VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Određivanje problema koje zakon treba da reši
Stanje pravne uređenosti u primeni Zakona o upravljanju otpadom ukazuje na: pravne praznine; međusobnu neusaglašenost sa drugim zakonima; međusobnu neusaglašenost odredaba važećeg zakona; nedostatke i nepreciznosti, u pogledu materijalno-pravnih rešenja važećeg zakona i njegove primene u praksi.
Pravne praznine
U Zakonu o upravljanju otpadom (u daljem tekstu: Zakon) postoje određene pravne praznine zbog neusklađenosti sa zahtevima Direktive 2008/98 o upravljanju otpadom (definisanje novih pojmova kao što su posrednik upravljanja otpadom, trgovac otpadom, priprema za ponovnu upotrebu, i dr., načela upravljanja otpadom, nusproizvod, prestanak statusa otpada, planiranje, odgovornost subjekata upravljanja otpadom proizvođača, operatera). Neusklađenosti postoje i sa posebnim direktivama EU koje sadrže veliki broj propisa kojima se uređuje upravljanje otpadom (sakupljanje, transport, tretman, ponovna upotreba, reciklaža i odlaganje otpada), posebno komunalnim i opasnim otpadom, u koje spadaju i posebni tokovi otpada, vođenje registara. To zahteva reviziju materijalno-pravnih rešenja važećeg zakona, kako sa stanovišta Okvirne direktive o otpadu, tako i svih drugih propisa EU u delu u kojem nisu transponovani u Zakon o upravljanju otpadom i podzakonske propise, posebno imajući u vidu skrining proces sproveden 2014. godine za Poglavlje 27.
U delu važećeg zakona koji se odnosi na izdavanje i vrste dozvola – uočena je pravna praznina i potreba preciziranja odredaba u pogledu pravnog regulisanja rada novih postrojenja u oblasti upravljanja otpadom koja podležu izdavanju integrisane dozvole i to za vreme trajanja njihovog probnog rada, odnosno za period od 240 dana po završetku probnog rada, što predstavlja krajnji rok za konačno izdavanje IPPS dozvola, a u skladu sa Zakonom o integralnom sprečavanju i kontroli zagađivanja. Prema važećem rešenju Zakona o upravljanju otpadom, dozvole za upravljanje otpadom izdaju se samo za obavljanje aktivnosti koje ne podležu izdavanju integrisane dozvole, kao i za rad postojećih postrojenja u oblasti upravljanja otpadom koja podležu izdavanju integrisane dozvole do njenog izdavanja.
Uočena je se pravna praznina u pogledu nepokrivenosti rada novih IPPC postrojenja u oblasti upravljanja otpadom dozvolama za upravljanje otpadom, za vreme trajanja njihovog probnog rada, odnosno do dobijanja integrisane dozvole.
Na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja i Uredbe o utvrđivanju Programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole predviđeni su rokovi u okviru koji se podnose zahtevi za izdavanje integrisane dozvole po vrstama aktivnosti postojećih postrojenja (od novembra 2009. do marta 2014. godine), odnosno prema vrsti industrije.
Prema Preliminarnoj listi postojećih postrojenja iz 2014. godine za koja se izdaju integrisane dozvole u Republici Srbiji je 174 postojećih postrojenja, i to: – energetski sektor – 29 postrojenja; proizvodnja i prerada metala – 22 postrojenja; mineralna industrija -34 postrojenja; hemijska industrija -19 postrojenja; upravljanje otpadom – 4 postrojenja; ostale aktivnosti – 66 postrojenja. Lista postojećih postrojenja je urađena na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i Uredbe o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola („Službeni glasnik RS”, broj 84/05). U toku 2015. godine okviru revidirana je lista ovih postrojenja tako da je ukupan broj ovih postrojenja je 198. Ukupno je podneto 158 zahteva za izdavanje dozvole, izdato je 13 integrisanih dozvola od kojih su osam izdate za postojeća postrojenja, a pet za nova postrojenja.
Imajući u vidu veliki broj postojećih postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola, kao i važeće rešenje po kojem se dozvole za upravljanje otpadom na osnovu Zakona o upravljanju otpadom izdaju samo za obavljanje aktivnosti koje ne podležu izdavanju integrisane dozvole, kao i za rad postojećih postrojenja u oblasti upravljanja otpadom koja podležu izdavanju integrisane dozvole, uočava se praznina u pogledu nepokrivenosti novih IPPC postrojenja u oblasti upravljanja otpadom dozvolama za upravljanje otpadom, za vreme trajanja probnog rada, do dobijanja integrisane dozvole. Navedena pravna praznina bila bi popunjena propisivanjem da se dozvola za sakupljanje, skladištenje i tretman otpada može izdati i za period kraći od deset godina kako za postrojenja koja ne podležu integrisanoj dozvoli tako i postojeća i nova postrojenja koja podležu integrisanoj dozvoli, za vreme trajanja probnog rada, odnosno za period do 240 dana po završetku probnog rada.
3. U pogledu dela zakona koji se odnosi na dozvole, u praksi je uočeno postojanje pravne praznine u pogledu prenosivosti dozvole za upravljanje otpadom. Naime, u praksi je bilo slučajeva u kojima jedna firma osniva jednu ili više „novih firmiˮ’, pri čemu i ona nastavlja da egzistira kao privredni subjekt. U takvim slučajevima matično preduzeće, sobzirom da prenosivos/neprenosivost dozvole za upravljanje otpadom nije pravno regulisana važećim zakonom, smatra da je samim osnivanjem „nove firmeˮ i sama dozvola za upravljanje otpadom preneta na tu firmu, nezavisno od toga šta je od opreme i sredstava propisanih u dozvoli kao uslov za upravljanje tom vrstom otpada, zaista i preneto na tu „novu firmuˮ. U praksi, inspekcijskim kontrolom u ovakvim slučajevima, utvrđeno je da ta nova firma nema opremu ni sredstva koja ispunjavaju uslove iz dozvole.
Neusklađenost sa drugim zakonima u pravnom sistemu Republike Srbije
1. Potreba usklađivanja važećih odredaba zakona koje se odnose na izgradnju i rad postrojenja za upravljanje otpadom sa propisima kojima se uređuje planiranje, i to u pogledu izgradnje objekata sa stanovišta planiranja prostora, odnosno generalnog opredeljenja u pogledu buduće namene, uređenja i korišćenja prostora (npr. na teritoriji grada Beograda).
