[pic] | |
REPUBLIKA SRBIJA
MINISTARSTVO FINANSIJA
M E M O R A N D U M
O BUDžETU I EKONOMSKOJ I FISKALNOJ
POLITICI ZA 2007. GODINU
SA PROJEKCIJAMA ZA 2008. I 2009. GODINU
Beograd, novembar 2006. godina
S A D R Ž A J I. MAKROEKONOMSKA KRETANjA U PERIODU OD 2001. DO 2006. GODINE 1 1. Osnovni rezultati ekonomske politike od 2001. do 2005. godine 1 1.1. Privredna aktivnost – stvaranje i upotreba BDP 3 1.2. Inflacija 5 1.3. Deficit tekućeg računa platnog bilansa 6 1.4. Demografska i socijalna kretanja 7 2. Ekonomski izgledi za 2006. godinu 8 II. MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2007. DO 2009. GODINE 16 1. Strateške osnove Memoranduma o budžetu od 2007. do 2009. godine 16 2. Osnovni ciljevi i prioriteti ekonomske politike 17 3. Međunarodno ekonomsko okruženje 20 3.1. Globalne perspektive 20 3.2. Izgledi u Evropskoj uniji 23 3.3. Izgledi za centralnu i istočnu Evropu 23 3.4. Izgledi za jugoistočnu Evropu 24 4. Projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora 25 5. Realni sektor 26 6. Inflacija 27 7. Monetarna politika i politika deviznog kursa 29 8. Politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom 30 9. Politika zarada 32 III. JAVNE FINANSIJE REPUBLIKE SRBIJE 33 1. Fiskalna kretanja u periodu od 2001. do 2005. godine 33 1.1. Reforma javnih prihoda 34 1.2. Reforma javnih rashoda 40 2. Fiskalni izgledi za 2006. godinu 45 2.1. Izgledi za ostvarenje javnih prihoda u 2006. godini 45 2.2. Izgledi za ostvarenje javnih rashoda u 2006. godini 46 3. Projekcija javnih prihoda i javnih rashoda u periodu od 2007. do 2009. godine 47 3.1. Politika javnih prihoda u periodu od 2007. do 2009. godine 49 3.2. Politika javnih rashoda u periodu od 2007. do 2009. godine 55 3.3. Nacionalni investicioni plan 59 3.4. Sprovođenje strategije za smanjenje siromaštva 64 3.4.1. Makroekonomski okvir i fiskalna ograničenja 64 3.4.2. Tranzicija ka tržišnoj privredi-stvaranje uslova za razvoj privatnog sektora 64 3.4.3. Tranzicija ka tržišnoj privredi-globalne i regionalne integracije 65 3.4.4. Povećane mogućnosti zapošljavanja 65 3.4.5. Efikasnija socijalna zaštita i unapređenje položaja starih 66 3.4.6. Zdravstvena zaštita u funkciji smanjenja siromaštva 67 3.4.7. Obrazovanje u funkciji smanjenja siromaštva 68 3.4.8. Regionalni, ruralni i urbani aspekt siromaštva 69 3.4.9. Ekološki aspekti smanjenja siromaštva i procena troškova implementacije SSS 70 3.4.10. Troškovi SSS 70 4. Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja 72 5. Lokalna samouprava 76 6. Javni dug 87 7. Fiskalni rizici 91 IV. STRUKTURNE REFORME U REPUBLICI SRBIJI 94 1. OSNOVNI REZULTATI STRUKTURNIH REFORMI OD 2001. DO 2005. GODINE 94 1.1. Privatizacija realnog sektora 94 1.2. Restrukturiranje realnog sektora 95 1.3. Razvoj malih i srednjih preduzeća 96 1.4. Unapređenje poslovnog okruženja i investicione klime u Srbiji 97 1.5. Restrukturiranje finansijskog sektora 98 1.6. Restrukturiranje sektora jačanja ljudskih resursa 103 1.7. Restrukturiranje penzionog sistema 105 1.8. Restrukturiranje sistema zdravstvene zaštite 106 1.9. Restrukturiranje sistema socijalne i dečije zaštite 108 2. STRUKTURNE REFORME U PERIODU OD 2007. DO 2009. GODINE 109 2.1. Strukturne reforme i pridruživanje Srbije EU 109 2.2. Politike u funkciji integracije privrede Srbije u tržište EU 115 2.2.1. Politika konkurencije 115 2.2.2. Osnove politike državne pomoći 118 2.2.3. Politika javnih nabavki 120 2.2.4. Politika u oblasti standardizacije proizvoda 121 2.2.5. Politika u oblasti intelektualne svojine 121 2.2.6. Politika zaštite potrošača 122 3. STRUKTURNE REFORME REALNOG SEKTORA 122 3.1. Privatizacija preduzeća 123 3.2. Restrukturiranje preduzeća 124 3.3. Podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva 125 3.4. Poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta 127 3.5. Podsticanje izvoza i stranih direktnih investicija 129 4. STRUKTURNE REFORME FINANSIJSKOG SEKTORA 130 4.1. Finansijska tržišta 130 4.2. Bankarstvo 131 4.3. Osiguranje 133 4.4. Lizing i fondovi 134 5. STRUKTURNE REFORME SEKTORA LjUDSKIH RESURSA 135 5.1. Zapošljavanje i tržište rada 135 5.2. Obrazovanje i sport 139 5.3. Naučna istraživanja i razvoj 140 5.4. Kultura i mediji 142 5.5. Religijski sistem 145 5.6. Sistem saradnje sa dijasporom 146 6. STRUKTURNE REFORME SOCIJALNOG SEKTORA 149 6.1. Zdravstveni sistem 149 6.2. Penzioni sistem 152 6.3. Sistem socijalne zaštite 154 6.3.1. Zaštita porodice i zaštita dece 155 6.3.2. Zaštita osoba sa invaliditetom 157 6.3.3. Zaštita boraca i invalida rata 157 6.3.4. Zaštita starih lica 158 6.3.5. Zaštita izbeglih i raseljenih lica 159 6.3.6. Zaštita nacionalnih manjina 159 6.4. Socijalni dijalog 159 6.5. Državna uprava 160 6.6. Pravosuđe 164 6.7. Policija 167 7. SEKTORSKE REFORME 171 7.1. Rudarstvo 171 7.2. Energetika 172 7.3. Industrija 176 7.4. Poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda 179 7.5. Saobraćaj 186 7.6. Telekomunikacije i radio-difuzija 188 7.7. Trgovina 190 7.8. Turizam 191 7.9. Zaštita životne sredine 192 7.10. Regionalni razvoj 196 Tabele 37. i 38. o transferima lokalnoj samoupravi za 2007. godinu 198 ANEKS I Matrica osnovnih ciljeva i mera ekonomske i fiskalne politike u periodu od 2007. do 2009. godine 206 ANEKS II Matrica strukturnih reformi u periodu od 2007. do 2009. godine 214 ANEKS III Matrica osnovnih sistemskih zakona kojima se podržavaju strukturne reforme u realnom, finansijskom i javnom sektoru 231 ANEKS IV Matrica osnovnih ciljeva i zadataka Republičkih ministarstava u periodu od 2007. do 2009. godine 239 V. STRATEGIJA ZA UPRAVLjANjE JAVNIM DUGOM 243 VI. OBJAVLjIVANjE MEMORANDUMA 274
Na osnovu člana 14. stav 1. tačka 1) Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS“, br. 9/02, 87/02, 61/05 – dr. zakon, 66/05, 101/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon i 85/06),
M E M O R A N D U M
O BUDžETU I EKONOMSKOJ I FISKALNOJ POLITICI ZA 2007. GODINU, SA PROJEKCIJAMA ZA 2008. I 2009. GODINU
I. MAKROEKONOMSKA KRETANjA U PERIODU OD 2001. DO 2006. GODINE
1. Osnovni rezultati ekonomske politike od 2001. do 2005. godine
Republika Srbija u periodu od 2001. do 2005. godine ostvarila je značajan napredak kod osnovnih makroekonomskih i strukturnih indikatora. U ovom periodu ostvaren je visok rast bruto domaćeg proizvoda, uspostavljena je makroekonomska stabilnost i održana stabilnost deviznog kursa, uz kontinuirani rast deviznih rezervi. Doneto je 350 sistemskih zakona kojima se podržavaju strukturne reforme i ostvaren značajan napredak u sprovođenju reformi.
U periodu od 2001. do 2005. godine postignut je visok realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u proseku od 5,6% godišnje. U 2004. godini ostvarena je najviša stopa rasta BDP od 9,3% zasnovana na industrijskom rastu, rastu poljoprivredne proizvodnje i značajnom rastu sektora usluga, posebno PTT i telekomunikacija i prometa u trgovini na malo. I u 2005. godini je ostvaren značajan rast BDP od 6,8%, što je iznad projektovanog privrednog rasta za 2005. godinu (5,1%). Najveći doprinos rastu ekonomije u 2005. godini dao je sektor usluga. Kumulativni realni rast BDP u periodu od 2001. do 2005. godine od 31,3% značajan je rezultat ekonomske politike, ostvaren u uslovima tranzicije i nepovoljnih kretanja u svetskoj privredi i trgovini. U ovom periodu BDP po glavi stanovnika povećan je preko tri puta – sa oko 1.000 USD u 2000. godini na 3.526 USD u 2005. godini.
Spoljnotrgovinska razmena u prve četiri godine tranzicije beležila je nepovoljnu tendenciju bržeg rasta uvoza od izvoza, što je uslovilo visok deficit u spoljnoj trgovini. U 2005. godini izvoz je značajno povećan, a uvoz smanjen u odnosu na prethodnu godinu, što je dovelo do smanjenja deficita tekućih transakcija (bez donacija) sa 13,5% u 2004. godini na 9,8% BDP.
Visok rast privredne aktivnosti i izvoza pratila je dvocifrena inflacija. U periodu od 2001. do 2005. godine postignut je napredak u smanjenju inflacije, koja je zabeležila enorman rast u protekloj deceniji i u 2001. godini. Inflacija je redukovana sa 91,8% u 2001. godini na 16,5% u 2005. godini (prosek godine). Ovo je značajan rezultat kada se ima u vidu da je ostvaren u uslovima rasta cena sirove nafte i ispravljanja cenovnih dispariteta. Stabilnost opšteg nivoa cena zasnivala se na stabilnosti deviznog kursa i kontinuiranom rastu deviznih rezervi koje su povećane sa 0,5 mlrd USD krajem 2000. godine na 5,7 mlrd USD krajem 2005. godine i na čvrstoj monetarnoj politici, fiskalnoj politici i politici zarada u javnom sektoru.
U oblasti standarda stanovništva ostvaren je značajan napredak. Ostvaren je značajan realni rast prosečnih neto zarada sa 102 EUR u 2001. godini na 210 EUR u 2005. godini, kao i rast prosečnih penzija sa 69 EUR u 2001. godini na 138 EUR u 2005. godini. Ukupna zaposlenost je smanjena u 2002. i 2003. godini kao efekat privatizacije i restrukturiranja preduzeća, dok je u 2004. i 2005. godini ostvaren blagi porast zaposlenosti za 0,5% i 0,9% respektivno, prvenstveno u malim i srednjim preduzećima.
Postignut je značajan napredak u sprovođenju strukturnih reformi, posebno u oblasti privatizacije preduzeća i konsolidacije i privatizacije bankarskog sektora. U periodu od 2002. do 2005. godine privatizovano je 1.844 preduzeća, ostvaren prihod od prodaje preduzeća u iznosu od 1,84 mlrd EUR, a ugovorene investicije iznose 905 mil. EUR. U oblasti bankarskog sektora smanjen je broj banaka sa 86 u 2001. godini na 40 banaka krajem 2005. godine, promenjena je vlasnička struktura banaka, povećano poverenje u bankarski sistem i zabeležen rast nove devizne štednja sa 329,8 mil. EUR krajem 2001. godine na 2.238,7 mil. EUR krajem 2005. godine. Privatizovane su tri banke (Jubanka, Kontinental banka i Novosadska banka) sa većinskim državnim udelom i ostvaren prihod od 274,5 mil. EUR. Ostvaren je značajan rast priliva stranih direktnih investicija koje su u neto iznosu povećane sa 165 mil. USD u 2001. godini na 1,55 mlrd USD u 2005. godini. Postignuti su pozitivni rezultati i u reformi tržišta rada i reformi socijalnog sektora.
Osnovne rezultate reformski orijentisane ekonomske politike u periodu od 2001. do 2005. godine prikazuje naredna tabela:
Tabela 1. Osnovni indikatori ekonomskih kretanja 2001- 2005. godina 2001 2002 2003 2004 2005* BDP u tekućim cenama, mlrd din. 783,9 1.020,1 1.171,6 1.431,3 1.750,0 BDP realni rast, % 5,1 4,5 2,4 9,3 6,8 Inflacija, prosek perioda, % 91,8 19,5 11,7 10,1 16,5 Inflacija, kraj perioda, % 40,7 14,8 7,8 13,7 17,7 Tekući račun platnog bilansa, bez donacija, % BDP 7,4 11,0 9,6 13,5 9,8 Stopa nezaposlenosti, %** 24,7 27,1 27,8 28,0 29,2 *Procena **Uključeni osigurani poljoprivredniciIzvor: MFIN i RZS
Realni rast BDP u proteklih pet godina tranzicije pratila je visoka inflacija, visok deficit tekućih transakcija i visoka stopa registrovane nezaposlenosti, što ukazuje na unutrašnju i spoljnu makroekonomsku neravnotežu koja nepovoljno utiče na makroekonomsku stabilnost i usporava privredni rast.
1.1. Privredna aktivnost – stvaranje i upotreba BDP
U periodu od 2001. do 2005. godine ostvaren je značajan porast privredne aktivnosti. Nakon rasta BDP-a od 5,1% u 2001. došlo je do usporavanja rasta BDP u naredne dve godine, a zatim je u 2004. godini ostvaren izuzetno visok privredni rast od 9,3%, kao i u 2005. godini od 6,8%. Privredni rast se zasnivao na snažnoj domaćoj tražnji koja je uticala na kretanje cena i na tekući račun platnog bilansa, posebno račun robe.
[pic]
Izvor: MFIN na bazi podataka RZS
Realnom rastu BDP u proteklih pet godina tranzicije doprineo je rast bruto dodate vrednosti (BDV), obračunate u skladu sa metodologijom SNA 93 i ESA 95, u 2001. godini za 3,1% i u 2005. godini za 5,5%. Sektorski posmatrano realni rast BDV prikazuju naredna tabela i grafikon:
Tabela 2. Realan rast BDP i BDV sektora 2001 2002 2003 2004 2005* BDP realni rast, u % 5,1 4,5 2,4 9,3 6,8 BDV poljoprivreda – realni rast, u % 17,4 -3,2 -7,0 19,1 -4,9 BDV industrija i građevinarstvo,realni rast, u % -4,7 -3,1 -2,0 6,4 1,1 BDV usluge – realni rast, u % 4,1 5,2 5,6 8,2 12,3 *Procena Izvor: MFIN na bazi podataka RZS
[pic]
Izvor: MFIN i RZS
U strukturi upotrebe BDP u periodu od 2001. do 2005. godine investicije su imale nisko učešće koje je povećano sa 10,4% u 2001. na 14,7% u 2005. godini, kao i izvoz čije je učešće u BDP bilo nisko i neznatno je povećano. Učešće lične potrošnje u BDP je i dalje visoko, uz smanjenje sa 92,1% u 2001. godini na 83,8% u 2005. godini. Učešće kolektivne potrošnje države u BDP pokazuje pad sa 11,5% u 2001. na 9,3% u 2005. godini. Učešće salda izvoza i uvoza roba i usluga je povećano sa 19,6% u 2001. na 22,9% u 2005. godini.
Struktura upotrebe BDP prikazana je u narednoj tabeli i na grafikonu:
Tabela 3. Učešće komponenti agregatne tražnje u BDP, u % 2001 2002 2003 2004 2005* BDP 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Lična (individualna) potrošnja 92,1 91,7 87,1 81,6 83,8 – individualna potrošnja domaćinstava i neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima 83,2 81,3 76,5 70,8 72,8 – individualna potrošnja države 9,0 10,4 10,6 10,9 11,0 Kolektivna potrošnja države 11,5 11,9 11,9 9,0 9,3 Bruto investicije u osnovne fondove 10,4 11,8 16,1 17,7 14,7 Promene u zalihama 5,6 5,4 6,5 20,1 15,1 Saldo izvoza i uvoza dobara i usluga -19,6 -20,8 -21,6 -28,4 -22,9 * Procena Izvor: MFIN na bazi podataka RZS
[pic]
Izvor: MFIN
U prvih pet godina tranzicije u Srbiji porast investicija i izvoza bio je nedovoljan za brži privredni rast i povećanje zaposlenosti, dok je rast lične i državne potrošnje u ovom periodu značajno doprineo realnom rastu BDP.
Realni rast zarada bio je u prve tri godine tranzicije znatno veći od realnog rasta BDP i rasta produktivnosti ukupne privrede.
Tabela 4. Realni rast BDP, zarada i ukupne produktivnosti 2001 2002 2003 2004 2005* Realni rast BDP, u % 5,1 4,5 2,4 9,3 6,8 Realni rast bruto zarada, u % 16,0 30,0 14,0 11,1 6,8 Rast produktivnosti ekonomije, u % 4,9 6,3 3,8 8,8 5,6 * Procena Izvor: MFIN i RZS
1.2. Inflacija
U periodu od 2001. do 2005. godine uspostavljena je makroekonomska stabilnost, uz relativno nisku inflaciju i stabilnost dinara. Domaća stopa inflacije u proteklih pet godina ekonomske tranzicije nadmašila je stopu inflacije u zemljama evro zone delom zbog uvezenih inflatornih pritisaka koji su se ogledali, pre svega, u porastu cena sirove nafte, metala i prehrambenih sirovina na svetskom tržištu. Porast cena sirove nafte uslovio je povećanje cena derivata nafte na domaćem tržištu i posledično porast cena drugih dobara i usluga, uključujući cene gasa i električne energije. Pritisak na domaću inflaciju vršila je domaća tražnja kroz rast zarada i državne potrošnje i rast kreditne aktivnosti banaka. Na inflaciju je početkom 2005. godine uticalo i uvođenje PDV.
Stabilnost opšteg nivoa cena temeljila se na politici održavanja stabilnosti nominalnog kursa dinara prema evru koji je predstavljao glavno sidro domaćih inflatornih očekivanja, te doprinosio stabilnosti cena uvoznih inputa i finalnih proizvoda s područja zemalja evro zone koje su najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije. Nižim stopama inflacije doprinelo je i smanjenje carina u procesu spoljnotrgovinske harmonizacije, kao i izražena apresijacija dinara prema dolaru koja je ublažavala uticaj porasta cena sirove nafte i drugih sirovina na svetskom tržištu.
[pic]
Izvor: MFIN na bazi podataka RZS
Osnovni faktori koji utiču na rast domaćih maloprodajnih cena su inflatorna očekivanja, rast cena sirove nafte i bazičnih metala na svetskom tržištu, rast administrativno regulisanih cena (gas, derivati nafte, električna energija, lekovi, komunalne usluge), ali i domaća tražnja, posebno rast kreditne aktivnosti banaka i rast lične i javne potrošnje, kao i nedovoljna konkurencija u domaćoj i spoljnoj trgovini.
1.3. Deficit tekućeg računa platnog bilansa
Visok deficit na tekućem računu platnog bilansa u proteklih pet godina uglavnom je rezultat negativnog salda na računu robe uzrokovan znatno bržim rastom uvoza od izvoza robe, što je uslovilo visok spoljnotrgovinski deficit koji je izražen u dolarima porastao u 2002. godini za 39,3%, a u 2005. godini je smanjen za 17,3%. Značajan doprinos tekućem računu dali su prihodi od usluga koji su, izraženo u dolarima, porasli u 2002. godini za 22%. U 2005. godini smanjen je robni deficit na bazi povećanja izvoza i smanjenja uvoza. Brži realni rast uvoza robe i usluga od realnog rasta izvoza robe i usluga u prve četiri godine tranzicije uslovio je porast deficita tekućeg računa platnog bilansa (bez donacija) sa 876 mil. USD u 2001. godini na 3,3 mlrd USD u 2004. godini, dok je u 2005. godini ovaj deficit smanjen na 2,6 mlrd USD.
Učešće deficita tekućeg računa (bez donacija) u BDP Srbije iznosilo je 2001. godine 7,4%, a u 2005. godini 9,8%. U 2003. godini smanjeno je učešće deficita tekućeg računa u BDP prvenstveno zbog porasta prihoda od tekućih transfera za 50% u poređenju sa prethodnom godinom. U 2004. godini povećano učešće deficita tekućeg računa u BDP uslovljeno je velikim rastom uvoza u poslednjem kvartalu 2004. godine zbog uvođenja poreza na dodatu vrednost od 1. januara 2005. godine. Pri tome se povećani uvoz odnosio prvenstveno na repromaterijal i opremu, pa je povećani deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2004. godini bio pre svega razvojnog karaktera. U 2005. godini značajno je smanjeno učešće deficita tekućih transakcija (bez donacija) na 9,8% BDP zahvaljujući rastu izvoza izraženog u dolarima od 27,2% i smanjenju uvoza od 2,7% u odnosu na prethodnu godinu.
[pic]
Izvor: MFIN i NBS
Visok deficit tekućeg platnog bilansa u Srbiji predstavlja ključnu makroekonomsku neravnotežu. On do sada nije predstavljao veći problem, budući da je postojao značajan netržišni priliv sredstava iz inostranstva (donacije i novi krediti sa počekom) i da je bilo odloženo servisiranje starih međunarodnih kredita.
1.4. Demografska i socijalna kretanja
U periodu od 2001. do 2005. godine nastavljen je višegodišnji trend niskog nataliteta i starenja stanovništva Srbije. Izmerene stope nezaposlenosti u 2005. godini, na bazi podataka Nacionalne službe za zapošljavanje (od 29,2%) ili na bazi podataka Ankete o radnoj snazi (20,8%), u skladu su sa odgovarajućim definicijama, evidencijama i mogućnostima prikupljanja podataka. Međutim, ni jedna prikazana stopa ne odgovara stvarnoj veličini nezaposlenosti, zbog skrivene zaposlenosti koja se ne može obuhvatiti evidencijom službe ni anketom. Uzimajući u obzir glavne komponente skrivene zaposlenosti (na bazi registrovanog broja zaposlenih u građevinarstvu, istraživanju sive ekonomije, Ankete o radnoj snazi nezaposlenih u ruralnim naseljima, itd) procenjuje se da je realni pokazatelj nezaposlenosti 14,3%. Prosečne realne neto zarade rasle su iznad realnog rasta BDP i rasta produktivnosti rada, posebno u prve tri godine tranzicije. Odabrane pokazatelje demografskih i socijalnih kretanja prikazuje naredna tabela:
Tabela 5. Pokazatelji stanovništva, zaposlenosti, zarada i produktivnosti 2001 2002 2003 2004 2005 Stanovništvo, u 000 7.534 7.500 7.481 7.463 7.450 Stopa rasta stanovništva -0,26 -0,40 -0,25 -0,24 -0,17 Radno sposobno stanovništvo, u 000 5.072 5.045 5.024 5.008 5.002 Broj zaposlenih, u 000 2.102 2.067 2.040 2.051 2.069 Stopa rasta zaposlenosti 0,2 -1,7 -1,3 0,5 0,9 Broj zaposlenih u javnom sektoru, u 000* 395,2 405,4 406,9 416,0 422,0 Stopa rasta zaposlenosti u javnom sektoru 4,0 2,6 0,4 2,2 1,4 Stopa nezaposlenosti (MOR**) 12,2 13,3 14,6 18,5 20,8 Stopa realnog rasta prosečne neto zarade 16,5 29,9 13,6 10,1 6,4 Stopa rasta produktivnosti ukupne privrede 4,9 6,3 3,8 8,8 5,6 * Bez zaposlenih u republičkim javnim preduzećima** MOR je Međunarodna organizacija rada Izvor: MFIN, RZS i NSZ
[pic]
Izvor: MFIN, RZS i NSZ
2. Ekonomski izgledi za 2006. godinu
U periodu januar – septembar 2006. godine realizovane su predviđene mere ekonomske politike i značajno ubrzane ekonomske reforme, što je pozitivno uticalo na privrednu aktivnost i realni rast BDP. Industrijska proizvodnja i izvoz beleže značajan rast, usporava se rast uvoza i spoljnotrgovinskog deficita, smanjena je ponuda novca i zaustavljen rast inflacije.
Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u prvom polugodištu 2006. godine realni rast BDP iznosio je 6,7%. Očekuje se realni rast BDP u 2006. godini od oko 7%. Na viši rast BDP u odnosu na projektovani uticala su pozitivna kretanja u realnom sektoru, kao i očekivani visoki rast direktnih stranih investicija i realizacija Nacionalnog investicionog plana (NIP) u zadnjem kvartalu 2006. godine.
Tabela 6. Rast BDP u 2005. i 2006. godini
Isti period prethodne godine=100 2005* 2006** I kvartal 6,7 6,7 II kvartal 8,0 6,6 III kvartal 6,7 – IV kvartal 5,9 – Januar – jun 7,4 6,7 Januar – decembar 6,8 7,0
*Prethodni rezultat
**Procena
Izvor: RZS
Rast industrijske proizvodnje u periodu januar – septembar 2006. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 5,5%. Rast proizvodnje je zabeležen kod sva tri sektora (vađenje ruda i kamena, prerađivačka industrija i proizvodnja električne energije, gasa i vode), a najveći porast je ostvarila prerađivačka industrija od 6,4%. Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u prvih devet meseci imale su proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića, proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvodnja duvanskih proizvoda, izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa i proizvodnja električne energije, gasa i vode.
[pic]
U oblasti poljoprivrede procenjuje se proizvodnja pšenice od oko 1,9 miliona tona, što je za 7% manje nego u 2005. godini, pre svega zbog nepovoljnih vremenskih uslova. To je, uz prelazne zalihe od oko 300 hiljada tona, dovoljno za podmirenje domaćih potreba. U odnosu na 2005. godinu očekuje se veća proizvodnja voća i veći prinos suncokreta, šećerne repe i soje ali i veći prinos kukuruza.
Promet robe u trgovini na malo u prvih devet meseci 2006. godine u odnosu na isti period 2005. godine veći je realno za 9,1%. Posmatrano po robnim grupama, oko polovina maloprodajnog prometa u prvom polugodištu 2006. godine odnosila se na prehrambene proizvode i gorivo za motorna vozila i motocikle. U oblasti turizma u periodu januar – septembar broj dolazaka turista i broj ukupno registrovanih noćenja bili su veći za po 1% u odnosu na isti period 2005. godine, pri čemu je broj dolazaka stranih turista povećan za 3%, a broj noćenja za 2%. Devizni prihod od turizma u prvih osam meseci iznosio je 197 mil. USD, što je povećanje za 21,6% u odnosu na isti period prethodne godine.
U prvom polugodištu 2006. godine u odnosu na isti period 2005. godine ostvaren je rast obima saobraćajnih usluga od 16%, rast obima usluga poštanskih aktivnosti i telekomunikacija od 37,4%, porast časova rada u građevinarstvu od 2,1% i povećanje vrednosti građevinskih radova realno za 20,1%.
U spoljnotrgovinskoj razmeni ostvareni su značajni rezultati u prvih devet meseci 2006. godine u pogledu rasta izvoza, koji je, izražen u dolarima, iznosio 27,8%. Rast uvoza iznosio je 22,0%, a rast spoljnotrgovinskog deficita 17,1%, u odnosu na isti period prošle godine. Deficit tekućih transakcija (bez zvanične pomoći) u periodu januar – avgust 2006. godine bio je veći nego u prvih osam meseci 2005. godine za 729 mil. dolara i iznosio je 2.049 mil. dolara. Zahvaljujući povećanju salda kreditno-finansijskih transakcija za 3,8 mlrd dolara suficit platnog bilansa je iznosio 4,4 mlrd dolara, prema 1,1 mlrd dolara u istom periodu 2005. godine. Veće stope rasta robnog uvoza i deficita u ovoj godini rezultat su niskih vrednosti uvoza početkom 2005. godine, kao posledice uvođenja poreza na dodatu vrednost. Podsticanju izvoza i poboljšanju uslova za strana ulaganja doprineće Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja, Zakon o slobodnim zonama, kao i uredbe koje je usvojila Vlada – Uredba o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija i Uredba o uslovima i načinu internacionalizacije privrednih društava. Imajući u vidu ostvarena kretanja u spoljnoj trgovini u proteklih devet meseci ove godine i preduzete mere ekonomske politike, procenjuje se rast izvoza za oko 25% i u 2006. godini.
[pic]
* Od septembra 2006. godine u spoljnotrgovinsku razmenu uključena je razmena sa Crnom Gorom
Ukupan rast cena na malo u prvih deset meseci 2006. godine iznosio je 5,6% (oktobar 2006/decembar 2005.). Pri tome, rast cena robe bio je viši od rasta cena usluga (6,0% prema 4,6%). Najveći uticaj na rast cena imale su cene energenata, pre svega povećanje cene električne energije, kao i porast cena saobraćajnih i PTT usluga i cena cigareta. Od ukupnog rasta maloprodajnih cena u prvih deset meseci 1,95 procentnih poena se odnosi na ove tri grupe proizvoda i usluga. Pri tome, na baznu inflaciju se odnosio 2,71 procentni poen (sa poljoprivrednim proizvodima), odnosno 2,96 procentnih poena (bez poljoprivrednih proizvoda), dok se na nebaznu inflaciju odnosilo 2,93 procentna poena.
Za deset meseci 2006. godine troškovi života su povećani za 4,8%, a cene proizvođača industrijskih proizvoda za devet meseci za 8,1%. Nakon visokog rasta cena u aprilu i maju, prvenstveno zbog ispravljanja dispariteta osnovnih infrastrukturnih cena i rasta cena derivata nafte, u junu je došlo do mirovanja cena (0,0%) i do deflacije u julu, septembru i oktobru (-0,1%, -0,2% i -0,4%, respektivno), što je rezultat preduzetih mera monetarne politike i mera koje je preduzela Vlada.
[pic]
U prvih devet meseci 2006. godine ostvareni su prihodi sektora države u iznosu od 615,5 mlrd dinara, dok su ukupni rashodi sektora države iznosili 560,5 mlrd dinara. Suficit, za prvih devet meseci, iznosi 55 mlrd dinara. Posmatrano po poreskim oblicima, najveći prihod ostvaren je po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (162 mlrd dinara), PDV (161,1 mlrd dinara), poreza na dohodak i dobit (98,6 mlrd dinara) i po osnovu akciza (60,9 mlrd dinara). Najveći iznos na strani rashoda odnosi se na rashode po osnovu prava iz socijalnog osiguranja (penzije, naknade za nezaposlene i bolovanja) u iznosu od 194 mlrd dinara, rashode za zaposlene (139,4 mlrd dinara) i kupovinu roba i usluga (76,8 mlrd dinara). Ostvareni suficit omogućio je redovno izmirenje obaveza po osnovu otplate glavnice domaćim i stranim kreditorima, a time i smanjenje javnog duga Republike Srbije na ispod 40%, na šta je uticao i otpis duga prema Pariskom klubu.
Osnovni indikatori konsolidovanog sektora države, indeksi[pic]
Čvrsta monetarna politika dovela je do povećanja deviznih rezervi NBS, koje su krajem septembra dostigle iznos od oko 10,0 mlrd USD. Ukupne devizne rezerve su povećane za 64,8% u odnosu na decembar 2005. godine i krajem septembra 2006. godine iznosile su 10,8 mlrd USD. Monetarna politika bila je usmerena na smanjenje inflatornih pritisaka i snižavanje mesečnih stopa inflacije. Primarni novac u proteklih devet meseci u odnosu na decembar 2005. godine povećan je za 4,1%, pri istovremenom povećanju novčane mase M1 od 9,4%. Kao važan instrument monetarnog regulisanja u prvih devet meseci 2006. godine primenjivane su stopa obavezne rezerve i repo operacije. Pokrivenost novčane mase M1 deviznim rezervama NBS povećana je sa 291,2% u decembru 2005. godine na 407,8% u septembru 2006. godine.
Devizne rezerve u odnosu na novčanu masu (M1)
februar 1994 – septembar 2006. godine
Stanje ukupnih plasmana banaka krajem septembra 2006. godine iznosilo je 512.298 mil. dinara, od toga ukupni dinarski plasmani iznosili su 457.189 mil. dinara. Ukupni plasmani banaka u septembru 2006. godine u odnosu na decembar 2005. godine povećani su za 98.684 mil. dinara odnosno za 23,9%, a ukupni dinarski plasmani su povećani za 102.154 mil. dinara, odnosno za 28,8%. Od ukupnih dinarskih plasmana u septembru 2006. godine na plasmane privredi odnosilo se 59,4%, a na plasmane stanovništvu 39,0%. U decembru 2005. godine plasmani privredi činili su 63,2%, a plasmani stanovništvu 35,2% ukupnih dinarskih plasmana. U periodu decembar 2005 – 30. septembar 2006. godine svi dinarski plasmani beleže rast, a najveći rast zabeležen je kod kratkoročnih plasmana stanovništvu (57,2%). U prvih devet meseci 2006. godine nastavljena je tendencija znatno bržeg rasta plasmana koji su upućeni stanovništvu u odnosu na plasmane privredi. Bankarski plasmani su dominantno finansirani po osnovu zaduženja banaka u inostranstvu. Kreditna ekspanzija ima inflatorne efekte, što zahteva pojačanu sterilizaciju viška novca.
Ukupna devizna štednja stanovništva povećana je za prvih devet meseci 2006. godine i u septembru je dostigla iznos od 3 mlrd EUR, što je u odnosu na decembar 2005. godine više za 761,7 mil. EUR ili za 34,0%. U ukupnoj štednji smanjuje se učešće štednje po viđenju, a povećava učešće štednje preko godinu dana, koje je poraslo sa 14,1% u decembru 2005. godine na 17,0% ukupne štednje u septembru 2006. godine. U valutnoj strukturi dominiraju štedni ulozi u stranoj valuti i oni čine 98,1% ukupne štednje.
[pic]
U prvih devet meseci 2006. godine nastavljen je rast zarada. Prosečna mesečna neto zarada u periodu januar – septembar 2006. godine iznosila je 20.779 dinara, što je u odnosu na isti period prethodne godine nominalno više za 24,2%, a realno za 9,9%. Prosečna neto zarada u privredi je za prvih devet meseci realno porasla za 11,9%, a u vanprivredi za 6,0%. Prema obliku svojine najveći porast prosečne neto zarade u periodu januar – septembar 2006. godine u odnosu na isti period prethodne godine zabeležen je u privatnoj svojini od 17,8%. Prosečno isplaćena penzija u prvih devet meseci iznosila je 13.332 dinara i u odnosu na isti period prethodne godine realno je povećana za 8,1%, pri istovremenom povećanju broja korisnika penzije od 0,9%. Odnos broja zaposlenih i broja penzionera, u periodu januar – septembar 2006. godine iznosio je 1,2. Ovaj odnos je nepovoljan i ukazuje na teškoće u finansiranju rashoda za penzije državnog penzionog fonda zaposlenih.
[pic]
Prosečan broj zaposlenih u periodu januar – septembar 2006. godine iznosio je 2.016 hiljada, što je za 1,5% manje nego u istom periodu prethodne godine. U septembru 2006. godine ukupan broj zaposlenih iznosio je 1.989 hiljada, što je za 3,8% manje u odnosu na isti mesec prethodne godine. Pri tome, u privredi je bilo zaposleno 1.051 hiljada, u vanprivredi 403 hiljade, a privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih bilo je 536 hiljada. Krajem septembra 2006. godine broj lica koja traže zaposlenje povećan je za 0,7% i iznosio je 1.008 hiljada, a broj aktivno nezaposlenih iznosio je 915 hiljada lica, što je za 1,9% više nego u istom mesecu prethodne godine.
U periodu januar – jul 2006. godine nastavljeno je ubrzano sprovođenje strukturnih reformi u realnom sektoru. Prodato je 370 preduzeća sa 47.332 zaposlenih i ostvaren ukupan prihod od 206,8 mil. EUR, sa ugovorenim obaveznim investicijama od 135 mil. EUR.
Tabela 7. Rezultati dosadašnje privatizacije preduzeća
2002-2005 2006I-VII Ukupno Broj privatizovanih društvenih preduzećaPrihod od prodaje društvenih preduzeća, u mil. EUR 1.8441.843,8 370206,8 2.2142.050,6
Izvor: Ministarstvo privrede
U periodu januar – septembar 2006. godine ostvaren je značajan prihod od prodaje Vojvođanske (385 mil. evra) i Panonske banke (122 mil. evra), a u narednim godinama očekuje se prodaja NIS-a, DDOR Novi Sad i dr.
Tabela 8. Rezultati privatizacije banaka u 2005. i 2006. godini Udeo u kapitalu (%) Kupac Vreme zaključenja kupoprodajnog ugovora Prihodi od privatizacije (u mil. EUR) Država Banke u stečaju Privatni akcionari Jubanka 82,69 5,95 11,36 Alpha Bank S.A. – Grčka Mart 2005. 152 Novosadska banka
U restrukturiranju velikih društvenih preduzeća ostvareno je nekoliko uspešnih privatizacija, poput Azotare, Fabrike vagona, Magnohroma i drugih preduzeća. To je doprinelo smanjenju dugova i broja zaposlenih u tim firmama. Istovremeno, propali su tenderi za IMT, IMR, Leteks i druge firme koje imaju velike dubioze u bilansima poslovanja. Veći broj takvih firmi otići će u stečaj.
U registraciji preduzeća i preduzetnika ostvaren je značajan napredak zahvaljujući primeni novog Zakona o registraciji privrednih subjekata i funkcionisanju Agencije za privredne registre. Prema podacima Agencije za privredne registre, zaključno sa septembrom 2006. godine u Srbiji je registrovano 81.007 aktivnih privrednih društava i 7.969 novih privrednih društava (samo u 2006. godini). U 2005. godini osnovano je ukupno 10.500 novih privrednih društava, prema 6.329 novih privrednih društava osnovanih u 2004. godini. U Srbiji je registrovano 116.248 aktivnih preduzetnika i 34.997 novih preduzetnika, dok je izbrisano 18.446 preduzetnika.
Vlada je u prvih devet meseci 2006. godine posebnu pažnju posvetila poboljšanju poslovne i investicione klime. Tako je u februaru 2006. godine okončan produženi finansijski aranžman sa MMF, zaključen 13. maja 2002. godine, čime su se stekli uslovi za otpis 700 mil. dolara duga Srbije prema Pariskom klubu i smanjenje učešća javnog duga Srbije na oko 39% BDP, u 2006. godini. U ovom periodu doneto je oko 50 sistemskih zakona, pretežno iz oblasti finansija, koji će pozitivno uticati na privlačenje stranih direktnih investicija. Pozitivan signal za investitore predstavlja i Izveštaj Svetske banke “Poslovanje u 2007.“ u kome se ocenjuje da je Srbija popravila uslove za poslovanje i da je od 175 zemalja sa 92. pozicije prešla na 68. poziciju.
U prvih osam meseci 2006. godine ostvaren je neto priliv direktnih stranih investicija od 3,3 mlrd dolara. Očekuje se neto priliv direktnih stranih investicija u 2006. godini od oko 4,1 milijarde dolara, što će omogućiti finansiranje infrastrukturnih i drugih krupnih razvojnih projekata. Prema Nacionalnom investicionom planu planirano je da se u 2006. godini za realizaciju projekata koji predstavljaju kapitalne investicije utroši 412,1 mil. EUR, a u 2007. godini 1.262,6 mil. EUR. Realizacijom projekata upravljaće projektni saveti. Predviđene kapitalne investicije, koje će u narednim godinama iznositi između 4% i 5% BDP Srbije, obezbediće dinamiziranje privrednog razvoja i rast zapošljavanja, pri čemu će se voditi računa o ravnomernom razvoju svih područja Republike Srbije.
[pic]
* Procena
Izvori finansiranja NIP biće privatizacioni prihodi iz 2006. i 2007. godine, krediti međunarodnih finansijskih organizacija i sredstva predpristupnih fondova EU.
Polazeći od ostvarenih kretanja u prvih devet meseci 2006. godine procenjuje se da će rast BDP biti znatno veći, a inflacija znatno ispod rasta projektovanog ekonomskom politikom i iznosiće 7,0%, odnosno 7,5%, respektivno. Izvoz će zabeležiti visoke projektovane stope rasta. Ostvariće se i značajan priliv stranih direktnih investicija i visok nivo deviznih rezervi. Time je stvoreno stimulativno poslovno okruženje i privlačna investiciona klima u zemlji.
1. Strateške osnove Memoranduma o budžetu od 2007. do 2009. godine
Strateške osnove za izradu Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2007. godinu, sa projekcijama za 2008. i 2009. godinu predstavljaju Nacionalna strategija za pristupanje EU, nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije, koja je u fazi donošenja, Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji i Strategija održivog razvoja Srbije, kao i niz sektorskih razvojnih strategija (podsticanje stranih ulaganja, podsticanje izvoza, smanjenje nezaposlenosti, razvoj nauke i tehnologije, razvoj obrazovanja, razvoj poljoprivrede, energetike i drugih delatnosti, podsticanje regionalnog razvoja, zaštita životne sredine i dr.).
Republika Srbija je juna 2005. godine donela Nacionalnu strategiju za pristupanje EU, sa ciljem da se Srbija do 2012. godine pripremi za članstvo u EU, odnosno ispuni uslove potrebne za pridruživanje i pristupanje EU, u skladu sa kriterijumima postavljenim Procesom stabilizacije i pridruživanja (PSP) i kopenhagenskim kriterijumima.
Dosadašnjim aktivnostima u Republici Srbiji stvorene su osnove za ubrzanje procesa pridruživanja EU. Srbija je ušla u proces stabilizacije i asocijacije kroz koji se priprema za ispunjenje visokih evropskih standarda u oblasti funkcionisanja tržišne ekonomije, funkcionisanja pravne države, demokratizacije i ljudskih prava, kao ključnih uslova za punopravno članstvo u EU.
Ispunjavanje ekonomskih uslova za što brže priključenje EU zahteva donošenje nacionalne strategije privrednog razvoja usmerene na stvaranje efikasne tržišne privrede, sposobne da izdrži konkurenciju unutar EU. Ova strategija je ključna za podizanje konkurentske sposobnosti srpske privrede i efektuiranje razvojnih potencijala zemlje.
Radi sagledavanja razvojnih mogućnosti privrede Srbije i usmeravanja razvojnih procesa utvrdiće se nacionalna strategija privrednog razvoja 2006 – 2012. godine, koja će predstavljati stratešku osnovu za suštinske promene privrednog i društvenog sistema u pravcu nove razvojne orijentacije započete reformama iz 2001. godine. Cilj je da se prevaziđu institucionalne slabosti i strukturni problemi u realnom sektoru, kako bi efikasnije funkcionisala tržišna privreda i racionalnije se koristili razvojni potencijali za povećanje BDP, izvoza, rast zaposlenosti i standarda stanovništva. Takva razvojna strategija doprineće bržem i efikasnijem prilagođavanju srpske privrede i društva standardima EU.
Osnovu dugoročne strategije privrednog razvoja Srbije činiće održivi privredni rast, podizanje konkurentnosti privrede, izgradnja društva zasnovanog na znanju, uravnotežen regionalni razvoj i priključenje EU. Makroekonomske projekcije zasnivaće se na međuuslovljenosti rasta BDP, investicija, zapošljavanja i produktivnosti i odrediće mogućnosti povećanja lične i državne potrošnje u uslovima cenovne stabilnosti, fiskalne ravnoteže, smanjivanja deficita tekućeg platnog bilansa i urednog servisiranja spoljnog duga. Projekcije će utvrditi i buduće promene u sektorskoj strukturi stvaranja bruto domaćeg proizvoda – poljoprivreda, industrija i usluge.
Dinamika privrednog rasta, uz istovremeno održavanje unutrašnje i spoljne makroekonomske ravnoteže zavisiće od brzine i uspešnosti razvojnih politika usmerenih na savladavanje razvojnih ograničenja, kao što su nedovoljan nivo investicija, niska efikasnost, tehnološka zastarelost, niska makroekonomska i poslovna konkurentnost, neadekvatnost ljudskog kapitala, nerazvijenost infrastrukture, neadekvatnost izvozne ponude, institucionalna neizgrađenost, nedostatak konkurencije, nedovoljna zaštita svojine i ugovora, nedovršenost privatizacije i restrukturiranja privrede.
Implementacijom razvojne strategije obezbediće se prelaz privrede i društva Srbije u višu razvojnu fazu u kojoj se konkurentnost i razvoj zasniva na znanju i prodoru novih tehnologija, efikasnijoj upotrebi ljudskih i materijalnih resursa, većem povezivanju sa svetskom ekonomijom, efikasnom funkcionisanju tržišta robe, usluga, rada i kapitala i povećanju tehnološke osposobljenosti privrede i javnog sektora. Naredne tri godine predstavljaju značajnu etapu u ostvarivanju nacionalne strategije privrednog razvoja kada će reformski proces obuhvatati istovremeno sprovođenje prve generacije reformi (makroekonomska stabilnost, liberalizacija domaćih cena i spoljne trgovine, privatizacija) i sprovođenje druge generacije reformi (izgradnja institucionalnog okvira za efikasno funkcionisanje tržišnih institucija, pravosuđa i državne administracije).
Republika Srbija je oktobra 2003. godine usvojila Strategiju za smanjenje siromaštva koja promoviše razvoj orijentisan ka smanjenju siromaštva kroz dinamičan privredni rast, uz veće zapošljavanje i povećanje ličnih prihoda, sprečavanje stvaranja novog siromaštva u procesu privatizacije i restrukturiranja privrede i kroz unapređenje mreže socijalne sigurnosti za najugroženije socijalne grupe.
Strategija za smanjenje siromaštva je usmerena na pospešivanje privrednog rasta i zaposlenosti kao ključnog pravca u rešavanju osnovnih problema siromaštva kroz brže zapošljavanje, efikasniju socijalnu zaštitu, bolji pristup zdravstvu, obrazovanju i stanovanju.
Republika Srbija priprema strategiju održivog razvoja, koja će predstavljati osnovu za usklađivanje ekonomske, socijalne i ekološke komponente razvoja i za rešavanje ekonomskih i socijalnih problema i problema zaštite životne sredine. Veća pažnja posvetiće se životnoj sredini kao bitnom uslovu za pridruživanje EU. Ekonomska politika u većoj meri biće usmerena na sanaciju degradirane životne sredine u Srbiji. U tom smislu održiv razvoj Srbije biće osnovni stub ekonomskog i socijalnog razvoja i zaštite životne sredine.
Strategija održivog razvoja, čije se donošenje očekuje početkom 2007. godine, zasnivaće se na Strategiji za smanjenje siromaštva, Nacionalnom programu zaštite životne sredine koji sadrži ocenu postojećeg stanja životne sredine u Srbiji i programe, mere i aktivnosti na rešavanju problema u životnoj sredini, Nacionalnoj strategiji za pristupanje EU, Strategiji lokalnog održivog razvoja, Milenijumskim ciljevima razvoja i sektorskim strategijama razvoja (energetike, poljoprivrede, vodoprivrede, zapošljavanja, kapitalnih investicija i dr.)
2. Osnovni ciljevi i prioriteti ekonomske politike
Vlada će u periodu od 2007. do 2009. godine nastaviti da sprovodi čvrstu ekonomsku politiku i reforme koje garantuju makroekonomsku stabilnost, sigurnost poslovanja, jačanje konkurentnosti privrede i podržavaju dugoročno održiv privredni rast. U tom cilju, Vlada će obezbediti koordinaciju u sprovođenju ekonomskih reformi i mera ekonomske politike, koje će biti podsticajne, vremenski sinhronizovane i funkcionalno konzistentne.
Ekonomska politika u naredne tri godine biće usmerena na ostvarivanje dva ključna strateška cilja: održavanje makroekonomske stabilnosti i podsticanje dugoročno održivih visokih stopa rasta. Ključnu ulogu u ostvarivanju tih ciljeva imaju monetarna i fiskalna politika koje kroz koordinirano delovanje doprinose stvaranju stabilnog makroekonomskog okruženja i ubrzanju rasta bruto domaćeg proizvoda. U tome će fiskalna politika imati posebno mesto, uzimajući u obzir specifične okolnosti monetarne, posebno devizne politike, visoku evroizaciju zemlje i eksternu neravnotežu. Ključni prioritet fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu biće fiskalno prilagođavanje koje će doprineti na prihodnoj strani smanjenju sive ekonomije i boljoj naplati poreza, a na rashodnoj strani doprineće smanjenju rashoda i unapređenju kontrole trošenja budžetskih sredstava, kao i unapređenju procesa upravljanja javnim dugom. Fiskalna politika doprineće i efikasnom usmeravanju javnih investicija u privredni razvoj Srbije, što će stvoriti povoljnije infrastrukturne i druge uslove za privatne investicije, koje su ključni faktor dugoročno održivog privrednog rasta i povećanja zaposlenosti i produktivnosti.
Osnovni zadaci ekonomske politike u periodu od 2007. do 2009. godine su:
srednjoročno održiva visoka stopa privrednog rasta i makroekonomska stabilnost, uz stabilan dinar i ograničenu inflaciju;
ubrzano sprovođenje reformi privrede i društva, uz okončanje privatizacije i restrukturiranja privrede;
povećanje domaće štednje i investicija, stranih direktnih investicija i izvoza, uz smanjenje deficita tekućeg računa;
povećanje zaposlenosti, smanjenje siromaštva i rast standarda stanovništva.
Proglašenjem novog Ustava Republike Srbije stvoriće se pravne i institucionalne osnove za izgradnju modernog demokratskog društva i razvijene tržišne privrede, prema evropskim standardima. Vlada će na tim osnovama obezbediti ubrzano usklađivanje sistemskih zakona sa zakonodavstvom EU, jačanje institucija, vladavinu prava i efikasan rad državne uprave. U tom pogledu intenziviraće se pravne, institucionalne i strukturne reforme koje obezbeđuju modernizaciju ekonomskog zakonodavstva i uspostavljanje tržišnih institucija koje odgovaraju standardima razvijenih tržišnih privreda, kao i administrativne reforme radi stvaranja efikasne državne administracije i pravosuđa. Time će se uspostaviti stabilno makroekonomsko okruženje podržano stabilnim institucionalnim okvirom.
Sprovođenjem čvrste ekonomske politike i ubrzanjem institucionalnih i strukturnih reformi stvoriće se povoljniji poslovni i investicioni ambijent u zemlji (niže poresko opterećenje, niža javna potrošnja, viša domaća štednja i investicije), čime će se obezbediti osnov za zdrav i stabilan ekonomski rast.
Sprovođenjem restriktivne monetarne politike i adekvatne politike deviznog kursa i završetkom rekonstrukcije bankarskog sektora obezbediće se monetarna stabilnost i kredibilitet finansijskog sektora, stabilnost deviznog kursa, rast deviznih rezervi i rast štednje stanovništva. Monetarna politika ograničavaće domaću tražnju, inflatorne pritiske i smanjiti makroekonomske rizike proizašle iz nagle kreditne ekspanzije. Jačanjem repo poslovanja NBS će delovati na efikasnije obavljanje transakcija na novčanom tržištu i poboljšanje upravljanja likvidnošću banaka. Politika kursa doprineće uravnoteženom smanjenju inflacije i deficita tekućih transakcija.
Sprovođenjem čvrste fiskalne politike i smanjenjem javne potrošnje obezbediće se fiskalna stabilnost. Fiskalna politika biće usmerena na smanjenje rashoda, čime će podržati makroekonomsku stabilnost, privredni rast i zapošljavanje. Poreski sistem biće podsticajan i konkurentan u odnosu na okruženje, uz kontinuiranu harmonizaciju sa zakonodavstvom EU.
U cilju održanja makroekonomske stabilnosti i privrednog rasta, ekonomska politika biće usredsređena na smanjenje deficita tekućih transakcija kroz usporavanje rasta domaće tražnje i uvoza, povećanje konkurentnosti i izvoza, poboljšanje poslovnog okruženja, ohrabrivanje direktnih stranih investicija, podsticanje preduzetništva i otvaranje novih malih i srednjih preduzeća. Predviđeno je smanjenje deficita tekućeg računa u naredne tri godine na bazi ubrzanih strukturnih reformi i jačanja izvoznih aktivnosti. U finansiranju deficita tekućeg računa važnu ulogu imaće strane direktne investicije, uz inostrane donacije i zajmove.
Radi povećanja konkurentnosti i izvoza i pokretanja investicione aktivnosti u zemlji, Vlada će kreirati mere za podsticanje domaćih i stranih ulaganja u privredni razvoj zemlje, posebno u izvozno orijentisane delatnosti. Posebna pažnja posvetiće se privlačenju greenfield investicija i otvaranju novih preduzeća kao ključnog generatora privrednog rasta, zapošljavanja i rasta izvoza. To podrazumeva mere na strani poreskog sistema, javnih rashoda i politike cena i zarada u dijalogu sa socijalnim i ekonomskim partnerima. Značajnu ulogu na strani povećanja domaće ponude i izvoza imaće privatizacija preduzeća i dolazak strateških investitora u grane privrede koje imaju potrebe za velikim investicijama. Strane direktne investicije uticaće na tehnološku modernizaciju preduzeća i porast proizvodnje, izvoza i zaposlenosti. Kroz proces privatizacije restrukturiraće se velika preduzeća sa potencijalima za konkurentnu proizvodnju i izvoz koja mogu kroz poslovnu saradnju da povežu veći broj malih i srednjih preduzeća.
Vlada će ubrzati započeti proces pristupanja Srbije EU, sa ciljem da se 2012. godine obezbedi članstvo u EU. U tom cilju ubrzanom dinamikom sprovodiće se ekonomske reforme, u skladu sa standardima EU. Ključnu ulogu će imati politička podrška procesu pristupanja EU, koordinacija aktivnosti u procesu pridruživanja EU i brzina reformi propisa i politika važnih za pristupanje EU, kao i osposobljenost administracije za pregovore o članstvu i za pripremu svih potrebnih dokumenata i propisa. Posebna pažnja posvetiće se zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, kako bi se obezbedilo korišćenje sredstava strukturnih fondova EU u periodu od 2007. do 2013. godine, kao i usklađivanju zakonodavstva sa acquis communitaire-om, primenu mera makroekonomske politike usmerenih na ispunjavanje uslova EU u vidu kriterijuma iz Kopenhagena i Mastrihta, izgradnju sistema i institucija i jačanju ljudskih potencijala kao osnovnih pretpostavki za integrisanje u EU.
Vlada će nastojati da od 2007. godine Srbiji budu dostupni svi predpristupni fondovi EU-IPA (Instrument for Preaccession Assistance), u skladu sa finansijskim perspektivama koje određuju budžet EU za period od 2007. do 2013. godine. Republika Srbija će se zalagati da EU iz jedinstvenog fonda za finansiranje predpristupne pomoći – IPA obezbedi pomoć u tranziciji i izgradnji institucija, pomoć regionalnoj i prekograničnoj saradnji, strukturnu pomoć koja priprema državu za korišćenje fondova na koje može da računa po prijemu u EU, pomoć za porast kvaliteta ljudskih resursa i pomoć za razvoj poljoprivrede. Predpristupna pomoć EU u svih pet segmenata IPA je neophodna za smanjenje ekonomskog jaza između Srbije i EU.
Prioritet ekonomske politike u periodu od 2007. do 2009. godine biće smanjivanje nezaposlenosti i siromaštva. U tom cilju, u skladu sa Nacionalnom strategijom za smanjenje nezaposlenosti i Strategijom za smanjenje siromaštva, ekonomskim merama podsticaće se privredni rast, investicije, zapošljavanje i povećanje dohotka, kao ključnih preduslova za smanjenje nezaposlenosti i siromaštva u Srbiji. Povećanjem privredne aktivnosti i međunarodne konkurentnosti srpske privrede obezbediće se više stope rasta BDP, otvaranje novih radnih mesta, veće zarade i povoljniji realni izvori finansiranja socijalnih i drugih javnih potreba.
3. Međunarodno ekonomsko okruženje
3.1. Globalne perspektive
Svetska privreda, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u najnovijem Svetskom ekonomskom pregledu, objavljenom u septembru 2006. godine, zabeležila je visok privredni rast u periodu od 2003. do 2005. godine. Rast svetske privrede u 2003. godini iznosio je 4,1%, u 2004. godini 5,3% i u 2005. godini 4,9%. Pri tome, zemlje evro zone beleže znatno niže stope privrednog rasta: u 2003. godini 0,8%, u 2004. godini 2,1% i u 2005. godini 1,3%. Privredni rast u EU bio je nešto iznad proseka za zemlje evro zone (u 2003. godini 1,4%, u 2004. godini 2,4% i u 2005. godini 1,8%). Istovremeno, svetska trgovina zabeležila je znatno više stope rasta. U 2003. godini obim svetske trgovine je povećan za 5,3%, u 2004. godini za 10,6% i u 2005. godini za 7,4%.
Poslednje procene MMF u Svetskom ekonomskom pregledu ukazuju da će na globalnom nivou u 2006. godini biti ostvaren viši rast svetske privrede i svetske trgovine nego u 2005. godini (5,1% i 8,9%, respektivno). Projekcije za naredni period ukazuju da će biti ostvaren nešto niži realan rast svetske privrede (4,9% u 2007. godini i po 4,8% u 2008. i 2009. godini). Prema tim projekcijama, rast obima svetske trgovine u 2007. godini iznosiće 6,9%, a u 2008. i 2009. godini biće nešto niži nego u proteklom periodu – po 6,9%.
MMF ocenjuje da se na globalnom nivou ostvaruje uravnotežen rast, uz usporavanje rasta privrede SAD. Rast u evro zoni dobija na snazi. U Japanu se nastavlja ekspanzija privrede u 2006. godini, a u 2007. godini se očekuje usporavanje rasta. Privredni rast je značajan i u zemljama u razvoju. Pri tome, MMF ocenjuje da je svetska privreda suočena sa povećanim neizvesnostima i sa rizicima za usporavanje rasta. MMF upozorava da oporavak svetske privrede mogu da ugroze inflatorni pritisci i verovatno povećanje kamata, kao i visoke cene nafte i usporavanje rasta privrede SAD.
U strukturi rasta svetske privrede očekuje se rast privrede SAD od 3,4% u 2006. godini i 2,9% u 2007. godini. Japan, kao druga po snazi privreda u svetu, ostvariće rast od 2,7% u 2006. godini zasnovan na rastu domaće tražnje, a u 2007. godini rast od 2,1%. U evro zoni prognoziran je rast od 2,4% u 2006. godini i nešto umereniji rast od 2% u 2007. godini. Prognoziran je rast privrede Kine po stopi od 10% u 2006. i 2007. godini, prvenstveno zasnovan na snažnom rastu izvoza. I za Indiju je prognozirana visoka stopa rasta od 8,3% u 2006. godini i od 7,3% u 2007. godini, što će pozitivno uticati na rast perspektivnih privreda Azije.
U zemljama evro zone očekuje se rast BDP od 2,4% u 2006. godini i 2% u 2007. godini. Ubrzanje rasta BDP u evro zoni u odnosu na prethodne tri godine očekuje se kao rezultat povećanja domaće tražnje i povećanog doprinosa eksternog sektora. Očekuje se brži rast investicija zahvaljujući povoljnoj poslovnoj klimi, povoljnim izgledima za rast profita i potrebi za zamenom zastarelih kapitalnih dobara.
Ostvarenje Procena Projekcija 2004 2005 2006 2007 2008 2009 1. BDP, realni rast, u % – Rast svetske privrede 5,3 4,9 5,1 4,9 4,8 4,8 – Rast privrede SAD 3,9 3,2 3,4 2,9 … … – Rast privrede Japana 2,3 2,6 2,7 2,1 … … – Rast privrede evro zone 2,1 1,3 2,4 2,0 … … – Rast privrede EU 2,4 1,8 2,8 2,4 … … Italija 1,1 … 1,5 1,3 … … Nemačka 1,2 0,9 2,0 1,3 … … – Rast privrede centralne i istočne Evrope 6,5 5,4 5,3 5,0 … … – Rast privrede susednih zemalja u tranziciji Bosna i Hercegovina 6,2 5,0 5,5 6,0 … … Makedonija 4,1 4,0 4,0 4,0 … … Hrvatska 3,8 4,3 4,6 4,7 … … Rumunija 8,4 4,1 5,5 5,5 … … Bugarska 5,7 5,5 5,6 6,0 … … 2. Rast svetske trgovine 10,6 7,4 8,9 7,6 6,9 6,9 3. Inflacija (potrošačke cene), u % – EU 2,2 2,2 2,1 2,2 … … – Evro zona 2,1 2,2 2,3 2,4 … … – Centralna i istočna Evropa 6,1 4,8 5,3 4,6 … … – Susedne zemlje u tranziciji Rumunija 11,9 9,0 7,8 5,7 … … Bugarska 6,1 5,0 7,4 3,8 … … Bosna i Hercegovina 0,3 1,9 6,0 2,5 … … Makedonija 0,1 0,5 2,9 2,0 … … Hrvatska 2,1 3,3 3,5 2,8 … … 4. Rast cena nafte, u USD 37,8 53,4 69,2 75,5 73,9 72,4
Tabela 9. Projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora na globalnom nivou
Izvor: MMF
Osnovne pokretačke snage rasta svetske privrede su rast međunarodne trgovine i investicija. Prema procenama japanske organizacije za spoljnu trgovinu (JETRO) obim izvoza u svetu je 2005. godine, u odnosu na prethodnu godinu, porastao na rekordnih 10.338,6 mlrd dolara odnosno za 13,2%, prvenstveno zahvaljujući bržem rastu izvoza zemalja proizvođača nafte, kao i izvoz iz Kine, Indije i Rusije. U svom godišnjem izveštaju o trgovini i ulaganjima, JETRO je navela da je Bliski istok, koji obuhvata veći broj zemalja izvoznica nafte, u 2005. godini zabeležio rast vrednosti izvoza od 30,9%, što se u najvećoj meri pripisuje brzom rastu cena tog energenta, dok je Kina 2005. godine zabeležila rast izvoza od 28,4%. U Indiji i Rusiji rast izvoza je premašio 30%. Na strani investicija značajno mesto zauzimaju strane direktne investicije, koje su u 2005. godini iznosile 964,7 mlrd dolara, što je povećanje od 23,2% u odnosu na prethodnu godinu. Intenzivan rast međunarodne trgovine i stranih direktnih investicija se očekuje i u narednom periodu.
Prema Indeksu poverenja stranih direktnih investitora (FDI Confidence Index) renomirane konsultantske firme At Kerney iz decembra 2005. godine, najznačajnije destinacije stranih direktnih investitora su Kina i Indija. Iako su pale na treće mesto, SAD su i dalje značajan magnet za strane investitore. Pored Kine i Indije, veliko poverenje među investitorima imaju i druge zemlje koje ne spadaju u grupu najrazvijenijih, i to: Poljska (5. mesto), Rusija (6.), Brazil (7.), Mađarska (11.), Češka (12.) i Turska (13.).
Kao najveće razloge za strana ulaganja (naročito u sektorima sa velikim učešćem istraživanja i razvoja) investitori su naveli niže troškove, visokokvalifikovanu radnu snagu i dobar obrazovni sistem, zaštitu intelektualne svojine i razvijenu telekomunikacionu infrastrukturu. U skladu sa navedenim faktorima kao interesantni regioni za ulaganje izdvojili su se Azija i centralna i istočna Evropa. Poverenje investitora u visoko razvijene zemlje se i dalje nastavlja, ali nešto umerenijim intenzitetom.
Među evropskim zemljama najveće poverenje investitora imaju Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija i Španija. Međutim, nivo stranih direktnih investicija u ove zemlje nije na očekivanom nivou usled nekoliko faktora. Veliko starenje stanovništva u ovim zemljama izaziva probleme u fiskalnom sistemu usled većih izdataka za penzije i zdravstvo, što izaziva nepoverenje kod investitora. Takođe, visoke stope štednje u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, koje se ne smanjuju, onemogućavaju značajniji rast potrošnje. Uz to, prisutni su i problemi vezani za funkcionisanje Evropske unije.
Sa druge strane, raste poverenje u zemlje centralne i istočne Evrope. Uprkos većoj regulaciji i povećanju troškova, nove članice EU su veliki magnet za jake multinacionalne kompanije. Glavni faktori koji privlače visok nivo stranih direktnih investicija u ove zemlje, prema At Kerney, su veća produktivnost i bolji poreski sistem.
Najznačajniji pomak je napravila Poljska i sada je na petom mestu na listi. Članstvo u EU, smanjenje rizika poslovanja, veliko tržište i povoljan geografski položaj uticali su da Poljska bude magnet za investitore iz različitih sektora (telekomunikacije, energetika, automobilska industrija i ostalo) iz najrazvijenijih zemalja.
