Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu

Na osnovu člana 14. stav 1. tačka 1) Zakona o budzetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 9/02, 87/02, 61/05-dr. zakon, 66/05, 101/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon i 85/06),

M E M O R A N D U M

O BUDžETU I EKONOMSKOJ I FISKALNOJ POLITICI ZA 2009. GODINU, SA PROJEKCIJAMA ZA 2010. I 2011. GODINU

I. REVIDIRANI MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2009. DO 2011. GODINE

Vlada Republike Srbije usvojila je 2. oktobra 2008. godine revidirani Memorandum o budzetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za period 2009-2011. godine u skladu sa Zakonom o budzetskom sistemu. Međutim, globalne ekonomske prilike su značajno pogoršane u poslednjih mesec dana sa jakim posledicama po ekonomiju Srbije. Naime, sada se predviđa da će svetska ekonomija porasti skromnih 2,2% u 2009. godini u odnosu na mesec dana ranije projektovanih 3%. Očekuje se da pad ekonomske aktivnosti (BDP-a) u razvijenim ekonomijama (SAD, EU, Japan) i skromniji rast kod zemalja u razvoju naročito kod zemalja regiona tj. centralne i istočne Evrope. Imajući u vidu ovako brzo izmenjene globalne procene neophodno je bilo usaglasiti ranije usvojene ekonomske projekcije i politike iz Memoranduma o budzetu sa novim okolnostima.

Tabela 1. Pregled revidiranih stopa rasta svetske ekonomije za 2009. godinu

Ostvarenje 2007 Procena 2008 Projekcija 2009 Svetska ekonomija 5,0 3,7 2,2 Razvijene zemlje 2,6 1,4 -0,3 – SAD 2,0 1,4 -0,7 – EU 3,1 1,5 -0,2 – Japan 2,1 0,5 -0,2 Zemlje u razvoju 8,0 6,6 5,1 – Kina 11,9 9,7 8,5 – Rusija 8,1 6,8 3,5 – centralna i istočna Evropa 5,7 4,2 2,5 Srbija 7,1 6,0 3,5 Izvor: IMF, World Economic Outlook, november 2008.

Svetska ekonomska kriza se produbljuje, nakon finansijske krize – krize dugova i pada vrednosti akcija, kriza se proširila i na realni sektor preko pada poverenja kako potrošača tako i proizvođača i investitora. Oko 40 zemalja sveta se nalazi u recesiji, uglavnom vodećih svetskih privreda. Veličina recesije se meri onima iz perioda 1975. i 1982. godine, dok se oporavak očekuje tek krajem 2009. godine.

Svetska ekonomska kriza se prenela i na finansije i ekonomiju Srbije. Kao i u ostalim zemljama u regionu cene akcija na berzi su doživele sunovrat, troškovi finansiranja su povećani, stanovništvo je povuklo deo štednje iz banaka, industrijska proizvodnja i izvoz se usporavaju, a dinar je depresirao.

Međutim, visoke devizne rezerve i likvidnost banaka i Narodne banke Srbije pomogli su da ne dođe do većih poremećaja u finansijskom sistemu. Posmatrano u kratkom roku, povoljno je za finansijsku stabilnost to što je zatečena visoka likvidnost bankarskog sektora i nizak nivo kratkoročnog duga.

Glavne komponente usporavanja privrednog rasta u Srbiji u uslovima globalne finansijske krize svetske privrede su:

smanjenje domaće tražnje kroz smanjenje javne i privatne potrošnje, zbog slabijeg rasta zarada i penzija i kroz oskudicu kredita;

smanjenje izvoza zbog smanjenja uvozne tražnje u zemljama EU kao glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije;

smanjenje priliva stranih investicija i međunarodnih kredita;

usporavanje rasta usluga finansijskog sektora zbog pogoršavanja likvidnosti i poskupljenja kredita.

Visoki deficit tekućih transakcija predstavlja osnovni kanal visokoj izloženosti Srbije daljim efektima svetske krize. Domaća tražnja se ne zadovoljava domaćom ponudom tj. proizvodnjom. Kao posledica toga deficit tekućih transakcija rastao je proteklih godina u uslovima veoma povoljnih globalnih finansijskih uslova (inostrani krediti i investicije). Deficit tekućih transakcija će dostići 18,3% BDP-a u 2008. godini ili skoro 6 mlrd evra. Finansiranje iz inostranstva u novim okolnostima je ograničeno i skupo, dok se ne očekuje veliki priliv stranih direktnih investicija. Takođe, refinansiranje postojećih otplata kredita privrede i države biće ograničeno u 2009. godini. Zbog toga je neophodno da Vlada sklopi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (u daljem tekstu: MMF) kojim bi se ojačale postojeće devizne rezerve i osigurala finansijska stabilnost i smanjio finansijski rizik.

Radi ublažavanja posledica globalne ekonomske krize Vlada i NBS su već sada preduzele sledeće mere:

mere za podsticanje domaće štednje i trgovanja na berzi, kao što su podizanje garantovanog nivoa štednih depozita na 50.000 evra, ukidanje poreza na kamate na deviznu štednju, ukidanje poreza na kapitalnu dobit i na prenos apsolutnih prava;

Ukinuta je obavezna rezerva banaka na nove kredite iz inostranstva kako bi se povećala likvidnost;

Ukinuti su, u saradnji sa bankama, troškovi prevremene otplate, osim u slučaju refinansiranja u drugoj banci, uz mogućnost produženja roka otplate uzetih kredita do godinu dana, kao i konverzije dugova u druge valute;

U okviru fiskalne politike plan je da se smanji budzetski deficit na 1,5% BDP-a, preko smanjenja tekuće javne potrošnje uz očuvanje kapitalne potrošnje na postojećem nivou;

Dogovoren je novi petnaestomesečni aranžman sa MMF-om u vrednosti od 520 mil. dolara koji bi trebalo da bude odobren sredinom decembra 2008. godine od strane borda MMF-a. Vlada i NBS će do tog roka ispuniti dogovorene uslove za pozitivno odlučivanje.

Tabela 2. Izmene makroekonomskih projekcija za 2009. i 2010. godinu

  Revidirani Memorandum (oktobar 2008. godine) Nova procena(novembar 2008. godine)   2009 2010 2009 2010 BDP, realni rast, % 6,5 6,5 3,5 4,5 BDP po tekućim tržišnim cenama, mlrd dinara 3,169,7 3,564,8 3,060,0 3,428,0 Inflacija, kraj perioda 6,0 5,0 8,0 6,5 Inflacija, prosek perioda 7,1 5,3 8,2 7,2 Izvoz robe, stopa rasta 24,5 25,5 -4,8 12,9 Uvoz robe, stopa rasta 17,9 17,0 -5,4 7,8 Deficit tekućeg računa, % BDP -17,8 -17,1 -16,3 -15,7

Izvor: MFIN

1. Makroekonomska kretanja u periodu 2005-2007. godine*

Republika Srbija je u periodu 2005-2007. godine ostvarila dinamičan privredni rast, visok rast izvoza, značajan priliv stranih direktnih investicija, poboljšanje efikasnosti privrede, rast finansijskog sektora, visok rast deviznih rezervi. Pozitivne makroekonomske rezultate pratili su ubrzanje inflacije, kao i rast spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućeg računa, porast zarada iznad rasta produktivnosti, rast i veliki obim javne potrošnje i visok nivo nezaposlenosti.

Najvažniji razvojni učinci u periodu 2005-2007. godine su rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) prosečno godišnje po stopi od 6,2% i smanjenje stope nezaposlenosti sa 21,8% u 2005. godini na 18,8% u 2007. godini. Osim toga, u navedenom trogodišnjem periodu ostvaren je značajan neto priliv stranih direktnih investicija od 6,3 mlrd evra, porast deviznih rezervi koje su krajem 2007. godine dostigle 10,9 mlrd evra i povećanje devizne štednje stanovništva koja je krajem 2007. godine iznosila 4,9 mlrd evra.

Značajni rezultati u oblasti privrede u periodu 2005-2007. godine praćeni su povećanjem unutrašnjih i spoljnih neravnoteža. Inflacija je u 2007. godini povećana na 10,1%, dok je deficit robnih transakcija dostigao 22,8% BDP, a deficit tekućih transakcija 14,7% BDP.

Privredna aktivnost. BDP kao osnovni makroekonomski indikator, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu 2005-2007. godine je rastao prosečno godišnje po stopi od 6,2%, što prikazuje naredna tabela.

Tabela 3. Stope realnog rasta BDP, u stalnim cenama iz 2002. godine

Promene prema prethodnoj godini, u %

2005 2006 2007 Ukupno 6,0 5,6 7,1

Izvor: RZS

Privredni rast u periodu 2005-2007. godine pretežno je vođen agregatnom tražnjom (domaćom tražnjom i izvozom). Dodatno, na rast su pozitivno delovale i realizovane investicije i strukturne reforme. Poboljšanje efikasnosti poslovanja privrede u ovom periodu, uporedo sa visokom stopom rasta, ukazuje na ohrabrujuću okolnost da se privredni rast, iako ostaje prvenstveno oslonjen na impulse tražnje, postepeno i kontinuirano sve više temelji na faktorima na strani ponude (investicije, rast konkurentnosti i rast produktivnosti koji potiče od restrukturiranja i privatizacije neefikasnog dela privrede). Privreda Srbije je u 2006. godini prvi put nakon nekoliko decenija ostvarila pozitivan agregatni finansijski rezultat (dobit) u iznosu od 108 mlrd dinara. I u 2007. godini privreda je ostvarila dobit od 53,5 mlrd dinara. U celini posmatrano, privreda Srbije još uvek se nalazi u fazi nadoknađivanja dubokog pada nastalog tokom devedesetih godina.

U posmatranom periodu rast je široko disperzovan po privrednim delatnostima. Najznačajniji sektorski doprinos rastu potiče od telekomunikacija, trgovine na veliko i malo i finansijskog sektora. Industrijska proizvodnja, saobraćaj i građevinarstvo su zabeležili nešto manji ali i dalje značajan rast u protekle tri godine. Poljoprivredna proizvodnja je u sve tri godine zabeležila pad fizičkog obima.

Tabela 4. Pokazatelji privredne aktivnosti

u %

2005 2006 2007 Poljoprivredna proizvodnja, fizički obim -5,3 -0,3 -8,1 Industrijska proizvodnja, fizički obim 0,8 4,7 3,7 Građevinarstvo, vrednost radova, realan rast 13,7 10,9 19,1 Saobraćaj, obim usluga 4,6 10,2 2,3 Telekomunikacije i PTT, obim usluga 28,6 64,2 43,4 Promet u trgovini na malo, realan rast 26,5 7,7 23,0 Turizam, noćenja turista -2,2 1,4 11,2

Izvor: RZS

Tržište rada. Na tržištu rada u periodu 2005-2007. godine ublažene su negativne tendencije, uz pojavu ohrabrujućih pozitivnih signala tokom 2007. godine. Tržište rada u Srbiji u tom periodu obeležava smanjenje broja zaposlenih u 2006. godini za 2,1% i u 2007. godini za 1,2%, dok je 2005. godine zabeležen blagi porast broja zaposlenih za 0,9%. Privatni sektor, pre svega mala i srednja preduzeća, otvarao je nova radna mesta, ali nedovoljnom dinamikom da preuzme viškove zaposlenih iz društvenih i državnih preduzeća i da postigne neto rast zaposlenosti. Pad zaposlenosti u ovom periodu je posledica zatvaranja neproduktivnih radnih mesta u procesu restrukturiranja i privatizacije preduzeća. Prema anketama o radnoj snazi stopa nezaposlenosti bila je na visokom nivou, i to: 2005. godine 21,8% i 2006. godine 21,6%, dok je u 2007. godini smanjena na 18,8%. Smanjenje stope nezaposlenosti predstavlja signal pozitivnog zaokreta na tržištu rada.

Tabela 5. Osnovni pokazatelji zaposlenosti i nezaposlenosti

2005 2006 2007 Stopa rasta prosečnog broja zaposlenih, u % 0,9 -2,1 -1,2 Stopa nezaposlenosti, (ILO definicija), u % 21,8 21,6 18,8

Izvor: RZS

Ekonomski odnosi sa inostranstvom. U periodu 2005-2007. godine ostvaren je dinamičan rast izvoza i uvoza robe izraženih evrima, pri čemu su se uvećavali po prosečnoj godišnjoj stopi od 25,2% i 16,4%, respektivno.

Značajan rast izvoza izražen u evrima predstavljao je na strani tražnje jedan od generatora privrednog rasta. Iako je izvoz robe rastao zadovoljavajućom brzinom, intenzivan rast uvoza, kao i njegova relativno velika apsolutna vrednost usled ekspanzije domaće tražnje, imao je za rezultat povećanje spoljnotrgovinskog deficita. Na rast robnog izvoza posebno su uticali efekti privatizacije i restrukturiranja privrede, kao i efektuiranje ranije započetih investicija. Nepovoljna tendencija u oblasti spoljnotrgovinskih odnosa je ubrzavanje rasta uvoza u 2006. i 2007. godini usled rasta domaće tražnje. Na rast uvoza robe snažno su uticale sve komponente domaće tražnje (reprodukciona tražnja, posebno veliki rast uvoza energenata, kao i investiciona i potrošačka tražnja). Rast cena osnovnih i obojenih metala uticao je kako na rast izvoza, tako i na rast uvoza.

I pored visokog rasta izvoza robe u periodu 2005-2007. godine povećan je udeo spoljnotrgovinskog deficita i sa 20,8% BDP u 2005. godini na 22,8% BDP u 2007. godini, dok je udeo deficita tekućeg računa povećan sa 10,0% BDP u 2005. na 14,7% BDP u 2007. godini, što ukazuje na veliku spoljnotrgovinsku neravnotežu. Povećanje deficita tekućih transakcija prvenstveno je posledica rasta domaće tražnje. Glavni generatori rasta domaće tražnje u periodu 2005-2007. godine bili su rast javne potrošnje (učešće javne potrošnje u BDP je povećano za 2,9 procentnih poena), rast realnih zarada (rast od 41,6% u celom periodu znatno premašuje rast produktivnosti od 22,9%) i rast kredita banaka (učešće kredita banaka u BDP je povećano za 4,4 procentna poena). Realna apresijacija dinara u odnosu na evro za 20,5% u periodu 2005-2007. godine dodatno je uticala na povećanje deficita u trgovinskom bilansu, a time i u tekućim transakcijama.

Deficit tekućih transakcija u ovom periodu je povećan kao rezultat rastućeg trgovinskog deficita i pada tekućih transfera. Pad tekućih transfera (uglavnom doznaka) koincidira sa značajnim rastom devizne štednje građana u bankama. Deo ovog povećanja mogao bi da bude uslovljen povlačenjem gotovine iz rezervi koje su domaćinstva držala izvan bankarskog sektora, a koje je izazvano skorašnjim skokom pasivnih kamatnih stopa. Procenjuje se da najveći deo porasta devizne štednje građana potiče od statistički neidentifikovanih doznaka, tj. od doznaka koje nisu ušle u Srbiju kroz finansijski sistem. Procenjuje se da su stvarni transferi po osnovu doznaka veći nego što to pokazuju zvanični podaci NBS, a to znači i da je deficit tekućeg bilansa u odgovarajućoj meri manji od zvanično iskazanog. Stoga je neophodno uporedo sa zvaničnim deficitom tekućeg bilansa iskazivati i korigovani deficit, koji se od zvaničnog razlikuje po tome što je prirast devizne štednje tretiran kao priliv u tekućem platnom bilansu.

U periodu 2005-2007. godine ostvaren je značajan suficit u kapitalnom bilansu Srbije. Strane direktne investicije su u ovom periodu iznosile 6,3 mlrd evra, što je omogućilo pokrivanje značajnog dela deficita tekućeg računa. U istom trogodišnjem periodu neto priliv dugoročnih kredita (priliv – otplate) iznosio je 7,1 mlrd evra. S obzirom na to da je suficit na kapitalnom računu premašio deficit na tekućem računu, ostvaren je rast deviznih rezervi NBS u periodu 2005-2007. godine od 6.523 mil. evra.

Tabela 6. Pokazatelji robne razmene i platnog bilansa Srbije

2005 2006 2007 Izvoz robe, f.o.b, rast u evrima, u % 21,6 29,4 24,6 Uvoz robe, f.o.b, rast u evrima, u % -2,9 22,9 29,1 Spoljnotrgovinski deficit, u % BDP -20,8 -21,0 -22,8 Deficit tekućih transakcija (bez donacija), u % BDP -10,0 -13,1 -14,7 Strane direktne investicije, neto priliv, u mil. evra 1.244,6 3.492,2 1.601,5 Neto priliv stranih kredita, u mil. evra 1.765,1 2.263,9 3.071,3 Devizne rezerve NBS, u mil. evra, kraj perioda 4.935,1 9.024,8 9.640,7

Izvor: MFIN na bazi podataka NBS

Inflacija. U periodu 2005-2007. godine ostvarene su ciklične fluktuacije u kretanju inflacije. Ukupna inflacija je bila dvocifrena, u 2005. godini 17,7% i u 2007. godini 10,1%, dok je 2006. godine zabeležen najniži godišnji nivo od 6,6%. Bazna inflacija koja se formira na tržištu i koju je ciljala NBS u 2005. godini iznosila je 14,5%, u 2006. godini 5,9% i u 2007. godini 5,4%, dok je rast regulisanih cena iznosio u 2005. godini 20,2%, u 2006. godini 7,4% i u 2007. godini 14,3%

Tabela 7. Kretanje inflacije

u %

2005 2006 2007 Inflacija, ukupno, kraj perioda 17,7 6,6 10,1 Bazna inflacija*, kraj perioda 14,5 5,9 5,4 Regulisane cene, kraj perioda 20,2 7,4 14,3

* Isključene su regulisane cene i cene poljoprivrednih proizvoda.

Izvor: RZS i NBS

Veći nivo inflacije od planiranog u 2007. godini uglavnom je rezultat faktora koji su bili van kontrole Vlade, kao što su nepovoljni meteorološki uslovi i rast cene nafte koja je krajem 2007. godine dostigla vrednost preko 90 USD po barelu. U 2007. godini rast inflacije u celom svetu uzrokovan je rastom cena hrane i goriva. Inflacija je u EU zbog povećanja cene hrane i goriva skočila u 2007. godini na 2,4%, što je iznad dugoročnog trenda inflacije u članicama EU od oko 2% godišnje. Još snažniji rast inflacije u 2007. godini ostvaren je u zemljama centralne i istočne Evrope (u Letoniji je iznosila 14,1%, a u Bugarskoj 11,6%).

Cene hrane su, uz rast cena energenata, zbog efekta suše bile odlučujući faktor ubrzanja inflacije u Srbiji u 2007. godini. Suša je izazvala skok cena poljoprivrednih proizvoda, koji je potom prenet na cene industrijskih prehrambenih proizvoda. Nizak nivo konkurencije u trgovini na malo, kao i u proizvodnji nekih industrijskih prehrambenih proizvoda, u kombinaciji sa visokom carinskom zaštitom dodatno je uticao na rast cena navedenih proizvoda, a time i na rast inflacije. Osim ovih specifičnih faktora, visoka agregatna tražnja generisana rastom javne potrošnje, zarada i kredita uticala je na ubrzanje inflacije, i to prvenstveno bazne inflacije u Srbiji tokom 2007. godine.

Monetarna kretanja i kurs. NBS je u periodu 2005-2007. godine sprovodila restriktivnu monetarnu politiku, sa ciljem da obuzda inflatorne pritiske generisane rastom kredita, javne potrošnje i plata. Centralna banka je referentnu kamatnu stopu korigovala tako da se ostvari ciljana bazna inflacija. Operacije na otvorenom tržištu su bile osnovni instrument za vođenje monetarne politike, pri čemu je iznos obaveza centralne monetarne ustanove po osnovu repo operacija porastao sa 16,8 mlrd dinara u 2005. godini na 219,7 mlrd dinara u 2007. godini. Prosečna ponderisana kamatna stopa na hartije od vrednosti kojima je NBS obavljala operacije na otvorenom tržištu kretala se u rasponu od 17,56% u januaru 2005. godine do 9,57% u decembru 2007. godine. Prosečna stopa na repo operacije u istom periodu iznosila je 14,49%, što je, imajući u vidu prosečan iznos obaveza NBS po osnovu operacija na otvorenom tržištu, doprinelo da trošak operacija iznosi 32,2 mlrd dinara.

Tabela 8. Osnovni monetarni i devizni pokazatelji

– stanje krajem perioda

2005 2006 2007 Dinarski primarni novac, mil. din. 100.341 143.409 169.020 Novčana masa M1, mil. din. 144.949 200.090 248.873 Novčana masa M3, mil. din. 458.870 634.470 903.871 Devizne rezerve NBS, mil. evra 4.935 9.025 9.641 Devizna štednja, mil. evra 2.238,7 3.346,1 4.903,1 Dinarska štednja, mil. evra 36,0 68,0 125,4

Izvor: NBS

Kurs dinara prema evru u periodu 2005-2007. godine je realno apresirao za 20,5%. Srednji kurs dinara prema evru u ovom periodu se kretao u rasponu od 79,24 do 85,50 dinara za evro. Smanjenjem intervencije NBS na deviznom tržištu i njenim postepenim povlačenjem iz menjačkih poslova ostvaren je značajan napredak u liberalizaciji deviznog tržišta. Liberalizacija deviznog tržišta uticala je na povećanje varijabilnosti kursa u 2007. godini tako da je dnevni koeficijent varijacije iznosio 0,25% u odnosu na 0,20% u 2006. godini. NBS je intervenisala na deviznom tržištu u periodu 2005-2007. godine, najvećim obimom u 2005. godini sa 2,0 mlrd evra, u 2006. godini sa 1,6 mlrd evra i u 2007. godini sa 554 mil. evra.

Bankarstvo. Poslovno bankarstvo u periodu 2005-2007. godine napredovalo je u pogledu rasta bilansne sume sa 45,8% BDP u 2005. godini na 67,0% BDP u 2007. godini. U tome porast ukupnih depozita iznosio je 5,6 mlrd evra, a od toga prirasta 59,6% je rast deviznih depozita. Vrednost ukupnih kredita povećana je za 4,97 mlrd evra, od toga vrednost kredita privredi za 2,6 mlrd evra, a vrednost kredita stanovništvu za 2,3 mlrd evra. Takvi rezultati zasnovani su na konsolidaciji bankarskog sektora, privatizaciji državnih banaka i uspostavljenoj konkurenciji na bankarskom tržištu. Obilan priliv stranog kapitala dodatno je omogućio rast aktivnosti bankarskog sektora. U sektoru osiguranja povećan je broj društava za osiguranje na 20 krajem 2007. godine. Novosadski DDOR krajem 2007. godine je prodat (80,5% udela) italijanskoj kompaniji Fondiaria za 220 mil. evra, što će doprineti većoj konkurenciji i snižavanju cena usluga osiguranja.

Tabela 9. Osnovni bankarski pokazatelji

u mil. dinara

2005 2006 2007 Ukupna bilansna suma 775.413 1.169.271 1561.822 Ukupni depoziti banaka 398.079 555.575 816.087 Ukupni plasmani banaka 505.604 590.286 823.455 Plasmani privredi 366.616 376.345 503.149 Plasmani stanovništvu 131.860 203.318 305.457

Izvor: NBS

Finansijska tržišta. Na finansijskim tržištima u periodu 2005-2007. godine registrovan je rast obeležen povećanim brojem članova Beogradske berze i povećanim brojem hartija od vrednosti uključenih na vanberzansko tržište. Promet Beogradske berze u periodu 2005-2007. godine iznosio je 3,9 mlrd evra, a tržišna kapitalizacija akcija iznosila je 18,2 mlrd evra. Međutim, likvidnost hartija od vrednosti je niska, jer se većinom akcija trguje retko ili nikako. Indeksi Beogradske berze BELEXline i BELEX15 u 2007. godini u odnosu na 2005. godinu porasli su za 96,1% i 118,7%, respektivno. Pri tome, povremeno je registrovana nestabilnost cena akcija zbog pogoršanja političke situacije u zemlji, kao i zbog krize finansijskih tržišta u svetu.