2. Osim navedenih problema koje ova izmena i dopuna zakona treba da reši, ona treba da reši i problem usklađivanja propisa u oblasti finansiranja upravljanja otpadom sa Zakonom o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine i drugim propisima u oblasti finansiranja.
Sobzirom da je stupanjem na snagu Zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine prestao sa radom Fond za zaštitu životne sredine, odredbe čl. 79, 80. i 81. Zakona o upravljanju otpadom, u pogledu korišćenja namenskih sredstava preko Fonda za zaštitu životne sredine, postale su neprimenljive, pa je nastala potreba za dodatnim usklađivanjem sa Zakonom o budzetskom sistemu i faktičkim stanjem.
Zakonom o upravljanju otpadom propisan je i inspekcijski nadzor nad primenom ovih odredaba kao i kaznene odredbe za nevođenje evidencije i nedostavljanje godišnjeg izveštaja Agenciji. Osim toga, svrha svih podataka koji se na osnovu ovih odredaba dostavljaju Agenciji nije samo ostvarivanje i sprovođenje sistema finansiranja upravljanja otpadom, već i izrada godišnjih izveštaja o stanju životne sredine, koji su značajni sa aspekta praćenja stanja životne sredine, utvrđivanja i praćenja stanja implementacije, određivanja pravca delovanja u cilju unapređenja zaštite životne sredine ali i usklađivanja propisa u ovoj oblasti.
Međusobna neusaglašenost odredaba važećeg zakona
1. U delu Zakona koji se odnosi na definisanje pojma mobilnog postrojenja za upravljanje otpadom (član 5. stav 1. tačka 14)) i dela koji se odnosi na izdavanje dozvole za mobilna postrojenja (član 37. stav 4) – uočena je međusobna neusaglašenost ovih odredaba, ali i problem neefikasne primene u praksi. Mobilno postrojenje je definisano kao postrojenje za iskorišćenje ili tretman otpada na lokaciji na kojoj otpada nastaje. Dozvolu za rad mobilnog postrojenja, odnosno tretman otpada na lokaciji na kojoj otpad nastaje, propisano je da izdaje ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine. Izdatom dozvolom za rad mobilnog postrojenja već je određena i njegova lokacija (lokacija na kojoj otpad nastaje, odnosno već je urbanistički odnosno lokacijski definisan prostor na kome se nalazi postrojenje/objekti u vidu generatora otpada i pribavljena građevinska i upotrebna dozvola za postrojenje/objekte) tako da jedinica lokalne samouprave nema mogućnosti da razmatra i odlučuje o istom više puta u toku postupka. Uzevši u obzir prethodno neophodno je revidirati st. 4. i 5, člana 37. važećeg zakona.
Nedostaci i nepreciznosti
U delu Zakona koji se odnosi na upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita i farmaceutskim otpadom (član 56.) uočeni su sledeći nedostaci primene postojećih odredaba kod kojih postoji potreba razmatranja njihovih izmena i dopuna:
– nedovoljno jasno definisan pojam medicinskog otpada, neopasnog i opasnog otpada medicinskog i farmaceutskog otpada – potrebno jasnije definisanje u cilju kontrolisanog praćenja kretanja svih potkategorija medicinskog otpada, koji pre svega podrazumeva podatke o mestu njihovog nastanka, uključujući i farmaceutski otpad;
– Zakonom nije propisano upravljanje medicinskim otpadom u kućnim uslovima što ima za posledicu da se ova vrsta otpada najčešće može naći u kućnom odnosno komunalnom otpadu u domaćinstvima – potrebno je razmotriti propisivanje uslova za preuzimanje, tretman, bezbedno odlaganje otpada koji je nastao obavljanjem kućne nege i ostalih sličnih aktivnosti u kojima nastaje medicinski otpad, od strane lica koje obavlja tu delatnost i koje obezbeđuje njegov tretman ili bezbedno odlaganje o sopstvenom trošku.
– nedovoljno precizno definisan način finansiranja upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom u praksi može uzrokovati negativno dejstvo na zdravlje i bezbednost zdravstvenih radnika, pacijenata, ljudi uopšte i negativnih uticaja na životnu sredinu U praksi nije zabeležen napredak u implementaciji ovih odredaba u pogledu realizaciji obaveza apoteka – zato je potrebno razmotriti preciziranje obaveza apoteka koje su osnovane kao zdravstvene ustanove, kao i apoteka osnovane kao privatna praksa u pogledu preuzimanja farmaceutskog otpada, vođenja evidencije, obezbeđenje prostora za besplatno sakupljanje neupotrebljenih lekova od građana i ostalih obaveza u postupku upravljanja otpadom, ali i razgraničenje sa obavezom postavljanja samog kontejnera za sakupljanje farmaceutskog otpada koju treba da ima lice koje vrši sakupljanje, transport, skladištenje, tretman ili izvoz farmaceutskog otpada i koje ima dozvolu u skladu sa ovim zakonom;
– nejasno regulisanje obaveza apoteka u prikupljanju farmaceutskog otpada od građana i njegovog vraća proizvođaču, uvozniku ili distributeru, bez navođenja koje su u tom slučaju njihove obaveze u oblasti upravljanja otpadom (sakupljanje, transport i skladištenje) – u praksi je dovelo do nemogućnosti funkcionisanja sistema upravljanja i zbrinjavanja lekova sa isteklim rokom trajanja od građana.
Članom 62. Zakona, propisana je sadržina zahteva i dokumentacija koja se dostavlja uz zahtev za izdavanje dozvole. Član 7. Direktive 1999/31/EC o odlaganju otpada na deponije, predviđa detaljnije minimum specifičnijih podataka koje posebno treba da sadrži zahtev za dobijanje dozvole za odlaganje otpada na deponije, dok član 8. tačka iv) Direktive predviđa i podnošenje finansijske garancije uz zahtev za izdavanje dozvole koja će se odnositi posebno na zatvaranja deponije i njeno održavanje nakon zatvaranja. Potrebno je da se u važećem Zakonu precizira sadržina zahteva za izdavanje dozvole za odlaganje otpada na deponiji i dokumentacija koju je potrebno dostaviti uz taj zahtev, zbog specifičnosti ove dozvole, kao i da se preciznije odredi finansijska garancija koja se odnosi na deponovanje, a sve u skladu sa rešenjima iz Direktive. U skladu sa Direktivom 2000/76/EU o insineraciji otpada neophodno je precizirati sadržinu zahteva za insineraciju otpada. Neophodno je precizirati i dopuniti sadržinu dozvole za deponovanje i insineraciju otpada u skladu sa navedenim direktivama (član 64. Zakona).