Slično Poljskoj i Mađarska i Češka se visoko kotiraju na listi poverenja investitora (11. i 12. mesto). Kao glavni sektori za investiranje identifikovani su finansije, oprema, automobilska industrija, telekomunikacije i informaciona tehnologija.
Po prvi put među prvih 25 zemalja na listi poverenja investitora našla se i Rumunija (25. mesto). Glavni ulagači u Rumuniji su investitori iz Italije i Španije, a glavni sektori za ulaganje su energetika, elektronika i industrija nameštaja.
3.2. Izgledi u Evropskoj uniji
Na privredna kretanja u Srbiji u najvećoj meri utiču kretanja u zemljama EU, posebno u Nemačkoj i Italiji, koje imaju visoko učešće u robnoj razmeni Srbije. Od posebnog značaja za Srbiju je očekivano ubrzanje rasta BDP u Nemačkoj i Italiji u naredne tri godine. Perspektive rasta u EU i zemljama evro zone značajne su za nivo i dinamiku razmene robe, usluga i kapitala između Srbije i EU. Pored tržišta EU značajna su i perspektivna tržišta jugoistočne Evrope. MMF je ocenio da je u EU – 25 potrebno više strukturnih reformi koje će obezbediti dugoročan rast i smanjenje jaza u produktivnosti koji postoji između EU i SAD. Reforme bi bile usmerene na povećanje fleksibilnosti na tržištu rada i na smanjenje barijera za konkurenciju među zemljama EU, posebno na sektorima finansijskih usluga i maloprodaje. Istovremeno, MMF upozorava da će na ekonomski oporavak EU, koji je u toku, ograničavajuće delovati dalje poskupljenje energenata i slabljenje dolara koje umanjuje konkurentnost evropskog izvoza.
Očekivana kretanja u međunarodnom okruženju koja značajno utiču na privredna kretanja u Srbiji, pored projekcija MMF, pokazuju i projekcije Evropske komisije. Prema procenama Evropske komisije iz septembra 2006. godine, privredni rast u EU će u 2006. godini iznositi 2,5%, a u evro zoni 2,7%, što je povećanje od po 0,4 procentna poena u odnosu na projekcije sa početka godine. Oporavak privrede EU podstaknut je oporavkom privrede Nemačke, dobrim delom zahvaljujući svetskom prvenstvu u fudbalu. Na rast utiču, uglavnom, faktori na strani domaće tražnje i to prevashodno rast investicija i potrošnje. Očekuje se da će do kraja godine rast biti ubrzan, pre svega, kao posledica rasta potrošnje zbog povećanja PDV u Nemačkoj za tri procentna poena (sa 16% na 19%) od januara 2007. godine.
Perspektivu rasta u EU u naredne tri godine pratiće određeni rizici koje je potrebno uzeti u obzir. Na globalnom nivou postoje neravnoteže koje se odnose na visok deficit tekućeg računa u SAD, a koji SAD planiraju da smanjuju postepeno depresijacijom dolara koja bi poboljšala konkurentnost američkih izvoznika. To bi uticalo na evropske izvoznike i na prognozirani rast izvoza i bruto domaćeg proizvoda EU. Jedan od rizika je i rast cena nafte na svetskom tržištu. Visok rast cena nafte uslovio bi povećanje troškova proizvodnje, a to bi se odrazilo na usporavanje rasta investicija i na rast inflacije.
Projekcije MMF-a i Evropske komisije ukazuju da će u naredne tri godine doći do usporavanja inflacije, koja je u prethodne dve godine bila nešto veća, prvenstveno zbog povećanja cena nafte. Prema procenama MMF, očekuje se nastavak rasta cena nafte i u 2007. godini, a zatim neznatni pad u naredne dve godine (sa 75,5 dolara u 2007. godini na 73,9 dolara u 2008. godini i 72,4 dolara u 2009. godini), što će uticati na ublažavanje inflatornih očekivanja i usporavanje inflacije u Srbiji.
3.3. Izgledi za centralnu i istočnu Evropu
Snažan privredni rast se nastavlja u regionu centralne i istočne Evrope. U 2005. godini rast u ovom regionu je iznosio 5,5%, sa tendencijom rasta i u narednom periodu. Osnovni uzroci rasta su snažan priliv kapitala i rast kreditne aktivnosti. Privredni rast je bio naročito značajan u baltičkim zemljama i Turskoj, a neznatno je niži u Češkoj, Slovačkoj i Poljskoj.
Svi su izgledi da će se i u narednom periodu nastaviti značajan rast u ovom regionu. Prognoze MMF-a ukazuju da će, usled snažne domaće tražnje i priliva kapitala kao osnovnih faktora, rast u zemljama centralne i istočne Evrope u 2006. i 2007. godini iznositi 5,4% i 5,0% respektivno. Međutim, predviđeni privredni rast uslovljen je brojnim rizicima.
Jedan od najvećih problema zemalja centralne i istočne Evrope (osim Češke, Slovenije i Poljske) jesu veliki deficiti tekućeg računa platnog bilansa, koji se u proseku procenjuju na 5,7% BDP u 2006. godini, dok se njihovo neznatno smanjenje očekuje u 2007. godini. Veliki deficiti tekućeg računa su posledica rasta potrošnje i kreditne aktivnosti, što uz veliki priliv kapitala vodi realnoj apresijaciji nacionalnih valuta. Takođe, u nekim zemljama, poput Mađarske, ali i Poljske i Slovačke, postoje i veliki fiskalni deficiti, što dodatno povećava deficite tekućeg računa. Sa druge strane, region centralne i istočne Evrope je karakterističan po tome što je, pored velikih stranih direktnih investicija, veliki primalac kapitala koji ne spada u ovu grupu investicija. Visoka zaduživanja u inostranstvu i portfolio investicije povećavaju opasnost od pogoršanja eksterne pozicije zemalja.
Kao i u drugim regionima i u regionu centralne i istočne Evrope postoji opasnost od povećanja cene nafte na svetskom tržištu, što bi dovelo do povećanja inflacije i, posledično, do povećanja kamatnih stopa (kamatne stope su, obično, prvi stub odbrane od inflacionih pritisaka) i usporavanja privrednog rasta.
3.4. Izgledi za jugoistočnu Evropu
Privrede zemalja jugoistočne Evrope beleže stabilniji rast zahvaljujući ekonomskom oporavku i sprovedenim reformama. Očekuje se u narednom periodu dalji rast privreda ovih zemalja zasnovan na većim stranim ulaganjima u ovaj region i njihovom uključivanju u EU.
Rast BDP u Bugarskoj u 2004. godini iznosio je 5,6%, a 5,4% u 2005. godini, dok se procenjuje da će u 2006. godini iznositi 4,6%, a u 2007. godini 4,5%. U Rumuniji je rast BDP iznosio 8,4% u 2004. godini, a 4,1% u 2005. godini, dok se procenjuje da će u 2006. godini iznositi 5,2%, a u 2007. godini 5,5%.
Zemlje zapadnog Balkana, osim Hrvatske, nedovoljno su razvijene sa niskim BDP po stanovniku i sa visokom stopom nezaposlenosti. Ocenjuje se da privrede ovih zemalja imaju rastući potencijal za brži razvoj, sa dobrim izgledima za nove investicije i priliv stranog kapitala, imajući u vidu trendove iz nekoliko proteklih godina.
Evropska komisija u svojim prognozama rasta privreda zapadnog Balkana ukazuje da su ove privrede zabeležile značajan rast BDP u 2004. i 2005. godini i da se očekuje nastavak trenda visokih stopa rasta i u 2006. i 2007. godini. Prema tim prognozama, najveća ograničenja rastu privreda zapadnog Balkana su nedovršen proces privatizacije i restrukturiranja i rešavanje problema nezaposlenosti.
Tabela 10. Privredni rast i inflacija u zemljama zapadnog Balkana
BDP Inflacija Stopa nezaposlenosti u %,godišnji prosek 2004 2005 2006 2007 2008 2009 BDP, mlrd dinara 2.153,9 2.497,9 2.868,0 3.263,2 Realni rast BDP, u % 7,0 7,0 7,0 7,5 Inflacija, kraj godine, u % 7,5 7,5 6,5 4,5 Inflacija, prosek perioda, u % 12,8 6,8 7,0 5,4 Izvor: MFIN i RZS
Procenjuje se realni rast BDP u 2006. godini od 7,0%, a u naredne tri godine u proseku po stopi od 7,2% oslonjen na porast investicija i izvoza, što podrazumeva smanjivanje spoljnotrgovinske neravnoteže, uz čvrstu kontrolu deficita platnog bilansa i spoljnog duga. Ključnu ulogu u tome imaće porast domaće štednje i veći priliv stranih direktnih investicija na bazi jačanja pravne sigurnosti i stvaranja povoljne investicione klime u zemlji. Pored toga, projektovani privredni rast podrazumeva da se domaći pravni i ekonomski sistem ubrzano prilagođava standardima EU i da se ubrzano odvijaju strukturne reforme koje doprinose smanjivanju neefikasnosti ekonomije i poboljšanju njene konkurentnosti i fleksibilnosti.
Ostvarivanje ciljeva i projekcija razvoja prate veliki ekonomski rizici vezani za privlačenje stranih direktnih investicija i za efektuiranje domaće štednje, dinamiziranje izvoza i smanjivanje udela svih vidova potrošnje u BDP, što zahteva puni politički i društveni konsenzus Vlade, poslodavaca i sindikata.
Poseban rizik za ostvarivanje ciljeva i projekcija razvoja predstavljaju kretanja u međunarodnom okruženju. Usporavanje rasta u zemljama EU odrazilo bi se na privredu Srbije koja je čvrsto povezana sa tržištem EU na koje je usmeren srpski robni izvoz.
Drugi rizik za ostvarivanje projekcija je rast cena nafte na svetskom tržištu, što bi uslovilo da glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije smanjenjem uvoza negativno deluju na izvoz Srbije. Rast cena nafte kroz povećanje inflacije troškova negativno bi uticao na domaću proizvodnju i inflaciju. Pri tom, postoji rizik da se porast cena nafte ekonomski neopravdano ugradi u cene mnogih proizvoda i usluga.
Otplata unutrašnjeg javnog duga uticaće na povećanje domaće tražnje koja bi uslovila rast uvoza, a ne bi podstakla domaću proizvodnju i negativno bi uticala na ostvarivanje projektovanog rasta BDP i deficita tekućeg računa platnog bilansa.
Važna pretpostavka za ostvarivanje projektovanih stopa privrednog rasta i za jačanje izvoza je visok godišnji priliv stranih direktnih investicija, kao rezultat privatizacionih procesa i greenfield investicija, što podrazumeva stvaranje povoljne poslovne klime i sniženje rizika zemlje.
5. Realni sektor
Predviđen je realni rast BDP u periodu od 2007. do 2009. godine po stopi od 7,2% prosečno godišnje. Ključnu ulogu u ubrzanju ekonomskog rasta imaće rast privatnog sektora, koji će kreirati nove investicije i izvoz i zaposliti radnike koji ostaju bez posla u procesu restrukturiranja. Drugi generator rasta BDP je povećanje izvoza i formiranje adekvatne strukture izvoza, što podrazumeva podizanje konkurentnosti domaće privrede, specijalizaciju izvoza i aktivnu podršku države izvozno orijentisanoj proizvodnji.
[pic]
Izvor: MFIN i RZS
Nakon visokog privrednog rasta u 2004. i 2005. godini po prosečnoj stopi od 8,1%, u 2006. godini očekuje se zadržavanje trenda visokog realnog rasta BDP, kao i u naredne tri godine. Takvom privrednom rastu doprineće određeni rast lične potrošnje, jačanje investicione aktivnosti i intenziviranje spoljnotrgovinske razmene. Snažniji privredni rast očekuje se u 2009. godini zasnovan na završetku privatizacije u 2007. godini i restrukturiranja privrede 2008. godine i na snažnijem rastu privatnih domaćih i stranih investicija. Takve strukturne reforme, zajedno sa napretkom u evrointegracijskim procesima, uticaće na poboljšanje poslovne i investicione klime i na povećanje investicija, BDP, zapošljavanja i standarda stanovništva. Privrednom rastu u naredne tri godine značajno će doprineti i porast javnih investicija, čije će učešće iznositi između 4 i 5% BDP.
Struktura privrede u narednom srednjoročnom periodu menjaće se u pravcu povećanja bruto dodate vrednosti u uslužnim delatnostima koje će dati najznačajniji doprinos privrednom rastu i zapošljavanju. Očekuje se i povećanje bruto dodate vrednosti u delatnosti industrije i građevinarstva zasnovane na privatizaciji i povećanju efikasnosti ovih delatnosti, kao i bruto dodate vrednosti u poljoprivrednoj delatnosti koja uključuje lov, šumarstvo i ribarstvo, imajući u vidu da će poljoprivreda Srbije moći da koristi sredstva predpristupne pomoći EU iz IPA fonda, budući da se gasi SAPARD – fond namenjen poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Posebna pažnja posvetiće se jačanju preduzetništva i razvoju privatnog sektora, jačanju investicione aktivnosti i porastu izvoza, kao faktora koji će najviše doprineti privrednom rastu. Ostvarivanju tog cilja doprineće i pojednostavljivanje administrativnih procedura i pravna sigurnost. Tome će dodatno doprineti očekivano smanjenje kamatnih stopa, razvoj finansijskog tržišta i institucije založnog prava. Merama poreske politike stimulisaće se reinvestiranje ostvarenog profita u domaću privredu i javni sektor. Koncesije će se odobravati za projekte izgradnje puteva i energetskog sektora, za rudarstvo i javno-komunalne delatnosti. Postepeno će se sprovoditi proces liberalizacije monopolskih sektora, prvenstveno sektora energije i telekomunikacija. Državne garancije odobravaće se za projekte koje finansiraju međunarodne finansijske institucije.
6. Inflacija
Predviđeno je da se u 2007. godini inflacija svede na 7,5%, a na kraju 2009. godine na 4,5%. Ključni faktor smanjenja inflacije biće koordinirano delovanje makroekonomskih politika, pre svega monetarne i fiskalne politike i sprovođenje strukturnih reformi. U strukturi rasta cena povećavaće se značaj osnovne (core) inflacije, a smanjivati inflatorni uticaji administrativno kontrolisanih cena.
Postepenom deregulacijom tržišta i liberalizacijom cena infrastrukturnih usluga i proizvoda koje reguliše Vlada uspostaviće se tržišni način formiranja tih cena, uz superviziju regulatornog tela. Smanjivanju inflacije znatno će doprineti i sporiji rast javne potrošnje i zarada od rasta BDP.
[pic]
Izvor: MFIN i RZS
U 2004. i 2005. godini došlo je do ubrzavanja inflacije, u prvom redu zbog uticaja šokova na strani ponude (poskupljenje nafte i drugih sirovina na svetskom tržištu), porasta administrativno regulisanih cena i porasta domaće tražnje. U 2006. godini, i pored jakih eksternih uticaja, zahvaljujući restriktivnosti monetarne i fiskalne politike, inflacija je znatno smanjena i svedena u planirane okvire.
Projekcija kretanja inflacije za period od 2007. do 2009. godine zasniva se na smanjenju pritisaka domaće tražnje i inflatornih očekivanja, što podrazumeva vođenje adekvatne i transparentne monetarne i fiskalne politike, kao i politike regulisanih cena, jačanja konkurencije, robnih rezervi i zaštite potrošača. Privredni rast, praćen rastom produktivnosti i sa njim usklađenim rastom zarada, relativno smanjenje javnih izdataka i umerenije zaduživanje, uz relativnu stabilnost cena ključnih uvoznih proizvoda, osnovne su poluge i pretpostavke obezbeđenja makroekonomske i cenovne stabilnosti. Za 2007. godinu NBS je targetirala baznu inflaciju u rasponu od 4-8%. Polazeći od toga, kao i od očekivanih uticaja porasta cena proizvoda i usluga koji nisu obuhvaćeni baznom inflacijom, projekcija rasta cena na malo za 2007. godinu je 7,5%. U 2008. i 2009. godini se očekuje rast cena na malo od 6,5% i 4,5%, respektivno.
U okviru projekcije inflacije u naredne tri godine projekcija ne-bazne inflacije omogućuje rast pojedinih aministrativno regulisanih cena kod kojih se ispravljaju nasleđeni dispariteti.
Tabela 12. Projekcija ne-bazne inflacije
Procena Projekcija 2006 2007 2008 2009 Inflacija, kraj godine, u % 7,5 7,5 6,5 4,5 Ne-bazna inflacija, kraj godine, u % 9,5 8,4 7,4 5,1
Izvor: MFIN
7. Monetarna politika i politika deviznog kursa
Monetarna politika u naredne tri godine biće usmerena na značajno smanjenje inflacije, jačanje dinara, postepeno povlačenje centralne banke sa deviznog tržišta i na jačanje stabilnosti finansijskog sistema.
Svoj osnovni zadatak, održavanje stabilnosti cena, Narodna banka Srbije će prevashodno ostvarivati korišćenjem i unapređivanjem tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja, pre svega operacija na otvorenom tržištu. NBS u sprovođenju operacija na otvorenom tržištu vodiće politiku realno pozitivnih kamatnih stopa, pri čemu kamatna stopa na dvonedeljne repo operacije ima ulogu referentne (signalizirajuće) kamatne stope. Pored toga, podsticaće se dalji razvoj međubankarskog tržišta novca radi efikasnijeg upravljanja likvidnošću bankarskog sektora. Ostale instrumente monetarne regulacije NBS će koristiti u cilju stvaranja ambijenta neophodnog za prelazak na režim targetiranja inflacije.
U skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju, Narodna banka Srbije će se postepeno povlačiti iz menjačkih poslova, čime će se protok deviza usmeriti prema komercijalnim kanalima i smanjiti direktne intervencije NBS na deviznom tržištu, sa ciljem da se uspostavi kapitalna konvertibilnost dinara.
Sprovođenje nezavisne monetarne politike u uslovima pune otvorenosti kapitalnog računa pretpostavlja formiranje kursa na bazi odnosa ponude i tražnje na deviznom tržištu, što uz postupno smanjenje obima intervencija NBS podrazumeva veće fluktuacije kursa dinara.
U procesu pridruživanja EU, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju EU, biće definisan period nakon koga bi se obezbedilo slobodno kretanje kapitala koje se odnosi na portfolio investicije i finansijske zajmove i kredite sa rokom dospeća kraćim od jedne godine. Očekuje se da ovaj period ne bude kraći od četiri godine od stupanja na snagu Sporazuma koji će se iskoristiti da se postepeno stvaraju pretpostavke za potpunu liberalizaciju kretanja kapitala u rokovima predviđenim budućim sporazumom.
U skladu sa Zakonom o bankama, NBS će svoju kontrolnu aktivnost usmeriti na procenu upravljanja rizicima u poslovanju banaka. U cilju izgradnje finansijski zdravog i stabilnog bankarskog sistema, sposobnog da zaštiti interese deponenata banke i zadovolji potrebe građana i privrede za bankarskim uslugama, NBS će obezbediti uslove za dalji razvoj bankarskog tržišta, uz praćenje i procenu vrsta i stepena rizika kojima su banke izložene u svom poslovanju. Kontrola sistema procedura upravljanja rizicima u bankama, kvaliteta njihovog menadžmenta i sposobnosti banaka da obezbede adekvatan kapital i kontrola boniteta i zakonitosti poslovanja banaka, obavljaće se u skladu sa savremenim standardima i principima.
U cilju stvaranja sigurnog i stabilnog sektora osiguranja sposobnog da zaštiti interese osiguranika i korisnika osiguranja, NBS će preduzimati mere za unapređenje funkcije nadzora nad društvima za osiguranje, zasnovane na međunarodnim standardima i principima. Radi efikasnije kontrole finansijskog sektora i jačanja njegove stabilnosti, NBS će preduzimati aktivnosti i mere u pravcu daljeg regulisanja i nadzora nad poslovima finansijskog lizinga i društvima za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima.
8. Politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom
Osnovni prioriteti politike ekonomskih odnosa sa inostranstvom u naredne tri godine biće povećanje vrednosti direktnih stranih ulaganja, značajniji porast izvoza, liberalizacija spoljnotrgovinskog režima, pripreme za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) 2008. godine i za pridruživanje EU 2012. godine.
Radi ostvarivanja većeg priliva direktnih stranih investicija doneta je Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja i pripremljen novi zakon o stranim ulaganjima. Strane direktne investicije su presudne za održiv privredni rast u naredne tri godine. Projektovani nivo stranih direktnih investicija od 2 do 3 mlrd dolara godišnje za rast BDP po stopi od 7,2% prosečno godišnje zasniva se na ubrzanju privatizacije i stvaranju povoljnog ambijenta za investiranje u postojeća i nova preduzeća, ubrzanju procesa priključenja EU, smanjivanju korupcije i funkcionisanju pravne države. Veći priliv stranih direktnih investicija podrazumeva održavanje političke i makroekonomske stabilnosti, uključivanje privrede u globalne privredne i finansijske tokove, funkcionisanje podsticajnog poreskog sistema, razvijanje domaćeg finansijskog tržišta i efikasno funkcionisanje svih institucija države.
Povećanje udela izvoza u BDP biće glavni strateški pravac razvoja privrede Srbije. Snažan podsticaj izvozu i spoljnotrgovinskoj razmeni daće ubrzanje procesa asocijacije i stabilizacije sa EU, kao i procesa pristupanja STO. Tome će značajno doprineti i bilateralna i multilateralna ekonomska saradnja sa zemljama regiona. Porast izvoza podrazumeva i otklanjanje strukturnih i institucionalnih ograničenja i ograničenja na strani ponude. Radi povećanja izvoza administrativnim i pravnim promenama obezbediće se uslovi za uspostavljanje viših oblika saradnje domaćih i inostranih privrednih subjekata, posebno u oblasti dugoročne proizvodne saradnje. Ovaj oblik poslovanja koji pruža značajne mogućnosti za transfer inostrane tehnologije, znanja i iskustva, osvajanje inostranih tržišta i specijalizaciju u proizvodnji, a time i jeftiniju proizvodnju i druge prateće pozitivne efekte, podsticaće se carinskim i drugim olakšicama. Podsticaće se razvoj klastera u konkurentnim delatnostima radi jačanja sektorskih prednosti i na toj osnovi obezbediti jačanje pozicija na postojećim tržištima i osvajanje novih tržišta. Ubrzano restrukturiranje preduzeća i podizanje produktivnosti rada, pozitivni učinci porasta stranih direktnih ulaganja i očekivano ubrzavanje privredne aktivnosti u svetu rezultiraće porastom domaćeg robnog izvoza. Tome će doprineti i poboljšanje kvaliteta infrastrukture, modernizacija sistema standarda, bolja distribuciona mreža u drugim zemljama, bolji pristup kreditima za izvoz i jačanje institucija koje podržavaju izvoz.
U naredne tri godine nastaviće se razvijanje bilateralnih ekonomskih odnosa sa zemljama EU i drugim razvijenim zemljama Evrope i prekomorskim zemljama kroz rad postojećih i osnivanje novih zajedničkih formi ekonomske saradnje, u zavisnosti od interesa zemalja partnera. Nastaviće se i razvoj bilateralnih ekonomskih odnosa sa strateškim partnerima i tradicionalnim tržištima, kao što su Ruska Federacija, Kina i Indija, kroz rad mešovitih komiteta i komisija za ekonomsku saradnju. Posebna pažnja posvetiće se jačanju međusobnih veza i dobrosusedskih odnosa, uključujući regionalnu saradnju sa zemljama u okruženju, kao i zaključivanje i primena jedinstvenog Sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu JIE. Pored liberalizacije trgovine u regionu JIE otpočeće aktivnosti za povećanje prisustva srpske privrede u najznačajnijim zemljama u razvoju kroz rad postojećih mešovitih tela za ekonomsku saradnju.
Posebna pažnja posvetiće se stvaranju političkih i ekonomskih uslova za pristupanje Srbije STO. Na bazi Memoranduma o spoljnotrgovinskom režimu vodiće se pregovori o pristupanju STO, koji će obuhvatiti reformu pravne regulative radi usklađivanja sa pravilima i principima STO i proces liberalizacije u oblasti trgovine robom i uslugama. Zavisno od brzine i obima reformi i procesa liberalizacije punopravno članstvo Republike Srbije u STO očekuje se krajem 2008. godine. Spoljnotrgovinska politika usaglašavaće se sa pravilima STO u oblasti trgovine robom i uslugama, zaštite prava intelektualne svojine, standardizacije, sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih propisa.
Članstvo u STO podrazumeva prihvatanje određenih obaveza u vezi sa odobravanjem koncesija, ali će koristi za privredu u celini biti mnogo veće nego u slučaju permanentne zaštite pojedinih delatnosti. Članstvo u STO obezbediće stabilan, otvoren i nediskriminatoran pristup za domaću robu i usluge na tržište zemalja članica STO. Zaštita domaće privrede biće limitirana, dozvoljena do nivoa konsolidovane carinske zaštite i kroz kompenzatorne mere, antidamping carine i određene vancarinske mere. Privredni subjekti će usled snižavanja carina biti suočeni sa oštrom inostranom konkurencijom, što će umanjiti profit, ali će potrošači imati na raspolaganju uvoznu robu po nižim cenama i boljeg kvaliteta. Pored toga, za proizvođače liberalizacija uvoza značiće i niže uvozne cene inputa, što će srednjoročno posmatrano dovesti do povećanja konkurentnosti i profitabilnosti. Ostale takse i dažbine, kao što su posebne dažbine na uvoz poljoprivrednih proizvoda i sezonske carine postepeno će se ukidati pretvaranjem u carinski ekvivalent (ekvivalentna tarifikacija), što je u skladu sa pravilima STO i zahtevima EU. Istovremeno, merama carinske politike obezbediće se optimalna zaštita domaće proizvodnje u cilju daljeg povećanja konkurentnosti, a carinskim olakšicama omogućiće se privlačenje stranih investicija, što je u skladu sa razvojnom politikom zemlje.
Vlada će na bazi Studije izvodljivosti nastaviti i ubrzati proces pregovora o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU, sa ciljem da sporazum bude zaključen u 2007. godini i da Srbija u što kraćem roku postane kandidat za člana EU. Na bazi Nacionalne strategije Srbije za pristupanje EU i razrađenih osnovnih zadataka i obaveza svih učesnika u procesu pridruživanja EU izvršiće se postepena harmonizacija celokupnog ekonomskog i spoljnotrgovinskog sistema sa pravilima EU. Carinski sistem i politika biće koncipirani u skladu sa ciljem povećanja konkurentne sposobnosti privrede na svetskom tržištu i privlačenja stranih investicija. Nastaviće se sa daljom harmonizacijom propisa u oblasti carine sa propisima EU i pravilima STO. U vezi sa tim, doneće se zakon o izmenama i dopunama Carinskog zakona radi usklađivanja sa Zakonom o prekršajima, propisima EU i pravilima STO i zakon o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj tarifi. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj tarifi proširena su ovlašćenja Vlade u smislu da Vlada može da usklađuje nomenklature Carinske tarife sa Kombinovanom nomenklaturom EU. Pored toga, predloženo je ukidanje Uredbe o posebnim uslovima i načinu uvoza i prerade nafte, odnosno naftnih derivata, budući da nije u skladu sa pravilima STO, propisima EU i bilateralnim sporazumima koji su zaključeni sa zemljama u regionu. Radi zaštite domaće naftne industrije predložene su izmene carinskih stopa na derivate nafte, tako da su postojeće stope carine od 0% i 1% zamenjene stopama carine od 18% i 30% do 2010. godine, uz obavezu njihovog snižavanja. Snižavanje carinskih stopa izvršiće se postepeno: na nivo od 15% i 24% u 2010. godini, na nivo od 10% i 16% u 2011. godini i na nivo od 5% i 4% u 2012. godini.
Zaključenjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU stvoriće se pravni osnov za formiranje zone slobodne trgovine između Srbije i EU, što podrazumeva da će, nakon stupanja na snagu Prelaznog sporazuma, EU eliminisati svoju carinsku i necarinsku zaštitu u trgovini poljoprivrednim i industrijskim proizvodima sa Srbijom, a Srbija će to isto učiniti u tranzicionom periodu koji će biti naknadno dogovoren. Liberalizacija carinske zaštite u odnosu na uvoz iz EU industrijskih proizvoda (glave 25-97 Carinske tarife) i poljoprivrednih proizvoda (glave 1-24 Carinske tarife) odvijaće se kroz faze, dinamikom koja je predviđena u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije. Očekivanim potpisivanjem jedinstvenog sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi (CEFTA) svi bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini između zemalja članica CEFTA biće ukinuti. Ovim sporazumom predviđa se snižavanje carinskih dažbina u međusobnoj trgovini između zemalja potpisnica do njihovog potpunog ukidanja 2011. godine.
9. Politika zarada
Politika zarada u naredne tri godine biće usmerena na usporavanje rasta domaće tražnje radi smanjenja inflacije i na povećanje konkurentnosti privrede. Politika zarada podržaće dugoročno održiv ekonomski rast i povećanje ulaganja u razvoj, nove tehnologije i nova radna mesta. U privredi politika zarada biće usmerena na formiranje zarada u skladu sa rastom produktivnosti rada.
Vlada će nastaviti da vodi čvrstu politiku zarada u javnom sektoru, čiji će rast biti u skladu sa rastom produktivnosti rada. Visina zarada u državnoj upravi i javnim službama regulisaće se posebnim propisom. Zarade u javnim preduzećima biće strogo kontrolisane, što će pozitivno uticati na smirivanje cena njihovih usluga.
Dugoročna fiskalna održivost javne potrošnje podrazumeva ograničavanje rasta fonda za zarade u javnom sektoru, sa ciljem da se podstakne racionalizacija broja zaposlenih i troškova javnog sektora. Rast realnih zarada zasnivaće se na rezultatima reorganizacije i racionalizacije troškova u pojedinim državnim organima, pre svega u vojsci, policiji, diplomatiji i organima lokalne samouprave, kao i u javnim službama i javnim preduzećima. U javnom sektoru nastaviće se sa unapređivanjem stimulativnih sistema zarada, sa ciljem da se poveća kvalitet administrativnih i drugih javnih usluga.
U Republici Srbiji, u periodu od 2001. do 2005. godine, izvršena je reforma javnih finansija, što je uz odgovarajuću makroekonomsku politiku obezbedilo stabilnost i održivost fiskalnog sistema.
Reforma je povećala uticaj javnih finansija u ostvarivanju osnovnih ciljeva – makroekonomska stabilnost i održiv privredni rast, a pored toga je učinila fiskalni sistem transparentnim, jednostavnim i usklađenim sa međunarodnim standardima.
Najznačajniju novinu predstavlja usvajanje Zakona o budžetskom sistemu, koji kao sistemski zakon reguliše oblast javnih finansija u Republici, uređuje budžetski sistem i upravljanje javnim finansijama. Sa donošenjem ovog reformskog zakona počinje primena jednog modernog, u skladu sa svetskim iskustvima, koncepta u svim segmentima javnih finansija i javnog sektora u celini. Ovo je prvi i osnovni akt, kojim su započete promene na svim nivoima vlasti (budžet Republike i budžeti lokalnih vlasti, uključujući i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja). Jedinstveno je uređeno planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike, budžeta teritorijalnih autonomija i lokalnih samouprava, kao i finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.
Poseban značaj u reformi javnih finansija ima osnivanje novih institucija, pre svega, trezora Republike Srbije, odnosno trezora nižih nivoa vlasti, koje čine stub upravljanja javnim finansijama. Nakon tri godine primene zakona, u 2005. godini su izvršene njegove izmene, koje idu u pravcu unapređenja celog sistema, a sa ovom izmenom, Upravi za trezor je pripojena ranija Uprava za javna plaćanja. Usvojena je nova budžetska klasifikacija, revidiran plan računa za uplatu javnih prihoda.
Izvršena je reforma poreskog sistema, gde je po značaju na prvom mestu donošenje i uspešna implementacija Zakona o porezu na dodatu vrednost. Donet je Zakon o javnim nabavkama, Zakon o javnom dugu, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Bitno je poboljšano izveštavanje javnosti o javnim prihodima i rashodima podnošenjem završnih računa budžeta Republike za 2002, 2003, 2004. i 2005. godinu, kao i mesečnim publikovanjem podataka o javnim prihodima i rashodima svih nivoa vlasti. Donošenjem Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji uređena je revizija završnog računa Republike i ostalih nivoa vlasti. Na ovim osnovama, izgrađen je institucionalni okvir modernih i efikasnih javnih finansija Republike Srbije.
U periodu od 2001. do 2005. godine došlo je do eliminisanja fiskalnog deficita u odnosu na prethodni period neefikasnih javnih finansija. Tako, u 2001. godini nije zabeležen deficit konsolidovane države, da bi u 2002. godini učešće deficita u BDP iznosilo 3,1%, a u 2003. godini 1,1% BDP. Već u 2004. godini zabeležen je suficit u iznosu od 0,9% BDP, da bi posle niza mera koje su preduzete, kako na prihodnoj tako i na rashodnoj strani, taj suficit u 2005. godini bio povećan na 1,9% BDP.
Učešće javnih prihoda u BDP u periodu od 2001. do 2003. godine imalo je tendenciju rasta, tako da je sa 35,3% u 2001. godini, povećano na 40,3% u 2003. godini. U 2004. godini javni prihodi su narasli na 41,2% BDP, da bi njihovo učešće u BDP u 2005. godini bilo smanjeno na 40,1% BDP, a kao posledica izmene zakona koji regulišu pojedine poreske oblike. Time je značajno smanjeno fiskalno opterećenje privrede, što se odrazilo i na privredni rast u 2005. godini.
U odnosu na kretanje prihoda, od 2001. do 2003. godine bržu tendenciju rasta imalo je učešće javnih rashoda u BDP, tj. povećano je sa 35,3% u 2001. godini, na 41,4% u 2003. godini. U narednom periodu dolazi do smanjenja učešća javnih rashoda, i to u 2004. godini na 40,3% BDP, a u 2005. godini do daljeg značajnijeg smanjenja učešća rashoda u BDP za 2,1% BDP, tako da je učešće javnih rashoda palo na 38,2% BDP.
Iskazani deficit u 2002. i 2003. godini ugrožavao je makroekonomsku stabilnost i održivost, što je zahtevalo preduzimanje mera za njegovo smanjenje. Za finansiranje deficita koristila su se sredstva od zaduživanja, sredstva ostvarena privatizacijom i donacije. Mogućnost smanjenja učešća javnih rashoda u BDP bila je sužena, iako se restriktivnom politikom vršilo ograničavanje javne potrošnje, tako da je rast BDP bio osnova za smanjenje učešća javnih rashoda u BDP na održiv nivo. Suficit državnog sektora iskazan u visini od 0,9% BDP u 2004. godini, povećan na 1,9% u 2005. godini, doneo je značajno olakšanje javnom sektoru, smanjenje zaduživanja države, uz vidljivi pad nivoa kamatnih stopa, smanjenje agregatne tražnje, što se odrazilo na ukupna makroekonomska kretanja.
Kretanje konsolidovanih javnih prihoda, javnih rashoda, konsolidovanog deficita/suficita kao i njihovo učešće u BDP u periodu od 2001. do 2005. godine, prikazano je u tabeli 13.
Tabela 13. Konsolidovani rezultat sektora države u periodu 2001 – 2005. godine
u mil. din.
Ostvarenje 2001 2002 2003 2004 2005 Prihodi 276.664 407.027 472.713 589.450 701.658 – % BDP 35,3 39,9 40,3 41,2 40,1 Rashodi 276.730 438.638 485.291 576.493 669.241 – % BDP 35,3 43,0 41,4 40,3 38,2 Konsolidovani deficit / suficit -67 -31.611 -12.578 12.957 32.416 – % BDP 0,0 -3,1 -1,1 0,9 1,9
Izvor: MFIN
1.1. Reforma javnih prihoda
Republika Srbija je u periodu od 2001. do 2005. godine, kako u pogledu načina, tako i brzine odvijanja fiskalne reforme postigla značajne rezultate. Učinjen je napredak u uspostavljanju fiskalnih institucija, otklanjanju budžetskog deficita, a posebno u redefinisanju uloge države u ovoj oblasti.
Sistem javnih prihoda je postao jednostavniji, savremeniji, transparentniji i podsticajniji. Poreskim stopama, oslobođenjima i podsticajima sprovode se prvenstveno ekonomski i privredni ciljevi.
Preduzete reforme, koje su, između ostalog, imale za cilj smanjenje fiskalnog opterećenja obveznika nisu dovele do smanjenja javnih prihoda, već su naprotiv, u posmatranom periodu prihodi imali tendenciju rasta. Ovakvo kretanje prihoda bilo je omogućeno širenjem poreske osnovice, suzbijanjem poreske evazije i povećanjem poreske discipline.
U periodu od 2001. do 2005. godine u poreskoj oblasti vršene su sledeće promene:
Zakonom o porezu na promet učinjeni su do 2003. godine pomaci koji su pripremili kasniji prelazak na porez na dodatu vrednost. Umesto osam poreskih stopa propisana je stopa od 17% uz koju se plaćalo i 3% saveznog poreza na promet, tako da je jedinstvena stopa poreza na promet (i na robu i na usluge) iznosila 20%. Ukidanjem saveznog poreza, republička stopa povećana je sa 17% na 20%. Osetno je bio smanjen broj proizvoda i usluga na koje se nije plaćao porez na promet. Ovaj zakon primenjivao se do kraja 2004. godine.
Zakonom o porezu na dodatu vrednost donetim u julu mesecu 2004. godine u sistem je uveden novi poreski oblik – PDV, sa primenom od 1. januara 2005. godine. Ovo je svakako najznačajniji poreski zakon, čijim se uvođenjem Republika Srbija pridružila velikom broju zemalja koje primenjuju ovaj poreski oblik. Prevashodni značaj PDV ogleda se u osnovnim karakteristikama ovog poreza: ima veće finansijske efekte u odnosu na prethodni porez na promet, širu poresku obuhvatnost prometa, doprinosi većoj poreskoj disciplini i efikasnije suzbija poresku evaziju.
Opšta stopa PDV utvrđena je u visini od 18%. Posebna stopa PDV iznosi 8% i utvrđena je za određene proizvode i usluge od značaja za standard stanovništva. Zakonom je uređena nadoknada koja se plaća poljoprivrednicima u visini od 5%, i propisana su poreska oslobađanja za određena dobra i usluge. Umesto jednofaznog oporezivanja prometa proizvoda i usluga, vrši se svefazno oporezivanje prometnog ciklusa, tako da se oporezuje samo ona vrednost koja je u toj fazi dodata od strane obveznika.
U cilju daljeg smanjivanja sive ekonomije i usaglašavanja sistema oporezivanja potrošnje u Republici Srbiji sa Šestom direktivom EU, krajem jula meseca 2005. godine, izvršene su izmene i dopune Zakona, koje se, pre svega, odnose na smanjenje opterećenja prometa određene robe i usluga od značaja za životni standard stanovništva. Tako je proširena lista proizvoda na koje se plaća niža stopa od 8% proizvodima kao što su lekovi, prirodni gas, prehrambeni proizvodi, prenos prava na novoizgrađenim stambenim objektima i dr. Takođe, proširena su i poreska oslobođenja za promet određenih roba i usluga.
Zakonom o porezu na dobit preduzeća u prvoj fazi reforme, smanjena je stopa poreza na dobit sa 20%, koliko je iznosila do kraja 2002. godine, na 14% koliko je iznosila tokom 2003. godine. Sužen je krug poreskih olakšica u skladu sa opredeljenjem da je za poreske obveznike najbolji stimulans niska poreska stopa.
Od 1. avgusta 2004. godine primenjuje se poreska stopa koja je snižena sa 14% na 10%. Ukinut je porez po odbitku na isplaćene dividende i udele u dobiti između rezidenata, proširen je obuhvat prihoda nerezidentnog obveznika koji se oporezuju porezom po odbitku, uvedeni su podsticaji za veća ulaganja u razvoj privrede u Republici Srbiji i podsticaji kod ulaganja u osnovna sredstva određenih proizvodnih delatnosti radi njihovog bržeg razvoja. Propisana je primena degresivne metode amortizacije za sva osnovna sredstava, izuzev nepokretnosti, čime je pojednostavljen obračun amortizacije, uveden je sistem samooporezivanja na osnovu podataka iskazanih u poreskoj prijavi i poreskom bilansu, što podrazumeva veću odgovornost poreskog obveznika i smanjenje administriranja Poreske uprave.
Zakonom o porezu na dohodak građana u prvoj fazi reforme u 2001. godini uveden je sistem oporezivanja bruto plate, čime je značajno bila proširena poreska osnovica i stvoren prostor za smanjenje ukupnog poreskog opterećenja na plate. Krajem 2004. godine usvojeno je više izmena Zakona sa primenom od 2005. godine, koje su imale za cilj smanjenje poreskog opterećenja određenih obveznika (umanjenje poreske osnovice za radnike upućene na rad u inostranstvo, povećanje visine normiranih troškova kod oporezivanja autorskih honorara), stimulisanje investicionih fondova, pospešivanje razvoja turizma, poljoprivrede (oslobođenje od poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za 2004. i 2005. godinu, i na primanja poljoprivrednika po osnovu regresa i subvencija), podsticanje vlasničkog restrukturiranja preduzeća i razvoj tržišta hartija od vrednosti. Pored toga, smanjena je stopa poreza za preduzetnike sa 14% na 10% radi usaglašavanja sa stopom poreza na dobit i pospešivanja zapošljavanja i uvedeno je oslobođenje poreza na zarade za novozaposlene radnike u 2005. godini.
Zakonom o akcizama su u 2001. godini ustanovljene akcize kojima su integrisane do tada postojeće naknade uvedene posebnim uredbama. Osnovica za obračun akciza u osnovi je bila jedinica mere proizvoda, a ne prodajna cena na koju se primenjivala propisana stopa. Uvedeno je obeležavanje cigareta i alkoholnih pića kontrolnim akciznim markicama, što je poboljšalo kontrolu naplate, obračuna i uplate akciza za ove proizvode. Zakon je imao brojne izmene koje su sprovođene radi približavanja sistemskim rešenjima akciza u najvećem broju zemalja EU. S druge strane, akcize su u više navrata bile instrument poreske politike čijim izmenama se postizao željeni cilj u okviru ekonomske, odnosno makroekonomske politike (suzbijanje sive ekonomije, pospešivanje privatizacije, smanjenje inflatornog pritiska i dr.). Tako su u toku 2003. godine ukinute akcize na određene proizvode, dok su kod duvanskih proizvoda ukinute akcize prema kvalitetnim grupama. Istovremeno, utvrđena je akcizna politika za cigarete do 2010. godine uvođenjem podele na domaće i cigarete iz uvoza koje se oporezuju specifičnom i ad valorem akcizom. Propisana je obaveza plaćanja minimalne akcize na sve duvanske prerađevine utvrđene prema najpopularnijoj ceni cigareta. U junu mesecu, a zatim i u avgustu 2005. godine, u cilju očuvanja makroekonomske stabilnosti u Republici, zbog rasta cena nafte na svetskom tržištu privremeno su smanjene akcize na derivate nafte – benzin i dizel gorivo za po tri dinara po litru. Nasuprot tome, kako je krajem godine došlo do pada cena nafte na svetskom tržištu, izvršeno je privremeno povećanje akcize na pomenute derivate nafte za po 0,70 dinara po litru. Uvedena je nova akciza za ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcije nafte a imaju raspon destilacije do 380ºC. Od 2005. godine propisano je pravo na refakciju za dizel gorivo koje nabavljaju i koriste poljoprivrednici upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava za pogon traktora i na dizel gorivo koje se koristi za pogon građevinskih mašina i brodova za prevoz tereta. Umesto tromesečne indeksacije akciza sa rastom cena na malo, od 2005. godine vrši se šestomesečna indeksacija akciza.
Zakonom o porezima na imovinu donetim u 2001. godini zadržani su isti poreski oblici kao i u prethodnom zakonu, tržišna vrednost nepokretnosti je i dalje poreska osnovica, nepromenjena je ostala i definicija poreskog obveznika. Značajnije izmene vršene su u 2005. godini, i odnose se na usaglašavanja predmeta oporezivanja pojedinih poreskih oblika sa propisima o porezu na dodatu vrednost, sa propisima o planiranju i izgradnji u odnosu na građevinsko zemljište, sa propisima kojima je uređen poreski postupak i poreska administracija, imajući u vidu njihov sistemski karakter u odnosu na poreski postupak za sve poreske oblike. Propisane su niže stope poreza na prenos apsolutnog prava na poljoprivrednom i šumskom zemljištu, ukinut je porez na imovinu na akcije izdate na ime i na udele u društvu sa ograničenom odgovornošću, radi podsticanja tržišta kapitala i vlasničkog restrukturiranja preduzeća, povećana je stopa poreza na imovinu fizičkih lica na nepokretnostima koje imaju najveću poresku osnovicu, propisana su određena oslobođenja vezana za dužničke hartije od vrednosti čiji je emitent Republika Srbija, Narodna banka Srbije, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Zakonom o porezu na finansijske transakcije donetim u 2001. godini zamenjene su dažbine koje su postojale na transakcije u platnom prometu. Oporezivanje transakcija pravnih lica u platnom prometu trajalo je do kraja 2004. godine. Njegovim ukidanjem smanjeni su troškovi platnog prometa.
Zakonom o porezu na fond zarada u 2001. godini, obezbeđeni su prihodi lokalnoj samoupravi. Predmet oporezivanja je bila bruto zarada zaposlenog. Ovaj poreski oblik ukinut je od 1. jula 2004. godine, i na taj način su smanjeni poreski troškovi rada. Zbog ukidanja poreza na fond zarada povećano je učešće opština u raspodeli poreza na zarade.
Zakonom o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara zamenjene su brojne dažbine koje su do 2000. godine bile uvedene uredbama. Prihodi po osnovu tih dažbina uglavnom su se koristili za vanbudžetske namene. U 2004. godini ukinut je porez na upotrebu mobilnih telefona i izvršeno je suženje predmeta oporezivanja u odnosu na određene vrste oružja, vazduhoplova i plovnih objekata.
Zakonom odoprinosima za obavezno socijalno osiguranje smanjeno je fiskalno opterećenje za obveznike ovog doprinosa. Uvedena je najniža mesečna osnovica doprinosa u visini od 40% prosečne bruto zarade isplaćene u Republici Srbiji u poslednjem kvartalu. Uvedene su određene stimulacije za zapošljavanje lica starijih od 45, odnosno 50 godina života, koja u procesu tranzicije ostanu bez posla. Propisana je obaveza obračuna i plaćanja doprinosa bez isplate zarade; snižena je osnovica doprinosa za zaposlene koji su upućeni na rad u inostranstvo; u osnovicu doprinosa uključena je premija za dobrovoljno penzijsko osiguranje koju poslodavac plaća za zaposlene iznad propisanog iznosa.
Zakonom o republičkim administrativnim taksama uređene su republičke administrativne takse u 2003. godini, uz uključivanje ranijih saveznih administrativnih taksi. Značajnijim izmenama sredinom 2005. godine, izvršena su usaglašavanja predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama koji su, kao organizaciono novi poslovi, propisani u okviru nadležnosti organa za čiji se rad taksa plaća.
Pojedine takse u Taksenoj tarifi su na predlog nadležnih organa ukinute (na ostvarivanje prava na premije i regres, kao podsticajne mere u poljoprivredi), a druge promenjene ili povećane. Izvršeno je usaglašavanje predmeta Taksene tarife sa spisima i radnjama utvrđenim carinskim propisima, sa zakonima koji uređuju pitanje energetike, radnje u upravnim stvarima vezanim za državljanstvo, vodnog saobraćaja i bezbednosti plovidbe.
Zakonom o sudskim taksama vršene su izmene u 2005. godini u smislu povećanja sudskih taksi u Taksenoj tarifi (30%). Istovremeno, utvrđena je preraspodela prihoda naplaćenih po osnovu sudskih taksi u proporciji 40:60, tako da 40% pripada budžetu Republike, a 60% se koristi za poboljšanje materijalnog položaja sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, sudskog osoblja i osoblja u javnim tužilaštvima – pravosudni dodatak, kao i za opremanje pravosudnih organa, materijalne troškove i posebne namene (pre izmene ovaj procenat iznosio je 50%).
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji donetim u 2002. godini po prvi put je uređena celovita primena poreskih zakona i transformisana je poreska administracija radi sveukupnog unapređenja i modernizovanja rada. Formirana je Poreska uprava kao nova organizaciona i funkcionalna institucija. Uspostavljen je registar poreskih obveznika dodelom poreskih identifikacionih brojeva, izvršene su izmene u cilju postizanja efikasnije i kontinuirane naplate javnih prihoda. U 2005. godini vršene su dalje izmene u pravcu skraćivanja rokova u postupku redovne i prinudne naplate (posebno poreza na dodatu vrednost), smanjenja troškova prinudne naplate, definisanja novih poreskih krivičnih dela radi daljeg suzbijanja sive ekonomije i poreske evazije i usaglašavanja sa Zakonom o PDV.
U 2003. godini započete su pripreme za uvođenje fiskalnih kasa, što je bio neophodan uslov za uvođenje PDV, a primena istih otpočela je u 2004. godini, da bi se u 2005. godini fiskalne kase povezale sa Poreskom upravom.
Carinskim zakonom donetim u 2003. godini uređen je sistem carina koji je sa saveznog nivoa prešao na nivo Republike. Značajnije izmene Zakona bile su u 2005. godini kada su propisana određena oslobođenja na predmete koje uvoze naši građani koji su na radu u inostranstvu duže od dve godine i na uvoz automobila određenih kategorija invalida. Ovakve olakšice za svoje državljane imaju sve zemlje u okruženju. Takođe, propisano je i otvaranje slobodnih carinskih prodavnica na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj radi podizanja kvaliteta usluga na aerodromima i standarda aerodroma, pri čemu se vrši njihovo prilagođavanje standardima EU.
Predviđeno je da Vlada može, u slučaju da usled uvoza pojedine vrste robe dođe do poremećaja na domaćem tržištu, u ograničenom vremenskom periodu poveća ili smanji stopu carine za tu robu do 50%, a za robu koja ima nultu carinsku stopu da odredi stopu carine u visini do 5%.
Zakonom o Carinskoj tarifi donetim jula meseca 2005. godine propisane su carine u skladu sa rešenjima kojima se postepeno vrše usaglašavanja sa propisima EU i omogućava pristupanje STO. Carine su povećane za 142 proizvoda, među kojima su neke osnovne životne namirnice i povrće i voće koje se proizvodi u Srbiji. Povećane su i stope za nameštaj i gotove gume (sa 10% na 20%).
Smanjene su carine za 164 proizvoda, i to uglavnom za sirovine i repromaterijal koji su neophodni za domaću proizvodnju, tako da prosečna carinska stopa iznosi 8,69%, pri čemu za 30% proizvoda carinska stopa iznosi samo 1%. Za poljoprivredne proizvode prosečna stopa je 16,95%, a za industrijske proizvode 6,19%. Primenom Zakona o carinskoj tarifi, carine su vraćene na nivo pre harmonizacije sa Crnom Gorom.
Zakonom o igrama na sreću donetim u 2004. godini uređene su na celovit način igre na sreću, i to: vrste, uslovi i način priređivanja igara, ostvarivanje i pripadnost prihoda i nadzor nad priređivanjem ovih igara. Za obavljanje poslova u oblasti igara na sreću osnovana je Uprava za igre na sreću.
Reforma javnih prihoda i preduzete mere na boljoj naplati prihoda, uz značajno obaranje visoke inflacije sa 91,8% u 2001. godini na 16,5% u 2005. godini, dalo je značajan podsticaj kretanju javnih prihoda, koji su u 2001. godini u BDP učestvovali sa 35,3%, da bi se njihovo učešće u narednoj godini povećalo na 39,9%, a u 2005. godini to učešće je iznosilo 40,1%.
Od javnih prihoda, posmatrajući po poreskim oblicima, porez na dohodak građana i porez na dobit preduzeća povećali su svoje učešće u BDP sa 4,6% u 2001. godini na 6,0% u 2005. godini. Takođe je i porez na promet (PDV od 2005. godine), zajedno sa akcizama i carinom, povećao svoje učešće u BDP sa 14,4% u 2001. godini na 18,6% u 2005. godini. Ostali poreski i neporeski prihodi (zajedno sa doprinosima) u BDP učestvovali su sa 16,3% u 2001. godini, a sa 15,0% u 2005. godini. Ovakav pad posledica je pada ostalih poreskih prihoda u 2005. godini, a kao posledica ukidanja poreza na finansijske transakcije (od 1. januara 2005. godine) koji je činio oko 45% ovih prihoda. Učešće pojedinačnih javnih prihoda u BDP u periodu od 2001. do 2005. godine, dato je u tabeli 14.
Tabela 14. Konsolidovani javni prihodi
(u % BDP)
2001 2002 2003 2004 2005 1. PORESKI PRIHODI 33,7 38,9 37,4 37,8 36,5 1.1 Porez na dohodak građana 4,2 6,3 6,5 5,4 5,4 1.2 Porez na dobit preduzeća 0,4 0,4 0,5 0,5 0,6 1.3 Porez na promet / Porez na dodatu vrednost 9,2 10,8 10,8 11,1 12,3 1.4 Akcize 3,3 4,6 5,0 4,8 4,1 1.5 Carine i druge uvozne dažbine 1,8 2,4 2,5 2,4 2,2 1.6 Ostali poreski prihodi 4,9 4,5 2,1 2,5 1,4 1.7 Doprinosi 9,7 9,8 9,9 11,1 10,5 2. NEPORESKI PRIHODI 1,6 1,0 2,6 3,0 3,1 3. KAPITALNI PRIHODI 0,0 0,0 0,4 0,4 0,5 UKUPNO 35,3 39,9 40,3 41,2 40,1
Izvor: MFIN
Reforma javnih prihoda obezbedila je pre svega stabilnost javnih prihoda. Značajno obaranje inflacije i rast BDP su tome značajno doprineli.
U posmatranom periodu dolazi i do izmene u strukturi javnih prihoda. Promene u poreskom zakonodavstvu išle su pre svega u pravcu modernizacije poreskog sistema. Izvršeno je značajno rasterećenje po osnovu direktnih poreza, kao što je ukidanje poreza na “fond zarada“, smanjenja stope poreza na dobit, unapređenja sistema doprinosa. Istovremeno sa smanjenjem direktnih poreza povećani su prihodi po osnovu indirektnih poreza, odnosno poreza na potrošnju (PDV, akcize i carine).
1.2. Reforma javnih rashoda
Sistemske promene koje je doneo Zakon o budžetskom sistemu omogućile su efikasnije upravljanje javnim rashodima. Zakon je stupio na snagu početkom 2002. godine, dok su iste godine i u 2005. godini vršene značajnije izmene i dopune. Na jedinstven i celovit način uređen je budžetski sistem, posebno kada se radi o sadržaju, planiranju, pripremi, donošenju i kontroli budžeta Republike Srbije i budžeta lokalnih vlasti. U isti sistemski okvir stavljen je i postupak pripreme i donošenja finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.
Ustanovljena je institucija trezora, kako na republičkom tako i na nivou lokalnih vlasti. Svaki trezor ima svoj konsolidovani račun, na kojem svi korisnici sredstava odgovarajućeg budžeta drže svoja sredstva, bilo da su u pitanju sredstva iz budžeta ili drugi izvori finansiranja korisnika. Sa konsolidovanog računa trezora se može izvršiti samo plaćanje koje je odobreno u budžetu ili finansijskom planu organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Osnovana je Uprava za javna plaćanja kod koje su svi korisnici budžetskih sredstava otvorili svoj račun. Radi efikasnijeg obavljanja zakonom predviđenih poslova u 2005. godini izvršeno je spajanje trezora Republike i Uprave za javna plaćanja, formiranjem Uprave za trezor. Izmenama Zakona je precizno definisan obračun budžetskog deficita/suficita, odnosno konsolidovanog deficita/suficita. U cilju poboljšanja funkcionisanja budžetskog sistema i ekonomičnog izvršavanja rashoda precizno su utvrđeni direktni i indirektni budžetski korisnici.
Zakonom o javnim nabavkama donetim u 2002. godini uređeni su uslovi, način i postupak nabavke dobara i usluga i ustupanja izvođenja radova u slučajevima kada je naručilac tih nabavki državni organ, organizacija, ustanova ili drugo pravno lice određeno zakonom. Određen je način evidentiranja ugovora i drugih podataka o javnim nabavkama, kao i način zaštite prava ponuđača. Obrazovana je Uprava za javne nabavke, kao organizacija nadležna za obavljanje stručnih poslova u oblasti javnih nabavki. Donošenje ovog zakona, koji je značajnije izmene imao u 2004. godini, unapredilo je i pojeftinilo javne nabavke u Republici.
Oblast javnog zaduživanja, koja je prvobitno bila uređena Zakonom o budžetskom sistemu, redefinisana je i uređena posebnim zakonom, a novina je da je ovim zakonom precizno definisana mogućnost zaduživanja lokalnih vlasti, kako za finansiranje deficita, tako i zaduživanje u cilju investiranja u kapitalnu infrastrukturu. Zakon o javnom dugu, donet sredinom 2005. godine, postavio je limite zaduživanja države, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, lokalne samouprave i javnih preduzeća. Radi sprečavanja prekomernog zaduživanja predviđeno je formiranje Uprave za javni dug pri Ministarstvu finansija. Narodna skupština će kontrolisati zaduživanje u oblasti javnog duga. Moguće je zaduživanje u zemlji i inostranstvu, u stranoj i domaćoj valuti, osim kod emitovanja kratkoročnih hartija od vrednosti koje moraju biti u domaćoj valuti. Predviđeno je zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti, kada se dug mora otplatiti najkasnije do 31. decembra, a ukupan iznos ne sme preći 5% prihoda u prethodnoj godini. Takođe, predviđeno je finansiranje budžetskog deficita uzimanjem kredita, odnosno emitovanjem državnih hartija od vrednosti čiji iznos ne sme preći iznos određen budžetom Republike Srbije. Utvrđena je mogućnost zaduživanja i za refinansiranje neizmirenog duga za plaćanje po osnovu preuzetih garancija, kao i za finansiranje investicionih projekata.
Krajem 2005. godine donet je Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, čime je zaokružena normativna regulativa u oblasti javnih finansija. Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji predviđa osnivanje najvišeg državnog samostalnog i nezavisnog organa – Državne revizorske institucije, za vršenje poslova planiranja i obavljanja revizije, predlaganja izmena važećih zakona, usvajanja i objavljivanja standarda revizije u vezi sa javnim sredstvima, savetovanja korisnika javnih sredstava, utvrđivanja programa obrazovanja i ispitnog programa za sticanje pojedinačnih revizorskih zvanja, vođenja Registra lica sa revizorskim zvanjima, saradnje sa međunarodnim revizorskim i računovodstvenim organizacijama. Institucija vrši reviziju: primanja i izdataka u skladu sa propisima o budžetskom sistemu i propisima o javnim prihodima i rashodima; finansijskih izveštaja i drugih evidencija subjekata revizije; pravilnosti poslovanja; svrsishodnosti raspolaganja javnim sredstvima; sistema finansijskog upravljanja i kontrole budžetskog sistema i sistema ostalih organa i organizacija koje su subjekt revizije; drugih oblasti predviđenih posebnim zakonima. Na taj način stvara se mogućnost efikasnijeg praćenja zakonitosti, racionalnosti i ispravnosti tokova primanja i izdataka sredstava subjekata revizije. Efekat sprovođenja revizije ogledaće se u striktnijem pridržavanju zakonskih odredaba iz okvira javnih prihoda i rashoda, racionalnijem korišćenju sredstava od strane subjekata revizije i po tom osnovu postizanju ušteda. Godišnjim programima revizije biće obuhvaćeni budžet Republike Srbije, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i određeni broj drugih direktnih i indirektnih korisnika javnih sredstava. Završni računi budžeta za prethodne godine podneti su Narodnoj skupštini na usvajanje, a zatim se očekuje i njihova revizija. Primenom ovog Zakona očekuje se, u narednom periodu, efikasnije upravljanje javnim rashodima.
Izmene u penzijskom sistemu, izvršene su u 2001, 2003. i 2005. godini. Starosna granica za odlazak u penziju je dva puta povećavana, a izmenjen je i način valorizacije penzija. Pretvaranjem docnji u isplati penzija u javni dug, republički fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih i poljoprivrednika oslobođeni su hipoteke prošlosti i stvoreni su uslovi za postepeno rasterećenje u finansiranju penzijskog sistema. Međutim, i dalje postoji potreba da se deficit ovih fondova finansira transferima iz republičkog budžeta.
Donošenjem Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o zdravstvenoj zaštiti u 2005. godini, ubrzana je reforma zdravstvenog sistema. Reforma je imala za cilj da se ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja prilagodi finansijskim mogućnostima društva. Potreba poboljšanja zdravstvene zaštite stanovništva biće omogućena racionalnijom i boljom organizacijom rada u ovoj oblasti. Po prvi put je uvedeno dobrovoljno zdravstveno osiguranje.
U 2005. godini započeta je reforma državne uprave i javnih službi. Ustanovljen je novi sistem plata koji u većoj meri razlikuje nivoe odgovornosti i složenosti poslova, uz povećanje raspona u platama. Ovaj sistem je definisan novim Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, a njegova primena počinje od 1. januara 2007. godine. Uz korišćenje tranzicionog fonda smanjen je broj zaposlenih u državnoj upravi za oko 10%, kao i broj zaposlenih u vojsci i zdravstvu. Broj zaposlenih smanjen je i kod lokalnog nivoa vlasti, u opštinama i gradovima. Dobrovoljni odlazak dela zaposlenih, u procesu restrukturiranja javnih preduzeća omogućio je smanjenje subvencija za javna preduzeća iz budžeta Republike Srbije.
Smanjenje rashoda po pojedinim kategorijama omogućilo je pružanje aktivne podrške poljoprivredi i ulaganjima u saobraćajnu infrastrukturu, omogućeno je okretanje ka realizaciji potpuno novih programa, kao što su mikrokrediti za samozapošljavanje, subvencionisanje stambenih kredita, osnivanje Fonda za mlade talente, potsticaj regionalnog razvoja i drugo.
Rashodi su sa 35,3% u 2001. godini značajno povećani na 41,4% BDP u 2003. godini, odnosno 40,3% u 2004. godini. Ovako visok nivo rashoda nije održiv i predstavlja smetnju rastu ekonomije, što je i uslovilo preduzimanje niza mera koje su za rezultat imale smanjenje rashoda na 38,2% u 2005. godini.
U javnim rashodima, posmatrano po ekonomskoj klasifikaciji (tabela 15), najveće stavke su penzije (10,9% BDP u 2005. godini) i rashodi za zaposlene (9,5% BDP u 2005. godini). U ukupnim rashodima u periodu od 2001. do 2004. godine, ovi rashodi povećavaju svoja učešća u BDP, uz određeni pomak ka smanjenju učešća u 2005. godini.
Rashodi za penzije predstavljaju najveću stavku u konsolidovanim javnim rashodima. Od 2002. godine docnje u isplati penzija, izražene u mesecima kašnjenja se ne povećavaju, a započeta je isplata “starog duga“ penzionerima. Da bi se to postiglo bile su neophodne korektivne mere u sistemu penzijskog osiguranja koje su preduzete u periodu od 2001. do 2003. godine, u smislu da se plate tokom celog radnog staža koriste za obračun penzije, promenjena su pravila za indeksaciju korišćenjem švajcarske formule (penzije su u ovom periodu usklađivane kvartalno, 50% na osnovu povećanja zarada i 50% na osnovu troškova života), povećana je starosna granica za odlazak u penziju i za ispunjenje uslova za porodičnu penziju, pooštrena je definicija invalidnosti, smanjena je visina doprinosa za penzijsko osiguranje i povećan broj uplatilaca doprinosa. Ovim promenama je samo ublažena kriza u sistemu penzijskog osiguranja.
Izmene koje su izvršene krajem 2005. godine su korak dalje u reformisanju penzijskog osiguranja. Docnje u isplati penzija pretvorene su u javni dug, čime je poboljšano finansijsko stanje republičkih fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih i poljoprivrednika. Predviđeno je postepeno podizanje starosne granice za žene na 60 godina života i na 65 godina života za muškarce u periodu do 2009. godine. Model usklađivanja penzija sa rastom zarada i troškova života zamenjuje se postepeno modelom usklađivanja sa rastom troškova života, i to dva puta godišnje, umesto kvartalnog usklađivanja. Izvršena je i revizija korišćenja prava u pojedinačnim profesijama i povećanje starosne granice za sticanje prava na porodičnu penziju.
Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju nastavljena je reforma penzijskog sistema sa ciljem izgradnje fiskalno održivog, efikasnog, fleksibilnog i od države manje zavisnog penzijskog sistema na duži rok i smanjenja budžetskog opterećenja po tom osnovu. Izmene ovog zakona omogućavaju poboljšanje finansijskog stanja penzijskog fonda produženjem starosne granice za penzionisanje, u skladu sa zahtevima evropskog zakonodavstva u ovoj oblasti. Najmanji iznos penzije utvrđen je u visini od 25% prosečne zarade u Republici. Donet je Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima. Predviđeno je objedinjavanje tri penzijska fonda – zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika radi pojednostavljenja sistema i smanjenja troškova prilikom isplate penzija. Ove izmene će u narednim godinama dati svoje efekte.
Rashodi za zaposlene su drugi najveći rashod u strukturi javnih rashoda. Povećanje broja zaposlenih u republičkim organima do 2003. godine je rezultat prenosa nadležnosti sa saveznog nivoa i transformacije ZOP-a. Reforma državne uprave je trajan proces koji zahteva modernizaciju i prilagođavanje standardima EU, prenošenje nadležnosti lokalnoj samoupravi, definisanje svojine i obezbeđenje sredstava, racionalizaciju rada javnog sektora i sa tim povezano smanjenje broja zaposlenih. U cilju unapređenja rada državne uprave pored Zakona o Vladi, u 2005. godini doneti su Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima.
Konsolidovani javni rashodi, prema ekonomskoj klasifikaciji, prikazani su u sledećoj tabeli:
Tabela 15. Konsolidovani javni rashodi – ekonomska klasifikacija
(u % BDP)
2001 2002 2003 2004 2005 Ukupni rashodi i izdaci 35,3 43,0 41,4 40,3 38,2 1. Rashodi za zaposlene 8,1 9,3 9,9 9,6 9,5 2. Kupovina roba i usluga 6,4 6,8 6,2 5,5 5,3 3. Prava iz socijalnog osiguranja 10,0 12,5 13,0 12,3 12,9 Od toga penzije 8,3 10,4 11,2 11,0 10,9 4. Socijalna zaštita 2,9 3,8 3,8 3,2 3,3 5. Subvencije 5,0 6,8 5,0 4,5 3,1 6. Kapitalne investicije 1,0 1,9 1,8 2,6 1,9 7. Otplata kamata 0,7 1,1 1,0 1,7 1,3 8. Ostali rashodi 1,1 0,7 0,8 0,9 1,0
Izvor: MFIN
Rashodi po osnovu kupovine roba i usluga smanjeni su u 2005. godini na 5,3% učešća u BDP, sa 6,4% koliko su iznosili u 2001. godini, što je posledica racionalnijeg trošenja, čemu je doprinela i primena Zakona o javnim nabavkama.
Rashodi za subvencije i socijalnu zaštitu, posle visokog rasta u 2002. godini u odnosu na 2001. godinu, od 2003. godine postepeno smanjuju svoje učešće u BDP.
U istom periodu povećano je učešće izdataka za kapitalne investicije u BDP, sa 1,0% BDP u 2001. godini na 1,9% u 2005. godini, što je u skladu sa politikom smanjenja tekućih i povećanja kapitalnih izdataka.
Troškovi otplate kamata u periodu od 2001. do 2005. godine su povećali svoje učešće u BDP sa 0,7% na 1,3%.
Posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji učešće javnih rashoda u BDP je imalo sledeću dinamiku:
Tabela 16. Konsolidovani javni rashodi – funkcionalna klasifikacija
(u % BDP)
2001 2002 2003 2004 2005 Ukupni rashodi 35,3 43,0 41,4 40,3 38,2 1. Opšte javne usluge 2,2 4,5 3,2 3,5 3,0 2. Odbrana 3,1 3,0 2,9 2,8 2,4 3. Unutrašnja bezbednost 2,9 2,4 2,8 2,7 2,4 4. Ekonomski poslovi 2,6 4,2 4,1 3,9 3,7 5. Zaštita životne sredine 0,3 0,2 0,3 0,3 0,3 6. Stanogradnja i komunalne usluge 2,0 2,1 2,1 2,0 1,7 7. Zdravstvo 5,2 5,8 6,0 6,3 6,1 8. Rekreacija, kultura i religija 0,7 0,6 0,6 0,7 0,7 9. Obrazovanje 3,4 3,8 3,5 3,2 3,2 10. Socijalna zaštita 13,0 16,3 15,9 15,0 14,8
Izvor: MFIN
Rashodi za socijalnu zaštitu, posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji (tabela 16) bitno su povećali svoje učešće u BDP sa 13,0% u 2001. godini, na 16,3% u narednoj, odnosno na 14,8% u 2005. godini. Izmena penzijskog sistema o kojoj je bilo reči, doprinela je da i pored povećanja svih drugih oblika socijalne zaštite ne dođe do većeg rasta rashoda za ovu namenu.
U odnosu na 2001. godinu, svoje učešće su i na kraju perioda zadržali na približno istom nivou rashodi za zaštitu životne sredine i rekreaciju, kulturu i religiju.
Istovremeno su u ovom periodu svoje učešće u BDP smanjili rashodi za odbranu i unutrašnju bezbednost.
Fiskalna reforma koja je sprovedena obezbedila je osnovu za trajnu i održivu makroekonomsku stabilnost i podizanje konkurentnosti privrede u Republici Srbiji, podsticanje brzog privrednog razvoja stvaranjem uslova za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata i ispravljanje nesavršenosti finansijskog tržišta karakterističnih za prve godine tranzicije. Takođe je obezbedila ravnomernu raspodelu tereta tranzicije na pojedine segmente stanovništva, gde borba protiv siromaštva zauzima posebno mesto, eliminisanje fiskalnog deficita, podržavanje tranzicije privrede u domenu zaposlenosti, sa ciljem da olakša prelazak povećanog broja nezaposlenih nastao zbog restrukturiranja društvenih preduzeća u novi privatni sektor.
U Srbiji je fiskalna politika, pored osnovnih funkcija, bila i u funkciji relativnog smanjenja javnog duga u odnosu na BDP, servisiranja kamata na reprogramirani garantovani “stari“ dug, povećanja udela investicija u BDP i stavljanja socijalne politike u funkciju strukturnog prilagođavanja i aktiviranja tržišta rada.
2. Fiskalni izgledi za 2006. godinu
Osnovni makroekonomski indikatori ostvareni u ovoj godini su iznad projektovanih. Posle visoke stope rasta BDP od 9,3% u 2004. godini, u 2005. godini je ostvarena nešto niža, ali i dalje visoka stopa rasta BDP od 6,8%, dok projekcija za 2006. godinu iznosi 7%. Visoka stopa rasta izvoza, i pored povećanja uvoza popravila je saldo robne razmene, devizni kurs je stabilan, a sredinom 2006. godine po prvi put je došlo do njegove apresijacije, ostvaren je rast deviznih rezervi (10,6 mlrd dolara krajem avgusta 2006. godine), učinjen je napredak u strukturnim reformama, potpomognut donošenjem niza sistemskih zakona, povećane su strane direktne investicije (procena za 2006. godinu iznosi oko 4,1 mlrd dolara), povećana devizna štednja, ubrzan proces privatizacije. Sve ovo predstavlja solidnu osnovu za privredni rast u narednim godinama.
Rast cena na malo, koje su u 2005. godini povećane na 17,7% posle rasta u 2004. godini od 13,7%, u 2006. godini sveden je na jednocifrenu veličinu (7,5%), koliko se procenjuje na kraju perioda. Ne samo smanjivanjem akciza na derivate nafte, već i drugim merama u fiskalnom sektoru, mere fiskalne politike dovele su do smanjenja rashoda sektora države i eliminisanja deficita, kao i do ostvarenja značajnog suficita. Na ovaj način fiskalna politika dala je svoj doprinos smanjenju agregatne tražnje. Rashodi celog državnog sektora drže se pod kontrolom tako da nema značajnijeg povećanja docnji.
Suficit državnog sektora ostvaren je i pored neznatnog povećanja na strani javnih rashoda, sa 38,2% u 2005. godini na 38,4% BDP koliko se javni rashodi procenjuju u 2006. godini. U isto vreme javni prihodi smanjuju svoje učešće u BDP sa 40,1% u 2005. godini na procenjenih 39,7% u 2006. godini (tabele 13 i 17).
Za 2006. godinu projektovan je konsolidovani suficit od 1,3% BDP (tabela 17). Pored republičkog budžeta, suficit će ostvariti i pojedini gradovi i opštine, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti i Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Time se snažno utiče na ukupnu tražnju, odnosno na kretanje inflacije i dalje smanjenje deficita platnog bilansa, što je u direktnoj funkciji postizanja makroekonomske stabilnosti i održivosti javnih rashoda.
2.1. Izgledi za ostvarenje javnih prihoda u 2006. godini
Javni prihodi će, prema procenama, u 2006. godini, dostići nivo od 39,7% BDP. U odnosu na prihode ostvarene u 2005. godini, to predstavlja smanjenje za 0,4 procentna poena. Posmatrano po strukturi, poreski prihodi smanjuju učešće u BDP sa 36,5 % BDP u 2005, na 35,1% BDP u 2006. godini, dok neporeski prihodi povećavaju učešće u BDP i to sa 3,1 % BDP u 2005, na 4,2 % u 2006. godini.
Kretanje poreskih prihoda u najvećoj meri opredelilo je kretanje prihoda od poreza na dodatu vrednost i carina. Značajno veći izvoz, apresijacija kursa dinara, povećanje investicija, ma kako povoljno deluju na makroekonomska kretanja, imaju suprotan efekat na javne prihode, odnosno utiču na niže ostvarenje prihoda po osnovu carina i PDV pri uvozu, ali i na povećanje povraćaja ovog poreza izvoznoj privredi.
Dobro poslovanje privrede odrazilo se na kretanje zarada. Ovakva kretanja uslovila su rast prihoda od poreza na zarade, ali i doprinose koji se plaćaju organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
Rast prihoda od poreza na dobit rezultat je rasta privredne aktivnosti, kao i realnijeg iskazivanja dobiti u finansijskim izveštajima, tako da ovaj poreski oblik beleži rast učešća u BDP za 0,3 procentna poena.
Neporeski prihodi povećavaju učešće u BDP sa 3,1% u 2005. na 4,2% u 2006. godini. Ovako značajno povećanje rezultat je uplate prihoda od izdavanja licence za drugog mobilnog operatera, ali i određenog rasta «redovnih» neporeskih prihoda po osnovu kazni, administrativnih i sudskih taksi i dr.
2.2. Izgledi za ostvarenjejavnih rashoda u 2006. godini
Konsolidovani javni rashodi izvršiće se, prema procenama, u 2006. godini, na nešto višem nivou (rast učešća u BDP za 0,2 procentna poena), u odnosu na 2005. godinu. Rast javnih rashoda u 2006. godini ne zabrinjava jer tekući rashodi i dalje beleže pad učešća u BDP, i to za 0,8 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu, dok je rast ukupnih rashoda posledica značajnijeg rasta kapitalnih investicija, a zbog realizacije Nacionalnog investicionog plana u poslednjem kvartalu tekuće godine (tabela 20).
Restriktivna fiskalna politika u prethodnom periodu, kojom su smanjeni ukupni javni rashodi i ostvaren suficit sektora države, stvorili su povoljnu finansijsku poziciju i omogućili povećanje kapitalnih ulaganja države, naročito u one oblasti za koje privatni investitori nemaju interesovanja. Trenutno povoljna finansijska pozicija nije se smela iskoristiti za povećanje tekućih rashoda sektora države, s obzirom da bi to, imajući u vidu rigidnost ovih rashoda na dole, stvorilo značajne probleme u periodima kada bi finansijska pozicija države mogla biti znatno nepovoljnija.
U okviru tekućih rashoda pojedine kategorije rashoda povećavaju učešće u BDP. Rashodi za kupovinu roba i usluga beleže rast učešća u BDP od 0,2 procentna poena u 2006. godini u odnosu na prethodnu. Rast ove kategorije rashoda posledica je značajnijeg porasta kupovine roba i usluga Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, odnosno materijalnih troškova bolnica i drugih zdravstvenih ustanova, a koje pokriva RZZO. Ostali nivoi vlasti ne povećavaju rashode po ovom osnovu.
Rast rashoda po osnovu otplate kamata posledica je očekivane prevremene otplate dela glavnice duga i pripadajućih kamata Svetskoj banci i penzionerima Republičkog fonda za PIO zaposlenih i Republičkog fonda za PIO poljoprivrednika, a koja je planirana do kraja godine. To je povećalo prethodno planiranu otplatu kamata u 2006. godini, i to oplate kamata na domaći dug za 721 mil. dinara koliko iznosi ukupan iznos kamate koji će biti isplaćen penzionerima osiguranicima oba PIO fonda, kao i otplate kamata po osnovu inostranog duga za 15,1 mlrd dinara koliko iznosi kamata koja će se platiti Svetskoj banci.
Rashodi za zaposlene smanjuju učešće u BDP, u odnosu na prethodu godinu, za 0,3 procentna poena, što je u skladu sa započetom reformom državne uprave. Takođe, u ovoj godini došlo je do preuzimanja nadležnosti od organa državne zajednice Srbija i Crna Gora, ali uz smanjenje broja zaposleniih u odnosu na onaj broj koji je te poslove obavljao u administraciji državne zajednice. Uspostavljeni mehanizam za ograničavanje rasta zarada na lokalnom nivou, uključujući i zarade u lokalnim javnim preduzećima, takođe je dao rezultate.
Prava po osnovu socijalnog osiguranja i u tome penzije smanjuju učešće u BDP u odnosu na prethodnu godinu. Smanjenje učešća penzija posledica je promene formule za obračun penzija i učestalosti valorizacije u toku godine.
Subvencije nastavljaju višegodišnji trend smanjenja učešća u BDP. Sredstva za subvencije namenjena su najvećim delom za poljoprivredu, kupovinu pšenice, unapređenje sela, proizvode za izvoz i dr. Nastavlja se smanjenje subvencionisanja javnih preduzeća koja će kroz programe restrukturiranja morati da se osposobe za funkcionisanje bez pomoći države.
Pregled strukture javnih rashoda po funkcionalnoj klasifikaciji (Tabela 21) pokazuje da u 2006. godini, država najviše izdvaja za funkcije socijalne zaštite, zdravstva, ekonomske poslove (poljoprivreda, razvoj putne infrastrukture, energija, rudarstvo i komunikacije) i opšte javne usluge. Slede izdvajanja za obrazovanje, odbranu i unutrašnju bezbednost. I pored visokog učešća izdvajanja za socijalnu zaštitu i zdravstvo učešća ovih rashoda u BDP niža su u odnosu na prethodnu godinu, dok rashodi za obrazovanje i ekonomske poslove beleže značajniji rast.
Ovakav trend u skladu je sa nastojanjima države da kroz preraspodelu sredstava obezbedi zadovoljavajući nivo izdvajanja za socijalnu i zdravstvenu zaštitu, ali i da akcenat stavi na finansiranje onih funkcija koje doprinose stabilnom razvoju (obrazovanje, poljoprivreda, energetika i sl.)
3. Projekcija javnih prihoda i javnih rashoda u periodu od 2007. do 2009. godine
Kao osnova za projekciju fiskalnih agregata u periodu 2007 – 2009. godine korišćene su projektovane veličine makroekonomskih indikatora, fiskalni ciljevi u narednom srednjoročnom periodu i zakonodavni okvir koji je izmenjen u skladu sa fiskalnim ciljevima.
Projekcija makroekonomskih indikatora ukazuje na period dalje stabilizacije uz jednocifrene stope inflacije, od 6,8% u 2007 do 5,4% u 2009. godini (prosek perioda). Realne stope rasta BDP su na visokom nivou od 7,2%, u proseku, za čitav srednjoročni period.
Ciljevi fiskalne politike u periodu 2007 – 2009. godine su dalje poresko rasterećenje privrede, posebno u domenu poreza po osnovu zarada i dobiti, koji pored smanjenja troškova proizvodnje (po osnovu smanjenja troškova rada) treba da utiču i na porast zaposlenosti. S druge strane, cilj fiskalne politike je promena strukture rashoda, odnosno izmena odnosa tekućih i kapitalnih rashoda u pravcu povećanja kapitalnih. Sprovođenje Nacionalnog investicionog plana u narednom srednjoročnom periodu dovodi do značajnijeg porasta kapitalnih investicija.
Kretanje konsolidovanih javnih prihoda, javnih rashoda, konsolidovanog rezultata sektora države, kao i njihovo učešće u BDP, za naredni srednjoročni period, prikazani su u Tabeli 17.
Tabela 17. Konsolidovani rezultat sektora države, u periodu 2006 – 2009. godine
u mil. dinara
Procena Projekcija 2006 2007 2008 2009 Prihodi 855,903 955,931 1,055,033 1,196,059 – % BDP 39.7 38.3 36.8 36.7 Rashodi 827,126 937,206 1,051,585 1,171,278 – % BDP 38.4 37.5 36.7 35.9 Konsolidovani deficit / suficit 28,776 18,724 3,449 24,782 – % BDP 1.3 0.7 0.1 0.8
Izvor: MFIN
Konsolidovani sektor države će u narednom srednjoročnom periodu ostvarivati suficit, i to 0,7% u 2007. godini, 0,1% BDP u 2008. i 0,8% u 2009. godini.
Apsolutno i relativno smanjenje suficita u 2007. godini posledica je, pre svega, značajnijeg smanjenja učešća javnih prihoda u BDP za 1,5 procentnih poena, dok učešće rashoda u BDP i dalje opada ali je taj pad relativno sporiji od pada prihoda.
Polazeći od definisanog makroekonomskog i fiskalnog okvira, Opštim bilansom ukupnih primanja i ukupnih izdataka utvrđen je obim javne potrošnje u Republici Srbiji. Za sve učesnike budžetskog sistema utvrđena je alokacija raspoloživih resursa, i to posebno za budžete centralnog, republičkog nivoa vlasti, niže nivoe vlasti i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja.
Opštim bilansom (Tabela 18) ukupna primanja Republike Srbije za budžetsku 2007. godinu, (uključujući i klasu 9), utvrđena su u iznosu od 1.253,5 mlrd dinara, od čega se na budžete svih nivoa vlasti odnosi 769,0 mlrd dinara ili 61,3%, a na primanja organizacija obaveznog socijalnog osiguranja 484,5 mlrd dinara ili 38,7%. U Opštem bilansu ukupni izdaci Republike Srbije za 2007. godinu, (uključujući i klasu 6), utvrđeni su u iznosu od 1.251,3 mlrd dinara, od čega se na budžete svih nivoa vlasti odnosi 782,7 mlrd dinara ili 62,6%, a na rashode organizacija obaveznog socijalnog osiguranja 468,5 mlrd dinara ili 37,4%.
Visina budžeta AP Vojvodine utvrđena je u skladu sa ustavnim rešenjima, koja predviđaju da budžet AP Vojvodine bude u visini od najmanje 7% budžeta Republike Srbije.
Tabela 18. Opšti bilans Republike Srbije za 2007. godinu
u mil. dinara
Budžet RepublikeSrbije Budžet AP Vojvodina Budžet lokalnog nivoa vlasti Fond PIO zaposlenih Fond PIO samostalnih delatnosti Fond PIO zemljoradnika RZZO NSZ Ukupno Ukupna primanja (klasa 7 i klasa 8) 573.782,2 40.186,4 133.158,3 278.384,9 18.528,0 21.390,1 137.573,9 26.080,2 1.229.083,9 Ukupni izdaci (klasa 4 i klasa 5) 573.651,1 40.867,2 127.539,0 278.149,3 11.971,7 21.317,2 131.514,4 25.349,6 1.210.359,6 Budžetski suficit (deficit) 131,1 -680,9 5.619,2 235,6 6.556,3 72,9 6.059,5 730,5 18.724,4 Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine (klasa 9) 11.900,0 2.000,0 8.000,0 2.100,0 0,0 400,0 27,0 0,0 24.427,0 Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine (klasa 6) 35.771,0 100,0 4.807,0 242,0 0,0 0,0 0,0 0,0 40.920,0 Promena stanja na računu -23.739,9 1.219,1 8.812,2 2.093,6 6.556,3 472,9 6.086,5 730,5 2.231,4 Neto finansiranje -131,1 680,9 -5.619,2 -235,6 -6.556,3 -72,9 -6.059,5 -730,5 -18.724,4
Izvor: MFIN
3.1. Politika javnih prihoda u periodu od 2007. do 2009. godine
Prioritet poreske politike u narednom srednjoročnom periodu biće da se kroz potpunu harmonizaciju fiskalnog sistema sa regulativom Evropske unije obezbedi obuhvatniji i ravnomerniji raspored poreskog tereta u skladu sa realnim ekonomskim potencijalom. Instrumenti poreske politike će se dimenzionirati u visini koja obezbeđuje ostvarenje projektovanih konsolidovanih prihoda Republike Srbije. Poreska politika na srednji rok se vezuje za strategiju u oblasti fiskalne politike i njeno prilagođavanje osnovnim ciljevima ekonomske politike.
Projekcija konsolidovanih javnih prihoda i njihovog učešća u BDP do kraja srednjoročnog perioda, sačinjena je na bazi dosad izvršene reforme poreskog sistema, kao i izmena koje će uslediti u 2007. godini. U tom smislu, poreska politika ima kao kontinuirani zadatak preispitivanje, odnosno smanjenje ukupnih poreskih opterećenja. Pri smanjenju ukupnih poreskih opterećenja nastaviće se sa većim smanjenjem zahvatanja po osnovu direktnih poreza, uz korekcije indirektnih poreza. Time će se izvršiti rasterećenje privrede i podizanje njene konkurentne sposobnosti, a veće opterećenje potrošnje.
Smanjenje poreskih stopa, pre svega poreza na dohodak građana – poreza na zarade, jedno je od ovako opredeljenih ciljeva poreske politike. Pored smanjene stope poreza na zarade koja je u funkciji stimulacije privređivanja i ekonomskog rasta, poreskim olakšicama i oslobađanjima ostvariće se i drugi ciljevi, kao što je povećanje zaposlenosti, uz istovremeno obezbeđivanje potrebnih javnih prihoda.
U poreskom sistemu dva su osnovna principa na kojima se zasniva dobro vođenje poreske politike: jednaki tretman svih poreskih obveznika i širi krug poreskih obveznika. Ove odrednice su nezamenljive u poreskoj politici, a time jednako relevantne u postupku naplate poreskih obaveza, za smanjenje sive ekonomije i njeno uključivanje u legalne tokove privređivanja. Smanjenje poreskih stopa, uz određena poreska oslobođenja daće dvostruko pozitivne efekte, kako na jačanje realnog sektora, tako i na obezbeđivanje sredstava za javnu potrošnju.
Promene koje se vrše sa stanovišta naplate prihoda i u pogledu nove organizacije poreske administracije su u direktnoj funkciji unapređenja i povećanja naplate javnih prihoda. Stav je da poreska administracija daleko najbolje rezultate ostvaruje uspostavljanjem odgovornosti nadležnih organa vlasti u ubiranju prihoda, u zavisnosti od pripadnosti pojedinih vrsta prihoda.
Nakon donošenja novog Ustava Republike Srbije, u skladu sa ustavnim rešenjima u pogledu preraspodele funkcija između države, kao centralne vlasti i opština i gradova na lokalnom nivou, predložiće se izmene i u pogledu fiskalne decentralizacije.
Osnovne izmene u sistemu poreske politike, vezane su za izmene sledećih zakona:
Zakon o porezu na dodatu vrednost – U narednim godinama vršiće se dalje usaglašavanje sa pravom Evropske unije i rešenjima sadržanim u Šestoj direktivi EU, pre svega kada su u pitanju poreska oslobođenja. Uvođenje oslobođenja odnosilo bi se na ličnu imovinu fizičkih lica stalno uvezenu iz druge zemlje, a ukidanje oslobođenja na određene proizvode za koje je sada u Zakonu propisana snižena stopa od 8%. Ova usaglašavanja bi trebalo izvršiti najdalje do 2010. godine. Potrebno je izvršiti i određena preispitivanja regulative kojom se uređuje poslovanje u slobodnim carinskim zonama radi sprečavanja izbegavanja plaćanja PDV, s obzirom da su korisnici slobodnih carinskih zona izjednačeni u poreskom statusu sa izvoznicima.
Zakon o akcizama – Koncepcijski uređen sistem akciza ne odstupa značajno od sistema Evropske unije. Oporezivanje nekih proizvoda, osim onih propisanih Strukturnim uputstvima nije zabranjeno pravilima EU, s tim da to ne ugrožava nesmetanu trgovinu sa drugim zemljama. U daljem periodu bi se razmotrila mogućnost proširivanja liste proizvoda na koje bi se plaćala akciza. Takođe, trebalo bi urediti i slučajeve proizvodnje alkoholnih pića za sopstvenu potrošnju i eventualne olakšice za male proizvođače alkoholnih pića, što je u zemljama EU predviđeno. Postoji potreba preispitivanja stopa akciza za naftne derivate i alkoholna pića u smislu njihovog dovođenja na nivo koji postoji u zemljama EU.
Predloženim izmenama Zakona sa primenom u 2007. godini, ukida se akciza na osvežavajuća bezalkoholna pića i voćne sokove iz uvoza i smanjuje se stopa akcize na kafu sa 40% na 30% i akcize na cigarete.
Zakon o porezu na dohodak građana – Najvažnija izmena odnosi se na primenu niže stope poreza na zarade, 12% umesto ranijih 14%, od 1. januara 2007. godine, kao i utvrđivanje neoporezivog cenzusa do 5.000 dinara, za sve zaposlene bez obzira na visinu zarade. Utvrđivanje niže stope ovog poreza bitno će rasteretiti troškove rada i ukupnih troškova poslovanja. Istovremeno će to biti novi podsticaj za privlačenje stranog kapitala i rast ulaganja u srpsku privredu. Procenjuje se da će efekat ove poreske mere biti dvostruko pozitivan. S jedne strane, u smislu širenja poreskog obuhvata i ravnomernije preraspodele poreskog tereta i podizanja konkurentnosti i kvaliteta proizvoda i usluga, jer će se srazmerno nižim ukupnim poreskim obavezama stvoriti prostor, odnosno osloboditi sredstva za podizanje efikasnosti rada i tržišnog poslovanja. Porez na dohodak fizičkih lica u Srbiji je dualan jer svi primaoci dohotka podležu plaćanju cedularnih poreza, a jedan broj poreskih obveznika koji u toku kalendarske godine ostvare dohodak veći od zakonom utvrđenog, plaća i komplementarni godišnji porez na dohodak građana. Nastojaće se da se mešoviti sistem poreza na dohodak fizičkih lica, zameni globalnim – sintetičkim koji se primenjuje u većini zemalja EU.
Postojeći cedularni porezi imaju različite poreske stope, dok su normirani troškovi postavljeni na različitim nivoima, što znatno komplikuje sistem obračuna.
Kod poreza na prihode od samostalne delatnosti trebalo bi pooštriti kriterijume za paušalno oporezivanje, imajući u vidu da se više od 60% ovih obveznika oporezuje paušalno. Ovo se posebno odnosi na oporezivanje usluga u kojima se stvara značajna dodata vrednost.
Sadašnji sistem poreza na prihod od poljoprivredne delatnosti postavljen je u funkciji podsticaja razvoja poljoprivrede. Ovaj sistem bi trebalo inovirati sprovođenjem u što skorijem vremenu, revalorizacije katastarskog prihoda koji nije menjan 10 godina, a kasnije i uvođenjem poreza na ocenjeni dohodak proizvođača (razlika između registrovanog prihoda i aproksimativno utvrđenih rashoda koji bi zakonski bili normirani).
Sistem oporezivanja prihoda od kapitala trebalo bi reformisati u cilju izbegavanja dvostrukog oporezivanja. Oporezivanje dividendi bi trebalo potpuno izuzeti od oporezivanja u okviru poreza na dohodak građana ili ga podvrgnuti konačnom porezu po odbitku sa znatno nižom stopom od trenutne koja iznosi 10% efektivno.
Zakon o porezu na dobit preduzeća – Sagledavajući potrebe za određenim usklađivanjem sa rešenjima koja preovlađuju u zemljama EU predviđene su odgovarajuće izmene ovog zakona sa stupanjem na snagu u 2007. godini, čiji će puni efekat biti ostvaren u narednom periodu.
Izmene treba da doprinesu dodatnom oblikovanju poreske politike, prema kojoj je porez na dobit preduzeća jedan od poreza kojim se ostvaruju ciljevi stabilizacione politike i koji ima za cilj ne samo fiskalni već i razvojni aspekt, kroz tržišnu orijentisanost i podsticanje konkurentske sposobnosti privrede, što je omogućeno stimulativnom poreskom stopom i investiciono-razvojnim podsticajima. Takođe, izmene su predložene i u cilju efikasnije primene pojedinih zakonskih rešenja.
Uvedeni su novi poreski podsticaji, među kojima je značajno umanjenje stope poreza na dobit za korisnike slobodnih zona za 50% od zakonom propisane stope. Na ovaj način se podstiču ciljevi osnivanja i jačanja slobodnih zona (povećanje proizvodnje, izvoza i deviznog priliva, otvaranje novih radnih mesta, povećanje direktnih stranih investicija, transfer novih tehnologija, razvoj servisa i logistike i dr.), uključujući i indirektni efekat na okruženje preko saradnje privrednih društava, korisnika slobodnih zona sa ostalim društvima.
Predložene su poreske pogodnosti priznavanjem određenih rashoda, odnosno troškova u poreskom bilansu, kao i pogodnosti kod oporezivanja kapitalnog dobitka.
Radi daljeg usaglašavanja sa rešenjima u zemljama EU preispitaće se opravdanost postojećih poreskih olakšica, odredbe o tretmanu isplate dividendi, autorskih naknada, udela u dobiti, kamata, kapitalnih dobitaka i naknada po osnovu zakupa nerezidentnom obvezniku, kao i uređenje raspodele profita rezidentne filijale i nerezidentne stalne poslovne jedinice.
Zakon o porezima na imovinu – U grupi direktnih poreza, porez na imovinu je najšire rasprostranjen poreski oblik. Međutim, prihodi ostvareni po osnovu ovog poreza su niski iz razloga niske poreske stope, nerealno utvrđene poreske osnovice, širokih poreskih oslobođenja i mogućnosti za poresku evaziju. Primena progresivnih stopa komplikovala je sistem obračuna i podsticala je poreske obveznike na umanjeno iskazivanje poreske osnovice. Otuda bi trebalo za sve vrste nepokretnosti uvesti proporcionalnu stopu poreza na imovinu, inovirati sistem utvrđivanja poreske osnovice zasnovane na celokupnoj vrednosti kapitala (uključujući i vrednost građevinskog zemljišta) i kapitalnoj vrednosti (kvalitet objekta, opremljenost, lokacija) i preispitati postojeća oslobođenja.
Kod poreza na nasleđe i poklon trebalo bi dosadašnje progresivne stope zameniti proporcionalnom stopom radi izbegavanja poreske evazije.
Prenošenjem naplate lokalnih prihoda na nivo lokalne samouprave, odnosno preuzimanjem odgovornosti za utvrđivanje, naplatu i kontrolu ubiranja sopstvenih prihoda, naročito poreza na imovinu, uticaće pozitivno na povećanje prihoda po osnovu ovih poreza.
Izmenama Zakona o porezima na imovinu sa primenom u 2007. godini, predloženo je da se, saglasno fiskalnoj decentralizaciji i utvrđivanju poreza na imovinu kao izvornog javnog prihoda, uredi najviša stopa poreza na imovinu do koje bi skupštine jedinica lokalne samouprave utvrđivale stopu poreza na imovinu na svojoj teritoriji. Kao podsticajna mera za otvaranje slobodnih zona, predviđeno je poresko oslobođenje na nepokretnosti korisnika slobodne zone. Proširen je predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava na zakup građevinskog zemljišta u državnoj svojini, osim javnog građevinskog zemljišta.
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji – Primena odredaba ovog zakona od strane jedinica lokalne samouprave, a u skladu sa novodonetim Zakonom o finansiranju lokalne samouprave u vršenju poslova utvrđivanja, kontrole i naplate izvornih javnih prihoda, opredelila je odgovarajuće izmene u smislu utvrđivanja nadležnosti Poreske uprave, odnosno jedinica lokalne samouprave u poreskom postupku. Radi efikasnije naplate poreza precizirane su odredbe koje se odnose na poreske prekršaje obveznika poreza, a data su nova rešenja za podnošenje poreskih prijava u elektronskom obliku, gde ovo postaje obaveza za velike poreske obveznike.
Carine – U okviru srednjoročnog perioda od 2007. do 2009. godine jedan od prioritetnih zadataka biće usklađivanje carinske politike sa strategijom razvoja i ekonomskih integracija uz nužno prilagođavanje zahtevima Svetske trgovinske organizacije (STO). Prema usvojenoj strategiji Republika Srbija samostalno nastavlja pregovore za učlanjenje u STO, tokom kojih će se vršiti postepena harmonizacija postojećih mera spoljnotrgovinske, a u okviru nje i carinske zaštite.
Carinska politika u predstojećem periodu odabranim merama obezbediće odgovarajuću zaštitu domaćoj privredi u skladu sa tekućim procesom liberalizacije trgovine i otvaranje prema svetskom tržištu u uslovima koji predviđaju zonu slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi. U tako koncipiranoj carinskoj politici neophodno je koristiti sve instrumente carinske zaštite koji su sadržani u pravilima STO, kako bi se obezbedila strategija razvoja domaće privrede na srednji i dugi rok.
Imajući u vidu da su carine prema pravilima STO osnovni instrument zaštite domaće proizvodnje, neophodno je, u skladu sa identifikovanim prioritetnim nacionalnim interesima razvoja u oblasti poljoprivrede i industrije, obezbediti optimalnu zaštitu.
U predstojećem periodu takođe će se nastaviti sa usklađivanjem zakonodavne regulative u oblasti carinskog sistema sa propisima EU i STO, a u ovom pravcu je predložena izmena Zakona o Carinskoj tarifi. Naime, predlaže se usklađivanje odredaba ovog zakona sa Kombinovanom nomenklaturom Evropske Unije (Combined Nomenclature EU).
Reforma carinskog sistema koja je u toku, budući da je neophodna pre ulaska u STO, rezultiraće daljim postepenim smanjenjem carinske zaštite sa direktnim posledicama na poslovanje i konkurentnost domaće privrede, što istovremeno predstavlja jedan od uslova za pristupanje EU i za učlanjenje u STO.
Carinskom politikom utvrdiće se prioritetna razvojna područja kako bi se odgovorilo zahtevima za odobravanje koncesija, koje će biti jedan od elemenata pregovora za pristupanje STO. Navedeni postupak podrazumeva utvrđivanje maksimalnog nivoa zaštite onih sektora domaće privrede koji imaju realne šanse da postanu nosioci privrednog razvoja i povećanja izvoza. Pored toga, treba predvideti carinske koncesije na nivou koji bi podržao budući ekonomski razvoj čija je osnovna komponenta povećanje učešća u razmeni na svetskom tržištu. U okviru carinske politike uključen je i proces konsolidacije i usklađivanja postojećih necarinskih mera koje podrazumevaju poljoprivredne dažbine i sezonske carinske stope.
U nomenklaturi harmonizovane Carinske tarife preispitaće se mogućnost transparentnosti carinskih stopa i MFN stope po raznim osnovama (propisane stope, MFN stope STO i preferencijalne stope).
Sprovođenje mera carinske zaštite uključuje ostvarivanje drugih instrumenata zaštite u skladu sa regulativom STO i primene savremenih instrumenata vancarinske zaštite, i to: mere tehničke regulative i mere zaštite tržišta od roba neodgovarajućeg kvaliteta prema višestruko predviđenim standardima, posebno kada su ugroženi domaći proizvođači i potrošači ili kada je u pitanju nagli porast uvoza i preko toga deficita trgovinskog i platnog bilansa.
U narednom srednjoročnom periodu, s obzirom da započinje pojačana aktivnost na pridruživanju EU, nastaviće se još intenzivnije sa harmonizacijom poreske regulative i promenama u poreskoj politici, koje će pre svega doprineti poboljšanju investicione klime. Za podržavanje razvoja malih i srednjih preduzeća predvideće se novi poreski podsticaji. Pored toga, podsticaji će se odnositi i na odgovorno ponašanje prema očuvanju životne sredine, ulaganja u naučna istraživanja, otvaranje industrijskih parkova i dr.
Na osnovu predloženih izmena u fiskalnoj politici koje će se preduzimati u naredne tri godine, zaokružiće se fiskalni sistem, koji će stimulisati preduzetništvo, porast ekonomije, investicija i zapošljavanja, odnosno obezbediti pravedniju raspodelu poreskog tereta u zemlji.
Polazeći od tako predviđenih zakonskih rešenja, sačinjena je projekcija konsolidovanih javnih prihoda na nivou Republike, odnosno učešća pojedinih instrumenata prihoda za period 2007 – 2009. godina, koja je data prema ekonomskoj klasifikaciji.
Fiskalni kapacitet, odnosno potencijal ukazuje na mogućnost oporezivanja i opredeljuje prihvatljiv nivo i mogućnost finansiranja javnih rashoda.
U procesu planiranja prihoda najvažniji makroekonomski agregat predstavlja BDP koji odražava realni ekonomski potencijal zemlje i održivost fiskalnog opterećenja. Na osnovu više metodoloških pristupa i primene odgovarajućih fiskalnih modela izvršena je projekcija prihoda po pojedinim vrstama. Projekcija odražava zakonomernost na srednjoročni rok. U procesu kvantifikacije prihoda korišćene su projekcije osnovnih makroekonomskih agregata: stopa rasta BDP, inflacija, devizni kurs, uvoz i izvoz, uz istovremeno korišćenje istorijskih podataka o ostvarenom kretanju prihoda.
Učešće javnih prihoda posmatrano po ekonomskoj klasifikaciji prikazano je u narednoj tabeli:
Tabela 19. Konsolidovani javni prihodi
(u % BDP) 2006 2007 2008 2009 1. PORESKI PRIHODI 35.1 33.9 33.6 33.4 1.1 Porez na dohodak građana 5.4 4.3 4.4 4.5 1.2 Porez na dobit preduzeća 0.9 1.1 1.2 1.4 1.3 Porez na promet / Porez na dodatu vrednost 10.7 10.7 10.8 10.8 1.4 Akcize 4.1 4.1 4.1 4.2 1.5 Carine i druge uvozne dažbine 2.1 2.1 1.9 1.8 1.6 Ostali poreski prihodi 1.3 1.3 1.2 1.2 1.7 Doprinosi 10.6 10.4 10.0 9.7 2. NEPORESKI PRIHODI 4.2 4.0 2.8 2.8 3. KAPITALNI PRIHODI 0.4 0.4 0.4 0.4 UKUPNO 39.7 38.3 36.8 36.7
Izvor: MFIN
U skladu sa predviđenim izmenama fiskalnog sistema osnovne promene u strukturi javnih prihoda ogledaju se u sledećem:
Smanjenje učešća poreskih prihoda sa 35,1% BDP u 2006. godini na 33,4% BDP u 2009. godini. Projektovano učešće pojedinih poreskih prihoda prati koncipiranu poresku politiku prema kojoj se nastavlja dalje smanjenje učešća direktnih poreza;
Pri projekciji prihoda od poreza na dohodak u 2007. godini uzeta je u obzir izmena Zakona o porezu na dohodak građana po kome je stopa poreza smanjena sa 14% na 12%, kao i uvođenje neoporezivog cenzusa od 5.000 dinara, što je rezultiralo u značajnom smanjenju učešća prihoda po osnovu poreza na dohodak u BDP u 2007. godini za 1,1 procentni poen u odnosu na 2006. godinu. U naredne dve godine srednjoročnog perioda prihod od poreza na dohodak povećava učešće u BDP;
Učešće poreza na dodatu vrednost u BDP u narednom periodu je u proseku na nivou učešća iz 2006 godine;
Akcize se prilagođavaju sa 2006. godinom, shodno preispitivanju stopa akciza na derivate nafte i alkoholna pića;
Učešće carina u 2006. i 2007. godini ostaje isto, dok se smanjuje u 2008. i 2009. godini, u skladu sa postepenom liberalizacijom;
Smanjuje se učešće prihoda u BDP, delom i zbog izmene Zakona o porezu na dohodak građana, kojim se smanjuje i osnovica za obračun doprinosa;
Neporeski prihodi, koji obuhvataju pretežno konzularne, administrativne i sudske takse, kao i prihode od prodaje imovine, projektovani su sa smanjenjem učešća u BDP;
Ostali poreski i kapitalni prihodi projektovani su tako da njihovo učešće u BDP u 2009. godini bude na nivou iz 2006. godine.
U narednom srednjoročnom periodu politika javnih rashoda biće usmerena ka ostvarivanju proklamovanih ciljeva ekonomske politike. Shodno tome, u oblasti javnih rashoda politika Vlade je da:
smanji učešće tekućih rashoda u BDP;
poveća investiciona ulaganja, pre svega u oblastima za koje nije zainteresovan privatni sektor, a koje stvaraju uslove za njegov dalji razvoj;
obezbedi sredstva za servisiranje obaveza prema domaćim i inostranim poveriocima i, na osnovu toga, smanji učešće javnog duga u BDP.
U cilju očuvanja stabilnosti nastaviće se jačanje procesa planiranja javnih rashoda. Prvi korak u tom pravcu jeste unapređenje procesa planiranja prihoda, što je osnova za utvrđivanje obima rashoda. Ostvarenje ovog cilja u velikoj meri će doprineti stabilnosti u finansiranju sektora države, kao i proširivanju vremenskog horizonta planiranja. Prvi korak je učinjen već u 2006. godini kroz Nacionalni investicioni plan, kojim su utvrđeni programi za dvogodišnji period, a taj vremenski horizont će se dalje proširivati.
U narednom srednjoročnom periodu od prioritetnog značaja biće nastavak jačanja fiskalne discipline. Fiskalna disciplina zahteva sveobuhvatnu kontrolu javnih rashoda, uz jasno određene odgovornosti svih učesnika na polju upravljanja javnim rashodima. Dobro postavljena pravila, formirane institucije koje sprovode ova pravila omogućuju da se na ovom polju postignu očekivani rezultati. Kao što je već istaknuto, donošenjem Zakona o javnom dugu i Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji zaokružen je zakonski okvir. Međutim, pored zaokruživanja zakonskog okvira, potrebna je njegova puna implementacija. S tim u vezi, potrebno je dalje unapređenje rada Uprave za trezor, kao i formiranje uprave za upravljanje javnim dugom, državne revizorske institucije i jedinice za harmonizaciju finansijske kontrole, za finansijsko upravljanje i kontrolu i internu reviziju. Pored novih institucija koje se uvode u budžetski proces, neophodno je ojačati i unaprediti rad postojećih institucija, i to na: planiranju rashoda, izvršavanju rashoda i interne i eksterne kontrole i revizije izvršenja rashoda.
Adekvatno upravljanje javnim rashodima podrazumeva ispunjenost uslova ekonomičnosti, odnosno da se sa što manje sredstava postignu postavljeni ciljevi ekonomske politike. Pored toga, jako je važno vršiti efikasnu alokaciju resursa, što podrazumeva uspostavljanje jasne veze između prioriteta ekonomske politike i namene i načina trošenja budžetskih sredstava.
U skladu sa projektovanim javnim prihodima, a na bazi ciljeva ekonomske politike planirana su dalja fiskalna prilagođavanja na strani rashoda.
Projekcija konsolidovanih javnih rashoda prema ekonomskoj klasifikaciji za Republiku Srbiju za srednjoročni period od 2007. do 2009. godine prikazana je u Tabeli 20.
Tabela 20. Konsolidovani javni rashodi – ekonomska klasifikacija (% BDP)
2006 2007 2008 2009 Ukupni rashodi i izdaci 38,4 37,5 36,7 35,9 1. Rashodi za zaposlene 9,2 9,2 8,6 8,1 2. Kupovina roba i usluga 5,5 5,1 4,8 4,5 3. Prava iz oblasti socijalnog osiguranja 12,1 11,8 11,5 11,2 Od toga penzije 10,6 10,4 10,1 9,8 4. Socijalna zaštita 3,7 3,6 3,8 3,9 5. Subvencije 2,4 2,1 1,8 1,6 6. Kapitalne investicije 2,9 4,4 4,8 5,2 7. Otplata kamata 1,7 0,6 0,6 0,5 8. Ostali rashodi 0,9 0,8 0,8 0,8
Izvor: MFIN
Prioritetni zadaci politike javnih rashoda u posmatranom periodu jesu smanjenje učešća javnih rashoda u BDP, kao i izmena strukture javne potrošnje. Shodno tome, planira se smanjenje učešća rashoda u BDP sa 38,4% u 2006. godini na 35,9% BDP u 2009. godini.
Osnovne promene u strukturi javne potrošnje posmatrano po ekonomskoj klasifikaciji ogledaju se u sledećem:
Pojedinačno, prava iz oblasti socijalnog osiguranja, a u okviru njih penzije, predstavljaju najznačajniji deo javnih rashoda. S obzirom na izvršene izmene u penzijskom sistemu, penzije beleže pad učešća u ukupnim javnim rashodima sa 10,6% BDP u 2006. na 9,8% BDP u 2009. godini;
Smanjuje se učešće rashoda za plate sa 9,2 % BDP u 2006. godini na 8,1% BDP u 2009. godini. Politika plata u državnom sektoru prati reformu državne uprave u pogledu stvaranja modernije i efikasnije administracije. Ostvarenju ovog cilja treba da doprinese i novi Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, koji stupa na snagu 1. januara 2007. godine. Rashodi za zaposlene (plate i dodaci zaposlenih, socijalni doprinosi na teret poslodavca i ostali rashodi za zaposlene) u narednom srednjoročnom periodu će se kretati u skladu sa rastom inflacije;
Kategorija rashoda koja se odnosi na kupovinu roba i usluga takođe daje prostora za uštede koje sektor države mora sprovesti. Efikasnost fiskalnog sektora mora da se ostvari i boljim korišćenjem postojećih resursa, što ograničava rast ovih izdataka i obara njihovo učešće sa 5,5% BDP u 2006. godini na 4,5% BDP u 2009. godini;
Rashodi za subvencije javnim preduzećima realno opadaju, a u skladu sa politikom bržeg restrukturiranja istih u narednom periodu. Efekat restrukturiranja je osamostaljivanje delova javnih preduzeća i njihovo osposobljavanje za tržišnu utakmicu bez dotacija iz budžeta;
U posmatranom periodu planira se značajnije povećanje kapitalnih izdataka te u skladu sa tim orijentacija na razvojni, umesto dosadašnjeg pretežno socijalnog budžeta. Najznačajniji doprinos povećanju kapitalnih rashoda daće Nacionalni investicioni plan što će učešće kapitalnih rashoda u BDP povećati sa 2,9% u 2006. godini na 5,2% na kraju posmatranog perioda u 2009. godini;
Troškovi otplate kamata projektovani su u skladu sa planom otplate javnog duga do 2009. godine. Pri tome, važno je istaći da će prevremena otplata jednog dela duga na kraju 2006. godine (prevremena otplata dela glavnice i pripadajuće kamate prema Svetskoj banci, kao i prevremena otplata jedne rate duga prema penzionerima Republičkog fonda za PIO zaposlenih i Republičkog fonda za PIO zemljoradnika) rezultirati u značajnom smanjenju ove stavke konsolidovanog budžeta u narednom periodu.
Projekcija konsolidovanih javnih rashoda po funkcionalnoj klasifikaciji, za srednjoročni period od 2007. do 2009. godine prikazana je u tabeli 21.
Tabela 21. Konsolidovani javni rashodi – funkcionalna klasifikacija
(u % BDP)
2006 2007 2008 2009 Ukupni rashodi 38,4 37,5 36,7 35,9 1. Opšte javne usluge 3,1 2,7 2,2 2,1 2. Odbrana 2,3 2,4 2,4 2,4 3. Unutrašnja bezbednost 2,3 2,2 2,0 1,9 4. Ekonomski poslovi 4,1 4,1 4,1 4,1 5. Zaštita životne sredine 0,3 0,4 0,4 0,4 6. Stanogradnja i komunalne usluge 1,7 1,9 1,9 1,8 7. Zdravstvo 5,9 5,7 5,4 5,1 8. Rekreacija, kultura i religija 0,6 0,5 0,6 0,6 9. Obrazovanje 3,5 3,5 3,6 3,9 10. Socijalna zaštita 14,5 14,0 14,0 13,6
Izvor: MFIN
Osnovne promene u strukturi javne potrošnje, posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji, ogledaju se u sledećem:
Povećanje efikasnosti javnog sektora i nastavak reforme državne administracije doprineće smanjenju učešća rashoda za opšte javne usluge, jer se delatnost najvećeg dela javne administracije nalazi upravo u ovoj kategoriji rashoda;
Učešće rashoda za socijalnu zaštitu se smanjuje uz pomenuta ograničenja, koja su detaljnije objašnjena kod razmatranja rashoda po ekonomskoj klasifikaciji;
Rashodi za odbranu povećavaju učešće u BDP sa 2,3% u 2006. na 2,4% na kraju perioda u skladu sa reformom bezbedonosnih snaga koja je u toku i u skladu sa Nacrtom Strategijskog pregleda odbrane;
Rast učešća u BDP, u posmatranom periodu beležiće rashodi za obrazovanje, posebno investiciona ulaganja u obrazovni sistem (izgradnja, opremanje i sl.) i za funkciju stanogradnja i komunalne usluge. Ostali rashodi, posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji (zaštita životne sredine, ekonomski poslovi, rekreacija, kultura i religija) zadržavaju svoje učešće u BDP na približno istom nivou, dok se rashodi za zdravstvo i unutrašnju bezbednost smanjuju.
Programski budžet. Radi povećanja efikasnosti upravljanja javnim rashodima u narednom periodu planira se uvođenje programskog budžeta. Uvođenje programskog budžeta podrazumeva i uvođenje programske klasifikacije, kao dodatnog načina klasifikovanja rashoda i izdataka pored organizacione, ekonomske i funkcionalne klasifikacije javnih rashoda koje su trenutno u upotrebi. Sama programska klasifikacija u suštini ne predstavlja potpuno novi oblik klasifikovanja rashoda, jer proizilazi iz funkcionalne (koja najviše odgovara strategijama, ciljevima i aktivnostima). Funkcionalna klasifikacija predstavlja međunarodni standard kojim se funkcije koje obavlja država razvrstavaju u pojedine kategorije, prema nameni sredstava (obrazovanje, zdravstvo, odbrana, itd), čime se obezbeđuje međunarodna uporedivost. Proizlazi da bi programe trebalo definisati unutar funkcija. Na primer, ako funkcionalna klasifikacija odražava planirani cilj povećanja broja obrazovanog stanovništva (koji je u direktnoj vezi sa strategijskim ciljem smanjenja siromaštva), to znači i veća ulaganja u obrazovanje, odnosno veće učešće ovog rashoda u BDP. Ovaj cilj bi trebalo operacionalizovati kroz definisanje drugih programa i posebnih aktivnosti (usavršavanje nastavnika, nabavke dodatne školske opreme, kupovina knjiga i opremanje biblioteka, itd), na koje će se planirana sredstva trošiti, pored osnovnih programa u oblasti obrazovanja (osnovno, srednje, više i visoko).
Programski budžet podrazumeva da se na osnovu strateških ciljeva i odgovarajućih politika, koje iz njih proizilaze, utvrde limiti za svaku od državnih funkcija, koje treba da doprinesu ostvarivanju postavljenih ciljeva (pre svega u kratkom i srednjem roku), odnosno maksimalni obim sredstava koji se može utrošiti za programe unutar svake od funkcija.
Pri tome, programska orijentacija za izradu budžeta data je kroz bliže definisanje okvira za određene delatnosti, što proizilazi iz funkcionalne klasifikacije javnih rashoda na nivou Republike. Naime, projekcija Opšteg bilansa Republike delom sadrži okvire, odnosno limite budžeta svih nivoa vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, iz čega proizlaze programski obimi određenih programskih aktivnosti.
Ministarstva na bazi inicijalnih sektorskih planova učestvuju u projektovanju gornjih limita rashoda, na osnovu kojih se utvrđuju ograničenja za pojedine kategorije rashoda. Kroz njihovo usaglašavanje, odnosno usklađivanje sa opštom politikom Vlade daju se sektorski plafoni, odnosno projekcije rashoda u skladu sa srednjoročnim fiskalnim okvirom.
Dosledna primena programske klasifikacije podrazumevaće da se unutar ostalih funkcija, koje predstavljaju željeno stanje, odnosno cilj, definišu odgovarajući programi (i unutar njih aktivnosti), koji predstavljaju konkretizaciju datog cilja. Svaki od programa treba da doprinese ostvarivanju postavljenog cilja (ciljeva), i u krajnjoj liniji politika i strategija, pri čemu će se sigurno pojaviti više programa koji konkurišu za ograničena sredstva. Prema tome koliko doprinose ostvarenju zadatog cilja, biraju se programi i alociraju sredstva.
3.3. Nacionalni investicioni plan
Nakon postizanja pozitivnih makroekonomskih rezultata, Srbiju u narednom periodu očekuju izazovi koji se tiču daljeg privrednog razvoja i poboljšanja kvaliteta života njenih građana. U ovoj fazi razvoja zemlje ističe se potreba za izgradnjom privredne i socijalne infrastrukture S tim u vezi, država Srbija će preduzeti obimne javne investicije u okviru Nacionalnog investicionog plana (NIP). Ove investicije predstavljaju ulaganja u delatnosti za koje privatni kapital nije zainteresovan, ali koje stvaraju uslove za veća i efikasnija privatna ulaganja i doprinose rastu životnog standarda stanovništva.
U cilju izrade NIP izvršena je detaljna analiza postojećeg stanja, uključujući i analizu trenutnih investicionih programa i projekata koji se preduzimaju od strane države u cilju poboljšanja uslova privređivanja i rasta životnog standarda stanovništva, uz učešće svih relevantnih zainteresovanih strana od resornih ministarstava do lokalnih vlasti, dok je koordinator telo koje je formirala Vlada.
NIP je u duhu strateškog opredeljenja Srbije za naredni period, a u skladu sa strategijom održivog razvoja koja je trenutno u pripremi. Investicioni plan sadrži jasno određene prioritete po sektorima, uključujući i definisane prioritete unutar sektora. Zbog izuzetne važnosti NIP glavni koordinator aktivnosti je telo formirano od strane Vlade i sastavljeno od predstavnika svih relevantnih resornih ministarstava, dok u okviru njega Ministarstvo finansija ima bitnu ulogu koja se tiče finansijskog aspekta NIP (podrazumeva upravljanje kako na strani priliva, tako i na strani alokacije sredstava). Zadaci ministarstava i lokalnih vlasti ogledaju se u kandidovanju određenih projekata, utvrđivanju njihovih prioriteta i sprovođenju projekata. U prvoj fazi realizacije NIP obuhvata projekte koji se finansiraju u 2006. i 2007. godini, dok se obimne javne investicije u okviru NIP planiraju u periodu od 2006. do 2011. godine.
Prilikom izrade NIP primenjuje se strateški pristup koga karakterišu:
postavljanje jasnih ciljeva koji se žele postići, a koji su u skladu sa strateškim opredeljenjem države Srbije;
definisanje aktivnosti uz pomoć kojih će se postići zacrtani ciljevi;
identifikovanje izvora sredstava.
1. Ciljevi NIP su:
a) visok i održiv privredni rast zasnovan na povećanju investicija i izvoza, uz povećanje konkurentnosti nacionalne privrede;
b) povećanje zaposlenosti;
v) uravnoteženi regionalni razvoj;
g) povećanje životnog standarda;
d) smanjenje siromaštva.
2. a) Strateško opredeljenje Srbije u narednom periodu je značajno povećanje konkurentnosti koja će dovesti do rasta stranih direktnih investicija, rasta izvoza i posledično, održivog visokog rasta BDP i životnog standarda.
Da bi se to postiglo neophodno je preduzeti korake ka izgradnji privrednog ambijenta koji će kao takav rezultirati u boljim uslovima za poslovanje i rast stranih direktnih investicija. S tim u vezi, NIP ima za cilj povećanu atraktivnost ulaganja u Srbiju, a to će se ostvariti na sledeće načine:
Ulaganjem u infrastrukturu. Stvaranje razvijene infrastrukture jedan je od osnovnih zadataka NIP i podrazumeva intenzivna ulaganja u saobraćajnice od nacionalnog i regionalnog značaja, telekomunikacije i komunalne delatnosti. Ova ulaganja biće veoma značajna sa stanovišta politike podsticanja domaćih i stranih direktnih investicija, kao i politike regionalnog razvoja.
Stvaranjem društva zasnovanog na znanju, što podrazumeva investicije u razvoj osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, koje je jedna od komparativnih prednosti Srbije. Ovde se podrazumevaju i investicije u podizanje osposobljenosti zaposlenih i nezaposlenih lica preko programa seminara, obuka, dokvalifikacija i prekvalifikacija što će doprineti prilagođavanju ponude tražnji za radnom snagom i posledično, rastu zaposlenosti. Uporedo sa ovim, razvoj nauke će se podsticati ulaganjem u naučnoistraživačke institucije i stimulisanjem inovativne aktivnosti.
b) Poboljšan životni standard i smanjenje siromaštva treba da se ostvari preko ulaganja u:
zdravstvo;
obrazovanje;
aktivne mere zapošljavanja;
socijalnu zaštitu;
sport;
kulturu;
verske objekte.
v) Područja u Srbiji karakterišu velike razlike u pogledu razvijenosti. Imajući to u vidu, ujednačen regionalan razvoj jedan je od prioriteta koji će se sprovoditi kroz NIP, a uključivaće ulaganja u urbani i ruralni deo zemlje. Da bi se podstakli nerazvijeni regioni za aktivnije uključivanje u privredne aktivnosti izvršena je analiza specifičnosti pojedinih regiona, a na osnovu toga su opredeljene investicije u njih. Ove investicije će se sprovoditi u sledećim oblastima:
infrastruktura;
obrazovanje;
zdravstvo;
stanogradnja i drugo.
Svi projekti u okviru NIP bili bi razvrstani u nekoliko grupa, prema sektorima u koje bi se investiralo, i to:
saobraćaj;
zdravstvo;
podsticanje preduzetništva, zapošljavanja i privrednog razvoja;
stanogradnja;
poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda;
energetika;
prosveta;
turizam;
kultura;
sport;
državna uprava – elektronska uprava;
socijalna zaštita;
Kosovo i Metohija;
nauka;
državna uprava – pravosuđe;
državna uprava – policija;
državna uprava – vojska;
zaštita životne sredine;
državna uprava – inspekcijski organi;
verski objekti.
3. Izvori sredstava za finansiranje NIP će biti:
ostvareni suficit u budžetu;
prihodi od privatizacije;
krediti međunarodnih finansijskih institucija (Svetska banka, EBRD, EIB);
pristup fondovima EU (sa napretkom u pregovorima Srbiji se omogućava korišćenje predpristupnih fondova EU).
U prvoj fazi realizacije Nacionalnog investicionog plana u periodu 2006-2007. godine predviđena su ulaganja u iznosu od 1.674, 8 miliona evra. Sredstva će biti obezbeđena iz dva izvora:
primanja budžeta (1.385,2 miliona evra, odnosno 82,7% ukupne vrednosti ulaganja);
kredita i donacija (289,6 miliona evra, odnosno 17,3% ukupnih ulaganja).
U 2006. godini planirane su investicije u iznosu od 412,1 milion evra, a u 2007. godini investicije će iznositi 1.262,6 miliona evra.
[pic]
U skladu sa prioritetima najviše sredstava će se uložiti u saobraćaj, zdravstvo, podsticanje preduzetništva, zapošljavanja i privrednog razvoja i stanogradnju.
Struktura NIP po sektorima ulaganja
ULAGANjA PO SEKTORIMA Učešće SAOBRAĆAJ 26.07% ZDRAVSTVO 18.59% PODSTICANjE PREDUZETNIŠTVA, ZAPOŠLjAVANjA I PRIVREDNOG RAZVOJA 9.94% STANOGRADNjA 8.96% POLjOPRIVREDA, ŠUMARSTVO I VODOPRIVREDA 4.42% ENERGETIKA 3.85% PROSVETA 3.27% TURIZAM 3.00% KULTURA 2.99% SPORT 2.75% DRŽAVNA UPRAVA – E-UPRAVA 2.02% RAD, ZAPOŠLjAVANjE I SOCIJALNA POLITIKA 2.01% KOSOVO I METOHIJA 1.94% DRŽAVNA UPRAVA – ODBRANA 1.79% DRŽAVNA UPRAVA – POLICIJA 1.79% DRŽAVNA UPRAVA – PRAVOSUĐE 1.79% NAUKA 1.79% ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE 1.19% DRŽAVNA UPRAVA – INSPEKCIJSKI ORGANI 0.99% VERSKI OBJEKTI 0.86%
NIP podrazumeva velike javne investicije, odnosno ulaganje velikih finansijskih sredstava. S tim u vezi, vodi se računa o njegovim uticajima na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost. Makroekonomski i fiskalni rizici koji mogu nastati ogledaju se u ubrzanoj inflaciji i povećanju zaduženosti zemlje pa će se preduzimati mere kako bi se rizici sveli na najnižu moguću meru. U tom cilju, poštovaće se ograničenja iz ovog memoranduma o budžetu, kako bi ovi izdaci bili kompatibilni sa postavljenim makroekonomskim i fiskalnim okvirom.
U organizacionom smislu uspostavljen je efikasan menadžment koji doprinosi uspešnom postizanju ciljeva zacrtanih planom. Takođe, razvijen je niz merila i kriterijuma na osnovu kojih se obezbeđuje izbor projekata i vrši kontrola utrošenih sredstava.
Imajući u vidu činjenicu da je u prilikom realizacije NIP potrebno preduzimati aktivnosti koje se tiču izbora izvođača radova i dobavljača dobara i usluga, saglasno odredbama Zakona o javnim nabavkama obezbeđena je transparentnost procesa prilikom raspisivanja i realizacije tendera i javnih nabavki.
Poseban akcenat prilikom realizacije NIP dat je kontroli samog procesa. S tim u vezi, identifikovan je sistem odgovornosti za realizaciju i rezultate programa, kako bi se mogao meriti doprinos svih učesnika u programu. Ovo omogućava prethodno jasno definisanje prava i obaveza svih zainteresovanih strana i njihove uloge u NIP.
3.4.Sprovođenje Strategije za smanjenje siromaštva
U narednom trogodišnjem periodu nastaviće se aktivnosti u okviru Strategije za smanjenje siromaštva (SSS). Ovom strategijom kao osnovni cilj postavljeno je smanjenje siromaštva u Srbiji na polovinu do 2010. godine. Pri tome, glavne preporuke, odnosno strateški pravci koji će omogućiti dostizanje ovog cilja SSS su:
Stub 1 – dinamičan privredni rast i razvoj sa naglaskom na otvaranju novih radnih mesta u privatnom sektoru;
Stub 2 – sprečavanje pojave novih kategorija siromašnih, odnosno novog siromaštva kao posledice restrukturiranja privrede i racionalizacije državne uprave;
Stub 3 – efikasna primena postojećih i definisanje novih programa, mera i aktivnosti direktno usmerenih na najsiromašnije i socijalno ugrožene grupe (deca, stari, osobe sa invaliditetom, izbeglice i interno raseljena lica, Romi, ruralno siromašno stanovništvo i neobrazovani), i to posebno u najmanje razvijenim područjima.
Implementacija SSS u Srbiji komplementarna je sa naporima Republike Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji. SSS kao i proces evropskih integracija su složeni procesi, koji se odnose na sve društvene i privredne sektore. Višegodišnji indikativni program Evropske komisije 2005-2006. istakao je komplementarnost ciljeva iz Evropskog partnerstva i SSS, a Nacionalna strategija Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji oslanja se na sadržaje i preporuke iz SSS.
Prioriteti u okviru SSS u srednjoročnom periodu, podeljeni po oblastima, biće:
3.4.1. Makroekonomski okvir i fiskalna ograničenja
Osnovne pretpostavke Strategije od kojih zavisi smanjenje siromaštva su održanje srednjoročne makroekonomske stabilnosti kao podrške održivom privrednom rastu (od minimum 5-7% godišnje, što je više od projektovanih 4-5% u SSS), nastavak fiskalnih reformi i obezbeđenje fiskalne održivosti javnih rashoda. Prioriteti u narednom periodu sa aspekta SSS jesu: održiv i visok rast BDP, smanjenje inflacije, povećanje izvoza, povećanje učešća privatnih investicija u BDP, podsticanje dugoročne štednje stanovništva povećanjem kredibiliteta bankarskog sektora, smanjenje učešća javne potrošnje u BDP.
3.4.2. Tranzicija ka tržišnoj privredi – stvaranje uslova za razvoj privatnog sektora
Osnovne preporuke Strategije u ovoj oblasti odnose se na obezbeđivanje transparentnog pravnog i institucionalnog okvira pogodnog za ekonomski razvoj zasnovan na razvoju privatnog sektora.