Tabela 10. Osnovni pokazatelji finansijskog tržišta

2005 2006 2007 Vrednost prometa dugoročnih HOV, u mil. dinara 48.351 100.584 164.991 Broj transakcija 173.485 141.499 301.210 Tržišna kapitalizacija, mil. dinara 570.017 809.021 1.440.485 Indeks BELEXline 1,954 2,658 3,831 Indeks BELEX15 1,060 1,675 2,318

Izvor: Beogradska berza

Javne finansije. Republika Srbija je u periodu 2005-2007. godine nastavila i intenzivirala sveobuhvatnu reformu javnih finansija, započetu 2001. godine usavršavanjem zakonodavnog okvira i izgradnjom savremenih institucija javnih finansija. Fiskalne reforme sprovedene u ovom periodu doprinele su makroekonomskoj stabilnosti i stvaranju povoljnijih uslova za investiranje i rast privrede. Poreskim reformama modernizovan je poreski sistem i u značajnoj meri usaglašen sa poreskim sistemima zemalja EU. U ovom periodu postignut je određeni napredak u upravljanju javnim rashodima. U konsolidovanom bilansu sektora države, po GFS metodologiji, u 2005. godini ostvaren je suficit od 0,9% BDP, dok je u 2006. i 2007. godini ostvaren deficit od 1,6% BDP i 2,0% BDP, respektivno (videti detaljnije u Poglavlju II). Javni dug Srbije u ovom periodu je smanjen u nominalnom iznosu, tako da je i njegov odnos prema BDP značajno smanjen. Odnos javnog duga prema BDP iznosio je u 2005. godini 52,0%, u 2006. godini 37,2%, a u 2007. godini 30,2% BDP.

Tabela 11. Osnovni fiskalni indikatori

2005 2006 2007 Konsolidovani javni prihodi, mil. din. 721.669,3 865.803,6 1.007.762,7 Konsolidovani javni rashodi, mil. din. 706.844,2 899.287,0 1.052.971,7 Konsolidovani deficit/suficit, mil. din. 14.825,1 -33.483,4 -45.209,0 Javni dug, mil. din. 879.171 738.808 703.249

Izvor: MFIN

Zarade i penzije. Prosečne neto zarade u periodu 2005-2007. godine realno su porasle za 6,4%, 11,4% i 19,5%, respektivno, što je iznad rasta produktivnosti (5,1%, 7,9% i 8,4%, respektivno). Rast zarada, posebno u javnom sektoru, u kombinaciji sa apresijacijom dinara, uticao je na rast jediničnih troškova rada i na smanjenje konkurentnosti privrede. Rast prosečnih neto zarada sa 210 evra u 2005. godini na 347 evra u 2007. godini doprineo je porastu uvoza i povećanju deficita tekućih transakcija.

Tabela 12. Prosečne neto zarade

[pic] Izvor: RZS

Privatizacija. Prema podacima Agencije za privatizaciju, u periodu 2005-2007. godine privatizovana su 953 društvena preduzeća. Prihodi od privatizacije tih preduzeća u ovom periodu iznosili su 1.209,7 mil. evra, a ugovorene investicije 578,2 mil. evra. U 2007. godini donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kojim je utvrđeno da se do kraja 2008. godine okonča privatizacija preostalih društvenih preduzeća. U periodu 2005-2007. godine privatizovano je šest banaka i ostvaren prihod od 824,6 mil. evra.

Tabela 13. Rezultati privatizacije društvenih preduzeća

2005 2006 2007 Broj prodatih preduzeća 311 285 357 Broj zaposlenih 59.547 49.822 53.666 Prodajna cena, u mil. evra 376,6 314,7 518,4 Ugovorene investicije, u mil. evra 101,7 343,5 133,0

Izvor: Agencija za privatizaciju

Radi ubrzanja procesa restrukturiranja i privatizacije javnih preduzeća, Vlada je osnovala Komisiju za restrukturiranje javnih preduzeća i najavila donošenje strategije privatizacije republičkih javnih preduzeća. Usvojen je sistemski zakon koji omogućava besplatnu podelu 15% akcija šest javnih preduzeća svim punoletnim građanima koji do sada nisu koristili ovo pravo u postupku privatizacije, plus dodatnih do 2,5% zaposlenima i penzionerima tih preduzeća.

Osnivanje novih firmi. Jačanju privatnog sektora u periodu 2005-2007. godine doprinelo je, pored realizovane privatizacije društvenih preduzeća, i osnivanje 33.965 novih privatnih preduzeća. Dinamika osnivanja novih preduzeća u posmatrane tri godine je zadovoljavajuća, ali je ukupan broj novoosnovanih preduzeća nedovoljan. Većina novoosnovanih preduzeća je u segmentu tzv. mikro preduzeća koja zapošljavaju do pet zaposlenih.

Tabela 14. Broj novoosnovanih preduzeća

2005 2006 2007 Broj novoosnovanih preduzeća 10.600 11.265 12.100

Izvor: Agencija za privredne registre

Prema podacima za 2007. godinu privatni sektor doprinosi stvaranju BDP sa 58,3%, u ukupnom izvozu učestvuje sa 50,2%, a u ukupnoj zaposlenosti učestvuje sa 65,5%, dok državna i neprivatizovana društvena preduzeća stvaraju oko 40% BDP i zapošljavaju oko 35% ukupne radne snage. Veliki udeo javnog sektora je prepreka povećanju konkurentnosti domaćih proizvoda i usluga, a utiče na monopolsko ponašanje, inflaciju i deficit eksternog sektora.

2. Makroekonomska kretanja i izgledi za 2008. godinu

Makroekonomska kretanja u prvih devet meseci 2008. godine karakteriše rast privredne aktivnosti, povećanje izvoza i uvoza, uz rast spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućeg računa, usporavanje investicione aktivnosti i ubrzavanje inflacije. Od oktobra pod uticajem svetske finansijske krize u finansijskom sektoru došlo je do pada devizne likvidnosti, što je uzrokovalo snažne depresijacijske pritiske, a u realnom sektoru do usporavanja rasta industrijske proizvodnje i usporavanja rasta izvoza i uvoza. Očekuju se znatno niže stope realnog rasta BDP u trećem i četvrtom kvartalu 2008. godine.

BDP je u prvom polugodištu realno veći za 7,3% u odnosu na isti period 2007. godine. Fizički obim industrijske proizvodnje u prvih deset meseci 2008. godine povećan je za 2,4% u odnosu na isti period prethodne godine, a promet u trgovini na malo realno je veći za 6,0%. Broj noćenja turista je za devet meseci povećan za 1%, a vrednost izvedenih radova u građevinarstvu za 6,2%. U prvom polugodištu 2008. godine, u odnosu na isti period 2007. godine, obim usluga u saobraćaju je povećan za 5,1%, a obim usluga PTT i telekomunikacija za 59% .

Pozitivnu tendenciju u proteklom delu 2008. godine predstavlja usporavanje rasta realnih zarada koje je započeto u četvrtom kvartalu 2007. godine. Prosečna neto zarada u periodu januar-oktobar 2008. godine iznosila je 32.078 dinara i realno je viša za 4,7% nego u istom periodu 2007. godine. U periodu januar-oktobar prosečna neto zarada u javnim državnim preduzećima realno je smanjena za 0,1%, a u administraciji na svim nivoima povećana za 0,4%, dok je u lokalnim javnim preduzećima povećana za 1,3%, u odnosu na isti period 2007. godine.

U proteklom periodu 2008. godine nastavljene su negativne tendencije u spoljnotrgovinskim tokovima i u kretanju inflacije, prvenstveno zbog negativnog delovanja egzogenih faktora i rasta domaće tražnje izazvanog visokom javnom potrošnjom i kreditnom ekspanzijom.

U prvih deset meseci 2008. godine, prema podacima RZS, vrednost izvoza i uvoza robe, izražena u evrima, povećana je za 19,4% i 20,8%, respektivno, uz rastući spoljnotrgovinski deficit, koji je krajem oktobra iznosio 6.902,7 mil. evra. Pokrivenost uvoza izvozom robe je smanjena sa 48,4% u prvih deset meseci 2007. godine na 47,8% u istom periodu 2008. godine. Glavni problem u spoljnotrgovinskim odnosima u 2008. godini je visok rast uvoza kojim se podmiruje visoka domaća tražnja, a posebno njegov veliki obim. S druge strane, kod izvoza glavni problem je u njegovom nedovoljnom obimu i neadekvatnoj strukturi (nisko učešće proizvoda više faze prerade i usluga). U strukturi izvoza u prvih deset meseci 2008. godine povećan je za 51,6% izvoz mašina i transportnih uređaja, koji čini drugi sektor po udelu u vrednosti izvoza i najviše doprinosi porastu njegove ukupne vrednosti. Tendencija ubrzavanja rasta izvoza nastavljena je početkom 2008. godine, nakon usporavanja rasta izvoza u drugom polugodištu 2007. godine, prvenstveno zbog remonta u metalskom sektoru i zabrane izvoza pšenice. Uvoz je imao stabilan porast od početka 2007. godine.

U platnom bilansu zabeleženo je povećanje deficita tekućeg računa (bez donacija), izraženog u evrima, u periodu januar-septembar 2008. godine za 43,3% u odnosu na isti period prethodne godine, što je posledica rastućeg deficita u robnoj razmeni i izostanka kompenzatornog suficita u bilansu usluga i faktorskih dohodaka. Visok nivo deficita tekućeg računa čini privredu Srbije ranjivom na značajniji pad priliva stranog kapitala.

Politička nestabilnost u zemlji uslovila je usporavanje investicione aktivnosti u prvom polugodištu 2008. godine, što pokazuje smanjeno interesovanje inostranih investitora za privatizaciju, kao i za nova ulaganja i za trgovanje na berzi. Indikativni su podaci o neuspešnosti nekih raspisanih tendera i odlaganju novih tendera, smanjivanju prodajnih cena društvenih preduzeća, smanjivanju i odlaganju direktnih ulaganja, zastoju priliva portfolio investicija, redukciji poslovanja na finansijskom tržištu, smanjenju učešća inostranih investitora u ukupnom prometu na berzi, redukciji trgovanja na međubankarskom tržištu, usporavanju kreditnog priliva iz inostranstva, poskupljenju primarnog novca i smanjenju deviznih rezervi. Usporavanje priliva novih stranih direktnih investicija u prvom polugodištu 2008. godine, u kombinaciji sa rastom deficita u tekućem bilansu, uticalo je na depresijaciju dinara početkom godine, smanjenje prometa na deviznom tržištu i smanjenje deviznih rezervi NBS i poslovnih banaka, kao i na pad vrednosti berzanskih indeksa više nego u drugim zemljama jugoistočne Evrope. Pogoršanje investicione klime, kao što je to uobičajeno u tržišnim privredama, najpre se odrazilo na berzanska kretanja, gde je registrovano smanjenje obima i vrednosti prometa, kao i pad berzanskih indeksa. Nestabilnost na finansijskim tržištima (berza i devizno tržište) odražava rastuću nesigurnost i nedostatak poverenja investitora u pogledu ekonomske perspektive Srbije. Od jula 2008. godine sa formiranjem Vlade došlo je do ubrzavanja investicione aktivnosti.

U prvih deset meseci 2008. godine ukupan promet na Beogradskoj berzi iznosio je 65 mlrd dinara i smanjen je za 56% u odnosu na isti period 2007. godine. U ovom periodu zabeležen je i pad oba berzanska indeksa i pad tržišne kapitalizacije. Belex15 je izgubio 74% vrednosti, a Belexline je pao za 66%. Tržišna kapitalizacija Beogradske berze smanjena je za 36,3% krajem oktobra 2008. godine u odnosu na kraj oktobra 2007. godine.

U prvih jedanaest meseci 2008. godine, u odnosu na decembar 2007. godine, inflacija je iznosila 7,9%. Visok nivo inflacije u ovom periodu posledica je, prvenstveno, kretanja cene nafte na svetskom tržištu u prvom polugodištu 2008. godine i posledično rasta cena derivata nafte, kao i rasta cena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda usled prošlogodišnje suše. Na ubrzavanje inflacije u ovom periodu uticalo je i povećanje cene električne energije i mesečne pretplate za telefonski priključak.

Monetarna politika u proteklom periodu 2008. godine bila je restriktivna. Monetarni agregati su smanjeni u odnosu na decembar 2007. godine, a kreditna aktivnost banaka je usporenije rasla. Inflatorni pritisci nametnuli su povećanje stepena restriktivnosti monetarne politike. Povećana je referentna kamatna stopa NBS 3. novembra na 17,75%, što će uticati na usporavanje rasta kredita banaka.

U prvih deset meseci 2008. godine nastavljena je tendencija blagog smanjivanja broja zaposlenih. Prosečan broj zaposlenih u tom periodu iznosio je 1.997 hiljada lica, što je na nivou iz istog perioda 2007. godine. Broj aktivno nezaposlenih lica u prvih deset meseci 2008. godine iznosio je 762 hiljade, što je za 11,7% manje u odnosu na isti period 2007. godine.

U periodu januar – oktobar 2008. godine putem tendera je privatizovano 11 preduzeća i ostvaren prihod od 42,9 mil. evra, a ugovorene investicije iznose 42,2 mil. evra. Putem aukcija privatizovana su 192 društvena preduzeća, ostvaren prihod od 174,6 mil. evra i ugovorene investicije od 8,4 mil. evra. Na tržištu kapitala prodato je 48 preduzeća i ostvaren prihod od 47,9 mil. evra. Neto priliv stranih direktnih investicija u periodu januar–septembar 2008. godine iznosio je 1.601,5 mil. evra.

Imajući u vidu novije makroekonomske trendove, uključujući ekonomska kretanja u proteklom periodu 2008. godine, kao i uticaj svetske ekonomske krize na privredu Srbije, za 2008. godinu projektovan je realni rast BDP od 6% i stopa inflacije od oko 9,5% (kraj 2008. u odnosu na kraj 2007. godine). Procenu ovih i povezanih ekonomskih indikatora za 2008. godinu sadrži naredna tabela.

Tabela 15. Procena rasta osnovnih makroekonomskih indikatora, u %

2008 Realni rast BDP 6,0 Rast izvoza robe, izražen u evrima 18,6 Rast uvoza robe, izražen u evrima 20,4 Deficit tekućeg računa, bez donacija, kao % BDP -18,3 Realni rast investicija u osnovna sredstva 8,4 Inflacija, kraj perioda 9,5 Stopa nezaposlenosti, (ILO definicija) 18,8 Realni rast prosečne neto zarade 5,0 Rast produktivnosti rada 6,0

Izvor: MFIN

3. Projekcija osnovnih pokazatelja globalnog ekonomskog okruženja

Prema projekciji MMF iz novembra 2008. godine, realni rast svetske privrede u 2007. godini iznosio je 5%, a u EU 3,1%, što je bolji rezultat u odnosu na prethodni period. U 2008. godini očekuje se usporavanje ekonomskog rasta na 3,7% na globalnom nivou, s tim što se predviđa još veće usporavanje rasta u EU (1,5%) i SAD (1,4%).

Stopa rasta svetske privrede u 2009. godini, prema procenama MMF, iznosiće 2,2%, a u 2010. godini 4,6%. Pri tome, u zemljama EU i u SAD doći će do pada privredne aktivnosti u 2009. godini za 0,2% i 0,7%, respektivno. Rast privrede zemalja EU u 2010. godini procenjuje se na 2,8%, dok će privredni rast u SAD iznositi 2,3% u 2010. godini.

Rast svetske trgovine u 2008. godini procenjuje se na 4,6%, a u naredne dve godine po stopama od 2,1% i 7,1%, respektivno.

MMF je procenio da će inflacija u EU zabeležiti rast od 3,9% u 2008. godini, a u naredne dve godine od 2,4% i 2,1%, respektivno. U SAD se očekuje viša inflacija i to od 4,2% u 2008. godini, 1,8% u 2009. godini i 2,1% u 2010. godini.

Očekuje se, prema procenama MMF, da će cene sirove nafte na svetskom tržištu u 2008. godini porasti za 40,2%, a da će se u 2009. godini smanjiti za 31,8%.

Tabela 16. Međunarodno okruženje – makroekonomski pokazatelji

2007 2008 2009 2010 Realni rast bruto domaćeg proizvoda, u % – Svet ukupno 5,0 3,7 2,2 4,6 – Evropska unija 3,1 1,5 -0,2 2,8 – SAD 2,0 1,4 -0,7 2,3 Rast svetske trgovine 7,2 4,6 2,1 7,1 Potrošačke cene*, godišnje promene, % – Evropska unija 2,4 3,9 2,4 2,1 – SAD 2,9 4,2 1,8 2,1 Rast cena nafte, u dolarima, godišnje promene,% 10,7 40,2 -31,8 …

* Preuzeto iz IMF, World Economic Outlook, october 2008.

Izvor: MMF, Svetski ekonomski pregled, novembar 2008. godine

Tabela 17. Regionalno okruženje – makroekonomski pokazatelji

KATEGORIJE Zemlje 2007 2008 2009 2010 Rast BDP-a Bugarska 6,2 6,5 4,5 4,7 Rumunija 6,0 8,5 4,7 5,0 Mađarska 1,1 1,7 0,7 1,8 Hrvatska 5,6 3,5 3,0 4,0 Makedonija 5,1 5,5 4,6 5,0 Srbija 7,1 6,0 3,5 4,5 Inflacija Bugarska 7,6 12,4 7,9 6,8 Rumunija 4,9 7,8 5,7 4,0 Mađarska 7,9 6,3 3,9 2,9 Hrvatska 2,9 6,5 4,5 4,0 Makedonija 2,3 7,0 3,5 2,7 Srbija 11,1 8,2 7,2 6,2 Stopa nezaposlenosti Bugarska 6,9 6,0 5,8 5,7 Rumunija 6,4 6,1 6,4 6,1 Mađarska 7,4 8,1 8,6 8,5 Hrvatska 9,6 9,2 9,0 8,7 Makedonija 34,6 33,3 32,3 31,0 Srbija 18,8 18,8 19,0 18,7 Saldo tekućeg računa(% BDP) Bugarska -22,5 -23,8 -22,3 -21,5 Rumunija -13,9 -13,5 -13,0 -12,6 Mađarska -6,4 -6,3 -5,1 -5,5 Hrvatska -8,6 -10,5 -10,2 -9,4 Makedonija …. -12,1 -10,0 -8,4 Srbija -14,7 -18,3 -16,3 -15,7 Bruto dug (%BDP) Bugarska 18,2 13,8 10,6 7,9 Rumunija 12,9 13,4 15,4 17,1 Mađarska 65,8 65,4 66,0 66,2 Hrvatska 37,7 35,8 35,4 34,3 Makedonija 25,4 23,2 23,0 22,8 Srbija 31,3 30,0 28,6 27,8

Izvor: Evropska komisija – Ekonomske projekcije, novembar 2008. godina; MFIN za procenu indikatora za Srbiju

Na osnovu objavljenih podataka Evropske komisije za države članice EU i države kandidate može se jasno dobiti uvid o poziciji Srbije u odnosu na susedne države. Evidentno je da će rast BDP biti usporen u 2009. i 2010. godini kod svih posmatranih država, i da će Srbija biti na nivou regionalnog proseka po planiranom rastu BDP. Inflacija će biti posebno visoka u Bugarskoj i Srbiji. Stopa nezaposlenosti u Srbiji je i nakon osam godina tranzicije visoka zbog talasa otpuštanja radnika i nezavršenih restrukturiranja javnih preduzeća. Ukoliko se izuzme Makedonija, samo Srbija ima stopu nezaposlenosti od skoro 20%, dok ostale zemlje imaju ispod 10% stopu nezaposlenosti. U 2008. godini Srbija je zabeležila najveći deficit tekućeg računa merenog prema učešću u BDP. Srbija i Bugarska imaju najveća učešća deficita tekućeg računa u BDP, koji u narednom periodu neće biti popravljen u komparaciji za državama regiona. Ukoliko se izuzmu Mađarska i Hrvatska, Srbija će i po ovoj kategoriji biti lošija od proseka, jer će denominacija duga u stranoj valuti, propuštena prilika da se razvija domaće tržište državnih hartija od vrednosti, evidentna depresijacija domaće valute, planirana nova zaduženja za finansiranje državnih investicija u stranoj valuti dovesti do umerenog pada učešća javnog duga u BDP. U ovoj kategoriji u komparativnom pogledu Srbija bi trebalo da u narednom periodu popravi svoju poziciju.

Očekivano usporavanje rasta svetske privrede i svetske trgovine u narednom srednjoročnom periodu, posebno privredne aktivnosti u zemljama EU, imaće jak uticaj na privredna kretanja u Srbiji. Poseban uticaj imaće kretanja u zemljama koje imaju visoki udeo u robnoj razmeni sa Srbijom i koje stoga predstavljaju njene glavne spoljnotrgovinske partnere.

Tabela 18. Izvoz Srbije i privredni rast njenih najznačajnijih trgovinskih partnera

Izvoz u 2007. Privredni rast Iznosu mil. EUR % od ukupnogizvoza Srbije 2008 2009 2010 Italija 799,5 12,4 -0,2 -0,6 1,3 Bosna i Hercegovina 759,4 11,8 5,5 5,0 4,0 Crna Gora 691,8 10,8 7,5 5,0 4,0 Nemačka 684,0 10,6 1,7 -0,8 1,7 Ruska federacija 326,0 5,1 6,8 3,5 5,5 Makedonija 318,1 4,9 5,5 5,0 4,0 Slovenija 298,3 4,6 4,3 3,7 3,7

Izvor: RZS, IMF, World Economic Outlook, october 2008.

Srbija realizuje 60,2% izvoza u sedam zemalja prikazanih u prethodnoj tabeli. S obzirom na visok nivo povezanosti privrede Srbije sa privredama ovih zemalja, privredna kretanja u tim zemljama odraziće se i na privredna kretanja u Srbiji. Prema projekcijama MMF, očekuje se umereno usporavanje privrednog rasta u zemljama koje su najznačajniji partneri Srbije.

Kurs dolara prema evru početkom 2008. godine zabeležio je novi rekordni pad. Američka valuta prešla je granicu od 1,6 dolara za evro, da bi potom oscilirala oko 1,5 dolara za evro. U prvoj polovini septembra dolar je relativno ojačao dostigavši vrednost od 1,4 dolara za evro. Poslednja dešavanja na finansijskom tržištu SAD polovinom septembra 2008. godine stvorila su mogućnost ponovnog slabljenja dolara prema evru, ali je uprkos toj činjenici disperzija krize u najrazvijenijim članicama EU dovela do jačanja dolara, koji je dostigao nivo iz 2006. godine. Prema proceni Ministarstva finansija očekuje se da dolar u narednoj godini vredi oko 0,8 evra.

U 2008. godini osnovna evropska kamatna stopa EURIBOR prešla je vrednost od 5% na šestomesečnom nivou. S obzirom na veliku povezanost spoljnog duga Srbije i duga njenih građana za ovu kamatnu stopu njen dalji rast povećaće troškove servisiranja obaveza po kreditima privrede i stanovništva. EURIBOR se tokom 2008. godine kretao u rasponu 4,3-5,4%, iako je početkom oktobra 2008. godine vrednost ove kamatne stope bila preko 5,4%. Nakon pada referentne kamatne stope ECB vrednost šestomesečnog EURIBOR-a je pala za preko 1 procentni poen i u novembru je iznosila oko 4,3%.

Cena uralske nafte početkom 2008. godine prvi put je u istoriji prešla 100 dolara za barel, a potom dostigla istorijski maksimum sredinom tekuće godine. Međutim, očekivanja da će cena nafte i dalje nastaviti da raste zbog akcelirane tražnje u novim industrijskim silama (Kina, Indija, Rusija, Brazil), kriza američke i evropskih ekonomija zbog kolapsa komercijalnog bankarskog sistema dovela je do velikog pada cene nafte, tako da je cena nafte tipa Ural vredela u novembru 2008. godine oko 45 dolara, odnosno svega 32% julske cene. Ovakvo kretanje cene nafte dobro je za Srbiju jer će dovesti do pada vrednosti uvoza nafte pri istom količinskom uvozu, tako da će vrednost uvoza energije biti vraćena na nivo iz 2006. godine.

