saslušanju i odbrani sastaviće se zapisnik. Istražni sudija uputiće stranca da može uzeti branioca ili će mu ga postaviti po službenoj dužnosti, ako je odbrana po ovom zakoniku obavezna.
Član 543.
(1) U hitnim slučajevima, kad postoji opasnost da će stranac pobeći ili da će se sakriti, organ unutrašnjih poslova može stranca lišiti slobode radi sprovođenja istražnom sudiji nadležnog suda na osnovu molbe nadležnog inostranog organa, bez obzira kako je upućena. U molbi treba da budu navedeni podaci za utvrđivanje istovetnosti stranca, priroda i naziv krivičnog dela, broj odluke, datum, mesto i naziv inostranog organa koji je odredio pritvor i izjava da će izdavanje biti traženo redovnim putem.
(2) Kad se odredi pritvor u smislu stava 1. ovog člana i stranac bude sproveden istražnom sudiji, istražni sudija će posle njegovog saslušanja, odrediti pritvor i o pritvoru izvestiti Savezno ministarstvo pravde ORGAN ODREĐEN POSEBNIM PROPISOM.
(3) Istražni sudija će pustiti na slobodu stranca kad prestanu razlozi za pritvor, ili ako molba za izdavanje ne bude podnesena u roku koji je on odredio, vodeći računa o udaljenosti države koja traži izdavanje, a koji ne može biti duži od dva meseca od dana pritvaranja stranca. O ovom roku obavestiće se strana država. Na molbu strane države, veće nadležnog suda može produžiti ovaj rok u opravdanim slučajevima najviše još za jedan mesec.
(4) Kad propisana molba bude podnesena u određenom roku, postupiće istražni sudija po članu 542. st. 3. i 4. ovog zakonika.
Član 545.
(1) Ako veće nadležnog suda ustanovi da nisu ispunjene zakonske pretpostavke za izdavanje, doneće rešenje da se molba za izdavanje odbija. Ovo rešenje dostaviće taj sud po službenoj dužnosti sudu određenom republičkim propisom, koji će po saslušanju državnog tužioca JAVNOG TUŽIOCA potvrditi, ukinuti ili preinačiti rešenje.
(2) Ako je stranac u pritvoru, veće može odlučiti da on ostane u pritvoru do pravnosnažnosti rešenja o odbijanju izdavanja.
(3) Pravnosnažno rešenje kojim se izdavanje odbija dostaviće Saveznom ministarstvu pravde ORGANU ODREĐENOM POSEBNIM PROPISOM, koje će o tome obavestiti stranu državu.
Član 547.
Ako sud povodom žalbe nađe da su ispunjene pretpostavke za izdavanje stranca, odnosno ako protiv takvog rešenja prvostepenog suda ne bude uložena žalba, predmet se dostavlja saveznom ministru pravde ORGANU ODREĐENOM POSEBNIM PROPISOM, koji će odlučiti o izdavanju.
Član 548.
(1) Savezni ministar pravde ORGAN ODREĐEN POSEBNIM PROPISOM donosi rešenje kojim izdavanje dozvoljava ili ne dozvoljava. Ministar ORGAN može doneti rešenje da se izdavanje odloži zato što je zbog drugog krivičnog dela kod domaćeg suda u toku krivični postupak protiv stranca čije se izdavanje traži ili što se stranac nalazi na izdržavanju kazne u Saveznoj Republici Jugoslaviji REPUBLICI SRBIJI.
(2) Savezni ministar pravde ORGAN ODREĐEN POSEBNIM PROPISOM neće dozvoliti izdavanje stranca koji u Saveznoj Republici Jugoslaviji REPUBLICI SRBIJI uživa pravo azila, ako se radi o političkom ili vojnom krivičnom delu, ako su strancu ugroženi život ili sloboda zbog rase, vere, etničke pripadnosti, društvenog položaja ili političkih ubeđenja, ako postoje ozbiljni razlozi da se veruje da će u državi koja traži izručenje, stranac mora biti izložen nehumanom postupanju ili torturi, ili ako u postupku koji je prethodio izručenju strancu nije bilo omogućeno da ima branioca. Ministar ORGAN može odbiti izdavanje ako su u pitanju krivična dela za koja je u domaćem zakonu predviđena kazna zatvora do tri godine, ili ako je inostrani sud izrekao kaznu lišenja slobode do jedne godine.