Predstojeći izazovi sa aspekta primene SSS odnosiće se prvenstveno na:
restrukturiranje i privatizaciju velikih društvenih i javnih preduzeća koji predstavljaju, ne uzimajući u obzir finansiranje penzijskih fondova, najvažniji ekonomski izazov; organizaciono restrukturiranje (horizontalno i vertikalno razdvajanje), smanjivanje broja zaposlenih i, konačno, privatizacija predstavljaju preduslove održive fiskalne politike, ali i za poboljšanje poslovne klime;
izgradnja institucionalnih kapaciteta za efikasnu zaštitu konkurencije; privatizacija prirodnih i administrativnih monopola zahteva jaku i nezavisnu konkurenciju i regulatorne institucije; bez postojanja ovih preduslova nemoguće je poboljšati infrastrukturu i poslovnu klimu u Srbiji;
uklanjanje administrativnih prepreka za razvoj privatnog sektora na republičkom i lokalnom nivou; iako su otklonjene mnoge pravne i administrativne prepreke, neke od njih su i dalje na snazi;
intenzivnije uključivanje lokalnih samouprava u stvaranje okruženja pogodnog za ekonomski rast – na lokalnom i regionalnom nivou – uzimajući u obzir konkurentne prednosti, kao i društvena i regionalna ograničenja i izazove; ovo uključuje negovanje saradnje između lokalnih samouprava u razvijanju strateških okvira (socio-ekonomski planovi/ lokalne strategije za smanjenje siromaštva/ lokalne strategije održivog razvoja zasnovane na Agendi 21) i podršku strukturama za povećanje zaposlenosti i uravnotežen socio-ekonomski rast;
izgradnju efikasnih javnih institucija.
3.4.3. Tranzicija ka tržišnoj privredi – globalne i regionalne integracije
Proces pridruživanja i pristupanja Srbije Evropskoj uniji jedan je od prioriteta i strateško opredeljenje Srbije, koje počiva na širokom političkom i društvenom konsenzusu. Evropska unija je 25. aprila 2005. godine usvojila pozitivnu Studiju izvodljivosti za početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Članstvo Republike Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji se može očekivati u toku 2008. godine i predstavljaće završetak integracije Srbije u svetske trgovinske tokove.
Svetska banka je decembra 2004. godine odobrila novi trogodišnji plan aktivnosti za Srbiju pod nazivom Strategija pomoći zemlji, koji se u potpunosti oslanja na proces stabilizacije i pridruživanja, kao i na proces implementacije preporuka definisanih u dokumentima Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji.
3.4.4. Povećane mogućnosti zapošljavanja
U 2004. godini ostvaren je porast zaposlenosti od 0,5% u odnosu na prethodnu godinu, a u 2005. godine prosečan broj ukupno zaposlenih je povećan za 0,9% u odnosu na 2004. godinu. Smatra se da je na povećanje zapošljavanja uticano ekonomskim reformama, aktivnim merama zapošljavanja, povoljnim kreditima privatnim MSP, podsticanjem stranih direktnih investicija, smanjenjem udela sive ekonomije u privredi, ulaganjem u razvoj privatnog poljoprivrednog sektora i sličnim merama. Nacionalna strategija zapošljavanja od 2005. do 2010. godine usvojena je u aprilu 2005. godine, a uskoro se očekuje i usvajanje nacionalnog akcionog plana zapošljavanja. U toku je i proces reforme Nacionalne službe za zapošljavanje u organizacionom, kadrovskom i tehničkom smislu.
Ciljevi zapošljavanja u okviru dokumenta Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji uključuju stvaranje efikasnije, konkurentne i liberalne tržišne privrede, koja će zavisiti od efikasnijeg i pokretljivijeg tržišta rada sa višim nivoom ljudskog kapitala, povećanja mogućnosti zaposlenja (posebno za osetljive grupe) i povećanja unutrašnje i spoljne tražnje koja treba da podstakne privredni rast.
Prioriteti u narednom periodu sa aspekta primene SSS odnose se na:
kreiranje fleksibilnog i konkurentnog tržišta radne snage;
kreiranje efikasnih programa za zapošljavanje viškova zaposlenih proisteklih iz privatizacije društvenih i restrukturiranja javnih preduzeća u periodu 2005 – 2007. godine (naglasak na aktivne umesto na pasivne mere);
kreiranje programa za zapošljavanje posebno pogođenih i osetljivih grupa, uključujući dugoročno nezaposlene, mlade, nekvalifikovane, starije osobe, osobe sa invaliditetom, Rome, izbeglice i interno raseljena lica;
formiranje regionalnih i lokalnih saveta (koalicija) za zapošljavanje usmerenih ka iznalaženju efikasnih lokalnih strategija razvoja i zapošljavanja zasnovanih na analizi rizika i potencijala, naročito u najmanje razvijenim područjima;
nastavak reforme Nacionalne službe za zapošljavanje, naročito u cilju primene pristupa u potpunosti usmerenog na korisnike, a koji uključuje saradnju sa poslodavcima, efikasno aktivno traženje zaposlenja uz pomoć jedinstvenog informacionog sistema, kao i ustanovljenje sistema za monitoring i evaluaciju.
3.4.5. Efikasnija socijalna zaštita i unapređenje položaja starih
Uvođenje “minimalnog nivoa socijalne sigurnosti“ na teritoriji Srbije u 2004. godini poboljšalo je pristup socijalnoj pomoći, dovelo do povećanja iznosa socijalne pomoći i broja porodica korisnika socijalne pomoći u najsiromašnijim opštinama. Iz budžeta su odobrena dodatna sredstva za ovu vrstu pomoći kroz veće iznose transfera i veću pokrivenost najugroženijih grupa.
Poboljšanjem efikasnosti mehanizama socijalne zaštite, primenom SSS, Strategije razvoja socijalne zaštite i oživljavanjem privredne aktivnosti, očekuju se do 2008. godine veća izdvajanja za socijalna davanja, koja dugoročno treba da se smanje u odnosu na BDP.
Istovremeno, sredstvima usmerenim na program Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, preko Fonda za socijalne inovacije (FSI), finansiraće se projekti na lokalnom nivou koji razvijaju i testiraju nove i efikasnije oblike socijalne zaštite kroz saradnju vladinog, nevladinog i privatnog sektora, javnih institucija i lokalne samouprave.
Većina star(ij)ih ljudi u Srbiji prima penziju, jer je penzijsko osiguranje najvećeg dela radno aktivnog stanovništva obavezno. Osnovni ciljevi državne politike prema starijima su: poboljšan životni standard, smanjenje broja i udela siromašnih, kao i dubine siromaštva, te jačanje institucionalnih i vaninstitucionalnih usluga za najugroženija i stara lica.
U prethodnom periodu ostvaren je značajan napredak po pitanju redovnosti isplate penzija: u 2004. i 2005. godini penzionerima je isplaćeno svih 12 penzija. Izvršeno je reprogramiranje dugova i utvrđeni rokovi za isplatu. Krajem 2006. godine biće prevremeno isplaćeno 4,5 milijardi dinara po osnovu duga za zemljoradničke penzije, kao i 4,2 milijarde duga penzionerima Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.
Prioriteti u narednom periodu sa aspekta primene SSS jesu:
implementacija Strategije razvoja socijalne zaštite;
identifikacija potencijalnih novih korisnika i obezbeđivanje pristupa sistemu socijalne zaštite za osobe bez identifikacionih dokumenata, naročito za Rome koji žive u divljim naseljima i raseljena lica sa Kosova;
stvaranje prostora za bolje usmeravanje socijalnih transfera po principu materijalnog obezbeđenja porodice (MOP) kao najbolje vrste targetirane socijalne pomoći; u narednom periodu treba uzeti u obzir promenu u skali ekvivalencije, zato što je postojeći model veoma nepovoljan za višečlana domaćinstva;
nastavak projekata reforme i dalje poboljšanje rada FSI kao najvažnijeg mehanizma za primenu reformi u ovoj oblasti, uključujući napore da se iskustva integrišu u mere Vlade; formulacija drugih modela koji treba da stimulišu lokalne vlasti da razviju alternativne usluge socijalne zaštite u okviru svojih zaduženja;
razvijanje mehanizama kontrole koji treba da preduprede zloupotrebu i čije nepostojanje predstavlja prepreku daljoj decentralizaciji;
povezivanje različitih sektora na centralnom i lokalnom nivou (zapošljavanje, obrazovanje, zdravlje, socijalna zaštita) kako bi se osigurao integrisan pristup socijalne zaštite sa naglaskom na aktivnim merama socijalne politike;
dalja reforma sistema penzijskog i invalidskog sistema kako bi se smanjilo opterećenje celokupne privrede i budžeta Republike Srbije sa jedne strane, kao i sprečavanje osiromašenja starijih osoba čiji životni standard zavisi isključivo od isplaćenih penzija, sa druge strane;
konsolidacija penzijskih fondova, kao i poboljšanje informacionih sistema i reorganizacija matične evidencije osiguranika (sakupljanje podataka, registrovanje osiguranika i upravljanje podacima);
dalje poboljšanje u kontroli plaćanja doprinosa i destimulacija izbegavanja uplaćivanja doprinosa;
dalje razvijanje alternativnih oblika socijalne zaštite za stare na lokalnom nivou, naročito u oblasti nege i pomoći u kući.
3.4.6. Zdravstvena zaštita u funkciji smanjenja siromaštva
Promena modela finansiranja primarne zdravstvene zaštite i uvođenje novog modela plaćanja lekara putem participacije jedan je od preduslova za suštinske reforme primarne zdravstvene zaštite u Republici Srbiji. Osnovno opredeljenje u reformi sistema zdravstvene zaštite jeste da se obezbedi pristup neophodnim uslugama odgovarajućeg kvaliteta bez finansijskih barijera za celokupno stanovništvo, uključujući socijalno ugrožene i druge ranjive populacione grupe, tj. izbegla i interno raseljena lica, Rome, siromašno stanovništvo i druge. Ovaj cilj se ostvaruje putem brojnih nacionalnih programa i strategija sa akcionim planovima, uključujući prestrukturiranje zdravstvenih ustanova, uvođenje paketa osnovnih zdravstvenih usluga, promene u načinu plaćanja davalaca zdravstvenih usluga, smanjenje ili izuzeće od ličnog učešća osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite za osetljive populacione grupe i integrisanje privatne prakse u javni zdravstveni sistem.
Sa aspekta primene SSS nameću se sledeći prioriteti:
reforma finansiranja sistema zdravstvene zaštite, uključujući reformu sistema zdravstvenog osiguranja i razvijanje novih modela plaćanja davalaca usluga na nivou primarne, sekundarne i tercijarne zaštite;
primena novih standarda obezbeđenosti i performansi, počev od administrativnih i tehničkih radnika do medicinskih sestara, lekara, stomatologa i farmaceuta;
traganje za mogućnostima privatizacije u zdravstvenom sistemu, naročito u oblasti stomatološke i farmaceutske zdravstvene službe, službe za rehabilitaciju, kao i intenzivnije integrisanje privatne prakse u javni zdravstveni sistem;
restrukturiranje kliničkih centara putem kredita Evropske investicione banke;
osnivanje i razvijanje nezavisnih nacionalnih tela za licenciranje, procenu zdravstvenih tehnologija, akreditaciju i stalno unapređenje kvaliteta rada u zdravstvu;
procena efekata tekućih i planiranih reformskih mera na pristup uslugama zdravstvene zaštite za siromašne i osetljive grupe;
povećana pažnja na specifične potrebe za zdravstvenom zaštitom Roma i starih lica.
3.4.7. Obrazovanje u funkciji smanjenja siromaštva
Postepeno povećanje udela izdataka za obrazovanje u BDP se nastavlja: u 2005. godini ono je iznosilo 3,2%, a u 2007. godini se očekuje na nivou od 3,5%, dok je u 2009. godini planirano da iznosi 3,9%. U toku je racionalizacija i reorganizacija mreže obrazovnih institucija na svim nivoima, sprovođenje programa obuke i dokvalifikacije nastavnika i revidiranje školskih programa. Planirano je da školske 2006/2007. godine počne ostvarivanje programa devetogodišnjeg obaveznog obrazovanja. Isto tako, planirano je i povećanje participacije odraslog stanovništva u programima i projektima obrazovanja i učenja, kao i razvijanje programa obrazovanja na daljinu. Prioriteti u predstojećem periodu sa aspekta SSS jesu:
unapređenje kvaliteta obrazovanja racionalizacijom programa, uspostavljanjem standarda kvaliteta u posebnim naučno-nastavnim područjima, obukom nastavnika osnovnih i srednjih škola i odobravanjem novih udžbenika u saradnji Ministarstva i stručnih ustanova Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja;
reforma srednjeg stručnog obrazovanja u čijem će reformisanju nosioci posla biti Centar za strateško planiranje (u okviru Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja) i zajednice gimnazija i srednjih stručnih škola; predstoje evaluacija pilot programa uvođenja novih obrazovnih profila u stručne škole i njihova primena u većem broju škola i razvoj fakultativnih programa u gimnazijama, kao uvod u promene u redovnim nastavnim programima;
uključivanje marginalizovanih grupa i osoba sa posebnim potrebama u sistem obrazovanja na osnovu predloga mera afirmativne akcije stručnih timova i istovremena realizacija specifičnih seminara za obuku nastavnika za rad sa decom sa posebnim potrebama;
obezbeđivanje sistemskih mogućnosti sticanja kvalifikacija za odrasle.
3.4.8. Regionalni, ruralni i urbani aspekti siromaštva
Regionalne neravnomernosti u stepenu razvijenosti u Srbiji su najviše u Evropi i iz godine u godinu se povećavaju. Pored tradicionalno nerazvijenog juga Srbije i Stare Raške, nova osiromašena područja su istočna Srbija, delovi centralne Srbije, regionalni centri rudarstva i tradicionalne industrije, gde je došlo i do daljeg demografskog pražnjenja ruralnih i nerazvijenih područja.
Nastavlja se širenje mreže regionalnih agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Krajem 2004. godine mrežom je bilo pokriveno više od 80% teritorije Republike Srbije. Takođe, Fond za razvoj Republike Srbije stimuliše razvoj preduzetništva i zapošljavanja sa posebnim akcentom na nerazvijenim područjima.
Kao što je istaknuto u Strategiji razvoja poljoprivrede Srbije, među ključnim ciljevima razvoja poljoprivrede jesu oni koji treba da obezbede podršku održivom ruralnom razvoju, kao i poljoprivrednicima koji su najviše pogođeni ekonomskim reformama i daljom liberalizacijom ovog sektora. Ključni cilj jeste podizanje konkurentnosti poljoprivrede Srbije putem realokacije resursa, ispravljanja dispariteta, odnosno putem investicione i strukturne podrške.
Strategija lokalnog održivog razvoja, komplementarna je sa SSS i predstavlja osnov za planiranje razvoja lokalnih zajednica.
Prioriteti koji će biti ključni za smanjenje siromaštva i ravnomeran regionalni razvoj su sledeći:
stvaranje uslova za privlačenje investicija u nerazvijena područja. Pravno gledano, lokalne samouprave nemaju dovoljno prostora da samostalno stvore fiskalne i druge podsticaje za potencijalne investitore i time povećaju svoju konkurentnost; iako je Vlada uvela mere za pomoć razvoju ovim područjima, ključnu prepreku razvoju predstavlja nedovoljno razvijena javna infrastruktura;
regionalni razvoj zahteva političku posvećenost i koordinisan pristup koji treba da obuhvati sve nivoe vlasti; regionalni razvoj treba da se zasniva na najboljoj praksi EU i predstavlja pripremu za buduće korišćenje strukturnih i regionalnih finansijskih sredstava EU;
prenos ovlašćenja i odgovornosti na lokalni nivo; decentralizacija, praćena fiskalnom decentralizacijom, predstavlja način da se poboljša odgovornost Vlade; ovo zahteva značajne promene pravnog i ustavnog okvira; između ostalog, Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije treba izmeniti u meri koja bi omogućila lokalnoj samoupravi da poseduje i upravlja javnim vlasništvom na svojoj teritoriji;
razvijanje kapaciteta lokalne samouprave za preuzimanje novih ovlašćenja i zahteva koje će doneti fiskalna decentralizacija;
razvijanje platnog sistema u skladu sa regulativom EU, čime bi se osigurala podrška ruralnom razvoju.
3.4.9. Ekološki aspekti smanjenja siromaštva i procena troškova implementacije SSS
Veza između stanja životne sredine i siromaštva ogleda se, pre svega, u uticaju na zdravstveno stanje i kvalitet života stanovništva Srbije, shodno čemu je najsiromašnije stanovništvo disproporcionalno pogođeno degradacijom životne sredine. Opšta tendencija se ogleda u uporednom radu na smanjivanju posledica degradacije životne sredine i preventivnim aktivnostima, sa krajnjim dugoročnim ciljem održivosti životne sredine.
Brojne investicije u objekte vodosnabdevanja, uređaje za prečišćavanje otpadnih voda i programe čišćenja ekoloških crnih tačaka imale su i indirektan efekat na smanjenje siromaštva – zapošljavanje velikog broja polukvalifikovanih, siromašnijih radnika. Aktivnosti u ovoj oblasti jesu:
osnovana je nezavisna Agencija za zaštitu životne sredine, što je obaveza postavljena Studijom izvodljivosti, a predstavlja međusektorski servis u oblasti zaštite životne sredine;
efikasna primena niza novih zakonskih odredaba u oblasti zaštite životne sredine, kao i već postojećih akcionih planova;
izgradnja kapaciteta u upravama na lokalnom nivou za primenu novih obaveza u oblasti zaštite životne sredine, što je uslovljeno donošenjem novih zakona.
3.4.10. Troškovi SSS
Za navedene aktivnosti koristiće se sredstva iz budžeta Republike Srbije, budžeta lokalnih vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Pored toga značajan iznos sredstava za smanjenje siromaštva je predviđen Nacionalnim investicionim planom za 2006. i 2007. godinu. Sredstva Nacionalnog investicionog plana biće u cilju smanjenja siromaštva usmerena u: ravnomeran regionalni razvoj, obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu, poljoprivredu, zapošljavanje, podsticanje preduzetništva, zaštitu životne sredine i ostale delatnosti koje su značajne za implementaciju SSS. Tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva, je na osnovu postojeće funkcionalne klasifikacije, a u nedostatku detaljnijih informacija, procenio sredstva svake funkcije koja se koriste za smanjenje siromaštva.
Osnovne novine pri proceni troškova sprovođenja Strategije za smanjenje siromaštva (SSS), u odnosu na Memorandum o budžetu iz maja meseca 2006. godine jesu:
S obzirom na značajna planirana infrastrukturna ulaganja iz NIP-a, koja potpadaju pod funkcionalnu klasifikaciju 04 – Ekonomski poslovi, procenjen je veći procenat ove funkcionalne klasifikacije koji potpada pod Stub 1 SSS, dok su učešća Stuba 2 i Stuba 3 procenjena na nešto nižem nivou u narednim godinama, nego što je to bio slučaj u periodu 2003-2006. Takođe, procena je da će NIP dovesti do toga da veći deo rashoda funkcionalne klasifikacije 06 – Stanogradnja i komunalne usluge, bude klasifikovan pod Stub 2 nego pod Stub 3. Nema naznaka da je NIP prouzrokovao (značajnu) promenu alokacija troškova SSS u ostalim funkcionalnim klasama. Projekcija alokacije javnih rashoda po stubovima SSS u periodu od 2007. do 2009. godine data je u tabeli 22:
Tabela 22. Alokacija javnih rashoda po Stubovima SSS
Vrsta troška Stub 1 Stub 2 Stub 3 04 – Ekonomski poslovi 40% 40% 7% 05 – Zaštita životne sredine 100% 06 – Stanogradnja i komunalne usluge 60% 40% 07 – Zdravstvo 50% 15% 35% 09 – Obrazovanje 59% 29% 10% 10 – Socijalna zaštita 7% 20% 73%
Izvor: Tim potpredsednika Vlade za implementaciju SSS
U definisanju troškova za smanjenje siromaštva korišćena je funkcionalna klasifikacija javnih rashoda, tako što je za svaku od državnih funkcija određeno koliko se novca troši za pojedine svrhe. U nedostatku potrebnih informacija, procenjeno je da pojedine funkcije države nisu usmerene na smanjenje siromaštva (opšte javne usluge, odbrana, unutrašnja bezbednost, rekreacija, kultura i religija), druge su samo delimično (ekonomski poslovi), a ostale su u potpunosti (zaštita životne sredine, stanogradnja i komunalne usluge, zdravstvo, obrazovanje i socijalna zaštita). U okviru svake od funkcija, polazeći od detaljne analize, opredeljeni su procenti koji se odnose na pojedine stubove na kojima počiva Strategija za smanjenje siromaštva.
Tabela 23. Učešće troškova SSS u BDP i javnoj potrošnji
Prethodna javna potrošnja(% BDP-a) Projektovana javna potrošnja (%BDP-a) 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Stub 1- % BDP 7.6 7.4 7.6 7.9 7.7 7.5 Stub 2- % BDP 7.6 7.3 7.5 7.5 7.3 7.1 Stub 3- % BDP 14.8 14.5 14.3 13.9 13.1 12.5 Ukupni SSS % BDP 30.0 29.2 29.3 29.3 28.2 27.1 Stub 1 % javne potrošnje 18.8 19.4 19.7 20.8 21.1 21.3 Stub 2 % javne potrošnje 18.9 19.1 19.6 19.7 20.0 20.3 Stub 3 % javne potrošnje 36.7 37.8 37.1 36.4 35.9 35.5 Ukupno SSS % javne potrošnje 74.4 76.2 1 Beograd 8.096.081.590 2 Kragujevac 780.502.400 3 Niš 1.047.172.290 4 Novi Sad 1.291.195.399 B) Opština u dinarima 1 Ada 66.789.736 2 Aleksandrovac 114.014.504 3 Aleksinac 207.526.802 4 Alibunar 92.137.662 5 Apatin 191.889.276 6 Aranđelovac 153.944.550 7 Arilje 79.728.331 8 Babušnica 76.545.604 9 Bajina Bašta 100.927.658 10 Batočina 36.812.525 11 Bač 48.861.704 12 Bačka Palanka 178.731.078 13 Bačka Topola 112.958.414 14 Bački Petrovac 85.456.671 15 Bela Palanka 66.609.863 16 Bela Crkva 75.510.597 17 Beočin 47.589.932 18 Bečej 124.142.658 19 Blace 57.890.335 20 Bogatić 146.350.035 21 Bojnik 67.172.919 22 Boljevac 85.722.116 23 Bor 246.338.472 24 Bosilegrad 58.622.666 25 Brus 75.616.842 26 Bujanovac 172.051.784 27 Valjevo 320.197.840 28 Varvarin 69.726.215 29 Velika Plana 134.507.677 30 Veliko Gradište 67.061.141 31 Vladimirci 75.917.078 32 Vladičin Han 106.529.571 33 Vlasotince 142.329.567 34 Vranje 285.310.528 35 Vrbas 151.997.538 36 Vrnjačka Banja 82.265.129 B) Opština u dinarima 37 Vršac 194.685.605 38 Gadžin Han 57.924.807 39 Golubac 37.663.930 40 Gornji Milanovac 156.477.431 41 Despotovac 113.633.745 42 Dimitrovgrad 54.405.625 43 Doljevac 62.621.689 44 Žabalj 86.146.647 45 Žabari 59.066.894 46 Žagubica 86.815.686 47 Žitište 84.187.376 48 Žitorađa 68.024.474 49 Zaječar 206.875.917 50 Zrenjanin 416.313.025 51 Ivanjica 176.102.858 52 Inđija 138.269.140 53 Irig 63.669.288 54 Jagodina 271.559.482 55 Kanjiža 79.935.944 56 Kikinda 210.094.960 57 Kladovo 71.054.518 58 Knić 70.577.014 59 Knjaževac 151.143.213 60 Kovačica 89.507.857 61 Kovin 131.737.094 62 Kosjerić 40.505.337 63 Koceljeva 59.599.028 64 Kraljevo 477.039.523 65 Krupanj 85.139.854 66 Kruševac 415.371.062 67 Kula 142.404.676 68 Kuršumlija 97.489.377 69 Kučevo 86.106.119 70 Lajkovac 50.210.935 71 Lapovo 24.955.595 72 Lebane 118.781.994 73 Leskovac 498.428.743 B) Opština u dinarima 74 Loznica 295.527.504 75 Lučani 97.386.410 76 Ljig 42.731.599 77 Ljubovija 63.023.626 78 Majdanpek 124.581.685 79 Mali Zvornik 51.764.564 80 Mali Iđoš 33.531.094 81 Malo Crniće 62.289.709 82 Medveđa 57.576.378 83 Merošina 52.387.564 84 Mionica 62.997.651 85 Negotin 160.933.131 86 Nova Varoš 81.674.827 87 Nova Crnja 47.234.348 88 Novi Bečej 81.829.922 89 Novi Kneževac 40.080.352 90 Novi Pazar 278.817.974 91 Opovo 25.703.641 92 Osečina 63.601.196 93 Odžaci 109.633.578 94 Pančevo 489.876.282 95 Paraćin 178.532.173 96 Petrovac 154.467.835 97 Pećinci 65.692.677 98 Pirot 230.335.105 99 Plandište 57.756.026 100 Požarevac 258.819.818 101 Požega 92.269.261 102 Preševo 149.139.552 103 Priboj 133.559.071 104 Prijepolje 168.575.710 105 Prokuplje 170.087.551 106 Ražanj 52.675.879 107 Rača 55.912.830 108 Raška 107.784.988 109 Rekovac 66.837.382 110 Ruma 166.052.942 B) Opština u dinarima 111 Svilajnac 85.716.049 112 Svrljig 89.799.605 113 Senta 96.356.031 114 Sečanj 51.250.658 115 Sjenica 146.544.555 116 Smederevo 387.406.896 117 Smederevska Palanka 174.372.178 118 Sokobanja 70.756.406 119 Sombor 306.751.270 120 Srbobran 49.152.745 121 Sremska Mitrovica 245.263.394 122 Sremski Karlovci 68.789.127 123 Stara Pazova 192.206.710 124 Subotica 509.849.946 125 Surdulica 77.045.895 126 Temerin 79.886.276 127 Titel 44.236.554 128 Topola 93.622.493 129 Trgovište 35.325.842 130 Trstenik 215.208.020 131 Tutin 138.942.296 132 Ćićevac 41.896.063 133 Ćuprija 91.799.658 134 Ub 89.063.682 135 Užice 284.130.257 136 Crna Trava 19.855.690 137 Čajetina 62.472.205 138 Čačak 385.917.499 139 Čoka 58.406.857 140 Šabac 358.368.117 141 Šid 112.662.032
Uporedni pregled visine transfera u 2006. i 2007. godini dat je u sledećoj tabeli:
u 000 dinara R.br. OPŠTINA – GRAD TRANSFERI Indeksi 2006 2007 1 2 3 4 5(4/3) GRADOVI 1 Beograd 5.610.835 8.096.082 144,3 2 Kragujevac 520.007 780.502 150,1 3 Niš 518.665 1.047.172 201,9 4 Novi Sad 828.469 1.291.195 155,9 Svega gradovi 7.477.977 11.214.952 150,0 OPŠTINE 1 Ada 35.575 66.790 187,7 2 Aleksandrovac 49.282 114.015 231,4 3 Aleksinac 82.871 207.527 250,4 4 Alibunar 37.809 92.138 243,7 5 Apatin 121.816 191.889 157,5 6 Aranđelovac 49.460 153.945 311,2 7 Arilje 41.521 79.728 192,0 8 Babušnica 27.144 76.546 282,0 9 Bajina Bašta 42.155 100.928 239,4 10 Batočina 14.326 36.813 257,0 11 Bač 20.830 48.862 234,6 12 Bačka Palanka 63.332 178.731 282,2 13 Bačka Topola 51.090 112.958 221,1 14 Bački Petrovac 54.629 85.457 156,4 15 Bela Palanka 28.552 66.610 233,3 16 Bela Crkva 34.049 75.511 221,8 17 Beočin 19.551 47.590 243,4 18 Bečej 48.297 124.143 257,0 19 Blace 21.419 57.890 270,3 20 Bogatić 43.319 146.350 337,8 21 Bojnik 21.177 67.173 317,2 22 Boljevac 36.813 85.722 232,9 23 Bor 120.538 246.338 204,4 u 000 dinara R.br. OPŠTINA – GRAD TRANSFERI Indeksi 2006 2007 1 2 3 4 5(4/3) 24 Bosilegrad 36.065 58.623 162,5 25 Brus 36.705 75.617 206,0 26 Bujanovac 62.609 172.052 274,8 27 Valjevo 138.539 320.198 231,1 28 Varvarin 39.124 69.726 178,2 29 Velika Plana 65.564 134.508 205,2 30 Veliko Gradište 31.953 67.061 209,9 31 Vladimirci 26.702 75.917 284,3 32 Vladičin Han 33.658 106.530 316,5 33 Vlasotince 80.703 142.330 176,4 34 Vranje 108.034 285.311 264,1 35 Vrbas 34.464 151.998 441,0 36 Vrnjačka Banja 36.646 82.265 224,5 37 Vršac 42.623 194.686 456,8 38 Gadžin Han 24.326 57.925 238,1 39 Golubac 17.990 37.664 209,4 40 Gornji Milanovac 58.019 156.477 269,7 41 Despotovac 40.231 113.634 282,5 42 Dimitrovgrad 24.242 54.406 224,4 43 Doljevac 25.600 62.622 244,6 44 Žabalj 19.555 86.147 440,5 45 Žabari 18.512 59.067 319,1 46 Žagubica 65.030 86.816 133,5 47 Žitište 27.074 84.187 311,0 48 Žitorađa 24.023 68.024 283,2 49 Zaječar 91.471 206.876 226,2 50 Zrenjanin 140.765 416.313 295,7 51 Ivanjica 56.377 176.103 312,4 52 Inđija 73.189 138.269 188,9 53 Irig 45.493 63.669 140,0 54 Jagodina 86.138 271.559 315,3 55 Kanjiža 32.368 79.936 247,0 56 Kikinda 66.594 210.095 315,5 57 Kladovo 31.279 71.055 227,2 58 Knić 22.293 70.577 316,6 u 000 dinara R.br. OPŠTINA – GRAD TRANSFERI Indeksi 2006 2007 1 2 3 4 5(4/3) 59 Knjaževac 76.308 151.143 198,1 60 Kovačica 28.538 89.508 313,6 61 Kovin 47.827 131.737 275,4 62 Kosjerić 19.630 40.505 206,3 63 Koceljeva 22.619 59.599 263,5 64 Kraljevo 251.513 477.040 189,7 65 Krupanj 30.443 85.140 279,7 66 Kruševac 203.217 415.371 204,4 67 Kula 49.304 142.405 288,8 68 Kuršumlija 47.382 97.489 205,8 69 Kučevo 35.972 86.106 239,4 70 Lajkovac 18.076 50.211 277,8 71 Lapovo 9.620 24.956 259,4 72 Lebane 46.120 118.782 257,5 73 Leskovac 206.679 498.429 241,2 74 Loznica 165.119 295.528 179,0 75 Lučani 32.091 97.386 303,5 76 Ljig 23.010 42.732 185,7 77 Ljubovija 23.896 63.024 263,7 78 Majdanpek 50.883 124.582 244,8 79 Mali Zvornik 19.944 51.765 259,5 80 Mali Iđoš 18.412 33.531 182,1 81 Malo Crniće 23.332 62.290 267,0 82 Medveđa 29.351 57.576 196,2 83 Merošina 27.294 52.388 191,9 84 Mionica 25.276 62.998 249,2 85 Negotin 66.857 160.933 240,7 86 Nova Varoš 33.524 81.675 243,6 87 Nova Crnja 17.834 47.234 264,9 88 Novi Bečej 34.780 81.830 235,3 89 Novi Kneževac 20.864 40.080 192,1 90 Novi Pazar 128.832 278.818 216,4 91 Opovo 13.951 25.704 184,2 92 Osečina 25.240 63.601 252,0 93 Odžaci 43.749 109.634 250,6 u 000 dinara R.br. OPŠTINA – GRAD TRANSFERI Indeksi 2006 2007 1 2 3 4 5(4/3) 94 Pančevo 212.458 489.876 230,6 95 Paraćin 70.653 178.532 252,7 96 Petrovac 51.206 154.468 301,7 97 Pećinci 32.993 65.693 199,1 98 Pirot 85.738 230.335 268,6 99 Plandište 36.477 57.756 158,3 100 Požarevac 80.816 258.820 320,3 101 Požega 47.688 92.269 193,5 102 Preševo 66.329 149.140 224,8 103 Priboj 47.919 133.559 278,7 104 Prijepolje 79.648 168.576 211,7 105 Prokuplje 71.259 170.088 238,7 106 Ražanj 25.575 52.676 206,0 107 Rača 18.498 55.913 302,3 108 Raška 62.507 107.785 172,4 109 Rekovac 23.819 66.837 280,6 110 Ruma 74.340 166.053 223,4 111 Svilajnac 40.460 85.716 211,9 112 Svrljig 54.140 89.800 165,9 113 Senta 49.887 96.356 193,1 114 Sečanj 29.873 51.251 171,6 115 Sjenica 57.867 146.545 253,2 116 Smederevo 172.776 387.407 224,2 117 Smederevska Palanka 73.110 174.372 238,5 118 Sokobanja 28.423 70.756 248,9 119 Sombor 142.353 306.751 215,5 120 Srbobran 20.013 49.153 245,6 121 Sremska Mitrovica 118.078 245.263 207,7 122 Sremski Karlovci 50.815 68.789 135,4 123 Stara Pazova 83.850 192.207 229,2 124 Subotica 208.194 509.850 244,9 125 Surdulica 38.575 77.046 199,7 126 Temerin 15.161 79.886 526,9 127 Titel 15.158 44.237 291,8 128 Topola 38.586 93.622 242,6 u 000 dinara R.br. OPŠTINA – GRAD TRANSFERI Indeksi 2006 2007 1 2 3 4 5(4/3) 129 Trgovište 18.130 35.326 194,8 130 Trstenik 76.107 215.208 282,8 131 Tutin 60.441 138.942 229,9 132 Ćićevac 16.085 41.896 260,5 133 Ćuprija 42.493 91.800 216,0 134 Ub 42.701 89.064 208,6 135 Užice 103.695 284.130 274,0 136 Crna Trava 11.513 19.856 172,5 137 Čajetina 39.432 62.472 158,4 138 Čačak 174.183 385.917 221,6 139 Čoka 39.512 58.407 147,8 140 Šabac 167.248 358.368 214,3 141 Šid 58.240 112.662 193,4 Svega opštine 7.922.023 18.535.048 234,0 UKUPNO 15.400.000 29.750.000 193,2
U cilju opredeljivanja pojedinih vrsta rashoda u odlukama o budžetu jedinica lokalne samouprave za 2007. godinu, u ovom memorandumu daje se obračun po pojedinim vrstama transfera i uporedni pregled transfera za 2007. godinu obračunat prema bruto domaćem proizvodu na bazi dosadašnje i nove metodologije (tabele 37 i 38).
6. Javni dug
Adekvatno upravljanje javnim dugom podrazumeva mogućnost ostvarivanja neophodnog finansiranja viška državnih rashoda, uz ostvarivanje minimalnih troškova zaduživanja uz odgovarajući stepen izloženosti rizicima i zadovoljenje drugih ciljeva određenih politikom javnog duga. Promena stanja javnog duga ukazuje na nivo finansiranja, koji je neophodan državi da pokrije višak rashoda u odnosu na prihode, u slučaju postojanja budžetskog deficita (rasta stanja javnog duga), odnosno u slučaju budžetskog suficita (pada stanja javnog duga) na sposobnost države da izmiruje dospele obaveze i vrši prevremenu otplatu duga.
Oblast zaduživanja Republike Srbije regulisana je Zakonom o javnom dugu, Zakonom o budžetskom sistemu i zakonom o budžetu za pojedine godine. U prethodnom periodu Republika Srbije je na polju javnog duga izvršila regulisanje (reprogram) dugovanja prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, emitovala državne hartije od vrednosti – tromesečne i šestomesečne državne zapise u cilju finansiranja budžetske likvidnosti i dugoročne obveznice za regulisanje duga po osnovu stare devizne štednje, čime je pokrenut proces nastanka i razvoja tržišta državnih hartija od vrednosti, kao osnovnog elementa finansijskog tržišta. U poslednje dve godine ostvaren je budžetski suficit zahvaljujući odgovornoj fiskalnoj politici, čime je eliminisan osnovni faktor koji uzrokuje dodatno zaduživanje i time ostvarena mogućnost za znatniji pad stepena zaduženosti (dug-BDP racio) i promenu strukture javnog duga.
Javni dug Republike Srbije na dan 31. avgust 2006. godine iznosio je 9.463,6 miliona evra. Od ukupnog iznosa javnog duga na unutrašnji dug se odnosi 3.991,4 miliona evra, odnosno 42,18%, a na spoljni dug 5.472,2 miliona evra, odnosno 57,82%.
Učešće unutrašnjeg i spoljnog duga (direktne i indirektne obaveze) u javnom dugu Republike Srbije
na dan 31.08.2006. godine
[pic]
Izvor: MFIN – Uprava za trezor
U strukturi unutrašnjeg javnog duga dominantno učešće ima dug po osnovu stare devizne štednje koji je na dan 31. avgusta 2006. godine iznosio 3.242,2 miliona evra, odnosno 81,23% ukupnog unutrašnjeg duga. S druge strane, u okviru ukupnog spoljnog duga obaveze prema Pariskom klubu, Londonskom klubu i Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj čine 77,2%.
Obim i struktura javnog duga su na dan 31. avgust 2006. godine povoljniji nego na kraju 2000. godine, kada je javni dug iznosio 14.167,1 mil. evra, a u tome je spoljni dug imao dominantno učešće od 71%, dok je udeo unutrašnjeg duga iznosio 29%.
Jedan od strateških ciljeva upravljanja javnim dugom u narednom periodu biće razvoj tržišta dugoročnih državnih hartija od vrednosti, čime će se omogućiti dalje povećanje učešća duga u dinarima i smanjivanje izloženosti deviznom riziku. Od 1. jula 2006. godine devizni kurs je fluktuirajući, čime se stvara mogućnost za adekvatnije upravljanje sredstvima namenjenim otplati duga i neophodnost za donošenje politike za upravljanje rizicima od strane državnog organa u čijoj nadležnosti se nalazi ova oblast.
U odnosu na BDP, javni dug je značajno smanjen u proteklih šest godina. Republika Srbija će do kraja 2006. godine izvršiti prevremenu otplatu duga prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj u iznosu od 411 miliona dolara i prevremenu otplatu dugovanja prema penzionerima u iznosu od 8,92 milijarde dinara. Pokazatelj zaduženosti javni dug-BDP bi trebalo bi da na kraju sa planiranim prevremenim otplatama ima vrednost 38,8%.
Odnos između javnog duga i budžetskih prihoda ima tendenciju pada u proteklom periodu. Značajno je da istovremeno i unutrašnji i spoljni dug imaju tendenciju pada u odnosu na budžetske prihode, s tim što spoljni dug znatno brže opada, tako da je 2005. godine u odnosu na 2002. godinu taj odnos više nego prepolovljen (sa 260% na 123,10% budžetskih prihoda), što je posledica rasta budžetskih prihoda u istom periodu, kao i otpisa duga prema Pariskom i Londonskom klubu. Unutrašnji dug je u 2004. godini došao na nivo ispod ukupnih budžetskih prihoda (96%) i ta tendencija je nastavljena u 2005. i 2006. godini.
Kod posmatranja odnosa javnog duga i budžetskih prihoda Republike Srbije, treba uzeti u obzir konstantnu depresijaciju dinara tokom protekle četiri godine. Naročito je to vidljivo u 2005. godini, jer je došlo do blagog rasta javnog duga izraženog u evrima, što je uz depresijaciju dinara znatno uvećalo javni dug izražen u dinarima. Ipak, budžetski prihodi su brže rasli, tako da je odnos javnog duga i budžetskih prihoda dodatno poboljšan.
Plaćene kamate su u 2005. godini u odnosu na 2003. godinu povećane za preko 6 milijardi dinara. Međutim, s obzirom na brži rast budžetskih prihoda u istom periodu i ovaj pokazatelj ima tendenciju pada. Plaćene kamate su u 2005. godini dodatno uvećane. Ipak, rast budžetskih prihoda je doprineo da odnos plaćenih kamata i budžetskih prihoda ostane na približno istom nivou.
Ukupno servisiranje duga je 2004. godine povećano u odnosu na 2003. godinu, ali su u istom periodu budžetski prihodi rasli brže, tako da je odnos promenjen i procenat koji se izdvaja iz budžetskih prihoda na servisiranje obaveza po osnovu javnog duga je pao na ispod 10%. Ukupno servisiranje duga u 2005. godini je dostiglo nivo od preko 40,0 mlrd dinara, ali je odnos sa budžetskim prihodima ostao neizmenjen.
Od svih pokazatelja najveći pad je prisutan kod relacije između javnog duga i izvoza robe Republike Srbije. U 2000. godini zbog visokog nivoa javnog duga od 13.159,8 mil. USD, ali i izuzetno malog izvoza od 1.558,0 mil. USD, odnos javnog duga i izvoza robe bio je 844,66%. Nakon pet godina, pod uticajem smanjenja javnog duga Republike Srbije i povećanog izvoza robe, odnos javnog duga i izvoza je pao na 367,40%. Istovremeno, učešće spoljnog duga je smanjeno u ukupnom dugu, tako da je odnos spoljnog duga i izvoza još brže padao i na kraju 2005. godine se nalazi na nivou od 156,70%.
Republika Srbija je, posle procesa identifikacije i reprogramiranja nasleđenih dugova, kao i potpisivanja prvih kreditnih zaduženja, 2002. godine počela uredno da izmiruje svoje obaveze, kako po ino zaduženjima, tako i po unutrašnjim dugovima. Dinamika plaćenih obaveza pokazuje permanentni rast (tabela 24). Od 2002. godine kada je počela isplata stare devizne štednje, do 2005. godine kada su počele da dospevaju prve glavnice po inostranim kreditima, Republika Srbija je, u skladu sa preuzetim obavezama, u rokovima dospeća servisirala svoje obaveze. U navedenoj tabeli je evidentan rast obaveza u periodu od 2006. – 2008. godine iz više razloga. U 2006. godini dospeva prva rata glavnice po Pariskom klubu, za četvrti model (reprogramirani bivši kratkoročni krediti, sa počekom od četiri godine i rokom otplate od osam godina), kao i prva serija obveznica Republike Srbije emitovanih za refinansiranje duga prema Narodnoj banci Srbije u iznosu od tri milijarde dinara. U 2008. godini, iznos obaveza je znatno veći, jer dospeva prva rata glavnice po Pariskom klubu, za prvi model, koji čini najveći deo duga prema Pariskom klubu (model po kome je Republika Srbija dobila direktni otpis od 66%), kao i druga serija obveznica Republike Srbije, emitovanih za refinansiranje duga prema Narodnoj banci Srbije, u iznosu od šest milijardi dinara. 2008. i 2009. godine domaće obaveze opadaju u odnosu na 2007. godinu, ali zato obaveze po osnovu spoljnog duga rastu, kako po osnovu glavnica, tako i po osnovu kamata.
Tabela 24. Plan otplate glavnice i kamate po osnovu direktnih obaveza Republike Srbije do 2009. godine
u mil. USD
2002 2003 2004 2005 Ukupno 1. Broj privatizovanih preduzeća 243 754 331 516 1.844 2. Broj zaposlenih u privatizovanim preduzećima 41.078 90.724 51.592 63.719 247.113 U mil. EUR 3. Ugovoreni prihod od prodaje 338,5 914,5 187,3 403,5 1.843,8 4. Ugovorene investicije 324,9 337,3 124,1 118,5 904,8 5. Ugovorena sredstva za socijalne programe 140,7 128,7 2,6 – 272,0 Izvor: Ministarstvo privrede
U periodu od 2002. do 2005. godine izvršena je privatizacija ukupno 1.844 preduzeća i ostvaren ukupan prihod od prodaje od oko 1,84 mlrd evra. Pri tome, ugovorene su značajne investicije u razvoj ovih preduzeća od oko 905 mil. evra. Predviđeno je da se privatizacija ili likvidacija društvenih preduzeća ubrza i okonča do kraja 2007. godine, kako bi ojačao privatni sektor i imovina preduzeća produktivnije upotrebljavala i na tim osnovama značajnije povećala konkurentnost privrede. Formiranje novog privatnog sektora po osnovu privatizacije i osnivanja novih preduzeća od najvećeg značaja je za privredni rast i povećanje izvoza, zapošljavanja i životnog standarda.
Ubrzanju privatizacije u 2005. godini doprinele su promene regulative kojima je Agencija za privatizaciju dobila pravo da samostalno raskida ugovor sa kupcem ukoliko ne poštuje odredbe ugovora. Uveden je uslovni otpis državnih potraživanja prema preduzećima koja se privatizuju s mogućnošću da se državni poverioci namire iz privatizacionog prihoda i onemogućeno je da direktor sprečava kotacije akcija svojih preduzeća odbijanjem potpisivanja prospekta.
Proces privatizacije je tekao relativno uspešno, bez većih afera, posebno kad se ima u vidu da je privreda krajem 2000-te godine bila u krajnje nepovoljnom stanju posle raspada zemlje i uvođenja međunarodnih sankcija početkom 90-ih i NATO bombardovanja krajem 90-ih godina.
Privatizacija je prešla polovinu puta s dominantnom privatnom svojinom. Predstoji završetak težeg dela privatizacije preduzeća iz grupe za restrukturiranje velikih poslovnih sistema u društvenoj svojini, od kojih će deo završiti u stečaju, kao i tehnički složenija privatizacija javnih republičkih i komunalnih preduzeća kao velikih sistema infrastrukturnog karaktera.
1.2. Restrukturiranje realnog sektora
U proteklih pet godina ekonomske tranzicije velika društvena i javna preduzeća nisu u potpunosti restrukturirana, kako bi imala zadovoljavajuće ekonomske performanse. Ova preduzeća bila su dugogodišnji gubitaši, sa ogromnim obavezama, često sa negativnim kapitalom, konglomerati bez specijalizacije i sa ogromnim viškom zaposlenih. Ona su preživljavala i tokom tranzicije zahvaljujući mekom budžetskom ograničenju, odnosno subvencijama države i topljenju kapitala tih preduzeća, što je bio razlog da se ona restrukturiraju pre privatizacije.
Stanje realnog sektora na početku tranzicije karakterisala je zastarela tehnologija, tržišno neatraktivni proizvodni programi, nekonkurentni proizvodi, nemotivisanost zaposlenih i niska poslovna efikasnost. Zastarele tehnologije, loš menadžment i visoki troškovi kompenzirani su ekonomski neopravdanim povećanjem cena.
Vlada je početkom 2001. godine donela odluku da se restrukturiranje realnog sektora uglavnom prepusti privatnim vlasnicima koji imaju podsticaje za restrukturiranje. Usporeno odvijanje procesa restrukturiranja u proteklih pet godina tranzicije vezano je dobrim delom za disperzovano vlasništvo u kome dominiraju interni deoničari i zadržavanje poslovne uprave preduzeća koja nije omogućavala temeljno restrukturiranje tih preduzeća.
U postupku restrukturiranja radi privatizacije nalaze se 74 velika društvena preduzeća sa preko 155.000 zaposlenih, sa ciljem da se ovi veliki sistemi pripreme za privatizaciju prodajom uspešnim investitorima i da se sačuva što više radnih mesta. S tim u vezi, predviđen je stečaj i likvidacija delova koji nemaju ekonomsku perspektivu. Krajem 2004. godine privatizovana su samo dva preduzeća iz grupe za restrukturiranje. Proces restrukturiranja usporeno se odvijao i zbog ranijeg neefikasnog i dugog stečajnog postupka koji je promenjen usvajanjem novog stečajnog zakonodavstva sredinom 2005. godine. Stečajni postupak preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, koji vodi Agencija za privatizaciju, intenziviran je od juna 2005. godine posle usvajanja izmena i dopuna Zakona o privatizaciji, kojom je uvedena obaveza javnih poverilaca da uslovno otpišu svoja potraživanja prema subjektu privatizacije i ista namire iz sredstava dobijenih od privatizacije. Od tada do danas su restrukturirana i ponuđena na prodaju 33 velika privredna sistema u celini. Istovremeno, iz restrukturiranja je otišlo u stečaj 7 preduzeća.
U periodu od 2001. do 2005. godine usporenom dinamikom se odvijalo restrukturiranje javnih republičkih i lokalnih preduzeća koja pružaju usluge infrastrukturnog karaktera, kao što su električna energija, telekomunikacije i pošta, nafta i gas, železnica, aerodrom i avioprevoz, šume, vode i slično. Tokom 2005. godine došlo je do određenog ubrzanja restrukturiranja republičkih javnih preduzeća u pogledu smanjenja broja zaposlenih, uz otpremnine iz budžetskih sredstava, smanjenja dugova kroz otpis državnih potraživanja i podelu velikih preduzeća na osnovnu i sporedne delatnosti, uz pripreme za njihovu privatizaciju. U proteklih pet godina tranzicije uglavnom je završeno razdvajanje regulatornih od komercijalnih delatnosti, odvajanje sporednih delatnosti, a delimično finansijska konsolidacija i smanjenje broja zaposlenih.
Republička javna preduzeća koja obavljaju delatnosti od javnog interesa zapošljavaju 135.000 ljudi. Prema podacima iz završnih računa javna preduzeća zapošljavaju oko 16% ukupno zaposlenih u privredi Srbije i raspolažu sa oko 30% angažovanih sredstava privrede Srbije, učestvuju u ukupnom prihodu sa oko 17% i sa oko 20% u gubicima privrede Srbije. Nacionalna javna preduzeća i javna komunalna preduzeća na nivou lokalnih zajednica na početku tranzicije bila su u krajnje nepovoljnoj situaciji. Javna preduzeća su obavljala i delatnosti koje nisu bile od javnog interesa (niz pomoćnih i sporednih delatnosti), bila su zaštićena od konkurencije sa depresiranim cenama proizvoda i usluga, što je uslovilo visoke gubitke koji su delom pokrivani subvencijama iz budžeta, a delom su predstavljali kvazi fiskalni deficit. Ova preduzeća su ostvarivala nisku ekonomsku efikasnost i imala ogroman višak zaposlenih i velike obaveze. Javna preduzeća nakon pet godina tranzicije još uvek posluju neefikasno u uslovima neregulisanog monopola i u državnoj svojini, bez strategije privatizacije osnovnih delatnosti.
1.3. Razvoj malih i srednjih preduzeća
Formiranjem Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća na nivou Republike u junu 2001. godine i širenjem mreže ovih agencija na teritoriji cele zemlje, donošenjem Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva januara 2003. godine i Zakona o Garancijskom fondu u maju 2003. godine stvorene su pravne, institucionalne i strateške osnove za brži razvoj sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (MSPP).
Od 2001. godine značajno je izmenjen ambijent za poslovanje i razvoj MSPP na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Reformisan je pravni i institucionalni okvir poslovanja malih i srednjih preduzeća (MSP), podignut nivo znanja i sposobnosti za rad u MSP, izgrađene institucije za finansijsku podršku i unapređeno statističko praćenje performansi MSP.
Tabela 26. Razvoj malih i srednjih preduzeća
2001 2002 2003 2004 2005 Broj MSP preduzeća 63.985 66.133 68.220 74.708 74.736 Broj zaposlenih u MSP 590.223 669.510 668.722 752.740 810.862 Broj radnji 209.445 215.861 210.603 210.431 201.959 Udeo MSP u BDP, u % 41,0 47,6 51,3 51,8 54,1 Udeo MSP u izvozu, u % 25,5 33,4 33,9 34,8 … Udeo MSP u zaposlenosti,u % 43,2 51,5 54,2 54,7 59,0
Izvor: Ministarstvo privrede
Republika Srbija sprovodi politiku razvoja malih i srednjih preduzeća u skladu sa načelima Evropske povelje o maloj privredi (EU Charter for Small Business) i od 2003. godine svake godine ispunjava Upitnik o Povelji.
Vlada je krajem 2005. godine usvojila Plan za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u periodu 2005 – 2007. godine, sa ciljem da se unaprede uslovi za osnivanje i poslovanje malih i srednjih preduzeća i radnji i da se ohrabre investitori i preduzetnici. U toku je priprema operativnog plana unapređenja uslova za kreditiranje preduzetništva, povećanja konkurentnosti i unapređenja preduzetničke infrastrukture. Pripremljen je Predlog zakona o preduzetništvu koji se nalazi u skupštinskoj proceduri. U takvim uslovima osnovan je značajan broj malih i srednjih preduzeća (68.700) i radnji (217.000), s tim što je broj aktivnih malih srednjih preduzeća od 2001. godine povećan za oko 10%. Udeo malog i srednjeg preduzetništva u BDP procenjuje se na 41-55%, u izvozu na 25-35% i u zapošljavanju na 50-60%. Ovi udeli povećaće se disciplinovanjem postojećeg sektora i podsticanjem novog sektora.
Sektor MSPP suočen je sa skupim i dugotrajnim procedurama dobijanja različitih dozvola i licenci, sa barijerama za ulazak u biznis i za konkurenciju na tržištu, relativno visokim dažbinama koja obeshrabruju registraciju i razvoj poslovanja MSPP, neefikasnim i dugotrajnim rešavanjem poslovnih sporova, neregulisanim uslovima za korišćenje pokretne i nepokretne imovine. Uz to, nedovoljna je fleksibilnost i mobilnost tržišta rada, nedovoljne su pogodnosti za sektor MSPP na tržištu kapitala, krute su procedure javnih nabavki i zaštite životne sredine za MSPP i dr. Sektor MSPP suočen je sa nedovoljnom podrškom obrazovnih institucija na svim nivoima obrazovanja u pogledu razvijanja znanja i sposobnosti za preduzetništvo. Formalno i neformalno obrazovanje nije značajnije razvilo ponudu obrazovnih sadržaja iz preduzetništva kroz nastavne programe, obuku, treninge i seminare, a s druge strane vlasnici i menadžeri MSPP nedovoljno koriste tržište konsalting usluga.
Sektor MSPP koristi kreditne linije Evropske investicione banke i Vlade Italije, finansijsku pomoć Vlade Srbije preko Fonda za razvoj Srbije i Fonda za razvoj AP Vojvodine koji odobravaju povoljne kredite, garancije Garancijskog fonda za deo odobrenih kredita kod poslovnih banaka i kreditiranje samozapošljavanja preko Nacionalne službe zapošljavanja.
1.4. Unapređenje poslovnog okruženja i investicione klime u Srbiji
Vlada je u proteklih pet godina tranzicije u Srbiji posebnu pažnju posvećivala pripremi i donošenju sistemskih zakona kojima se uređuju pojedina područja sistema, u skladu sa pravom EU. U tom pogledu donet je veliki broj zakona, i to:
Tabela 27. Doneti zakoni u periodu od 2001. do 2005. godine Doneti zakoni Ukupno zakona Finansijski zakoni Usvojeni 2001. godine 48 11 Usvojeni 2002. godine 47 22 Usvojeni 2003. godine 47 17 Usvojeni 2004. godine 88 43 Usvojeni 2005. godine 120 50 Ukupno 350 143
Donetim sistemskim zakonima unapređen je poslovni ambijent i investiciona klima. Ovim zakonima stvorene su pravne i institucionalne osnove za ubrzanje strukturnih reformi u realnom, finansijskom i javnom sektoru. Pored toga, doneti zakoni značajno ubrzavaju proces pristupanja Srbije EU, budući da su usklađeni sa pravnim standardima EU (aquis comounautaire). Time su rešenja iz prava EU u značajnoj meri ugrađena u domaći pravni poredak.
Vlada je u februaru 2005. godine usvojila treći po redu godišnji Akcioni plan za usklađivanje 41 zakona, donošenjem novih ili izmenama postojećih zakona, sa propisima EU, sa nosiocima i rokovima pripreme tih zakona. Dalja harmonizacija domaćih zakonskih i podzakonskih akata odvijaće se u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja na bazi Odluke Saveta EU o uspostavljanju Evropskog partnerstva, sa ciljem da se u 23 oblasti utvrđene Belom knjigom II usklade domaći propisi sa pravnom regulativom EU i time ispuni jedan od uslova za punopravno članstvo u EU. Posebna pažnja posvećuje se usklađivanju propisa koji se odnose na slobodu prometa robe, slobodno kretanje lica, slobodno vršenje usluga i slobodno kretanje kapitala, kao i na zajedničke politike, čime se obezbeđuje usklađenost domaćih propisa koji su značajni za uspostavljanje i funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.
1.5. Restrukturiranje finansijskog sektora
Finansijsko tržište. Srbija ima nedovoljno razvijeno i plitko finansijsko tržište. Obeležavaju ga dva pozitivna toka: kontinualna trgovina akcijama i normalizacija prinosa na tržištu obveznica. Tržište kapitala, kao ključni segment finansijskog tržišta Srbije, organizovano je u formi klasične berze osnovane 1989. godine koja je funkcionisala na nestandardan način do 2002. godine bez normalnih pravila ponašanja. Osnovni instrumenti na tržištu kapitala su akcije iz insajderske privatizacije i obveznice emitovane radi isplate stare devizne štednje.
Razvoj tržišta kapitala od 2002. godine obeležava dinamičan rast tržišne kapitalizacije, s tim što je veliki deo ukupne kapitalizacije nelikvidan. Aktivnosti na finansijskom tržištu Srbije adekvatnije prikazuje obim prometa na tom tržištu, kao indikator kretanja na njemu. Ovde je indikativan fenomen pražnjenja tržišta kapitala (nakon preuzimanja preduzeća akcije se povlače sa berze), što će zahtevati jačanje uloge države na tržištu kapitala.
Tabela 28. Promet i struktura prometa HoV na Beogradskoj berzi 2001 2002 2003 2004 2005 1. Ukupna vrednost prometa na Beogradskoj berzi, mil. din. 50.156,5 102.298 93.070,4 40.584 48.350,8 2. Vrednost prometa dugoročnih HoV, mil. din. 277,2 9.740,4 40.644,6 34.566,3 48.350,8 2.1. Obveznice RS, mil. din. 181,0 2.714,2 10.156,7 9.042,6 9.191,3 2.2 Akcije, mil. din. 96,2 7.026,2 30.487,9 25.523,7 39.159,5 3. Promet ostalih HoV, mil. din. 49.879,3 92.557,8 52.425,8 6.017,4 – Struktura prometa, u % 1. Ukupan promet na Beogradskoj berzi 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 2. Promet dugoročnih HoV 0,6 9,5 43,7 85,2 100,0 2.1. Obveznice RS 0,4 2,7 10,9 22,3 19,0 2.2 Akcije 0,2 6,9 32,8 62,9 81,0 3. Ostale HoV 99,4 90,5 56,3 14,8 – Izvor: MFIN i Beogradska berza
Ciklično kretanje obima prometa na finansijskom tržištu uslovljeno je promenom strukture instrumenata kojima se trguje. Tokom 90-tih i 2001. i 2002. godine dominantno se trgovalo komercijalnim zapisima preduzeća i blagajničkim zapisima centralne banke, dok su sa promenom regulative 2003. godine osnovna aktiva na finansijskom tržištu postale akcije i obveznice stare devizne štednje. Kratkoročni instrumenti su tada usmereni na tržište novca, koje je institucionalno uređeno kao međubankarsko tržište. Dominantna aktiva na berzi 2004. i 2005. godine postale su akcije preduzeća i po obimu i po broju transakcija. Do oktobra 2004. godine dominiralo je diskontinualno tržište akcija na kome su induvidualni vlasnici akcija iz sektora stanovništva prodavali akcije, koje su dobili besplatno u postupku masovne privatizacije, kupcima iz sektora preduzeća koji su formirali značajne pakete akcija preduzeća, što je dovelo do koncentracije vlasništva. Nakon toga opadala je tražnja, promet i cene akcija, jer novi vlasnici nisu prodavali svoje stokove akcija, na što ukazuje razlika između nivoa kapitalizacije i vrednosti prometa na berzanskom tržištu. Pri tome, manjinski vlasnici bili su nedovoljno zaštićeni.
Uvođenjem kontinualnog trgovanja akcijama od oktobra 2004. godine uvećana je ponuda iz skupa individualnih vlasnika akcija iz procesa privatizacije i iz skupa portfolio investitora koji su ranije kupili akcije, a sada ih prodaju radi ostvarivanja kapitalne dobiti. Kontinualno trgovanje doprinelo je povećanju broja transakcija, posebno rastu vrednosti prometa.
Obveznice stare devizne štednje, uvedene u promet u septembru 2002. godine, značajno su uticale na nivo kapitalizacije finansijskog tržišta, obim prometa i likvidnost. Prinosi ovih obveznica na početku su bili visoki i postepeno su se normalizovali. Normalizacija prinosa zabeležena je 2003. godine, a potpuna stabilizacija ročne strukture u 2003. godini na nivou 9,5% – 16,2%, a u 2005. godini na nivou 4,5% – 5,5%. To pokazuje da se normalizuje tržište instrumenata sa fiksnim prinosom. Segmentiranost ovog tržišta i dalje predstavlja ograničavajući faktor produbljivanja tržišta kapitala, s obzirom da se oko 25% ukupnog prometa obveznicama stare devizne štednje obavlja na berzi.
Devizno tržište, kao treći segment finansijskog tržišta, u ovom periodu je funkcionisalo kao međubankarsko tržište, uz prisustvo NBS kao značajnog učesnika i interventa na njemu. Takođe, i ovo tržište je segmentirano jer postoje paralelno tržište efekata i devizno tržište.
Bankarski sektor. U proteklih pet godina ekonomske tranzicije bankarski sektor je intenzivno obnavljan. Rast bankarskog sektora i povećanje njegove efikasnosti obeležavaju ovu delatnost, posebno u 2004. i 2005. godini, uz pojavu rizika u vezi sa kreditnom ekspanzijom. Uprkos brzom rastu depozita, nedovoljan je nivo poverenja prema nacionalnoj valuti i nacionalnom bankarskom sektoru. Na to ukazuje i valutna struktura depozita (67% ukupnih depozita je denominovano u evrima, a 33% u dinarima), kao i ročna struktura depozita (57,4% su depoziti po viđenju, a 36,3% su kratkoročni depoziti). Došlo je do ukrupnjavanja bankarskog sektora kroz proces spajanja, pripajanja i dokapitalizacije, što je uz dolazak stranih banaka kao investitora u bankarski sektor povećalo ponudu i kvalitet bankarskih usluga.
Tabela 29. Broj i struktura finansijskih organizacija 2001 2002 2003 2004 2005 1. Broj banaka 49 50 47 43 40 2. Ukupna bilansna suma banaka, u mlrd dinara 291,5 316,6 367,5 510,1 775,0 3. Kapital banaka, u mlrd dinara 46,2 63,6 86,3 99,5 125,7 4. Vlasnička struktura banaka, broj banaka – većinsko vlasništvo stranih banaka 15 12 11 11 17 – većinsko vlasništvo domaćih fizičkih i pravnih lica 23 27 19 18 12 – većinsko vlasništvo Republike Srbije 11 11 17 14 11 Izvor: MFIN i NBS
Bankarstvo u Srbiji, mereno odnosom ukupne bilansne sume, ukupnih kredita i ukupnih depozita prema BDP, nije veliko u poređenju sa bankarskim sistemima centralne i istočne Evrope. Ubrzan rast nacionalnog bankarstva, posebno kreditna ekspanzija praćena neadekvatnim kriterijumima i internim aktima banaka o proceni sposobnosti dužnika, naročito građana, da izmiruju svoje obaveze u celini i o roku, može u narednom periodu biti jedan od generatora inflacije. Rastuća evroizacija depozita i kredita i preduzete mere monetarne politike povećavaju troškove finansijskog posredovanja, a rizik naplativosti kredita povećava se zbog indeksacije.
Konsolidacija domaćih banaka izvršena na početku tranzicije omogućila je jačanje finansijske pozicije bankarskog sektora i poverenja u banke i poboljšanje bilansne strukture, odnosno povećanje nivoa adekvatnosti kapitala. Uz to, od 2003. godine rasla je likvidnost bankarskog poslovanja, jačala kreditna aktivnost banaka i rasla nominalna vrednost kapitala. Istovremeno, povećavano je učešće privatnog kapitala u bankama sa većinskim vlasništvom stranih lica (42,8% u 2003. godini, 52,7% u 2004. godini i 66,0% u 2005. godini). Država je kao većinski akcionar prodala većinski paket akcija ino bankama u Jubanci (82,7%) za 152 mil. EUR, Kontinental banci (97,9%) za 49,5 mil. EUR i Novosadskoj banci (82,8%) za 73 mil. EUR. Dve banke su same prodale većinski paket akcija ino bankama, i to Delta banka i Eksimbanka. Sa promenom vlasničke strukture banaka poboljšano je upravljanje kapitalom u ovim bankama i ojačana njihova kapitalna osnova. Ukupna bilansna suma i vrednost kapitala bankarskog sektora je povećavana u proteklih pet godina tranzicije, uz čišćenje bilansa od nenaplativih potraživanja i uz prisustvo visokog kreditnog rizika vezanog za nove plasmane banaka. Osnovni rezultati sprovedene konsolidacije bankarskog sektora i strukturnih reformi banaka su veća efikasnost i bolji finansijski rezultati bankarskog sektora, kao i popravljanje kvaliteta bilansne aktive po kriterijumu izloženosti riziku i bolji kvalitet kreditnih portfolija. To je omogućilo dinamičnu kreditnu aktivnost poslovnih banaka prema sektoru privrede i stanovništva. Banke su uspele da mobilišu značajne depozite i da povećaju plasmane uz visoke kamatne marže i da ostvare pozitivan finansijski rezultat.
