Izveštaj Vlade Republike Srbije o sprovođenju Plana za političko rešenje sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji
Plan Vlade Republike Srbije za političko rešenje sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji usvojila je Narodna skupština Republike Srbije 29. aprila ove godine. Treba, i ovom prilikom, istaći da je Narodna skupština ovaj Plan usvojila bez ijednog glasa protiv. Narodna skupština je svojom Odlukom o utvrđivanju Plana obavezala Vladu da «u vođenju politike Republike Srbije i u vršenju drugih Ustavom i zakonom utvrđenih nadležnosti, u odnosu na Kosovo i Metohiju – polazi od Plana za političko rešenje sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji». Istu vrstu obaveze ova Odluka utvrdila je i za druge organe u Srbiji, kao i za sve organe Republike u saradnji sa nadležnim organima državne zajednice i Republike Crne Gore pri vođenju spoljnopolitičkih aktivnosti koje se tiču Kosova i Metohije.
U svim svojim dosadašnjim aktivnostima oko Kosova i Metohije Vlada se dosledno držala svojih obaveza utvrđenih pomenutom Odlukom. Budući da je Pokrajina posle pogroma albanskih separatista nad srpskim stanovništvom od 17. i 18. marta bila povod brojnih aktivnosti i inicijativa međunarodnih organizacija – UN, OEBS, Savet Evrope, zatim Evropske unije, Kontakt-grupe i većeg broja pojedinih država i međunarodnih nevladinih organizacija – predsednik i članovi Vlade, kao i njihovi saradnici, obavili su od donošenja pomenute Odluke Skupštine niz razgovora o rešavanju ove teške situacije. U svim ovim prilikama, Plan Vlade predstavljao je polazište i okvir.
Prvih nedelja po usvajanju Plana međunarodni činioci prihvatali su ponuđeni način rešavanja problema u Pokrajini onako kako je naša strana predložila. Plan je izazvao veliko interesovanje u međunarodnim krugovima i verbalno je bio prihvatan kao dobra polazna osnova za razgovore o rešenju pre svega teškog položaja srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Deo međunarodnih učesnika oličen u ad hoc grupi koju su sačinjavali predstavnici SAD, EU i NATO (tzv. Grupa za podršku, ili «Trojka») veoma brzo je, uz načelno
prihvatanje Plana, zahtevao uključivanje Srba iz Pokrajine u privrmene institucije KiM, kao i u Grupu za savetovanje oko bezbednosnih pitanja i Radnu grupu za izradu predloga decentralizacije. Ista grupa – čiji status od početka nije bio jasan budući da se predstavljala kao dinamičko jezgro Kontakt-grupe, što su neki članovi Kontakt grupe negirali – insistirala je na uporednom nastavku tehničkog dijaloga između Beograda i Prištine.
Ove inicijative bez suštinskog napretka u prihvatanju i sprovođenju Plana Vlade Srbije ocenjene su sa naše strane kao razvodnjavanje izvornog koncepta Plana. Sve one nisu suštinski odbačene (sem predloga o učešću srpskih predstavnika u Grupi za decentralizaciju), ali je sagovornicima jasno predočeno da takve ideje mogu biti razmotrene posle ozbiljnog prihvatanja Plana Vlade Srbije, bar u onom smislu u kojem je prvobitno ocenjen – kao dobra polazna osnova. Naša strana se, takođe, nije složila sa «spontano» uvedenom praksom da «Trojka» zastupa Kontakt-grupu u posredujućim aktivnostima, već je insistirala na neposrednom i učestalom delovanju same Kontakt-grupe. Vlada je imala u vidu da Kontakt-grupa odslikava širi spektar relevantnih međunarodnih činilaca.
Sa približavanjem završetka rada Grupe za decentralizaciju na Nacrtu reforme lokalne samouprave (druga polovina juna i prva polovina jula) jasno su se uočavale dve tendencije: 1) pritisak na kosmetske Srbe da uđu u sve radne grupe i u privremene institucije; 2) zapostavljanje i izbegavanje suštinskih rešenja iz Plana Vlade Srbije. Uporedo sa tim, aktualizovano je pitanje izbora za Skupštinu Kosova i Metohije i učešća srpskih predstavnika na izborima. Počele su da preovlađuju ocene o stabilizovanju prilika u Pokrajini i samim tim sposobnosti tamošnjih institucija da preuzmu odgovornost za dalji razvoj događaja.
Nacrt reforme lokalne samouprave završen pre desetak dana, koji je sačinila pomenuta radna grupa, pokazuje političku tendenciju UNMIK-a i predstavnika kosmetskih Albanaca (zastupljenih u privremenim institucijama) oko rešavanja dubokih problema u Pokrajini. Novi koncept lokalne samouprave treba, između ostalog, da
omogući veću samostalnost lokalnih (opštinskih) vlasti u jednom broju komunalnih delatnosti. Ovaj predlog, izvesno, ne daje ni približne garancije za rešavanje stvarnih problema položaja srpske zajednice koja je, kao i pre, izložena teroru dobro organizovanih ekstremista i lokalnog albanskog stanovništva.
Ocenjujući da se polako ali sigurno na delo vraća politika UNMIK-a i dela međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji koja je dovela do pogroma 17. marta i 18. marta, i da se u skladu sa tim odgovorni predstavnici međunarodne zajednice oglušuju ne samo o Plan Vlade Republike Srbije nego i o obaveze iz Rezolucije 1244 o zaštiti ljudskih prava i prava povratka prognanih (od pre, ali i posle 17. marta), Vlada Republike Srbije ne može da prihvati ovu politiku svršenih činjenica. Vlada je zbog svega toga još više učvršćena u stavu da jedino Plan koji je ona predložila, a Narodna skupština prihvatila, daje osnov za rešavanje ne samo pitanja položaja srpskog naroda i ostalih nealbanaca na KiM, već i celokupne haotične situacije u Pokrajini. Sada, kada UNMIK i kosmetske institucije (koje predstavljaju albanske interese) imaju svoj predlog rešenja, trebalo bi nastaviti aktivnosti u pravcu razgovora o dva predloga, njihovim poređenjem sa postojećom situacijom i njihovim međusobnim suočavanjem obzirom na osnovni zadatak, a to je davanje pouzdanih garancija bezbednosti Srbima i ostalim nealbancima i postizanje unutrašnjeg mira i reda i Pokrajini.
Vlada, takođe, smatra da bi izlaženje kosmetskih Srba na izbore u ovakvoj situaciji značilo faktičko poništenje njenog Plana i odustajanje od aktivnosti usmerenih na zaštitu bezbednosti Srba i ostvarivanje uslova za povratak prognanih u Pokrajinu.
Protekli period od tri meseca od usvajanja Plana Vlade u Narodnoj skupštini nije doneo poboljšanje položaja Srba u Pokrajini, ali je uverio Vladu da je jedini put ka njihovom opstanku, povratku i životu dostojnog čoveka, borba za ostvarivanje principa i konkretnih rešenja iz Plana za političko rešenje sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji. Taj dokument predstavlja prvi aktivni doprinos obezbeđivanja vitalnih interesa Republike Srbije i državne zajednice u južnoj srpskoj pokrajini posle više godina i kao takav on se suštinski ne sme dovoditi u pitanje.