Grafikon 1. Kretanje cene nafte

[pic]

4. Projekcija makroekonomskih pokazatelja za period 2009-2011. godine

Na osnovu novijih tendencija u privredi Srbije, planiranih makroekonomskih politika i strukturnih reformi, kao i očekivanih tendencija u svetskoj privredi projektovani su osnovni makroekonomski agregati za naredni trogodišnji period.

Prema makroekonomskim projekcijama za period od 2009. do 2011. godine realni sektor ostvariće rast BDP, koji će biti kumulativno za trećinu niži od prethodno projektovanog zbog globalne finansijske krize, koja je dovela do recesije u vodećim svetskim ekonomijama i padu rasta brzo rastućih ekonomija, što će neminovno dovesti do usporavanja rasta srpske industrije, građevinarstva i sektora usluga.

Projekcijom je za period od 2009. do 2011. godine predviđen prosečan godišnji rast BDP od 4,7%, uz smanjenje inflacije na 6% u 2011. godini.

Tabela 19. Projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije   Ostvarenje2007 Procena PROJEKCIJA 2008 2009 2010 2011 BDP, mlrd dinara (tekuće cene) 2.329,4 2.739,6 3.060,0 3.428,0 3.860,8 BDP po stanovniku, u evrima 3.954 4.597 4.818 5.080 5.527 BDP, godišnje stope realnog rasta, % 7,1 7,0 3,5 4,5 6,0  Realni rast pojedinih komponenti BDP, %   Lična potrošnja 12,7 11,1 3,2 4,2 4,3 Državna potrošnja 11,5 2,4 1,0 0,8 3,2 Investicije 19,2 8,4 -4,1 9,8 12,9 Izvoz robe i usluga 16,7 14,3 -3,9 12,1 13,2 Uvoz robe i usluga 24,9 15,4 -5,0 8,2 8,4 Spoljnotrgovinski saldo, u evrima, % BDP -22,9 -23,9 -21,3 -20,8 -19,5 Saldo tekućeg računa platnog bilansa, u evrima , % BDP -14,7 -18,3 -16,3 -15,7 -14,4 Spoljni dug, % BDP 61,1 63,7 65,7 70,4 72,8  Inflacija, kraj perioda, u % 10,1 9,5 8,0 6,5 6,0 Stopa nezaposlenosti (ILO definicija) 18,8 18,8 19,0 18,7 18,2 Broj zaposlenih, godišnji prosek 2.002 2.002 1.992 2.001 2.011

Izvor: MFIN

Projekcija BDP. Prema proceni za 2008. godinu predviđa se realni rast BDP od 6%, a u narednom trogodišnjem periodu nastavak realnog rasta BDP po prosečnoj stopi od 4,7%, što je manje od ostvarene prosečne godišnje stope rasta realnog BDP u periodu 2005-2007. godine (6,2%) za 1,5 procentnih poena. Događaji u 2008. godini prema svim očekivanjima trebalo je da dovedu do usporavanja rasta privrede, ali je ipak rast zadržan na relativno visokom nivou. U narednom periodu doći će do realizacije negativnih efekata krize u svetskoj privredi što će dovesti do usporavanja privrednog rasta Srbije, ali je očekivanje Ministarstva finansija da će zaključeni i planirani veliki investicioni projekti omogućiti održavanje privrednog rasta na relativno visokom nivou s obzirom na međunarodne okolnosti.

Posmatrano po sektorima, u 2008. godini očekuje se nastavak tendencija iz prethodnih godina, kada je rast privrede bio determinisan rastom sektora usluga. Industrija i građevinarstvo bi trebalo da daju doprinos rastu bruto dodate vrednosti (BDV) na nivou iz prethodnog perioda (2005-2007. godina), dok bi poljoprivreda, nakon sušne 2007. godine, trebalo da povrati nivo proizvodnje i obezbedi relativno visok doprinos rastu BDV u 2008. godini.

Posmatrano po komponentama agregatne tražnje, i imajući u vidu izmenjene okolnosti u finansijskim tokovima sa inostranstvom, koji su najbitniji izvor za ostvarivanje rasta investicija, projektovani rast BDP u periodu 2009-2011. godine za razliku od ranije planiranog zasnivaće se na rastu lične potrošnje (3,9%), dok bi investicije u fiksni kapital trebalo da ostvare pad u 2009. godini (-4,1%) uz brz oporavak u 2010. i 2011. godinu uz prosečni realni rast od 11,3%. Usled velikog pada cene nafte u odnosu na istorijski maksimum ostvaren sredinom tekuće godine procenjuje se usporavanje rasta uvoza u odnosu na planirani za 2008. godinu, kao i znatan pad uvoza u 2009. godine kako zbog promene cene nafte tako i zbog jačanja dolara, što će rezultirati u relativno velikom padu dolarske vrednosti uvoza roba i usluga za oko 18%, odnosno znatno manje u dinarima -5%. Izvoz roba takođe će pasti naredne godine za 5% usled globalne ekonomske krize.

Grafikon 2. Realni rast BDP: ostvarena stopa i dugoročni trend

[pic]

Sa aspekta tražnje najveći doprinos rastu BDP očekuje se od lične potrošnje – doprinos ove kategorije rastu BDP bi trebalo da iznosi u proseku 2,9 procentnih poena. Lična potrošnja bi u periodu 2009-2011. godine trebalo da ima nižu stopu rasta nego u prethodnom periodu, prvenstveno zahvaljujući planiranim merama Vlade u kontroli rasta zarada u javnom sektoru. Očekivano umereno usporavanje kreditne aktivnosti banaka na polju potrošačkih kredita, kao i početak vraćanja ranije uzetih potrošačkih kredita takođe će uticati na usporavanje rasta lične potrošnje. Očekuje se da rast zarada u privatnom sektoru u periodu 2009-2011. godine prati dinamiku rasta produktivnosti (oko 5%).

Investicije u fiksni kapital bi trebalo da u 2009. godinu daju negativan doprinos od 0,9 procentnih poena, dok bi u 2010. i 2011. godini doprinos rastu trebao da bude 2,0 i 2,8 procentnih poena.

Restriktivna fiskalna politika u domenu zarada i potrošnje robe i usluga u 2009. godini trebalo bi da za rezultat ima realno povećanje državne potrošnje u ovoj godini za 1,0%. S druge strane, trebalo bi da ova kategorija agregatne tražnje u 2010. i 2011. godini ima realnu stopu rasta od 0,8% i 3,2% respektivno. Doprinos državne potrošnje rastu BDP trebalo bi da iznosi 0,2 procentnih poena u 2009. godini, 0,1 procentna poena u 2010. godini i 0,5 procentnih poena u 2011. godini.

Izvoz robe i usluga u evrima bi u periodu 2009-2011. godina trebalo da raste po stopi od 7,4%, a uvoz robe i usluga po stopi od 4%, što treba da doprinese smanjenju učešća deficita spoljnotrgovinskog računa sa 21,3% BDP u 2009. godini na 19,5% BDP u 2011. godini.

Grafikon 3. Doprinosi kategorija agregatne tražnje realnom rastu BDP

[pic]

Projekcija zaposlenosti i zarada. U periodu 2009-2011. godine predviđa se pad zaposlenosti u 2009. godini od 0,5%, da bi u naredne dve godine došlo do rasta ove kategorije za 1%. Predviđa se da će stope realnog rasta prosečnih zarada i rasta produktivnosti biti iste u narednom trogodišnjem periodu.

Grafikon 4. Projekcija zaposlenosti i nezaposlenosti

[pic]

Projekcija inflacije. Projekcija inflacije u naredne tri godine zasniva se na:

planiranoj monetarnoj politici NBS;

restriktivnoj fiskalnoj politici i kontroli zarada u državnom sektoru i u javnim preduzećima;

planiranoj dinamici otklanjanja dispariteta regulisanih cena;

stvaranju konkurentskog ambijenta i zaštiti konkurencije.

Grafikon 5. Stope inflacije

[pic]

Polazeći od navedenih pretpostavki za 2008. godinu procenjuje se inflacija od 9,5%, a zatim i njeno smanjenje na 8% krajem 2009. godine, 6,5% krajem 2010. godine i 6% krajem 2011. godine.

Tabela 20. Projekcija inflacije u %

2008 2009 2010 2011 Inflacija, kraj perioda 9,5 8,0 6,5 6,0

Izvor: MFIN i NBS

Rizici za prekoračenje planirane inflacije u narednom srednjoročnom periodu vezani su za porast lične i državne potrošnje iznad planiranog nivoa, značajniju depresijaciju dinara, rast troškova rada iznad produktivnosti i spoljne faktore kao što su: rast cena sirove nafte, porast cena ostalih uvoznih sirovina i nepovoljne klimatske promene.

Projekcija spoljnotrgovinskih tokova. U narednom srednjoročnom periodu usled globalne recesije i pada cene nafte spoljnotrgovinska razmena bi u 2009. godini trebalo da zabeleži negativne stope rasta -4,8% pad izvoza robe i -5,4% pad uvoza robe u evrima, što bi trebalo da smanji deficit tekućeg računa za 2 procentna poena.

U 2010. i 2011. godini trebalo bi da dođe do oporavka izvoza i uvoza robe i ostvarivanja relativno visokih stopa rasta od 13% i 8% prosečno godišnje u evrima, respektivno.

U narednom trogodišnjem periodu očekuje se priliv u tekućem računu po osnovu tekućih transfera, kao i odliv po osnovu faktorskih plaćanja. Najvažnija komponenta u tekućim transferima su prihodi od doznaka i štednja stanovništva, dok su u okviru faktorskih plaćanja ključni odlivi po osnovu plaćanja kamata na strane kredite. Procenjuje se da će tekući transferi u periodu 2009-2011. godine iznositi u proseku 3,0 mlrd evra godišnje. U narednom periodu očekuje se negativan saldo po osnovu neto faktorskih plaćanja i to: 1.004 mil. evra u 2009. godini, 1.075 mil. evra u 2010. godini i 1.152 mil. evra u 2011. godini. Rast ove kategorije platnog bilansa zasnivaće se prvenstveno na rastu troškova servisiranja spoljnog duga korporativnog sektora i garantovanog duga države. Pri projekciji neto faktorskih plaćanja pretpostavljeno je da u narednim godinama neće biti značajnog odliva kapitala iz Srbije po osnovu povlačenja profita stranih kompanija tj. pretpostavljeno je da će strane kompanije, slično kao i u prethodnim godinama, ostvareni profit reinvestirati u Srbiji.

Neto efekat tekućih transfera (u koje je uključen i prirast devizne štednje) i neto faktorskih plaćanja u narednom trogodišnjem periodu biće pozitivan (tj. ostvarivaće se suficit) i stabilan i procenjuje se da će iznositi oko 2 mlrd evra godišnje. Suficit salda tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja i u budućnosti će pokrivati značajan deo deficita spoljnotrgovinskog bilansa Srbije, kao što je to bio slučaj i u prošlosti.

Grafikon 6. Izvoz i uvoz robe i usluga, u mil. evra

[pic]

Na osnovu projektovanog kretanja spoljne trgovine, tekućih transfera i neto faktorskih usluga izvedene su projekcije salda bilansa tekućih plaćanja. Prema novoj metodologiji (u okviru koje se prirast devizne štednje tretira kao priliv u okviru tekućeg računa) procenjuje se smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa sa 18,3% u 2008. godini na 14,4% u 2011. godini.

Deficit tekućeg računa finansiraće se stranim investicijama (direktnim i portfolio) i stranim kreditima. Očekuje se da godišnje strane direktne investicije u periodu 2009-2011. godine u proseku iznose oko 2,2 mlrd evra.

Procenjuje se da će ukupan (privatni i javni) spoljni dug Srbije u periodu 2009-2011. godine biti povećan za oko 8 mlrd evra. Pri tome, privatni spoljni dug (dug preduzeća, banaka i dr.) u narednom trogodišnjem periodu biće povećan za oko 6,3 mlrd evra, dok će javni spoljni dug porasti za oko 1,7 mlrd evra.

Ukupan spoljni dug Srbije bi trebalo da u narednom periodu poveća učešće u BDP sa oko 64% u 2008. godini na oko 73% u 2011. godini, a očekuje se da racio spoljni dug/izvoz robe i usluga ostane na relativno visokom nivou od 235% u narednom trogodišnjem periodu.

Na osnovu prethodnih projekcija priliva stranih investicija i stranih kredita sledi da će ukupan neto priliv stranog kapitala u Srbiji u periodu 2009-2011. godine iznositi oko 14 mlrd evra, odnosno 4,7 mlrd evra godišnje.

Devizne rezerve Srbije bi na kraju posmatranog perioda trebalo da budu na nivou dovoljnom da pokriju šestomesečni uvoz roba i usluga.

Rizici. Napred navedena projekcija biće ostvarena ukoliko se ostvare planirane pretpostavke na kojima se projekcija bazira. Rizici ostvarenja projekcije su:

globalni rizici (produbljivanje svetske privredne krize, veći pad od očekivanog privrednog rasta velikih svetskih ekonomija i značajnih srpskih spoljnotrgovinskih partnera, povlačenje investitora iz zemalja u razvoju i Srbije, restriktivniji uslovi za odobravanje kredita itd.);

interni rizici (nagli pad agregatne tražnje, ubrzanje inflacije, velike oscilacije kursa dinara prema evru, nesprovođenje planiranih reformi i mera ekonomske politike, veći pad od očekivanog priliva stranih direktnih investicija, porast premije za rizik na ino kredite domaćim subjektima, politički rizici).

Ključni makroekonomski rizik sa kojim se suočava privreda Srbije je naglo i značajno smanjenje priliva stranog kapitala, što bi otežalo pokrivanje visokog deficita u tekućem platnom bilansu i pokrenulo mehanizam platnobilansne krize (smanjenje deviznih rezervi, depresijacija dinara, inflacija, usporavanje privrednog rasta, neodrživost spoljne likvidnosti).

5. Ciljevi i smernice ekonomske politike u periodu 2009-2011. godine

Ciljevi ekonomske politike koja će se sprovoditi u periodu od 2009. do 2011. godine pod uticajem svetske ekonomske krize biće:

održivi privredni rast;

rast zaposlenosti;

povećanje standarda stanovništva;

ravnomerniji regionalni razvoj.

Neophodni uslovi za realizaciju navedenih makroekonomskih ciljeva jesu učvršćivanje makroekonomske stabilnosti, investiranje u fiksni kapital, izgradnja moderne energetske, saobraćajne i informacione infrastrukture.

Osnovne pretpostavke za realizaciju navedenih ciljeva su ubrzanje evropskih integracija i ubrzanje sprovođenja strukturnih reformi.

Glavno ograničenje za realizaciju utvrđenih ciljeva ekonomske politike jeste svetska finansijska kriza koja je izazvala recesiju u velikom broju zemalja, uglavnom vodećih svetskih privreda. Globalna ekonomska kriza već se prenela i na privredu i finansije Srbije i uticaće na usporavanje privrednog rasta u Srbiji.

Od ključnog značaja za ostvarivanje ciljeva ekonomske politike u 2009. godini i naredne dve godine jeste koordinacija u kreiranju i sprovođenju monetarne i fiskalne politike.

Fiskalna politika obezbediće smanjenje javne potrošnje na svim nivoima kroz smanjenje tekućih rashoda i doprineće rastu privredne aktivnosti kroz povećanje kapitalnih ulaganja, pre svega u infrastrukturu.

Monetarna politika, u kombinaciji sa fiskalnom politikom, usredsrediće se na postizanje ciljane inflacije u 2009. godini i naredne dve godine, uz pretežno korišćenje tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja.

Ubrzanje ekonomskih reformi u 2009. godini i naredne dve godine, koje su tipične za drugu fazu tranzicije, od presudne je važnosti za dugoročno održiv rast i stabilnost privrede Srbije. Ključne strukturne reforme koje će se sprovoditi u naredne tri godine jesu:

unapređenje privrednog zakonodavstva i jačanje institucija u Srbiji kroz donošenje i primenu sistemskih zakona, usklađenih sa pravom EU, kojima se stvara pravni okvir i sistemski uslovi za funkcionisanje tržišne privrede;

dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, državnih banaka i osiguravajućih društava;

unapređenje regulatornog okvira za infrastrukturne i komunalne delatnosti i pokretanje privatizacije (delimične ili potpune) preduzeća iz tih delatnosti, u skladu sa strategijom razvoja pojedinih delatnosti;

poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta, uključujući i efikasnu primenu stečajnog zakonodavstva;

reforma sudstva i njegovo institucionalno i funkcionalno unapređivanje, posebno u delu mehanizama izvršenja sudskih odluka;

privatizacija državnog poljoprivrednog i građevinskog zemljišta, uključujući i regulisanje restitucije;

izgradnja i modernizacija infrastrukture kao opšte razvojne pretpostavke;

unapređenje politike konkurencije i suzbijanje korupcije.

Za dugoročno održiv privredni rast podjednako važno kao i privatizacija jeste stvaranje konkurentskog ambijenta i uslova za slobodnu tržišnu utakmicu u kojoj su svi učesnici ravnopravni, transakcioni troškovi minimalni i monopoli adekvatno regulisani. Takav ambijent podstiče preduzetništvo, poslovnu i tehnološku inovativnost i konkurentnost privrednih subjekata, a s druge strane potiskuje traganje za rentama i redistributivno ponašanje, uz orijentaciju na bogaćenje posredstvom privilegija i korupcije.

Detaljan prikaz planiranih ekonomskih i drugih reformi dat je u poglavlju III. Strukturne reforme u periodu od 2009. do 2011. godine.

5.1. Smernice fiskalne politike

Fiskalna politika imaće ključnu ulogu u ostvarivanju makroekonomskih ciljeva. Održivi rast BDP u naredne tri godine zahteva značajnije smanjenje domaće tražnje i jačanje domaće ponude. Smanjivanje tražnje zasnivaće se na snažnom fiskalnom prilagođavanju, počev od 2009. godine.

Prioriteti fiskalne politike biće fiskalno prilagođavanje kojim će se u periodu 2009-2011. godine značajno smanjiti učešće javne potrošnje u BDP, nastavak reformi poreskog sistema i značajnije unapređenje upravljanja javnom potrošnjom.

Smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita, naročito deficita republičkog budzeta, predstavlja ključnu polugu za smanjenje domaće tražnje i posledično smanjenje inflacije, uvoza i spoljnotrgovinskog deficita u narednim godinama.

Nastaviće se reforma poreskog sistema koji je već sada podsticajan i konkurentan u odnosu na regionalno okruženje, u cilju stvaranja povoljnijih uslova za rast investicija i zaposlenosti.

Reforma javnih rashoda sprovodiće se u pravcu povećanja učešća investicija u ljudski kapital (obrazovanje, nauka) i fizički kapital (infrastruktura, životna sredina). Posebna pažnja posvetiće se unapređenju selekcije javnih investicija, kao i povećanju efikasnosti u njihovoj realizaciji (minimalne cene i rokovi, dobar kvalitet proizvoda). Rast ulaganja države u infrastrukturu predstavlja neophodan uslov za privlačenje privatnih investicija, koje su primarni faktor dugoročno održivog privrednog rasta. Takođe, neophodno je u okviru fiskalne decentralizacije sprovesti ustavna načela o podeli imovine između različitih nivoa vlasti (Republike, AP i lokalnih zajednica).

Detaljan prikaz planirane fiskalne politike dat je u poglavlju II Fiskalni okvir za period od 2009. do 2011. godine.

5.2. Smernice monetarne politike

Narodna banka Srbije (NBS), u skladu sa Zakonom o NBS, sprovodiće monetarnu politiku koja je prvenstveno usmerena na ostvarivanje ciljane inflacije. NBS će, takođe, podržati sprovođenje ekonomske politike Vlade u cilju smanjenja spoljne neravnoteže i pospešivanja privrednog rasta, a da se pri tome ne ugrozi primarni cilj – niska i stabilna inflacija.

U skladu sa novim okvirom monetarne politike, kojim se NBS opredelila za postepeno uvođenje režima ciljanja inflacije, glavni instrument ostvarenja inflacije biće referentna kamatna stopa NBS (promena kamatnih stopa na dvonedeljne repo operacije), a prema potrebi primeniće se i drugi instrumenti monetarnog regulisanja (devizne intervencije, obavezne rezerve, prudencijalne i druge regulatorne mere).

NBS je opredeljena i za formalno usvajanje ciljanja inflacije, koje podrazumeva čvrstu koordinaciju monetarne i ukupne ekonomske politike, postojanje dugoročnih instrumenata razvoja finansijskog tržišta i uređeno institucionalno okruženje.

Radi jačanja tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja, NBS će nastaviti da podstiče razvoj međubankarskog tržišta novca. NBS će radi regulisanja likvidnosti bankarskog sistema omogućiti bankama efikasnije korišćenje kreditnih i depozitnih olakšica, uz istovremeno korišćenje koridora kamatnih stopa za upravljanje kamatnim stopama na novčanom tržištu.

NBS će koristiti stopu obavezne rezerve banaka samo ako se iscrpe efekti ostalih tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja. Ukoliko NBS oceni da kreditna aktivnost banaka ugrožava ostvarenje ciljeva monetarne politike, preduzeće prudencijalne i dodatne mere monetarnog regulisanja usmerene na restrikciju kreditne aktivnosti, a time i agregatne tražnje.

Fleksibilan kurs dinara jedan je od stubova novog monetarnog režima. Ciljanje inflacije zahteva da se kurs dinara formira slobodno na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu. NBS će politikom kamatnih stopa usmeravati kurs ka nivou koji je konzistentan sa srednjoročno održivom spoljnoekonomskom pozicijom, ne dovodeći u pitanje ostvarenje ciljane inflacije. NBS će intervencijama na deviznom tržištu sprečavati značajnije dnevne oscilacije kursa.

U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU (SSP), u poglavlju IV. Tekuća plaćanja i kretanje kapitala, utvrđeno je da će Zajednica i Srbija u toku prve četiri godine od stupanja na snagu SSP precizirati mere koje omogućuju stvaranje potrebnih uslova za dalju postepenu primenu pravila Zajednice o slobodnom kretanju kapitala. Po isteku četiri godine, Savet za stabilizaciju i pridruživanje utvrdiće načine postupne primene pravila Zajednice o kretanju kapitala u Srbiji.

Radi efikasnije kontrole finansijskog sektora i jačanja njegove stabilnosti, NBS će svoju kontrolnu aktivnost usmeriti na primenu standarda Bazela II koji se odnose na upravljanje rizicima u poslovanju banaka, nadzor nad društvima za osiguranje, društvima za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima i nadzor nad poslovanjem davalaca finansijskog lizinga.

Odgovarajućim zakonskim izmenama učvrstiće se nezavisnost NBS i rukovodstva centralne banke u vođenju monetarne politike, koja je i sada na visokom nivou. U cilju povećanja efikasnosti NBS i usklađivanja njene upravljačke i organizacione strukture sa funkcijama centralne banke, koje su primerene modernoj tržišnoj privredi, izvršiće se restrukturiranje NBS.

5.3. Smernice spoljnoekonomske politike

U narednom srednjoročnom periodu posebna pažnja posvetiće se ubrzanju procesa pridruživanja Srbije EU i procesa pristupanja Srbije STO, kao i jačanju saradnje u regionu jugoistočne Evrope u okviru Regionalnog saveta za saradnju i kroz CEFTA sporazum koji su ratifikovale sve zemlje u regionu.

U skladu sa potpisanim i ratifikovanim SSP, Vlada će posebnu pažnju posvetiti ubrzanom stvaranju političkih i ekonomskih uslova za pridruživanje EU. Na bazi ubrzanja ekonomskih i drugih reformi koje su predviđene SSP, očekuje se da Republika Srbija u 2009. godini dobije status kandidata za člana EU i da krajem 2012. godine ispuni uslove za ulazak u EU. Od posebnog značaja je da se privreda Srbije brzo prilagođava standardima i normama koje važe u trgovanju sa EU i da ih prihvati u svom poslovanju, kako bi koristila značajne povlastice u trgovanju sa EU.