Sektor osiguranja. U Srbiji je nedovoljno razvijen sektor osiguranja. Na srpskom tržištu osiguranja samo 9,5% od ukupnog osiguranja potiče od životnog osiguranja, dok se u razvijenim zemljama na ove vrste osiguranja odnosi 60% ukupnog osiguranja. O niskom stepenu razvijenosti domaćeg sektora osiguranja svedoči i mali iznos premije po glavi stanovnika (64 USD ili 54 EUR) i nisko učešće naplaćenih premija osiguranja u BDP (2,1%), dok je to učešće u EU 8,4%. U bilansnoj sumi finansijskog sektora banke učestvuju sa 89%, a društva za osiguranje sa 6%.
U prethodne dve godine u sektoru osiguranja uspostavljena je kontrola nad tržištem osiguranja, zabeležen porast premije osiguranja uz blago smanjenu koncentraciju tržišta, sa dominantnim učešćem neživotnih osiguranja i pored rasta životnog osiguranja. Istovremeno, kvalitativnu promenu predstavlja povećanje udela društava u većinskom stranom vlasništvu, posebno u životnim osiguranjima. Zabležen je i porast tehničkih rezervi, poboljšanje kvaliteta prodajne mreže, a uvedeno je i izveštavanje društava za osiguranje u elektronskoj formi u godišnjoj, kvartalnoj, mesečnoj i dnevnoj periodici. Radi veće stabilnosti i sigurnosti na tržištu osiguranja izvršeno je preciziranje pojmova koji se odnose na pooštravanje uslova za osnivanje društava za osiguranje, bonitet osnivača, preciziranje kriterijuma za plasman sredstava tehničkih rezervi i garantne rezerve društava za osiguranje.
Snažan podsticaj razvoju modernog sektora osiguranja dao je novi Zakon o osiguranju usklađen sa međunarodnim standardima iz oblasti osiguranja. Od posebnog značaja je nadzorna uloga NBS koja izdaje i oduzima dozvole za obavljanje delatnosti osiguranja, i daje i oduzima saglasnost za imenovanje direktora i članova upravnog i nadzornog odbora, kao i na sticanje kvalifikovanog učešća. NBS je oduzela dozvole za rad za 17 osiguravajućih društava, dok je jednom društvu naložila prenos portfelja osiguranja na drugo društvo, 4 društva su dobrovoljno obustavila poslovanje i izvršeno je jedno pripajanje, tako da na srpskom tržištu osiguranja posluje 18 društava za osiguranje (uključujući i društvo kome je naložen prenos portfelja). Od toga 15 društava se bavi poslovima osiguranja, a poslovima reosiguranja 2 društva, dok se 1 društvo bavi poslovima osiguranja i reosiguranja. Životnim osiguranjem se bavi 1 društvo, a neživotnim 8 društava, dok se 7 društava bavi i životnim i neživotnim osiguranjem. Dobrovoljnim penzijskim osiguranjem se bave 3 društva, a 11 društava obaveznim osiguranjem vlasnika motornih vozila. U domaćem vlasništvu je 13 društava, od čega su 2 društva u većinskom državno-društvenom vlasništvu, a 11 društava u privatnom vlasništvu, dok je 5 društava u većinskom stranom vlasništvu.
Tabela 30. Osiguravajuća društva
2001 2002 2003 2004 2005 1. Broj osiguravajućih društava 31 36 36 40 18 2. Ukupna aktiva, u mil. din. 27.729 33.167 36.579 30.805 46.420 3. Ukupna premija, u mil. din. 17.396 21.222 22.550 22.636 34.689 4. Učešće premije u BDP, u % 2,5 2,3 2,1 1,7 2,1
Izvor: MFIN i NBS
Iako je broj društava za osiguranje smanjen za oko 50%, iz uporednih pokazatelja se vidi da je došlo do značajnih pozitivnih promena na tržištu osiguranja, koje se ogledaju u sledećem: u poređenju sa 2004. godinom porasla je ukupna premija osiguranja za 53%, broj zaposlenih za 35%, blago je poboljšana struktura premije u smislu povećanja, iako skromnog, premije životnog osiguranja sa 6,7% na 9,5%, povećan je obim poslovanja za 51%, kapital za 19% i, što je od izuzetnog značaja za sigurnost i stabilnost sektora, povećane su tehničke rezerve, koje služe za izmirivanje preuzetih obaveza po izdatim polisama za čak 99%. Pored toga, kvalitet ulaganja tehničkih rezervi je poboljšan, u smislu manjeg učešća ulaganja u nekretnine i ulaganja u povezana lica, ali još uvek nije zadovoljavajući, pre svega sa stanovišta ročnosti, ali i kvaliteta i utrživosti. Međutim, ulaganja u nekretnine su rezultat imobilizacije sredstava u prethodnom periodu, kada su ona predstavljala preovlađujući vid ulaganja, i da ovu strukturu nije moguće izmeniti u kratkom roku.
U proteklom periodu NBS je preduzela niz aktivnosti na stabilizaciji i poboljšanju kvaliteta prodajne mreže (oduzete su 133 dozvole za rad pravnim licima – posrednicima i zastupnicima i izdato 59 novih dozvola za rad pravnim licima i preduzetnicima za obavljanje poslova zastupanja ili posredovanja, organizovano je 5 ispitnih rokova za polaganje ispita za sticanje zvanja zastupnika ili posrednika i izdato 2.578 certifikata), na jačanju transparentnosti rada društava za osiguranje (objavljivanje podataka o njihovom poslovanju na sajtu NBS, insistiranje na preciziranju pojedinih uslova životnog osiguranja u smislu obezbeđenja relevantnih i pouzdanih informacija potencijalnom osiguraniku pre potpisivanja ugovora), na vraćanju poverenja javnosti u sektor osiguranja (organizovanje call centra, donošenje propisa o zaštiti potrošača, redovni kontakti sa klijentima i društvima povodom njihovih pritužbi, redovnom ažuriranju sajta, objavljivanju odgovora na pitanja klijenata i javnim saopštenjima. U decembru mesecu 2005. godine započeto je sa poslovima medijacije, objavljena su brojna saopštenja za javnost i upozorenja učesnicima na tržištu povodom nezakonite prodaje polisa osiguranja izdatih od strane inostranih društava za osiguranje, koja ne poseduju dozvole za rad, okončane su aktivnosti na štampanju jedinstvene, zaštićene polise sa hologramom, a u cilju minimiziranja izdavanja duplih polisa i na taj način omogućavanju isplate obaveza i zaštite interesa osiguranika i korisnika osiguranja.
Lizing društva. Tržište finansijskog lizinga u Srbiji, počelo je da se razvija donošenjem Zakona o finansijskom lizingu u maju 2003. godine. Izmenama i dopunama ovog zakona u julu 2005. godine NBS je određena kao institucija nadležna za ovaj sektor. Šire prihvatanje ove usluge na finansijskom tržištu počinje od 2004. godine, a u 2005. godini ostvaren je eksplozivan rast poslovanja lizing društava. Pošto je reč o mladoj finansijskoj delatnosti, u narednom periodu se očekuju kompleksnije usluge i ekspanzija poslovanja po umerenijim stopama. Najveći rizik, kojem je sektor finansijskog lizinga bio izložen, potiče od niskog stepena učešća sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja. Izvori finansiranja davalaca finansijskog lizinga su po osnovu finansiranja u inostranstvu. Pokazatelji poslovanja lizing društava ukazuju na nedovoljno učešće ove finansijske delatnosti u finansiranju privrede.
Tabela 31. Lizing društva 2003 2004 2005 Broj lizing društava 10 12 13 Bilansna aktiva (u mil. EUR) 54 323 441 Odnos prema bilansnoj aktivi banaka 1% 5% 6% Izvor: NBS
Dobrovoljni penzijski fondovi. Krajem 2005. godine, u okviru reforme penzijskog sistema, donet je Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, usaglašen sa Direktivama EU. Nadzor nad radom društava za upravljanje i penzijskih fondova, kao i donošenje podzakonske regulative, ovim zakonom dato je u ingerenciju NBS. NBS je u zakonski propisanom roku (31. mart 2006. godine) donela svu podzakonsku regulativu, organizovala poseban sektor koji će obavljati poslove nadzora, otvorila internet stranicu na kojoj se objavljuju prezentacije, saopštenja, odgovori na pitanja i druge relevantne informacije iz oblasti dobrovoljnih penzijskih fondova. Do aprila 2006. godine tri društva za osiguranje, koja su se bavila poslovima penzijskog osiguranja i koja su u obavezi da usaglase taj deo svog poslovanja sa ovim zakonom do kraja 2006. godine, dostavila su obaveštenja da će se usaglasiti sa Zakonom tako što će osnovati društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i dobrovoljni penzijski fond i na njega preneti portfelj. Ovaj segment finansijskog sektora treba da doprinese produbljivanju plitkog finansijskog tržišta u Srbiji, time što bi ovi fondovi raspolagali dugoročnim sredstvima za finansiranje, koja će moći da ulažu i u hartije od vrednosti izdate od preduzeća sa dobrim bonitetom, čime bi se moglo uticati da veći broj preduzeća počne da prodaje svoje akcije i hartije na tržištu i time obezbedi dugoročna i jeftinija sredstva za poslovanje. Takođe, razvoj ovog sektora bi doveo i do povećanja konkurencije na finansijskom tržištu.
1.6. Restrukturiranje sektora jačanja ljudskih resursa
Tržište rada i zapošljavanje. Tržište rada u Srbiji karakteriše visoka nezaposlenost, viškovi zaposlenih u društvenim i državnim preduzećima, niska zaposlenost u privatnom sektoru, neusklađena ponuda i tražnja radne snage i njena niska mobilnost.
Visoka stopa registrovane nezaposlenosti (preko 30%) prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje i visoka stopa nezaposlenosti prema Anketi o radnoj snazi (20,8%), uz veliki višak zaposlenih, ukazuje da je u Srbiji prisutna dugotrajna nezaposlenost strukturnog karaktera. U strukturi nezaposlenih lica dominantno je učešće starosne grupe od 15 – 25 godina života, sa stopom nezaposlenosti od oko 45%. Nezaposleni sa završenom srednjom školom čine 66% ukupnog broja nezaposlenih.
Tabela 32. Osnovni pokazatelji zaposlenosti 2001 2002 2003 2004 2005 1. Ukupan broj zaposlenih, u 000 2.102 2.067 2.040 2.051 2.069 2. Stopa rasta zaposlenosti, u % 0,2 -1,7 -1,3 0,5 0,9 3. Broj nezaposlenih lica 768.595 842.652 947.296 945.027 991.807 4. Stopa registrovane nezaposlenosti, u % 26,8 29,0 31,7 31,5 32,4 5. Slobodna radna mesta 542.159 463.941 513.325 507.694 602.558 6. Zapošljavanje 393.371 386.053 432.103 439.422 537.139 7. Broj korisnika novčane naknade 50.804 69.555 90.995 76.584 62.952
Izvor: MFIN, RZS i NSZ
Radi smanjenja nezaposlenosti u aprilu 2005. godine doneta je Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005 – 2010. godine, a u prvom polugodištu Akcioni plan zapošljavanja za period 2006 – 2008. godine. Od ključnog značaja za uspostavljanje trenda održivog rasta zaposlenosti je dinamičan i održiv privredni rast zasnovan na rastu domaće štednje i investicija (privatnih i javnih) i na značajnijem prilivu stranih direktnih investicija. Tome će značajno doprineti podsticanje razvoja MSPP, unapređenje poslovne i investicione klime, unapređenje finansijskih podsticaja i podrška programima samozapošljavanja.
Obrazovanje. Srbija i pored razvijene mreže osnovnih škola ima 233.000 potpuno nepismenih stanovnika starijih od 10 godina, što je 3,5% ukupnog stanovništva. Pored toga, obrazovna struktura stanovništva je nepovoljna pri čemu 22% stanovništva ima samo osnovno obrazovanje.
Sistem obrazovanja od 2001. godine modernizuje se u pravcu povećanja njegove efikasnosti i rasta kvaliteta znanja, kako bi se obezbedio veći doprinos obrazovanja privrednom razvoju i društvenom napretku Srbije i njenom približavanju EU. Pri tome, nisu ostvareni značajniji rezultati u decentralizaciji i demokratizaciji obrazovnog sistema i u povezivanju škola sa lokalnim tržištem rada, kao ni u pogledu poboljšanja kvaliteta nastavnih programa i sadržaja obrazovanja, sistema ocenjivanja, stručnog usavršavanja nastavnika, opremanja obrazovnih institucija i uvođenja novih obrazovnih profila.
Program modernizacije i razvoja srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji od 2003. godine podržan je projektom koji realizuje EU, u okviru programa KARDS, kao ogledni program u 55 srednjih stručnih škola u Srbiji.
Naučna istraživanja i razvoj. Istraživački potencijal Srbije čini 35 naučnoistraživačkih organizacija čiji je osnivač Srbija i 80 fakulteta, kao i 45 istraživačkih jedinica u privredi. Ukupan broj istraživača u Srbiji iznosi 8.500 naučnika. Od 2001. godine odvija se proces revitalizacije naučnoistraživačkih kapaciteta i unapređenja inovativne infrastrukture, sa ciljem da se stvori naučno-tehnološka osnova za razvoj inovativne privrede i društva u Srbiji u predstojećoj razvojnoj fazi i da se obezbedi uključivanje srpske nauke u istraživački evropski prostor. Istraživačke grupe iz Srbije uključene su od 2001. godine u program KOST, a od 2002. godine i u VI okvirni program, uključujući i program mobilnosti, kao i u EUPEKA program (Evropska inicijativa za unapređenje konkurentnosti).
Naučnoistraživački sistem u Srbiji nije adekvatno povezan sa obrazovnim sistemom i privredom. Pri tome je niska produktivnost naučnoistraživačkog rada, nedovoljna produkcija naučnoistraživačkih rezultata i nezadovoljavajuća primena tih rezultata u proizvodno-tehnološkom sistemu Srbije.
Srbija za istraživanja i razvoj izdvaja veoma mala sredstva. Iz budžeta se godišnje izdvaja 0,4% BDP, a privreda za istraživanja i razvoj izdvaja samo 0,1% BDP, što je znatno niže od Lisabonske preporuke evropskih zemalja da izdvajanja za istraživanja i razvoj iz budžeta dostignu u 2010. godini 3% BDP.
Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti i Zakon o inovacionoj delatnosti, koji su doneti, stvaraju osnove za brži i produktivniji razvoj nauke i tehnologije kao ključnih poluga razvoja inovativne privrede i društva u Srbiji.
1.7. Restrukturiranje penzijskog sistema
Srbija je od 2001. godine transformisala državni penzijski sistem zasnovan na principu međugeneracijske solidarnosti i tekućeg finansiranja iz doprinosa za penzijsko osiguranje, a koga čine fond zaposlenih, fond samostalnih delatnosti i fond poljoprivrednika.
U proteklih pet godina tranzicije izvršene su značajne promene u sistemu obaveznog penzijsko-invalidskog osiguranja u pravcu podizanja starosne granice za penzionisanje i promene mehanizma indeksacije penzija. Pored toga, ovaj sistem je fiskalno neodrživ zbog smanjivanja broja stanovnika i povećanja dužine života, nepovoljnog odnosa broja penzionera i broja zaposlenih, neadekvatnog odnosa prosečne zarade i prosečne penzije, visokih dugova prema penzionerima, nedovoljnosti prihoda od doprinosa za finansiranje penzija i visokih transfera iz budžeta za pokriće deficita državnih penzijskih fondova.
Tabela 33. Broj zaposlenih i penzionera i prosečna zarada i penzija
2001 2002 2003 2004 2005 Broj penzionera, u 000 1.219,1 1.251,7 1.251,8 1.244,9 1.239,0 Broj zaposlenih, u 000* 1.555 1.677 1.612 1.580 1.546 Odnos broja zaposlenih i broja penzionera 1,3 1,3 1,3 1,3 1,2 Prosečna penzija, u dinarima 4.107 6.546 7.844 9.244 11.484 Prosečna neto zarada, u dinarima 6.078 9.208 11.500 14.108 17.443 Udeo prosečne penzije u neto zaradi, u % 67,6 71,1 68,2 65,5 65,8 Prosečna bruto zarada, u dinarima 8.691 13.260 16.612 20.555 25.514 Udeo prosečne penzije u bruto zaradi, u % 47,3 49,4 47,2 45,0 45,0 Stopa doprinosa za PIO, u % 19,6 19,6 20,6 22,0 22,0
*Nije uključen broj privatnih preduzetnika i broj zaposlenih kod njih.
Izvor: RZS, RFPIOZ i MFIN
Tabela 34. Osnovni pokazatelji RFPIO zaposlenih (u mil. dinara) Pokazatelji 2001 2002 2003 2004 2005 Prihodi RFPIO zaposlenih po osnovu socijalnih doprinosa, u mil. din. 50.453,4 66.265,0 78.620,6 107.677,7 125.875,5 Rashodi RFPIO zaposlenih po osnovu prava iz socijalnog osiguranja, u mil. din. 70.680,7 115.480,0 142.631,9 170.019,1 211.419,2 Od toga: penzije1 61.156,8 98.803,3 122.946,9 144.137,5 179.237,3 Transferi iz budžeta RS RFPIO, u mil. din. 21.538,4 47.761,9 55.029,2 67.351,3 82.903,5
1 Uključen je stari dug penzionerima
Izvor: MFIN
Paralelno sa reformom prvog stuba, u 2005. godini donet je Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima na bazi koga se uvodi treći stub modernog penzijskog sistema i koji omogućuje uvođenje dobrovoljnih kapitalizovanih penzijskih fondova. U perspektivi se očekuje i uvođenje obaveznih kapitalizovanih fondova (drugi stub).
Državni penzijski fond je reformisan 2001. godine, kada je jednokratno povećana starosna granica za odlazak u penziju za žene sa 55 na 58 godina života i za muškarce sa 60 na 63 godine života. Tada je smanjena stopa doprinosa sa 32% na 19,6% i uvedeno usklađivanje penzija sa rastom zarada i rastom troškova života, prema Švajcarskoj formuli, što je usporilo rast penzija. Reforma ovog fonda nastavljena je 2003. godine, kada je normirano da se iznos penzije određuje prema zaradi u celom radnom veku, čime je uspostavljena čvršća veza između doprinosa i visine penzije. Zbirna stopa doprinosa je povećana sa 19,6% na 20,6%, a u junu 2004. godine je povećana na 22%. Odnos prosečne penzije prema prosečnoj plati smanjen je sa 67,6% u 2001. godini na 65,8% u 2005. godini. Uvedeno je plaćanje doprinosa na sva primanja. Minimalna starosna granica povećana je na 53 godine za sve. Pooštreni su uslovi za sticanje invalidske penzije. Reforma prvog stuba nastavljena je i u 2005. godini, kojom je predviđeno objedinjavanje tri državna fonda, koji će od 1. januara 2008. godine funkcionisati kao jedan fond. Cilj dalje reforme je da se poboljša naplata doprinosa i da se smanje fiksni troškovi isplate penzije. Predviđeno je postepeno podizanje starosne granice sa 58 na 60 godina za žene i sa 63 na 65 godina za muškarce, a koje će se završiti zaključno sa 2010. godinom. Uz to, predviđena je izmena formule za indeksiranje, čime se postepeno prelazi na usklađivanje penzija samo sa troškovima života, zaključno sa 2008. godinom.
1.8. Restrukturiranje sistema zdravstvene zaštite
Srbija je od 2002. godine transformisala sistem obaveznog (državnog) zdravstvenog osiguranja, koga karakteriše potpun obuhvat stanovništva zdravstvenim osiguranjem sa širokim pravima iz zdravstvenog osiguranja, većinsko državno vlasništvo nad objektima i opremom zdravstvenih ustanova i nedovoljno razvijen privatni sektor u zdravstvu.
Tabela 35. Osnovni indikatori zdravstva
2001 2002 2003 2004 2005 Ukupan broj zaposlenih u zdravstvu 118.975 122.877 122.277 123.480 115.485 Ukupan broj zdravstvenih radnika 85.432 88.064 87.937 89.007 83.867 U tome: lekari 19.908 20.243 19.900 20.179 19.685 Ukupan broj nemedicinskih radnika 33.543 34.813 34.340 34.473 31.618 Broj bolesničkih dana, u 000 11.771,1 11.594,9 11.296,0 12.050,9 11.161,9 Ukupna primanja RZZO, u mil. din. 40.968,2 58.659,1 66.638,3 83.933,9 104.413,9 Ukupni izdaci RZZO, u mil. din. 40.968.2 58.612.5 66.572.7 83.788.8 102.764,2 Transferi iz budžeta RS RZZO, u mil. din. 2.503,3 3.935,4 4.056,2 2.734,9 2.800,0 Izvor: MFIN, Institut za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović-Batut“: „Zdravstveno statistički godišnjak“ za 2001, 2002, 2003, 2004. i 2005. godinu
Državni sistem zdravstvene delatnosti i posle pet godina tranzicije suočen je sa problemima finansiranja tekućih i kapitalnih rashoda i u velikoj meri je nedostupan starim licima, invalidima, Romima, izbeglim i raseljenim licima. Sistem finansiranja preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje obezbeđuje plate svim zaposlenim i pokriće troškova nege i lečenja, a ne stimuliše efikasnost i kvalitet rada. Zdravstvene ustanove su od 2002. godine poboljšale opremljenost modernom opremom za dijagnostiku i lečenje i snabdevenost lekovima i sanitetskim materijalom uz racionalizaciju potrošnje, posebno lekova. Dostupnost zdravstvenih usluga je povećana usvajanjem liste čekanja za najskuplje intervencije i zakazivanjem za dijagnostičke preglede.
U sistemu zdravstvene zaštite poboljšani su uslovi u pogledu revitalizacije zgrada, modernizacije opreme, snabdevenosti lekovima i potrošnim materijalom i poboljšanja kvaliteta zdravstvenih usluga, dok je sistem zdravstvenog osiguranja ostao neizmenjen. Predstoji unapređenje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova kroz akreditaciju zdravstvenih ustanova i programa, licenciranje zdravstvenih radnika, uvođenje modernih zdravstvenih tehnologija, jačanje privatnog sektora u zdravstvu, uvođenje novih mehanizama finansiranja zdravstvenih usluga i motivisanje zdravstvenih radnika.
Dokumenti Zdravstvena politika Srbije i Vizija sistema zdravstvene zaštite u Srbiji urađeni 2002. godine omogućili su otpočinjanje reforme zdravstvenog sektora. U 2004. godini i 2005. godini započet je značajan reformski proces u oblasti zdravstva. Usvojen je paket novih zdravstvenih zakona (Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, Zakon o komorama zdravstvenih radnika i dr.), koji omogućuje ubrzanje reformi u zdravstvenom sektoru. Reforme u zdravstvu je podržala EU preko Evropske agencije za rekonstrukciju, koja realizuje projekat unapređenja zdravstvene zaštite u Srbiji, sa ciljem da jačaju osnovne funkcije državnog sektora u zdravstvu, da se promoviše zdravlje i prevencija bolesti i povreda, da se razvije elektronski zdravstveni karton i integrisani zdravstveni informacioni sistem kojim se povezuje primarni i sekundarni nivo zdravstvene zaštite. SB i EU putem svojih projekata jačaju kapacitete resornog ministarstva za zdravlje i kapacitete zdravstvenih ustanova sa ciljem da se postignu znanja i sposobnosti za uvođenje novog sistema zdravstvene zaštite.
1.9. Restrukturiranje sistema socijalne i dečije zaštite
Srbija je od 2001. godine poboljšala sistem socijalne zaštite koji obuhvata pomoć siromašnim pojedincima i porodicama, brigu o osetljivim socijalnim grupama i podršku formiranju mladih porodica, uključujući podsticanje rađanja, kao i sistem dečije zaštite.
Sistem socijalne zaštite u Srbiji obezbeđuje socijalnu pomoć porodici koja je usmerena na najsiromašnije (mlade porodice, neškolovana i nezaposlena lica, nesposobni za rad), kao i dečiju zaštitu.
Tabela 36. Osnovni indikatori socijalne i dečije zaštite
2001 2002 2003 2004 2005 Materijalno obezbeđenje porodice – prosečan broj porodica 34.070 39.430 42.615 42.254 52.000 – prosečan broj lica 76.192 90.336 100.576 108.793 127.000 – isplaćena sredstva iz Budžeta RS, u 000 653.578,5 921.296,0 1.294.310,6 1.709.951,0 2.800.000,0 Društvena briga o deci – broj porodica korisnika deč. dodat. 345.238 324.650 265.128 262.693 246.428 – broj dece 589.584 573.187 489.110 489.803 460.468 – isplaćena sredstva iz Budžeta RS, u 000 4.390.038,7 4.523.545,0 4.271.751,0 5.920.794,7 7.132.967,8 Izvor: Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i „Prvi izveštaj o implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva“
Sistem socijalne zaštite nije u mogućnosti da finansira potreban nivo zaštite za veliki broj siromašnog stanovništva, a nedovoljno je razvijena i socijalna politika prema ugroženim grupama. Na početku tranzicije obezbeđeno je vraćanje nagomilanih dugova, redovnost isplata i popravljanje stanja u domovima za smeštaj. Istovremeno, formulisana je reforma sistema socijalne zaštite zasnovana na racionalizaciji sredstava, usklađivanju socijalne zaštite sa budžetskim mogućnostima i targetiranju socijalnih transfera na ugrožene socijalne grupe. Usluge u socijalnoj zaštiti su decentralizovane i uključile su nevladin sektor. Time su postavljene nove osnove reforme sistema socijalne zaštite i socijalne sigurnosti. U okviru toga ostvaren je napredak u dečijoj zaštiti.
2. STRUKTURNE REFORME U PERIODU OD 2007. DO 2009. GODINE
2.1. Strukturne reforme i pridruživanje Srbije EU
Uključivanje Srbije u proces stabilizacije i pridruživanja EU i sprovođenje druge faze strukturnih reformi su međuzavisni procesi koji približavaju Srbiju razvijenim evropskim zemljama i obezbeđuju povećanje nivoa razvijenosti, smanjenje nezaposlenosti i povećanje standarda stanovništva. U naredne tri godine Srbija će učiniti ključne korake na putu od tranzicione zemlje do članice EU.
Nacionalnom strategijom Srbije za pristupanje Srbije EU, koju je Vlada usvojila juna 2005. godine, utvrđeno je da ulazak u EU predstavlja strateško opredeljenje Srbije koje počiva na širokom političkom i socijalnom konsenzusu. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje EU podrazumeva ne samo harmonizaciju postojećih propisa i prilagođavanje ponašanja pravilima koja važe u EU, već i sveobuhvatnu političku, ekonomsku i socijalnu transformaciju, u skladu sa političkim i ekonomskim zahtevima koje postavlja EU. Očekuje se da će se u Srbiji kad postane kandidat za članstvo u EU ubrzano odvijati proces stabilizacije i pridruživanja EU i tranzicioni procesi.
Priprema Srbije za pridruživanje EU odvijaće se u skladu sa kriterijumima koji su postavljeni Procesom stabilizacije i pridruživanja (PSP), kopenhagenskim kriterijumima i pravnim tekovinama EU. U tom smislu, ispunjavanje političkih i ekonomskih uslova za ulazak u EU, odnosno realizacija strateških opredeljenja i zadataka utvrđenih Nacionalnom strategijom pridruživanja EU i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU, čije se zaključivanje očekuje u 2007. godini, biće osnovno polazište za utvrđivanje Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za sve naredne godine do učlanjenja Srbije u EU i predstavljaće ključni elemenat unutrašnje transformacije privrede i društva Srbije, u skladu sa standardima EU.
Stoga se u Memorandumu o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za period 2007-2009. godina u ovoj tački prikazuju političke, pravne i ekonomske transformacije Srbije radi boljeg poznavanja suštine i obima poslova vezanih za evropske integracije i efikasnije i brže unutrašnje transformacije Srbije na putu ka EU.
Evropsko partnerstvo. Savet EU doneo je 30. januara 2006. godine Odluku o principima, prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom, uključujući Kosovo, koja je stupila na snagu 7. februara 2006. godine objavljivanjem u Službenom listu Evropske zajednice. Ovaj dokument predstavlja spisak političkih, pravnih, ekonomskih i sektorskih prioriteta, podeljenih u kratkoročne (1 do 2 godine) i srednjoročne (3 do 4 godine). Stepen ispunjenosti prioriteta predstavlja osnov za ocenjivanje napretka Republike Srbije u procesu evropskih integracija, a koje vrši Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima. Višegodišnji indikativni programski dokument, kao i Višegodišnji indikativni finansijski okvir su dokumenta koja utvrđuju ciljeve, očekivane rezultate, preduslove i finansijsku alokaciju sredstava prema sektorima.
Konkretni zahtevi se odnose na temeljne zakonodavne i institucionalne reforme u oblastima demokratije i vladavine prava i zaštite ljudskih i manjinskih prava, angažovanje i produbljivanje saradnje u regionu, ispunjavanje međunarodnih obaveza, ekonomske reforme i usvajanje evropskih standarda u oblasti sektorskih politika. Dosledno sprovođenje obaveza iz ovog dokumenta omogućiće ubrzavanje procesa približavanja Srbije EU, u čemu će najvažniju ulogu imati Vladin Plan za sprovođenje prioriteta iz Evropskog partnerstva, u kome će biti jasno podeljene nadležnosti i odgovornost za implementaciju. Ključni kriterijum Evropske komisije prilikom ocenjivanja reformskog napretka jedne zemlje je sprovođenje zakona, za šta se u budžetima za naredne godine moraju obezbediti dovoljna sredstva.
U Evropskom partnerstvu su utvrđeni zahtevi koji se odnose na ekonomsku i fiskalnu politiku, i to:
održati makroekonomsku stabilnost (izvršiti fiskalna prilagođavanja u cilju smanjenja spoljnog debalansa, smanjiti inflatorne pritiske, voditi opreznu monetarnu politiku, uz odgovarajuću politiku kursa, sprovoditi čvrstu politiku zarada u javnom sektoru, nadgledati brzu ekspanziju kredita i prilagoditi mere opreza, reformisati penzijski sistem, nastaviti sa reformom sistema zdravstvenog osiguranja);
nastaviti sa formalizacijom sive ekonomije i proširiti poresku bazu kroz primenu sistema upravljanja javnim rashodima i sveobuhvatnu poresku politiku sa manje izuzeća i nižim stopama, posebno onih iz rada, unaprediti proces pripreme i sprovođenja budžeta, ustanoviti odgovarajuće procedure za onemogućavanje pronevera domaćih i stranih fondova;
ubrzati restrukturiranje i privatizaciju velikih državnih i društvenih preduzeća, obezbediti raspoređivanje dovoljnih budžetskih sredstava za troškove viška zaposlenih i restrukturiranje preduzeća;
dovršiti reformu bankarskog sektora, posebno privatizaciju državnih banaka, nastaviti restrukturiranje i privatizaciju sektora osiguranja;
reformisati sistem administrativnih cena, naročito dodatno prilagoditi cene energenata;
sprovesti zemljišne reforme, pripremiti i sprovesti zakonodavstvo o katastru, dozvoliti privatno vlasništvo nad gradskim zemljištem;
reformisati tržište rada, rasporediti dovoljan broj ljudskih i finansijskih resursa za sprovođenje ekonomske politike;
nastaviti sa prilagođavanjem spoljnotrgovinskog režima autonomnim trgovinskim merama EU, pravilima STO i budućem Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju;
unaprediti poslovno okruženje donošenjem i primenom sistemskih zakona;
modernizovati sistem obrazovanja i unaprediti istraživačku i inovativnu politiku.
Upravljanje fondovima Evropske unije. Zemlje koje se nalaze u procesu evropskih integracija moraju da izvrše odgovarajuće promene svojih institucija i propisa i da izvrše obuku velikog broja državnih službenika, kako bi osposobile svoje državne administracije da koriste budžetska sredstva Evropske komisije pod uslovima i propisima koji važe u svim zemljama članicama EU. Ovaj posao za Srbiju postaje tim važniji jer je Evropska komisija donela odluku da Evropska agencija za rekonstrukciju, koja sada vrši te poslove, prestaje sa radom 31. decembra 2008. godine. Za projektovani budžet od 2007-2013. godine uvodi se novi finansijski instrument koji predviđa da sve zemlje u procesu pridruživanja EU moraju ojačati svoje administracije radi preuzimanja novih poslova u okviru decentralizacije sistema upravljanja fondovima EU. Međutim, ispunjenje svih neophodnih uslova za preuzimanje vodeće uloge u procesu programiranja i realizacije sredstava pomoći EU otežavaju institucionalna ograničenja i nedostatak kapaciteta u resornim ministarstvima za planiranje i nadzor realizacije, kao i nedovoljna povezanost planiranja prioriteta, nacionalnog budžeta i eksternih fondova.
Povećani izazovi i zahtevi u procesu evropskih integracija podrazumevaju uspostavljanje odgovarajućih kapaciteta u okviru državnih institucija. Iskustva drugih zemalja pokazuju da je za proces uspostavljanja institucija decentralizovanog sistema upravljanja (DIS) fondovima EU potrebno od 2 do 3 godine. Članom 164 Uredbe Saveta (EZ, Euratom) br. 1605/2002 od 25. juna 2002. godine, o finansijskoj uredbi koja se primenjuje na zajednički budžet Evropske zajednice definisano je da Evropska komisija može da prenese, u potpunosti ili delimično, upravljanje fondovima, te da odluči o stepenu decentralizacije, ako su zadovoljeni sledeći preduslovi:
jasna podela nadležnosti između referenta za administrativna ovlašćenja i referenta za programska ovlašćenja;
postojanje efektivnog sistema interne kontrole i upravljačkih operacija;
posebne procedure i računi za fondove Evropskih zajednica;
postojanje nacionalne nezavisne revizorske institucije;
transparentne i nediskriminatorne procedure nabavki.
Za uspostavljanje decentralizovanog sistema upravljanja potrebno je imenovanje nosilaca pojedinih odgovornosti i izgradnja posebnih jedinica u postojećim institucijama, i to:
Nacionalni fond (National Fund – NF) kojim rukovodi državni službenik nadležan za overavanje (National Authorising Officer-NAO).
Nacionalni fond je kanal za protok sredstava Evropske unije. Nacionalnim fondom rukovodi državni službenik, sa posebnim ovlašćenjem za overavanje (NAO), koji je odgovoran za celokupno finansijsko upravljanje predpristupnim sredstvima EU.
Sredstva koja se dobijaju od Evropske komisije moraju biti razdvojena od ostalih budžetskih sredstava i stavljena na poseban bankovni račun određene banke. S tog bankovnog računa NAO je ovlašćen da, zajedno s računovođom nacionalnog fonda, vrši prenos sredstava na podračune putem kojih CFCU isplaćuje naknade izvođačima radova.
Centralna jedinica za ugovaranje i finansiranje (Central Financing and Contranting Unit – CFCU) kojom rukovodi državni službenik za overavanje programa (Programme Authorising Officer-PAO).
CFCU je agencija za implementaciju, koja blisko sarađuje s ostalim ministarstvima i agencijama koje su korisnici projekata. Obaveza CFCU-a je: organizovanje javnih nabavki/tendera, zaključivanje ugovora, izrada budžeta i isplata sredstava Evropske unije.
PAO je odgovoran za efikasnu realizaciju programa, efektivno i efikasno trošenje sredstava i poštovanje principa finansijskog upravljanja, uključujući i pridržavanje tenderske procedure i procedure zaključivanja ugovora, te praćenje realizacije projekta.
Nacionalni koordinator pomoći (National Aid Coordinator-NAC)
NAC je odgovoran za koordinaciju, kako na nivou programiranja u smislu utvrđivanja i formulisanja projekata, tako i na nivou praćenja i ocene korišćenja predpristupnih fondova. Takođe, NAC vrši koordinaciju programiranja s ostalim donatorskim programima, daje komentare i savete na predloge idejnih projekata (kontrola kvaliteta), upućuje idejne projekte na uvid Evropskoj komisiji, upućuje komentare korisnicima na koje se odnose, obavlja konačnu proveru kvaliteta projektnih formulacija.
Jedinica za sprovođenje programa (Project Implementation Unit-PIU) i državni službenik za programe pomoći (Senior Programme Officer-SPO).
Jedinica za sprovođenje programa i državni službenici za programe pomoći nalaze se u resornim ministarstvima. Njihovi glavni zadaci su: učešće u utvrđivanju i formulisanju potrebne pomoći, izrada i odobravanje projektnog zadatka i idejnih projekata, kao i praćenje realizacije projekta uz blisku saradnju s izvođačem radova.
Analiza ekonomskih efekata harmonizacije. Članstvo u EU zahteva od državne administracije da uzme aktivno učešće u harmonizaciji domaćeg zakonskog okvira sa acquis communautaire. Državni službenici trebalo bi da odgovore na zahteve koji se pred njih postavljaju u procesu harmonizacije i da na adekvatan način procene kakav bi uticaj ovaj proces mogao da proizvede na pojedine privredne grane.
U specifičnom kontekstu evropske integracije, ciljevi procene uticaja sastoje se u tome da se Vladi i drugim zainteresovanim stranama pruže informacije o političkom, ekonomskom i socijalnom uticaju usvajanja praktičnih politika EU ili pojedinih uredbi i uputstava. U idealnom slučaju, rezultati bi mogli da budu dati u kvantitativnim procenama neto troškova za različite finansijske sektore – državni budžet, budžete lokalnih samouprava, privatni sektor, potrošače, s tim što i kvalitativne informacije mogu imati veliki praktični značaj u nedostatku kvantitativnih.
Imajući u vidu ciljeve Srbije u procesu evropske integracije, planirano je uvođenje Analize uticaja usaglašavanja sa acquis communautaire u narednom periodu. Analiza uticaja biće od pomoći resornim ministarstvima prilikom efikasnog i delotvornog određivanja prioriteta usvajanja i implementacije acquis, izgradnje institucija, priprema pregovaračkih pozicija i prenošenja informacija od značaja zainteresovanim stranama.
Sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Od dana potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Srbija će biti u obavezi da postupno vrši usklađivanje zakonodavstva u određenim oblastima, prvenstveno područjima unutrašnjeg tržišta, kao što su konkurencija, državna pomoć, javne nabavke, zaštita potrošača, intelektualna svojina, standardizacija, akreditacija, metrologija i tehnički propisi. Pored toga, potpisivanjem Sporazuma Srbija će se obavezati i na efektivnu primenu zakona, što je novina u odnosu na prethodne sporazume (Makedonija, Hrvatska).
Bez obzira što trenutno ne postoji zakonska obaveza Srbije da usklađuje svoje propise sa propisima EU, opredeljenje za članstvo u EU i obim posla koji predstoji nalažu hitno organizovanje formalnog procesa usklađivanja zakona. Poželjno je da svi zakoni koji se donose budu u skladu sa propisima EU, ukoliko ekonomski razlozi ne nalažu drugačije rešenje. Potrebno je ukloniti ili izmeniti zakone koji su u suprotnosti sa propisima EU ili predstavljaju grubo kršenje standarda EU i time otežavaju ekonomsku i drugu komunikaciju sa Unijom.
Imajući to u vidu, mogu se izdvojiti prioritetne oblasti i obaveze koje treba realizovati nakon potpisivanja SSP-a, a samim tim i potrebe za investiranjem u cilju realizacije preuzetih obaveza, i to:
konkurencija – sprovođenje Zakona o zaštiti konkurencije u smislu konstituisanja Komisije za zaštitu konkurencije (ljudski resursi, infrastruktura, obuka po potrebi); rok – odmah po stupanju na snagu Prelaznog sporazuma;
izrada planova restrukturiranja javnih preduzeća (PTT, NIS, ŽTP) do kraja pregovora i sprovođenje njihovog restrukturiranja, kako bi ona mogla da izdrže konkurenciju EU u roku od 5 godina od dana stupanja na snagu Prelaznog sporazuma;
državna pomoć – usvajanje zakona o kontroli državne pomoći i njegovo sprovođenje; sprovođenje ovog zakona podrazumeva i ustanovljenje Komisije za kontrolu državne pomoći (ljudski resursi, infrastruktura, obuka o individualnoj državnoj pomoći i šemama državne pomoći,), u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Prelaznog sporazuma;
usklađivanje postojećih šema pomoći sa evropskim standardima u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu Prelaznog sporazuma;
izrada regionalnih mapa u skladu sa NUTS II (Standardne nomenklature prostornih jedinica za statistiku – SNJP/Nomenclature des Unites Territoriales Statistiqes-NUTS) metodologijom, kako bi Republika Srbija počela da primenjuje član 87 (3) Rimskog ugovora, u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu Prelaznog sporazuma;
javne nabavke – izmene i dopune postojećeg Zakona o javnim nabavkama, jačanje kapaciteta Komisije za zaštitu ponuđača, kako bi se omogućilo njeno efektivno funkcionisanje u roku od 5 godina od dana stupanja na snagu SSP-a;
zaštita potrošača – biće neophodne dopune postojećeg zakona kako bi se postigla potpuna usaglašenost sa evropskim standardima (vansudska zaštita prava potrošača, adekvatnija/bolja strukturiranost organizacija za zaštitu potrošača u cilju postizanja njihovog efikasnog funkcionisanja);
intelektualna svojina – neophodno je sprovođenje seta donetih zakona koje podrazumeva pripremu resornih službi (carina za postupanje na granici, tržišna inspekcija, sudovi) za postupanje u slučajevima povrede prava intelektualne svojine. Priprema obuhvata adekvatnu obuku službi, obezbeđenje potrebne infrastrukture, uključujući izgradnju neophodnih baza podataka, u roku od 5 godina od dana stupanja na snagu Prelaznog sporazuma;
standardizacija, akreditacija, metrologija i tehnički propisi – neophodno je obezbediti sprovođenje četiri zakona iz ove oblasti.
Izgradnja institucija i obuka državnih službenika u procesu evropskih integracija. Najznačajnije aktivnosti u Ppocesu stabilizacije i pridruživanja EU su pregovori o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i njegovo sprovođenje. S obzirom na kompleksnost SSP i činjenicu da novi zakonodavni okvir mora biti efikasno primenjivan, neophodno je povećati kapacitet državne uprave za realizaciju ovih poslova. Jačanje institucionalnog kapaciteta podrazumeva bolju koordinaciju poslova evropskih integracija, dalje osnaživanje vertikalnih kapaciteta državne uprave i njenu bolju koordinaciju sa horizontalnim nivoom sistema državne uprave, te osnivanje i jačanje institucija neophodnih za sprovođenje pravnih tekovina EU. Značaj ovog pitanja posebno je naglašen već u toku pregovora o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, s obzirom na činjenicu da se istovremeno sa pregovaranjem svakog od poglavlja Sporazuma analiziraju i procenjuju administrativni kapaciteti za sprovođenje preuzetih obaveza.
U nameri da spremno dočeka pregovore i primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kancelarija za pridruživanje EU, u saradnji sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao nosiocem reforme državne uprave Srbije i drugim nadležnim ministarstvima i posebnim organizacijama, pripremila je Akcioni plan za jačanje institucionalne sposobnosti za preuzimanje obaveza u procesu evropskih integracija. Od posebnog značaja za Republiku Srbiju je jačanje administrativnih kapaciteta koji će stvoriti pogodne uslove i podržati prilagođavanje srpske privrede uslovima i propisima kojima je regulisano unutrašnje tržište EU. Jedan od najvažnijih segmenata Akcionog plana su finansijska sredstva neophodna za ustanovljavanje novih i jačanje postojećih institucija. Za sprovođenje predviđenih institucionalnih mera neophodno je precizno utvrditi finansijske izvore, prioritet i dinamiku njihovog angažovanja. Brzina integrisanja Srbije u EU zavisiće u velikoj meri i od brzine kojom će biti izgrađeni adekvatni institucionalni kapaciteti koji će garantovati primenu harmonizovanog zakonodavstva.
Važan element jačanja administrativnih kapaciteta je obuka državnih službenika o EU. S obzirom na iskustva država-članica i kandidata za članstvo u EU, Srbiji će biti potrebni dobro obučeni, efikasni i stručni službenici u državnoj upravi, kako bi uspešno pregovarala i sprovela SSP i pripremila se za ovaj proces. Sve zemlje u ovom procesu preduzele su obimnu i dugoročnu obuku državnih službenika, koja se odvijala uporedo sa reformom same državne uprave i podrazumevala je kontinuirano usavršavanje, kao pravo i obavezu zaposlenih u državnoj upravi. Ova obuka po svojoj prirodi mora biti opšta i usko stručna i zahteva odgovarajuća sredstva za njenu pripremu i realizciju.
Pored ove obuke, koja treba da obuhvati postojeće kapacitete u državnoj upravi, potrebno je sistematski i dugoročno obezbediti adekvatno popunjavanje ministarstava i posebnih organizacija i službi Vlade. Nakon potpisivanja SSP pojaviće se velike potrebe za specifičnim novim znanjima, kako bi se uspešno ispunile obaveze iz sporazuma i kasnije prilagodio pravni sistem i institucionalni okvir zahtevima članstva u EU. U ovom cilju potrebno je ustanoviti Fond za stipendiranje jednogodišnjih specijalističkih studija o EU u inostranstvu. Ovakav fond su formirale sve zemlje koje su pristupale EU, imaju ih i stare članice EU, a njihovi korisnici su u obavezi da po uspešno završenim studijima rade pet godina u državnoj administraciji.
Komunikacione aktivnosti u procesu evropskih integracija. Jedan od osnovnih delova procesa stabilizacije i pridruživanja EU je i redovno informisanje građana o značaju i očekivanim rezultatima ovog procesa koji će imati direktan uticaj na njihov život. U decembru 2004. godine usvojena je Strategija komunikacije Vlade Srbije o Procesu stabilizacije i pridruživanja EU. Strategija predstavlja opšti okvir osmišljen sa ciljem da građanima Srbije približi Proces stabilizacije i pridruživanja EU, kao i reforme koje se sprovode u okviru ovog procesa. Glavni strateški cilj programa komunikacije jeste da se obezbedi da građani budu upoznati sa procesom stabilizacije i pridruživanja i reformama privrede i društva koje on podrazumeva, da shvate opšte ciljeve pridruživanja EU, dobiju uravnoteženo mišljenje u vezi sa njegovim posledicama i da raspolažu sa dovoljno pouzdanih informacija, kako bi preuzeli svoju ulogu i obaveze u okviru PSP. Ovi napori mogu biti uspešni samo ako svi učesnici u procesu pridruživanja EU prepoznaju i prihvate svoju ulogu.
Strategija komunikacije se sprovodi izradom godišnjih akcionih planova komunikacionih aktivnosti Kancelarije za pridruživanje EU. U toku 2006. godine aktivnosti će biti implementirane uz podršku Evropske agencije za rekonstrukciju iz sredstava programa KARDS. Strategija komunikacije predviđa stalno unapređivanje i prilagođavanje aktivnosti u vezi sa informisanjem građana o procesu pristupanja EU, do i nakon pristupanja EU.
Kancelarija za pridruživanje EU u narednom periodu pokrenuće i koordinirati komunikacione aktivnosti čiji će osnovni cilj biti objektivno informisanje inostranih medija, institucija EU i uticajnih pojedinaca o procesu pridruživanja EU i reformama koje se sprovode u okviru ovog procesa i unapređivanje slike o Srbiji u EU.
U narednom periodu obezbediće se finansijska sredstva kako bi se sačinila i sprovela komunikaciona strategija (i eventualno lobi kampanja), kojom bi se pristupilo sistematskom izveštavanju evropske javnosti, institucija EU i uticajnih organizacija i pojedinaca o obimu, značaju i rezultatima reformi koje Srbija sprovodi na putu ka EU.
Prevođenje pravnih tekovina EU (Acquis communataire) ima poseban značaj u procesu pridruživanja EU. Dobro poznavanje pravnih akata EU značajno je za proces harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, ali prevođenje pravnih tekovina ima i drugi ne manje važan razlog, odnosno onog trenutka kada država kandidat postaje država članica njen jezik postaje jedan od zvaničnih jezika EU i acquis communataire se u celosti objavljuje u Službenom listu Evropske zajednice na jeziku novopridružene države članice.
Imajući u vidu značaj prevođenja u procesu pridruživanja, zatim obimnost komunitarnog prava (oko 150.000 strana teksta), kao i potrebu visokog kvaliteta prevoda neophodno je nakon zaključenja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ovom procesu pristupiti na vrlo ozbiljan i sistematičan način, što podrazumeva i obezbeđenje značajnih finansijskih sredstava.
2.2. Politike u funkciji integracije privrede Srbije u tržište EU
Srbija će sa zaključivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU preuzeti obavezu da postupno prilagodi svoju privredu pravilima EU, koja se odnose na slobodu kretanja robe, usluga, kapitala i ljudi. U tom cilju utvrđivaće se i voditi efikasne politike za integraciju srpske privrede u unutrašnje tržište EU, kao što su politika konkurencije, politika državne pomoći, politika javnih nabavki i politike u oblasti standardizacije proizvoda, intelektualne svojine i zaštite potrošača.
2.2.1. Politika konkurencije
Efikasna nacionalna politika konkurencije i kompatibilni zakoni i drugi propisi o zaštiti konkurencije su bitan uslov za pristupanje zemalja kandidata EU.
Srbija je donela Zakon o zaštiti konkurencije krajem septembra 2005. godine usklađen sa standardima EU i izrađuje delotvorne institucije za njegovo sprovođenje, kao važan elemenat za uspostavljanje efikasnog tržišnog mehanizma i povećanja ekonomske efikasnosti. Cilj je stvaranje konkurentske tržišne strukture i zaštita konkurencije od sporazuma kojima se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija, od zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu i od negativnih efekata konkurencije.
Posebna pažnja posvetiće se funkcionisanju Komisije za zaštitu konkurencije, kao samostalnog i nezavisnog tela koje za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Komisija će kao regulatorno telo onemogućavati narušavanje konkurentskog ambijenta.
Celovit zakonodavni okvir i institucionalna struktura za donošenje i sprovođenje politike konkurencije su bitne pretpostavke za povećanje konkurentnosti privrede Srbije.
Prema Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti za 2005. godinu srpska privreda je po konkurentnosti zauzela 80. mesto od 117 analiziranih zemalja, dok je 2004. godine zauzimala 89. mesto. Uprkos povećanju konkurentnosti, Srbija još uvek znatno zaostaje za novim kandidatima za članove EU (Bugarskom, Hrvatskom i Rumunijom, koje su zauzele 58, 62. i 67. mesto, respektivno). Na lošijem mestu od Srbije su Makedonija, BiH i Albanija – 85, 95. i 100. mesto. Najnoviji Globalni izveštaj o konkurentnosti u 2006. godini Svetskog ekonomskog foruma na bazi komparativne analize faktora koji utiču na ekonomsku konkurentnost i privredni rast, svrstao je Srbiju na 87. mesto na rang listi 125 zemalja sveta.
Radi poboljšanja konkurentnosti, kao glavnog cilja ekonomske politike u srednjoročnom periodu, sprovodiće se mere za podizanje konkurentnosti privrede Srbije na nivo približan zemljama EU, u tri osnovna pravca: poboljšanje poslovnog okruženja za poslovanje preduzeća; jačanje institucionalnog i pravnog sistema zemlje; podizanje tehnološkog kapaciteta zemlje.
Radi uspostavljanja stimulativnog makroekonomskog okruženja i stabilnosti, koje su od velikog značaja za konkurentnost privrede, preduzimaće se sledeće aktivnosti:
unapređenje poslovnog ambijenta za poslovanje privrede, što će uz unapređenje poslovne i investicione klime, doprineti većem prilivu stranih i domaćih, a posebno greenfield investicija;
održavanje makroekonomske stabilnosti, pri čemu će veliku ulogu odigrati smanjenje inflacije na 4,5% u 2009. godini i smanjenje javne potrošnje, a kao posledica postignute makroekonomske stabilnosti povećaće se kreditni rejting zemlje, što će biti dalji podsticaj potencijalnim investitorima da ulažu u Srbiju;
ubrzaće se restrukturiranje i privatizacija privrede, kao neophodan uslov rasta BDP i naročito izvoza. Do kraja 2007. godine završiće se privatizacija društvenih preduzeća, a restrukturiranje velikih društvenih i javnih preduzeća do kraja 2008. godine;
sprovodiće se mere koje će podsticati dalji rast nacionalne stope štednje; rast stope štednje će imati dvostruki efekat na privredu Srbije; ova mera će sa jedne strane, uz suficit u budžetu, doprineti smanjenju spoljnotrgovinskog deficita, a sa druge će, kroz veću ponudu na finansijskom tržištu, smanjiti cenu novca, odnosno kamatnu stopu;
politika deviznog kursa biće usmerena na povećanje konkurentnosti privrede Srbije, vodeći računa da ova politika ne ugrozi makroekonomsku stabilnost zemlje;
uspostaviće se zona slobodne trgovine u regionu jugoistočne Evrope, što će biti od velikog značaja za jačanje konkurentnosti i izvoznih mogućnosti srpske privrede;
ubrzaće se rast sektora malih i srednjih preduzeća i povećaće se udeo privatnog sektora u stvaranju BDP sa sadašnjih 45 na 70%;
povećaće se kvalitet upravljanja javnim rashodima što će, kroz racionalizaciju i povećanje efikasnosti državne uprave, doprineti smanjenju rashoda države i smanjenju administrativnih troškova privrede;
povećaće se ulaganja u infrastrukturu, što će doprineti smanjenju troškova transporta i komunikacija u srednjoročnom periodu;
nastaviće se podsticaji izvozu i s tim u vezi ohrabrivati razvoj klastera i faktoringa, kao novog vida finansiranja izvoza i važnog oblika necenovne konkurentnosti, što će ojačati konkurentsku poziciju srpskih preduzeća na inostranom tržištu.
Radi povećanja konkurentnosti privrede Srbije od velike važnosti biće jačanje pravnog i institucionalnog sistema zemlje kroz sledeće aktivnosti:
nastaviće se donošenje sistemskih zakona i obezbediće se njihova primena kroz unapređenje institucija i povećanje administrativnog kapaciteta, ubrzaće se reforma pravnog sistema i uspostavljanje vladavine prava;
sprovodiće se efikasnija borba protiv korupcije i organizovanog kriminala;
obezbediće se zaštita vlasničkih prava i prava intelektualne svojine, što će smanjiti troškove koji nastaju zbog nejasnih i nerešenih svojinskih odnosa i pravne nesigurnosti;
povećaće se efikasnost korporativnog upravljanja, a u skladu sa tim naročita pažnja biće posvećena računovodstvenom izveštavanju i zaštiti malih akcionara;
sprovodiće se aktivna antimonopolska politika, koja će povećati konkurentnost i efikasnost privrede Srbije;
smanjiće se mogućnost favorizovanja odlukama činovnika kroz jačanje državne administracije;
jačanje tržišta kapitala, rada i roba, posebno tržišta kapitala koje će doprineti povećanju nacionalne stope štednje i posledično smanjenju troškova pozajmljivanja, kao i fleksibilnog tržišta rada koje će uticati na rast zaposlenosti;
implementacija Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja i za povećanje konkurentnosti i izvoza;
usvajanje strategije za povećanje produktivnosti i konkurentnosti privrede Srbije, koje se očekuje do kraja 2006. godine, i njena implementacija, a na osnovu Zaključka Vlade od 15. decembra 2005. godine.
Radi povećanja tehnološkog kapaciteta privrede, kao ključnog uslova za rast konkurentnosti preduzimaće se sledeće aktivnosti:
podsticaće se priliv stranih direktnih investicija koje sa sobom donose visoku tehnologiju i napredna znanja;
poboljšaće se obrazovni sistem zemlje i povećati investicije u obrazovanje, razvoj ljudskog kapitala i razvoj privrede zasnovane na znanju;
povećaće se udeo ulaganja u istraživanje i razvoj u BDP i podsticati preduzeća da investiraju u ovu oblast;
povećaće se inovativnost privrede kao značajan uslov za podizanje njenog tehnološkog nivoa, posebno izvoznog sektora koji može da izdrži konkurenciju na tržištu EU. U tom pogledu, posebna pažnja posvetiće se inoviranju proizvoda i usluga, povećanju njihovog kvaliteta i uvođenju novih proizvoda;
stimulisanje preduzeća da unapređuju necenovne faktore konkurentnosti (kvalitet proizvoda i usluga, dizajn, servis, primena svetskih standarda kvaliteta i drugo).
2.2.2. Osnove politike državne pomoći
Utvrđivanje i sprovođenje politike državne pomoći predstavlja značajan instrument ekonomske politike i jedan od preduslova za pristupanje STO i EU. Uprava za trezor, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija, u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, nosilac je poslova evidentiranja i praćenja državne pomoći. Pored toga, Upravi za trezor povereni su i poslovi vezani za uspostavljanje zakonodavnog okvira u oblasti kontrole državne pomoći.
U prethodnom periodu politika državne pomoći bila je usmerena na sledeće:
izvršen je popis vrsta i obima državne pomoći Republike Srbije, što je u skladu sa zahtevima EU i dobra je polazna pretpostavka za dalji rad u ovoj oblasti;
pripremljen je radni Nacrt zakona o kontroli državne pomoći;
sačinjeni su novi obrasci za prikupljanje podataka o dodeljenoj državnoj pomoći;
pripremljen je tekst revidiranog i ažuriranog Izveštaja o popisu vrsta i obima državne pomoći u Republici Srbiji za 2003. i 2004. godinu, koji je Vlada usvojila;
pripremljen je Nacrt izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći u Republici Srbiji u 2005. godini, koji je metodološki, u najvećoj mogućoj meri, usaglašen sa metodologijom Evropske komisije u oblasti izveštavanja i koji će biti dostavljen Vladi na usvajanje.
Osnovni pravci politike državne pomoći u narednom periodu biće utvrđivani u skladu sa zakonodavnom regulativom EU, odnosno obavezama sadržanim u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i rokovima za njihovo sprovođenje. U skladu sa postignutim dogovorima u okviru pregovora o SSP, Republika Srbija ispunjava uslov za status regiona „A“ u periodu od 5 godina od dana stupanja na snagu SSP. To je posebna povoljnost koja podrazumeva primenu Smernica za regionalnu pomoć Evropske komisije i Multisektorskog okvira regionalne pomoći za velike investicione projekte. Takav status ima značajne implikacije na slobodu akcija države i u pogledu dodeljivanja drugih vidova državne pomoći. S tim u vezi, predstoje sledeće aktivnosti:
donošenje zakona o kontroli državne pomoći kojim će se uspostaviti telo nadležno za kontrolu državne pomoći, koje je nezavisno u radu i čije su odluke konačne i obavezujuće, što je jedan od osnovnih zahteva Evropske komisije; uporedo sa radom na pripremi zakona, radiće se i na pripremi odgovarajućih podzakonskih akata, što će se realizovati u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu SSP;
uspostavljanje sveobuhvatnog popisa (inventara) postojećih državnih pomoći, dodeljenih pre uspostavljanja tela nadležnog za kontrolu državne pomoći i njihovo usklađivanje sa kriterijumima EU, što će biti realizovano u roku od 4 godine od dana stupanja na snagu SSP;
prema posebnom Protokolu o čeliku, koji je u dosadašnjem toku pregovora o SSP usaglašen sa Evropskom komisijom, biće omogućeno da se u roku od 5 godina od dana stupanja na snagu SSP, može odobriti državna pomoć preduzećima u oblasti proizvodnje čelika koja imaju poteškoće, i to isključivo za restrukturiranje, pod određenim uslovima;
izrada mape regionalne pomoći u Republici Srbiji, prema BDP po stanovniku, koja će biti usklađena sa evropskom statističkom nomenklaturom teritorijalnih jedinica (NUTS II); na taj način biće određeni regioni koji ispunjavaju uslove za izuzeće u odnosu na utvrđena pravila, odnosno za povoljniji tretman u dodeli državne pomoći, dajući im status „regiona kojima se pomaže“, što je u skladu sa regionalnom politikom EU i propisima u oblasti državne pomoći; to će biti realizovano u roku od 4 godine od dana stupanja na snagu SSP;
politika državne pomoći biće usmerena na smanjenje učešća državne pomoći u BDP, koje je u 2003. iznosilo 4,4,%, a u 2004. godini 4,0%, što je znatno iznad proseka na nivou EU oko 1,0%; u tom pravcu već su preduzete konkretne mere, potpunim ukidanjem izvoznih stimulacija, kao posebnog oblika državne pomoći, koji u velikoj meri ugrožava konkurenciju na tržištu; to je u skladu sa zahtevima STO i EU, s obzirom da oba procesa (pristupanje STO i pristupanje EU) paralelno teku; subvencije društvenim preduzećima koja su u procesu restrukturiranja imaće opadajući trend, s tim što će do kraja 2008. godine, kada ovaj proces treba da bude okončan, biti potpuno ukinute;
pored smanjenja učešća državne pomoći u BDP, izmeniće se i njena struktura, odnosno povećati učešće horizontalne pomoći, a smanjiti učešće sektorske pomoći, s obzirom da se horizontalna pomoć smatra najmanje selektivnom i sa najmanje negativnih efekata; u okviru ove vrste državne pomoći, težište treba da bude na državnoj pomoći malim i srednjim preduzećima, što je i preporuka Evropske komisije;
državna pomoć usmeriće se na doškolovavanje i prekvalifikaciju radnika koji izlaze iz industrija koje se gase, doškolovavanje mladih nezaposlenih radnika i rešavanje problema dugoročne nezaposlenosti; posebna pažnja posvetiće se sticanju menadžerskih, marketinških i preduzetničkih sposobnosti;
državna pomoć koristiće se i za stvaranje novih oblika podrške istraživanjima i razvoju, širenju tehnoloških dostignuća, jačanju međunarodne naučne i stručne saradnje;
državna pomoć za regionalni razvoj biće od posebnog značaja u predstojećem periodu, a ključnu ulogu u sprovođenju politike ravnomernog regionalnog razvoja imaće Fond za regionalni razvoj Republike Srbije;
radi uspostavljanja efikasnog sistema kontrole državne pomoći, pojedinačno će se izrađivati analize troškova i koristi, sa ciljem sagledavanja dugoročnih efekata dodeljene državne pomoći; zakonom će se uspostaviti okvir, a podzakonskim aktima detaljno razraditi pravila prijavljivanja, odobravanja i nadzora, odnosno prethodne i naknadne kontrole državne pomoći, bez obzira da li se državna pomoć dodeljuje kao šema državne pomoći, ili kao individualna državna pomoć;
sprovodiće se aktivnosti na pripremanju baze podataka o državnoj pomoći i izrade odgovarajućeg softvera.
Preduslovi za sprovođenje politike državne pomoći su odgovarajuća sredstva i dovoljan broj stručnjaka osposobljenih za rad na poslovima državne pomoći. Da bi se to postiglo obezbediće se sredstva iz budžeta Republike za osnivanje i rad Komisije za kontrolu državne pomoći, isplatu zarada potrebnog broja izvršilaca neophodnih za realizaciju zakonom utvrđenih nadležnosti, nabavku potrebne opreme i kancelarijskog materijala, obuku i stručno usavršavanje zaposlenih.
Sprovođenje politike državne pomoći kao krajnji efekat imaće pozitivan uticaj na kreiranje ekonomske politike, podsticanje stranih ulaganja, oporavak i restruktuiranje preduzeća, proces privatizacije, razvoj malih i srednjih preduzeća, regionalni razvoj, zaštitu konkurencije, racionalno upravljanje i planiranje državnog budžeta, efikasniju saradnju sa međunarodnim organizacijama.
2.2.3. Politika javnih nabavki
Zakon o javnim nabavkama, koji je donet 2002. godine, usklađen je sa pravnim okvirom EU u pogledu jednakosti u postupku javnih nabavki, pravila obaveštavanja o pokretanju postupka, načela transparentnosti korišćenja javnih sredstava i antikorupcijskih pravila. Predviđena je i zaštita prava ponuđača, uz odobrenje preferencijala od 20% za domaća preduzeća koja učestvuju na tenderima za javne nabavke.