U primeni važećih odredaba o izveštavanju (član 75. stav 1. ) uočen je nedostatak odredaba u ovoj oblasti jer odredbe ne preciziraju odsustvo obaveze velikih zagađivača da dostavljaju izveštaje i prema Pravilniku o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu – naime, veliki zagađivači, preduzeća izveštavanje vrše u skladu sa PRTR Protokolom prema Pravilniku o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađenja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka, dok Pravilnik o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu reguliše izveštavanje svih subjekata koji nisu u obavezi da dostavljaju izveštaj u skladu sa sa PRTR Protokolom.
U praksi, na osnovu propisane obaveze dostavljanja podataka o komunalnom otpadu koja je propisana članom 75. stav 5. važećeg zakona, preduzeća i dalje šalju podatke na osnovu „proceneˮ, iako je Pravilnikom o metodologiji za prikupljanje podataka o sastavu i količinama komunalnog otpada na teritoriji jedinice lokalne samouprave precizirana metodologija prikupljanja podataka, što utiče na kvalitet dostavljenih podataka – zato je potrebno jačanje saradnje između inspekcije zaštite životne sredine i komunalne inspekcije u ovoj oblasti. Imajući u vidu zakonsku obavezu jedinica lokalne samouprave da dostave evidenciju neuređenih deponija, dostavljanje kompletnih i tačnih podataka podataka zahteva propisivanje metodologije za prikupljanje podataka o neuređenim deponijama na teritoriji jedinice lokalne samouprave.
U primeni dela važećeg zakona koji se odnosi na izveštavanje o proizvodima koji postaju posebni tokovi otpada postoji problem neispunjavanja propisane zakonske obaveze od strane uvoznika i proizvođača – ovo ima negativnu posledicu na naplatu naknade, stoga je potrebno predvideti rešenja koja bi otklonila ovaj problem propisivanjem metodologije za prikupljanje podataka o proizvodima koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpad, uvođenjem i elektronskog dokumenta o kretanju opasnog otpada, uključujući posebne tokove otpada, čime bi se olakšalo praćenje svih tokova otpada.
Primena odredaba o informisanju u praksi je pokazala nedostatak zbog nedovoljne informisanosti preduzeća o postojanju obaveza izveštavanja, nedovoljne obučenosti u pogledu popunjavanja obrazaca o izveštavanju, što ima za posledicu nedostavljanje ili dostavljanje pogrešno popunjenih obrazaca – potrebno je revidirati odredbe o izveštavanju propisivanjem metodologije kojom bi se olakšalo popunjavanje i dostavljanje podataka o otpadu.
Regulisanjem trenutne situacije na napred predloženi način rešilo bi se nekoliko važnih problema: nemogućnost jedinstvenog unosa podataka u informacioni sistem; nemogućnost daljeg preciznog proračuna na nivou Republike Srbije; nemogućnost dobijanja relevantnih preciznih podataka; nemogućnost pravovremene naplate naknada.
Cilj koji se zakonom postiže
Predložena rešenja izraz su potrebe usklađivanja sa zahtevima propisa EU u oblasti upravljanja otpadom, i to u cilju:
transpozicije Okvirne direktive o otpadu 2008/98/ ES i PCB i PCT Direktive 96/59/ES
Propis EU
Procenat usaglašenosti
Datum transpozicije
Okvirna direktiva o otpadu 2008/98
56%
2016-2018
PCB i PCT Direktiva 96/59/ES
75%
2016-2018
otklanjanja nepreciznosti i nedostataka u transponovanju: Direktive o deponijama 99/31/EC
Propis EU
Procenat usaglašenosti
Datum transpozicije
Direktiva o deponijama 99/31/EC
56%
2016-2018
Predloženim rešenjima vrše se izmene i dopune odredaba važećeg zakona u cilju:
Popunjavanja pravnih praznina usklađivanjem sa zahtevima Direktive 2008/98 o upravljanju otpadom i PCB i PCT Direktive 96/59/ES
definisanje novih pojmova kao što su posrednik upravljanja otpadom, trgovac otpadom, priprema za ponovnu upotrebu, i dr., načela upravljanja otpadom, nusproizvod, prestanak statusa otpada, planiranje, odgovornost subjekata upravljanja otpadom (proizvođača, vlasnika i/ili držaoca, operatera), preciznije uređivanje planiranja i odgovornosti subjekata upravljanja otpadom (proizvođača, operatera), organizacije upravljanja otpadom (sakupljanje, transport, tretman, ponovna upotreba, reciklaža i odlaganje otpada), posebno komunalnim i opasnim otpadom, u koje spadaju i posebni tokovi otpada, vođenje registara;
pronalaženje rešenja da se rad novih IPPC postrojenja obezbedi dozvolama za upravljanje otpadom u toku obavljanja probnog rada do izdavanja integrisane dozvole, i na taj način popuni postojeće pravna praznina. Predložena rešenja sadrže uslov izdavanja dozvola za rad novih IPPC postrojenja u oblasti upravljanje otpadom u skladu sa Direktivom Saveta 2008/98/EZ o otpadu, Direktivom Saveta 2008/1/EC o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, sada IED direktivom;
preciziranje slučaja kada se dozvola za upravljanje otpadom za nova IPPC postrojenja može izdati za period kraći od zakonom utvrđenog perioda, odnosno sa periodom važenja do izdavanja integrisane dozvole;
preciziranjem obaveza vlasnika i /ili držaoca PCB, PCB otpada i/ili uređaja koja sadrže PCB o preduzimanju mera predostrožnosti;
propisivanja načina uklanjanja uređaja koji sadrže PCB manje od 5 dm3 koji su sastavni delovi drugih uređaja je da pre predaje PCB, PCB otpada i/ili opreme koja sadrži PCB licu koje ima dozvolu u skladu sa ovim zakonom preduzme sve mere predostrožnosti kako bi se izbegao rizik od požara, uključujući i njihovo držanje dalje od zapaljivih proizvoda;
propisivanja uputstva za sakupljanje i odlaganje uređaja koji sadrže PCB manje od 5 dm3 koji su sastavni delovi drugih uređaja.
Otklanjanja nepreciznosti i nedostataka u transponovanju: Direktive o deponijama 99/31/EC i IED Direktive u delu insineracije
U delu Zakona koji se odnosi na odlaganje otpada na deponiji i zahtev za izdavanje dozvole za odlaganje otpada – potrebno je preciziranje odredaba u pogledu sadržine zahteva i dozvole za upravljanje otpadom u cilju usklađivanja sa Direktivom 1999/31/EC o odlaganju otpada na deponije.
