AKCIONI PLAN
ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE I POLITIKE RAZVOJA INDUSTRIJE REPUBLIKE SRBIJE OD 2011. GODINE DO 2020. GODINE
I. UVOD
Akcionim planom za sprovođenje Strategije i politike razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine ( u daljem tekstu: Akcioni plan) utvrđuju se mere i/ili aktivnosti za sprovođenje Strategije i politike razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine ( u daljem tekstu: Strategija) koju je Vlada usvojila 30. juna 2011. godine („Službeni glasnik RS”, broj 55/11).
Akcioni plan usklađen je sa novim pristupom industrijskoj politici, koji se zasniva na jačanju konkurentnosti nacionalne industrije i podsticanju njenog rasta i razvoja. Ovim akcionim planom, na osnovu operacionalizacije kvantitativnih i kvalitativnih ciljeva utvrđene su tri vrste mera:
opšte mere i instrumenti ekonomske politike u funkciji pravne sigurnosti, predvidivosti i transparentnosti primene zakona i drugih relevantnih pravila;
permanentno smanjivanje svih barijera koje ometaju poslovanje;
intenzivna podrška svim privrednim društvima koja svoje aktivnosti preusmeravaju na novu proizvodnju, izvoz, primenu novih znanja i jačanje novih tehnologija i inovativnosti. Državni resursi će se preusmeravati ka ambicioznim projektima i aktivnostima privrednih društava koja obezbeđuju rast, izvoz i zapošljavanje.
Akcionim planom utvrđene su posebne mere i aktivnosti koje su ocenjene kao adekvatne za obezbeđivanje značajnih dugoročnih pomeranja i kao takve omogućavaju revitalizaciju i razvoj srpske industrije. S jedne strane, odabir relevantnih mera i instrumenata je uglavnom određen trenutnom fazom razvoja tržišne privrede naše zemlje i obavezama koje ima i koje će imati privreda na osnovu zaključenih međunarodnih sporazuma, budućeg članstva Republike Srbije u STO i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju dok je, s druge strane, taj izbor određen odgovarajućom primenom zakonodavstva koje je u procesu usklađivanja sa relevantnim acquis communautaire, a naročito pretpostavkama već usvojenih razvojnih dokumenata i strategija Republike Srbije. Stoga, ovaj dokument obuhvata i mere čije sprovođenje je već počelo unutar pojedinih zakonodavnih okvira, programa i projekata i koje po svojoj prirodi i sadržaju čine deo industrijske politike.
Mere i aktivnosti biće neprekidno i sistematski korigovane i unapređivane u cilju podizanja konkurentnosti srpske industrije, kao i u skladu sa zahtevima i obavezama koje nameće status kandidata i člana u EU, naročito onim koje potiču od odredbi usaglašenih sa relevantnim acquis communautaire u ovoj oblasti koje se konstantno dorađuju i poboljšavaju.
Strategija suštinski i prevashodno zavisi od jedne konkurentne i efikasne industrije, od kapaciteta koje sama industrija ima, i od prilagođavanja i odgovora promenama u okruženju, zavisno od toga usmerava svoje aktivnosti ka sprovođenju strukturalnih reformi i neophodnih prilagođavanja tržišta kome pripada. Zadatak industrijske politike je da poboljšava uslove za sprovođenje ovih aktivnosti i doprinese efikasnijem funkcionisanju tržišta i stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja, pri čemu su direktne intervencije dozvoljene u slučajevima manjkavosti tržišta. Mere državne intervencije, koje se primenjuju u okviru industrijske politike moraju biti ograničenog trajanja, odnosno moraju što manje deformisati tržišne odnose nakon što ostvare svoju funkciju.
Država će posebnim interventnim programima doprineti stvaranju nove industrijske strukture, mehanizmima državne pomoći posticaće se razvoj izvozno konkurentnih sektora i sektora koji stvaraju visoku dodatu vrednost u:
industriji hrane;
industriji saobraćajnih sredstava;
informacionoj komunikacionoj tehnologiji (IKT);
metalski kompleks;
farmaceutskoj industriji.
Podsticanje razvoja navedenih industrijskih oblasti zasniva se na očekivanom multiplikativnom efektu na ukupan industrijski razvoj zasnovan na znanju i primeni inovacija, posebno u oblasti aktiviranja razvojnih potencijala vodećih izvozno orijentisanih privrednih društva – nacionalnih lidera. Formiranje nove industrijske strukture i njeno efikasnije uključivanje u savremene tržišne tokove zasnovano je na navedenim oblastima, pre svega, zbog:
mogućnosti za otvaranje novih, trajnih radnih mesta;
projekata u ovim oblastima koji direktno utiču na povećanje izvoza;
mogućnosti povezivanja domaćih privrednih društava i privlačenje stranih preduzeća – snabdevača;
oblasti koje imaju potencijal za razvijanje industrijskih klastera i daju prostora konkuretnoj prednosti po principu niša (manji tržišni segmenti);
oblasti koje se razvijaju na globalnom nivou;
nova neposredna strana ulaganja na navedene oblasti, a koja su prisutna u Jugoistočnoj Evropi.