Republika Srbija će u narednom srednjoročnom periodu koristiti finansijsku pomoć EU, u okviru sprovođenja Instrumenta predpristupne pomoći (IPA), za sve komponente IPA. Potpisivanjem Okvirnog sporazuma o pravilima za saradnju uspostavljen je pravni osnov za utvrđivanje doprinosa EU i doprinosa zemlje korisnika u sufinansiranju projekata finansiranih iz fondova EU. Zakonom o budzetu za određenu budzetsku godinu utvrđivaće se sredstva za kofinansiranje projekata koji se finansiraju sredstvima fondova EU, a koji se realizuju u godini za koju se donosi budzet Republike.

Vlada će ubrzati proces pristupanja Srbije STO i spoljnotrgovinsku politiku će usaglašavati sa pravilima STO u oblasti trgovine robom i uslugama, zaštite prava intelektualne svojine, standardizacije, tehničkih propisa i postupaka za ocenjivanje usaglašenosti sa propisanim zahtevima sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih propisa.

Republika Srbija, kao izvozno orijentisana zemlja, nastaviće da stvara uslove za stabilan i visok rast izvoza robe i usluga koji obezbeđuje smanjenje učešća deficita tekućeg računa u BDP. Smanjenje visokog deficita robne razmene, kao najvažnije komponente negativnog salda tekućeg računa, ostvariće se u srednjem roku kroz povećanje konkurentnosti privrede Srbije, kao sintetički rezultat realizovanih strukturnih reformi. Iz tog razloga doneta je Strategija povećanja izvoza Srbije za period od 2008. do 2011. godine, na bazi koje će se preduzeti odgovarajuća kombinacija mera za podsticanje izvoznog sektora u srednjem roku. U kratkom roku primeniće se paket mera makroekonomske politike (fiskalna politika, politika plata, monetarna politika i politika kursa) koje će doprineti smanjenju spoljnog deficita preko smanjenja domaće tražnje.

Na osnovu Strategije povećanja izvoza Srbije za period od 2008. do 2011. godine vodiće se aktivna politika jačanja izvoznog sektora. Podsticanje izvoza predstavlja ključni generator visokih i održivih stopa privrednog rasta. Povećanje izvoza zahteva značajan rast investicija i restrukturiranje privrede koje će omogućiti uvođenje novih proizvodnih programa i proizvoda više faze prerade. Ulaganje novih vlasnika u preduzeća u postprivatizacionom periodu omogućiće rast proizvodnje koja je konkurentna na svetskom tržištu, pa time i rast izvoza.

Posebna pažnja posvetiće se podsticanju izvoza u EU, sa ciljem da se struktura i kvalitet domaćih izvoznih proizvoda prilagode tržištu EU. Ovo će se postići ubrzavanjem procesa harmonizacije tehničkih propisa Srbije sa zakonodavstvom EU, odnosno ugrađivanjem u domaću regulativu evropskih direktiva novog i starog pristupa. Nakon ratifikacije SSP, usaglašavanja tehničkih propisa i standarda za određene grupe proizvoda sa onima u EU, kao i uspostavljanja infrastrukture za njihovu primenu, stvoriće se uslovi za potpisivanje sporazuma PECA (Protokol evropskog sporazuma o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda) i ACAA (Sporazum o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda). Time će se za proizvode koji su obuhvaćeni navedenim sporazumima i pre ulaska u EU obezbediti pristup jedinstvenom tržištu bez dodatnih zahteva u pogledu ispitivanja ili sertifikacije. PECA/ACAA sporazumima proširuje se u određenom sektoru jedinstveno tržište EU na tržište zemlje potpisnice i ukazuje poverenje u sistem zemlje kandidata u pogledu tehničkih propisa, standardizacije, akreditacije i metrologije, zbog čega će Srbija posebnu pažnju posvetiti razvoju navedenih elemenata infrastrukture kvaliteta. To zahteva da se prihvate standardi EU, posebno oni koji se odnose na bezbednost pri korišćenju proizvoda, zaštitu zdravlja i očuvanje životne sredine, kao i da se primenjuju pravila EU u oblasti carinskog postupka, konkurencije, računovodstva i poreza.

Visok priliv stranih direktnih investicija očekuje se zahvaljujući makroekonomskoj stabilnosti, liberalnom ekonomskom režimu, napretku u regionalnim i evropskim integracijama, relativno jeftinoj radnoj snazi, niskoj stopi poreza na dobit i drugim poreskim olakšicama, kao i nacionalnom tretmanu stranih investitora. Poboljšanje poslovne i investicione klime omogućiće brži rast grinfild investicija kao ključnog faktora privrednog rasta, novih investicija i novog zapošljavanja. Povećanju priliva stranih direktnih investicija doprineće i donošenje novog zakona o koncesijama i drugim oblicima saradnje javnog i privatnog partnerstva, kojim će se unaprediti mogućnosti za ulaganja po ovom modelu. Pored toga, procenjuje se da će ostvarenju tog cilja značajno doprineti i stavljanje van snage Zakona o stranim ulaganjima, odnosno definisanje pojedinih normi tog zakona u drugim zakonima (kao što su Zakon o privrednim društvima, Carinski zakon, Zakon o deviznom poslovanju i dr.), što će predstavljati definitivnu potvrdu da strani investitori uživaju nacionalni tretman u Srbiji.

Očekuje se da će NBS instrumentima monetarne politike, koji joj stoje na raspolaganju, usmeravati kurs dinara ka nivou koji je konzistentan sa održivom srednjoročnom spoljnoekonomskom pozicijom zemlje, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje ciljane stope inflacije.

Značajan instrument za podsticanje izvoza privrede Srbije predstavljaju slobodne industrijske zone, čije osnivanje i funkcionisanje doprinosi povećanju proizvodnje i investicija, otvaranju novih radnih mesta, prenosu savremenih tehnologija, povećanju izvoza i deviznog priliva i ravnomernom regionalnom razvoju. Posebna pažnja posvetiće se razvoju izvoznih klastera, odnosno povezivanju preduzeća u klastere, što će doprineti povećanju konkurentnosti preduzeća i njihovom osposobljavanju da proizvode robu i usluge višeg stepena prerade. Cilj je da se ubrza formiranje razvojno propulzivnih i izvozno orijentisanih klastera neophodnih za razvoj partnerskih odnosa za poboljšanje inovativnosti i tehnološkog razvoja, uklanjanje prepreka za povećanje produktivnosti i konkurentnosti, uz jačanje strateškog partnerstva.

Poboljšavanje uslova spoljne trgovine, kroz unapređivanje carinskog sistema i politike u skladu sa propisima EU i pravilima STO i poboljšanje carinskog postupka na granici, značajno će doprineti podsticanju stranih investicija, posebno u oblasti proizvodnje, povećanju izvoza i smanjenju deficita tekućeg računa na održiv nivo. Zaštita domaćeg tržišta (antidamping, mere zaštite od prekomernog uvoza i kompenzatorne mere protiv prakse subvencionisanja), kao i ostale legitimne mere predviđene pravilima STO (npr. ograničavanje uvoza radi zaštite neravnoteže platnog bilansa), vršiće se institucionalno na osnovu harmonizovane regulative i preuzetih međunarodnih obaveza po postupcima koji su unapred precizno propisani.

5.4. Smernice politike zapošljavanja

Povećanje zaposlenosti biće prioritet ekonomske politike u naredne tri godine. Radi većeg zapošljavanja radne snage potrebno je uspostaviti i održavati političku stabilnost, makroekonomsku stabilnost i visok privredni rast, ali i poboljšavati uslove za investiranje i unapređivati finansijske podsticaje za poslodavce. Promena strukture privrede u pravcu bržeg rasta sektora usluga uticaće na brži rast zapošljavanja. Uz to, efektuiraće se do sada preduzete mere, kao što su smanjenje fiskalnog opterećenja zarada, liberalizacija tržišta rada i unapređena klima za investiranje.

Predviđena dinamika rasta privredne aktivnosti i očekivani rast domaćih i stranih investicija uticaće na povećanje zaposlenosti, čemu će doprineti i mere usmerene na povećavanje fleksibilnosti tržišta rada (promena zakonske regulative koja se odnosi na uspostavljanje i okončavanje radnog odnosa, viša cenovna elastičnost tražnje za radnom snagom i njena veća mobilnost). Pored toga, u cilju smanjenja nezaposlenosti potrebno je povećati učešće aktivnih politika, kao što su pomoć pri traženju posla i savetovanje, kreiranje poslova, obuke i prekvalifikacije, a smanjiti učešće pasivnih politika (naknade za nezaposlenost i otpremnine). Preduzeća je potrebno ohrabrivati za otvaranje novih radnih mesta i investiranje u obrazovanje i razne vidove obuke sopstvene radne snage, kako bi se dostigao potreban nivo njihove fleksibilnosti.

Rast zaposlenosti ostvarivaće se unapređivanjem privrednog ambijenta, rastom privatnih i javnih investicija, kao i realizacijom niza neposrednih podsticaja za zapošljavanje.

Nosilac zapošljavanja i generator tražnje na primarnom tržištu rada u narednom periodu biće privatni sektor, posebno konkurentni izvozno orijentisani sektor malih i srednjih preduzeća. To će se ostvariti ubrzavanjem razvoja privatnog sektora i snažnim intenziviranjem investicione aktivnosti. Realizacijom krupnih investicija u industriju (automobilska i druge propulzivne industrije) i u infrastrukturu (gasovod, naftovod, putevi i pruge) stvoriće se tražnja za proizvodima MSP. Očekuje se da će rast tražnje za radnom snagom u privatnom sektoru biti veći od smanjenja zaposlenosti u društvenom i javnom sektoru, usled čega će se ukupna zaposlenost kontinuirano povećavati.

5.5. Smernice politike plata u javnom sektoru

U narednom srednjoročnom periodu zarade u Republici kretaće se u skladu sa kretanjem produktivnosti rada, kako bi bile održive na dugi rok. Plate u javnom sektoru (državna uprava, javne službe, republička i lokalna javna preduzeća) u naredne tri godine, u okviru ukupnog fiskalnog prilagođavanja, strogo će se kontrolisati, sa ciljem da se smanji učešće troškova rada u državnom sektoru (državna uprava, javne službe) i u javnim preduzećima u BDP. U tom cilju preduzeće se odgovarajuće mere politike plata, kao što su: sporiji rast prosečnih plata od nominalnog rasta BDP, smanjenje broja zaposlenih, komercijalizacija određenih delatnosti i slično.

Radi stabilizovanja inflacije na niskom nivou i smanjivanja spoljnotrgovinskog deficita uvešće se čvrsta kontrola mase plata u državnom sektoru, i to na svim nivoima i u svim organima i službama – korisnicima budzeta sa ciljem relativnog smanjivanja javne potrošnje. S obzirom na to da je još uvek visoko učešće troškova rada državnog sektora u BDP, potreban je srednjoročni plan smanjivanja tog učešća, i to u sklopu smanjivanja konsolidovane javne potrošnje. Istovremeno, potrebno je utvrditi dugoročnu politiku plata u državnom sektoru, tako da bude čvrsto definisana jasnim i trajno postavljenim pravilima koja će usloviti njihovo usklađivanje sa kretanjem produktivnosti i nivoom i rastom plata u privatnom sektoru.

Plate u republičkim i lokalnim javnim preduzećima kretaće se u skladu sa kretanjem produktivnosti rada u tim preduzećima i stanjem na tržištu rada. Neopravdano je da zaposleni u monopolskim delatnostima imaju znatno veće plate od plata koje se na tržištu rada dobijaju za identičan posao i da se plate u ovim delatnostima povećavaju natprosečnim tempom. Uloga i značaj politike plata u javnom sektoru proizilaze iz činjenice da prema Anketi o radnoj snazi iz 2007. godine broj zaposlenih u javnom sektoru čini 25,5% ukupnog broja zaposlenih.

Odgovorna politika plata u celom javnom sektoru omogućiće povećanje javnih investicija i podržaće dugoročno održiv privredni rast i rast zaposlenosti. Takva politika plata će uticati i na nivo i kretanje zarada u privatnom sektoru, a doprineće i obuzdavanju domaće tražnje, usporavanju inflacije, ublažavanju spoljnoekonomske neravnoteže i povećanju konkurentnosti privrede.

Rast plata u državnom sektoru u skladu sa rastom produktivnosti rada podrazumeva napuštanje uravnilovke u raspodeli u državnoj upravi i javnim službama, što će se postići unapređivanjem stimulativnog sistema plata koji je u osnovi koncipiran Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, sa ciljem da se poveća kvalitet administrativnih i drugih javnih usluga. Nastavak reformi državne uprave i javnih službi omogućiće smanjenje rashoda za zarade zaposlenih u ovim organima i službama, smanjenje broja zaposlenih, povećanje njihove efikasnosti u radu i pružanje kvalitetnijih usluga.

Doneće se zakon o položaju službenika na lokalnom nivou, kao i zakon o platama službenika i nameštenika na lokalnom nivou.

5.6. Smernice politike cena

U naredne tri godine nastaviće se liberalizacija cena u Srbiji. Postepena spoljnotrgovinska liberalizacija i unapređenje politike konkurencije indirektno će doprineti formiranju cena u konkurentskim uslovima.

Nastaviće se usklađivanje cena u oblasti prirodnih monopola na ekonomskim principima. Najvažnije sistemske aktivnosti u okviru politike cena su:

smanjivanje obuhvata kontrole cena;

prenos nadležnosti za odobravanje povećanja cena u infrastrukturnim delatnostima na regulatorna tela, u skladu sa zakonima koji regulišu pojedine infrastrukturne delatnosti;

unapređenje politike cena u komunalnim delatnostima;

promena modela usklađivanja cena naftnih derivata.

U okviru usklađivanja cena u infrastrukturnim delatnostima na ekonomskim principima najvažnije mere su:

dovođenje regulisanih cena na ekonomski nivo, što podrazumeva povećanje cena određenih roba i usluga, ali i smanjenje cena onih roba i usluga koje su neopravdano visoke u odnosu na zemlje u okruženju. Cene proizvoda i usluga preduzeća čiji je osnivač Republika i jedinica lokalne samouprave utvrđivaće se na ekonomskim principima, imajući u vidu razvojnu kategoriju, uz potpuno poštovanje zaštite životne sredine i objektivizaciju broja zaposlenih i zarada u tim preduzećima;

povećanje cene električne energije na ekonomski nivo kao nužan uslov za osposobljavanje Elektroprivrede Srbije za suočavanje sa konkurencijom i za realizaciju novih investicija. Agencija za energetiku pri određivanju cena električne energije uzimaće u obzir ekonomski opravdane troškove i profit koji obezbeđuje sredstva za nove investicije i razvoj elektroprivrede;

rebalans tarifnog sistema Telekoma kao ključnog uslova za liberalizaciju fiksne telefonije u Srbiji. Očekuje se da će Agencija za telekomunikacije dosledno sprovoditi svoja ovlašćenja u delu regulisanja tržišta telekomunikacijskih usluga i cena.

kretanje cena lekova za humanu upotrebu biće u funkciji parametara propisanih kriterijumima za formiranje cena lekova. Usklađivanje cena lekova vršiće se u skladu sa promenama cena lekova u referentnim zemljama (Slovenija, Hrvatska, Italija) u kojima je lek dobio dozvolu za stavljanje u promet i promenama kursa evra prema dinaru. Pri tome, imaće se u vidu uticaj promena cena lekova na izdatke Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za lekove koji se propisuju i izdaju na recept, kao i uticaj na inflaciju.

II. FISKALNI OKVIR ZA PERIOD OD 2009. DO 2011. GODINE

1. Fiskalna kretanja u periodu 2005 – 2007. godine

Konsolidovani sektor države je nakon fiskalnog prilagođavanja i ostvarenog suficita u 2005. godini, povećanjem javnih rashoda ušao u deficit u 2006. i 2007. godini. Povećanje ekspanzivnosti fiskalne politike usledilo je nakon završetka aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (februar 2006. godine) i nakon visokih priliva po osnovu privatizacije koji su omogućili povećanje rashoda bez značajnijeg novog zaduživanja države. Nepovoljna okolnost u kojoj je delovala fiskalna politika su učestali izborni ciklusi i po tom osnovu povećano predizborno trošenje.

Tabela 21. Konsolidovani bilans sektora države u periodu 2005 – 2007, u % BDP

  2005 2006 2007 Javni prihodi 42,7 43,5 43,2 Javni rashodi i neto pozajmice 41,8 45,1 45,2 Fiskalni suficit/deficit 0,9 -1,6 -2,0

Nakon reformi u poreskom sistemu, sprovedenih do kraja 2005. godine poreski sistem u Srbiji je velikim delom usaglašen sa poreskim sistemima modernih tržišnih privreda, pre svega sa zemljama EU. Kao posledica reformi u poreskom sistemu fiskalni prihodi su stabilizovani na nivou od oko 43% BDP. U poređenju sa zemljama EU, ukupno fiskalno opterećenje u Srbiji nešto je veće od proseka.

[pic]

Povećanje ukupnih rashoda rezultat je značajnijeg povećanja kapitalnih rashoda u 2006. i 2007. godini (uvođenje NIP), uz istovremeni rast tekućih rashoda. Kapitalni rashodi veći su u 2007. u odnosu na 2005. godinu 2,2 procentna poena, dok su tekući rashodi veći za 1 procentni poen u odnosu na 2005. godinu. Povećanje tekućih rashoda, naročito onih kategorija kod kojih se zakonom povećava nivo izdvajanja, stvara dugoročan problem, jer je prostor za uštede države smanjen.

Tabela 22. Tekući i kapitalni prihodi i rashodi konsolidovanog sektora države,

u % BDP

  2005 2006 2007 I Javni prihodi 42,7 43,5 43,2 1. Tekući prihodi 42,2 43,0 42,7 2. Kapitalni prihodi 0,5 0,5 0,5 II Javni rashodi i neto pozajmice 41,8 45,1 45,2 1. Tekući rashodi 38,7 40,5 39,6 2. Kapitalni rashodi 2,7 4,0 4,9 3. Neto budzetske pozajmice 0,3 0,5 0,7 III Fiskalni suficit / deficit 0,9 -1,6 -2,0

[pic]

Prema učešću javnih rashoda u BDP, u 2007. godini Srbija se nalazi znatno iznad proseka zemalja EU.

U istom periodu, značajno je smanjen javni dug Republike Srbije. U toku 2006. i 2007. godine prevremeno su otplaćene rate duga penzionerima i jedan deo duga prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj. Istovremeno država je uspešno servisirala sve obaveze prema domaćim i inostranim kreditorima (stara devizna štednja, zajam za privredni preporod NBS, Pariski i Londonski klub).

Tabela 23. Javni dug Republike Srbije u periodu 2005 – 2007. godine

    2005 2006 2007 Javni dug u mil. dinara 879.171 738.808 703.249 Javni dug, % BDP 52,0 37,2 30,2

Metodologija Statistike javnih finansija

Ministarsvo finansija počev od Memoranduma o budzetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu sa projekcijama za 2010. i 2011. godinu, prilikom projekcije fiskalnih agregata koristi metodologiju MMF – Statistika državnih finansija. Radi uporedivosti podataka koji su prezentovani u ovom Memorandumu i podaci za period 2005 – 2007. godine preračunati su koristeći istu metodološku osnovu.

Osnovni cilj usaglašavanja sa metodologijom Statistike javnih finansija je mogućnost sagledavanja makroekonomskih implikacija fiskalne politike. Od posebnog značaja je sagledavanje uticaja fiskalne politike na domaću tražnju, te se svaka stavka prihoda i rashoda razmatra sa ovog stanovišta, bez obzira na prirodu njenog računovodstvenog evidentiranja.

Komparativni prikaz dosadašnje i nove metodologije statistike javnih finansija:

1. Nivo posmatranja je konsolidovani sektor države koji se sastoji od sledećih nivoa vlasti: centralni nivo vlasti – budzet Republike Srbije i Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja; lokalni nivo vlasti – budzet AP Vojvodine i budzeti opština i gradova; JP „Putevi Srbije“. U dosadašnjoj praksi JP „Putevi Srbije“obuhvatani su samo delom koji se finansira iz prihoda po osnovu akciza na derivate nafte.

2. Obuhvat podataka: pored budzetskih sredstava primenom navedene metodologije u obračun fiskalnih agregata ulaze i ostali izvori finansiranja – deo sopstvenih prihoda državnih organa, donacije, krediti i privatizacioni prilivi. Dosadašnji obuhvat podrazumevao je samo budzetska sredstva i iz budzetskih izvora finansirane rashode.

3. Način obračuna rezultata: Deficit odnosno suficit konsolidovanog sektora države jednak je razlici između prihoda i ukupnih rashoda uvećanih za neto budzetske pozajmice. Kategorija neto budzetskih pozajmica tretira se kao stavka rashoda u slučajevima kada je svrha izdataka sprovođenje određene državne politike, dok ukoliko se izdavanje vrši u cilju upravljanja likvidnošću – izdatak po tom osnovu postaje stavka finansiranja, bez uticaja na rezultat države. Neto budzetske pozajmice – bez obzira na njihovu svrhu tretirane su, do sada, kao deo finansiranja, dakle bez uticaja na rezultat.

4. Razlika u računovodstvenom i statističkom obuhvatu pojedinih stavki rashoda: s obzirom na primarni cilj – sagledavanje makroekonomskih implikacija fiskalne politike pojedine stavke rashoda npr. otplata duga penzionerima, koja se računovodstveno tretira kao deo otplate duga – bez uticaja na rezultat, statistički ima tretman transfera stanovništvu i po tom osnovu utiče na povećanje domaće tražnje. Licenca, računovodstveno tretirana kao tekući neporeski prihod, s obzirom na jednokratni karakter sada se posmatra kao deo finansiranja.

Sa unapređenjem računovodstvene osnove – prelazak na obračunski osnov evidentiranja državnih transakcija – stvoriće se uslovi za dalje usavršavanje metodologije statistike državnih finansija, te usklađivanja metodologije sa EU (ESA 95).

Javni prihodi u periodu 2005 – 2007. godine

Konsolidovani prihodi sektora države u posmatranom periodu čine, u proseku blizu 43% BDP. Dominantno je učešće tekućih prihoda, dok su kapitalni prihodi u posmatranom periodu niski i stabilni i iznose 0,5% BDP. Poreski prihodi, u posmatranom periodu, u proseku čine 37,7% BDP. Izmene u poreskoj politici u navedenom periodu nisu značajnije promenile ukupne poreske prihode, odnosno njihovo učešće u BDP, dok je bilo izvesnih promena u strukturi prihoda.

Tabela 24. Konsolidovani prihodi sektora države u periodu 2005 – 2007, u % BDP

  2005 2006 2007 Javni prihodi 42,7 43,5 43,2 I Tekući prihodi 42,2 43,0 42,7 1. Poreski prihodi 37,7 38,0 37,3 1.1 Carine 2,3 2,3 2,5 1.2 Porez na dohodak građana 5,6 6,0 5,0 1.3 Porez na dobit 0,6 0,9 1,3 1.4 PDV 12,8 11,3 11,4 1.5 Akcize 4,2 4,4 4,2 1.6 Porez na imovinu 0,9 0,9 0,8 1.7 Ostali poreski prihodi 0,6 0,6 0,6 1.8 Doprinosi za socijalno osiguranje 10,8 11,6 11,6 2. Neporeski prihodi 4,5 5,0 5,4 3. Kapitalni prihodi 0,5 0,5 0,5

U strukturi poreskih prihoda u Srbiji su u posmatranom periodu dominantni porezi na potrošnju (indirektni porezi), dok se razvijenije zemlje EU u finansiranju više oslanjaju na tzv. direktne poreze.

[pic]

Pojedinačno najveće učešće u BDP imaju PDV i doprinosi za socijalno osiguranje. Prihod po osnovu PDV, obično u prvoj godini primene beleži najveće učešće u BDP, da bi u narednim godinama blago opao i zatim stabilizovao učešće u BDP.

Doprinosi za socijalno osiguranje povećali su učešće u BDP, u 2006. i 2007. godini zahvaljujući rastu zarada u posmatranom periodu. Porez na dohodak građana, čiji najveći deo čini porez na zarade ima daleko skromnije učešće u BDP. U 2007. godini došlo je do pada učešća ovog prihoda u BDP za oko 1 procentni poen, zbog smanjenja poreske stope. To smanjenje bi bilo i veće da nije u izvesnoj meri kompenzovano rastom zarada u posmatranom periodu. Smanjenje stope poreza na zarade, u uslovima relativno visokog rasta zarada tokom 2007. godine nije značajnije smanjilo troškove rada.