Član 549.
(1) U rešenju kojim dozvoljava izdavanje stranca ministar ORGAN će navesti:
1) da se on ne može goniti za drugo, pre izdavanja, učinjeno krivično delo;
2) da se prema njemu ne može izvršiti kazna za drugo, pre izdavanja, učinjeno krivično delo;
3) da se prema njemu ne može primeniti teža kazna od one na koju je osuđen, niti smrtna kazna;
4) da se on ne sme izdati trećoj državi radi gonjenja za krivično delo učinjeno pre dozvoljenog izdavanja.
(2) Osim navedenih uslova, savezni ministar pravde ORGAN ODREĐEN POSEBNIM PROPISOM može postaviti i druge uslove za izdavanje, u skladu sa zakonom i međunarodnim ugovorom.
Član 550.
(1) O rešenju kojim je odlučeno o izdavanju obavestiće se strana država diplomatskim putem.
(2) Rešenje kojim se dozvoljava izdavanje dostaviće se Saveznom ministarstvu za unutrašnje poslove, koji naređuje da se stranac sprovede do granice, gde će se na ugovorenom mestu predati organima strane države koja je tražila izdavanje.
Član 552.
(1) Ako se protiv lica koje se nalazi u stranoj državi vodi u Saveznoj Republici Jugoslaviji REPUBLICI SRBIJI krivični postupak ili ako je lice koje se nalazi u stranoj državi domaći sud kaznio, savezni ministar pravde ORGAN ODREĐEN POSEBNIM PROPISOM može podneti molbu za izdavanje.
(2) Molba se podnosi stranoj državi diplomatskim putem i njoj se prilažu isprave i podaci iz člana 541. ovog zakonika.
Član 553.
(1) Kad postoji opasnost da će lice za koje se traži izdavanje pobeći ili da će se sakriti, savezni ministar pravde ORGAN ODREĐEN POSEBNIM PROPISOM može i pre nego što se postupi po članu 552. ovog zakonika tražiti da se protiv tog lica preduzmu potrebne mere radi njegovog pritvaranja.
(2) U molbi za privremeno pritvaranje posebno će se naznačiti podaci o istovetnosti traženog lica, priroda i naziv krivičnog dela, broj odluke, datum, mesto i naziv organa koji je odredio pritvor, odnosno podaci o pravnosnažnosti presude, kao i izjava da će se izdavanje tražiti redovnim putem.
Član 555.
(1) Ako izdavanje traži strana država od druge strane države, a traženo lice bi se imalo sprovesti preko teritorije Savezne Republike Jugoslavije REPUBLIKE SRBIJE, sprovođenje može, na molbu zainteresovane države, dozvoliti savezni ministar pravde ORGAN ODREĐEN POSEBNIM PROPISOM pod uslovom da se ne radi o jugoslovenskom državljaninu DRŽAVLjANINU SRBIJE I CRNE GORE i da se izdavanje ne vrši za političko ili vojno krivično delo.
(2) Molba za sprovođenje lica preko teritorije Savezne Republike Jugoslavije REPUBLIKE SRBIJE mora sadržati sve podatke iz člana 541. ovog zakonika.
(3) Pod uslovom uzajamnosti, troškovi sprovođenja lica preko teritorije Savezne Republike Jugoslavije REPUBLIKE SRBIJE padaju na teret saveznog budžeta.
Član 558.
(1) Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvojen ili po njemu organ uprave ne donese odluku u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, oštećeni može kod nadležnog suda podneti tužbu za naknadu štete. Ako je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva, oštećeni može tužbu podneti u pogledu ostatka zahteva.