Uprava za javne nabavke i Komisija za zaštitu prava ponuđača jačaće na kadrovskom i tehnološkom planu, s ciljem da se osposobe za obavljanje poslova kontrole efikasne upotrebe javnih sredstava i konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača, bez mogućnosti da se unapred eliminišu pojedini ponuđači.
Uvešće se elektronski sistem javnih nabavki koji će obuhvatiti jedinstven način obaveštavanja o pokrenutom postupku i podnošenju ponude i omogućiti novi postupak javne nabavke – kompetitivni dijalog.
Politika javnih nabavki u naredne tri godine biće usmerena na efikasnu upotrebu javnih sredstava i na podsticanje konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača u postupcima javnih nabavki.
Zakonom o javnim nabavkama formirana je Uprava za javne nabavke, čije su nadležnosti obavljanje stručnih poslova i nadzor u postupcima javnih nabavki, kao i Komisija za zaštitu prava ponuđača koja rukovodi revizijom postupaka javnih nabavki.
Dosadašnjom primenom Zakona o javnim nabavkama ostvarene su značajne uštede u budžetu. Zahvaljujući obavezi da svi budžetski korisnici dostavljaju planove javnih nabavki za narednu godinu smanjene su mogućnosti za nenamensko trošenje javnih sredstava i korupciju. Izmenama Zakona o javnim nabavkama iz 2004. godine omogućeno je domaćim preduzećima da učestvuju na tenderima za javne nabavke uz određene preferencijale u iznosu od 20%, što je dozvoljeno kandidatima za članstvo u EU u periodu pre pristupanja EU.
Od posebnog značaja za zaštitu prava ponuđača je Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, donet u novembru 2005. godine, koji omogućuje sveobuhvatnu kontrolu regularnosti postupka javnih nabavki, od planiranja nabavki do kontrole izvršenja ugovora posle završenih tendera. U tom cilju, formiraće se Državna revizorska institucija u što kraćem roku.
2.2.4. Politika u oblasti standardizacije proizvoda
U cilju nesmetanog protoka robe i usluga na tržištu obezbediće se usklađenost nacionalnih i evropskih standarda i tehničkih propisa i uspostaviće se racionalni sistem akreditacije i sertifikacije. Na bazi zakonodavstva u oblasti standardizacije, akreditacije i sertifikacije donetog 2005. godine ubrzaće se proces harmonizacije standarda i usvajanja tehničkih propisa, uz jačanje odgovornosti proizvođača za proizvod i uz nadzor kod sertifikovanih proizvoda.
Radi ubrzanja protoka robe i usluga i unapređenja njihovog kvaliteta obezbediće se brža primena Zakona o standardizaciji, Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje proizvoda sa propisanim zahtevima, Zakona o akreditaciji i Zakona o metrologiji, usklađeni sa pravnim standardima EU i principima evropskih direktiva. Novom zakonskom regulativom u ovim oblastima obavezno usklađivanje limitirano je na tehničke zahteve za proizvode od značaja za bezbednost i zaštitu zdravlja i životne sredine i specifične proizvode (medicinska i građevinska oprema i sl.)
Proizvođači su odgovorni za bezbednost proizvoda koji moraju zadovoljavati utvrđene tehničke zahteve i za usaglašenost proizvoda sa tehničkim zahtevima koje ocenjuje akreditovana nezavisna konsultantska firma koju država prijavljuje kod Evropske komisije. Kada proizvođač samostalno ili uz angažovanje nadležnog tela za ocenu usaglašenosti, utvrdi da proizvod ispunjava zahteve iz evropskih direktiva, obeležava ga oznakom CE (Conform European). Proizvode koji nisu usaglašeni sa zahtevima iz direktiva otkriva tržišna inspekcija, u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača.
2.2.5. Politika u oblasti intelektualne svojine
Donetim zakonskim rešenjima izvršena je harmonizacija domaćih propisa iz oblasti zaštite intelektualne svojine sa propisima EU i STO, prvenstveno sa Sporazumom o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS). Obezbediće se adekvatno i efikasno sprovođenje donetih zakonskih rešenja, prvenstveno kroz efikasniji nadzor na tržištu i borbu protiv piraterije i falsifikovanja.
Radi zaštite prava intelektualne svojine Vlada će obezbediti efikasniju primenu Zakona o patentima, Zakona o autorskom i srodnim pravima, Zakona o žigovima, Zakona o pravnoj zaštiti dizajna, Zakona o zaštiti topografija integrisanih kola, kao i organizovati programe obuke i jačanja svesti o štetnosti piraterije za ekonomiju. Posebna pažnja posvetiće se obuci policije i carinskih i inspekcijskih službi, pravosudnih organa i dela zaposlenih u državnim organima uprave koji učestvuju u postupku zaštite intelektualne svojine. Potrebno je doneti i zakon o kriminalu visoke tehnologije.
2.2.6. Politika zaštite potrošača
U skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača formiran je Savet ministra za zaštitu potrošača, koji priprema nacionalni program zaštite potrošača Srbije za period 2007-2012. godine, sa ciljem da se uspostavi jedinstveni sistem zaštite potrošača na svim nivoima i jača institucionalna saradnja u ovoj oblasti. U skladu sa tim ciljem omogućiće se i organizacijama potrošača da se aktivno uključe u ostvarivanje svih prava potrošača utvrđivanjem uslova i kriterijuma za njihovo organizovanje, registraciju i finansiranje. Jedno od osnovnih prava zaštite potrošača u EU je obrazovanje potrošača. Time se obezbeđuje sticanje znanja i sposobnosti neophodnih za pravilan izbor proizvoda i usluga. Obrazovanje potrošača o pravima, obavezama i zaštiti potrošača na različitim nivoima postići će se kroz sistem redovnog školovanja i izradom odgovarajućih publikacija, organizovanjem programa i seminara iz oblasti zaštite potrošača za različite grupe potrošača, posebno za siromašne, ugrožene slojeve stanovništva, osobe sa invaliditetom i dr.
Radi unapređenja informisanosti potrošača, kao bitnog elementa u zaštiti potrošača, stvaraće se uslovi za razvoj integrisanog informaciono komunikacionog sistema zaštite potrošača, čime će se obezbediti prikupljanje podataka i zajedničko upravljanje bazama podataka, kao i jednak pristup informacijama.
Uspostaviće se efikasni mehanizmi za ostvarivanje prava potrošača, uključivanjem organizacija potrošača i drugih nevladinih organizacija u vansudsko rešavanje sporova. Posebna pažnja posvetiće se zaključivanju ugovora o potrošačkim kreditima.
Nacionalnim programom zaštite potrošača Srbije identifikovaće se oblasti na koje će se usmeriti posebna pažnja, pre svega, zdravstvena ispravnost i kvalitet hrane, bezbednost proizvoda, usluge koje pružaju javna preduzeća, usluge zdravstva, finansijske usluge, trgovina, turizam i ugostiteljstvo, obrazovanje, promet nekretninama, zaštita životne sredine.
Poseban značaj u zaštiti potrošača imaju inspekcijske službe, kao veza između potrošača i državnih organa nadležnih za sprovođenje propisa iz oblasti zaštite potrošača. U narednom periodu unaprediće se rad inspekcijskih službi uvođenjem sistema brzog upozorenja za opasne proizvode široke potrošnje.
Radi efikasnije zaštite potrošača formiraće se odgovarajuća tela na nivou različitih ministarstava, nacionalna mreža organizacija za zaštitu potrošača i savetodavna tela za zaštitu potrošača i uspostaviće se saradnja sa odgovarajućim međunarodnim organizacijama, posebno u zemljama u neposrednom okruženju.
3. STRUKTURNE REFORME REALNOG SEKTORA
Republika Srbija u proteklih pet godina tranzicije završila je prvu fazu reformi u kojoj su postavljeni temelji za drugu fazu reformi koja će se fokusirati na privredni rast i strukturne promene. Ekonomska politika u naredne tri godine koncentrisaće se na ubrzanje strukturnih reformi koje obezbeđuju ekonomski rast i povećanje zaposlenosti i standarda stanovništva.
Vlada će obezbediti poboljšanje poslovnog okruženja za izgradnju efikasne i konkurentne privredne strukture koja će omogućiti kontinuiran ekonomski rast i stabilne javne finansije Republike Srbije. Ključnu ulogu u tome imaće uspešna privatizacija i restrukturiranje preduzeća i razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, kao i donošenje i primena zakona koji štite svojinu, ugovore, poverioce i investitore.
3.1. Privatizacija preduzeća
Privatizacija preduzeća u društvenom vlasništvu biće nastavljena ubrzanom dinamikom, sa ciljem da se okonča do kraja 2007. godine i da značajnije doprinese razvoju i povećanju efikasnosti domaće privrede, porastu ulaganja u nove proizvodne tehnologije, poboljšanju izvoznih rezultata i povećanju zapošljavanja. Privatizovana preduzeća povećaće efikasnost i produktivnost, unaprediće tehnološku osnovu proizvodnje, poboljšati kvalitet proizvoda, unaprediti metode upravljanja, a povezivanjem sa stranim strateškim partnerima obezbediće kanale za povećanje izvoza.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji usvojenom maja 2005. godine i pratećim propisima ubrzan je proces privatizacije prezaduženih preduzeća, kod kojih se primenjuje otpis duga prema državnim poveriocima. Zahvaljujući ovom pravnom institutu znatno je pojačano interesovanje, posebno stranih kupaca, za učestvovanje u privatizaciji ovih preduzeća.
Radi okončanja privatizacije oko 800 preostalih preduzeća sa društvenim kapitalom najkasnije do kraja 2007. godine, Agencija za privatizaciju proceniće izglede za privatizaciju svakog preostalog preduzeća. Pri tome, uspešnija preduzeća pripremiće se za prodaju, dok će se neuspešna preduzeća dati u likvidaciju ili stečaj ako su poslovno neaktivna ili se iz drugih razloga ne mogu privatizovati prodajom kapitala.
Nesolventna preduzeća, za koja se ne nađe kupac posle dve aukcije ili tendera, odlaze u stečaj u roku od 3 meseca. Privatizacija tih preduzeća odvijaće se kroz reorganizaciju u slučajevima kada je oporavak stečajnog dužnika moguć i kroz bankrotstvo, odnosno prodaju imovine kada je preduzeće prezaduženo. Usklađivanjem zakonske regulative o stečajnom postupku sa međunarodnim standardima određeni su precizni kriterijumi za pokretanje postupka (ograničeno je trajanje stečajnog postupka na godinu dana, obezbeđena je značajnija zaštita prava poverilaca, određeni su strožiji kriterijumi za procenu stručnosti stečajnih upravnika – polaganje ispita, dobijanje licence, periodično obnavljanje licence), što je doprinelo uspostavljanju efikasnog mehanizma sprovođenja stečajnog postupka.
Kako bi se izbegla dosadašnja praksa dugotrajne sudske procedure za raskid ugovora i propadanje preduzeća, shodno izmenama Zakona o privatizaciji, u tim preduzećima imenuje se zastupnik društvenog kapitala, čiji je zadatak da organizuje rad preduzeća i pripremi ga za ponovnu privatizaciju. U skladu sa Zakonom o stečajnom postupku formiran je i poseban Centar za stečaj pri Agenciji za privatizaciju za državna i društvena preduzeća. U stečajnom postupku kod Agencije za privatizaciju, zaključno sa 31. avgustom 2006. godine, nalazi se 335 preduzeća u društvenom vlasništvu. Imenovanjem Agencije za privatizaciju za stečajnog upravnika od 2. februara 2005. godine do 31. avgusta 2006. godine privatizovano je prodajom celokupne imovine u postupku stečaja 51 preduzeće, a pre toga samo 9 preduzeća. Delimično je prodata imovina u 55 preduzeća, a zakazane su prodaje za naredni period za 36 preduzeća.
U postprivatizacionom periodu obezbediće se konsolidacija vlasništva i uvođenje efikasne vlasničke strukture u privatizovana preduzeća. U slučajevima kada kupac preduzeća ne izvršava ugovorne obaveze, uvodi se privremeni zastupnik kapitala. Takvo rešenje obezbeđuje smanjivanje konflikata koji nastaju posle privatizacije, uključujući i ponovnu privatizaciju ili ustupanje ugovora. Posebna pažnja posvetiće se odgovornosti učesnika procesa za tačnost informacija koje se prezentiraju u postupku privatizacije.
Vlada će obezbediti donošenje i sprovođenje zakona o evidenciji starih domaćih vlasnika i zakona o restituciji i obeštećenju starih domaćih vlasnika kojima je oduzeta imovina bez nadoknade kroz konfiskaciju, sekvestraciju, nacionalizaciju, agrarnu reformu i eksproprijaciju privatne imovine domaćih fizičkih i pravnih lica. Pri tome, obezbediće se usklađenost između restitucije i privatizacije, a obeštećenje starih vlasnika uvažavaće realne mogućnosti obezbeđivanja budžetskih sredstava i neće ugrožavati monetarnu stabilnost i razvojni prosperitet zemlje.
3.2. Restrukturiranje preduzeća
Zakon o izmenama Zakona o privatizaciji i Zakon o stečajnom postupku omogućili su brže i efikasnije odvijanje procesa restrukturiranja velikih društvenih preduzeća sa spiska preduzeća u postupku restrukturiranja koja imaju negativan kapital. Tome je posebno doprinela zakonska mogućnost da državni poverioci povuku svoja potraživanja i da ih naplate iz prihoda od prodaje. Na taj način od marta 2005. godine do sada su restrukturirana 44 preduzeća, i to 11 u celini i 33 kao njihova zavisna društva. Očekuje se uspešno restrukturiranje i privatizacija još oko 20 velikih društvenih preduzeća sa liste za restrukturiranje, a ostala preduzeća ući će u stečaj i likvidaciju. Priprema za privatizaciju ovih preduzeća biće praćena sveobuhvatnim socijalnim programima za radnike koji ostanu bez radnog mesta. Programe restrukturiranja velikih preduzeća pratiće programi razvoja malih i srednjih preduzeća, uz očekivanje da će zaposliti viškove radnika iz velikih preduzeća.
Vlada je u junu 2006. godine usvojila Akcioni plan za RTB Bor, čija primena će rezultirati potpunim restrukturiranjem i privatizacijom ovog sistema 2006. godine. U skladu sa Programom restrukturiranja, privatizacija prodajom celokupne imovine RTB Bor je u toku. Vlada je raspisala tender za prodaju 82% kapitala RTB Bor. Očekuje se ulazak strateškog partnera, što će obezbediti uspešan oporavak ovog proizvodnog sistema.
Za restrukturiranje i privatizaciju velikih preduzeća koja su kompleksno organizovana i prezadužena, sa viškom zaposlenih i bez tržišta formiraće se timovi specijalnih stečajnih poverenika. Ukoliko to ne bude moguće, stečajnim postupkom aktiva ovih preduzeća staviće se u produktivnu upotrebu prodajom imovine koja ne čini osnovni kapital. Zakon o stečajnom postupku obezbediće adekvatnu zaštitu poverilaca i odgovarajuću naknadu za poverioce ovih preduzeća. Poverioci će svako preduzeće u stečaju pripremiti za odlučivanje vezano za redosled poverilaca za naplatu i vremenski raspored prodaje imovine ili zatvaranja preduzeća.
Vlada će nastaviti primenu Strategije restrukturiranja preduzeća namenske (vojne) industrije, kako bi se delovi industrije sa civilnom proizvodnjom privatizovali, završila konverzija potraživanja javnih poverilaca u kapital, realizovao socijalni program, ubrzala prodaja imovine koja ne pripada osnovnoj delatnosti i obezbedila potrebna sredstva za razvoj odbrambene industrije.
Restrukturiranje javnih preduzeća u Srbiji ubrzaće se na bazi usvojenih strateških planova razvoja javnih preduzeća. U skladu sa tim planovima odvijaće se proces njihove ekonomsko-finansijske konsolidacije, reorganizacije i privatizacije, sa ciljem da se unapredi upravljanje javnim preduzećima i podigne nivo njihove poslovne efikasnosti, uz jačanje finansijske discipline. U tom cilju izvršiće se organizaciono, upravljačko, svojinsko i poslovno restrukturiranje svih javnih preduzeća, praćeno odvajanjem od regulatornih delatnosti sporednih delatnosti koje se mogu privatizovati, smanjenjem broja zaposlenih, tehničko-tehnološkom modernizacijom i restrukturiranjem dugova.
U 2005. i 2006. godini sproveden je postupak izdvajanja sporednih delatnosti svih javnih preduzeća, ubrzana njihova registracija kao zasebnih preduzeća i pokrenut postupak njihove privatizacije preko Agencije za privatizaciju. Istovremeno, sa odvajanjem i privatizacijom sporednih delatnosti, ubrzaće se i priprema za privatizaciju osnovnih delatnosti u javnim preduzećima.
Posebna pažnja posvetiće se privatizaciji javnih komunalnih preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava. Na osnovu Strategije privatizacije javnih komunalnih preduzeća, kompletiraće se odgovarajuće institucionalno okruženje za njihovu privatizaciju. Uporedo sa pripremom javnih komunalnih preduzeća za njihovu privatizaciju (reorganizacija, odvajanje sporednih delatnosti, smanjenje broja zaposlenih), razvijaće se razni oblici saradnje sa privatnim sektorom na bazi ugovaranja posla, davanja koncesija i jačanja konkurencije u ovom sektoru privrede.
3.3. Podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva
Podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (MSPP) nastaviće se i naredne tri godine, sa ciljem da se poveća broj malih i srednjih preduzeća i unapredi njihovo poslovanje, što je uslov za otvaranje novih radnih mesta i oživljavanje rasta čitave privrede. Politika podsticanja MSPP biće zasnovana na principima Evropske povelje o malim preduzećima, u skladu sa Beogradskom deklaracijom i stavom Evropske Komisije o nastavku njenog sprovođenja u zemljama Zapadnog Balkana u naredne tri godine.
Uklanjaće se barijere za otvaranje novih malih i srednjih preduzeća u privatnoj svojini i barijere za jačanje konkurencije i time stvarati jednaki uslovi za sve privredne subjekte. Radi podsticanja razvoja MSPP, formiraće se savet kao međuministarsko telo i forum za MSPP, koji će imati značajnu ulogu u sprovođenju politike razvoja MSPP. Posebna pažnja posvetiće se stvaranju institucija finansijskog tržišta prilagođenog potrebama privrednih subjekata male i srednje veličine.
Ključni pravci podrške razvoju MSPP su unapređenje stimulativnog poslovnog okruženja za osnivanje i razvoj MSPP, podizanje nivoa znanja i sposobnosti menadžmenta i zaposlenih u MSP kroz obrazovanje za preduzetništvo, izgradnja institucija za nefinansijsku podršku MSPP i razvoj nefinansijskih usluga, podrška finansijskih institucija razvoju MSPP i njihov ravnopravan pristup tržištu kapitala, razvoj i primena inovacija i savršenih tehnologija, donatorska i razvojna pomoć u realizaciji konkretnih programa i projekata razvoja MSPP.
Osnovni ciljevi i pravci delovanja za podršku razvoju sektora MSPP utvrđeni su Planom za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva od 2005. do 2007. godine, koji je usvojila Vlada, a čija će primena olakšati ovom sektoru pristup izvorima finansiranja, jačanje veza sa obrazovnim i naučnoistraživačkim sistemom, primenu informacionih i komunikacionih tehnologija u poslovanju i dr. Godišnjim akcionim planom podsticanja razvoja sektora MSPP utvrdiće se ciljevi, mere, rokovi izvršenja i iznos potrebnih sredstava za sprovođenje pojedinačnih mera koji će se operacionalizovati godišnjim planovima resornih ministarstava.
U funkciji podsticanja razvoja malih i srednjih preduzeća biće osnivanje poslovnih inkubatora, uz finansijsku podršku sredstvima iz NIP-a i sufinansiranje zainteresovanih lokalnih zajednica. Kroz projekat inkubatora pružiće se podrška malim i srednjim preduzećima u prvih nekoliko godina rada, kroz različite vidove usluga. Osnivanjem poslovnih inkubatora obezbeđuje se direktan uticaj na razvoj lokalnih zajednica kroz novo zapošljavanje, povećanje broja uspešnih MSP, zadržavanje mladih i stručnih kadrova u lokalnim okvirima i povezivanje MSP u regionu i van njega. Procenjuje se da je u Srbiji u narednih nekoliko godina moguće otvoriti 20 do 30 novih poslovnih inkubatora.
Posebna pažnja posvetiće se start-up projektima, a nezaposlenima će biti na raspolaganju krediti sa povoljnom godišnjom kamatom kako bi pokrenuli sopstveni biznis. Nastaviće se izgradnja institucionalne infrastrukture u finansijskoj podršci kroz osnivanje fonda početnog kapitala, razvoj funkcija Garancijskog fonda i mreže lokalnih i regionalnih kreditnih i garantnih šema MSPP.
Izgradiće se integrisani informacioni sistem koji će obezbediti statističke i poslovne informacije bitne za razvoj MSP i tržišne ekonomije, uz smanjenje rizika ulaganja i smanjenje premija rizika koje naplaćuju davaoci kredita. Uspostaviće se funkcija praćenja kretanja u sektoru MSPP u skladu sa standardima EU (Opservatorija za MSPP).
Radi bržeg razvoja MSPP ubrzaće se uspostavljanje mreže regionalnih centara za njihov razvoj na celoj teritoriji Srbije i sistema vaučera u pružanju nefinansijskih usluga MSPP, uz stalnu medijsku promociju preduzetništva i mera podrške jačanju tog sektora, kao generatora rasta dohotka i zaposlenosti.
Razvoj MSPP, kao jedan od stubova održivog privrednog razvoja Srbije, podrazumeva podizanje nivoa znanja i sposobnosti neophodnih za rad u sektoru MSPP. U tom cilju, preduzetništvo će se integrisati u sistem formalnog obrazovanja, tako da obrazovanje za preduzetništvo bude zastupljeno na svim nivoima formalnog obrazovanja, kao i u neformalno obrazovanje i u sistem doživotnog obrazovanja i učenja. U osnovno obrazovanje uvešće se posebni nastavni sadržaji usmereni na upoznavanje đaka sa preduzetništvom. U okviru srednjoškolskog obrazovanja u školama odgovarajućeg usmerenja sticaće se preduzetnička znanja i sposobnosti od značaja za vođenje poslovanja kroz odgovarajuće nastavne programe, kao i kroz vannastavne programe, obavezne i pilot programe koji će prerastati u redovne programe osposobljavanja za pojedina zanimanja i profile za rad u sektoru MSPP. Republika Srbija preko Evropske agencije za rekonstrukciju od avgusta 2003. godine realizuje program reforme stručnog obrazovanja, sa ciljem da se 2007. godine u sistem srednjeg stručnog obrazovanja uvede novi način rada škola, novi obrazovni profili i novi nastavni programi. Unaprediće se i visokoškolsko obrazovanje u oblasti preduzetništva i ojačati veze između visokoškolskih i naučnoistraživačkih institucija i sa privredom, sa ciljem da preduzetničko obrazovanje omogući uspešno zapošljavanje i vođenje poslovanja, transfer tehnologije, primenu inovacija i razvoj novih proizvoda i tehnoloških procesa. Unaprediće se ponuda obrazovnih sadržaja iz oblasti preduzetništva u sektoru neformalnog obrazovanja kroz različite obuke, treninge, seminare i kurseve za potrebe MSPP.
Ubrzaće se razvoj tržišta konsalting usluga za potrebe MSPP započet 2002. godine projektom EU „Nefinansijska podrška razvoju sektora MSPP u Srbiji“. Sektor MSPP podsticaće se kroz nefinansijsku podršku za zapošljavanje i razvoj sopstvenog biznisa kroz usluge pružanja informacija, konsultacija, mentorskog rada, obuke i treninga od značaja za vođenje poslovanja. Posebna pažnja posvetiće se nefinansijskoj podršci pri izradi biznis plana radi dobijanja kredita i treninzima za potencijalne preduzetnike, kao i različitim oblicima pomoći iz oblasti menadžmenta, marketinga, izvoza, inovacija, transfera tehnologija, upravljanja ljudskim resursima, strateškog planiranja razvoja, poslovnog povezivanja. Cilj je da se podigne konkurentnost sektora MSPP i razviju preduzetničke sposobnosti vlasnika i menadžmenta MSP na bazi razvoja privatnog lokalnog tržišta usluga za razvoj i poslovanje MSPP.
Unaprediće se finansijska podrška razvoju sektora MSPP kroz instrumente države, međunarodne i bilateralne kreditne aranžmane i prvenstveno kroz razvoj finansijskog tržišta (banke i druge finansijske institucije, privatne investicione fondove, mreže rizika kapitala, cene kreditnih garancija). Posebna pažnja posvetiće se finansijskoj podršci primeni tehnoloških inovacija koje utiču na porast konkurentnosti i razvoj sektora MSPP na bazi uvođenja nove opreme, tehnoloških procesa i proizvoda i savremenog upravljanja proizvodnjom i kvalitetom. U tom cilju povećaće se kapacitet sektora MSPP za razvoj i primenu savremenih tehnoloških inovacija kroz njihovo povezivanje sa obrazovnim i istraživačkim sistemom i sa konkurentnim strateškim partnerima i kroz olakšano finansiranje inovativnih aktivnosti MSPP. Posebno će se podsticati uvođenje savremenih informacionih tehnologija i elektronskog poslovanja u sektor MSPP. Posebna podrška pružaće se visokoinovativnim MSPP u brzo razvijajućim oblastima, kao što je industrija SOFTVERA. Istovremeno sa unapređenjem finansijskih instrumenata za podršku MSPP obezbediće se nastavak donatorske i razvojne podrške i efikasna koordinacija različitih donatorskih projekata, sa ciljem da se efikasnije ostvaruje politika razvoja sektora MSPP.
3.4. Poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta
U prvoj fazi reformi ostvaren je značajan napredak u stvaranju stimulativnog ambijenta za poslovanje, povećana je pravna sigurnost preduzeća i poboljšani uslovi poslovanja. Doneti su zakoni koji omogućavaju poboljšanje poslovnog okruženja i koji štite svojinu, ugovore, poverioce i investitore, kao što su zakoni o privrednim društvima, stečaju, registraciji privrednih subjekata, izvršnom postupku, hipoteci, spoljnotrgovinskom poslovanju, zaštiti konkurencije i dr, kao i zakoni o telekomunikacijama, energetici, železnici i poštanskim uslugama.
Vlada će nastaviti da preduzima aktivnosti za poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta, kroz donošenje novih sistemskih zakona i njihovu primenu i kroz otklanjanje administrativnih i drugih prepreka za osnivanje novih preduzeća i ulaganje kapitala (smanjenje broja potrebnih dokumenata, ubrzanje procedura, obezbeđivanje priključaka na infrastrukturne usluge, pojednostavljivanje postupka izdavanja građevinskih dozvola i dr). Od posebnog značaja je stvaranje političke i institucionalne sigurnosti i stimulativnih uslova za privlačenje domaćih i stranih investicija donošenjem zakona koji se odnose na smanjenje korupcije i sticanje prava svojine na građevinskom zemljištu pod tržišnim uslovima.
Vlada je, polazeći od iskustava zemalja u tranziciji i uloge koju strane direktne investicije imaju u ekonomskom razvoju zemlje, marta 2006. godine usvojila Strategiju podsticanja i razvoja stranih ulaganja, sa ciljem stvaranja okvira za privlačenje, zadržavanje i širenje međunarodno konkurentnih i ka izvozu usmerenih stranih ulaganja, kao dopune razvoju sektora MSPP i tekućim novim ulaganjima u okviru programa privatizacije.
Strategija je usmerena na privlačenje značajnog nivoa stranih ulaganja u proizvodni i uslužni sektor sa ciljem da se povećaju izvozni, međunarodno konkurentni, industrijski, uslužni i agroindustrijski kapaciteti za modernu proizvodnju i snabdevanje savremenih tržišta, stvore mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta, povećanje izvoza i smanjenje trgovinskog deficita sa zemljama članicama EU, poveća broj međunarodno konkurentnih proizvoda i usluga sa višom dodatom vrednošću. U cilju podsticanja privrednog razvoja obezbediće se povećanje udela javnih investicija, agrarnog budžeta, sektora privrede i brži razvoj nerazvijenih područja Srbije.
Od posebnog značaja je povećanje investicija u nove tehnologije i opremu, kao pretpostavke za postizanje viših stopa rasta BDP, povećanje konkurentnosti i postizanje, na toj osnovi, većeg rasta izvoza. Da bi se podigla stopa privrednog rasta i standard zaposlenih neophodno je povećati konkurentnost i izvoz, prvenstveno na tržište zemalja EU sa kojima se odvija najveći deo spoljnotrgovinske razmene i tokova kapitala. Priliv svežeg kapitala za finansiranje investicija u osnovna sredstva i njihova efikasnost su osnovni preduslovi za rast privredne aktivnosti. Neposredna strana ulaganja su neophodna za rast privrede, ne samo zbog nedostatka domaćeg kapitala, već i zbog unapređenja korporativnog upravljanja i transfera novih tehnologija za podizanje nivoa znanja, obezbeđivanje izvoznih tržišta i unapređivanje poslovanja domaćih preduzeća.
Implementacija Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja zasnivaće se na reformi propisa, jačanju institucionalnih kapaciteta i razvijanju saradnje na državnom i opštinskom nivou, kako bi se olakšao razvoj poslovanja, aktivnostima i inicijativama za unapređenje konkurentnosti i na razvijanju kampanja u zemlji za bolje razumevanje značaja stranih ulaganja. Od izuzetnog značaja za veći priliv stranih ulaganja je razumevanje značaja stranih investicija i razvijanje nacionalnog programa za promociju Srbije kao investicione destinacije u inostranstvu.
Podsticanju neposrednih stranih ulaganja značajno će doprineti ubrzanje reformi, uspostavljanje modernog regulatornog okruženja i privatizacija većih javnih preduzeća, razvoj industrijskih i tehnoloških parkova, smanjenje troškova akreditacije, kontrole kvaliteta, izdavanja potvrda (sertifikacija) i pristupa drugim međunarodnim standardima.
Vlada će nastaviti sa stvaranjem podsticajnog poslovnog ambijenta kao ključne pretpostavke za efektuiranje prirodnih materijalnih i ljudskih razvojnih potencijala i za brži razvoj domaćeg privatnog sektora i veći priliv inostranog kapitala. U tom cilju izvršiće poboljšanje radnog zakonodavstva radi podizanja efikasnosti i fleksibilnosti tržišta rada, što zahteva usklađivanje Zakona o radu sa Strategijom podsticanja i razvoja stranih ulaganja, dalje unapređivanje politike zapošljavanja i otpuštanja radnika, efikasniju primenu Zakona o radu od strane pravosudnih organa i organa državne uprave i uvođenje fleksibilnih oblika rada. Posebna pažnja posvetiće se i bržoj i efikasnijoj realizaciji investicija i izgradnji objekata, kao i odgovornom i racionalnom korišćenju i uređenju prostora i građevinskog zemljišta i legalizaciji objekata.
Srbija će nastaviti u naredne tri godine da unapređuje regulativno i administrativno okruženje za osnivanje i poslovanje novih preduzeća kroz pojednostavljivanje procedura vezanih za registraciju preduzeća i za olakšavanje poslovanja i investiranja, sa ciljem da se povećaju obim stranih direktnih investicija i konkurentnost korporativnog sektora. U tom cilju nastaviće se unapređenje i skraćivanje administrativnih procedura za registraciju preduzeća u pravcu formiranja “One stop shop“, pojednostavljenje procedura i uklanjanje administrativnih prepreka za pribavljanje potrebnih dozvola i dozvola za obavljanje poslova sa inostranstvom, licenci, sertifikata i sl, kao i prepreka pri zapošljavanju, izvozu, repatrijaciji profita, obezbeđivanju pravne zaštite i korišćenju usluga finansijskog sektora. Pored toga, u narednom periodu nastaviće se unapređenje politike zapošljavanja, regulisanje vlasništva nad zemljom, povraćaj oduzete imovine, pojednostavljenje procedure i skraćenje vremena za dobijanje građevinskih dozvola, kompletiranje katastarske evidencije nekretnina u zemlji, osiguranje izvršenja ugovora, registraciju imovine i zatvaranje preduzeća.
Radi sprovođenja Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja pripremaće se godišnji akcioni planovi koji utvrđuju mere za poboljšanje investicione klime.
3.5. Podsticanje izvoza i stranih direktnih investicija
Srbiji su potrebne visoke stope rasta izvoza kao generatora visokih stopa privrednog rasta, što podrazumeva značajne promene strukture izvoza u pravcu povećanja učešća proizvoda sa većom dodatom vrednošću i značajnijeg povećanja izvoza usluga. Povećanje izvoza zahteva značajan rast investicija i restrukturiranje privrede koje će omogućiti uvođenje novih proizvodnih programa i proizvoda više faze prerade.
Posebna pažnja posvetiće se podsticanju izvoza u EU, sa ciljem da se struktura i kvalitet domaćih izvoznih proizvoda prilagode tržištu EU. To zahteva da se prihvate standardi EU, posebno oni koji se odnose na bezbednost pri korišćenju proizvoda, zaštitu zdravlja i očuvanje životne sredine, kao i da se primenjuju pravila EU u oblasti carinskog postupka, konkurencije, računovodstva, poreza i sl. i harmonizuju carinske stope sa EU.
Značajan instrument za podsticanje domaćeg izvoza predstavljaju slobodne industrijske zone, čije osnivanje i funkcionisanje značajno doprinosi povećanju proizvodnje i investicija, otvaranju novih radnih mesta, prenosu savremenih tehnologija, povećanju izvoza i deviznog priliva i ravnomernom regionalnom razvoju.
Posebna pažnja posvetiće se razvoju izvoznih klastera. Povezivanje preduzeća u klastere značajno će doprineti povećanju konkurentnosti preduzeća i njihovom osposobljavanju da proizvode robu i usluge višeg stepena prerade. Cilj je da se formiraju inovativni, izvozno orijentisani klasteri neophodni za razvoj partnerskih odnosa, za poboljšanje inovativnosti i tehnološkog razvoja, uklanjanje prepreka za povećanje produktivnosti i konkurentnosti i jačanje strateškog partnerstva.
Radi povećanja proizvodnje i izvoza podržavaće se osnivanje industrijskih parkova u kojima se obavljaju proizvodne i uslužne aktivnosti i osnivanje tehnoloških parkova za komercijalizaciju rezultata naučnoistraživačkog rada i inovacija kroz razvijenu saradnju preduzeća, univerziteta i naučnih instituta. Formiranje industrijskih i tehnoloških parkova omogućiće brže otpočinjanje biznisa, privlačenje stranih direktnih investicija, unapređenje infrastrukture, usavršavanje tehnološke osnove proizvodnje, komercijalizaciju inovacija i uravnoteženiji regionalni razvoj Srbije. Za podršku razvoju industrijskih i tehnoloških parkova potrebno je partnerstvo centralnih i lokalnih organa vlasti, preduzeća koja upravljaju parkovima i preduzeća korisnika parkova.
Na bazi Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja unapređivaće se poslovno okruženje i obezbeđivati podrška privlačenju stranih ulaganja i povećanju izvoza. Nastaviće se otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja preduzimanjem potrebnih sistemskih mera u oblasti osnivanja preduzeća sa stranim ulogom, razvoja i unapređenja infrastrukture, poslovanja preduzeća, reforme državne uprave i pravosuđa.
4. STRUKTURNE REFORME FINANSIJSKOG SEKTORA
Vlada će unapređivati zakonodavni i regulatorni okvir za razvoj finansijskog sektora sa profitabilnim bankama, osiguravajućim društvima, lizing društvima, investicionim fondovima, dobrovoljnim penzijskim fondovima i brokerskim kućama. Cilj je izgradnja modernog i efikasnog finansijskog sektora koji pruža kvalitetne finansijske usluge, prvenstveno u oblasti bankarstva, osiguranja, dobrovoljnih penzija i lizinga, kao podrške razvoju realnog sektora.
4.1. Finansijska tržišta
Radi obezbeđenja kvalitetne regulative za razvoj i efikasniji rad finansijskog tržišta sa velikim brojem instrumenata i firmi koje se kotiraju na berzi, u junu 2006. godine donet je novi Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i Zakon o investicionim fondovima kojim se uvode veliki profesionalni investitori na finansijsko tržište, sa ciljem da se ubrza razvoj finansijskog tržišta i proces privatizacije i tranzicije. Tome će značajno doprineti doneti Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima kojim se uvodi treći stub modela penzijskog sistema, kao i doneti Zakon o osiguranju depozita kojim se stvara pravni osnov i uvodi mehanizam za osiguranje depozita sa ciljem zaštite, pre svega, malih deponenata, i održavanja i povećanja poverenja javnosti u bankarski sektor, čime su istovremeno stvoreni uslovi za disperziju depozita i njihov porast. Pri tome, obezbediće se međusobna harmonizacija Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakona o privrednim društvima, Zakona o privatizaciji i Zakona o akcijskom fondu.
Razvoj finansijskog tržišta odvijaće se u pravcu unapređenja berzanskog poslovanja, sa ciljem da se na jednom mestu, uz učešće velikog broja kupaca i prodavaca, formira ravnotežna cena kapitala. Stvaraće se podsticajni uslovi za građane i institucionalne investitore da se značajnije uključe u trgovinu hartijama od vrednosti. Državne hartije od vrednosti imaće u ovom procesu značajnu ulogu, s obzirom na visok stepen sigurnosti za investitore. Stvaraće se uslovi za razvoj sekundarnog tržišta hartija od vrednosti, čime će se doprineti likvidnosti finansijskog tržišta i povećanju obima aktivnosti na tom tržištu.
Nova zakonska regulativa, uključujući i Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, uspostavlja jedinstven pravni okvir za sve učesnike na finansijskom tržištu i obezbeđuje u postupku preuzimanja zaštitu manjinskih akcionara i omogućava i državi da na berzi prodaje manjinske i većinske pakete akcija preduzeća koje poseduje, primenom standardnih berzanskih metoda trgovanja i korišćenjem strategije povoljne tržišne pozicije.
Razvoj finansijskog tržišta odvijaće se u pravcu jačanja njegove osnovne funkcije – finansiranje realnog sektora privrede. Stabilizacija i povećanje likvidnosti finansijskog tržišta, uz sveobuhvatnu zakonodavnu i regulatornu reformu, doprineće smanjivanju rizika investiranja u realni sektor privrede. Istovremeno sa smanjenjem rizika, aktiviraće se novi izvori tražnje na finansijskom tržištu, što će doprineti razvoju finansijskog tržišta i povećanju njegove likvidnosti. Tome će posebno doprineti institucionalni investitori.
Od posebne važnosti za razvoj finansijskog tržišta je jačanje supervizorne funkcije na finansijskom tržištu. U tom cilju su redefinisane nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti, naglašen je njen status kao nezavisnog regulatornog tela i ojačane njene sposobnosti regulacije i efikasnog nadzora učesnika i procesa na finansijskom tržištu i uvođenja adekvatnog izveštavanja zasnovanog na međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (IFRS) i principima međunarodnog udruženja komisija za hartije od vrednosti (IOSCO). Posebna pažnja posvetiće se usavršavanju postupka pretvaranja zatvorenih privrednih društava u otvorena privredna društva, kao i zaštiti manjinskih akcionara. Sagledaće se mogućnosti objedinjavanja nadzora nad svim finansijskim delatnostima (bankarstvo, osiguranje, finansijski lizing, dobrovoljni penzijski fondovi i finansijsko tržište), uz jačanje institucionalne nezavisnosti NBS i obezbeđenje nezavisnosti Komisije za hartije od vrednosti od izvršne vlasti i od učesnika na finansijskom tržištu. Po Zakonu o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima nadzor ove delatnosti vrši NBS, a po Zakonu o investicionim fondovima nadzorna funkcija nad investicionim fondovima je poverena Komisiji za hartije od vrednosti.
Srbija će kao punopravni član Međunarodne asocijacije regulatornih tela za hartije od vrednosti ojačati nacionalno finansijsko tržište kroz regionalnu i međunarodnu saradnju sa ciljem da se poboljša kvalitet nacionalne regulative i poveća kapacitet nadzora nacionalnog regulatornog tela. Uz to, podizaće se nivo profesionalnih znanja i veština i povećavati poverenje investitora i javnosti u finansijsko tržište.
Tržište kapitala imaće ključnu ulogu u nastavku procesa privatizacije i privlačenja investitora u svim oblastima. Institucionalno će se urediti trgovanje akcijama najvećih i najuspešnijih domaćih preduzeća na zvaničnom berzanskom listingu. Tržište kapitala će postati osnovni izvor zaduživanja države radi premošćavanja eventualnog budžetskog deficita i biće okosnica predstojeće reforme penzijskog sistema.
4.2. Bankarstvo
Bankarski sektor ulazi u završnu fazu reformi započetih 2001. godine. Od posebnog značaja je bilo oduzimanje dozvole za rad nesolventnim bankama i regulisanje obaveza prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, čime je država stekla vlasništvo nad pojedinim bankama uz obavezu njihove privatizacije. U 2005. godini su privatizovane 3 državne banke, a u 2006. godini takođe 3 banke u većinskom državnom vlasništvu, čime je završen proces privatizacije bankarskog sektora. Dalje reforme i konsolidacija ovog sektora sprovodiće se u cilju jačanja konkurencije banaka i formiranja modernog bankarskog sistema kao poluge privrednog razvoja.
Zakonski okvir je kompletiran donošenjem novog Zakona o bankama, čime su stvoreni uslovi daljeg razvoja i modernizacije bankarstva. Novim Zakonom su prihvaćena konceptualna rešenja usklađena sa direktivama EU i standardima Bazelskog komiteta za superviziju banaka, uvažavajući savremene tendencije i specifičnosti privrednog okruženja u Srbiji. Kontrola banaka zasnivaće se na konsolidovanoj osnovi, redefinisanom korporativnom upravljanju, uvodi se dvostepenost u postupku osnivanja banaka, detaljno uređuje postupak kontrole banaka, uvodi zabrana povrede konkurencije na bankarskom tržištu i po prvi put detaljno definišu bankarska tajna, prava klijenata, vrste rizika i upravljanje rizikom.
Uporedo sa reformom bankarskog sistema, unaprediće se kontrolna funkcija Narodne banke Srbije. Kontrola zakonitosti poslovanja usmeriće se na kontrolu identifikovanja, merenja i upravljanja rizicima, usavršavanje rejting sistema i sistema ranog upozoravanja i veću pouzdanost izveštajnog sistema. Formiraće se efikasnija i potpunija baza podataka i sveobuhvatniji zahtevi prema eksternoj reviziji. Saglasno širim zakonskim ovlašćenjima, utvrđene su aktivnosti novim Supervisory Development Plan za 2005 – 2008. godinu. Pri tome, jačaće kadrovski kapaciteti kroz obuku i specijalizaciju i unapređenje tehničkih resursa.
Objedinjavanje kontrolne funkcije nad bankama, osiguravajućim i lizing kompanijama i dobrovoljnim penzijskim fondovima pod ingerencijom NBS, jedna je od prednosti za sprovođenje supervizije na konsolidovanoj osnovi i saradnju sa drugim centralnim bankama, odnosno organima supervizije.
NBS će kroz kontrolnu funkciju obezbediti finansijski zdrav, jak i stabilan bankarski sistem zemlje sposoban da zaštiti interese deponenata, zadovolji potrebe građana i privrede i podstakne dalji privredni razvoj. Aktivnosti će biti usmerene na jačanje tržišta, konkurencije, sankcionisanje svakog pokušaja sprečavanja i ograničavanja konkurencije i veću transparentnost i dostupnost bankarskih usluga i informacija o njima za najširi krug korisnika.
Održavanje poverenja u bankarski sektor realizovaće se kroz dalje insistiranje NBS na jačanju transparentnosti rada banaka uopšte, a naročito u delu obelodanjivanja blagovremenih, pouzdanih i relevantnih informacija o pravoj ceni njihovih usluga, kroz razvoj funkcije supervizije bazirane na proceni rizika i blagovremenom preduzimanju adekvatnih korektivnih mera prema bankama, kao i kroz razvoj sistema zaštite depozita. Istovremeno, izdavanje štednih zapisa NBS u domaćoj valuti povećava interes stanovništva za rast dinarske štednje.
Aktivnost NBS biće usmerena na posrednu i neposrednu kontrolu, podzakonsku regulativu i izveštajni sistem, zatim na praćenje svih aspekata izloženosti kreditnom riziku, adekvatno ograničavanje kreditne ekspanzije i određivanje zahteva za kapitalom u cilju stabilnog i sigurnog poslovanja.
4.3. Osiguranje
Osnovni cilj reforme sektora osiguranja je stvaranje finansijski pouzdanog i stabilnog tržišta osiguranja radi zaštite interesa osiguranika i korisnika osiguranja i obezbeđivanje usluga i proizvoda osiguranja na kvalitetan i transparentan način. Regulatorni okvir u oblasti osiguranja zaokružiće se donošenjem zakona o obaveznom osiguranju. Razvijaće se moderan sistem nadzora usmeren na kontinuirano praćenje poslovanja društava za osiguranje sa procenom izloženosti rizicima – NBS će kontinuirano nadzirati poslovanje učesnika na tržištu osiguranja i vršiti procenu: preuzetih rizika u poslovanju društava za osiguranje i načina upravljanja rizicima.
Zakonom o osiguranju stvoreni su pravni okviri za podizanje kvaliteta u obavljanju delatnosti osiguranja, u skladu sa standardima koji se primenjuju u tržišnim privredama, međunarodnim standardima supervizije u osiguranju (IAIS) i direktivom EU iz oblasti osiguranja. Uspostaviće se efikasan sistem kontrole i nadzora subjekata u delatnosti osiguranja na bazi podzakonske regulative NBS. Ubrzaće se razvoj tržišta osiguranja i po tom osnovu dolazak stranih investitora. Nadzornom funkcijom NBS obezbediće se finansijski pouzdano i stabilno tržište osiguranja na kojem će interesi osiguranika i korisnika osiguranja biti zaštićeni.
Do kraja 2007. godine organizacije za osiguranje izvršiće statusne promene i uskladiti poslovanje sa novim zakonom, pri čemu će razgraničiti poslove životnog od neživotnog osiguranja, imajući u vidu da jedno društvo ne može istovremeno obavljati poslove životnih i poslove neživotnih osiguranja. Pri tome, utvrđen je novčani deo osnovnog akcionarskog društva za osiguranje prilikom osnivanja, koji se kreće od 2 do 4 mil. evra u dinarskoj protivvrednosti za životno osiguranje, odnosno od 1 do 4,5 mil. evra za neživotna osiguranja. Sticanje kvalifikovanog i daljeg akcijskog učešća u društvu za osiguranje odvijaće se uz saglasnost NBS.
Posebna pažnja posvetiće se kontroli poslovanja i proceni rizika kojima se osiguravajuća društva izlažu tokom svog poslovanja, kao i načinu upravljanja tim rizicima. Unapređenje poslovanja osiguravajućih društava odvijaće se i kroz unapređenje računovodstvenih, revizorskih i aktuarskih standarda, pravila struke i profesije na osnovu međunarodne prakse.
Novi poslovni model u funkciji nadzora osiguranja podrazumeva formiranje Komisije za kontrolu osiguravajućih društava sa definisanim nadležnostima, uvođenje koncepta portfolio menadžera, razvoj sistema ranog upozorenja radi permanentnog nadzora nad rizicima i primene profila rizika svakog osiguravajućeg društva, sistema rangiranja osiguravajućih društava, integraciju svih aspekata nadzora osiguranja i drugo.
Aktivnosti na realizaciji nadzora zasnovanog na proceni rizika i sposobnosti društva da u celini i o roku odgovori svojim, kako sadašnjim tako i budućim obavezama, utvrđene su Strateškim planom razvoja funkcije nadzora za period 2006-2009. godina.
Privatizacija društvenog, odnosno državnog kapitala u društvima za osiguranje odvijaće se u skladu sa zakonom, pri čemu će u postupku privatizacije biti moguće prodati imovinu ili deo imovine društva za osiguranje. Postupak privatizacije pokretaće Ministarstvo finansija, dok će organizacija i sprovođenje postupka privatizacije biti u nadležnosti Agencije za osiguranje depozita, koja će procenjivati efikasnost prodaje dela ili ukupne imovine. U postupku privatizacije neće biti moguće otuđivati nepokretnosti ili pokretne stvari koje neposredno služe obavljanju delatnosti subjekata privatizacije, dok će se postupak prodaje kapitala obavljati metodom javnog tendera. U 2007. godini se očekuje privatizacija osiguravajućeg društva DDOR Novi Sad i u najavi je izdavanje „greenfield“ licenci stranim osiguravajućim kompanijama, s obzirom na veliko interesovanje za srpsko tržište osiguranja.
4.4. Lizing i fondovi
NBS će unapređivati legislativni okvir radi obezbeđenja boljih uslova na tržištu finansijskog lizinga. U ovu svrhu radiće na jačanju poverenja javnosti u finansijski sektor i lizing, obezbeđivanju transparentnosti finansijskog tržišta i njegovom razvoju zasnovanom na fer konkurenciji, zaštiti i edukaciji potrošača i efikasnijem sprovođenju konsolidovane supervizije (povezanost davalaca lizinga i banaka). Novom podzakonskom regulativom biće regulisano izdavanje dozvola i saglasnosti radi očuvanja integriteta finansijskog tržišta, kao i uslovi koji proističu iz ugovora o finansijskom lizingu (dokumentacija, iskazivanje lizing naknade i uporedivost sa drugim vrstama finansijskih usluga, način oglašavanja, unificiranje poslova davalaca finansijskog lizinga, transparentnost uslova finansiranja, zaštita potrošača). Podzakonskim aktima težiće se ostvarivanju ciljeva koji se tiču izveštavanja, kako bi se posrednim putem vršio nadzor i uticalo na negativne trendove. Takođe, propisaće se uslovi vršenja nadzora prema definisanim kriterijumima i uz izricanje mera korektivnog karaktera, kao i mera koja se odnose na sredstava rezervi, s ciljem ograničavanja zaduživanja u inostranstvu, preusmeravanja na domaće izvore finansiranja i stvaranja fer konkurencije. Pokazatelj stepena konkurencije, meren Herfindahl–Hirschman–ovim indeksom, čija vrednost u 2006. godini iznosi 1.833,6, ukazuje na visoko koncentrisano tržište sa tendencijom njegovog približavanja kategoriji tržišta sa umerenom koncentracijom, tj. u pravcu povećanja konkurencije.
Tržište dobrovoljnog penzijskog osiguranja beleži prvi pomak u razvoju izdavanjem dozvole kompaniji Delta Generali od strane NBS za osnivanje društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, kao i za organizovanje dobrovoljnog penzijskog fonda i upravljanja tim fondom. Glavni ograničavajući faktori za dalji razvoj penzijskih i investicionih fondova su nedostatak stručnog profila investicionih savetnika u Srbiji (uslov za njihovo osnivanje), kao i dosadašnji stepen razvijenosti tržišta kapitala. Vlada i NBS radiće na unapređivanju i primeni zakonske regulative iz ove oblasti i na preuzimanju aktivne uloge u razvoju finansijskih tržišta.
Donošenjem Zakona o investicionim fondovima u maju 2006. godine, stvorene su sistemske pretpostavke za osnivanje fondova investicionog karaktera, čije će osnivanje obeležiti naredni period i doprineti produbljivanju tržišta kapitala. Time će srpsko tržište kapitala biti modernizovano i približeno savremenim evropskim tržištima, uz usklađenost domaće regulative i prakse sa regulativom i praksom modernih tržišnih privreda. Osnivanje prvih investicionih fondova, koji prema ovom zakonu mogu biti otvoreni, zatvoreni i privatni, omogućiće dinamičniji privredni razvoj, uz smanjenje nesistemskih rizika ulaganja sa stanovišta investitora i lakši pristup finansijskim resursima od strane preduzeća, s obzirom na visoku mobilnost kapitala koju će ostvariti ovi fondovi. Naročito je značajno obezbediti pozitivnu spregu i iskoristiti sinergijski efekat koji proističe iz razvoja finansijskih tržišta, naročito tržišta kapitala i ukupnog privrednog razvoja.
5. STRUKTURNE REFORME SEKTORA LjUDSKIH RESURSA
Srbija će u narednoj razvojnoj fazi primeniti koncept razvoja inovativne privrede i društva, koji podrazumeva veliko organizacijsko prilagođavanje privrede i društva i jačanje ljudskih resursa za razvoj novih tehnologija i za racionalnu primenu raspoloživih i novih znanja i tehnologija u razvoju novih proizvoda i procesa.
U tom cilju doneta je Strategija razvoja informacionog društva na bazi koje će se uspostaviti moderan pravni i institucionalni okvir, što je bitna pretpostavka za korišćenje sredstava fonda EU za razvoj ICT sektora. U tome poseban značaj ima zakonski okvir o e-potpisu, e-trgovini, e-dokumentima, telekomunikacijama, zaštiti ličnih podataka. Na taj način Srbija bi ispunila obaveze iz e-Agende za jugoistočnu Evropu koja je potpisana 2002. godine, čime bi se obezbedio pristup fondovima EU za finansiranje projekata koji se odnose na razvoj pojedinih segmenata informatičkog društva, kao što su e-uprava, e-obrazovanje, e-zdravstvo, e-trgovina i dr. Pružaće se podrška vrhunskom obrazovanju profesionalnih informatičara i njihovom zapošljavanju u ICT sektoru, kao i informatičkom obrazovanju državnih službenika. Podržavaće se preduzeća da prihvate prednosti savremenog e-poslovanja i stvarati uslovi da što veći deo domaćinstava i preduzetnika poseduje računar i da ima pristup internetu.
Razvoj inovativne privrede i društva podrazumeva kvalitetno opšte i stručno obrazovanje, produktivan istraživački i inovacioni sistem, fleksibilno tržište rada i produktivno zapošljavanje.
5.1. Zapošljavanje i tržište rada
Radi uspostavljanja dugoročno održivog trenda rasta zaposlenosti stvaraće se uslovi za otvaranje novih radnih mesta i jačanje ključnih institucija tržišta rada, čije funkcionisanje doprinosi smanjenju nezaposlenosti i ubrzanju procesa približavanja visokim standardima EU u oblasti zapošljavanja i funkcionisanja službi za zapošljavanje.
Osnovni prioriteti u naredne tri godine biće smanjenje nezaposlenosti, povećanje stope zaposlenosti, brže zapošljavanje mladih, povećanje konkurentnosti na tržištu rada, jačanje aktivnih mera zapošljavanja, pomoć viškovima zaposlenih, unapređenje socijalnog dijaloga i poboljšanje efikasnosti rada socijalno – ekonomskih saveta i lokalnih saveta za zapošljavanje, decentralizacija i modernizacija rada Nacionalne službe za zapošljavanje. Realizacija projekata koji će se finansirati sredstvima Nacionalnog investicionog plana doprineće otvaranju novih radnih mesta i povećanju zaposlenosti.
Nastaviće se usklađivanje propisa sa međunarodnim standardima EU i Međunarodne organizacije rada (MOR), usklađivanje radno-pravnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, unapređenje socijalnog dijaloga i podsticanje kolektivnog pregovaranja, kao i podsticanje mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova.
Ubrzaće se transformacija Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) na osnovu Strategije promena NSZ za period 2005 – 2008. godina, pri čemu će služba imati vodeću ulogu u sprovođenju aktivne politike zapošljavanja, kroz njeno značajnije prisustvo na tržištu rada i stalno prilagođavanje i efikasno reagovanje na promene. Nacionalna služba za zapošljavanje realizovaće Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za period 2006-2008. godine. Polazeći od ciljeva Evropske strategije zapošljavanja, preduzimaće se mere za postizanje pune zaposlenosti, boljeg kvaliteta i produktivnosti na radnom mestu, jačanje socijalne i teritorijalne kohezije, promovisanje doživotnog pristupa poslu i sveobuhvatnosti tržišta rada, uključujući teže zapošljiva i neaktivna lica. Uz to, iznalaziće se efikasni načini za podmirenje potreba tržišta rada, poboljšanje fleksibilnosti i ublažavanje segmentacije tržišta rada, uvođenje fiskalno održivih troškova socijalnog osiguranja, povećanje investicija u ljudski kapital i prilagođavanje sistema obrazovanja potrebama tržišta rada.
Mere aktivne politike zapošljavanja podrazumevaju podsticanje preduzetništva, samozapošljavanje putem započinjanja sopstvenog biznisa, subvencije za zapošljavanje određenih kategorija nezaposlenih, oslobađanje od obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koje plaća poslodavac, kao i poreske olakšice (ako zaposle lica mlađa od 30 godina koja traže prvo zaposlenje i nalaze se na evidenciji nezaposlenih, lica koja su starija od 45 godina, lica sa invaliditetom), dodatno obrazovanje i obuku, obuku za aktivno traženje posla u klubovima, podršku poslovnih centara u samozapošljavanju, zapošljavanje na javnim radovima. Posebne mere aktivne politike zapošljavanja biće usmerene na novo zapošljavanje rizičnih grupa, mladih koji prvi put traže posao, viškova zaposlenih, izbeglih i raseljenih lica, kao i pripadnika etničkih manjina kod kojih je izraženija stopa nezaposlenosti i nezaposlenih invalidnih lica.
Socijalni programi rešavanja viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju privrednih društava namenske industrije, javnih preduzeća i privrednih društava koja se privatizuju putem aukcija i tendera, biće podržana sredstvima iz budžeta Republike Srbije. Procenjuje se da će do 2009. godine, u skladu sa važećim propisima, biti potrebno rešiti socijalno ekonomski status oko 50.000 viška zaposlenih. Istovremeno, predviđeno je da i privredna društva, javna preduzeća i ustanove preduzimaju određene mere i aktivnosti koje prethode prestanku radnog odnosa radnika u smislu obezbeđenja sredstava za ulaganje u novo zapošljavanje – samozapošljavanje, povećanje mogućnosti za novo zapošljavanje (organizovanje dodatnog obrazovanja ili obuke, korišćenje slobodnih resursa preduzeća – poslovnog prostora, opreme, obezbeđivanje plasmana robe ili usluga) ili za prevazilaženje perioda traženja novog zaposlenja kroz aktivno traženje posla. Za rešavanje viška zaposlenih u narednom periodu više sredstava će se usmeravati za aktivne mere zapošljavanja, u odnosu na prethodni period.
Privrednom društvu za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom iz budžeta Republike Srbije mesečno se obezbeđuju sredstva u visini od 50% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Osim toga, poslodavac će moći da ostvari pravo na subvenciju zarade u trajanju od 12 meseci za lice sa invaliditetom bez radnog iskustva koje se zapošljava kod poslodavaca pod opštim uslovima rada u iznosu od 80% prosečne zarade u Republici Srbiji, iz budžeta RS. Nacrtom zakona o zapošljavanju lica sa invaliditetom predviđeno je osnivanje fonda za zapošljavanje ovih lica i nacionalnog centra za njihovu profesionalnu rehabilitaciju, kao i uvođenje novih kriterijuma za dobijanje statusa osobe sa invaliditetom, uključujući i lica sa delimičnom radnom sposobnošću nastalom zbog profesionalne bolesti i povrede na radu. Predviđena je i obaveza za poslodavce da na određeni broj zaposlenih zaposle jednu osobu sa invaliditetom, kako bi se ravnopravnije uključivala ova kategorija nezaposlenih u radni odnos.
Izmenama Zakona o radu, otkloniće se problemi nastali u primeni ovog zakona, kao što su utvrđivanje naknade zarade za vreme odsustva sa rada, visina otpremnine, pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, uvećana zarada po osnovu minulog rada i dr.
Nacionalna služba za zapošljavanje transformisaće se u modernu javnu službu za zapošljavanje, kao institucija za efikasno sprovođenje politike zapošljavanja, razvoj karijernog vođenja i savetovanja, razvoj procesnog modela organizacije i sistema upravljanja resursima, razvoj informacionog sistema za samousluživanje, uspostavljanje sistema upravljanja koji će biti zasnovan na postizanju utvrđenih ciljeva. To podrazumeva uključivanje većeg broja nezaposlenih lica u programe aktivnog traženja posla i u programe dodatnog obrazovanja i obuke, uspostavljanje svakodnevnih kontakata sa poslodavcima u cilju upoznavanja sa potrebama za novim radnicima i uslugama, periodično anketiranje poslodavaca radi usklađenosti ponude i tražnje, organizovanje razgovora i radionica sa manjim brojem odabranih poslodavaca u cilju analiziranja nekog problema i prilagođavanja usluga potrebama određene grupe poslodavaca i uspostavljanje regionalne i opštinske mreže kontakata sa poslodavcima u cilju ponovnog zapošljavanja viška zaposlenih. U saradnji sa privatnim agencijama i socijalnim partnerima NSZ zadržava dominantnu ulogu planiranja i upravljanja programima za koje nema dovoljno kapaciteta, dok će se privatne agencije javljati u ulozi podugovarača NSZ za realizaciju određenih aktivnosti (osposobljavanje i zapošljavanje viška zaposlenih starijih od 50 godina, lica sa posebnim potrebama i sl.). Vršiće se uspostavljanje saradnje sa socijalnim partnerima na lokalnom nivou u ustanovama koje pružaju usluge u oblasti obrazovanja odraslih. Obezbediće se razvoj sistema za samousluživanje kroz sistem interneta, razvoj terminala za samousluživanje u filijalama i razvoj pozivnih centara i razvoj odnosa sa javnošću. Izvršiće se izdvajanje sredstava za finansiranje pasivnih mera u poseban fond za slučaj nezaposlenosti i izmeštanje zdravstvene zaštite u okviru Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, što će uticati na smanjenje broja nezaposlenih lica.
Od posebnog značaja je razvoj sistema informacija tržišta rada, što podrazumeva izmene Zakona o evidencijama u oblasti rada, unapređivanje metodologije i sistema statističkih i analitičkih istraživanja tržišta rada i obezbeđivanje njihove uporedivosti sa standardima WAPES-a, razvoj i implemenatacija standarda MOR-a i EUROSTATA, inoviranje nacionalne klasifikacije zanimanja, izrada nacionalnog standarda kvalifikacija u obrazovanju odraslih, razvoj karijernog vodiča za odrasle i instrumenata za samoprocenu, formiranje centra za vođenje i savetovanje u NSZ, projekcija potreba tržišta rada, izrada profila kompetencija nezaposlenih i formiranje baze ponude prema zanimanjima, razvoj sistema akreditacije i sertifikacije u obrazovanju odraslih, razvoj profila savetnika za zapošljavanje, smanjivanje broja učesnika obuhvaćenih aktivnostima informisanja i savetovanja o izboru obrazovnog profila na nivou srednjeg obrazovanja.
U okviru aktivnih mera zapošljavanja na tržištu rada svake godine će se povećavati broj nezaposlenih lica koja će biti obuhvaćena programima profesionalnog obrazovanja i obukom, podsticanjem preduzetništva, samozapošljavanjem i stvaranjem novih poslova, javnim radovima sa ciljem da se poboljša i održi zapošljivost dugoročno nezaposlenih i ostalih koji su uskraćeni na tržištu rada kroz angažovanje na posebnim projektima, programima poboljšanja mogućnosti zapošljavanja marginalizovanih grupa.
Mere aktivne politike zapošljavanja realizovaće se kroz organizovanje sajmova profesionalne orijentacije, sajmova zapošljavanja za ciljno pozivana lica i poslodavce, klubove za traženje posla, obuku za aktivno traženje posla za lakše zapošljiva lica, obuku za aktivno traženje posla lica koja čekaju na zaposlenje više od tri godine, dodatno obrazovanje i obuku za lica bez završene osnovne škole, dokvalifikaciju, prekvalifikaciju, stručno osposobljavanje pripravnika, stručno osposobljavanje pripravnika volontera, stručno usavršavanje volontera praktikanata, stručno usavršavanje talenata na magistarskim studijama, kurseve stranog jezika, osnovnu informatičku obuku, specijalističku informatičku obuku, obuku za sticanje kompetencija za obavljanje poslova, formiranje virtuelnih preduzeća, odobravanje subvencija za samozapošljavanje, jednokratne isplate novčanih naknada za samozapošljavanje i subvencionisanje novog zapošljavanja.
Radi ublažavanja strukturnih nejednakosti na regionalnim tržištima rada primenjivaće se aktivne mere tržišta rada koje su prilagođene potrebama i specifičnostima svakog regiona. Na osnovu utvrđenih nivoa rizika, vršiće se dodeljivanje sredstava za aktivne programe zapošljavanja u svakom regionu, jačanje partnerstva između države, lokalnih vlasti, privatnog i javnog sektora i socijalnih partnera. Nastaviće se sa odobravanjem kredita pod povoljnim uslovima poslodavcima koji žele da investiraju u devastirana područja radi povećanja zapošljavanja u ovim područjima preko Fonda za razvoj.