Porez na dobit preduzeća u posmatranim godinama značajno povećava učešće u BDP. Na ovakvo kretanje poreza na dobit uticalo je više faktora, sprovedena privatizacija i restrukturiranje privrede, ali i primena međunarodnih računovodstvenih standarda i realnije iskazivanje rezultata poslovanja.

Tabela 25. Konsolidovani prihodi sektora države – struktura

u periodu 2005 – 2007. godine

  2005 2006 2007 Javni prihodi 100,0 100,0 100,0 I Tekući prihodi 98,9 98,8 98,8 1. Poreski prihodi 88,4 87,3 86,4 1.1 Carine 5,4 5,2 5,7 1.2 Porez na dohodak građana 13,1 13,7 11,5 1.3 Porez na dobit 1,4 2,1 2,9 1.4 PDV 29,9 26,0 26,4 1.5 Akcize 9,9 10,0 9,8 1.6 Porez na imovinu 2,0 2,1 1,9 1.7 Ostali poreski prihodi 1,3 1,4 1,4 1.8 Doprinosi za socijalno osiguranje 25,4 26,7 26,8 2. Neporeski prihodi 10,5 11,5 12,5 3. Kapitalni prihodi 1,1 1,2 1,2

Javni rashodi u periodu 2005 – 2007. godine

Ekspanzivna fiskalna politika u 2006. i 2007.godini, imala je za posledicu povećanje učešća javne potrošnje u BDP za 3,4 procentnih poena. Fiskalni suficit ostvaren u 2005. godini i visoki privatizacioni prilivi omogućili su visok rast kapitalnih rashoda i nešto niži, ali i dalje visok rast tekućih rashoda. Rastom kapitalnih rashoda dostignut je nivo javnih investicija koji je blizak prosečnim kapitalnim ulaganjima u zemljama Jugoistočne Evrope.

Tabela 26. Konsolidovani rashodi sektora države u periodu 2005 – 2007, u % BDP

  2005 2006 2007 Javni rashodi 41,8 45,1 45,2 1. Tekući rashodi 38,7 40,5 39,6 1.1 Rashodi za zaposlene 10,1 10,3 10,2 1.2 Kupovina roba i usluga 6,3 6,8 7,2 1.3 Otplata kamata 1,0 1,5 0,8 1.4 Subvencije 3,2 2,8 2,7 1.5 Socijalna pomoć i transferi stanovništvu 17,0 18,2 17,6 1.6 Ostali tekući rashodi 1,1 0,9 1,0 2. Kapitalni rashodi 2,7 4,1 5,0 3. Neto budzetske pozajmice 0,3 0,5 0,7

Fiskalna politika je bila izrazito ekspanzivna u 2006. godini. Gotovo celokupno povećanje rashoda u periodu 2005 – 2007. godina desilo se upravo u 2006. godini. Fiskalni prostor stvoren restriktivnom politikom u 2005. godini nije iskorišćen samo za povećanje kapitalnih rashoda, već i za značajno povećanje tekućih rashoda.

Učešće tekućih rashoda u BDP, u 2006. godini povećalo se za 1,8 procentnih poena. Naročito nepovoljan je rast onih kategorija tekućih rashoda čije povećanje utiče i na povećana izdvajanja u narednim godinama, smanjujući na taj način manevarski prostor za značajniju promenu u politici javnih rashoda. Ovo se odnosi pre svega na plate zaposlenih, te zakonski određene transfere stanovništvu. Visok rast socijalnih davanja i transfera stanovništvu u 2006. godini delom je posledica prevremene otplate duga penzionerima i nema karakter trajno uvećanih transfera stanovništvu.

Tekući rashodi u 2007. godini imaju niže učešće u BDP, u odnosu na 2006. godinu za 0,9 procentnih poena, mada je njihovo učešće i dalje veće nego u 2005. godini za skoro 1 procentni poen. Uspeh fiskalne politike u 2007. godini jeste zaustavljanje stalnih pritisaka za povećanjem tekućih rashoda. Većina tekućih rashoda ima manje učešće u BDP, ili bar sporiji rast učešća, u odnosu na 2006. godinu.

Kapitalni rashodi povećavaju učešće u BDP za 0,9 procentnih poena, u odnosu na 2006. godinu. Glavni faktor rasta kapitalnih rashoda je realizacija NIP tokom 2007. godine, dok je u 2006. godini NIP realizovan samo u poslednjem tromesečju.

Tabela 27. Konsolidovani rashodi sektora države – struktura

u periodu 2005 – 2007. godina

2005 2006 2007 Javni rashodi 100,0 100,0 100,0 1. Tekući rashodi 92,7 89,7 87,5 1.1 Rashodi za zaposlene 24,0 22,8 22,6 1.2 Kupovina roba i usluga 15,2 15,2 16,0 1.3 Otplata kamata 2,5 3,4 1,7 1.4 Subvencije 7,8 6,2 6,0 1.5 Socijalna pomoć i transferi stanovništvu 40,7 40,2 38,9 1.6 Ostali tekući rashodi 2,5 1,9 2,3 2. Kapitalni rashodi 6,5 9,1 11,1 3. Neto budzetske pozajmice 0,8 1,2 1,5

U posmatranom periodu došlo je do određene izmene u strukturi javne potrošnje. Tekući rashodi u 2007. godini su ispod 90% ukupnih rashoda, dok su 2005. godine oni činili 92,7% ukupnih rashoda. Međutim, ova pozitivna promena u strukturi javne potrošnje ostavarena je uz brži rast ukupne javne potrošnje od rasta BDP, što je za posledicu imalo povećanje fiskalnog deficita.

[pic]

Preko 60% ukupne javne potrošnje čine zarade zaposlenih i socijalni transferi stanovništvu. Socijalni i drugi transferi stanovništvu su zakonski određeni, i po tom osnovu u kratkom roku nepromenljivi. Značajnije smanjenje rashoda za zaposlene suočava se sa velikim pritiscima sindikata i teško se sprovodi. Visoko učešće troškova rada u ukupnoj javnoj potrošnji rezultat su velikog broja zaposlenih u državnoj upravi i javnim službama, ali i visokog nivoa plata u javnom sektoru čiji je prosek bio veći od prosečne zarade u Srbiji. Nepromenjeno učešće troškova rada u BDP u 2007. godini, u odnosu na prethodnu, uprkos visokom rastu neto plata, posledica je smanjenog fiskalnog opterećenja zarada, od januara 2007. godine.

Od ostalih tekućih rashoda – bez zarada i socijalnih transfera, gotovo polovina je takođe nediskreciona ili teško promenljiva u kratkom roku (kamate, stalni troškovi i dr.), iz čega proizilazi da je između 75% – 80% javne potrošnje unapred predodređeno i da je fiskalni prostor za značajniju izmenu politika javnih rashoda u kratkom roku minimalan.

Pojedinačno najveće učešće u BDP – posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji imaju rashodi u funkciji socijalne zaštite. Pored rashoda državnih organa koji obavljaju funkciju socijalne zaštite ovde spadaju i rashodi PIO fonda i Nacionalne službe za zapošljavanje. Ovi rashodi povećali su učešće u BDP za 0,7 procentnih poena u posmatranom periodu.

Tabela 28. Konsolidovani rashodi sektora države – struktura po funkcionalnoj klasifikaciji u periodu 2005 – 2007. godina, % BDP

  2005 2006 2007 Javna rashodi – ukupno 41,9 45,1 45,2 1. Opšte javne usluge 4,2 5,3 4,2 2. Odbrana 2,4 2,4 2,5 3. Javni red i bezbednost 2,3 2,5 2,5 4. Ekonomski poslovi 5,5 5,9 6,6 5. Zaštita životne sredine 0,2 0,3 0,3 6. Stanovanje i zajednica 1,5 2,0 1,8 7. Zdravstvo 5,7 5,9 6,2 8. Rekreacija, sport, kultura i vere 1,0 1,0 1,0 9. Obrazovanje 3,5 3,8 3,8 10.Socijalna zaštita 15,6 16,1 16,3

Značajan procenat BDP izdvaja se i za zdravstvo, ekonomske poslove, opšte javne usluge i obrazovanje, koji beleže i najviši rast u posmatranom periodu.

2. Fiskalna kretanja u 2008. godini i fiskalni okvir za period 2009 – 2011. godine

2.1. Izgledi za 2008. godinu

Konsolidovani sektor države 2008. godinu završiće sa deficitom nešto nižim od prvobitno planiranog. Tendencije u poslednjem kvartalu tekuće godine ukazuju na nešto niže ostvarenje prihoda od planiranih, ali i na izvršenje rashoda ispod planiranog nivoa što dovodi do defcita nižeg od predviđenog.

Tabela 29. Konsolidovani bilans sektora državeu 2008. godini u % BDP   2008 Javni prihodi 41,1 Javni rashodi i neto pozajmice 43,1 Fiskalni deficit -2,0

Očekuje se da prihodi konsolidovanog sektora države do kraja 2008. godine dostignu 41,1% BDP što je 1,6 procentnih poena niže od planiranog nivoa. Niže ostvarenje očekuje se kako na poreskim tako i na neporeskim i kapitalnim prihodima.

Tabela 30. Konsolidovani prihodi sektora države u 2008. godini, % BDP   2008 Javni prihodi 41,1 I Tekući prihodi 41,1 1. Poreski prihodi 36,1 1.1 Carine 2,3 1.2 Porez na dohodak građana 4,9 1.3 Porez na dobit 1,4 1.4 PDV 11,0 1.5 Akcize 3,9 1.6 Porez na imovinu 0,7 1.7 Ostali poreski prihodi 0,6 1.8 Doprinosi za socijalno osiguranje 11,4 2. Neporeski prihodi 5,0 3. Kapitalni prihodi 0,0

Kod poreskih prihoda ostvarenje niže od planiranog najveće je kod carina, PDV i poreza na dohodak. Dva su razloga koja dovode do nižeg ostvarenja ovih poreskih prihoda. Prvo, najavljena primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i dodatno smanjenje carina na automobile usporilo je uvoz. Posledično prihodi od PDV na uvozne proizvode i carine usporili su rast i očekuje se da neće dostići planirane vrednosti do kraja godine. Drugo, uzrok nižeg ostvarenja prihoda je usporenje privredne aktivnosti uslovljeno prelivanjem uticaja svetske finansijske krize na Srbiju. U kojoj meri je usporenje privredne aktivnosti dovelo do nešto nižih prihoda nije moguće tačno utvrditi imajući u vidu da će makroekonomski indikatori koji bi potvrdili ovu pretpostavku biti raspoloživi u prvom tromesečju naredne godine. Uzrok sporijeg u odnosu na planirani rast poreza na dohodak građana je usporavanje nominalnog i realnog rasta zarada.

Kod neporeskih i kapitalnih prihoda podbačaj se očekuje zbog nižih od planiranih prihoda po osnovu kamata (manji depoziti države – manji prihod od kamate na depozite), kao i primanja od prodaje nefinansijske imovine.

Rashodi konsolidovanog sektora države po proceni izvršiće se na nivou od 43,1% BDP što je 2,3 procentnih poena niže od planiranog nivoa.

Tabela 31. Konsolidovani rashodi sektora države

u 2008. godini, % BDP

  2008 Javni rashodi 43,1 1. Tekući rashodi 39,3 1.1 Rashodi za zaposlene 10,4 1.2 Kupovina roba i usluga 6,9 1.3 Otplata kamata 0,7 1.4 Subvencije 2,6 1.5 Socijalna pomoć i transferi stanovništvu 18,1 1.6 Ostali tekući rashodi 0,7 2. Kapitalni rashodi 3,1 3. Neto budzetske pozajmice 0,7

Zakonski određeni rashodi izvršiće se na nivou na kom su planirani, dok se prostor za uštede otvara na onim rashodima koji su diskrecionog karaktera. U okviru tekućih rashoda niže izvršenje od planiranog očekuje se kod kupovine roba i usluga. Očekivano izvršenje kapitalnog budzeta je na znatno nižem nivou od planiranog. Jedan od razloga je u tome što postoji veliki broj nezapočetih projekata NIP za koje je novac opredeljen u budzetu ali se ne mogu izvršiti do kraja godine.

2.2. Fiskalne projekcije za period 2009 – 2011. godine

Fiskalna politika u predstojećem srednjoročnom periodu mora odgovoriti na izazove očuvanja makroekonomske i finansijske stabilnosti u uslovima pogoršanja globalnog finansijskog i ekonomskog okruženja. Svetska ekonomska kriza se, nakon finansijske krize, proširila i na realni sektor. Kao posledica toga, veliki broj, uglavnom razvijenih, zemalja u svetu se trenutno nalazi u recesiji. Ekonomija i finansije Srbije takođe su pod uticajem svetske ekonomske krize.

U periodu 2006 – 2008. godine fiskalna politika bila je prociklična. Osnovni razlog prociklične fiskalne politike bili su učestali izbori u ovom periodu i povećanje javne potrošnje po tom osnovu.

Fiskalna politika, iz navedenih razloga, u narednom srednjoročnom periodu ne može biti u punoj meri kontraciklična. Čvrste granice javne potrošnje, odnosno fiskalnog deficita u ovom periodu postavljaju ograničene mogućnosti finansiranja. Sem toga, očekuje se da će se potpisivanjem aranžmana sa MMF učvrstiti namere kreatora ekonomske i fiskalne politike u pravcu vođenja restriktivne fiskalne politike.

Osnovni cilj fiskalne politike u narednom periodu je smanjenje javne potrošnje, kroz smanjenje tekućih rashoda, kako bi se stvorio prostor za neophodna infrastrukturna ulaganja.

Tabela 32. Konsolidovani bilans sektora države

u periodu 2009 – 2011. godine, u % BDP

  2009 2010 2011 Javni prihodi 41,9 41,6 41,6 Javni rashodi i neto pozajmice 43,3 42,7 42,3 Fiskalni suficit / deficit -1,4 -1,0 -0,7

Deficit konsolidovanog sektora države u 2009. godini iznosi 1,4% BDP. U 2010. i 2011. godini predviđa se dalje smanjenje deficita na 1% odnosno 0,7% BDP.

Prihodi konsolidovanog sektora države niži su na kraju srednjoročnog perioda za 0,3 procentnih poena dok je glavno prilagođenje na rashodnoj strani i iznosi 1 procentni poen.

Tabela 33. Konsolidovani prihodi sektora države

u periodu 2009 – 2011. godine, u % BDP

  2009 2010 2011 Javni prihodi 41,9 41,6 41,6 I Tekući prihodi 41,9 41,6 41,6 1. Poreski prihodi 36,4 36,4 36,4 1.1 Carine 1,7 1,3 1,1 1.2 Porez na dohodak građana 4,8 4,8 4,8 1.3 Porez na dobit 1,6 1,7 1,9 1.4 PDV 11,1 11,1 11,1 1.5 Akcize 4,3 4,4 4,5 1.6 Porez na imovinu 0,7 0,7 0,7 1.7 Ostali poreski prihodi 0,6 0,6 0,6 1.8 Doprinosi za socijalno osiguranje 11,7 11,7 11,7 2. Neporeski prihodi 5,5 5,2 5,2 3. Kapitalni prihodi 0,0 0,0 0,0

Projekcija prihoda za period 2009 – 2011. godine zasniva se na projekciji makroekonomskih indikatora relevantnih za pojedine kategorije prihoda i na planiranim izmenama poreskih, carinskih i akciznih politika.

Carine. Prihodi po osnovu carina u narednom srednjoročnom periodu projektovani su u skladu sa očekivanim kretanjem uvoza. Ključna izmena u carinskoj politici je očekivana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji podrazumeva fazno smanjenje carina na uvoz proizvoda iz EU. Efekti primene Sporazuma na smanjenje prihoda od carina računati su imajući u vidu da je 2009. godina prva godina liberalizacije. Porez na dohodak građana. Najznačajniji oblik poreza na dohodak je porez na zarade koji čini 75% ove poreske kategorije. Budući da se u narednom periodu očekuje kretanje rasta zarada u skladu sa rastom BDP, učešće poreza na dohodak u BDP bi trebalo da se stabilizuje na nivou od 4,8%. Pri projekcijama kretanja poreza na dohodak uzeto je u obzir i ukidanje poreza na prihode od kamata u 2009. godini.

Porez na dobit preduzeća. U prethodnim godinama prihodi po osnovu ove poreske kategorije ostvarivali su visoke stope rasta, kao rezultat privatizacije i restrukturiranja privrede. Očekuje se da se nastavi trend rasta, ali dosta umerenije, s obzirom da je došlo do usporavanja privatizacije i da se u narednom periodu očekuje uporavanje privredne aktivnosti.

Porez na dodatu vrednost. Porez na dodatu vrednost, kao najbitnija poreska kategorija, sastoji se iz dve komponente. Domaća komponenta, odnosno porez na dodatu vrednost u zemlji, je u značajnoj korelaciji sa kretanjem BDP, što znači da rast ove komponente prati rast BDP. Sa druge strane, uvozna komponenta, odnosno porez na dodatu vrednost roba i usluga koji se uvoze u zemlju, direktno zavisi od kretanja uvoza. Budući da se očekuje realni rast BDP, iako sporiji u odnosu na ranije procene, predviđeno je da prihodi od PDV zadrže isto učešće u BDP.

Akcize. Prihodi od akciza projektuju se na osnovu potrošnje akciznih proizvoda i visine akciza u narednom periodu. Budući da će u 2009. godini i naredne dve godine doći do povećanja akciza, kao posledice usklađivanja maloprodajnih cena akciznih proizvoda sa cenama u zemljama u okruženju, planirano je da učešće prihoda od akciza u BDP raste u narednom periodu.

Porez na imovinu iostali poreski prihodi. Ove kategorije prihoda kreću se u skladu sa rastom BDP.

Doprinosi za socijalno osiguranje. Prilikom projekcije visine prihoda po osnovu doprinosa za socijalno osiguranje koriste se iste pretpostavke kao i za projekciju prihoda po osnovu poreza na zarade, tako da se učešće ove prihodne kategorije u BDP neće bitno promeniti u narednom periodu.

Neporeski prihodi. U 2009. godini značajan prihod očekuje se od dela dobiti javnih preduzeća koja je ostvarena u 2008. godini, a koji će biti prebačen budzetu Republike po osnovu prava koja Republika ima u ovim preduzećima. Dobit javnih preduzeća u narednim godinama, pa tako i deo koji pripada republičkom budzetu, zavisiće kako od kretanja privredne aktivnosti u zemlji, tako i od procesa restrukturiranja ovih preduzeća, pre svega udela države u njihovom kapitalu.

Ključ za ostvarenje osnovnog cilja fiskalne politike u narednom periodu – očuvanje makroekonomske stabilnosti – jeste smanjenje tekuće potrošnje države izraženo u procentu BDP. Pretpostavka za to je relativno smanjenje tri ključne kategorije rashoda: zarade zaposlenih u državnom, odnosno javnom sektoru (uključujući i smanjenje broja zaposlenih), transferi stanovništvu čiji najveći deo predstavljaju penzije i državne subvencije. Ovi rashodi u narednom srednjoročnom periodu moraju rasti sporije od nominalnog rasta BDP.

Očuvanjem realnog nivoa zarada i transfera stanovništvu obezbediće se zadržavanje dostignutog nivoa životnog standarda ovih kategorija stanovništva.

Tabela 34. Konsolidovani rashodi sektora države

u periodu 2009 – 2011. godine, u % BDP

  2009 2010 2011 Javni rashodi 43,3 42,7 42,3 1. Tekući rashodi 38,9 38,1 37,4 1.1 Rashodi za zaposlene 10,1 9,8 9,7 1.2 Kupovina roba i usluga 7,0 6,7 6,3 1.3 Otplata kamata 0,9 0,9 1,0 1.4 Subvencije 2,1 2,0 2,0 1.5 Socijalna pomoć i transferi stanovništvu 18,2 18,0 17,6 1.6 Ostali tekući rashodi 0,7 0,7 0,8 2. Kapitalni rashodi 3,7 4,1 4,4 3. Neto budzetske pozajmice 0,7 0,5 0,5

Planirana politika rashoda u periodu 2009 – 2011. godine trebalo bi da dovede do smanjenja javne potrošnje za 1 procentni poen. Javna potrošnja smanjivaće se u delu tekuće potrošnje, 1,5 procentnih poena u posmatranom periodu, dok bi kapitalna ulaganja u istom periodu trebalo da rastu po stopi većoj od nominalnog rasta BDP i na taj način povećaju učešće u BDP do kraja posmatranog perioda.

Rashodi za zaposlene. Rast zarada u sektoru države u 2009. godini ograničen je do nivoa projektovane inflacije koja iznosi 8%. U 2010. i 2011. godini rast zarada sporiji je od nominalnog rasta BDP. Fond zarada planiran je imajući u vidu da neće biti povećanja broja zaposlenih. Politika plata definisana za sektor države (republički i lokalni nivo vlasti i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja) primenjivaće i na javni sektor (javna preduzeća).

Kupovina roba i usluga. Značajne uštede planiraju se u okviru kupovine roba i usluga. Materijalni troškovi državne administracije će biti planirani u 2009. godini na istom nivou kao u 2008. godini. U narednim godinama usklađivanje ovi rashoda samo sa inflacijom doprineće značajnom smanjenju učešća ovih troškova u BDP.

Otplata kamata. Troškovi otplate kamata planirani su u skladu sa planom otplate glavnice javnog duga. U obzir je uzeto i kretanje kamata koje plaća lokalni nivo vlasti. Učešće rashoda za kamate u BDP u narednom trogodišnjem periodu je stabilno i na nivou od oko 1% BDP.

Subvencije. Rashodi za subvencije u 2009. godini iznose 2,1% BDP, što je 0,5 procentnih poena niže od subvencija predviđenih u 2008. godini. Manji rashodi po osnovu subvencija predviđeni su kako na republičkom tako i na lokalnom nivou. Na nivou budzeta Republike, relativno smanjenje sredstava za ove namene pretpostavlja prioritizaciju oblasti koje se subvencionišu. Kod subvencija za poljoprivredu prioritet se daje subvencionisanju poljoprivrednika – fizičkih lica, dok će sredstva za subvencionisanje pravnih lica biti smanjena. Subvencije namenjene isplati zarada u pojedinim javnim preduzećima (JP “Železnice Srbije”), kretaće se u skladu sa politikom plata u državnom, odnosno javnom sektoru – do nivoa planirane inflacije. Na lokalnom nivou povećanje cena grejanja i prevoza smanjiće potrebu za subvencionisanjem ovih preduzeća. U naredne dve godine nastaviće se politika smanjenja subvencija, tako da na kraju posmatranog perioda njihovo učešće u BDP ne bude veće od 2%.

Socijalna pomoć i transferi stanovništvu. Najveća kategorija u okviru transfera stanovništvu su rashodi za isplatu penzija. Vanredno povećanje penzija za 10% u novembru 2008. godine, podrazumeva rast mase potrebne za isplatu penzija od 16,4% u narednoj godini, zbog prenetog efekta. U 2009. godini nema prostora za dalji rast ovih rashoda te se penzije zadržavaju na nivou dostignutom nakon povećanja u 2008. godini. Ostali transferi stanovništvu (socijalna pomoć iz budzeta, dečiji dodaci, naknade za invalide i dr.) usklađuju se u 2009. godini sa inflacijom. U 2010 i 2011. godini transferi namenjeni stanovništvu usklađivaće se sa inflacijom, pod pretpostavkom neizmenjenih politika koje regulišu ovu oblast.

Kapitalni rashodi. Štednja koja je planirana u okviru tekućih rashoda stvoriće prostor da kapitalni rashodi rastu brže od nominalnog rasta BDP i po tom osnovu povećaju učešće u BDP. Pri tome, sredstva namenjena kapitalnim ulaganjima biće usmerena na infrastrukturne projekte od nacionalnog značaja (drumski i železnički koridor 10). Zbog nepovoljnih uslova koji trenutno vladaju na tržištu kapitala, otežano je pribavljanje sredstava za finansiranje ovih projekata zbog čega je neophodna njihova prioritizacija i opredeljenje za one projekte od kojih bi koristi imali najširi slojevi stanovništva.