U delu Zakona koji se odnosi na insineraciju otpada neophodno je precizirati sadržinu zahteva za insineraciju otpada i sadržinu dozvole za upravljanje otpadom, u skladu sa IED Direktivom.
Usklađenosti sa drugim zakonima u pravnom sistemu Republike Srbije
Zakonom o budzetskom sistemu
Zakonom o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine
Zakonom o transportu opasnog tereta
Zakon o tehničkim zahtvima za proizvode
predloženim rešenjima sadržanim u zakonu o izmenama zakona kojim se uređuje zaštita životne sredine.
U delu važećeg zakona koji se odnosi na finansiranje upravljanja otpadom – potrebno je usklađivanje tih odredaba sa propisima koji se odnose na sistem finansiranja i naknada kao i sa prestankom rada Fonda za zaštitu životne sredine koji je prestao sa radom na osnovu Zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 93/12).
Predložena rešenja u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine takođe predviđaju pripadnost sredstava ostvarenih od naknada budzetu Republike Srbije, korišćenje sredstava Zelenog fonda Republike Srbije, kao i svrhu njihovog korišćenja. Sva zakonska rešenja koja se odnose na finansiranje u oblasti zaštite životne sredine, odnose se i na finasiranje u oblasti upravljanja otpadom.
Zakonom o planiranju i izgradnji
U delu važećih odredaba zakona koje se odnose na izgradnju i rad postrojenja za upravljanje otpadom neophodno je usklađivanje sa propisima kojima se uređuje planiranje prostora i izgradnja.
Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i oceni usaglašenosti
Uvođenje odredaba o nusproizvodu i prestanku statusa otpada zahteva primenu smernica Evropske unije o nusproizvodima koja će se objavljivati na internet stranici ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine i donošenje tehničkih propisa: 1) za pojedine vrste otpada koje, u skladu sa smernicama Evropske unije, prestaju da budu otpad; 2) za pojedine vrste otpada koje nisu obuhvaćene tačkom 1). Sprovođenje ocene usaglašenosti vrši se u skladu sa Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti.
Nusproizvodi se razlikuju od drugih tokova koji mogu da imaju status „kraj otpada“ jer se generišu u proizvodnim procesima, u kojima postoji više mogućnosti ka obezbeđivanju kvaliteta, stabilnosti snabdevanja i kontrole životne sredine, i smanjenja potrebe za daljim tretmanom pre nego što se koristi kao proizvod. Uslovi koje tokovi otpada treba da ispune navedeni su članu 5. Direktive 2008/98/EC. Primer takvih tokova je gips iz dimnih gasova desumporizacije (FGD gips), nastalog pri sagorevanju fosilnih goriva u termoelektranama.
Harmonizovani standardi u okviru Direktive Saveta 89/106/EEC od 21. decembra 1998. godine o usaglašavanju zakona, propisa i odredaba upravnih akata država članica koji se odnose na građevinske proizvode izrađeni su u okviru mandata koji je SEN dobio od Evropske komisije. Harmonizovanim standardima, koji su preuzeti kao nacionalni standardi, obezbeđuje se usaglašenost sa bitnim zahtevima direktive za građevinske proizvode (cement i građevinski kreč, gips i proizvodi od gipsa; materijali u putogradnji; proizvodi za pokrivanje krovova u neprekidnim slojevima i zidne obloge. Nacionalni harmonizovani standardi su precizne tehničke specifikacije koje ispunjavaju bitne zahteve direktive za građevinske proizvode, pri čemu specifikacije predstavljaju utvrđene tehničke zahteve za proizvod. U tokove otpada koji se ne smatraju odgovarajućim za klasifikaciju prestanak statusa otpada EOW (end of waste) spadaju između ostalog i ostali inertni materijali (izolaciona staklena vuna, staklena vlakna, gips i dr). Na nivou EU, predviđaju se kriterijumi za prestanak statusa otpada (Član 6 (1) i (2) Okvirne direktive za sledeće materijale: agregati, papir, staklo, metal, guma i tekstil (član 6 (2)).
Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („ Službeni glasnik RS”, br. 97/08, 104/09 – dr.zakon, 68/12 – US i 107/12).
U delu odredaba koje se odnose na vrstu podataka i način vođenja registara, evidencija i dr.zbirki podataka na osnovu Zakona o upravljanju otpadom, kao i obrade tih podataka u dokumentima u skladu sa Zakonom, izvršeno je usklađivanje sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i to predlogom opšte odredbe kojim se uvodi obaveza usklađenosti sa tim zakonom.
Ovim izmenama vrši se takođe i usklađivanje zakona sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, i to tako što se predlaže obaveza usklađivanja sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti svih vrsta podataka o ličnosti, načina i postupak njihovog vođenja u evidencijama, registrima i drugim zbirkama podataka, kao i načina obrade tih podataka u dokumentima propisanim ovim zakonom. Takođe, usklađenost se postiže i predlogom odredbe prema kojoj se sve evidencije, registri i druge zbirke podataka propisane ovim zakonom, vode se se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Otklanjanje nedostataka i nepreciznosti uočenih u primeni zakona
Odnosi se na: elektronsko popunjavanje Dokumenta o kretanju opasnog otpada, izuzeci od obaveze izdavanja dozvole, sadržina zahteva i dozvole, postupak izdavanja dozvole, uslovi za odbijanje i odbacivanje zahteva za izdavanje dozvole za upravljanje otpadom, izmena uslova u dozvoli, izveštavanje o otpadu i dr.
Takođe, predložena zakonodavna rešenja koja se odnose na klasifikaciju operatera upravljanja otpadom, doprinose utvrđivanju jasnijih pravila i procedura, većoj transparentnosti u oblasti upravljanja otpadom, podsticanju lojalne konkurentnosti, smanjenje rizika neadekvatnog zbrinjavanja otpada kao i stimulisanje ulaganja u sistem upravljanja otpadom i unapređenje celokupnog sistema upravljanja otpadom. Korist od uvođenja klasifikacije operatera ogleda se u utvrđivanju jasnijih pravila i procedura, većoj transparentnosti u oblasti upravljanja otpadom, podsticanju lojalne konkurentnosti, smanjenje rizika neadekvatnog zbrinjavanja otpada kao i stimulisanje ulaganja u sistem upravljanja otpadom i unapređenje celokupnog sistema upravljanja otpadom.