Smanjenju zapošljavanja u nelegalnom sektoru i obezbeđenju bezbednih i zdravih uslova rada zaposlenih doprineće aktivnosti u oblasti inspekcije rada kroz povećanje broja nadzora i bolju tehničku opremljenost inspektora rada, što će uticati na veću mobilnost i efektivnost rada na terenu, sprovođenje drugog nivoa integrisanja u okviru Inspekcije rada u sedištu i detaširanim jedinicama u strukturnom, funkcionalnom i personalnom smislu, nastavak edukacije inspektora rada u vezi sa principima nove politike inspekcije rada, usvojene kroz projekat MOR-a “Razvoj inspekcije rada za 21. vek“. Prioritetni ciljevi u oblasti inspekcije rada su smanjenje broja povreda na radu, smanjenje ili eliminisanje rada na crno, postizanje evropskog standarda u postupanju inspekcije rada donošenjem zakona o inspekciji rada i kodeksa ponašanja inspektora rada.
Radi očuvanja bezbednosti i zdravlja na radu doneće se zakon o osiguranju od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, sa odgovarajućim podzakonskim aktima. U 2007. godini intenziviraće se aktivnosti na usaglašavanju sa Direktivom 92/57/EEC o poštovanju minimuma zahteva za zaštitu zdravlja i bezbednosti na privremenim ili pokretnim gradilištima, Direktivom 89/655/EEC o minimumu zahteva za zaštitu zdravlja i bezbednosti prilikom korišćenja opreme za rad od strane radnika na radnom mestu, Direktivom 89/656/EEC o minimumu zahteva za zaštitu zdravlja i bezbednosti prilikom korišćenja lične zaštitne opreme od strane radnika na radnom mestu i Direktivom 98/24/EC o zaštiti zdravlja i bezbednosti radnika od rizika vezanih za hemijske agense na radu. Pripremiće se metodologija za ispitivanje uslova radne okoline i pregled i ispitivanje opreme za rad. Organizovaće se polaganje stručnog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i izdavanje licenci pravnim licima i preduzetnicima za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Posebne aktivnosti biće usmerene na edukaciju zaposlenih, poslodavaca i inspekcije rada, uz organizovanje prikupljanja i analiziranja podataka o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom, kao i na razvoj i unapređenje informaciono-dokumentacione delatnosti u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih.
5.2. Obrazovanje i sport
Politika razvoja obrazovnog sistema u naredne tri godine usmeriće se na jačanje ljudskih resursa kroz obrazovno-vaspitni rad, povećanje kvaliteta nastavnog kadra, savremene nastavne programe i udžbenike, jačanje nadzora stručnih službi. Reforma obrazovne delatnosti usmeriće se na očuvanje svih dosadašnjih pozitivnih rezultata, uz poštovanje Milenijumskih ciljeva usvojenih u Deklaraciji UN (pravo svake nacije na svoj jezik, veru, tradiciju, kulturu i običaje), dostupnost obrazovanja svima koji će biti prilagođen tradiciji obrazovanja u Srbiji i modernim evropskim standardima radi brže integracije u savremene evropske obrazovne procese.
Novi sistem obrazovanja regulisan je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz juna 2003. godine i Zakonom o visokom obrazovanju, donetim 2005. godine. U toku je izrada zakona o predškolskom obrazovanju, zakona o umetničkom obrazovanju i vaspitanju, zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, zakona o studentskom standardu, a razmatra se mogućnost donošenja zakona o osnovnom obrazovanju i zakona o srednjem obrazovanju, kojima bi se definisale specifičnosti i razlike u odnosu na sistemski zakon.
Na bazi Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nastaviće se započete reforme obrazovnog sistema u celini u pravcu povećanja kvaliteta i efikasnosti obrazovanja i dostupnosti obrazovanja svima, u skladu sa principima doživotnog učenja i usklađivanja obrazovnog sistema sa principima razvoja obrazovanja u EU. Posebna pažnja posvetiće se razvoju srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji koje će podržati razvoj privrede i društva zasnovanog na razvoju novih institucija u oblasti stručnog obrazovanja, modernizaciju programa obrazovanja i uvođenje novih obrazovnih profila, izradi novih nastavnih programa, stručnom usavršavanju nastavnika za realizaciju novih obrazovnih profila i programa. Kvalitetno obrazovanje za sve i dostupnost obrazovanja svima podrazumeva inkluzivni pristup u obrazovanju i pre svega odnosi se na one kojima do sada nije pruženo kvalitetno obrazovanje. Posebna pažnja posvetiće se bezbednosti učenika i zaposlenih u školama, zbog čega će se preduzeti određene bezbednosne mere kroz saradnju i podršku svih drugih državnih organa i relevantnih institucija, koje mogu dati svoj doprinos poboljšanju bezbednosti u školama.
Sistem visokog obrazovanja unaprediće se sa ciljem da se smanji dužina studiranja i poveća broj diplomiranih u odnosu na broj upisanih studenata. Usklađivanje nastavnih planova i programa sa principima Bolonjske deklaracije, akreditacija istih, kao i prerastanje viših škola u ustanove visokog obrazovanja su ciljevi čije ostvarenje će doprineti kvalitetnijem i korisnijem visoko-obrazovnom sistemu.
Da bi se ciljevi i zadaci reforme obrazovnog sistema u celini mogli ostvariti posebna pažnja posvetiće se stabilnom finansiranju obrazovnih ustanova iz budžeta Republike Srbije i budžeta jedinica lokalne samouprave. Obezbeđivanje osnovnih uslova za obrazovno-vaspitni rad škola zahteva nastavak rekonstrukcija, popravki i dogradnji objekata, opremanja školskih učionica, laboratorija, kabineta i fiskulturnih sala. Za poboljšanje kvaliteta obrazovanja kroz povećanje relevantnih školskih programa i kontinuirani profesionalni razvoj nastavnika intenziviraće se rad na povezivanju škola u jedinstven informacioni sistem i opremanje multimedijalnih radionica, kako bi se korišćenje ove tehnologije omogućilo što većem broju učenika i nastavnika i osigurao kontinuitet u prikupljanju i obradi podataka i informacija. Posebna sredstva izdvajaće se za sprovođenje akreditacije i uvođenje standarda i licenciranja nastavnog osoblja u ustanovama iz oblasti obrazovanja, kako bi se mogli sprovesti ciljevi reforme obrazovnog sistema.
Profesionalnu podršku razvoju obrazovanja pružaće mreža institucija koje će pratiti savremene tokove evropskog obrazovanja i starati se o jačanju kapaciteta i ljudskih resursa u obrazovanju uvođenjem profesionalnih standarda za nastavničku profesiju i programa podrške nastavnicima i stručnim saradnicima tokom pripravničkog staža. Jedinstveni informacioni sistem u obrazovanju predstavlja tehničku podršku svim reformskim zadacima u oblasti obrazovanja, kao i bazu podataka za sva istraživanja vezana za obrazovni sistem. Implementacija Jedinstvenog informacionog sistema u obrazovanju (EIS-a) zahteva opremanje i kompjuterizaciju svih osnovnih i srednjih škola u Republici Srbiji, što zahteva značajna sredstva za sprovođenje ovog projekta.
U oblasti sporta primenjivaće se Zakon o sportu, Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i Zakon o sprečavanju dopinga u sportu, kao i Evropska konvencija o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca na sportskim priredbama i Evropska konvencija protiv dopingovanja u sportu. Za oblast sporta značajan je i Zakon o igrama na sreću, kao i zakoni o društvenim organizacijama i udruženjima građana, o javnim skijalištima i o ratifikaciji svetske antidoping konvencije (UNESCO), koji su u pripremi.
Uprava za sport obezbediće uspostavljanje novog sistema organizovanja i finansiranja sporta i ubrzavanje međunarodne sportske saradnje. U procesu priključenja EU doneće se Nacionalni program razvoja sporta.
Razvoj sporta podrazumeva određivanje nosilaca razvoja sporta u vladinom i nevladinom sektoru, regulisanje odnosa masovnog i vrhunskog sporta, finansiranja sporta od strane nivoa vlasti i odvajanja profitabilnog dela sporta kroz posebnu pravnu regulativu, finansiranje vrhunskih i perspektivnih sportista od kojih se očekuje ostvarivanje vrhunskih sportskih dostignuća na međunarodnoj sportskoj sceni, jačanje sporta u predškolskim ustanovama i školama kroz nastavne programe, kao i školskog sporta kao polazne osnove za organizovani razvoj sporta, razgraničenje uloge različitih nosilaca vlasti u oblasti finansiranja programa sporta, suzbijanje negativnih pojava u sportu kao što su doping, nasilje, korupcija i stvaranje institucija za borbu protiv dopinga i za borbu protiv nasilja, privatizaciju u sportu donošenjem posebnog zakona koji reguliše ovu oblast, finansiranje sportskih objekata, posebno objekta od značaja za razvoj sporta u Republici Srbiji, organizovanje velikih međunarodnih sportskih manifestacija kao podsticaj za razvoj sporta.
5.3. Naučna istraživanja i razvoj
Na bazi Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i Zakona o inovacionoj delatnosti, uspostaviće se produktivan, naučnoistraživački i inovacioni sistem putem racionalizacije mreže naučnoistraživačkih organizacija, usklađivanja standarda naučnoistraživačkog rada sa standardima koji važe u EU, poboljšanja uslova za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost, povećanja efektivnosti ulaganja u ove delatnosti, povećanja primenljivosti rezultata naučnoistraživačkog i inovacionog rada u privredi. Polazeći od činjenice da su naučni rezultati u direktnoj vezi i proporciji sa sveukupnim razvojem društva, stvaraće se pretpostavke i ambijent da naučnoistraživačka delatnost, zajedno sa visokim obrazovanjem postane glavni nosilac privrednog i društvenog razvoja.
Novi naučnoistraživački ciklus (2006 – 2010. godina) podrazumeva praćenje utvrđenih merljivih kriterijuma za valorizaciju naučnoistraživačke kompetentnosti istraživača, izradu studije o efikasnosti primene naučnoistraživačkih rezultata u privredi, efektivno angažovanje svih raspoloživih naučnoistraživačkih resursa, posebno mladih istraživača, kontrolu efektivnog korišćenja budžetskih sredstava u naučnoistraživačkoj i inovativnoj delatnosti, poboljšanje uslova za naučnoistraživački rad (opremljenost naučnoistraživačkih organizacija, materijalni status istraživača i dr.), razvoj međunarodne naučno-tehnološke saradnje i povećavanje izdvajanja iz BDP za naučnoistraživački i inovativni rad.
Usavršiće se kriterijumi vezani za utvrđivanje kompetentnosti naučnih kadrova, što će pratiti i povećana podrška uključivanju mladih naučnih kadrova u istraživačke procese i obezbeđivanje njihovog kontinuiranog naučnog razvoja. U skladu sa time, doneće se nacionalni program razvoja naučnog kadra.
U narednom periodu proširiće se obim bilateralne i multilateralne međunarodne saradnje. U oblasti bilateralnih programa, posebna pažnja biće posvećena zemljama u okruženju, zemljama EU i najrazvijenijim ekonomijama u svetu. U domenu multilateralne saradnje staviće se naglasak na ispunjavanje uslova za uključivanje Srbije u sedmi Okvirni program EU za istraživanje i razvoj (2007 -2013). Posebna pažnja biće posvećena multilateralnim programima koje otvaraju ekonomski razvijene zemlje Evrope za region jugoistočne Evrope i zapadnog Balkana. Da bi se ovi programi realizovali u funkciji povećanja konkurentnosti istraživačkog i inovativnog sektora i konkurentnosti privrede, nastaviće se proces modernizacije opreme u istraživačko-razvojnim laboratorijama.
U oblasti zaštite od jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti nastaviće se intenzivna saradnja sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju. Shodno tome, pripremiće se novi zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti, kojim će biti uspostavljena agencija za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost, kao nezavisno regulatorno telo u ovoj oblasti. Kroz novi zakon i podzakonska akta u pravnu regulativu biće uključene odredbe međunarodnih konvencija, preporuke Međunarodne agencije za atomsku energiju i direktive EU.
Istovremeno sa ovim aktivnostima unapređivaće se saradnja sa naučnicima i stručnjacima u dijaspori, radi ostvarivanja preduslova da se smanji stopa odliva istraživačkog kadra i da se deo istraživačkog potencijala vrati iz inostranstva i nastavi rad u Srbiji.
Posebna pažnja biće posvećena razvoju informatičkog društva i elektronskog poslovanja. Paktom za stabilnost jugoistočne Evrope, smernicama sa Samita o informatičkom društvu iz 2005. godine, kao i inicijativom e-Evropa, označeni su prioriteti iz sledećih informatičkih oblasti: izgradnja komunikacione infrastrukture, edukacija stanovništva, donošenje zakona u oblasti elektronskog poslovanja, transformacija državne uprave sa naglašenom konotacijom prelaska na elektronski rad, tj. podsticanje transformacije svih institucija državnog sistema u pravcu jačanja elektronskog poslovanja i pristupa različitim oblastima preko interneta. S obzirom na to da informatičko društvo počiva na elektronskom poslovanju društvenih institucija, posebna pažnja biće posvećena razvoju javnih komunikacionih mreža. Osim izrade potrebnog tehničkog sistema, ovom procesu prethodi i reorganizacija institucija, kao i mere promocije i implementacije servisa.
Strateški projekti koje koordinira nadležno republičko ministarstvo uz oslanjanje na razvojne potencijale naučno istraživačkih organizacija, obuhvataju elektronsku upravu, zdravstvo, obrazovanje, privredu i finansijske institucije, sa ciljem obezbeđenja pristupa tim institucijama putem javnih komunikacionih mreža. Za ostvarivanje tih ciljeva Vlada je usvojila Strategiju razvoja informacionog društva u Srbiji, čime se obezbeđuje primena međunarodnih standarda u oblasti informatike i povećavaju mogućnost učešća Srbije u međunarodnim integracionim procesima.
Posebne aktivnosti tiču se primene Zakona o elektronskom potpisu i uspostavljanja sistema supervizionog tela. Na osnovu ugovora potpisanog sa Microsoft-om planira se dodeljivanje licenci, razvoj informacionog sistema nadležnog ministarstva, formiranje jedinstvenih registara naučnoistraživačkih organizacija, naučnih kadrova i opreme za naučnoistraživački rad i sl. Posebna aktivnost biće usmerena na razvoj optičke akademske mreže i izradu lokalnih računarskih mreža, nabavku računarske opreme za potrebe naučnoistraživačkih organizacija i slične aktivnosti kao preduslova za razvoj informatičkog društva.
Da bi se povećala konkurentnost privrede Srbije obezbediće se jačanje inovacione delatnosti, stvaranje i primena inovacija u svim oblastima društva. Podsticaće se inovaciona delatnost i brže povezivanje privrede i nauke radi što brže primene naučnih i inovativnih rezultata. Istovremeno, podsticaće se ravnomerna disperzija naučnog i stručnog potencijala van univerzitetskih centara i njihovo približavanje rešavanju problema u privredi. U tom cilju, posebno će se podsticati razvoj infrastrukture za sprovođenje inovacione delatnosti, odnosno stvaranje mreže istraživačko-razvojnih i inovacionih centara, kao i poslovno-tehnoloških inkubatora i naučno-tehnoloških parkova, kao i povezivanje i podsticanje pojedinaca kroz sistem takmičenja u stvaranju inovacija. To će se postići kroz različite vidove direktne finansijske podrške, državnih subvencija i fiskalnih podsticaja i kroz davanja kredita i kreditnih garancija za početak rada novih organizacija, čija je delatnost zasnovana, pre svega, na stvaranju i plasmanu inovacija. Istovremeno, finansijskim jačanjem Fonda za inovacionu delatnost i stvaranjem uslova za efikasan plasman, a potom i za povraćaj sredstava u Fond, omogućiće se širenje potencijalnih korisnika sredstava za podsticaj inovacione delatnosti.
U savremenim uslovima socio-ekonomski razvoj zasniva se prvenstveno na primeni rezultata naučnoistraživačke i inovativne delatnosti u privredi, što podrazumeva da se naučnoistraživačka i inovativna delatnost posmatraju kao osnovni resursi razvoja i da je neophodno u naredne tri godine iz dobitka privrede i iz budžeta nosilaca vlasti povećati obim ulaganja u razvoj naučnoistraživačkog i inovativnog sistema Srbije, sa sadašnjih 0,5% BDP na 1,0% BDP.
5.4. Kultura i mediji
Na bazi zakona o kulturi, zakona o zaštiti kulturnih dobara, zakona o kinematografiji i zakona o izdavaštvu, koji su u pripremi, utvrdiće se primarni ciljevi u oblasti zaštite kulturnih dobara i savremenog kulturnog stvaralaštva i smernice politike u oblasti kulture.
Polazeći od principa politike u oblasti kulture doneće se strategija razvoja kulture u Srbiji sa ciljem da se dugoročno reguliše očuvanje, razvoj i širenje kulture na nacionalnom i lokalnim nivoima, kao i prezentacija nacionalne kulture na regionalnom i međunarodnom nivou. Kako je kulturno nasleđe važan razvojni društveni resurs koji se može upotrebiti za program razvoja kulturnog turizma, u narednom periodu formiraće se mreža kulturnih koridora, koja će približiti kulturni sektor i biznis.
Stanje u ustanovama kulture je nepovoljno i zahteva značajna ulaganja u održavanje i saniranje postojećih objekata, rekonstrukciju instalacionih sistema, uvođenje bezbednosnih sistema i savremenih sistema protivpožarne zaštite, osiguranje objekata, kao i dodatni prostor za centralne, matične i regionalne institucije. Za kosovsko-metohijske ustanove urađen je Predlog reorganizacije koji podrazumeva njihovo objedinjavanje u Regionalni kulturni centar, radi realizacije programa u kulturi srpske zajednice i zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa.
Za period od 2007. do 2009. godine utvrdiće se status institucija od nacionalnog značaja, matičnost ustanova i ustanoviće se regionalna mreža institucija zaštite (zavodi, muzeji, arhivi i biblioteke). Osnovaće se nacionalni centar za konzervaciju i restauraciju, sa centralnom laboratorijom za ispitivanje u oblasti zaštite pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara; nacionalni centar za knjigu, sa ciljem istraživanja, planiranja i sprovođenja strategije kulturnog razvoja u domenu stvaranja, plasiranja i zaštite knjige kao kulturnog dobra i nacionalni centar za digitalizaciju, radi očuvanja kulturnog nasleđa.
U sklopu razvoja svih delatnosti kulture od šireg društvenog interesa biće podržavanje programa i manifestacija koje svojim kvalitetom doprinose širenju kulture i umetnosti afirmacijom kulturno-umetničkog amaterizma i izvornog narodnog stvaralaštva. Rad kulturno-umetničkih društava kao čuvara tradicije od velikog je značaja za Srbiju, jer pored negovanja kulturnih i umetničkih vrednosti u zemlji, dostojnim prezentovanjem u inostranstvu približava bogatstvo i originalnost našeg kulturnog nasleđa drugim narodima i kulturama.
Obezbediće se efikasnije finansiranje zaštite kulturnih dobara iz budžeta svih nivoa vlasti i vanbudžetskih izvora (donacije, privredni subjekti, sopstveni prihodi, zadužbine, fondovi i fondacije) i nevladinih organizacija. Time će se stvoriti uslovi za stabilno finansiranje projekata rekonstrukcije, popravki i dogradnji objekata, nabavku neophodne opreme i proširenja kapaciteta nacionalnih i regionalnih institucija kulture.
U naredne tri godine deo sredstava od privatizacionih prihoda usmeriće se u objekte koji su u protekle dve godine identifikovani kao prioriteti u razvoju kulture. Nastaviće se sa obnovom Hilandara. Radi zaštite arheoloških nalazišta intenziviraće se radovi na lokalitetima od značaja za proučavanje kulturne baštine Srbije, kao što su: Viminacijum, Vinča, Sirmijum, Gamzigrad i Caričin Grad.
Ministarstvo kulture, na osnovu Zakona o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture i Zakona o kulturnim dobrima, realizovaće prioritetne projekte iz oblasti kulture, sa ciljem da se podigne nivo i kvalitet kulturne delatnosti radi zadovoljavanja potreba građana. Prioriteti u oblasti kulture odnose se na sanaciju, adaptaciju i građevinsku rekonstrukciju zgrada u kojima su smeštene ustanove kulture. Za realizaciju prve faze prioriteti su opredeljeni na bazi kriterijuma, od kojih su najvažniji značaj institucije i njeno mesto i uloga u sistemu zaštite, značaj kulturnog dobra, stepen ugroženosti institucije ili kulturnog dobra, pripremljeni projekti i dokumentacija na osnovu kojih može započeti realizacija, podsticanje regionalnog kulturnog razvoja.
Najistaknutije mesto dobili su projekti iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa zbog decenijske zapuštenosti institucija zaštite (centralne, matične i regionalne) i stagnacije u mnogim segmentima rada na zaštiti nacionalnog kulturnog nasleđa (pokretne, nepokretne i nematerijalne kulturne baštine), a posebno u oblasti istraživanja i primene novih, savremenih načina istraživanja i primene novih, savremenih načina i metodologije rada u konzervaciji. Stanje prostora, opreme i savremenih instrumenata za rad je kritično, a često se radi i o potpunom nedostatku osnovnih uslova koje zahteva rad konzervatora.
Projekti zaštite kulturnog nasleđa podrazumevaju: obnovu i izgradnju stabilnog, efikasnog i prilagodljivog institucionalnog sistema zaštite svih kategorija materijalne i nematerijalne baštine kroz rekompoziciju i revitalizaciju centralnih i matičnih ustanova i ponovno uspostavljanje regionalne državne mreže arhiva, muzeja, biblioteka i zavoda za zaštitu spomenika kulture; stvaranje i negovanje novih, vaninstitucionalnih oblika delovanja u zaštiti baštine, naročito u podizanju svesti o njenom značaju i ulozi u životu zajednice i pojedinca; organizovanje integralnog sistema zaštite baštine koji interdisciplinarno obuhvata arhitektonsko i spomeničko nasleđe, prirodno okruženje, arheološke lokalitete, muzejske i arhivske predmete; objedinjavanje, informativno i funkcionalno povezivanje svih službi zaštite, kako bi se koncentrisalo sticanje i usavršavanje znanja i iskustva, istraživačkog rada, preventivne brige i zaštite, konzervatorskih tretmana, prezentovanje vrednosti i značaja baštine širokoj javnosti; efikasno sprovođenje strategije zaštite, dugoročnog planiranja aktivnosti i eliminisanje rizika, unapređenje odlučivanja i profesionalnosti kadrova; osposobljavanje institucija za prilagođavanje savremenim konceptima „kulturne industrije”, koje podrazumeva pomeranje polja rada u svet ideja, razmene informacija, komunikaciju, kulturni menadžment, afirmisanje znanja, intenzivnog rada, kreativnosti i inovacija; nastavak procesa decentralizacije i unapređenja regionalnih ustanova zaštite.
Izgradiće se jedinstveni bibliotečko-informacioni sistem i informacioni sistem u oblasti zaštite kulturnih dobara, što zahteva značajna sredstva za sprovođenje ovog projekta. Radi ostvarivanja postavljenih ciljeva preduzimaće se mere za usavršavanje postojećeg sistema i revitalizaciju pojedinih krajeva, decentralizaciju kulturne prakse i politike, u funkciji turističke ponude, formulisanje identiteta (grada, regije i države), privredno-kulturnu promociju i prezentaciju Srbije (ili pojedinih krajeva, gradova, pojava, manifestacija itd.) u zemlji i inostranstvu.
Doneće se novi zakon o kinematografiji kojim će se, u skladu sa standardima EU, utvrditi opšti interes i program razvoja u oblasti kinematografije, definisati uslovi za dobijanje statusa domaćeg kinematografskog dela, koprodukcionog dela i stranog kinematografskog dela, odrediti delatnost Filmskog centra Srbije (po ugledu na francuski model – Centre national de la cinematographie «CNC» i rešenja u drugim evropskim zemljama). Zakonom o izdavaštvu regulisaće se prava i obaveze u izdavaštvu, popularisanju i plasmanu publikacija u inostranstvu, prometu publikacija i zaštiti prava, radi podsticanja i razvoja autorskog stvaralaštva, izdavaštva, štamparstva, knjižarstva, bibliotekarstva i veće dostupnosti publikacija čitaocima.
Podsticaće se savremeno, kulturno stvaralaštvo javnog, privatnog i nevladinog sektora kroz instituciju konkursa za sufinansiranje projekata/programa koji svojim vrhunskim kvalitetom doprinose razvoju kulture i umetnosti. Konkursi se raspisuju za: pozorišno, muzičko i plesno stvaralaštvo, vizuelne umetnosti, multimedije, likovne kolonije, filmske festivale i manifestacije, književne manifestacije i nagrade i oblast izvornog narodnog stvaralaštva i zaštite nematerijalne kulturne baštine, otkup knjiga, izdavanje kapitalnih dela i časopisa iz oblasti kulture i umetnosti.
Inteziviraće se pokretanje i osmišljavanje novih modela međunarodne saradnje i bilateralnih odnosa. Učešće naših umetnika i programa iz svih oblasti stvaralaštva na međunarodnim gostovanjima, manifestacijama i festivalima doprinosiće prezentaciji kulture i zemlje u celini. Za tradicionalne međunarodne manifestacije koje se održavaju u zemlji i koje su zauzele mesto u kalendaru svetskih kulturnih događaja obezbediće se učešće programa visokog umetničkog kvaliteta. Saglasno broju registrovanih nacionalnih i etničkih zajednica u koordinaciji sa nacionalnim savetima obezbediće se podrška projektima/programima iz oblasti kulturnog stvaralaštva nacionalnih manjina i etničkih zajednica.
Polazeći od odredaba međunarodnih konvencija doneti su reformski zakoni u oblasti informisanja, sa ciljem ostvarivanja slobode medija, mišljenja i izražavanja, uređivačke nezavisnosti, pluralizma i demokratije. (Zakon o radiodifuziji, Zakon o javnom informisanju i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja).
Nastaviće se sa stvaranjem normativnih okvira za delovanje medija u skladu sa evropskim standardima i obezbeđivanjem uslova za primenu i poštovanje medijskih zakona i ostvarivanje slobode medija, mišljenja i izražavanja sa stanovišta ljudskih sloboda i slobodnog medijskog prostora, kao i razvoj kulture slobode informisanja, medijskog pluralizma, kulture tolerancije i dijaloga i zaštite ljudskih i manjinskih prava u ovoj oblasti.
Osnovni prioriteti razvoja slobode medija su normativno regulisanje koncentracije medija i transparentnost vlasništva, završetak procesa privatizacije elektronskih medija, razvoj institucija u smislu nezavisnosti i stručnosti regulatornih tela, profesionalizacija medija, ostvarivanje prava na informisanje kao ljudskih sloboda, posebno nacionalnih manjina i lica sa invaliditetom. Nastaviće se politika podrške ostvarivanju prava na informisanje na srpskom jeziku Srba u zemljama regiona.
5.5. Religijski sistem
Religijski sistem u Srbiji biće uređen na osnovu Zakona o crkvama i verskim zajednicama koji svim crkvama i verskim zajednicama obezbeđuje status javnih organizacija i omogućuje da se integrišu u društveni život, da slobodno učestvuju u procesima demokratizacije i harmonizacije odnosa u društvu na osnovama i u duhu sopstvenih kulturnih i istorijskih iskustava i podstiče ih na afirmisanje individualnih i kolektivnih verskih sloboda, negovanje verske tolerancije, međusobnu saradnju i saradnju sa verskim organizacijama u Evropi i svetu. Zakon utvrđuje jednakost svih crkava i verskih zajednica pred zakonom i nudi svima mogućnosti da sarađuju sa državom u ostvarivanju ciljeva od opšteg dobra, pri čemu im se garantuje, nezavisnost od države, kao i nezavisnost države od crkve.
Na osnovu zakonom utvrđenih saradničkih odnosa između države i verskih organizacija, u periodu od 2007. do 2009. godine Vlada će sarađivati sa crkvama i verskim zajednicama na ostvarivanju više programa.
Program unapređivanja verskog obrazovanja obuhvata projekte srednjoškolsko versko obrazovanje i visoko teološko obrazovanje. Cilj ovih projekta je da se srednjoškolsko versko obrazovanje integriše u opšti obrazovni sistem, da se podstiče razvoj savremenih teoloških naučnih disciplina i da se revalorizuje i reafirmiše srpsko teološko-filozofsko nasleđe. U narednom trogodišnjem periodu srednje verske škole u Srbiji će, u saradnji sa nadležnim ministarstvima, modernizovati nastavne procese i nastavne programe, programe opšteobrazovnih predmeta će usaglasiti sa gimnazijskim programima, usavršiće kadrovsku strukturu i poboljšati materijalno-tehničku opremljenost škola i internata.
Cilj programa poboljšanja materijalnog položaja sveštenomonaštva i verskih službenika je da se harmonizuju odnosi između socijalnih grupa, da sveštenici i verski službenici dobiju socijalna prava javnih delatnika, kao i da se verska delatnost afirmiše kao činilac socijalne stabilnosti. Realizacijom ovog programa pružiće se podrška sveštenstvu i monaštvu da ostane na Kosovu i Metohiji, što bi podstaklo povratak privremeno izbeglog srpskog stanovništva u Pokrajinu.
Program zaštite verskog, kulturnog i nacionalnog identiteta obuhvata zaštitu i afirmaciju verskih sadržaja nacionalnog identiteta, unapređivanje i afirmisanje duhovne kulture kao činioca nacionalnog, kulturnog i istorijskog jedinstva srpskog naroda i zaštitu srpskog crkvenog nasleđa izvan Srbije, a realizovaće se u saradnji sa eparhijama Srpske Pravoslavne Crkve izvan Srbije.
Unapređenje verske kulture, verskih sloboda i tolerancije podrazumeva afirmisanje univerzalne hrišćanske kulture, očuvanje verskog pluralizma i multikonfesionalne strukture Srbije, afirmisanje i zaštitu verske kulture, podsticanje, afirmaciju i materijalnu stimulaciju sakralnih umetnosti (arhitektura, književnost, ikonopisanje, duhovna muzika i umetnički zanati). Program će se realizovati u saradnji i uz finansijsku podršku kulturnim, izdavačkim i informativnim programima i ustanovama koje deluju u sastavu svih crkava i verskih zajednica i pružanjem operativne i materijalne pomoći u organizovanju susreta i konferencija međureligijskog karaktera.
Program unapređivanja opšteg standarda – izgradnja, obnova i održavanje hramova i verskih objekata usmeren je na poboljšanje opšteg kulturnog standarda stanovništva (arhitektonski se oplemenjuju i sređuju gradska jezgra, duhovna revitalizacija ruralnih područja, razoj verskog turizma, širenje mreže socijalnih i humanitarnih delatnosti) i sredstvima Nacionalnog investicionog plana, u saradnji sa crkvama i verskim zajednicama i sa nadležnim ministarstvima i telima obrazovanim za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana.
U realizaciji ovih programa crkve i verske zajednice sarađivaće sa kulturnim ustanovama, umetničkim udruženjima, socijalnim i humanitarnim organizacijama, medijima, lokalnim vlastima i državnim strukturama. Pri tome, crkve i verske zajednice će učestvovati i sopstvenim finansijskim sredstvima, koja su im obezbeđena Zakonom o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama.
5.6. Sistem saradnje sa dijasporom
Politika saradnje sa dijasporom usmeriće se na jačanje svih vrsta veza između dijaspore i matice, očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta srpske dijaspore, unapređenje privrednih, naučnih, kulturnih i drugih veza dijaspore i matice, kao i podsticanje i usmeravanje stručnih i finansijskih potencijala dijaspore u ekonomski razvoj zemlje. Stvaraće se uslovi za uključivanje dijaspore u život matice, sticanje državljanstva, ostvarivanje njihovog biračkog prava u inostranstvu, regulisanje vojne obaveze i drugih ličnih i imovinskih prava u vezi sa povratkom u Srbiju.
Prema najnovijim procenama referentnih institucija, van granica matice živi između 3,2 do 3,8 miliona Srba ili osoba srpskog porekla. Pri tome, oko 1,5 miliona su državljani Republike Srbije, pri čemu izvestan broj ima i državljanstvo zemlje imigracije, dok su skoro dva miliona Srbi ili srpskog porekla, ali bez državljanstva Republike Srbije. Pravni status Srba u svetu je različit. Srbi su punopravni građani zemalja glavnih imigracionih prekomorskih zemalja u skladu sa njihovim imigracionim zakonima, ili su građani Srbije koji imaju privremeni boravak u zemljama imigracije shodno politici evropskih zemalja, ili su građani susednih zemalja koji vekovima u njima žive i sačuvali su svoj nacionalni identitet. Status iseljenih Srba zavisi od politike svake zemlje, a pod uticajem OEBS, naročito na evropskom prostoru, postoji tendencija da se priznaju individualna i kolektivna prava nacionalnih grupacija.
Srpsku dijasporu čini velika populacija Srba koji žive u državama „tradicionalnim susedima“ (Mađarska, Rumunija, Bugarska i Albanija) i predstavljaju autohtonu manjinu, ali sa različito regulisanim manjinskim pravima u svojim domicilnim državama i različito regulisanim pravnim položajem u odnosu na maticu. Dijasporu čine i Srbi koji u pojedinim državama nastalim iz republika bivše SFRJ predstavljaju autohtonu manjinu, kao i iseljenička populacija u zemljama zapadne Evrope i prekomorskim zemljama. Zbog različitog položaja pojedinih autohtonih grupa različiti su i njihovi problemi i interesi u pojedinim zemljama.
Iniciraće se dostavljanje zahteva za priznavanje statusa nacionalne manjine nadležnim organima drugih zemalja gde postoje uslovi za priznavanja takvog prava srpskoj zajednici radi punog ostvarivanja građanskih i nacionalnih prava. Iniciraće se postupak zaključenja bilateralnih ugovora o statusu nacionalnih manjina sa zemljama u regionu po ugledu na sporazume zaključene sa Mađarskom i Rumunijom vezane za obaveznu primenu Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina. Pokrenuće se inicijativa za potpuno regulisanje zaštite prava Srba u dijaspori u određenim oblastima, kao što je penzijsko-invalidsko osiguranje potpisivanjem bilateralnih sporazuma sa zemljama sa kojima do sada takvi sporazumi nisu potpisani, gde živi velika srpska zajednica. Na osnovu usvojene Deklaracije o saradnji i unapređenju veza Srbije sa pripadnicima srpske zajednice u zemljama regiona, razvijaće se dobrosusedski odnosi sa svim zemljama u regionu, imajući u vidu da su manjine važan činilac poboljšanja međudržavnih odnosa, uz prioritetnu potrebu regionalnih i evropskih integracija, uz poštovanje prava nacionalnih manjina po najvišim međunarodnim standardima.
Doneće se zakon o državljanima Republike Srbije i Srbima koji žive u inostranstvu i zakon o popisu Srba i državljana Republike Srbije u dijaspori. Iniciraće se izmene i dopune Zakona o izboru predsednika Republike, Uputstva za sprovođenje Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o izboru narodnih poslanika i Uputstva za sprovođenje Zakona o izboru narodnih poslanika, kako bi se dijaspori omogućilo pravo glasanja putem pošte.
Od posebnog značaja su aktivnosti na uključivanju ekonomskog potencijala dijaspore u razvoj matice većim delom kroz investicije, a manjim kroz doznake iz inostranstva koje se uglavnom usmeravaju u potrošnju. Polazeći od toga, aktivnosti će usmeriti na sagledavanje raspoloživih resursa dijaspore (ljudski, obrazovni i finansijski) kao pretpostavke saradnje i na izradu programa za stvaranje sveobuhvatnih uslova u matici (normativna regulativa, određivanje nacionalnih prioriteta i razvojne strategije). Posebna pažnja posvetiće se iznalaženju mogućnosti za ulaganja u opštine kroz poboljšanje ukupnog poslovnog i investicionog ambijenta u saradnji sa lokalnim zajednicama, sa čije teritorije u inostranstvu živi velika populacija iseljenika.
Posebno će se voditi računa o reorganizaciji sistema dopunskog školovanja za našu decu u inostranstvu i da se omogući državljanima Srbije i osobama srpskog porekla da, ako to žele, omoguće svojoj deci u inostranstvu da od najmanjeg uzrasta uče srpski jezik po programima i u sistemu obrazovanja Srbije i uz jezik sredine u kojoj žive i razvijaju se u smeru potpune bilingvalnosti. Zadržaće se mogućnost da određena udruženja i organizacije Srba u inostranstvu obezbede odgovarajuća finansijska sredstva, organizuju samostalno ili zajedno sa crkveno-školskim opštinama škole i/ili posebna školska odeljenja koja bi samostalno finansirali, shodno privatnom obrazovanju u matici po zvaničnim programima Srbije prilagođenim za nastavu u inostranstvu. Posebno bi se rešilo pitanje radnog angažovanja nastavnog osoblja koje bi bilo upućivano iz zemlje ali i angažovanje, pod potpuno istim uslovima, naših iseljenika koji žive u inostranstvu, a ispunjavaju zakonom predviđene uslove.
Imajući u vidu da, državni i privatni, univerziteti u Srbiji nude mogućnost visokog obrazovanja stranim studentima i mladima srpskog porekla i da je od takvih programa korist za zemlju višestruka, u naredne tri godine promovisaće se projekat „STUDIRAJ U SRBIJI“ namenjen mladima iz dijaspore. Promovisaće se i Projekat povezivanja sa srpskim naučnicima, profesorima i lekarima u svetu, njihovo međusobno povezivanje po teritorijalnom ili strukovnom principu i stvaranje mreže visokoobrazovanih Srba širom sveta. Imajući to u vidu, stvorila bi se baza podataka o njima i stalna berza ponude i tražnje za njihovo povezivanje sa srodnim institucijama u zemlji i sa privredom. Promovisaće se i Program razmene dece iz dijaspore i otadžbine u vreme školskog raspusta.
Nastaviće se sa formiranjem mreže poverenika u zemljama gde postoji značajan broj srpskih iseljenika, kao i kancelarija nadležnog ministarstva za dijasporu pri lokalnim samoupravama. Predviđeno je da imenovani poverenici svoju dužnost obavljaju bez nadoknade radi informisanja i realizacije njihovih prava i obaveza u zemlji porekla. Poverenici će imati važnu ulogu u sprovođenju evropskih integracionih procesa za građane Srbije koji žive u mnogim zemljama sveta, a radiće na mnogostrukom privrednom, kulturnom i obrazovnom povezivanju zemalja porekla i zemalja useljenja.
Osnivaće se kancelarije za dijasporu u jedinicama lokalne samouprave iz kojih više od 10% stanovništva živi u inostranstvu i baviće se poslovima pružanja informacija o propisima koji se odnose na status i prava građana koji žive u inostranstvu i o mogućnostima za privredne aktivnosti na teritoriji lokalne samouprave (osnivanje preduzeća, privatizacioni proces, dokapitalizacija, investicije i dr.). One će pružati informacije o dobijanju ili produženju važnosti ličnih dokumenata, putnih i drugih isprava, organizovati učešće u popisu dijaspore, angažovati se na prijemu i distribuciji humanitarne pomoći koju dopremaju naši ljudi iz inostranstva, primati predloge za poboljšanje propisa i funkcionisanje službi (carine, policije i drugih organa vlasti). Radiće na povezivanju organizacija dijaspore sa kulturnim, prosvetnim, umetničkim, sportskim i drugim organizacijama i institucijama u matičnoj zemlji, prikupljanju i prezentovanju privrednih potencijala lokalnih samouprava investitorima iz inostranstva, pružanju informacija o medicinskim kapacitetima zdravstvenih ustanova u Srbiji čije su cene znatno niže nego u inostranstvu, informisanju o državljanstvu, prijavi boravka, odjavi, penzijama, zdravstvenom i socijalnom osiguranju. U kancelarijama će raditi stručna lica koja poznaju odluke lokalne samouprave i pozitivne zakonske propise, pre svega poreske i carinske, kao i one koji se odnose na status i prava građana koji žive i rade u inostranstvu. U početnom periodu osnovaće se 6-8 kancelarija u lokalnim zajednicama sa najvećim procentom stanovništva u inostranstvu. Nadležno Ministarstvo za dijasporu kontinuirano će se starati o realizaciji ovog projekta, imajući u vidu da je povratak dijaspore, a naročito obrazovanih i stručnih kadrova, od nacionalne važnosti za zemlju.
6. STRUKTURNE REFORME SOCIJALNOG SEKTORA
6.1. Zdravstveni sistem
Nastaviće se reforma sistema zdravstvene zaštite i sistema zdravstvenog osiguranja na osnovu donetih sistemskih zakona iz ove oblasti. Primarni cilj reforme sistema zdravstvene zaštite je stvaranje finansijski i institucionalno održivog sistema na duži rok koji unapređuje zdravlje stanovništva. Prioriteti u reformi zdravstvene zaštite su smanjivanje preventabilnog morbiditeta i mortaliteta stanovništva, usklađivanje prava iz zdravstvenog osiguranja sa materijalnim mogućnostima društva i stvaranje modernog, održivog, decentralizovanog i transparentnog sistema zdravstvene zaštite. Modernizacija sistema zdravstvene zaštite vršiće se kroz osavremenjivanje zdravstvenih ustanova, uključujući rekonstrukciju prostora i snabdevanje novom opremom, prodaju ili iznajmljivanje viška prostora i kroz racionalizaciju broja nemedicinskog (administrativnog i tehničkog) osoblja.
Strateški dokumenti Zdravstvena politika, Vizija razvoja sistema i Strategija reforme sistema zdravstvene zaštite Republike Srbije, predstavljaju osnov za planiranje, razvoj i organizaciju zdravstvene delatnosti i za program zdravstvene zaštite. Vlada će nastaviti realizaciju usvojene Zdravstvene politike Srbije i ubrzati reformisanje sistema zdravstvene zaštite u skladu sa usvojenim sistemskim zakonima i sa zakonima koji će regulisati posebne oblasti, kao što su: zakon o opojnim drogama i psihotropnim supstancama, zakon o biomedicinski potpomognutom oplođenju, Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva, zakon o mentalnom zdravlju, zakon o transfuziji krvi, zakon o javnom zdravlju, Zakon o uslovima za uzimanje i presađivanje delova ljudskog tela i dr.
U okviru reformi sistema zdravstvene zaštite pristupiće se izradi glavnog plana sa kategorizacijom i racionalizacijom mreže zdravstvenih ustanova, jačanju i kontroli kvaliteta rada putem sistema licenciranja zdravstvenih radnika, akreditacije zdravstvenih ustanova i programa, stvaranju partnerstva privatnog i državnog vlasnišstva (public-private mix), širenju mogućnosti izbora za korisnike zdravstvenih usluga i porast njihovog zadovoljstva radom zdravstvene službe i povećanju efikasnosti rada.
Nastaviće se sa primenom usvojene zdravstvene politike kojom su definisani osnovni ciljevi i pravci razvoja zdravstvenog sistema u Srbiji, kao što su očuvanje i unapređenje zdravstvenog stanja stanovništva, pravičan i jednak pristup zdravstvenoj zaštiti, postavljanje korisnika (pacijenta) u centar sistema zdravstvene zaštite, postizanje finansijske i instucionalne održivosti sistema, poboljšanje efikasnosti i kvaliteta rada uz definisanje posebnih nacionalnih programa u oblasti kadrova, mreže ustanova, zdravstvenih tehnologija i medicinskog snabdevanja, definisanje uloge privatnog sektora i unapređenje i razvoj humanih resursa u sistemu zdravstvene zaštite. Razvoj humanih resursa u zdravstvu do 2010. godine odvijaće se prema standardima obezbeđenosti i izvršenja u sistemu zdravstvene zaštite, koji će se ugraditi u Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe.
Nastaviće se sa primenom Vizije sistema zdravstvene zaštite koja polazi od postojećih kapaciteta i nasleđene tradicije, principa solidarnosti na svim nivoima zdravstvene zaštite, finansijskih ograničenja i ekonomskih mogućnosti zemlje i od stvaranja sistema u kome će zajedničko delovanje javnog i privatnog sektora u pružanju zdravstvenih usluga obezbediti stanovništvu sistem zdravstvene zaštite koji će u okviru realnih resursa omogućiti pravičan pristup zdravstvenim uslugama bazirane na modernoj tehnologiji i savremenim naučnim metodama i podržane delotvornim preventivnim i promotivnim aktivnostima.
Reforme u sistemu zdravstva koje će dovesti do realizacije postavljenih ciljeva, realizovaće se sprovođenjem sledećih projektnih aktivnosti:
donošenjem programa zdravstvene zaštite za ugrožene grupacije stanovništva i programa zdravstvene zaštite stanovništva za bolesti od većeg socijalno-ekonomskog značaja i obezbeđenje uslova za njihovu implementaciju, čime se jačaju kapaciteti sistema zdravstvene zaštite, unapređuju kapaciteti za prevenciju i rano otkrivanje oboljenja na nivou primarne zdravstvene zaštite, smanjuje oboljevanje od preventabilnih bolesti, njihovo rano otkrivanje, odnosno poboljšanje zdravstvenog stanja stanovništva, kao i smanjenje troškova zdravstvene zaštite; takođe, stimuliše se uloga lekara i medicinskih sestara na nivou primarne zdravstvene zaštite, koji će predstavljati čuvara kapije za ulazak na više nivoe zaštite, a daje se prioritet promociji zdravlja i efikasnoj zdravstvenoj zaštiti;
uspostavljanje sistema licenciranja zdravstvenih radnika i akreditacije zdravstvenih ustanova i programa, kao i sistema stalnog unapređenja kvaliteta rada zdravstvenih ustanova, čime se unapređuje kvalitet rada zdravstvenih ustanova i usluga koje te ustanove pružaju; to će omogućiti planiranje i prestrukturiranje sistema zdravstvene zaštite zasnovano na konkurenciji i rezultatima rada, a preraspodela finansijskih sredstava vršiće se u skladu sa kvalitetom zdravstvene zaštite; stvaraće se kultura kvaliteta u zdravstvenim ustanovama promocijom, kontrolom i praćenjem rada na bazi nacionalnog sistema za obezbeđivanje kvaliteta akreditacije i licenciranja;
obezbeđivanjem pravičnosti i jednakosti u korišćenju zdravstvene zaštite svim građanima na osnovu paketa osnovnih zdravstvenih usluga, u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja, definisanog Zakonom o zdravstvenom osiguranju; jasno će se definisati ko pruža određene usluge i na kom nivou zdravstvene zaštite, kao i visina participacije i za koje usluge se plaća; omogućiće se bolja uplata doprinosa i pravednija alokacija finansijskih sredstava po okruzima;
definisanjem novih modela plaćanja davaocima usluga u sistemu zdravstvene zaštite, koji podrazumevaju uvođenje modela kapitacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, modela dijagnostički srodnih grupa u bolnicama za kratkotrajnu hospitalizaciju i nove modele plaćanja po usluzi za visokosofisticirane usluge u tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti; ovim će se uspostaviti novi sistem finansiranja u sistemu zdravstvene zaštite i bolja kontrola troškova, stvoriti uslovi da novac prati pacijenta i rezultate rada i efikasnije korišćenje resursa, kao i veća satisfakcija korisnika zdravstvenih usluga;
jačanjem kapaciteta nadležnog ministarstva zdravlja omogućiće se efikasniji rad inspekcijskih službi u obavljanju redovnog, po prijavi i kontrolnog nadzora nad radom zdravstvenih ustanova i drugih oblika obavljanja zdravstvene delatnosti, kao i zdravstvenih radnika i saradnika i izricanje mera za otklanjanje nedostataka u cilju unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite; unapređivaće se uslovi rada i stvarati radno okruženje koje će rezultirati unapređenjem rada, efikasnijim i efektivnijim obavljanjem posla iz ove oblasti, uz dalju racionalizaciju broja zaposlenih.
Polazeći od toga da su mladi važan resurs za budućnost, doneće se nacionalna strategija za razvoj i zdravlje mladih u Srbiji, sa ciljem uspostavljanja sistematskog praćenja zdravlja i razvoja mladih i izgradnje sistema za organizovano praćenje i nadzor zdravstvenog stanja mladih, što će omogućiti blagovremeno otkrivanje i prevenciju bolesti. Strateški ciljevi su: promocija zdravih stilova života, očuvanje i unapređenje zdravlja mladih; postizanje jednakosti mladih u zdravlju, bez obzira na razlike prema polu, zdravstvenom stanju, socioekonomskom statusu, etničkoj, religijskoj i drugoj pripadnosti; preusmeravanje zdravstvene zaštite od kliničkog pristupa prema promociji zdravlja, intersektorskoj saradnji, uključivanju zajednice, aktivnom učešću mladih i razvoju individualne odgovornosti za zdravlje.
Restrukturiranje zdravstvene službe zasnivaće se na nacionalnim standardima i smernicama za planiranje zdravstvene službe definisane Glavnim planom mreže zdravstvenih ustanova. Sastavni deo projekta je restrukturiranje četiri opšte bolnice u Kraljevu, Zrenjaninu, Vranju i Valjevu. Restrukturiranje podrazumeva rekonstrukciju zdravstvenih objekata, investiranje u medicinsku opremu, edukaciju kadrova i reorganizaciju, sa ciljem povećanja efikasnosti i kvaliteta zdravstvenih usluga.
Ubrzavanje reforme sistema zdravstvene zaštite omogućiće i projekti međunarodnih partnera: Svetske banke, Evropske unije preko Evropske agencije za rekonstrukciju, UNICEF-a, Kanadske agencije za međunarodni razvoj (CIDA) i brojnih zemalja – Norveške vlade, Kine i Japana, kao najznačajnijih. Ovi projekti su usmereni na unapređenje primarne zdravstvene zaštite, na rekonstrukciju opštih bolnica, opremanje zdravstvenih ustanova, reformu finansiranja zdravstvenog osiguranja, unapređenje politike upravljanja lekovima, razvoj paketa osnovnih zdravstvenih usluga, uvođenje novih modela plaćanja zdravstvenim radnicima – pre svega kapitacije i razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema.
Započeti projekat „Razvoj zdravstva Srbije“ podržavaće Svetska banka do 2008. godine sa zajmom od 23,5 mil. USD u cilju restrukturiranja bolničkog sistema zdravstvene zaštite i efikasnijeg upravljanja. Uslovi otplate ovog zajma su 10 godina počeka i otplatni period od 20 godina, uz godišnju kamatnu stopu od 0,75%. Restrukturiranje sistema zdravstvene zaštite zasnivaće se na potrebama stanovništva i finansijske održivosti, uspostavljanju sistema finansiranja koji omogućava da davaoci usluga budu nagrađeni za kvalitet i efikasnost, reformi zdravstvenog osiguranja radi obezbeđenja dostupne i kvalitetne zdravstvene zaštite svim korisnicima. Predviđeno je da se na restrukturiranje zdravstvenih ustanova u petogodišnjem periodu utroši 13 mil. USD.
U okviru projekta „Razvoj zdravstva Srbije“ uvešće se nacionalni zdravstveni računi sa ciljem da se poveže rad Ministarstva zdravlja kao nosioca zdravstvene politike sa radom Ministarstva finansija i time osigura transparentnost finansijskih tokova u zdravstvenom sistemu i doprinese obezbeđenju kompatibilnosti reforme u zdravstvu, sa ekonomskim reformama u celini. Nacionalni zdravstveni računi obezbediće povezivanje izvora finansiranja zdravstvenog sistema sa servisima koji pružaju usluge i korisnicima usluga. To znači da će biti moguće izmeriti finansijski protok između izvora finansiranja, agenata finansiranja i pružaoca usluga, imajući u vidu vrste usluga, korisnike usluga i faktore održavanja sistema. Uvođenje nacionalnih zdravstvenih računa doprineće boljoj kontroli novčanih sredstava namenjenih zdravstvu, zaustavljanju sive ekonomije i korupcije u zdravstvu, identifikaciji problema u zdravstvenom sistemu, pravičnijoj raspodeli novčanih sredstava, boljem korišćenju postojećih kapaciteta i kontroli primene postojećih zakona, analizi trendova troškova i boljem planiranju budućih kretanja u finansiranju zdravstvenog sektora. Kontinuirano će se voditi podaci o troškovima zdravstvene zaštite koje građani daju za zdravstvene usluge iz sopstvenih izvora.
U toku je realizacija „Projekta za poboljšanje energetske efikasnosti“ u Kliničkom centru Srbije i u preko 40 drugih objekata, bolnica i škola u Srbiji. Projekat je vredan 21 mil. USD i finansira se iz kredita Svetske banke. Okončanje ovog projekta očekuje se u 2009. godini. Cilj ovog projekta je unapređenje energetske efikasnosti obezbeđivanjem jeftinijeg sistema grejanja školskih i zdravstvenih ustanova, a koji je istovremeno zdraviji i čistiji za okruženje korisnika. Realizacijom ovog projekta obezbediće se zamena 19 kotlarnica na ugalj i mazut i 72 kotlarska mesta starih od 20 do 50 godina centralizovanim sistemom na gas, smanjenje troškova grejanja i do 40% i smanjenje zagađenosti životne sredine.
Realizovaće se projekat koji se odnosi na hitnu obnovu zdravstvenih ustanova u Srbiji, koji se finansira iz kredita Evropske agencije za rekonstrukciju u vrednosti od 50 mil. evra. Ovim projektom obuhvatiće se 20 opštih bolnica širom Srbije, uključujući i Zavod za imunologiju i virusologiju „Torlak“, sa ciljem da se u ovim zdravstvenim ustanovama dostigne određeni standard koji podrazumeva podjednake uslove lečenja za sve građane Srbije.
6.2. Penzijski sistem
Reforma penzijskog sistema nastaviće se u pravcu preduzimanja mera za povećanje efikasnosti prvog stuba (obavezni javni penzijski fondovi) i jačanja kapitalizovanih dobrovoljnih penzijskih fondova, sa ciljem je da se izgradi finansijski održiv i fleksibilan penzijski sistem koji se prilagođava demografskim i ekonomskim procesima.
Efikasnost penzijskog sistema poboljšavaće se modernizacijom i jačanjem institucionalnih kapaciteta, poboljšanjem upravljanja penzijskim sistemom, razvojem kapaciteta nadzora dobrovoljnog penzijskog sistema u Narodnoj banci Srbije, kao i informisanjem javnosti o ciljevima i značaju penzijske reforme i potrebi jačanja dobrovoljnog penzijskog osiguranja. Sa tim ciljem, doneće se odgovarajuća zakonska regulativa i obezbediti podrška Svetske banke (SB) kroz kredit za razvoj pod IDA uslovima, u okviru Projekta konsolidacije naplate doprinosa i reforme penzijske administracije u Srbiji.
Na bazi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju u naredne tri godine unaprediće se funkcionisanje državnog penzijskog sistema i obezbediti smanjenje budžetskog opterećenja po tom osnovu, i to u pravcu:
postepene administrativne i finansijske konsolidacije tri penzijska fonda – zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika radi smanjenja deficita penzijskih fondova, pojednostavljenja sistema i smanjenja troškova servisiranja isplata penzija, uz finansijsku podršku SB; administrativno konsolidovani fond počeće da radi 1. januara 2008. godine, a finansijska konsolidacija fondova završiće se do početka 2011. godine;
uspostavljanja centralnog registra osiguranika i obveznika doprinosa i poreza na dohodak do kraja 2010. godine, čime će se kroz reformisanje administracije i dogradnju informacionog sistema omogućiti efikasnija kontrola i naplata doprinosa, kao i jačanje kapaciteta uz bolju vezu poreske uprave i penzijskih fondova;
racionalizacije sistema prikupljanja doprinosa i poboljšanja uplata doprinosa za penzijsko osiguranje prijavljivanjem svih zaposlenih u formalnom sektoru i smanjivanjem broja zaposlenih u neformalnom sektoru, kroz jačanje funkcije poreske uprave i administracije, bolju kontrolu rada inspektora i dogradnju informacionog sistema;
postepenog podizanja starosne granice za žene na 60 godina života i za muškarce na 65 godina života u periodu do 2011. godine;
postepenog (do 2009. godine) prelaska sa dosadašnjeg kvartalnog usklađivanja rasta penzija sa rastom troškova života i rastom zarada na usklađivanje rasta penzija sa rastom troškova života dva puta godišnje, uz zaštitu standarda ugroženih penzionera iz budžeta, kroz odgovarajuće oblike socijalne zaštite;
isplate duga korisnicima penzija u fondu zaposlenih do jula 2008. godine, dok će se dug korisnicima penzija iz fonda poljoprivrednika isplaćivati u periodu od 2007. do 2010. godine;
postepenog povećanja starosne granice za sticanje prava na porodičnu penziju, u skladu sa povećanjem starosne granice za penzionisanje;
smanjivanja učestalosti isplata penzija na jednom mesečno;
preispitivanja opravdanosti postojanja različitih prava i naknada (za tuđu pomoć i negu, za invalidnu decu i sl.) u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja i njihovo izmeštanje u druge sisteme, pri čemu će se voditi računa da to ne utiče na obim prava zatečenih korisnika;
mogućeg redefinisanja prava na dobrovoljno uključivanje u obavezno osiguranje, imajući u vidu postojanje dobrovoljnih penzijskih fondova;
preispitivanja opravdanosti postojanja obaveznog osiguranja poljoprivrednika, uz davanje mogućnosti dobrovoljnog uključivanja u obavezno osiguranje;
preispitivanja modela određivanja staža osiguranja sa uvećanim trajanjem za određene kategorije osiguranika.
Istovremeno sa reformom državnog penzijskog sistema nakon uvođenja dobrovoljnih penzijskih fondova (treći stub) u naredne tri godine unapređivaće se njihovo funkcionisanje, što će imati značajan uticaj na stabilnost celokupnog penzijskog sistema i na njegovu dugoročnu održivost. Da bi se to obezbedilo poboljšaće se informisanost građana o ciljevima i značaju penzijske reforme i uvođenja dobrovoljnog penzijskog osiguranja, kako bi se obezbedila veća društvena podrška za te reforme. Uvođenje dobrovoljnih privatnih penzijskih fondova omogućava dugoročnu štednju za starost. Istovremeno time se doprinosi razvoju tržišta kapitala, budući da se penzijski doprinosi dalje investiraju u domaće i inostrane hartije od vrednosti koje su nisko rizične i koje imaju visok kreditni rejting i u druge finansijske instrumente, kao i u različite vrste imovine, sa ciljem povećanja ukupnog prinosa u korist članova fonda.
Preduslov za uvođenje obaveznog privatnog penzijskog osiguranja (drugi stub) je uspostavljanje fiskalne ravnoteže i poboljšanje finansijske situacije u državnom penzijskom sistemu (prvi stub). To je neophodno zbog visokih tranzicionih troškova koje stvara uvođenje drugog stuba i zato što razvijanje drugog stuba podrazumeva smanjeni priliv sredstava u državni penzijski fond zbog prenošenja obaveze uplate dela doprinosa u drugi stub.
6.3. Sistem socijalne zaštite
Nastaviće se reforma sistema socijalne zaštite, koja će se zasnivati na međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima i na reformskim ciljevima definisanim strateškim dokumentima koje je donela Vlada (Strategija za smanjenje siromaštva, Strategija razvoja socijalne zaštite, Nacionalna strategija o starenju, Nacionalni plan akcije za decu i Strategija zapošljavanja) i Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Reforma sistema socijalne zaštite obezbediće bolje usmeravanje socijalnih transfera, unapređenje zaštite najsiromašnijih građana i najugroženijih grupa (Romi i izbeglice) i unapređenje kvaliteta života građana kojima je potrebna pomoć u zadovoljavanju osnovnih životnih potreba, a koje se na drugi način ne mogu zadovoljiti. To će se postići adekvatnijim određivanjem i obezbeđivanjem egzistencijalnog minimuma i stvaranjem mreže raznovrsnih i dostupnih usluga u zajednici, u skladu sa potrebama i najboljim interesom korisnika. Usluge socijalne zaštite razvijaće se u skladu sa identifikovanim potrebama korisnika. Uvešće se sistem kvaliteta usluga u socijalnoj zaštiti, čime će se obezbediti standardizacija u radu službi i odgovarajući nivo usluga i zaštite, kao i permanentno praćenje efekata socijalne zaštite.
Efikasna socijalna zaštita podrazumeva razvoj programa koji preventiraju nastanak i generacijski prenos socijalnih problema i obuhvataju mere za osposobljavanje za produktivan život u zajednici pojedinaca, porodica u riziku i marginalizovanih grupa, za odgovorno roditeljstvo i predupređenje zavisnosti od socijalnih službi. Posebno će se razvijati programi za grupe kojima je potrebna posebna podrška, kao što su deca bez roditeljskog staranja, deca u sukobu sa zakonom, odrasli i stari koji nisu sposobni za samostalan život, osobe sa invaliditetom i deca i odrasli žrtve nasilja, zanemarivanja i eksploatacije.
Osnovni cilj reforme sistema socijalne zaštite je da socijalni akteri na najefikasniji način koriste postojeće i razvijaju nove resurse radi očuvanja i poboljšanja kvaliteta života tih grupa. Uspostavljanjem efikasnijeg sistema socijalne zaštite omogućiće se pružanje usluga koje su u najvećem stepenu usaglašene sa potrebama korisnika, uz poštovanje ljudskih prava i dostojanstva i dostupnost usluga korisnicima. Građani će svoje potrebe zadovoljavati, pre svega na lokalnom nivou, uz izbor usluga koje su za njih najmanje restriktivne, osim onih za koje se proceni da ih je racionalnije organizovati na regionalnom nivou. S tim u vezi, obezbediće se uslovi i mehanizmi za preuzimanje odgovornosti lokalne samouprave za zadovoljavanje potreba građana u oblasti socijalne zaštite. Sredstva za finansiranje usluga obezbeđivaće se iz izvornih prihoda lokalne samouprave, a iz republičkog budžeta za opštine koje iz izvornih prihoda ne mogu da obezbede propisani minimum prava u socijalnoj zaštiti. U cilju jačanja kapaciteta lokalnih samouprava za preuzimanje odgovornosti, organizacija lokalnih servisa i pružanje usluga građanima u sistemu socijalne zaštite obezbediće se sredstva za obuku i stručnu podršku lokalnim samoupravama i njihovim službama.
Novi sistem socijalnih usluga pruža podršku korisniku da samostalno zadovoljava potrebe i zasniva se na principima participacije, odgovornosti i samostalnosti korisnika i omogućuje da korisnici učestvuju u donošenju odluka o načinu zadovoljavanja svojih potreba i da istovremeno budu odgovorni za izbor i korišćenje sopstvenih potencijala. Ovaj sistem obezbeđuje kontinuitet zaštite i mogućnost izbora usluga i pružaoca usluga, odnosno razvijanje raznovrsnih socijalnih usluga u okviru javnog, nevladinog i privatnog sektora.
Polazeći od Strategije za smanjenje siromaštva, od posebnog značaja su, pored decentralizacije sistema socijalne zaštite, pružanje efikasnijih materijalnih uslova i kvalitetnijih usluga podrške, kao i jačanje profesionalnih kapaciteta zaposlenih u socijalnoj zaštiti. Projektima za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite, koje će predlagati centri za socijalni rad, unaprediće se položaj dece bez roditeljskog staranja, osoba sa invaliditetom, starih i siromašnih. Pružanje efikasnijih materijalnih uslova podrazumeva da se obezbede sredstva koja su dovoljna za osnovne životne potrebe najugroženijih grupa građana koji zbog psihofizičkog stanja ne mogu da obezbede sredstva za egzistenciju i nemaju porodicu ili srodnike koji mogu da ih izdržavaju. Pri tome, uvažavaće se princip da materijalna davanja radno sposobnim građanima omoguće aktiviranje njihovih potencijala, kako bi svojim radom obezbedili sredstva za egzistenciju. To podrazumeva da se izvrši racionalizacija administrativnih postupaka i da se formira odgovarajući tehnički unapređen informacioni sistem sa ažurnom bazom podataka. Radi postizanja kvalitetnijeg života korisnika usluga socijalne zaštite obezbediće se poboljšanje ponude usluga po vrsti i kvalitetu u svim oblicima smeštaja, stvaranje uslova za zadovoljenje potreba korisnika na adekvatan način, što podrazumeva kraće zadržavanje dece i mladih u ustanovama i osposobljavanje za samostalan život, racionalnije korišćenje sredstava za razvoj usluga socijalne zaštite.
U cilju podizanja kvaliteta usluga koje se pružaju građanima na viši nivo, uvođenja novih metoda rada i usluga na lokalnom nivou, brže transformacije institucija u sistemu socijalne zaštite i efikasnijeg rukovođenja ustanovama obezbediće se sredstva za edukaciju zaposlenih u centrima za socijalni rad i ustanovama za smeštaj u pravcu budućeg licenciranja i akreditacije pružalaca usluga.
6.3.1. Zaštita porodice i zaštita dece
Na bazi Porodičnog zakona i Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom obezbediće se potpunija zaštita porodice i unapređivati životni i zdravstveni uslovi razvoja porodice. Pri tome, posebna pažnja posvetiće se uređivanju mehanizama koji obezbeđuju efikasniju realizaciju prava deteta koja su definisana ratifikovanim konvencijama i u domaćem zakonodavstvu, kako bi se prilikom donošenja odluka uvažavala prava dece i obezbedila efikasna zaštita dece u svim slučajevima ugrožavanja njihovih prava.