Neto budzetske pozajmice. U 2009. godini najveći deo rashoda koji se svrstavaju u budzetske pozajmice i nabavku finansijske imovine čini osnivački ulog u FIAT. Ostale vrste rashoda u ovoj kategoriji planirane su na nižem nivou, u odnosu na 2008. godinu. U 2010. i 2011. godini ova pozicija zadržava učešće na nivou od 0,5% BDP.

Tabela 35. Konsolidovani rashodi sektora države – struktura po funkcionalnoj klasifikaciji, u periodu 2009 – 2011. godine, u % BDP

  2009 2010 2011 Javna rashodi – ukupno 43,3 42,7 42,3 1. Opšte javne usluge 3,8 3,6 3,6 2. Odbrana 2,4 2,4 2,4 3. Javni red i bezbednost 2,4 2,3 2,3 4. Ekonomski poslovi 6,1 6,0 5,9 5. Zaštita životne sredine 0,3 0,3 0,3 6. Stanovanje i zajednica 1,4 1,4 1,4 7. Zdravstvo 5,9 5,8 5,8 8. Rekreacija, sport, kultura i vere 0,7 0,7 0,8 9. Obrazovanje 3,9 3,9 3,9 10.Socijalna zaštita 16,4 16,3 15,9

2.3. Lokalna samouprava

Visina transfernih sredstava, ukupno i po svakoj jedinici lokalne samouprave, utvrđuje se u skladu sa metodologijom i kriterijumima propisanim u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave. Za 2009. godinu ukupan iznos transfernih sredstava utvrđen je u iznosu od 40,68 milijardi dinara, što predstavlja 1,7% procenjenog iznosa bruto domaćeg proizvoda za 2007. godinu (2.393,0 milijardi dinara).

Na raspodelu transfernih sredstava po jedinicama lokalne samouprave uticalo je povećanje broja gradova, koji su utvrđeni novim Zakonom o teritorijalnoj organizaciji. Naime, usled smanjenja broja opština (sa 141 na 122) smanjen je prosečan procenjeni iznos ustupljenih poreza po stanovniku za 2009. godinu, sa 5.659 dinara, koliko bi iznosio da se broj gradova nije promenio (prosek za 141 opštinu), na 4.790 dinara za novi broj opština (za 122 opštine). Ovaj prosek se koristi kao osnov za utvrđivanje visine transfera za ujednačavanje, čiji je osnovni cilj da se umanje postojeće razlike u fiskalnom kapacitetu između pojedinih jedinica lokalne samouprave, odnosno između fiskalno bogatijih i fiskalno siromašnijih opština.

Obzirom na negativne posledice koje bi Zakon o teritorijalnoj organizaciji imao na sistem finansiranja lokalne samouprave, u skladu sa članom 40. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Ministarstvo finansija je u saradnji sa Komisijom za finansiranje lokalne samouprave izvršilo raspodelu transfernih sredstava za 2009. godinu uvođenjem tranzicionog transfera za one jedinice lokalne samouprave, koje bi primenom Zakona o teritorijalnoj organizaciji imale manji iznos transfera, odnosno manje ukupne prihoda u odnosu na obim transfera i ukupne prihode koje bi imale da nije došlo do povećanja broja gradova.

Na ovaj način, postignuto je da se u 2009. godini neutrališu sve negativne posledice promene statusa opština u gradove i ujedno obezbedi da se u prelaznom periodu od tri godine budzeti tih jedinica lokalne samouprave postepeno prilagode.

Transfer u iznosu od 40.681.000.000 dinara raspodeljuje se po opštinama, gradovima i gradu Beogradu, i to:

    u dinarima A) GRADOVI   1 Beograd 11.133.500.003 2 Valjevo 445.162.302 3 Vranje 391.956.988 4 Zaječar 292.115.259 5 Zrenjanin 585.388.163 6 Jagodina 342.734.689 7 Kragujevac 843.141.022 8 Kraljevo 607.881.775 9 Kruševac 544.070.475 10 Leskovac 679.845.142 11 Loznica 371.334.715 12 Niš 1.390.745.620 13 Novi Pazar 389.085.237 14 Novi Sad 1.839.623.874 15 Pančevo 595.292.947 16 Požarevac 360.884.980 17 Smederevo 499.069.062 18 Sombor 422.793.116 19 Sremska Mitrovica 337.981.609 20 Subotica 720.003.942 21 Užice 388.187.877 22 Čačak 540.470.062 23 Šabac 506.551.229           u dinarima B) OPŠTINE   1 Ada 81.709.279 2 Aleksandrovac 148.955.860 3 Aleksinac 286.515.715 4 Alibunar 115.281.401 5 Apatin 232.925.369 6 Aranđelovac 214.408.408 7 Arilje 103.843.932 8 Babušnica 109.725.416 9 Bajina Bašta 119.432.578 10 Batočina 62.542.430 11 Bač 79.506.958 12 Bačka Palanka 252.084.510 13 Bačka Topola 162.407.636 14 Bački Petrovac 71.904.645 15 Bela Palanka 98.123.342 16 Bela Crkva 110.723.906 17 Beočin 67.358.372 18 Bečej 176.317.129 19 Blace 80.716.129 20 Bogatić 202.916.217 21 Bojnik 93.991.471 22 Boljevac 119.992.811 23 Bor 293.258.932 24 Bosilegrad 80.340.784 25 Brus 106.874.068 26 Bujanovac 243.800.840 27 Varvarin 118.251.828 28 Velika Plana 213.600.585 29 Veliko Gradište 130.049.090 30 Vladimirci 117.173.313 31 Vladičin Han 137.526.872 32 Vlasotince 180.608.524 33 Vrbas 211.440.850 34 Vrnjačka Banja 114.905.204 35 Vršac 273.582.506 36 Gadzin Han 67.807.245 37 Golubac 64.283.417 38 Gornji Milanovac 222.969.612 39 Despotovac 158.110.406 40 Dimitrovgrad 72.197.010 41 Doljevac 93.463.896 42 Žabalj 119.462.408 43 Žabari 91.633.457 44 Žagubica 120.715.014 45 Žitište 113.531.703 46 Žitorađa 103.985.533 47 Ivanjica 191.123.809 48 Inđija 199.309.901 49 Irig 55.976.374 50 Kanjiža 114.404.850 51 Kikinda 292.488.251 52 Kladovo 104.447.298 53 Knić 98.531.341 54 Knjaževac 231.633.180 55 Kovačica 139.253.983 56 Kovin 159.395.686 57 Kosjerić 60.182.044 58 Koceljeva 83.486.854 59 Krupanj 122.327.774 60 Kula 200.941.426 61 Kuršumlija 133.679.152 62 Kučevo 125.347.228 63 Lajkovac 70.522.648 64 Lapovo 33.625.228 65 Lebane 157.320.364 66 Lučani 135.920.968 67 Ljig 61.025.522 68 Ljubovija 87.294.327 69 Majdanpek 166.014.759 70 Mali Zvornik 68.034.826 71 Mali Iđoš 60.448.640 72 Malo Crniće 90.661.101 73 Medveđa 83.176.628 74 Merošina 81.623.963 75 Mionica 89.583.704 76 Negotin 233.035.157 77 Nova Varoš 105.407.813 78 Nova Crnja 65.343.399 79 Novi Bečej 126.589.773 80 Novi Kneževac 59.871.979 81 Opovo 48.979.454 82 Osečina 92.400.294 83 Odzaci 163.967.128 84 Paraćin 224.385.285 85 Petrovac 220.625.809 86 Pećinci 104.006.551 87 Pirot 317.874.209 88 Plandište 85.191.628 89 Požega 132.854.794 90 Preševo 222.185.495 91 Priboj 170.960.739 92 Prijepolje 235.179.076 93 Prokuplje 227.490.911 94 Ražanj 74.864.699 95 Rača 82.256.638 96 Raška 146.087.851 97 Rekovac 92.564.243 98 Ruma 237.714.428 99 Svilajnac 129.904.236 100 Svrljig 117.115.450 101 Senta 126.068.484 102 Sečanj 96.456.223 103 Sjenica 199.584.838 104 Smederevska Palanka 207.228.866 105 Sokobanja 97.775.245 106 Srbobran 70.639.979 107 Sremski Karlovci 41.890.313 108 Stara Pazova 277.683.350 109 Surdulica 119.031.567 110 Temerin 114.014.211 111 Titel 75.731.135 112 Topola 137.137.300 113 Trgovište 54.088.077 114 Trstenik 293.338.656 115 Tutin 212.092.264 116 Ćićevac 55.280.333 117 Ćuprija 132.930.796 118 Ub 118.523.370 119 Crna Trava 26.925.444 120 Čajetina 101.479.460 121 Čoka 73.086.644 122 Šid 166.597.878

U prilogu Memoranduma daje se pregled iznosa transfera po svakoj jedinici lokalne samouprave i po pojedinim vrstama transfera u okviru nenamenskog transfera.

2.4. Poreske reforme

Poreski sistem u Srbiji je tokom prethodnih godina reformisan i u značajnoj meri usaglašen sa praksom modernih tržišnih privreda, a naročito zemalja EU.

U narednim godinama planira se nastavak poreskih reformi, i to:

Porez na dohodak:

ukidanje poreza na kapitalnu dobit na hartije od vrednosti i udele za prenose izvršene do kraja 2009. godine.

Porez na imovinu:

ukidanje poreza na nasleđe i poklon, kao i poreza na prenos apsolutnih prava za prenose hartija od vrednosti i udela.

Porez na dobit:

usaglašavanje odredbi Zakona sa zakonima o računovodstvu, bankama i privrednim društvima.

Republičke administrativne takse:

uvođenje taksi za spise i radnje koji su bili u nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje:

usaglašavanje sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Zakon o akcizama:

povećanje akciza na cigarete, derivate nafte i alkoholna pića.

Preduzeće se mere za skraćenje perioda za odobravanje PIB (Poreski identifikacioni broj), kao i za elektronsko povezivanje Poreske uprave i Agencije za privredne registre.

2.5. Reforme u oblast carinske politike

Imajući u vidu da se ekonomski odnosi sa inostranstvom zasnivaju na otvorenoj, izvozno orijentisanoj privredi i aktivnom uključivanju u međunarodne ekonomske tokove, carinski sistem i politika biće koncipirani u skladu sa navedenim načelima, s ciljem povećanja konkurentne sposobnosti privrede na svetskom tržištu i privlačenja stranih investicija.

Očekuje se dalja harmonizacija propisa u oblasti carine sa propisima EU i planira se donošenje sledećih zakona i podzakonskih akata:

usklađivanje Carinskog zakona sa propisima EU i pravilima STO i Revidiranom Kjoto Konvencijom u odnosu na primenu Sporazuma o carinskom vrednovanju robe i na posebne carinske postupke,

Carinska tarifa biće usklađena u delu koji se odnosi na carine obuhvaćene listama liberalizacije stopa za poljoprivredne i industrijske proizvode, koji čine sastavni deo pregovora za dobijanje članstva u STO,

Uredba o usklađivanju carinske tarife sa Kombinovanom nomenklaturom EU.

2.6. Unapređenje upravljanja javnim finasijama

Novi Zakon o budzetskom sistemu. Usvajanjem novog Zakona o budzetskom sistemu u oblast javnih finansija uvode se savremeni i efikasni instituti, srednjoročni okvir rashoda i javnih investicija, trogodišnji budzet, procena fiskalnih rizika i dr. Upravljanje javnim finansijama korišćenjem navedenih instituta neophodno je radi ostvarivanja definisanih budzetskih ciljeva – makroekonomska stabilnost, niska inflacija, ekonomski razvoj i smanjenje finansijskog rizika Republike. Novi Zakon pojednostavljuje regulativu u oblasti javnih finansija tako što inkorporira glavne odredbe Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima iz 1991. godine, dok ovaj Zakon prestaje da važi.

Navedenim Zakonom vrše se i određene organizacione izmene unutar Ministarstva finansija. Funkcija pripreme budzeta, koja se trenutno nalazi u Upravi za trezor, vraća se u Ministarstvo finansija, dok se funkcija budzetske inspekcije premešta iz Ministarstva u Trezor. Funkciju budzetske inspekcije očekuje kadrovsko i materijalno osposobljavanje za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora nad trošenjem budzetskih sredstava. Funkcija interne kontrole postaje interna revizija. Budzetski korisnici obezbediće funkciju interne revizije, dok će Centralna jedinica za harmonizaciju funkcionisati u sastavu ministarstva finansija.

Ubrzano uvođenje programskog budzeta. Da bi se budzetski rashodi u većoj meri stavili u funkciju usvojenih strateških ciljeva i politika planira se ubrzani prelaz na programski budzet. Osim toga određivanje limita za određenu funkciju države, kao i za programe u okviru pojedinih funkcija, doprineće racionalnijem korišćenju budzetskih sredstava. Programski budzet, kroz merenje efekata sprovođenja određenih programa, doprineće poboljšanju kvaliteta usluga koje pruža državni sektor.

Uvođenje srednjoročnog okvira za rashode budzeta Republike. Predloženim izmenama u Zakonu o budzetskom sistemu uvodi se obaveza izrade trogodišnjih projekcija budzeta Republike Srbije. Izrada navedenih projekcija povećaće predvidivost javnih finansija za budzetske korisnike, ali će predstavljati i određenu prepreku za cikličnu ekspanziju javnih rashoda.

Formiranje uprave za javni dug i unapređenje upravljanja javnim dugom. Postojeći sektor za javni dug u okviru Uprave za trezor u toku 2008 – 2009. transformisaće se u Upravu za javni dug u okviru Ministarstva finansija. Ministarstvo finansija će obezbediti kadrovsko i tehničko osposobljavanje Uprave za aktivno upravljanje javnim dugom u skladu sa pozitivnim iskustvima u svetu. Takođe, važeći Zakon o javnom dugu će se promeniti kako bi se omogućilo efikasno upravljanje javnim dugom.

Unapređenje upravljanja javnim investicijama. Uvodi se srednjoročni okvir u planiranju investicija, što je neophodno prilikom definisanja strateških razvojnih projekata. U okviru sektora za pripremu budzeta formiraće se odeljenje za ocenu zahteva i analizu opravdanosti javnih investicija, koje se finansiraju iz budzeta Republike Srbije. U cilju institucionalnog jačanja upravljanja javnim investicijama doneće se poseban zakon kojim će se regulisati ova oblast. U cilju unapređenja upravljanja javnim investicijama formiran je Nacionalni savet za infrastrukturu.

Potrebna sredstva za realizaciju NIP i krupnih infrasrukturnih projekata, pored budzetskih izvora, obuhvataju i neutrošena sredstva iz ranijih godina, prihode od privatizacije, kreditna sredstva i donacije. Prioritetni projekti u okviru NIP pretežno će se finansirati jednokratno prihodima od privatizacije, kreditima i donacijama. Ostale javne investicije (tekuće održavanje i izgradnja objekata manjeg značaja) finansiraće se redovnim budzetskim prihodima.

Realizacija NIP u skladu je sa osnovnim ciljevima ekonomske politike u narednom srednjoročnom periodu. S obzirom na uticaj javnih investicija na agregatnu tražnju neophodno je sagledati njegove uticaje na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost. Makroekonomski i fiskalni rizici koji mogu nastati ogledaju se u ubrzanoj inflaciji i povećanju deficita tekućeg računa platnog bilansa pa će se s tim u vezi preduzimati mere kako bi se oni sveli na najnižu moguću meru. U tom cilju, poštovaće se ograničenja iz memoranduma o budzetu kako bi ovi izdaci bili kompatibilni sa postavljenim makroekonomskim i fiskalnim okvirom. Pre samog otpočinjanja procesa investiranja uspostaviće se jasni makroekonomski kriterijumi na osnovu kojih će se pratiti uticaj NIP na makroekonomsku stabilnost.

Usklađivanje politike državne pomoći sa principima EU. Predložen je Zakon o državnoj pomoći čime se po prvi put na sistemski način uređuje ova oblast u Srbiji u skladu sa principima EU. Usvajanje navedenog zakona je neophodno kako bi se stvorili uslovi za ravnopravnu utakmicu na tržištu Srbije. Na ovaj način će se, takođe, ograničiti politička arbitrarnost u alociranju budzetskih subvencija. Politika državne pomoći biće usmerena na smanjenje učešća državne pomoći u BDP.

Pored smanjenja učešća u BDP ukupno dodeljene državne pomoći u Republici na svim nivoima vlasti, na godišnjem nivou, aktivnosti će biti usmerene i na izmenu njene strukture, u pravcu povećanja učešća horizontalne državne pomoći u ukupno dodeljenoj državnoj pomoći, jer se smatra najmanje selektivnom i samim tim u najmanjoj meri narušava konkurenciju na tržištu.

Poseban akcenat u okviru ove kategorije državne pomoći biće podrška malim i srednjim preduzećima, koja za krajnji efekat ima povećanje zapošljavanja, ali i podrška obuci, istraživanju, razvoju i inovacijama, kao i zaštiti okoline. Državna pomoć za regionalni razvoj, kao oblik horizontalne državne pomoći, a dodeljuje se u cilju podsticanja razvoja manje razvijenih, odnosno nerazvijenih područja, odnosno regiona usmerena je na ublažavanje strukturnih problema i regionalnih neravnomernosti u razvoju, kao i na smanjenje ekonomskih, prirodnih, socijalnih i drugih dispariteta u tim područjima, odnosno regionima.

Unapređenje upravljanje fondovima EU (predpristupna pomoć, procena sredstava za kofinansiranje razvojnih programa).

Stvaranje uslova za rad državne revizorske institucije. Preduzeće se mere za obezbeđenje kadrovskih, materijalnih i drugih uslova koji su neophodni da bi državna revizorska institucija u punoj meri funkionisala u skladu sa Zakonom.

Donošenjem Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji uređena je revizija primanja i izdataka u skladu sa propisima o budzetskom sistemu i propisima o javnim prihodima i rashodima svih nivoa vlasti. Efekat sprovođenja revizije ogledaće se u striktnijem pridržavanju zakonskih odredaba iz okvira javnih prihoda i rashoda, racionalnijem korišćenju sredstava od strane subjekata revizije, a po tom osnovu očekuju se znatne uštede. Rad Državne revizorske institucije je preduslov za razmatranje i usvajanje završnih računa, što će sa zvaničnom proverom značajno unaprediti transparentnost javnih finansija.

2.7. Fiskalni rizici

Javne finansije Republike Srbije suočavaju se sa brojnim rizicima u tekućoj godini i narednom srednjoročnom periodu što fiskalnu poziciju države čini veoma nestabilnom. Fiskalnim rizicima smatraju se okolnosti koje bi, ukoliko se realizuju, dovele do značajnijeg pada prihoda ili povećanja rashoda. Ostvarenje predviđenog obima prihoda i rashoda zavisi od uspeha fiskalne politike da minimizira verovatnoću realizacije rizika. Uspeh u upravljanju fiskalnim rizicima zavisi od političkih, makroekonomskih i socijalnih okolnosti u zemlji i u okruženju.

Usporavanje privrednog rasta. Osnovna determinanta fiskalnih prihoda je nivo bruto domaćeg proizvoda i njegov nominalni i realni rast u narednom periodu. Kroz nominalni rast BDP dolazi do izražaja i efekat inflacije, koja može da dvosmerno utiče na poziciju javnih finansija. Značajno usporavanje rasta privrede moguće je usled pogoršanja međunarodne pozicije Srbije, izostanka stranih investicija i pada izvoza.

Neizvesni budući prilivi od privatizacije. Neizvesnost budućih priliva od privatizacije dovodi u pitanje mogućnost finansiranja deficita i servisiranja javnog duga koji dospeva u narednom srednjoročnom periodu.

Dividende javnih preduzeća. Problemi oko uplate dela dobiti javnih preduzeća u budzet dovešće do manjka prihoda budzeta Republike.

Kriza finansijskog sektora. Ukoliko dođe do problema u bankarskom sektoru stvoriće se dodatne obaveze države po osnovu osiguranja depozita.

Populistička ekonomska politika. Ozbiljan fiskalni rizik predstavlja mogućnost nastavka sprovođenja populističkih ekonomskih politika, popuštanje države pred zahtevima različitih socijalnih grupa.

Dugovi i docnje. Značajan fiskalni rizik predstavlja i moguće aktiviranje garancija po osnovu otplate kredita javnih preduzeća, kao i preuzimanje negarantovanih dugova i docnji javnih preduzeća (ŽTP, JP „Putevi Srbije“).

Gubitak NBS. Nemogućnost NBS da pokrije ostvareni gubitak po osnovu sterilizacije i pokriće tog gubitka iz budzeta Republike.

Vojne penzije. Fiskalni rizik predstavljaju potencijalne obaveze države prema vojnim penzionerima po osnovu manje isplaćenih, od zakonom propisanih penzija u prethodnom periodu.

Dokapitalizacije. U narednom periodu moguće su dokapitalizacije pojedinih državnih ustanova, kao što je Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita.

Navedeni rizici se dodatno povećavaju zbog manje sposobnosti države da na domaćem i stranom finansijskom tržištu obezbedi potrebna sredstva. U tom smislu važno je formiranje Uprave za dug i izgradnja kapaciteta koji bi adekvatno odgovorili rastućim rizicima.

III. STRATEGIJA ZA UPRAVLjANjE JAVNIM DUGOM U PERIODU OD 2009. DO 2011. GODINE

Strategija za upravljanje javnim dugom ima za cilj da istakne ključne smernice i prioritete dugoročne politike duga. Za održavanje stabilnosti finansijskog sistema zemlje i održivost fiskalne pozicije sektora države od izuzetnog su značaja principi na kojima se zasniva Strategija za upravljanje javnim dugom.

1. Institucionalni i pravni okvir

Zakon o javnom dugu obezbedio je jasne smernice za način i postupak zaduživanja države, podelu nadležnosti za upravljanje javnim dugom, način izdavanja državnih garancija i obaveze za izveštavanje o javnom dugu.

Upravljanje i administriranje javnim dugom, koordinacija aktivnosti vezanih za novo zaduživanje, davanje zvaničnih informacija i pripremanje informacija za Vladu je u nadležnosti Ministarstva finansija – Uprave za trezor. Zakonom je propisano da je ministar finansija jedini ovlašćen da u ime Vlade i za račun Republike ugovara zaduživanje i zaključuje ugovore o kreditu, odnosno emituje državne hartije od vrednosti.

Narodna skupština odlučuje o zaduživanju Republike putem uzimanja dugoročnih kredita, o zaduživanju za finansiranje investicionih projekata, o davanju garancija i kontragarancija, kao i o neposrednom preuzimanju obaveza u svojstvu dužnika po osnovu date garancije.

Vlada odlučuje o emitovanju dugoročnih državnih hartija od vrednosti. Dugoročnim kreditima, odnosno dugoročnim državnim hartijama od vrednosti, smatraju se krediti, odnosno državne hartije od vrednosti čiji se period otplate proteže na naredne budzetske godine. Ministar finansija, ili lice u ministarstvu nadležnom za poslove finansija koje ministar rešenjem ovlasti, odlučuje o uzimanju kratkoročnih kredita za finansiranje budzetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti i za refinansiranje javnog duga, kao i o emitovanju kratkoročnih državnih hartija od vrednosti.

Zakonom je utvrđeno da je javni dug: 1) dug Republike koji nastaje po osnovu ugovora koji zaključi Republika; 2) dug Republike po osnovu emitovanih hartija od vrednosti; 3) dug Republike po osnovu ugovora, odnosno sporazuma kojim su reprogramirane obaveze koje je Republika preuzela po ranije zaključenim ugovorima, kao i emitovanim hartijama od vrednosti po posebnim zakonima; 4) dug Republike koji nastaje po osnovu date garancije Republike, ili po osnovu neposrednog preuzimanja obaveze u svojstvu dužnika za isplatu duga po osnovu date garancije; 5) dug lokalne vlasti, kao i pravnih lica za koje je Republika dala garanciju.

Javni dug predstavlja bezuslovnu i neopozivu obavezu Republike i ima stalnu aproprijaciju u budzetu. Odredbe Zakona kojim se uređuje budzetski sistem, a koje se odnose na privremenu obustavu izvršenja budzeta, ne odnose se na otplatu javnog duga.