Takođe, u primeni zakona identifikovani su ključni problemi: opasnost od nelojalne konkurencije, broj izdatih dozvola, polisa osiguranja koju mora da obezbedi ponuđač za slučaj štete, itd.
Jedan od glavnih mehanizama za upravljanje rizicima u ovim postupcima jeste primena kriterijuma standardizacije sistema menadzmenta (ISO 14001, EMAS) i klasifikacija operatera. Za postupak javnih nabavki, važna je polazna osnova za utvrđivanje pouzdanosti i kredibilnosti neke kompanije, sistem klasifikacije operatera , kao i stalna kontrola i nadzor.
Sistem klasifikacije postoji na nacionalnom nivou u šest zemalja EU (Nemačka, Austrija, Slovačka, Češka, Švajcarska i Holandija), a proces je započela i Hrvatska. Stoga, potrebno je pokrenuti aktivnosti na razvoju i uspostavljanju klasifikacije operatera za upravljanje otpadom, kroz izmene Zakona o upravljanju otpadom, izradu podzakonskog akta.
Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 88/10) morao bi imati za cilj da se urede tokovi otpada kako bi se količine proizvedenog otpada smanjile na najmanju moguću meru a da se što veća količina proizvedenog otpada tretira na za to odgovarajući način čime bi se postigla ušteda u prirodnim resursima i smanjenje zagađenja. U tom procesu, otpad ima prirodu robe, njegov tretman ima izraženu komercijalnu vrednost u kom smislu se ovim Zakonom moraju urediti odnosi učesnika u tretmanu i prometu otpadom tako da se promet i tretman odvijaju na transparentan, legalan i efikasan način koji je od koristi svim učesnicima u prometu. Za ostvarenje takvog cilja, neophodno je uvesti instituciju uređenog tržišta otpada koje će omogućiti uvid i kontrolu u količine i vrste otpada nastalog na teritoriji Srbije kao i na njegove tokove. Uvođenjem uređenog tržišta otpada u Zakon, postići će se veća fiskalna disciplina pravnih i fizičkih subjekata u prometu otpada, veći stepen naplate PDV i mogućnost otvaranja novih radnih mesta. Istovremeno, preko uređenog tržišta otpada biće moguće zaštiti domaće tržište ali pristupiti i tržištima otpada u zemljama u okruženju na način kako je to propisano domaćim i međunarodnim propisima. Uređeno tržište otpada omogućava brz, legalan i pouzdan promet standardizovanim otpadnim materijalom i nusproizvodima. Uređeno tržište otpada će omogućiti obuku svojim članovima i na taj način obezbediti jačanje kapaciteta svih učesnika u prometu i tretmanu otpada.
U primeni važećeg zakona u postupcima u kojima ministarstvo izdaje dozvolu za upravljanje otpadom na teritoriji grada Beograda, nadležni organ grada Beograda ima obavezu da razmotri podneti zahtev i dokumentaciju i dostavi svoje mišljenje ministarstvu. Imajući u vidu činjenice o prostornim specifičnostima grada Beograda, gustini naseljenosti, postojećem rasporedu industrijskih postrojenja, privrednih subjekata, prirodnih resursa, kao i druge značajne urbane karakteristike, poveravanje nadležnosti gradu Beogradu za izdavanje dozvola za upravljanje otpadom za sve aktivnosti na teritoriji grada Beograda za postrojenja za koju dozvolu za izgradnju izdaje nadležni organ grada Beograda, dovelo bi do efikasnij primene odredaba zakona.
Potpuno je uređeno upravljanje medicinskim i farmarceutskim otpadom (obaveze subjekata, upravljanje medicinskim otpadom u kućnim uslovima, način finansiranja upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom, obaveza apoteka u prikupljanju farmaceutskog otpada od građana).
Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?
Pitanja koja su predmet izmena i dopuna ovog zakona su sistemske prirode i njihovo rešavanje je moguće jedino zakonom kojim se ova pitanja uređuju. To se posebno odnosi na usklađivanje Zakona o upravljanju otpadom u delu koji se odnosi na nusproizvod i prestanak statusa otpada sa zakonskim rešenjima sadržanim u drugim zakonima i propisima koji se odnose na tehničke zahteve za proizvode, odnosno otpad, kao i na obaveze subjekata upravljanja otpadom, izdavanje dozvola za upravljanje otpadom, uključujući postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole.
Naime, funkcionisanje sistema finansiranja zaštite životne sredine, samim tim i sistema naknada u oblasti upravljanja otpadom, potrebno je uskladiti sa stanjem nakon ukidanja Fonda. Takođe, sistemsko uređivanje izdavanja dozvola za upravljanje otpadom, odnosno dozvola za rad postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola, može se samo zakonom urediti i ne postoje druge mogućnosti za rešavanje navedenih problema. Propisivanje pravnog osnova za klasifikaciju operatera koja će doprineti sistemskom unapređenju upravljanja otpadom, moguće jedino zakonom kojim se ova pitanja uređuju.
Zašto je donošenje zakona najbolje rešenje problema?
Materija kojom se celovito uređuje oblast planiranja, organizovanja upravljanja otpadom, izdavanja dozvola i izveštavanja u oblasti upravljanja otpadom ne može se takođe ustrojiti bez postojanja zakonskog akta kojim se uređuju prava i obaveze privrednih subjekata i drugih pravnih lica u oblasti upravljanja otpadom, od njegovog nastajanja do konačnog odlaganja, a radi ostvarivanja postavljenih ciljeva.
Stupanje na snagu Zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine kao i reorganizacija celokupnog sistema naknada koje čine prihod budzeta Republike Srbije nužno su uslovile i izmenu sistema finansiranja u oblasti zaštite životne sredine i upravljanja otpadom, sobzirom da se materija kojom se celovito uređuju naknade u ovoj oblasti može ustrojiti jedino zakonom i to usklađivanjem sa celokupnim sistemom naknada.
Na koga će i kako uticati rešenja predložena u zakonu?