Republika Srbija nije i nema nameru da postane privlačna destinacija za delatnosti koje svoju konkurentnost zasnivaju na preovlađujućem udelu rada već će insistirati na delatnostima u kojima se stvaraju proizvodi sa većom dodatom vrednošću. Investitori i privredni subjekti će nesumnjivo „otkriti” takve delatnosti i iskoristiti šanse koje su im ponuđene. Jedan od glavnih zadataka nadležnih institucija (razvojne banke, Agencije za promociju izvoza), jeste da koriste svoje resurse i da prate postojeće trendove i promene u pojedinim sektorima, da prepoznaju i pravovremeno signaliziraju takve mogućnosti. Industrijska politike Republike Srbije biće usmerena ka novim investicijama i novim proizvodima (zadatak razvojne banke). Programi i projekti koji će biti podsticani i finansirani kroz državne resurse biće ocenjivani na bazi jasnih i merljivih kriterijuma.
Razvojna banka bi trebala da postane glavni stub podrške razvoju i investicijama u privredu Republike Srbije, kroz finansiranje projekata razvojnog karaktera, infrastrukture, izvoza i delatnosti koje doprinose privrednom rastu. Razvojna banka će biti obrazovana u skladu sa evropskim standardima. Podsticanje izvozno orijentisane proizvodnje doprinosi smanjenju spoljnotrgovinskog deficita, većoj zaposlenosti i budžetskim prihodima. Poseban doprinos obrazovanju razvojne banke je u revitalizaciji industrije Republike Srbije, jer će investiranjem u industrijske sektore od posebnog značaja za razvoj zemlje, podići njenu konkurentnost (danas u svetu u oko 40 država postoje nacionalne razvojne banke).
Akcioni plan obuhvata sledeće:
mere i aktivnosti za izgradnju institucionalnog okvira i poslovnog okruženja koje treba da podstaknu dalji razvoj industrije i preduzetništva, smanjenje ili uklanjanje administrativnih i drugih barijera, a time i lakše poslovanje na srpskom tržištu;
podsticajne mere i aktivnosti za razvoj konkurentnih sektora i proizvoda;
mere i aktivnosti koje kao svoj cilj imaju jačanje konkurentnosti i produktivnosti srpske industrije, i to pre svega one koje podstiču razvoj društva zasnovanog na znanju i učenje tokom čitavog života, primenu inovacija, istraživanje i razvoj, razvoj i upotrebu IKT, koje podižu konkurentnost i obezbeđuju bolje funkcionisanje tržišta;
razvoj preduzetništva, odnosno sektora MSPP, čiji je cilj da se poveća udeo ovog sektora u BDP, olakša stvaranje i održavanje novih poslova i ohrabre građani da otvaraju nova privredna društva;
mere i aktivnosti čiji je cilj jačanje međunarodne dimenzije industrijske politike, što bi olakšalo pristup tržištima drugih zemalja, a u isto vreme se stvorili povoljni uslovi za rast direktnih investicija u srpsku industriju i njene čvrste veze sa evropskim i regionalnim lancima i mrežama u prerađivačkoj industriji i podstaklo integrisanje srpskih privrednih subjekata i njihovih udruženja u evropske inicijative, udruženja i mreže;
mere koje treba da obezbede i podstaknu održivi regionalni razvoj putem stvaranja uslova koji obezbeđuju popularizaciju i jačanje preduzetništva na čitavoj teritoriji Republike Srbije, uzimajući u obzir principe i zahteve održivog razvoja;
neophodnost bolje koordinacije između onih koji stvaraju industrijsku politiku na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou i uključivanje predstavnika industrije i njihovih udruženja u proces izrade i predlaganja mera industrijske politike;
sprovođenje procesa restrukturiranja i privatizacije, naročito sektora i privrednih subjekata koji su suočeni sa problemima, negativnim efektima globalne recesije, kao što su izvozni sektori prerađivačke industrije;
mere i aktivnosti za jačanje i poboljšanje konkurentnosti pojedinih sektora kroz odgovarajuću primenu horizontalnih mera industrijske politike i neophodne korekcije mera upodobljenih svakom od sektora, ali koje neće da ometaju razvoj konkurentnosti ostalih sektora.
Projektovana sredstva za primenu Akcionog plana za 2012. godinu iznose do 10 milijardi dinara. Mere i aktivnosti biće realizovane u okviru sredstava obuhvaćenih finansijskim planovima nosilaca i učesnika aktivnosti, a u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije.
Ha osnovu člana 43. stav 3. Zakona o Vladi („Službeni glasnik PC”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11), na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja,
Vlada donosi
ZAKLJUČAK
1. Usvaja se Akcioni plan za sprovođenje Strategije i politike razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine, koji je sastavni deo ovog zaključka.
2. Ovaj zaključak objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj:U Beogradu,
VLADA
PREDSEDNIK