Zakonom o budzetu Republike Srbije utvrđuje se obaveza otplate postojećeg javnog duga, kao i iznos novog zaduživanja u toku određene godine.

Cilj upravljanja javnim dugom je da se smanje troškovi zaduživanja Republike u skladu sa odgovarajućim stepenom rizika. Upravljanje javnim dugom obuhvata :

obavljanje transakcija radi upravljanja rizikom, uključujući i smanjenje ili eliminisanje rizika od promene kursa, kamatnih stopa i drugih rizika;

donošenje odluka o kupovini i prodaji stranih valuta;

praćenje dnevnog salda na sistemu konsolidovanog računa trezora;

investiranje i obavljanje ostalih transakcija sa prilivima po osnovu javnog duga i ostalom raspoloživom gotovinom Republike posle redovnog izvršenja budzeta Republike.

Upravljanje javnim dugom je proces izvršenja Strategije za upravljanje javnim dugom u cilju obezbeđenja potrebnih sredstava za finansiranje fiskalnih rashoda i ostvarenja planirane ciljne vrednosti za visinu troškova finansiranja i nivoa izloženosti finansijskim rizicima.

U narednom periodu, regulativa kojom je regulisan javni dug Republike Srbije menjaće se u pravcu postizanja veće fleksibilnosti upravljanja javnim dugom i stvaranja prostora za primenu novih tehnika iz ove oblasti u cilju optimizacije strukture duga.

2. Stanje i analiza kretanja javnog duga

Javni dug Republike Srbije na dan 31. decembra 2007. godine iznosio je 8.875,4 mil. evra. Započeti trend smanjenja javnog duga se nastavio, pa je u prethodnoj godini zabeleženo smanjenje duga od 5,1% ili 476,6 mil. evra u apsolutnom iznosu u odnosu na kraj 2006. godine, kada je ukupan javni dug iznosio 9.352 mil. evra. Stanje javnog duga izraženo u dinarima na kraju 2007. godine u odnosu na kraj 2006. godine se smanjilo za 4,8%, odnosno za oko 35 mlrd dinara. Važno je napomenuti da oba smanjenja imaju dve komponente, jednu realnu koja predstavlja razliku između stanja duga po pojedinačnim valutama na kraju obe godine, i komponentu koja nastaje usled promene deviznog kursa između valuta u kojima je denominovan javni dug. Stanje javnog duga izraženo u evrima je zahvaljujući promenama u deviznom kursu (evro-dolar-SDR) smanjeno za 183,7 mil. evra, dok je ostatak od 292,9 mil. evra neto smanjenje zaduženosti, usled većeg iznosa otplata od pozajmljenih sredstava.

U 2007. godini nastavljen je trend smanjenja učešća javnog duga u BDP tako da je učešće javnog duga bez lokalne samouprave iznosilo 30,2%, dok je sa lokalnom samoupravom iznosilo 31,3%. Učešće javnog spoljnog duga u izvozu roba i usluga u 2007. godini iznosilo je 63,5%, dok je učešće javnog duga denominovanog u stranoj valuti bilo 96,35%.

Grafikon 11. Odnos javnog duga i BDP

[pic]

Analiza javnog duga

Unutrašnji javni dug Republike Srbije na dan 31. decembra 2007. godine iznosio je 3.413,3 mil. evra, što je smanjenje od približno 423 mil. evra u odnosu na kraj 2006. godine. U okviru spoljnog javnog duga došlo je do smanjenja od 53 mil. evra, od čega su direktne obaveze Republike zabeležile pad od 129,7 mil. evra, sa 4.745,5 mil. evra na kraju 2006. godine na 4.615,8 mil. evra na kraju 2007. godine, dok je kod indirektnih obaveza došlo do povećanja od 76,7 mil. evra u odnosu na kraj prethodne godine.

Rezultat ovih promena na ukupnu strukturu javnog duga na kraju 2007. godine, u odnosu na kraj 2006. godine, je smanjenje učešća unutrašnjeg duga u ukupnom javnom dugu za 2,6 procentnih poena i srazmerno povećanje učešća spoljnog duga kroz povećanje zastupljenosti direktnih obaveza za 1,2 procentna poena i indirektnih obaveza za 1,3 procentna poena.

Grafikon 12. Struktura javnog duga na kraju 2006. godine

[pic]

Grafikon 13. Struktura javnog duga na kraju 2007. godine

[pic]

Unutrašnji dug

Glavni faktori smanjenja unutrašnjeg duga u 2007. godini su:

otplata šeste serije obveznica stare devizne štednje (A2007) – 18,3 mlrd dinara;

prevremena otplata dela duga prema republičkim fondovima PIO zaposlenih i PIO poljoprivrednika – 13,5 mlrd dinara;

smanjenje obima emisija trezorskih zapisa – 1,2 mlrd dinara;

otplata druge serije obveznica emitovanih po osnovu duga prema NBS (S2007) – 9 mlrd dinara.

U odnosu na kraj 2006. godine, portfolio unutrašnjeg duga nije pretrpeo značajnije promene ako se izuzme javni dug federacije koji je u proteklih godinu dana u potpunosti izmiren. Takođe, važno je napomenuti da se deo unutrašnjeg duga denominovan u dinarima smanjio za dodatnih 970 hiljada evra.

Spoljni dug

Tabela 36. Struktura i stanje direktnih obaveza po poveriocima na dan 31.12.2006. godine i 31.12.2007. godine (u evrima)

Poverilac 31.12.2006. 31.12.2007. IBRD 1.616.003.133 1.603.082.256 IDA 403.062.393 425.692.378 EU 49.500.000 49.500.000 Pariski klub poverilaca 1.761.120.274 1.674.273.997 Londonski klub poverilaca 816.594.026 729.330.694 EIB 52.000.000 80.156.683 EBRD – – KFV – – CEB 21.786.221 21.719.831 Bilateralni 25.473.080 32.023.720 UKUPNO 4.745.539.128 4.615.779.559

Kod direktnih obaveza, neto efekat između povlačenja sredstava kod efektivnih zajmova sa jedne strane i otplate glavnice i pozitivnog kretanja kursa evra, prevashodno u odnosu na dolar i specijalna prava vučenja, sa druge strane, je smanjenje direktnih obaveza od 129,76 mil. evra u apsolutnom iznosu.

Glavni faktori smanjenja spoljnog duga(direktne obaveze) u 2007. godini:

apresijacija evra u odnosu na dolar od 12,2% i apresijacija u odnosu na specijalna prava vučenja od 6,1%;

plaćanje dve redovne polugodišnje rate duga prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD) u ukupnom iznosu od 12,9 mil. evra;

otplata dve rate glavnice u ukupnom iznosu od 33 mil. evra po osnovu duga poveriocima Pariskog kluba.

Usled apresijacije evra u odnosu na dolar, najznačajnije smanjenje, od blizu 87,3 mil. evra, zabeleženo je u stanju duga prema Londonskom klubu poverilaca. Takođe, stanje duga prema Pariskom klubu poverilaca se, iz istog razloga smanjilo za 54,3 mil. evra. Sa druge strane, stanje duga u evrima kod Međunarodnog udruženja za razvoj (IDA) pokazalo je 26,1 mil. evra manje usled apresijacije evra u odnosu na specijalna prava vučenja. Dakle, ukoliko bi se zanemario uticaj deviznog kursa na stanje javnog duga, došli bi do povećanja stanja duga direktnih obaveza Republike od 38 mil. evra, nasuprot iskazanom smanjenju od 129,7 mil. evra.

Glavni faktori povećanja spoljnog duga(direktne obaveze) u 2007. godini:

uključenje IDA-3909 kredita „Projekat rekonstrukcije saobraćaja” u direktne obaveze Republike – 25,6 mil. evra;

povlačenje sredstava po ratifikovanim IDA kreditima – 20,6 mil. specijalnih prava vučenja;

povlačenje sredstava po zajmu EIB-2294 „Projekat obnove škola” – 12,2 mil. evra;

povlačenje sredstava po zajmu Vlade Republike Italije „Razvoj privatnog sektora putem kreditne linije” – 10 mil. evra.

Važno je precizirati da je u proteklih godinu dana ratifikovan samo jedan novi sporazum, i to Sporazum o zajmu i finansiranju između KFV i Republike Srbije „Rehabilitacija lokalnog sistema grejanja u Srbiji – Faza III”, po osnovu kojeg nije bilo povlačenja sredstava, pa je izostao i efekat na stanje javnog duga.

Tabela 37. Struktura i stanje indirektnih obaveza po poveriocima na dan 31.12.2006. godine i 31.12.2007. godine (u evrima)

Poverilac 31.12.2006. 31.12.2007. IBRD – – IDA 12.658.054 43.644 EU 223.796.611 223.796.611 Pariski klub poverilaca – – Londonski klub poverilaca – – EIB 291.031.828 355.907.265 EBRD 168.628.194 194.652.002 KFV 36.926.636 41.434.084 CEB – – Bilateralni 36.419.268 30.396.157 UKUPNO 769.460.591 846.229.763

Glavni faktori smanjenja spoljnog dugapo osnovu indirektnih obaveza u 2007. godini:

isključenje IDA-3909 kredita „Projekat rekonstrukcije saobraćaja” iz indirektnih obaveza Republike – 12,6 mil. evra;

otplata redovnih rata glavnice za pet kredita Evropske investicione banke (EIB) – 6,7 mil. evra;

otplata redovnih rata glavnice za 6 kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) – 16,8 mil. evra;

otplata dve redovne rate glavnice kod kredita KFV JP „Elektroprivrede Srbije” – „Remont i popravka RB Kolubara i TE Nikola Tesla” – 5,7 mil. evra;

otplata redovne rate glavnice kredita Vlade Republike Poljske – 3,1 mil. evra.

Glavni faktori povećanja spoljnog dugapo osnovu indirektnih obaveza u 2007. godini:

povlačenje sredstava po efektivnim kreditima odobrenim od strane Evropske investicione banke (EIB) – 72,2 mil. evra;

povlačenje sredstava po efektivnim kreditima odobrenim od strane Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) – 42,3 mil. evra;

povlačenje sredstava po efektivnim kreditima odobrenim od strane KFV – 10,1 mil. evra.

U 2007. godini došlo je do povećanja indirektnih obaveza od 79,7 mil. evra u apsolutnom iznosu. Međutim, realni iznos povećanja duga po osnovu indirektnih obaveza je manji za 3 mil. evra (kursna razlika) i iznosi 76,7 mil. evra. Ova razlika je nastala usled apresijacije evra u odnosu na dolar što je prouzrokovalo smanjenje stanja duga po kreditu Vlade Republike Poljske koji je denominovan u toj valuti. Ovo je ujedno i jedini efekat promene deviznog kursa na stanje duga kod indirektnih obaveza, s obzirom na to da su sva ostala zaduženja denominovana u evrima.

Valutna struktura javnog duga

Trend rasta udela duga denominovanog u evrima je nastavljen, pa je došlo do njegovog povećanja za 3 procentna poena u odnosu na kraj 2006. godine. Sa druge strane, učešće dinarskog dela javnog duga je smanjeno za 2,5 procentnih poena, dok je javni dug denominovan u dolarima smanjen za 0,9 procentnih poena.

Grafikon 14. Valutna struktura Grafikon 15. Valutna struktura javnog duga na kraju 2006. godine javnog duga na kraju 2007. godine

[pic]

Struktura kamatnih stopa javnog duga Republike Srbije

Odnos fiksnih i varijabilnih kamatnih stopa na kraju 2007. godine ostao je skoro identičan odnosu koji je postojao na kraju 2006. godine. Udeo duga sa varijabilnom kamatnom stopom je povećan za 1 procentni poen, dok je za isti procenat smanjen udeo duga sa fiksnom kamatnom stopom.

Grafikon 16. Struktura javnog duga prema kamatnim stopama

na kraju 2007. godine

[pic]

Unutrašnji dug Republike Srbije, sa izuzetkom trezorskih zapisa, ne sadrži zaduženja sa varijabilnom kamatnom stopom, pa je u tom delu portfolia kamatni rizik minimalan. Kamatna struktura spoljnog duga odgovara strukturi krajem 2006. godine i može se oceniti kao povoljna, s obzirom na to da je 62% duga vezano za fiksne kamatne stope.

Više od 78% javnog duga sa varijabilnim kamatnim stopama ili 1.770 mil. evra je vezano za EURIBOR koji je od početka 2008. godine do septembra 2008. godine varirao u rasponu od 4,3% do 5,2%. Sledeća najzastupljenija kamatna stopa je LIBOR na američki dolar za koji se vezuje 13% pomenutog portfolia koji je od početka godine zabeležio pad (sa 4,6% na početku godine na 3% u septembru 2008. godine). Sledi da je blizu 91% duga sa varijabilnim kamatnim stopama vezano za ove dve kamatne stope.

Grafikon 17. Struktura duga prema referentnim kamatnim stopama

na kraju 2007. godine

[pic]

Procena javnog duga na kraju 2008. godine

Pod pretpostavkom da će svi, trenutno neefektivni zajmovi koji čekaju na ratifikaciju u Narodnoj skupštini postati efektivni u 2008. godini i da će se ostvariti planirana povlačenja po tim zajmovima, stanje javnog duga na kraju 2008. godine će se uvećati za 70,3 mil. evra ili 0,79% u odnosu na kraj 2007. godine. Naime, ukupna planirana povlačenja iznose 486,9 mil. evra. Od te sume se 135,2 mil. evra odnosi na povlačenja kod direktnih zaduženja (105,5 mil. evra po postojećim, a 29,7 mil. evra po novim zajmovima), dok se ostatak od 351,7 mil. evra odnosi na indirektna zaduženja (268,5 mil. evra po postojećim, a 83,2 mil. evra po novim zajmovima). Sa druge strane, ukupne planirane obaveze po osnovu plaćanja glavnice u 2008. godini iznose 416,6 mil. evra, od čega se 311,6 mil. evra odnosi na dospeća u okviru portfolia unutrašnjeg duga, 65,7 mil. evra na obaveze kod zajmova u okviru direktnih zaduženja, a 39,3 mil. evra na obaveze plaćanja glavnice kod indirektnih zaduženja. Takođe, blizu 97% povlačenja i 70% plaćanja će biti izvršeno u evrima, pa će realno povećanje duga izraženo u dinarima biti značajno uslovljeno deviznim kursom dinara u odnosu na evro.

U odnosu na kraj prethodne godine očekuje se povećanje zastupljenosti udela indirektnih obaveza Republike Srbije u okviru ukupnog duga na 13,2%, povećanje udela direktnih obaveza spoljnog duga na 52,3% i smanjenje udela unutrašnjeg duga na 34,6%.

Grafikon 18. Projekcija strukture javnog duga na kraju 2008. godine

[pic]

Procena valutne strukture duga na kraju 2008. godine

Projektovana valutna struktura pokazuje nastavak trenda smanjenja zastupljenosti duga denominovanog u dinarima na račun povećanja zastupljenosti duga denominovanog u stranoj valuti, prevashodno u evrima.

Grafikon 19. Projekcija valutne strukture javnog duga na kraju 2008. godine

[pic]

Imajući u vidu da su fiskalni prihodi Republike u dinarima, neophodno je povećati zaduženja u toj valuti i time zaštiti portfolio javnog duga od fluktuacija deviznog kursa. U narednom periodu, jedna od mera koja bi imala efekat na valutnu strukturu, ali ne i na iznos javnog duga, je valutna konverzija duga kroz emitovanje obveznica denominovanih u dinarima radi prevremene otplate dela ili kompletnog duga denominovanog u valutama u odnosu na koje se očekuje depresijacija dinara u budućnosti. Konverzija duga u dinare biće moguća jedino ukoliko se kamatna stopa na dinare znatno smanji u narednom periodu u odnosu na trenutnu.

3. Osnovni principi upravljanja javnim dugom i mere za unapređenje upravljanja javnim dugom

U periodu 2009-2011. godine Ministarstvo finansija će morati da pristupi emitovanju obveznica radi finansiranja fiskalnog deficita. U ranijem periodu težište upravljanja javnim dugom bilo je na reprogramiranju dugova nastalih pre 2000. godine, dok su dodatna sredstva za finansiranje potreba rashodne strane budzeta dolazila iz privatizacionih prihoda. U proces emitovanja državnih hartija od vrednosti Uprava za trezor može ući tek pošto se načelno dogovori maksimalno dozvoljen obim neto zaduživanja, odnosno načelno usvoji zlatno budzetsko pravilo. Budzetsko pravilo bi trebalo da bude formalizovano nekim od pravnih akata. Pojedine evropske države su ovo pravilo definisale najvišim pravnim aktom – Ustavom, ali bi Republika Srbija u nekom prelaznom periodu početno rešenje za budzetsko pravilo trebalo da testira i definitivno usvoji nakon što se pokaže održivost tog rešenja.

Četiri su osnovna moguća razloga za zaduživanje države:

kratkoročna nelikvidnost budzeta;

tekuća potrošnja koja je veća od tekućih prihoda (negativna domaća javna štednja);

potreba za finansiranjem kapitalnih rashoda (velikih investicionih projekata);

otplata postojećeg duga.

Republika Srbija će prema srednjoročnom fiskalnom okviru u periodu 2009-2011. godine ostvarivati pozitivan saldo na tekućem delu budzeta tj. tekući fiskalni prihodi biće veći od tekućih fiskalnih rashoda za oko 3% BDP prosečno, čime će se stvarati određen iznos za otplatu postojećih dugova i finansiranje jednog dela kapitalnih rashoda. Na osnovu napred navedenog može se zaključiti da će rashodi za potrebe investicija u državnom sektoru biti finansirani emitovanjem novog duga putem uzimanja novih kredita od međunarodnih finansijskih institucija ili emisijom dugoročnih državnih hartija od vrednosti.

Na osnovu navedenog i iskustava koje na ovom polju imaju razvijene evropske države može se zaključiti da bi za Republiku Srbiju budzetsko pravilo trebalo da se definiše na takav način da maksimalni iznos neto zaduženja (ukupan novi dug umanjen za otplate) tokom jedne fiskalne godine ne ugrozi održivost javnog duga u narednom periodu.

Pojedine države su budzetsko pravilo definisale na taj način što su maksimalan iznos neto zaduživanja u jednoj fiskalnoj godini vezale za bruto ili neto iznos investicija u državnom sektoru ili za određeni procenat fiskalnih prihoda. Pravilom vezivanja budzetskog deficita za investicije jasno se daje do znanja da nova zaduženja države treba da imaju razvojni karakter i da podižu njen ekonomski potencijal.

Pravilo bi se smelo narušiti samo u situaciji kada dođe do ozbiljnog narušavanja makroekonomske stabilnosti ili nekog nepredviđenog događaja. Kada pravilo bude formalno usvojeno nekim od pravnih akata, o narušavanju pravila trebalo bi da odlučuje Narodna skupština na predlog Vlade. Budzetsko pravilo bi se primenjivalo na svim nivoima vlasti (državna i lokalna vlast), s tim što bi narušavanje pravila, uz navedeni strogo formalizovani proces odlučivanja, mogla da izvrši samo Republika.

Pored budzetskog pravila drugi osnovni principi upravljanja javnim dugom bi se postavili kroz sledeće mehanizme:

ciljanje održivog nivoa odnosa između javnog duga i BDP i odnosa javnog duga i fiskalnih prihoda;

optimizacija strukture duga (valutna, kamatna i ročna struktura);

razvoj modela za upravljanje finansijskim rizicima;

razvoj i implementacija modela za adekvatan izbor ročne strukture i drugih elemenata novoemitovanih hartija od vrednosti i novih zajmova;

razvoj sistema za upravljanje slobodnim novčanim sredstvima, koji će biti kompatibilan sa sistemom za upravljanje javnim dugom;

razvoj odgovarajućih mehanizama za koordinaciju monetarne i fiskalne politike sa politikom upravljanja javnim dugom;

moderno organizovanje sektora za upravljanje javnim dugom i permanentan razvoj kadrovskih i informatičkih kapaciteta.

Odnos javnog duga i BDP je Mastrihtskim sporazumom postavljen na nivo od 60% BDP, dok je vrednost ovog pokazatelja za Srbiju na kraju 2007. godine bila 30,2% bez duga lokalne samouprave, odnosno sa dugom lokalne samouprave 31,3% BDP, što je znatno niže od Mastrihtskog racia. Suštinska vrednost odnosa između ove dve makroekonomske kategorije je u tome što on informiše o izgledima dugoročne održivosti pozicije države sa aspekta finansijskih obaveza. Permanentnom primenom budzetskog pravila onemogućile bi se velike promene stanja javnog duga i omogućila bi se dugoročna održivost pozicije države. Odnos između javnog duga i BDP ne bi u narednom trogodišnjem periodu trebalo da prelazi nivo od 35%.

Valutna struktura javnog duga je krajnje nepovoljna, jer je svega nekoliko procenata duga denominovano u domaćoj valuti. Ukoliko bi se novoemitovani dug denominovao u dinarima, jedna od koristi bilo bi eliminisanje deviznog rizika, ali bi se onda postavilo pitanje isplativosti takvog pristupa i zbog visokih kamatnih stopa na dinare na domaćem finansijskom tržištu, troškovi bi bili vrlo visoki. U periodu maj-septembar 2008. godine referentna kamatna stopa na dvonedeljne repo operacije NBS iznosila je 15,75%, što je visoka stopa, čak i ako se uporedi sa stopom koja odgovara Srbiji na međunarodnom finansijskom tržištu, koja je u septembru 2008. godine bila oko 7,5% na godišnjem nivou (EURIBOR + 2,25%). Ako se primeni pretpostavka o relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru (1% prosečna nominalna godišnja deprecijacija), onda se jasno dobija računica o mogućim velikim troškovima procesa uvođenja dugoročnih državnih hartija od vrednosti u domaćoj valuti. Srbija bi u dugom roku trebala da pristupi zoni evra i to treba da bude njen strategijski cilj, tako da je to još jedan argument u prilog evro denominaciji duga. Emisije dinarskih hartija od vrednosti bi u narednih nekoliko godina trebalo da služe prvenstveno za finansiranje kratkoročne likvidnosti budzeta, dok se dugoročne dinarske hartije od vrednosti mogu emitovati tek pošto kamatna stopa na dinare bude približna kamatnoj stopi na evre.

Upravljanje finansijskim rizicima je conditio sine qua non modernih finansija. Razvoj modela, kojim se vrši izbor adekvatnih finansijskih instrumenata za finansiranje državnih investicija i kratkoročne likvidnosti, kao i adekvatna evaluacija izloženosti rizika novoemitovanog duga i postojećeg duga jedan je od prioriteta u narednom periodu.

Uspešno upravljanje finansijskim obavezama ne može se izvršiti ukoliko ne postoji adekvatno upravljanje slobodnim novčanim sredstvima. Idealna struktura finansijske aktive i pasive podrazumevala bi njihovu ročnu usklađenost i približno iste vrednosti stope prinosa na aktivu i kamatne stope na pasivu. Međutim u bilansu države, preovladava stalni debalans ročne strukture i velika razlika između finansijske aktive i pasive, tako da se usklađivanje bilansnih strana vrši na polju kamatnih stopa. U narednom periodu trebalo bi izvršiti unapređenje sistema upravljanja slobodnim novčanim sredstvima, kako bi se uspešno jedan deo troškova servisiranja duga finansirao iz prihoda ostvarenih na strani finansijske aktive i time ti troškovi delimično smanjili.

Upravljanje javnim dugom ne može se izvršiti uspešno ukoliko nije prisutna permanentna koordinacija ekonomskih politika i korporativno odlučivanje o najbitnijim pitanjima vezanim za javni dug. Državne hartije od vrednosti bi u narednom periodu, ne samo trebalo da nađu svoje mesto u procesu finansiranja državnih investicija i kratkoročne likvidnosti, već i da postanu osnovno sredstvo za sprovođenje repo operacija centralne monetarne ustanove. U narednom srednjoročnom periodu, trebalo bi povećati učešće državnih hartija u portfoliu NBS sa kojima se sprovode repo operacije, ali je nemoguće izvršiti kompletan transfer zbog visokog stanja ovih obaveza, koje je premašilo vrednost od 2,7 mlrd evra na kraju 2007. godine.