Zakon će imati pozitivan uticaj na:
1) vlasnika i/ili držaoca proizvodnog ostatka – utvrđivanjem obaveze da, prilikom odlučivanja o načinu postupanja, poštuje uslove i kriterijume propisane u skladu sa ovim zakonom, uključujući uputstva Evropske unije o nusproizvodima;
2) vlasnika i/ili držaoca otpada – utvrđivanjem obaveze da sprovede ocenu usaglašenosti sa tehničke zahteve za pojedine vrste otpada koje, u skladu sa propisima Evropske unije, prestaju da budu otpad;
3) operatere postojećih postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola – jasnim utvrđivanjem obaveze da do dobijanja integrisane dozvole pribave dozvolu za upravljanje otpadom (sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje);
4) subjekte upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom – preciznim definisanjem obaveze proizvođača, lica koje sakuplja i transportuje otpad i operatera postrojenja za upravljanje otpadom, kao i troškova finansiranja upravljanja tim otpadom;
5) nadležni organ za izdavanje dozvole – predloženim rešenjima da se dozvole mogu izdavati i za kraći period od 10 godina, za vreme trajanja probnog rada postrojenja koja ne podležu integrisanoj dozvoli, postojećih i novih postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole za vreme trajanja probnog rada i 240 dana po završetku probnog rada; predloženim rešenjem da se gradu Beogradu poverava se izdavanje dozvola za sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada za sve aktivnosti na teritoriji grada Beograda i za sva postrojenja za koja dozvolu za izgradnju izdaje nadležni organ grada Beograda.
6) proizvođače i uvoznike kao obveznike plaćanja naknada – koji će naknadu za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada plaćati kao i do sada;
7) nadležne organe
– Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine da sprovede postupak ocene usaglašenosti sa tehničkim zahtevima za otpad koji nije obuhvaćen propisima EU, u skladu sa zakononom kojim se uređuju tehnički zahtevi za proizvode i ocena usaglašenosti.
Agenciju za zaštitu životne sredine preciziranjem nadležnosti u pogledu sakupljanja i ocene podataka o upravljanju svim vrstama otpada, uključujući i posebne tokove otpada.
Korist od uvođenja klasifikacije operatera ogleda se u utvrđivanju jasnijih pravila i procedura, većoj transparentnosti u oblasti upravljanja otpadom, podsticanju lojalne konkurentnosti, smanjenje rizika neadekvatnog zbrinjavanja otpada kao i stimulisanje ulaganja u sistem upravljanja otpadom i unapređenje celokupnog sistema upravljanja otpadom.
Predloženim rešenjima u zakonu obezbeđuje se odgovornost svih gore navedenih subjekata u oblasti upravljanja otpadom.
Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?
Nova postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola snosiće troškove pripreme i prikupljanja dokumentacije za dobijanje dozvole za upravljanje otpadom. Dobijanje navedene dozvole olakšaće tim postrojenjima pripremu i prikupljanje dokumentacije za izdavanje integrisane dozvole. Naime, probni rad postrojenja uređen je Zakonom o planiranju i izgradnji. Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja propisano je da se uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole prilaže odgovarajuća dokumentacija i da deo te dokumentacije predstavljaju i rezultati merenja zagađivanja činilaca životne sredine ili drugih parametara koji se zapravo dobijaju u toku trajanja probnog rada, kao i izveštaj o poslednjem tehničkom pregledu. Istim Zakonom je definisano da procedura izdavanja dozvole započinje tek kada je zahtev za izdavanje dozvole uredan tj. kada su uz zahtev priloženi svi podaci i dokumentacija definisana zakonom. Iz navedenog proizilazi da operateri postrojenja mogu podneti uredan zahtev tek nakon završenog probnog rada, tj. pribavljene upotrebne dozvole. Predložena rešenja koja se odnose na izdavanje dozvole po Zakonu o upravljanju otpadom za određeni period za nova i postojeća IPPC postrojenja, omogućavaju rad IPPC postrojenja i posle završetka probnog rada, čime se zapravo sprečava nastajanje troškova i gubitaka koji bi za ova preduzeća nastali usled prestanka njihovog rada do izdavanja dozvole po Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja. Prikupljanje dokumentacije za izdavanje dozvole po Zakonu o upravljanju otpadom ne stvara dodatne troškove za preduzeća, s obzirom da ta dokumentacija predstavlja deo dokumentacije koji se zahteva i za izdavanje dozvole po Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja.
Troškovi koje je primena Zakona o upravljanju otpadom do sada stvorila za proizvođače i uvoznike, a koji se odnose na proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obveznici će i dalje snositi, ali na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje naknade za korišćenje javnih dobara.
Stim u vezi, izmenama i dopunama zakona jasno je precizirano da:
proizvođač snosi troškove upravljanja medicinskim otpadom, uključujući farmaceutski otpad nastao u apotekama, osim troškova upravljanja farmaceutskim otpadom sakupljenim od građana;
proizvođač i/ili uvoznik koji stavljaju farmaceutske proizvode na tržište Republike Srbije snose troškove upravljanja, odnosno izvoza farmaceutskog otpada sakupljenog od građana, u skladu sa ovim zakonom ili zakonom kojim se uređuju naknade za korišćenje javnih dobara;
uvoznik lekova za koje u Republici Srbiji nije izdata dozvola za stavljanje u promet snosi troškove upravljanja otpadom koji nastaje od lekova.
Da li pozitivni efekti donošenja zakona opravdavaju troškove njegove primene?
Svakako, troškovi pripreme i prikupljanja dokumentacije za izdavanje dozvole za upravljanje otpadom su u funkciji izdavanja integrisane dozvole, jer će operater novog IPPC postrojenja tu dokumentaciju upotrebiti i podneti i u postupku izdavanja integrisane dozvole. S obzirom na ciljeve koje bi trebalo ovim zakonom ostvariti koji su postavljeni u interesu očuvanja zdravlja građana i životne sredine u celini, te pozitivni efekti donošenja zakona opravdavaju troškove. Takođe, primena ovih predloženih rešenja u oblasti finansiranja ne izaziva nove troškove za građane, privredu, kao ni za mala i srednja preduzeća, a omogućava reorganizaciju sistema naknada u oblasti upravljanja otpadom uslovljenu celokupnom reorganizacijom sistema naknada koje čine prihod budzeta Republike Srbije, a u cilju uklapanja sistema finansiranja upravljanja otpadom u celokupan sistem finansiranja životne sredine, postizanja kontinuiteta u funkcionisanju sistema i njegove efikasnije primene. Predložena rešenja doprinose unapređenju zaštite životne sredine i zdravlja ljudi kroz odredbe kojima se propisuje obavezno poštovanje principa zaštite životne sredine u oblasti hijerarhije upravljanja otpadom, ponovnog iskorišćenja i reciklaže. Takođe, predloženim rešenjima upravljanje otpadom se približava principima cirkularne ekonomije, kroz uvođenje instituta prestanka statusa otpada i nusproizvoda.
Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Imajući u vidu da se ovim izmenama i dopunama Zakona u domenu dozvola samo preciziraju određena pitanja upravljanja otpadom, ovaj zakon svojim materijalno-pravnim rešenjima ne utiče bitno na sprovođenje principa tržišne konkurentnosti i liberalizacije tržišta usluga koji su Zakonom ustanovljeni. U situaciji kada privreda snosi posledice ekonomske krize i opredeljenja Republike Srbije da podrži privredne inicijative, ovim zakonom omogućava se pojava novih privrednih subjekata na tržištu i jačanje tržišne konkurencije, odnosno stvara realna mogućnost za ulaganje stranih investicija u izgradnju novih postrojenja, odnosno implementaciju tržišnih standarda i obezbeđivanje pravne sigurnosti u pogledu primene EU i nacionalnih propisa u ovoj oblasti.
Imajući u vidu da je jedan od uslova za postupanje sa proizvodnim ostacima kao sa nusproizvodom, kao i za prestanak statusa otpada postojanje tržišta ili potražnje za takvim materijama ili predmetima, primena instituta „nusproizvod” i „prestanak statusa otpada” obezbediće pojavu novih privrednih subjekata na tržištu koji će ispunjenost uslova dokazivati ugovorom o prodaji nusproizvoda između vlasnika i daljeg korisnika ili stručnom analizom kojom se dokazuje da je tržište za nusproizvod dugoročno obezbeđeno. Poštovanje ovih kriterijuma podrazumeva: postojanje kupoprodajnog odnosa između vlasnika (prodavca) i daljeg korisnika; verodostojnu tržišnu cenu plaćanja materijala; postojanje specifikacija ili standarda trgovine. Odredbe koje se tiču klasifikacije operatera uticaće na podsticanje ulaganja u sistem upravljanja otpadom kao obezbeđivanje lojalne konkurencije.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom ostvaruju se opšti ciljevi ustanovljeni zakonom, odnosno primena načela „zagađivač plaća” ustanovljenog Zakonom o zaštiti životne sredine pod jednakim uslovima za sva pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost na teritoriji Republike Srbije. Utvrđuje se finansiranje upravljanja otpadom i korišćenje sredstava za finansiranje upravljanja otpadom u skladu sa rešenjima predviđenim u predloženim izmenama i dopunama zakona kojim se uređuje zaštita životne sredine, a kojim se ustanovljava budzetski fond za te namene (Zeleni Fond Republike Srbije ).
Postojanje organizovanog tržišta otpadom bi marginalizovalo ove negativne efekte a promet bi se odvijao po najpovoljnijoj ceni u datom trenutku. Nedovoljno razvijenog sakupljanja otpada za reciklažu i izvoza neprerađenog otpada u zemlji i okruženju fabrike za reciklažu otpada u Srbiji se suočavaju sa nedostatkom sirovina za preradu.
Prema podacima Srpske asocijacije reciklera, popunjenost fabrika za reciklažu ambalažnog otpada je samo 50% što ozbiljno ugrožava njihov dalji razvoj. Fabrike za reciklažu papira i stakla su prinuđene da uvoze otpad iz inostranstva po cenama većim i do 40%, dok se istovremeno otpadni papir i staklo izvoze iz Srbije, što doprinosi odlivu deviza iz Srbije.
Prema poslednjim podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku vidi se da se razlika između uvezene i izvezene količine otpada smanjivala, jer svest o značaju otpadnog materijala kao resursa polako raste, ali se još uvek znatno više izvozi nego što se uvozi. S obzirom da su izvezene količine ovih resursa značajne ovo je još jedan u nizu argumenata koji govori u prilog tome da bi moralo da se više povede računa o ponovnom iskorišćenju određenih vrsta otpada. Vrste otpada koje imaju najveći udeo u izvozu su metalni otpad od gvožđa (67,2%) i otpad od papira i kartona (10,7%).
Trgovanje preko organizovanog tržišta otpadom je od nacionalnog značaja za promet sekundarnih sirovina i reciklažne industrije u Srbiji jer se na ovaj način štite domaći ineteresi u oblasti tretmana otpada tako što se smanjuje siva zona i uvodi red a istovremeno definiše nekontrolisani izvoz otpada. Organizovano tržište otpada omogućuje povezivanje svojih članova sa međunarodnim tržištem otpada i ima jaku regionalnu dimenziju (saradnja sa zemljama u neposrednom okruženju). Uspostavljanje zelene (cirkularne) ekonomije predstavlja veliku razvojnu šansu za Srbiju. Zelena ekonomija je koncept privrednog razvoja koji obezbeđuje rastući trend privrednih aktivnosti na bazi potreba savremenog društva koji uzima u obzir održivost bogatstva ponovnom upotrebom već korištenih resursa, odnosno reciklažom i očuvanjem životnog prostora. Veoma značajno sredstvo za ostvarenje strateških ciljeva održive politike u oblasti zelene ekonomije je organizovano tržište otpada kao funkcionalni okvir kojim se, u tesnoj saradnji sa državnom administracijom reguliše tržište otpadnim materijalima na način koji omogućava transparentan promet otpada i usluga i uravnotežava ponuda i potražnja a istovremeno obezbeđuje puna primena politike podsticaja u oblasti upravljanja otpadom. Cilj je da zeleni biznis postane potpuno transparentan i usaglašen sa direktivama EU i jedna od pokretačkih snaga razvoja domaće privrede.
Takođe, predložena zakonodavna rešenja koja se odnose na klasifikaciju operatera upravljanja otpadom, doprinose utvrđivanju jasnijih pravila i procedura, većoj transparentnosti u oblasti upravljanja otpadom, podsticanju lojalne konkurentnosti, smanjenje rizika neadekvatnog zbrinjavanja otpada kao i stimulisanje ulaganja u sistem upravljanja otpadom i unapređenje celokupnog sistema upravljanja otpadom.
Predložena zakonodavna rešenja nemaju negativno dejstvo na privredne subjekte jer se odnose na popunjavanje pravnih praznina, preciziranje odredaba, obezbeđivanje kontinuiteta u radu novih postrojenja koja podležu integrisanoj dozvoli, sistem finansiranja i u vezi su sa prestankom rada Fonda za zaštitu životne sredine. Takođe, predložena zakonska rešenja istovremeno obezbeđuju kontinuitet u funkcionisanju sistema finansiranja zaštite životne sredine, uključujući i upravljanje posebnim tokovima otpada.