(2) Dok traje postupak iz stava 1. ovog člana, ne teče zastarelost predviđena u članu 557. stav 1. ovog zakonika.
(3) Tužba za naknadu štete podnosi se protiv republike članice REPUBLIKE SRBIJE. na čijoj teritoriji se nalazi sud koji je sudio u prvom stepenu, a ako je u pitanju odluka Vojnog suda – protiv Savezne Republike Jugoslavije
Član 564.
(1) Licu kome je zbog neosnovane osude ili neosnovanog lišenja slobode prestao radni odnos ili svojstvo osiguranika socijalnog osiguranja, priznaje se radni staž, odnosno staž osiguranja kao da je bilo na radu za vreme za koje je zbog neosnovane osude ili neosnovanog lišenja slobode staž izgubilo. U staž se uračunava i vreme nezaposlenosti do koje je došlo zbog neosnovane osude ili neosnovanog lišenja slobode, a koja nije nastala krivicom tog lica.
(2) Prilikom svakog rešavanja o pravu na koje utiče dužina radnog staža, odnosno staža osiguranja, nadležni organ ili organizacija uzeće u obzir staž priznat odredbom stava 1. ovog člana.
(3) Ako organ ili organizacija iz stava 2. ovog člana ne uzme u obzir staž priznat odredbom stava 1. ovog člana, oštećeno lice može zahtevati da sud naveden u članu 558. stav 1. ovog zakonika utvrdi da je priznavanje ovog vremena nastupilo po zakonu. Tužba se podnosi protiv organa ili organizacije koja osporava priznati staž i protiv republike članice, odnosno Savezne Republike Jugoslavije REPUBLIKE SRBIJE (član 558. stav 3).
(4) Na zahtev organa, odnosno organizacije kod koje se pravo iz stava 2. ovog člana ostvaruje, isplatiće se iz budžetskih sredstava (član 558. stav 3) propisan doprinos za vreme za koje je odredbom stava 1. ovog člana staž priznat.
(5) Staž osiguranja priznat odredbom stava 1. ovog člana u celini se uračunava u penzijski staž.
Član 569.
(1) Poternicu i objavu raspisuje organ unutrašnjih poslova nadležan po mestu onog državnog organa pred kojim se vodi krivični postupak, odnosno ustanove iz koje je pobeglo lice na izdržavanju kazne ili zavodske mere.
(2) Radi obaveštavanja javnosti o poternici ili objavi mogu se koristiti i sredstva javnog obaveštavanja.
(3) Ako je verovatno da se lice za kojim je izdata poternica nalazi u inostranstvu, Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova može raspisati i međunarodnu poternicu, uz pribavljenu saglasnost Saveznog ministarstva pravde.
(4) Na molbu inostranog organa, Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova može raspisati poternicu i za lice za koje se sumnja da se nalazi u Saveznoj Republici Jugoslaviji REPUBLICI SRBIJI, ako je u molbi data izjava da će se u slučaju pronalaženja tog lica zatražiti njegovo izdavanje.
Član 573.
(1) Pravo na ponavljanje krivičnog postupka pravnosnažno dovršenog pre 1. januara 1954. godine biće uređeno posebnim saveznim zakonom. Do tada ostaje na snazi član 6. Uvodnog zakona za Zakonik o krivičnom postupku („Službeni list FNRJ“, br. 40/53).
(2) U pogledu naknade štete neopravdano osuđenim i neosnovano lišenim slobode, odredba člana 7. Uvodnog zakona za Zakonik o krivičnom postupku („Službeni list FNRJ“, br. 40/53) primenjuje se i posle stupanja na snagu ovog zakonika, osim ako se drukčije predvidi saveznim zakonom iz stava 1. ovog člana.
Član 575.
Podzakonske propise predviđene ovim zakonikom nadležni savezni organi doneće u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakonika.
U tekstu Zakonika o krivičnom postupku reči: «državni tužilac» u određenom padežu zamenjuju se rečima: «javni tužilac» u odgovarajućem padežu.