Pored koordinacije nadležnih institucija u narednom periodu potrebno je pojačati kapacitete Ministarstva finansija na polju upravljanja javnim dugom i razviti organizacioni sistem koji će garantovati uspešno izvršenje osnovnih ciljeva javnih finansija na polju javnog duga. Do kraja 2011. godine srpski sistem za upravljanje javnim dugom treba da bude postavljen na nivo razvijenih evropskih država, kao jedan od prioriteta u reformi srpskih javnih finansija.

4. Projekcija javnog duga u periodu 2009-2011. godine

Održivost javnog duga definiše se kao sposobnost Republike Srbije da redovno servisira svoje obaveze prema domaćim i stranim poveriocima. U narednom periodu Republika Srbija planira da realizuje veliki broj investicionih projekata u okviru rekonstrukcije postojećih i izgradnje novih infrastrukturnih kapaciteta. Osnovni mehanizam finansiranja osloniće se na prirast javnog duga, koji će omogućiti finansiranje Koridora H, rekonstrukciju železnice, izgradnju sistema za navodnjavanje i niz drugih projekata od velike važnosti za dalji razvoj privrede Srbije. Novi dug će najvećim delom predstavljati indirektnu obavezu Republike Srbije.

Tabela 38. Projekcija osnovnih pokazatelja zaduženosti Republike Srbije (centralni nivo vlasti) u periodu 2009-2011. godine

  2009 2010 2011 u milionima dinara Dug RS* 821.975 888.501 971.856 Spoljni dug 560.087 641.444 730.841 Domaći dug 261.889 247.057 241.015 BDP 3.059.954 3.427.994 3.860.817 Učešće u BDP 26,9% 25,9% 25,2% u milionima evra Dug RS 9.394 9.616 10.123 Spoljni dug 6.401 6.942 7.613 Domaći dug 2.993 2.674 2.511 BDP 35.488 37.421 40.714 Izvoz roba i usluga, u milionima evra 9.904 11.209 12.557 Javni spoljni dug / izvoz roba i usluga 64,6% 61,9% 60,6% Javni dug denominovan u stranoj valuti / izvoz roba i usluga 93,0% 84,9% 79,7% Otplata kamata i glavnice 860 951 870 Plaćanje kamata 325 338 363 * Bez duga lokalne samouprave

Tabela 39. Planirana plaćanja prema najvećim poveriocima

u periodu 2009-2011. godine

u milionima Valuta   Godina Dug 2009 2010 2011 Stara devizna štednja EUR Glavnica 249,4 260,2 274,9 IBRD EUR Glavnica 17,0 71,5 71,5 Kamata 22,2 89,5 85,3 Pariski klub USD Glavnica 88,5 86,0 78,4 Kamata 102,8 84,6 87,6 Londonski klub USD Glavnica … 71,7 71,7 Kamata 40,3 71,4 66,5

Grafikon 20. Projekcija odnosa javnog duga centralnog nivoa vlasti i BDP u periodu 2009-2011. godine

[pic]

Grafikon 21. Projekcija odnosa javnog duga centralnog nivoa vlasti i izvoza roba i usluga u periodu 2009-2011. godine

[pic]

5. Test osetljivosti kretanja javnog duga

Kretanje javnog duga u direktnoj je vezi s makroekonomskim kretanjima. Javni dug je direktna posledica fiskalne politike iz prethodnog perioda i samo odgovorna fiskalna politika obezbeđuje održivost javnog duga. Od velikog je značaja permanentno praćenje promena osnovnih pretpostavki na kojima se bazira kretanje javnog duga u narednom srednjoročnom periodu. Testiranjem osetljivosti javnog duga na promenu najznačajnijih makroekonomskih parametara omogućava se sagledavanje mogućih posledica nepredviđenih promena i priprema mera za adekvatno reagovanje na realizaciju takvih rizika.

Osnovni zadatak prilikom sprovođenja testa osetljivosti jeste postavka osnovnog scenarija, koji se temelji na srednjoročnom makroekonomskom okviru. Nakon toga se osnovni scenario testira na promenu osnovnih makroekonomskih pretpostavki.

Ključni uticaj na poziciju duga ima promena kursa dinara prema evru, jer se preko 75% javnog duga Srbije nalazi u ovoj valuti. Takođe se pretpostavlja važenje pravilno ukrštenih kurseva prilikom analize nivoa osetljivosti duga na promenu kursa evra u odnosu na dinar. Depresijacija kursa dinara prema evru za 10% povećava učešće javnog duga u BDP za oko 2 procentna poena, što jasno ukazuje na visoko učešće duga denominovanog u stranoj valuti u ukupnom dugu i izuzetnu osetljivost duga na oscilacije kursa.

Ostali scenariji zasnivaju se na smanjenju nominalne stope rasta BDP za pet procentnih poena, na padu vrednosti poreskih prihoda za pet procenata u odnosu na planiranu veličinu, kao i na kombinacijama tri alternativna scenarija.

Tabela 40. Osnovni scenario javnog duga Republike Srbije za period 2009-2011. godine

[pic]

Grafikon 22. Dekompozicija faktora promene učešća bruto javnog duga u BDP

u periodu 2007-2011. godine

[pic]

Tabela 41. Test osetljivosti odnosa javnog duga i BDP

u periodu 2007-2011. godine

  2007 2008 2009 2010 2011 1. Osnovni scenario 31,3 30,0 26,9 25,9 25,2 2. Deprecijacija kursa dinara prema evru za 10% 31,3 30,0 29,5 28,5 27,7 3. Pad nominalnog rasta BDP za 5pp 31,3 30,0 28,1 28,4 28,9 4. Pad poreskih prihoda za 5% 31,3 30,0 29,0 28,0 27,3 5. Kombinacija scenarija 2. i 3. 31,3 30,0 30,9 31,2 31,7 6. Kombinacija scenarija 2. i 4. 31,3 30,0 31,6 30,6 29,7 7. Kombinacija scenarija 3. i 4. 31,3 30,0 30,3 30,7 31,3 7. Kombinacija scenarija 2., 3. i 4. 31,3 30,0 33,1 33,5 34,1

Grafikon 23. Kretanje odnosa bruto javnog duga i BDP prema različitim scenarijima

[pic]

Kreditni rejting Republike Srbije

Tri vodeće kompanije za procenu kreditnog rejtinga: Moody’s Investors Service, „Standard and Poor’s” i Fitch Ratings, redovno objavljuju rejtinge država.

Rejting agencija „Standard and Poor’s” je 11. marta 2008. godine revidirala ocenu izgleda (Outlook) Republike Srbije sa „stabilnih” na „negativne”, zbog povećanog političkog rizika.

Istovremeno, potvrđen je dugoročan kreditni rejting „BB-”, kao i kratkoročan kreditni rejting „B”. Na smanjenje rejtinga bi uticao i dalji rast spoljnotrgovinske neravnoteže, povećanje fiskalnog deficita ili značajniji propusti u sprovođenju ekonomskih reformi.

Ukoliko se postigne konkretan napredak u pogledu nastavka ekonomskih reformi (naročito privatizacije i restrukturiranja preduzeća), oživljavanja privrede i približavanja EU, kreditni rejting Republike Srbije bi mogao da se revidira na ocenu „stabilan”, sa perspektivom njegovog poboljšanja u narednim godinama.

IV. STRUKTURNE REFORME U PERIODU OD 2009. DO 2011. GODINE

Sprovođenjem strukturnih reformi u naredne tri godine ojačaće se sposobnost zemlje da ispunjava uslove ugrađene u proces stabilizacije i pridruživanja kao okvir evropskog pravca kojim će se kretati Srbija kao država zapadnog Balkana sve do pristupanja EU. Ključne pretpostavke za sprovođenje strukturnih reformi jesu finansijska disciplina, reforma političkog sistema koja opredeljuje sve institucionalne promene i reformske zahvate, kao i reforma sudskog sistema koja obezbeđuje finansijsku disciplinu, pravnu sigurnost i vladavinu prava.

1. Reforme realnog sektora

Osnovni pravci reformi realnog sektora u periodu 2009-2011. godine jesu: završetak privatizacije društvenih preduzeća, ubrzavanje procesa restrukturiranja i privatizacije javnih preduzeća, liberalizacija infrastrukturnih delatnosti, unapređenje poslovnog okruženja.

1.1. Privatizacija i restrukturiranje društvenih preduzeća

Proces privatizacije društvenih preduzeća je u završnoj fazi. Od donošenja Zakona o privatizaciji, jula 2001. godine, ostvareni su značajni rezultati u privatizaciji kapitala u društvenom vlasništvu. Nova vlasnička struktura privrede Srbije doprinela je povećanju proizvodnje i efikasnosti poslovanja, generisanju nove zaposlenosti, porastu ulaganja u nove proizvodne kapacitete i tehnologije, povećanju izvoza i ubrzanju razvoja zemlje.

Tabela 42. Rezultati privatizacije od 2002. godine do oktobra 2008. godine

  Prodajna cena Iskazano u procentima osim ako nije drugačije naznačeno 2007 2008 2009 2010 2011 1. Stopa realnog rasta BDP 7,1 6,0 3,5 4,5 6,0 2. BDP po tekućim tržišnim cenama (miliona dinara) 2.329.400 2.739.600 3.059.954 3.427.994 3.860.817 3. BDP deflator 9,4 11,0 7,9 7,2 6,3 4. Cene na malo promena (godišnji prosek) 6,8 11,1 8,2 7,2 6,2 5. BDP u evrima (u milionima) 29.125 33.861 35.488 37.421 40.714 6. BDP u dolarima (u milionima) 39.914 49.606 44.360 44.906 48.856 7. BDP po stanovniku u evrima 3.954 4.597 4.818 5.080 5.527 8. BDP po stanovniku u dolarima 5.419 6.734 6.022 6.096 6.633 9. Rast zaposlenosti -1,2 0,0 -0,5 0,5 0,5 10. Rast produktivnosti 8,3 6,0 4,0 4,0 5,5 11. Investicioni racio (% BDP) 21,8 21,3 19,4 20,1 21,0 Izvori rasta: procentne promene u konstantnim cenama 12. Lična potrošnja 12,7 11,1 3,2 4,2 4,3 13. Državna potrošnja 11,5 2,4 1,0 0,8 3,2 14. Investicije u fiksni kapital 19,2 8,4 -4,1 9,8 12,9 15. Promena zaliha kao % BDP 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 16. Izvoz roba i usluga 16,7 14,3 -3,9 12,1 13,2 17. Uvoz roba i usluga 24,9 15,4 -5,0 8,2 8,4 Nominalni rast spoljnotrgovinske razmene (u USD) 18. Izvoz roba i usluga 34,1 27,1 -17,1 8,6 12,0 19. Uvoz roba i usluga 40,4 28,3 -18,5 4,4 7,9 Doprinos rastu BDP 20. Finalna domaća tražnja 14,4 10,3 1,7 5,3 6,5 20.1. Investiciona potrošnja 3,7 1,8 -0,9 2,0 2,8 20.2. Lična potrošnja 8,7 8,0 2,4 3,2 3,2 20.3. Državna potrošnja 2,0 0,4 0,2 0,1 0,5 21. Promena u zalihama 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 22. Spoljno-trgovinski bilans roba i usluga -7,3 -4,3 1,8 -0,9 -0,5 Rast bruto dodate vrednosti 23. Poljoprivreda -7,9 5,4 3,3 3,1 3,1 24. Industrija 4,1 3,9 3,1 4,5 5,3 25. Građevinarstvo 8,3 5,6 4,3 5,6 8,3 26. Usluge 10,8 7,5 3,1 4,7 6,8 Doprinos rastu bruto dodate vrednosti 27. Rast bruto dodate vrednosti 6,9 6,5 3,2 4,5 6,2 28. Poljoprivreda -1,0 0,6 0,4 0,3 0,3 29. Industrija 0,9 0,8 0,6 0,9 1,0 30. Građevinarstvo 0,3 0,2 0,1 0,2 0,3 31. Usluge 6,8 4,9 2,1 3,1 4,5

Tabela 2: Razvoj tržišta radne snage Iskazano u procentima ako drugačije nije navedeno 2007 2008 2009 2010 2011 1. Broj stanovnika (u hiljadama) 7.366 7.366 7.366 7.366 7.366 2. Stopa rasta stanovništva -0,45 0,00 0,00 0,00 0,00 3. Radno sposobno stanovništvo (u hiljadama) 4.943 4.943 4.943 4.943 4.943 4. Učešće radno sposobnog stanovništva u ukupnom stanovništvu 67,1 67,1 67,1 67,1 67,1 5. Broj zaposlenih (u hiljadama) 2.002 2.002 1.992 2.001 2.011 6. Stopa rasta zaposlenosti -1,2 0,0 -0,5 0,5 0,5 7. Stopa nezaposlenosti (ILO definicija) 18,8 18,8 19,0 18,7 18,2 8. Stopa rasta prosečne realne zarade 19,5 5,0 4,0 4,0 5,0

Tabela 3: Kretanja u spoljnom sektoru Iskazano u milionima evra ako drugačije nije navedeno 2007 2008 2009 2010 2011 1. Saldo tekućeg računa (% BDP) -14,7 -18,3 -16,3 -15,7 -14,4 2. Izvoz roba 6.432 7.630 7.260 8.199 9.315 3. Uvoz roba 13.087 15.751 14.899 16.065 17.355 4. Saldo trgovinskog računa -6.655 -8.121 -7.639 -7.866 -8.040 5. Izvoz usluga 2.145 2.570 2.644 3.009 3.242 6. Uvoz usluga 2.158 2.546 2.569 2.924 3.127 7. Saldo na računu usluga -13 24 75 86 115 8. Izvoz roba i usluga 8.577 10.200 9.904 11.209 12.557 9. Uvoz roba i usluga 15.245 18.297 17.468 18.989 20.482 10. Izvoz roba i usluga (% BDP) 29,4 30,1 27,9 30,0 30,8 11. Uvoz roba i usluga (% BDP) 52,3 54,0 49,2 50,7 50,3 12. Neto izvoz dobara i usluga (% BDP) -22,9 -23,9 -21,3 -20,8 -19,5 13. Neto plaćanja kamata prema inostranstvu -500 -830 -1.004 -1.075 -1.152 14. Tekući transferi 2.873 2.740 2.787 2.971 3.221 15. Saldo tekućeg računa platnog bilansa -4.295 -6.187 -5.780 -5.884 -5.856 16. Strane direktne investicije 1.968 1.809 1.500 2.100 2.950 17. Devizne rezerve 10.896 9.744 9.080 9.164 10.478 18. Spoljni dug 17.790 21.575 23.304 26.358 29.627 19. Od čega: dug države 5.462 5.924 6.401 6.942 7.613 20. Od čega: denominovan u stranoj valuti 17.790 21.575 23.304 26.358 29.627 21. Od čega: otplata glavnice 2.156 3.076 4.037 4.923 5.763 22. Neto štednja iz inostranstva (% BDP) 14,7 18,3 16,3 15,7 14,4 23. Nacionalna štednja (% BDP) 7,0 3,1 3,1 4,3 6,6 24. Domaća štednja (% BDP) -1,1 -2,6 -2,0 -0,7 1,5 25. Domaća privatna štednja (% BDP) -3,7 -3,7 -4,1 -3,7 -2,2 26. Domaće privatne investicije (% BDP) 16,8 18,2 15,6 16,0 16,6 27. Domaća javna štednja (% BDP) 2,6 1,1 2,1 3,0 3,7 28. Domaće javne investicije (% BDP) 5,0 3,1 3,8 4,1 4,4

Tabela 4: Fiskalna pozicija Iskazano učešćem u BDP 2007 2008 2009 2010 2011 Neto pozajmljivanje po subsektorima 1. Opšta država -2,0 -2,0 -1,4 -1,0 -0,7 2. Republički budzet … … … … … 3. Lokalna samouprava … … … … … 4. Socijalni fondovi … … … … … Opšta država 5. Ukupni prihodi 43,2 41,1 41,9 41,6 41,6 6. Ukupni rashodi 45,2 43,1 43,3 42,7 42,3 7. Budzetski bilans -2,0 -2,0 -1,4 -1,0 -0,7 8. Otplata kamata 0,8 0,7 0,9 0,9 1,0 9. Primarni deficit-suficit -1,2 -1,3 -0,5 -0,1 0,3 Komponente prihoda 10. Porezi 25,8 24,7 24,7 24,7 24,7 11. Doprinosi 11,6 11,4 11,7 11,7 11,7 12. Ostali prihodi 5,9 5,0 5,5 5,2 5,2 13. Ukupni prihodi 43,4 41,1 41,9 41,6 41,6 Komponente rashoda 14. Kolektivna potrošnja 18,5 18,0 17,7 17,2 16,8 15. Socijalni transferi 18,3 18,8 18,9 18,5 18,0 16. Kamate 0,8 0,7 0,9 0,9 1,0 17. Subvencije 2,7 2,6 2,1 2,0 2,0 18. Investicije u fiksni kapital 5,0 3,1 3,7 4,1 4,4 19. Ukupni rashodi 45,3 43,1 43,3 42,7 42,3

Tabela 5: Dug opšte države Iskazano procentualnim učešćem u BDP 2007 2008 2009 2010 2011 1. Bruto dug 31,3 30,0 28,6 27,8 27,0 2. Od čega: otplata glavnice 1,7 1,8 1,8 2,1 1,9 3. Promena u ukupnom dugu -6,7 -1,4 -1,3 -0,8 -0,8 Doprinosi promeni bruto duga 4. Primarni deficit (suficit) 1,1 1,4 0,7 0,1 -0,3 5. Kamata 0,8 0,7 0,9 0,9 1,0 6. Rast nominalnog BDP -5,6 -4,7 -3,1 -3,1 -3,1 7. Ostali faktori koji utiču na dug -3,0 1,3 0,2 1,2 1,6 8. Implicitna kamatna stopa na dug (%) 2,4 2,5 3,6 3,7 4,0

Prilog III

RAZLIKE U PROJEKCIJAMA

2007 2008 2009 2010 2011 1. Realni rast BDP (%, pp) Prethodna 7,1 7,0 6,5 6,5 7,5 Poslednja 7,1 6,0 3,5 4,5 6,0 Razlika 0,0 -1,0 -3,0 -2,0 -1,5 2. Inflacija, kraj perioda (%) Prethodna 10,1 9,5 6,0 5,0 4,0 Poslednja 10,1 9,5 8,0 6,5 6,0 Razlika 0,0 0,0 2,0 1,5 2,0 3. Saldo spoljnotrgovinskog računa (% BDP) Prethodna -23,0 -23,9 -23,6 -22,8 -21,2 Poslednja -22,9 -23,9 -21,3 -20,8 -19,5 Razlika 0,1 0,0 2,3 2,0 1,7 4. Spoljni dug (% BDP) Prethodna 61,3 60,1 62,7 64,0 63,8 Poslednja 61,1 63,7 65,7 70,4 72,8 Razlika -0,2 3,6 3,0 6,4 9,0 5. Fiskalni rezultat (% BDP) Prethodna -1,9 -2,8 -2,2 -1,0 -0,2 Poslednja -2,0 -2,0 -1,4 -1,0 -0,7 Razlika -0,1 0,8 0,8 0,0 -0,5 6. Javni dug (% BDP) Prethodna 31,5 26,6 25,5 24,0 22,5 Poslednja 31,3 30,0 28,6 27,8 27,0 Razlika -0,2 3,4 3,1 3,8 4,5

S obzirom na promenjene okolnosti u odnosu na septembar 2008. godine Ministarstvo finansija je izvršilo revidiranje procena za 2008. godinu i makroekonomskih projekcija za naredni trogodišnji period. Tokom septembra i oktobra 2008. godine kulminirala je finansijska kriza u vodećim svetskim privredama utičući na kolaps mnogih komercijalnih i investicionih banaka, velikim padom berzanskih indeksa, usporavanjem rasta i recesijom tih privreda, velikim državnim izdacima za konsolidaciju bankarskog sistema i disperzijom krize na zemlje u razvoju. Nasuprot prvoj polovini godine, u kojoj je nastavljen trend iz 2007. godine u domenu rasta cene nafte, sirovina i hrane, u trećem i četvrtom kvartalu 2008. godine došlo je do inverznih kretanja praćenih velikim padom cene nafte, sirovina i postepenim ulaskom u deflaciju razvijenih svetskih privreda, padom referentnih kamatnih stopa i prvim znacima recesije SAD, Japana, Nemačke i Velike Britanije. Srbija neće ostati pošteđena u globalnoj krizi, prvi efekti krize bili su vrlo brzo uočljivi u vrednosti nacionalne valute koja je u periodu kraj septembra – početak decembra izgubila oko 14% vrednosti zbog naglog rasta tražnje za evrima, usporavanja industrijske proizvodnje, pada prometa usluga, najave mera štednje u javnom sektoru zbog neodrživosti planiranih rashoda, rasta kamatnih stopa na kredite stanovništvu, novih mera NBS na povećanju likvidnosti komercijalnog bankarskog sektora itd. Koliko će negativne posledice po srpsku privredu biti zavisiće prvenstveno od dužine trajanja krize u vodećim svetskim privredama, sposobnosti Vlade i privrednih subjekata da amortizuju negativne tendencije i nađu adekvatna rešenja za brzo prevazilaženje krize.

Privredni rast. Projekcija Ministarstva finansija o rastu BDP iz septembra 2008. godine zasnivala se na oceni mogućeg usporavanja rasta privrede zbog evidentne realizacije političkog i globalnog ekonomskog rizika u 2008. godini. Na osnovu poslednjih objavljenih podataka RZS za prvi i drugi kvartal 2008. godine, Ministarstvo finansija je odlučilo da se vrati na raniju projekciju od 6,0% rasta BDP u 2008. godini. Zbog evidentnog globalnog usporavanja privredne aktvnosti stope rasta BDP su i za naredni period smanjene u proseku za jednu trećinu.

Inflacija. Procena inflacije u odnosu na projektovanu od 9,5% u oktobru 2008. godine nije menjena, ali je imajući u vidu osnovne karakteristike srpske privrede projekcija za naredni period promenjena na više. Najveći razlog promene leži u činjenici da kanal deviznog kursa i dalje dominantno determiniše ne samo uvozne cene nego i cene domaćih proizvoda.

Eksterni sektor. NBS je početkom 2008. godine objavila svoje namere da izvrši promenu platnobilansne metodologije. Na osnovu revidiranih podataka RZS za izvoz i uvoz robe za 2007. godinu, zatim procene tekućih transfera prema novoj metodologiji NBS iz marta 2008. godine i novih podataka za bruto domaći proizvod – RZS – ustanovljeno je da je učešće deficita tekućeg računa prema novoj metodologiji nešto veće od ranije procene 13,7%. Učešće je po novom obračunu za 1,1 procentni poen veće i iznosi 14,7% BDP za 2007. godinu. U 2008. godini došlo je do nastavka negativnih tendencija u eksternom sektoru: rast uvoza roba nadmašio je rast izvoza što je dovelo do produbljivanja spoljnotrgovinske neravnoteže, uz smanjivanje pozitivnog salda tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja, pa je došlo do znatnog rasta deficita tekućeg računa u 2008. godini, stoga će on prema tekućoj proceni iznositi oko 18,3% BDP. Evidentno je da znatno smanjenje uvozne zavisnosti Srbije u narednom trogodišnjem periodu neće biti moguće, kako se predviđalo ranijim projekcijama zbog pogoršanja debalansa u tekućoj godini, ali će smanjenje cene nafte i sirovina uticati na pad uvoza naredne godine, dok će recesija u privredama nekih spoljnotrgovinskih partnera sigurno dovesti do pada izvoza u 2009. godini. U 2010. i 2011. godini očekuje se nastavak rasta izvoza i uvoza na nešto nižem nivou nego u prethodnom periodu (2005-2007. godina).

Javni dug. Revidiranje planiranih novih zaduženja i emitovanja garancija javnim preduzećima u narednom trogodišnjem periodu, promena projekcije kursa dinara i evidentno dalja denominacija novog duga pretežno u evrima dovela je do promene na više racia javni dug BDP za oko 3,7 procentnih poena.

———————–23%

77%

Varijabilne kamatne stope

Fiksne kamatne stope

Ostavite komentar