Takođe, izmene i dopune Zakona u oblasti finansiranja i uređivanja naknada za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada predloženim rešenjima u zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara, obezbediće mogućnost pojave novih privrednih subjekata na tržištu i jačanje tržišne konkurencije kao i dosadašnja primena važećeg zakona a istovremeno pružiće i pravnu sigurnosti u pogledu primene EU i nacionalnih propisa u ovoj oblasti.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu?
Imajući u vidu određena pitanja koja su se pojavila u toku sprovođenja važećeg zakona ocenjeno je potrebnim da se ista preciziraju u tekstu zakona. Zakon je izrađen nakon predloga i sugestija zainteresovanih strana (operatera postrojenja koja podležu integrisanoj dozvoli, Autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave) za preciziranjem odredaba važećeg zakona. U okviru projekta „Strengthening Institutional Capacity in Hazardous Waste Management” – Jačanje institucionlnih kapaciteta u oblasti upravljanja otpadom analizirana je usklađenost važećeg zakona sa relevantnim propisima EU kao i strateški pristup upravljanja otpadom; dat je pregled prakse u oblasti upravljanja otpadom i sačinjen predlog za usklađivanje zakona sa Direktivom 2008/98/EC. Tokom 2014. godine sprovedena je pravna analiza usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa relevantnim propisima EU uz podršku eksperata PLAC projekta, pre svega sa Okvirnom direktivom o otpadu 2008/98/EC, Direktivom o deponijama 1999/31/EC, identifikovane pravne praznine i nedostaci u odnosu na zahteve EU propisa i dati konkretni predlozi za usklađivanje. Veliki broj preporuka koje su dobijene kao rezultat navedenih projekata, ugrađeno je u tekst.
Program sprovođenja javne rasprave je utvrđen Zaključkom Odbora za privredu i finansije 05 Broj: 011-6717/2015 od 17. juna 2015. godine. Javna rasprava sprovedena je po navedenom programu u periodu 22. juna do 12 jula 2015. godine. Učesnici u javnoj raspravi bili su svi zainteresovani subjekti u oblasti upravljanja otpadom (Agencija za zaštitu životne sredine, Klinički centar Srbije, stručne organizacije za ispitivanje otpada, zavodi za zaštitu zdravlja, Privredna komora Srbije, Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, javna komunalna preduzeća, Stalna konferencija gradova i opština i drugi). Stručna javna rasprava je održana u Privrednoj komori Srbije, Stalnoj konferenciji gradova i opština, prostorijama grada Niša i Novog Sada. Sve primedbe i sugestije dobijene tokom javne rasprave, obrađene su i obrazložene u okviru Izveštaja sa javne rasprave koji se nalazi na Internet stranici ministarstva.
Imajući u vidu da je tokom 2014. godine sproveden skrining za Poglavlje 27 nakon čega su u nacrt ugrađene odredbe koje predstavljaju usklađivanje sa relevantnim EU propisima, kao i da je u okviru PLAC projekta urađena analiza usklađenosti zakona sa relevantnim direktivama izvršene urađen je drugi tekst Nacrta zakona u koji su ugrađene primedbe i predlozi dostavljeni na prvi Nacrt zakona, mišljenja nadležnih organa i predlozi i sugestije PLAC eksperata. Iz tog razloga bilo je neophodno sprovođenje javne rasprave po posebnom programu. Posredstvom Kancelarije za evropske integracije, predmetni zakon je prosleđen Evropskoj komisiji, po čijem odobrenju su mišljenje na Nacrt zakona dostavili eksperti ECRAN-a (Environment and Climate Regional Accession Network). Predlog zakona je usaglašen sa mišljenjem ECRAN eksperata.
Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona?
Tokom primene zakona preduzeće se zakonodavne, upravne i upravno nadzorne, institucionalno-organizacione, tehničke-operativne, ekonomske mere i mere jačanja javne svesti:
Zakonodavne, upravne i upravno nadzorne mere
revizija i donošenje Strategije upravljanja otpadom sa Nacionalnim planom kao i programa prevencije stvaranja otpada
usklađivanje regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom sa Nacionalnim planom
donošenje izvršnih propisa na osnovu ovog zakona
uspostavljanje okvira za primenu tehničkih zahteva za nusproizvode i za pojedine vrste otpada koje, u skladu sa propisima Evropske unije, prestaju da budu otpad
revizija sistema ovlašćivanja organizacija za ispitivanje otpada
unaprediti sistem izdavanja, izmene i oduzimanja dozvola za upravljanje otpadom, a naročito za postrojenja za upravljanje otpadom koja podležu integrisanoj dozvoli
uspostaviti registraciju posrednika, odnosno trgovaca otpadom
revizija propisa o upravljanju medicinskim i farmaceutskim otpadom
Tehničko-tehnološke mere
rešavanje skladištenja opasnog otpada
izgradnja infrastrukture za tretman otpada, uključujući opasan otpad
obezbediti odlaganje otpada iz domaćinstva u kontejnere ili drugi način
obezbeđivanje i opremanje centara za sakupljanje otpada iz domaćinstva koji nije moguće odložiti u kontejnere za komunalni otpad (kabasti i drugi otpad), uključujući i opasan otpad iz domaćinstva
veće korišćenje pepela iz termoelektrana kao sekundarne sirovine (cementare, građevinski materijal)
zamena svih uređaja sa PCB uljima, dekontaminacija uređaja, uništavanje svih opasnih otpadnih materija sa PCB
Institucionalne i organizacione mere
uspostavljanje saradnje između organa nadležnog za izdavanje dozvole i operatera koji podležu integrisanoj dozvoli
jačanje kontrolnih mehanizama za praćenje kretanja opasnog otpada i unapređivanje sistema izveštavanja u oblasti upravljanja otpadom
Razvijanje javne svesti
razvoj i implementacija programa za stalnu komunikaciju sa svim učesnicima u upravljanju otpadom i operatera koji podležu integrisanoj dozvoli
Rok za preduzimanje određenih zakonodavnih mera predviđen je u prelaznim odredbama predloženog teksta. Rok i subjekti za sprovođenje ostalih predviđenih mera biće razrađeni kroz reviziju strateških i planskih dokumenata, posebno reviziju Strategije upravljanja otpadom koja je u toku.
U domenu izmena koje se odnose na finansiranje, nije potrebno preduzeti mere za ostvrivanje predloženih rešenja.