Doneće se nacionalna strategija borbe protiv nasilja i svih oblika zlostavljanja, kojom će se uspostaviti sveobuhvatan sistem za zaštitu porodice, dece i marginalizovanih grupa i uspostaviti efikasna multiresorska mreža zaštite. Do donošenja strategije nastaviće se sa sprovođenjem programa za zaštitu dece, kao što su „Škola bez nasilja“ i „Školski policajac“, kao i programa prevencije prestupničkog ponašanja. Sa strategijom borbe protiv nasilja i svih oblika zlostavljanja uskladiće se zakonski okvir za zaštitu dece sa međunarodnim standardima, pre svega sa Konvencijom o pravima deteta. Doneće se i drugi zakoni i podzakonski akti specifični za zaštitu prava deteta. Formiraće se telo koje će se baviti pravima dece (skupštinski odbor, inter-resorsko telo, saveti za prava deteta pri opštinama). Uspešno rešavanje problema dece podrazumeva izradu baze podataka o deci, deinstitucionalizaciju zaštite dece, obuku medija i novinara za poštovanje prava deteta i jačanje kapaciteta organizacija za zaštitu prava deteta.
Vlada je usvojila Nacionalni plan akcije za decu (NPA) sa ciljem da se stvore što povoljniji uslovi za život dece, njihovo odrastanje i uključivanje u društvo, smanjenje siromaštva dece, za kvalitetno obrazovanje i bolje zdravlje za svu decu, unapređenje položaja i prava dece ometene u razvoju, zaštitu prava dece bez roditeljskog staranja, zaštitu dece od zlostavljanja, zanemarivanja, iskorišćavanja i nasilja i na jačanje kapaciteta zemlje za rešavanje problema dece. Posebna pažnja posvetiće se skladnom razvoju svakog deteta i eliminaciji svih oblika diskriminacije dece, posebno dece koja pripadaju isključenim ili marginalnim grupama. S tim u vezi, svoj doprinos daće i Savet za prava deteta, koji će pružiti stručnu podršku lokalnim samoupravama u izradi Lokalnog plana akcija za decu, a u cilju njihove bolje zaštite.
Za smanjenje siromaštva dece preduzimaće se mere klasične socijalne zaštite (dečiji dodatak, roditeljski dodatak i socijalna pomoć) pojedinih kategorija porodica i dece, mere zdravstvene politike u oblasti primarne zdravstvene zaštite majki i dece, posebno dece iz siromašnih sredina, mere prosvetne politike sa ciljem da se poboljšaju uslovi za obrazovanje i razvoj siromašne dece (besplatan prevoz do škole, besplatni udžbenici, internatski smeštaj u određenim uslovima, organizovana i besplatna pomoć u učenju i pomoć za školske ekskurzije). Sredstva za takve namene obezbediće se u budžetu Republike Srbije i iz međunarodnih donacija, a na isti način finansiraće se i aktivnosti Saveta za prava deteta. Izradiće se mapa siromašnih sredina i okvirni nacionalni plan akcija za smanjenje siromašnih sredina u Republici Srbiji, sa ciljem da se identifikuju sredine koje su nepovoljne za život i razvoj dece.
Posebna pažnja posvetiće se unapređenju položaja i prava dece ometene u razvoju i dece bez roditeljskog staranja. U tom smislu, podizaće se svest u društvu o potrebama te dece, stvaraće se uslovi za njihovo ravnopravno učešće u društvu, obezbediće se sveobuhvatna zdravstvena zaštita i obrazovanje i unaprediće se i širiti institucije porodičnog smeštaja-hraniteljstva i usvojenja. Uskladiće se zakonski okvir za zaštitu prava dece ometene u razvoju sa međunarodnim standardima.
U skladu sa međunarodnim obavezama koje proizlaze iz članstva u Savetu Evrope, pripremljen je Nacrt zakona o zaštitniku dečijih prava (ombudsman), sa ciljem da se obezbedi koordinacija, promocija i zaštita dečijih prava. Izvršiće se izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, u smislu preciziranja (redosled rođenja dece, uslovi za ostvarivanje prava na dečiji dodatak i ko ne može da ostvari pravo na dečiji dodatak) i dopune pojedinih odredbi važećeg Zakona i usklađivanja sa Porodičnim zakonom i Zakonom o radu.
6.3.2. Zaštita osoba sa invaliditetom
Radi ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom u skladu sa Standardnim pravilima UN za izjednačavanje mogućnosti koje se pružaju tim osobama, pre svega obezbeđenja ravnopravnih uslova za obrazovanje, zapošljavanje i zdravstvenu zaštitu doneće se nacionalna strategija za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom i lokalni planovi akcija. Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom uređena je ova oblast i definisani su mehanizmi pravne zaštite lica koja su izložena diskriminaciji po osnovu invalidnosti. U toku je i projekat Izrada strateških smernica i Akcionog plana za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, u cilju finalnog definisanja strateških, opštih i specifičnih ciljeva za period 2007-2015. godine, u čijoj će realizaciji posebno značajnu ulogu imati Savet za prava osoba sa invaliditetom. Sredstva za rad i planirane aktivnosti Saveta za prava osoba sa invaliditetom obezbediće se iz budžeta Republike i međunarodnih donacija. Cilj je da se izgradi pravedno društvo sa ravnopravnim učešćem osoba sa invaliditetom u svim sferama društvenog života i da se takve osobe zaštite u slučajevima diskriminacije.
U skladu sa Konvencijom UN o pravima i dostojanstvu osoba sa invaliditetom, koja predviđa postojanje precizne evidencije o tim licima, uz pomoć UNDP tima za smanjenje siromaštva i ekonomski razvoj, izradiće se nacionalne smernice za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom. To će olakšati utvrđivanje stanja i broja osoba sa invaliditetom u Srbiji, budući da će se formirati jedinstvena baza podataka o tim osobama, sa kvantitativnim i kvalitativnim pokazateljima, kako bi se identifikovale njihove potrebe i potrebe njihovih porodica. Cilj formiranja takve baze je pokretanje razvojnih programa i projekata koji obezbeđuju poboljšanje uslova života osoba sa invaliditetom, poboljšanje socijalnog statusa, kvalitetniju zdravstvenu i socijalnu zaštitu, podsticanje socijalne integracije ovih osoba, stvaranje uslova za samostalan život. Radi toga, doneće se zakon o evidencijama, kao i podzakonski akti o evidenciji osoba sa invaliditetom.
Nastaviće se deinstitucionalizacija ove oblasti i formiranje što većeg broja malih kućnih zajednica, sa ciljem da umesto da se trajno smeštaju u ustanove za zbrinjavanje takvih lica, osobe sa invaliditetom se smeštaju u dnevne boravke, u kojima se stručnjaci bave njihovom integracijom u širu zajednicu i razvijanjem njihovih kreativnih sposobnosti.
6.3.3. Zaštita boraca i invalida rata
Zakon o boračko-invalidskoj zaštiti doneće se sa ciljem sveobuhvatne reforme sistema boračko-invalidske zaštite u Republici Srbiji. Zakonom će se na jedinstven način: urediti boračko-invalidska zaštita i zaštita civilnih invalida rata i obezbediti usklađivanje propisa u ovoj oblasti sa zakonskim rešenjima zemalja u okruženju i standardima EU; promeniti način usklađivanja priznatih prava; ukinuti prava koja nisu propisana zakonom i ukinuti isplate priznatih prava korisnicima koji nemaju mesto boravka, odnosno prebivalište na teritoriji Republike Srbije; utvrditi nove osnovice za određivanje prava; definisati restriktivniji uslovi za ostvarivanje utvrđenih prava.
Prava koja će biti utvrđena zakonom o boračko-invalidskoj zaštiti zasnivaće se na principima naknade štete i nacionalnog priznanja i odnosiće se na lična prava boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Druga prava korisnika koja nisu neposredno vezana za nastanak telesnog oštećenja, odnosno za pogibiju nekog lica, kao što su profesionalna rehabilitacija, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, prava iz oblasti radnih odnosa i druga prava, regulisaće se odgovarajućim sistemskim propisima u kojima će se, po potrebi, regulisati specifičnosti zaštite ove kategorije građana.
Uvešće se novi isplatni sistem za prava korisnika boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rada radi brže i jednostavnije isplate korisnicima i značajnih budžetskih ušteda na planu troškova platnog prometa.
Izvršiće se reorganizacija opštinskih službi za boračko-invalidsku zaštitu tako da se ove službe direktno podrede nadležnom ministarstvu u pogledu radno-pravnog statusa i stručnog nadzora nad njihovim radom. Nastaviće se započeta realizacija projekta „Socijalno stanovanje za ratne vojne invalide i porodice palih boraca“, koji se finansira iz donacije Vlade Japana. Sredstva ostvarena na ime plaćanja povlašćene zakupnine stanova usmeriće se jednim delom u poseban Fond za rešavanje stambenih potreba ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i Ministarstvo finansija predložiće način na koji će se izvršiti izmirenje duga prema korisnicima boračko-invalidske zaštite za period od oktobra 1999. do marta 2002. godine u toku 2007. i 2008. godine u jednakim mesečnim ratama.
6.3.4. Zaštita starih lica
Radi usklađivanja zdravstvene i socijalne zaštite, tržišta rada i obrazovanja sa demografskim promenama i stvaranja društva za sva životna doba doneta je Nacionalna strategija o starenju. Strateški pravci utvrđeni ovom strategijom su: uvažavanje fenomena starenja u svim aspektima politike razvoja; integrisanje starijih lica u društvo; promovisanje pravednog i održivog ekonomskog rasta; prilagođavanje sistema socijalne zaštite i tržišta rada socijalnim i ekonomskim posledicama starenja stanovništva; podsticanje doživotnog obrazovanja; obezbeđivanje uslova za kvalitetan život i održanje nezavisnog načina življenja; unapređivanje ravnopravnosti polova; obezbeđivanje podrške porodicama sa starijim članovima i unapređivanje solidarnosti. Na lokalnom nivou doneće se operativni programi zasnovani na proceni potreba starih lica na teritoriji opština i gradova, koja omogućavaju planiranje aktivnosti koje obezbeđuju zadovoljavanje potreba starih osoba.
Pripremljen je Nacionalni plan akcije o starenju koji polazi od principa doživotnog razvoja pojedinca, unapređenja i zaštite svih ljudskih prava i osnovnih sloboda, obezbeđivanja ekonomske i socijalne sigurnosti i kvaliteta života u starosti, omogućavanja pune integracije i participacije starijih ljudi u zajednicu, eliminacije svih oblika društvenog zanemarivanja usled opadanja funkcionalnih sposobnosti u starosti i invalidnosti, angažovanja na ostvarivanju rodne jednakosti, poštovanja različitosti i posledično drugačijih potreba među populacijom starijih, promovisanja intergeneracijskog i intrageneracijskog transfera solidarnosti i dijaloga, uspostavljanja partnerstva na svim nivoima Vlade, civilnog društva, privatnog sektora i između samih starijih ljudi, ostvarivanja jednakih mogućnosti za sve, afirmisanja lične odgovornosti.
Razvijanje društva za sve uzraste podrazumeva uvažavanje starenja i usklađivanje društvenih i privrednih tokova sa demografskim promenama. U skladu sa tim opredelenjem, obezbediće se koordinisano funkcionisanje svih resora Vlade i konzistentan pristup svih učesnika politike, organizovanog društva i starijih građana.
6.3.5. Zaštita izbeglih i raseljenih lica
Na bazi Nacionalne strategije za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica stvaraće se uslovi za povratak tih lica i njihovu lokalnu integraciju. U tom cilju intenziviraće se bilateralna i trilateralna saradnja sa Hrvatskom i BiH uz učešće međunarodne zajednice, kako bi se obezbedili uslovi za zaštitu ranije stečenih prava izbeglica koje trenutno borave u Republici Srbiji. Za povratak interno raseljenih lica na Kosovo i Metohiju od prvenstvenog značaja je uspostavljanje potpune bezbednosti, slobode kretanja, prava na rad, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, pravo učešća u javnom životu i jednak pristup javnim službama.
Lokalna integracija izbeglih i interno raseljenih lica podrazumeva obezbeđenje uslova za stanovanje i zapošljavanje, što će omogućiti postepeno gašenje kolektivnih centara. Trajno rešavanje stambenih problema socijalno najugroženijih izbeglih i raseljenih lica podrazumeva kupovinu i izgradnju stambenih objekata pod povoljnijim uslovima od tržišnih ili izgradnju socijalnih stanova u manje urbanizovanim sredinama za njihov smeštaj.
Donošenjem odgovarajućeg zakona, formiraće se republička agencija za stanovanje, sa zadatkom da definiše mehanizme sprovođenja programa i pojedinačnih projekata trajnog smeštaja izbeglih i raseljenih lica, kao i da prikuplja finansijska sredstva i da upravlja tim sredstvima. Početni kapital fonda činiće donacije, povoljni zajmovi od međunarodnih finansijskih institucija, sredstva izbeglih i raseljenih lica i sredstva budžeta. Programi zapošljavanja za najugroženije izbeglice i raseljena lica finansiraće se putem poklona i obezbediće se stipendije i prekvalifikacija za učenike i radnike iz najsiromašnijih porodica, kako bi se pripremili za zapošljavanje.
6.3.6. Zaštita nacionalnih manjina
U skladu sa Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Strategijom za integraciju i davanje novih ovlašćenja Romima i akcionim planovima za Dekadu Roma, preduzimaće se socijalne, ekonomske, prosvetno-obrazovne, zdravstvene i urbanističke mere za unapređenje života Roma. Posebna pažnja posvetiće se uključivanju Roma u obrazovni sistem i obezbeđivanju kontinuiteta u obrazovanju, uz uvažavanje različitosti i razvijanje multikulturalnih vrednosti i negovanje kulturnog identiteta, kao dela nacionalnog akcionog plana za unapređivanje obrazovanja. Uz to, preduzimaće se i mere za unapređivanje uslova života u romskim naseljima, regulisanje imovinsko-pravnog statusa i rešavanje stambenih problema Roma. Podsticaće se samozapošljavanje Roma obezbeđivanjem mikrokredita sa niskim kamatnim stopama i dugim grace periodom, obukom, otvaranjem klubova za traženje posla i dr. U skladu sa Akcionim planom za zdravlje Roma unapređivaće se zdravstveno stanje Roma ostvarivanjem prava Roma na zdravstvenu zaštitu i poboljšanje zdravstvene zaštite za celu romsku populaciju i obezbeđenjem veće dostupnosti zdravstvenih usluga ovim marginalizovanim grupama stanovništva.
6.4. Socijalni dijalog
Vlada će, u skladu sa Zakonom o socijalno-ekonomskom savetu, o svim bitnim pitanjima ekonomske i socijalne politike obezbediti socijalni dogovor sa reprezentativnim sindikatima i udruženjima poslodavaca, kao neophodne pretpostavke socijalne i političke stabilnosti u zemlji i kontinuiranog odvijanja reformi. Socijalni dijalog uspostavljaće se kroz razne vidove saradnje socijalnih partnera radi rešavanja problema nezaposlenosti i povećanja životnog standarda stanovništva. Reprezentativni sindikati i udruženja poslodavaca uključivaće se u pripremu i sprovođenje zakona kojima se neposredno utiče na položaj i standard zaposlenih. Zajednička odgovornost socijalnih partnera odnosi se na regulisanje kolektivnog pregovaranja i politike zapošljavanja.
U okviru socijalnog dijaloga i realizacije socijalnog programa za zaposlene u socijalnoj zaštiti aktivnosti će biti usmerene na rešavanje problema realnih viškova zaposlenih u socijalnoj zaštiti, a posebno na poboljšanje kvalifikacione strukture zaposlenih, odnosno na zapošljavanje visokoobrazovanih kadrova na mestima na kojima su bila zaposlena lica sa višim stepenom obrazovanja.
6.5. Državna uprava
Vlada će u naredne tri godine posebnu pažnju posvetiti reformi državne uprave i lokalne samouprave. Osnovni ciljevi reforme državne uprave biće izgradnja demokratske države zasnovane na vladavini prava, odgovornosti, ekonomičnosti i efikasnosti i izgradnja države koja je sposobna da građanima i privatnom sektoru pruži visok kvalitet usluga uz razumne troškove. Kroz reformisanu državnu upravu obezbediće se povećanje kvaliteta administrativnih usluga, uvođenje adekvatnih standarda kvaliteta, izrada kvalitetnih propisa, veća dostupnost informacija javne prirode i razvoj partnerstva sa civilnim društvom.
Reforme državne uprave zasnivaju se na modernom zakonodavnom okviru za uređenje i funkcionisanje uprave, preduzimanju mera za izgradnju racionalne uprave, uvođenju novih sistema upravljanja i pojednostavljenju administrativnih procedura. Uspostavljen je pravni okvir za funkcionalnu državnu upravu donošenjem zakona koji regulišu državnu upravu, rad Vlade i ministarstava, rad državnih službenika i nadležnost lokalne samouprave. U tom cilju doneće se i zakoni o opštem upravnom postupku, upravnim sporovima i o inspekcijskom nadzoru.
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu aktivno će sprovoditi Strategiju reforme državne uprave. Proces donošenja novih zakona kojima se uređuje novi sistem državne uprave, započet je usvajanjem određenog broja zakona, pri čemu je dinamika određena Akcionim planom za sprovođenje reforme državne uprave koji je usaglašen sa delom Akcionog plana Vlade za realizaciju prioriteta iz Evropskog partnerstva, ali nije podudaran sa njim, budući da je predmetno sveobuhvatniji (kompletna reforma sektora državne uprave i dodirne oblasti) i vremenski duži (2004-2008. godina).
U sprovođenju reformi državne uprave donet je Akcioni plan za sprovođenje reforme državne uprave za period 2004. do 2008. godine usmeren na decentralizaciju, fiskalnu decentralizaciju, izgradnju profesionalne i depolitizovane državne uprave, uspostavljanje novog okvira organizacije i upravljanja, kao osnov za racionalizaciju i modernizaciju državne uprave i uvođenje informacionih tehnologija i mehanizama za kontrolu rada državne uprave.
Novi zakonodavni okvir je usklađen sa pravnom regulativom EU i omogućuje raspodelu vlasti između centralnih i lokalnih nivoa kao preduslov opšte demokratizacije društva. Primena ovog principa obezbediće aktivnije učešće građana u kreiranju javne politike, bolju informisanost nadležnih organa o potrebama i zahtevima građana, kao i kvalitetnije zadovoljavanje njihovih potreba.
Osnove za modernu državu postavljene su donetim zakonima o državnoj upravi i državnim službenicima. Zakon o državnoj upravi obezbeđuje primenu svih ključnih principa Strategije reforme državne uprave, dok je Zakonom o državnim službenicima uređen status državnih službenika i definisane specifične obaveze, prava, odgovornosti i principi za zasnivanje i prestanak radnog odnosa. Ovim zakonima uspostavljen je odgovarajući pravni okvir koji omogućava izgradnju profesionalne i depolitizovane državne uprave.
Kroz depolitizaciju izvršiće se razgraničavanje procesa političkog kreiranja odluka od procesa njihovog izvršavanja. Stvaranje dobro obučene, odgovorne i efikasne uprave obezbediće se kroz primenu principa profesionalizacije. Obuka i usavršavanje zaposlenih postavljeni su kao prioritet u prvoj fazi reforme državne uprave, a radi obezbeđivanja kontinuiteta reformi uspostaviće se mehanizmi za kontinuirano podizanje nivoa znanja državnih službenika. Najekonomičniji način za ostvarivanje tog cilja je osnivanje jedinstvenog trening centra koji će pružati mogućnost za najkvalitetniji nivo obuke.
Radi izgradnje moderne, efikasne i ekonomične državne uprave donet je Zakon o platama državnih službenika i nameštenika sa ciljem da se uspostavi fiskalno održiv sistem plata u okviru koga bi se posao nagrađivao prema složenosti, odgovornosti i stepenu doprinosa ukupnoj efikasnosti i rezultatima svih organa državne uprave. U okviru reforme sistema plata u državnim organima, a u cilju primene propisa o razvrstavanju i opisu radnih mesta državnih službenika i nameštenika, preduzimaće se potrebne mere za pružanje stručne pomoći organima u primeni relevantnih propisa.
Racionalizacija podrazumeva optimalno organizovanje državne uprave koja pruža zadovoljavajući kvalitet usluga uz optimizaciju troškova za rad. U procesu racionalizacije predviđeno je rešavanje viška zaposlenih i unapređenje obrazovanja za specifične uslove državne uprave.
Nastaviće se rad na primeni usvojenih sistemskih zakona i drugih propisa iz oblasti državne uprave i radnih odnosa u državnim organima. To se, pre svega, odnosi na praćenje, analizu i unapređenje organizacije i načina rada organa državne uprave, polazeći od principa modernizacije i racionalizacije državne uprave, kao i od jasne podele nadležnosti i odgovornosti pojedinih organa, uz realnu procenu potrebnog broja izvršilaca za svaki posao. Jedna od osnovnih aktivnosti usmerenih na ostvarivanje racionalizacije jeste realna procena potrebnog broja izvršilaca za svaki od poslova, što podrazumeva celovitu funkcionalnu analizu poslova svakog organa koja će biti sprovedena tokom 2007. godine u svim republičkim organima.
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu će razviti mehanizme za poboljšanje međuresorne koordinacije i saradnje donatora u cilju višeg kvaliteta i uticaja sprovođenja Strategije reforme državne uprave u Republici Srbiji. Razviće se sistem za praćenje i evaluaciju Strategije, kako bi se omogućilo da se ista stalno ažurira i obezbedi adekvatnu zajedničku platformu institucionalnih reformi u Srbiji. Na osnovu stalnog praćenja i godišnje evaluacije, Strategija će se ažurirati kako bi odslikavala promene u okruženju, kodifikovala prethodno naučene lekcije i povećala dalju usklađenost sa ostalim relevantnim strategijama. Ovakav sistem će doprineti održivosti reforme državne uprave, jer će postojati platforma na osnovu koje reformski proces može biti sistematično posmatran i analiziran. Dalje, u cilju potpune primene Strategije i prevazilaženja nedostatka informacija, razumevanja i uvida ključnih aktera u značaj i uticaj administrativnih reformi, radiće se na promociji Strategije, podizanju svesti javnosti i edukaciji medija.
Imajući u vidu nov predpristupni finansijski instrument koji uvodi Finansijski okvir EU – IPA za period 2007 – 2013. godine, Ministarstvo će pružiti podršku u pripremi uspostavljanja decentralizovanog sistema upravljanja evropskim fondovima.
Razgraničavaće se nadležnosti i poslovi organa državne uprave, kako bi se izbeglo preklapanje poslova i saglasno tome utvrdio broj potrebnih izvršilaca. Nova organizacija polaziće od horizontalne analize funkcija, struktura, procedura i procesa na nivou cele države i vertikalne analize na nivou pojedinačnih institucija. Ovaj proces biće podržan profesionalizacijom i modernizacijom državne uprave. Nastaviće se sa izgradnjom pravnog okvira koji će biti osnov za nove institucionalne vidove vršenja javnih poslova, kao što su regulatorna tela i javne agencije na koje će se postepeno i kontrolisano prenositi nadležnosti organa državne uprave.
U cilju unapređivanja upravnog postupanja organa državne uprave i kontrole zakonitosti i pravilnosti njihovog rada, okončaće se rad na pripremi zakona o opštem upravnom postupku koji reguliše kontrolu rada državne uprave i zakona o upravnim sporovima, kojim se obezbeđuje sudska kontrola rada uprave. Takođe, primenom Zakona o zaštitniku građana, obezbediće se specifični vid eksterne kontrole rada državne uprave. Na ovaj način biće zaokružen celovit mehanizam za kontrolu rada državne uprave.
Princip modernizacije odnosi se na tehničko-tehnološko osavremenjivanje rada organa državne uprave, uz primenu savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija. U tom cilju obezbediće se izrada i korišćenje jedinstvenih baza podataka i uspostavljanje jedinstvenog sistema komunikacije između organa državne uprave na čitavoj teritoriji, uz uvođenje elektronskog poslovanja i elektronskog potpisa u rad organa državne uprave. Ulaganje u modernizaciju zahteva ne mala finansijska sredstva, ali kao rezultat u velikoj meri doprinosi smanjenju troškova rada organa državne uprave.
Uvođenje informacionih tehnologija u rad državnih organa na centralnom i lokalnom nivou realizovaće se kroz formiranje zajedničkog informacionog sistema koji će biti definisan nacionalnom strategijom razvoja informacionog društva. Cilj je da se građanima olakša pristup informacijama i omogući obavljanje pojedinih konkretnih poslova i poveća efikasnost rada uz redukciju troškova.
Izrada i primena svakog zakonskog propisa testiraće se sa stanovišta finansijske održivosti putem analize troškova, koja mora biti sastavni deo svakog zakona, analize efekata zakona na proces budućeg pridruživanja EU i kroz procenu efekata predloženih propisa na javni i privatni sektor.
Reforma države, pored reforme zakonodavnog okvira, obuhvatiće i način vođenja ukupne i sektorskih javnih politika. U tom smislu, reforma državne uprave podrazumeva neophodnost potpune primene principa otvorene Vlade, kao standarda u radu državne uprave. Radi ostvarenja ovog cilja donet je novi Poslovnik Vlade, čime su stvoreni mehanizmi za uključivanje svih zainteresovanih strana (lokalni organi vlasti, sindikati, stručna javnost, nevladine organizacije) u politički i zakonodavni proces.
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pružiće podršku razvoju kapaciteta upravnih okruga. Uvešće se i usmeravati informacioni sistem za zajedničko korišćenje informacija najpre u pet oglednih upravnih okruga. Sistem će se temeljiti na savremenoj informaciono-komunikacionoj tehnologiji, uz usredsređivanje na horizontalnu interakciju između upravnih okruga i obezbeđivanje direktne veze sa građanima preko informacionih kontaktnih tačaka i web platformi. Predviđeno je organizovanje obuka iz oblasti reforme državne uprave za zaposlene u upravnim okruzima, a takođe će se raditi i na medijskoj promociji upravnih okruga. Cilj koji se želi postići navedenim aktivnostima je da se upravni okruzi osposobe za nove potrebe koje će se javljati u oblasti decentralizacije i reforme državne uprave, kao i evropskih integracija.
Raspodela vlasti između centralnog i lokalnih nivoa vlasti jedan je od bitnih preduslova opšte demokratizacije društva. Proces decentralizacije odvijaće se postepeno, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. Akcionim planom za sprovođenje reforme državne uprave predviđena je analiza funkcionisanja organa lokalne samouprave, koja će se nastaviti u cilju adekvatne procene kapaciteta na lokalnom nivou, kao i sprovođenja strategije osposobljavanja. Na osnovu izvršene prethodne analize, a u svetlu donošenja novog Ustava, nadležno ministarstvo će pripremiti nacrte izmena i dopuna postojećih zakona iz oblasti lokalne samouprave, odnosno, izgraditi novi set zakona iz ove oblasti.
Proces decentralizacije odvijaće se sinhronizovano sa procesom fiskalne decentralizacije, tako da se pri prenošenju nadležnosti lokalnoj samoupravi definišu izvori sredstava iz kojih će lokalna samouprava finansirati obavljanje prenetih poslova. Proces fiskalne decentralizacije neminovno će uneti promene u sistemu javnih prihoda, kao i u definisanju mera usmerenih ka ograničenju rizika od prezaduženosti lokalne samouprave. Fiskalna decentralizacija podrazumeva da lokalni nivoi vlasti vode politiku javnih rashoda i javnih prihoda koja najbolje odgovara potrebama građana, uz preuzimanje odgovornosti da se obezbede kvalitet usluga i optimalni troškovi. Fiskalna decentralizacija zasnivaće se na jasnom definisanju funkcija i odgovornosti različitih nivoa vlasti u zemlji, transparentnom određivanju pripadnosti javnih prihoda, autonomiji koju lokalna vlast ima na prihodnoj i rashodnoj strani i uspostavljanju odgovarajućih institucija koje su administrativno i tehnički osposobljene za efikasno izvršavanje poslova i zadataka.
Ciljevi ekonomske politike i veća mogućnost za administriranje složenijim poreskim oblicima, kao što su porez na dodatu vrednost i sintetički porez na dohodak građana, zahtevaju određen stepen centralizacije fiskalnih sistema. Da bi centralna vlast mogla efikasno da upravlja makroekonomskim tokovima u zemlji potrebni su joj odgovarajući instrumenti, uključujući i fiskalne. Ukoliko bi centralna vlast previše decentralizovala poreski sistem, to bi moglo značajno da umanji njenu sposobnost da koristi mere fiskalne politike za ostvarivanje makroekonomskih ciljeva.
Oba procesa decentralizacije podrazumevaju kadrovsku i materijalnu osposobljenost organa lokalne samouprave da samostalno preuzimaju vršenje novih nadležnosti. Materijalna osposobljenost obezbediće se prvenstveno kroz proces fiskalne decentralizacije koji će biti usklađen sa decentralizacijom poslova, kao i stvaranjem ustavnopravnih i zakonskih osnova za postojanje sopstvene svojine lokalne samouprave. U okviru kadrovske osposobljenosti organa lokalne samouprave, nadležno ministarstvo pružaće svu neophodnu pomoć u analizi kapaciteta lokalnih vlasti i kreiranju planova za njihovo osposobljavanje. Deo ovog procesa predstavlja donošenje posebnog zakona o službenicima u organima lokalne vlasti.
Projekat „Ka efikasnijem sprovođenju reformi – unapređenje planiranja, budžetiranja, praćenja i izveštavanja“ (finansiran od strane Vlade Kraljevine Norveške). Na osnovu predloga Projekta, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu će, osim uloge centralne institucije na Projektu, izraditi Godišnji operativni plan aktivnosti (GOPA) za 2007. godinu.
Program „Podrška Strategiji reforme državne uprave Srbije – faza dva“ (finansiraju Vlada Kraljevine Švedske i Vlada Ujedinjenog Kraljevstva) traje od 2006 – 2008. godine. Ukupna vrednost donacije je 1.853.123 evra. Osnovna svrha Programa je poboljšanje delotvornosti, odgovornosti i transparentnosti u državnoj upravi. Osnovni cilj Programa će se ostvariti realizacijom sledećih projekata: podrška delotvornom i uspešnom sprovođenju Strategije reforme državne uprave; promocija reforme državne uprave i razmena znanja; razvijanje novog organizacionog i upravljačkog okvira; razvoj kapaciteta upravnih okruga.
6.6. Pravosuđe
Na bazi usvojene Nacionalne strategije reforme pravosuđa ubrzaće se transformacija pravosudnog sistema u cilju uspostavljanja vladavine prava, zaštite svojine i ugovora, pre svega zaštite prava investitora i poverilaca, kao ključnih pretpostavki za nesmetano obavljanje poslovnih aktivnosti. To podrazumeva jačanje nezavisnosti sudova i postizanje veće efikasnosti i ažurnosti u radu sudova, stvaranje stabilnih i realnih izvora finansiranja poslova iz nadležnosti pravosudnih organa, modernizaciju zastarele infrastrukture i poboljšanje materijalno-tehničkih i prostornih uslova rada, uvođenje savremene informatičke tehnologije i računarske mreže, definisanje merila i kriterijuma za utvrđivanje neophodnih troškova rada i finansiranja pravosudnih organa.
Prioritetni ciljevi u oblasti reforme pravosuđa su nastavak započetih promena u zakonodavstvu, koordinacija međunarodnih programa pomoći u reformi pravosuđa, predlaganje promena radi usklađivanja pravosudnog sistema sa prihvaćenim pravnim standardima EU i međunarodnim standardima, poboljšanje organizacije rada pravosudnih organa i jačanje materijalnog položaja i nezavisnog delovanja pravosudnih organa, u skladu sa obavezama iz Zakona o sudijama, Zakona o uređenju sudova i Zakona o sudskim taksama. Aktivnosti će biti usmerene na sprovođenje reforme pravosuđa prema dinamici obezbeđenja neophodnih sredstava, obezbeđivanje uslova za nezavisnost sudova u oblasti upravljanja, rukovođenja i finansiranja pravosudnih organa, u skladu sa odgovarajućim izmenama propisa u ovoj oblasti, prenošenje upravnih poslova suda na zaposlene u sudu u skladu sa izmenjenim nadležnostima u određivanju poslova pravosudne i sudske uprave, pripremu zakonskog okvira za novu strukturu rukovođenja izborom, unapređenjem i disciplinskim procesima; revidiranje sudskih pravila i procedura da bi se unapredio pristup javnosti sudskim postupcima, što podrazumeva omogućavanje pristupa informacijama o predmetima, uz čuvanje privatnosti stranaka i promovisanje transparentnosti, vršenje nadzora nad redefinisanjem procesa, metodologija i standarda pripreme i prenosa statističkih podataka o efikasnosti sudova i sudija, kako bi se postigao najviši nivo tačnosti i doslednosti i uskladili sa najboljim praksama koje je utvrdio Savet Evrope i druga međunarodna tela; automatizovanje upravljanja predmetima i informatička modernizacija; revidiranje sistema pravne pomoći i predlaganje sistemske reforme; osnivanje nacionalnog instituta za obuku u pravosuđu. Usvajanjem novog ustavnog i zakonodavnog okvira o promeni organizacije i nadležnosti sudova racionalizovaće se mreža sudova, na osnovu preciznih kriterijuma i urediti nov sistem nadležnosti sudova kroz formiranje novog Vrhovnog – Kasacionog suda, dok će apelacioni sudovi preuzeti nadležnost dosadašnjeg Vrhovnog suda, a specijalizovani sudovi i sudovi opšte nadležnosti uz male izmene zadržaće svoje dosadašnje nadležnosti. Formulisaće se reformski plan za preuređenje kadrovske i organizacione strukture Ministarstva pravde, uvođenjem novih efikasnijih procesnih pravila za vođenje postupka koji treba da obezbede značajne uštede troškova koji se finansiraju iz sopstvenih prihoda u korist povećanja plata i standarda nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih.
Prioritet u oblasti pravosuđa i prekršaja biće uvođenje novih principa upravljanja i organizacije rada, efikasnijih administrativnih procedura za formiranje baze podataka i obaveznih evidencija neophodnih za uspešno praćenje i otklanjanje uočenih nedostataka u realizaciji planiranih ciljeva i potreba, sa ciljem racionalizacije poslova i smanjenja neopravdanih troškova. Aktivnosti će biti usmerene na jačanje odgovornosti i nezavisnosti sudova, vladavine prava i harmonizaciju propisa sa evropskim i međunarodnim pravnim standardima. Osnovni cilj reforme pravosuđa je podizanje kvaliteta pravosudne prakse do nivoa koji odgovara modernim evropskim društvima.
U oblasti pravosuđa obezbediće se nastavak započetih promena u zakonodavstvu uz obezbeđenje sredstava za njihovu primenu, koordinacija međunarodnih programa pomoći u reformi pravosuđa i racionalno korišćenje obezbeđenih sredstava donatorske pomoći, usklađivanje pravosudnog sistema sa prihvaćenim standardima EU (harmonizacija propisa), nastavak započetih aktivnosti na poboljšanju organizacije rada sudova, izrada plana i programa stručnog usavršavanja kadrova u pojedinim oblastima prava i procena neophodnih sredstava za realizaciju, uvođenje statističkih obrazaca i analiza pribavljenih izveštaja radi izmene mreže sudova i praćenja ažurnosti i efikasnosti rada sudova, praćenje i sprovođenje međunarodnih projekata i eksperimentalnih programa u pojedinim sudovima, posebno programa koji jačaju aktivnosti sudova po pitanju kretanja predmeta, ažuriranja predmeta i uspostavljanja standarda rokova za rešavanje predmeta. Izvršiće se neophodne materijalne, organizacione i tehničke pripreme za rad novoosnovanih pravosudnih organa, kao što su apelacioni sudovi (u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu) i Upravni sud (za celu teritoriju Republike). Pored toga obezbediće se jačanje materijalnog položaja i stvaranje uslova za nezavisno delovanje nosilaca pravosudnih funkcija i pravosudnih organa; usaglašavanje rada po predstavkama i pritužbama sa važećim propisima i jačanje neposrednog nadzora od strane predsednika suda i neposredno višeg suda; utvrđivanje prioriteta na praćenju efikasnosti i ažurnosti rada sudova kroz statističke izveštaje i nadzor, posebno u jačanju odgovornosti sudova u rešavanju zaostalih predmeta; obezbeđenje sredstava potrebnih za prelazak na novu organizaciju prekršajnih sudova (plate izabranih sudija, obezbeđenje prostora za rad Višeg prekršajnog suda čije sedište će biti u Beogradu, kao i odeljenja Višeg prekršajnog suda u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Prištini, za koje u ovom trenutku ne postoji adekvatno rešenje).
U ovoj oblasti doneće se (u pripremi su ili u Narodnoj skupštini) sledeći zakoni: zakon o javnom beležništvu, zakon o uslovima za obavljanje poslova veštačenja, zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, zakon o državnim organima i postupku za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, zakon o agenciji za borbu protiv korupcije, zakon o zapleni imovine stečene kriminalom, zakon o Nacionalnom DNK registru, zakon o privrednim prestupima, zakon o specijalnom zatvorskom režimu, zakon o izmenama i dopunama Zakona o obligacionim odnosima i zakon o advokaturi.
Kontinuirane aktivnosti Ministarstva pravde vezane za međunarodnu saradnju i evropske integracije odnose se na harmonizaciju domaćih propisa sa propisima EU, harmonizaciju domaćih propisa sa standardima UN i Saveta Evrope, praćenje ispunjenja međunarodnih obaveza, unapređenje stalnog dijaloga sa EU i realizaciju prioriteta iz evropskog partnerstva.
U okviru međunarodne saradnje poseban značaj imaju aktivnosti vezane za: pripremu Pregovaračkog tima za pregovore o pridruživanju EU, pregovore o potpisivanju sporazuma o saradnji sa Bosnom i Hercegovinom, Republikom Srpskom, Mađarskom, Rumunijom, Rusijom, Belorusijom, Austrijom, Francuskom i Kinom; učešće u radu Vladine komisije za primenu Akcionog plana za borbu protiv organizovanog kriminala; učešće u radu Međuresorske radne grupe za izradu akcionog plana za implementaciju preporuka iz izveštaja Saveta Evrope o radnjama i merama koje se preduzimaju radi sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma; učešće u radu Radne grupe za reformu zakona Republike Srbije u oblasti ljudskih prava, u okviru zajedničkog projekta Evropskog centra za pitanje manjina i Danskog instituta za ljudska prava čiji je cilj unapređenje kapaciteta Ministarstva za ljudska i manjinska prava SCG; učešće u radu Saveta za prava deteta Vlade i sprovođenje lokalnih planova akcije za decu, u saradnji sa UNICEFOM; učešće u pripremi nacionalnog profila za procenu kapaciteta za implementaciju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u odlučivanju i dostupnosti pravosuđa u pitanjima koja se tiču životne sredine.
Za ostvarivanje osnovnih ciljeva Nacionalne strategije reforme pravosuđa u naredne tri godine od posebnog značaja je uspostavljanje integralnog pravosudnog informacionog sistema u svim pravosudnim organima. Na osnovu Programa Pravosudnog informacionog sistema utvrđene su grupe za razvoj i implementaciju softvera, nabavku i instalaciju hardvera, postavljanje LAN-ova u zgradama, instalaciju i video nadzor, izradu WAN mreže pravosuđa, pripremu i testiranje opreme za lokacije, održavanje opreme, definisanje politike sigurnosti, bezbednosti i zaštite podataka i školovanje kadrova u oblasti korišćenja informacionih tehnologija. Uspostavljanje integralnog pravosudnog informacionog sistema obezbediće odgovarajući pristup informacijama iz sudskih evidencija i postupaka, praćenje ažurnosti pravosudnih organa i nosilaca pravosudnih funkcija na osnovu standarda za ocenu uspešnosti vršenja sudijske dužnosti, delotvorno upravljanje predmetima putem jačanja administrativnih kapaciteta upotrebom informacionih tehnologija, modernu i racionalnu mrežu sudova sa smanjenim rashodima na osnovu preciznih parametara o obimu posla i opterećenosti pojedinih sudova.
Po usvajanju nacionalnog plana za poboljšanje stanja sudskih objekata izradiće se investicioni program kapitalnih investicija u sudske objekte, rukovodeći se posebno postojećim stanjem sudske uprave. Utvrđeno je da su postojeći objekti u veoma lošem stanju i loše održavani u prethodnom periodu, da je nedovoljan broj sudnica, da imaju zastarelu opremu i infrastukturu i da nema mogućnosti organizovanja rada sa sudijama po pozivu zbog nedostataka prostora. Planiraće se posebna sredstva za obezbeđenje dodatnog angažovanja na postavljanju baze podataka o svim objektima i za građevinsku procenu i veštačenje stanja za značajnije sudske objekte, koji zahtevaju rekonstrukciju i veća investiciona ulaganja.
Realizacija plana kompjuterizacije pravosudnih organa radi njihovog povezivanja u jedinstvenu mrežu podrazumeva obezbeđenje sredstava za nabavku računarske opreme, kao i za izvođenje radova na strukturnom kabliranju objekata pravosudnih organa. Pored toga, obezbediće se sredstva za zamenu nameštaja, obezbeđenje smeštajnih uslova za rad pravosudnih organa, obnavljanje voznog parka koji koriste pravosudni organi i osiguranje imovine i lica kojima upravljaju pravosudni organi i Ministarstvo pravde (samo od osnovnih rizika – od požara i dopunskih rizika poplave i sl.) i kombinovano osiguranje zaposlenih od povreda na radu, lečenje usled težih bolesti i za slučaj smrti.
U cilju usklađivanja pozitivnih propisa sa evropskim zakonodavstvom, Uprava za izvršenje zavodskih sankcija u saradnji sa međunarodnim nevladinim organizacijama i stručnjacima iz oblasti krivičnog prava, sačinila je Predlog novog zakona o izvršenju krivičnih sankcija, kojim je obezbeđena maksimalna zaštita prava lica lišenih slobode. Republika Srbija je kao članica Saveta Evrope u obavezi da primenjuje Evropsku konvenciju o sprečavanju mučenja i drugih oblika nečovečnog i ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja. Navedenim međunarodnim aktima, sa stanovišta delokruga Ministarstva pravde, Uprava za izvršenje zavodskih sankcija je u obavezi da obezbedi potrebne uslove za život i rad lica lišenih slobode.
U tom cilju potrebno je izgraditi nove i izvršiti rekonstrukciju postojećih objekata sa adekvatnom opremom, sačiniti nove proizvodne programe, kao i nabaviti potrebne mašine i repromaterijal za realizaciju proizvodnih procesa i izvršiti potrebnu edukaciju zaposlenih kadrova.
Izgradnjom novih i rekonstrukcijom postojećih objekata u okviru Uprave za izvršenje zavodskih sankcija obuhvaćeni su Vaspitno-popravni dom za maloletnike u Kruševcu i Kazneno-popravni zavod za maloletnike u Valjevu, Kazneno-popravni dom bolnica u Beogradu, Kazneno-popravni zavod u Beogradu-Padinskoj Skeli, Kazneno-popravni zavodi u Sremskoj Mitrovici i Nišu, izgradnja novog paviljona okružnog zatvora u Novom Sadu. Osim toga, do kraja 2009. godine neophodno je u svim zavodima izgraditi i opremiti sale za posetioce i adekvatne prostorije za pregled i lečenje lica lišenih slobode u skladu sa postojećim propisima.
Sredstva za finansiranje navedenih aktivnosti obezbeđivaće se u budžetu Republike u naredne tri godine, pri čemu se mora imati u vidu da tražena sredstva ne treba da budu sadržana u okviru redovnih zahteva za finansiranje tekućih rashoda Uprave za izvršenje zavodskih sankcija.
6.7. Policija
Reforma policije, kao jedan od prioritetnih zadataka u procesu pridruživanja EU, usmerena je na obezbeđenje visokog stepena lične i imovinske sigurnosti od svih oblika ugrožavanja, očuvanje stabilnog javnog reda i mira i povoljnog stanja bezbednosti u Republici. U tom cilju donet je Zakon o policiji, a u pripremi je strategija nacionalne bezbednosti.
Reforma policije obuhvata racionalnije organizovanje cele službe i njenu modernizaciju, kao i formiranje efikasnog, fleksibilnog i racionalnog policijskog obrazovnog sistema kojim se postiže obučavanje pripadnika policije svih nivoa i profila u toku čitavog radnog veka. Reforma će obuhvatiti i dalje jačanje mehanizma unutrašnje kontrole, zakonitosti, profesionalizma i odgovornosti svih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i pružanje neophodne pomoći i saradnje na uspostavljanju delotvornih sistema spoljašnjeg, parlamentarnog nadzora nad radom policije.
Prioritetni strateški zadaci policije su borba protiv organizovanog kriminala i svih njegovih oblika ispoljavanja, naročito u oblasti finansijskog kriminala, efikasno rasvetljavanje najtežih krivičnih dela, sprečavanje pokušaja destabilizacije stanja bezbednosti na području opština juga Srbije, preuzimanje poslova obezbeđenja državne granice po dinamici koja je utvrđena i uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja državnom granicom; jačanje unutrašnje kontrole i uspostavljanje spoljašnjeg nadzora, jačanje kapaciteta za kriminalističke istrage modernizacijom kriminalističke tehnike, osavremenjivanje informatičke i komunikacione opreme radi bržeg ostvarivanja prava građana (realizacija projekata ID dokumenata, TETRA, AFIS, FIS i sl.), razvoj policijskog obrazovanja; institucijalni razvoj i sveobuhvatne reforme nadležnog ministarstva unutrašnjih poslova.
Nastaviće se aktivnosti na donošenju zakona o nadzoru državne granice, kretanju i boravku stranaca, ostvarivanju prava na azil, zaštiti ličnih podataka, tajnosti podataka, prebivalištu i boravištu građana, jedinstvenom matičnom broju građana. Dovršiće se započete aktivnosti na uspostavljanju sistema obezbeđenja državne granice, kao i na izradi podzakonskih propisa kojima će se bliže urediti i razraditi ova materija.
Reforma policijskog školstva nastavljena je aktivnostima na stvaranju uslova za početak rada visokoškolske ustanove, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, koja će obrazovati kadrove za potrebe policije. U vezi sa tim Vlada je donela Odluku o osnivanju Kriminalističko-policijske akademije i dala saglasnost na njen Statut. Upisom ove akademije u sudski registar istovremeno se brišu Viša škola unutrašnjih poslova i Policijska akademija. Vlada je donela Odluku o upisu 120 studenata na ovu akademiju u školskoj 2006/2007. godini. U narednom periodu aktivnosti će biti usmerene na stvaranje uslova za rad nove akademije kao što su: obezbeđenje adekvatnih prostornih kapaciteta za rad, izrada idejnog, a potom i glavnog projekta, izgradnja infrastrukture, izgradnja i opremanje objekata, akreditacija kadrova – nastavnika i ostalih zaposlenih.
U toku je realizacija Strategije razvoja sistema obuke i obrazovanja za potrebe policije, kojom su obuhvaćeni najznačajniji globalni ciljevi projektovanja obrazovnog sistema kao što su definisanje radnih i obrazovnih profila za potrebe MUP-a, formiranje usmerenog, efikasnog, jeftinog i fleksibilnog policijskog sistema obuke i obrazovanja, u skladu sa evropskim sistemima, obrazovanje kadrova koji će moći da podrže nove tehnologije policijskog rada, stvaranje novog vrednosnog sistema i proaktivne profesionalne kulture polaznika kurseva i studenata i dr.
Na ovaj način stvoriće se normativni preduslovi za novi koncept obuke i obrazovanja kadrova za potrebe policije (obuka kadrova u MUP-u, a obrazovanje u visokoobrazovnoj ustanovi u okviru sistema prosvete ali sa funkcionalnom vezom sa MUP-om). U tom cilju, u saradnji sa OEBS-om, intenzivno se odvija niz kurseva za obuku trenera – učesnika u obuci i obrazovanju pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova (kurs za trenere, izradu nastavnih planova i programa, evaluaciju i dr.). U toku 2007. godine, prema Sporazumu MUP-a i Misije OEBS-a, nadležno ministarstvo će preuzeti organizaciju kurseva, što podrazumeva niz aktivnosti i obaveza koje će biti uređene akcionim planom.
U pripremi je predlog mreže trening centara, kako bi se omogućila kvalitetna i racionalna decentralizacija obuke pripadnika Ministarstva, čime će se stvoriti uslovi za inteziviranje svih vidova obuke, odnosno za realizaciju principa stalnog učenja i razvoja policijskih kadrova. Radi stvaranja uslova da se u ovoj oblasti sprovede reforma, u junu 2006. godine je organizovana donatorska konferencija u saradnji sa Misijom OEBS-a, kako bi se obezbedila sredstva za izgradnju i adaptaciju postojeće infrastrukture Srednje škole unutrašnjih poslova u Centar za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici. Vlada Kraljevine Norveške će donirati sredstva u visini od 750.000 evra za rekonstrukciju i opremanje nastavnog centra u Sremskoj Kamenici što će, zajedno sa sredstvima koja su odobrena Nacionalnim investicionim planom (ukupno za 2006. i 2007. godinu – 1.961.800 evra), omogućiti stvaranje modernog i funkcionalnog Centra za osnovnu policijsku obuku.
U vezi sa Akcionim planom borbe protiv organizovanog kriminala, sačinjen je Nacrt zakona za zaštitu ličnih podataka, Strategija razvoja UBPOK-a i funkcije T-SIMS (specijalne istražne metode i tehnike iz domena elektronskog nadzora), Uredba o obavezama telekomunikacionih operatera prema službama za sprovođenje zakona, Interno uputstvo o primeni i eksploataciji T-SIMS i Instrukcija o operativnom radu Službe za borbu protiv organizovanog kriminala .
Kada je reč o poslovima preuzimanja državne granice, završen je postupak preuzimanja državne granice prema Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, a prema Hrvatskoj je postupak preuzimanja državne granice u završnoj fazi. Formirani su regionalni centri u Subotici, Vršcu i Dimitrovgradu i tom prilikom su formirane ukupno 23 stanice granične policije za obezbeđenje državne granice. Do kraja 2006. godine očekuje se preuzimanje poslova obezbeđenja granice i prema ostalim susednim zemljama (u skladu sa usaglašenim Dinamičkim planom ustupanja poslova obezbeđenja državne granice između Graničnih jedinica Vojske i MUP Republike Srbije).
Vlada je usvojila Strategiju integrisanog upravljanja granicom Republike Srbije, kao i Akcioni plan za implementaciju te strategije. Ova strategija predviđa uspostavljanje mehanizama i instrumenata planiranja finansiranja zajedničkog infrastrukturnog opremanja za sve granične prelaze. U toku je realizacija donacije EU (CARDS projekat), na osnovu Okvirnog sporazuma između SRJ i EU, koji sprovodi Evropska agencija za rekonstrukciju, pri čemu su za 2005. godinu odobrena sredstva u iznosu od 3 mil. evra, namenjena za tehničku opremu za potrebe Granične policije, koja treba da se realizuju u 2006. godini. Takođe se očekuje da EU odobri još 3 mil. evra za 2006. godinu, čija će realizacija najverovatnije započeti početkom 2007. godine. U ovoj oblasti u narednom periodu regulisaće se saradnja policije sa carinskim i inspekcijskim organima, tužilaštvom i drugim organima koji učestvuju u procesu kontrole prelaženja državne granice i njenog obezbeđenja. Izvršiće se reforma Uprave granične policije, tako što bi se uspostavio, pored centralnog i lokalnog, i regionalni nivo organizovanja (regionalni centri), kao što je do sada učinjeno prema preuzetim granicama.
Reforma u oblasti upravnih poslova (poslovi državljanstva, ličnih karata, prebivališta, putnih isprava, oružja, registracije vozila) obuhvata, između ostalog: uvođenje novih identifikacionih dokumenata koji će se izrađivati po evropskim i svetskim standardima i kojima će se obezbediti lakše i brže ostvarivanje prava, obaveza i interesa građana; modernizaciju i unapređenje organizacije i metoda rada državnih i drugih organa; usaglašavanje identifikacionih dokumenta sa evropskim i svetskim standardima, preporukama i direktivama, praćenje svetskih tehnoloških trendova, kao i efikasnu zaštitu dokumenata od falsifikata, što je jedan od uslova za uključivanje Srbije u evropske integracije.
Donošenjem Zakona o ličnoj karti, čija primena će početi od 22. januara 2007. godine, stvorene su normativne pretpostavke za uvođenje novog, savremenog, funkcionalnog elektronskog primarnog identifikacionog dokumenta koji bi se ubuduće izdavao građanima Srbije. Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti dodatna finansijska sredstva za tehničku opremljenost organizacionih jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova u kojima će se izdavati dokumenta. Do kraja 2006. godine očekuje se i realizacija projekta integrisanog sistema za personalizaciju identifikacionih dokumenata, koji uključuje nov postupak izrade dokumenata (ličnih karata, vozačkih i saobraćajnih dozvola).
U junu 2006. godine Vlada je donela Deklaraciju o prijemu crnogorskih državljana s prebivalištem u Srbiji u državljanstvo Republike Srbije, čime je povećan obim poslova u delu poslova državljanstva, što iziskuje dodatne troškove za kvalitetnije obezbeđenje tehničke opreme i prijem radnika za obavljanje poslova državljanstva. U vezi sa tim, intenzivno se radi na pripremi zakona o izmeni Zakona o državljanstvu Republike Srbije, kako bi se promene u oblasti državljanstva koje su nastale po osamostaljivanju Republike Crne Gore što pre zakonom uredile i obezbedila zaštita licima koja su usled okolnosti na koje nisu mogli da utiču postali nedržavljani. Izmene ovog zakona su neophodne kako bi se omogućio nesmetan rad državnih organa, time što će se utvrditi ko se smatra državljaninom Republike Srbije.
U domenu oružja nastavljena je saradnja sa relevantnim organizacijama UN, koja je usmerena na izradu i primenu dokumenata UNDP „Strategija kontrole lakog i malokalibarskog oružja za državnu zajednicu Srbija i Crna Gora“. Ovo je kompleksan projekat u vezi sa rešavanjem pitanja granične kontrole oružja, prikupljanja i uništavanja oružja i municije, a koji uključuje predstavnike i drugih ministarstava i UNDP i čije će sprovođenje trajati duži vremenski period. Cilj ovog projekta je identifikacija viška zaliha lakog i malokalibarskog naoružanja kao rezultata reforme sektora bezbednosti i uklanjanja viška na transparentan i pravovremen način. Takođe, u ovoj oblasti ostvarena je intenzivna saradnja sa međunarodnim faktorima, naročito u pogledu zaključivanja Sporazuma o readmisiji i njihovog sprovođenja, što je preduslov za pridruživanje evropskim integracionim procesima.
Preuzimanjem poslova od Ministarstva za ljudska i manjinska prava, u skladu sa Uredbom o finansiranju nadležnosti koje su prešle na Republiku Srbiju povećan je obim poslova, tako da će Ministarstvo unutrašnjih poslova, pored dosadašnjih poslova realizacije Sporazuma o readmisiji, obavljati i poslove vezane za aktivno vođenje pregovora oko zaključivanja pomenutih sporazuma, pokretanja novih inicijativa, aktivnosti ekspertskih grupa i komisija, što sve iziskuje nove materijalne troškove.
Racionalizacija broja zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, započeta 2005. godine, nastavljena je u pravcu određivanja optimalnog broja zaposlenih. Istovremeno, obezbeđivaće se finansijska sredstva za opremanje i obuku kadrova u policiji, kao i za stvaranje uslova da se sprovede započeta sveobuhvatna reforma tog ministarstva. Time će se obezbediti da optimalan broj policijskih službenika na najbolji način obavlja poslove koji su u većem obimu preneti na ovo ministarstvo.
7. SEKTORSKE REFORME
7.1. Rudarstvo
Na bazi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu reformisaće se oblast rudarstva i geologije, sa ciljem da se obnovi rudarski sektor u uslovima tržišne privrede. Zakonom je predviđeno uvođenje naknade za eksploataciju mineralnih sirovina po osnovu koje se, prema procenama, može godišnje da obezbedi 1 mlrd dinara. Predviđeno je zaključivanje ugovora između nadležnog Ministarstva rudarstva i energetike i rudarskih kompanija, kojim će se bliže odrediti prava i obaveze vezane za eksploataciju mineralnih sirovina.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu predviđa osnivanje agencije za rudarstvo, kao posebne organizacije za obavljanje stručnih poslova koja će učestvovati u izradi strategije razvoja mineralnih sirovina Srbije i bilansa rezervi svih mineralnih sirovina, kao i u pripremi dokumentacije za davanje koncesija na eksploataciju i istraživanje mineralnih sirovina i u pripremi podzakonskih akata i pravilnika o tehničkim normativima i drugih tehničkih propisa. Pored toga, agencija će se baviti pružanjem informacija o međunarodnim kretanjima u oblasti rudarstva, pružanjem konsultantskih usluga i učestvovaće u organizovanju seminara i promotivnih aktivnosti iz oblasti rudarstva. Agencija će pratiti i prognozirati trendove proizvodnje i cena berzanskih i drugih mineralnih sirovina u zemlji i inostranstvu, promovisati ulaganja u mineralne sirovine i izdavati licence za projektovanje i izvođenje rudarskih radova.
Radi obezbeđivanja finansijskih sredstava za podsticanje zaštite i unapređivanja rudarstva i geoloških istraživanja osnovaće se fond za razvoj rudarstva i geoloških istraživanja, kao javni finansijski fond. Fond će obavljati poslove finansiranja pripreme i sprovođenja programa, projekata, elaborata, studija i drugih aktivnosti u oblasti rudarstva i geoloških istraživanja mineralnih sirovina, finansijske podrške realizaciji odobrenih projekata od značaja za razvoj rudarske i geološke delatnosti u oblasti istraživanja mineralnih sirovina. Sredstva za rad fonda obezbediće se od naknade za eksploataciju mineralnih sirovina i drugih izvora, u skladu sa Zakonom. Izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu obezbeđen je pravni osnov za naplatu naknade za korišćenje mineralnih sirovina.
Vlada je u martu 2006. godine dala saglasnost za pokretanje postupka privatizacije Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja (JP PEU). Programom strateške konsolidacije JP PEU utvrđeni su izvori i način finansiranja rudnika, sa ciljem da se unapredi proizvodnja u rudnicima koji imaju perspektivu i da se podigne efikasnost eksploatacije uglja. Kroz proces restrukturiranja i privatizacije očekuje se privlačenje strateških investitora za 4 rudnika u sastavu JP PEU. Do oktobra 2006. godine izabraće se finansijski savetnik, a do marta 2007. godine izradiće se strategija restrukturiranja i privatizacije JP PEU. Restrukturiranje i privatizacija ovog javnog preduzeća završiće se do kraja 2007. godine, a do kraja 2009. godine zatvoriće se neprofitabilni rudnici.
Izmenama i dopunama Zakona o geološkim istraživanjima, koje su u pripremi, stvoriće se zakonski okvir za izradu Strategije upravljanja mineralno-sirovinskim kompleksom Srbije, za osnivanje nacionalnog geološkog instituta i za regulisanje nadzora nad geološkim istraživanjima. Utvrdiće se i okvir za izmenu Pravilnika o kategorizaciji i razvrstavanju mineralnih sirovina i definisaće se procedure za izdavanje odobrenja za geološka istraživanja.
Strategijom upravljanja mineralno-sirovinskim kompleksom, čije donošenje se očekuje krajem 2008. godine, sagledaće se potencijali mineralno-sirovinskog kompleksa Srbije, nedostajuće mineralne sirovine koje Srbija mora da uvozi i na kojim mestima će Republika intenzivirati geološka istraživanja za određene mineralne sirovine. Predviđeno je da se do kraja 2008. godine donese zakon o istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina, kojim će se regulisati ceo proces vezan za mineralne sirovine, i to od preliminarnih geoloških istraživanja do zatvaranja rudarskih objekata.
Vlada je početkom 2006. godine zaključila četiri koncesiona ugovora. Za jarandolski basen potpisan je ugovor sa kompanijom Rio Tinto o davanju koncesija za istraživanje i eksploataciju borne rude, koji će omogućiti investicije u visini oko 120 mil. dolara. Ugovor utvrđuje period od pet godina za geološka istraživanja i za izradu projektne dokumentacije i period od 25 godina eksploatacije, kao i izgradnju rudnika i najsavremenijeg postrojenja za proizvodnju rafinisane borne kiseline u prahu kapaciteta 30.000 do 100.000 tona godišnje. Procenjuje se da će na radovima u ovom basenu posao dobiti više od 700 radnika, što je od posebnog značaja za razvoj tog područja Srbije. Koncesiona naknada iznosi 1% prihoda od prodaje rafinisane borne kiseline, a naknada za korišćenje mineralnih sirovina 5%, što se uplaćuje u budžet Republike. Za koncesije na istraživanje i eksploataciju rude bakra i zlata i drugih metala na području Crnog Vrha kod Bora izabrana je kompanija „Dundee Precious Metals Inc“. Ugovor je potpisan na 30 godina – 5 godina za geološka istraživanja i 25 godina za eksploataciju. Očekuju se investicije samo u domenu geoloških istraživanja oko 100 mil. dolara. U naredne tri godine pripremiće se za koncesije i drugi atraktivni potencijali, posebno u oblasti energetike.
Radi obezbeđenja relevantnih podataka iz oblasti rudarstva i geoloških istraživanja nastaviće se aktivnosti na unapređenju informacionog sistema u ovoj oblasti. Unaprediće se rad inspekcijskih službi koje pokrivaju ovu oblast, posebno u delu koji se odnosi na kontrolu naplate naknade za korišćenje mineralnih sirovina.
7.2. Energetika
Energetska politika usredsrediće se na sigurnost snabdevanja energijom, podsticanja konkurentnosti na tržištu i održivog energetskog sistema, stvaranje jedinstvenog energetskog tržišta i na prilagođavanje zajedničkoj energetskoj politici EU. Razvoj energetske delatnosti u celini i povećanje energetske efikasnosti u naredne tri godine baziraće se na Zakonu o energetici i Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine. Domaće zakonodavstvo u oblasti energetike i dalje se usaglašava sa propisima EU koji se odnose na ovaj sektor, sa ciljem da se obezbedi sigurnost snabdevanja energijom, povezivanje energetskih subjekta u regionu i njihov ravnopravan položaj na tržištu energije, stepen zaštite kupaca energije i drugi uslovi kojima se obezbeđuje postepeno otvaranje tržišta energije. Na taj način se i za energetske subjekte koji posluju na teritoriji Republike stvaraju neophodni uslovi za nesmetano odvijanje procesa regionalne integracije u prenosu, transportu, distribuciji i trgovini energijom i za uključivanje u evropske ekonomske tokove.
Osnovni cilj reforme energetskog sistema je povećanje efikasnosti korišćenja i racionalna upotreba svih vidova energije u procesu eksploatacije i primarne prerade, uspostavljanje kvalitetno novih uslova poslovanja i razvoja proizvodnih energetskih sektora i sektora potrošnje energije, koji će podsticajno delovati na privredni razvoj Srbije, zaštitu životne sredine i integraciju domaćeg energetskog sektora u regionalno i evropsko tržište energije.
Od posebnog značaja je osposobljavanje domaće industrije za proizvodnju energetske opreme i za prihvatanje novih energotehnologija. U izboru novih tehnologija i opreme za potrebe energetike prioritet će imati najbolja rešenja sa stanovišta zaštite životne sredine prilikom rekonstrukcije postojećih i izgradnje novih energetskih kapaciteta. Pouzdano snabdevanje potrošača energijom pod ekonomski najpovoljnijim i ekološki najprihvatljivijim uslovima podrazumeva da se na nivou zemlje uradi dugoročna procena energetskih potreba, zasnovana na sagledavanju dostignutog nivoa energetskog razvoja i sadašnjeg stanja energetskih kapaciteta, raspoloživih energetskih potencijala, tendencija razvoja energetike u svetu, očekivanog tehnološkog napretka u oblasti energetike i na pouzdanom sagledavanju rasta privredne aktivnosti i stanovništva Srbije. To je osnovna pretpostavka za usklađeni razvoj energetike i cele privrede, za izgradnju racionalne granske strukture energetskog sektora i za obezbeđenje sigurnosti i ekonomičnosti snabdevanja privrede i stanovništva energijom.
Obezbeđivanje sredstava za finansiranje razvoja energetike zasnivaće se na tržišnim principima i u najvećoj meri biće oslonjeno na cene energetskih proizvoda, uz korišćenje značajnih sredstava sa tržišta kapitala. U tom smislu, politika cena energije je ključni elemenat razvoja energetike, uz mogućnost korišćenja kredita, zajmova i emitovanja obveznica na tržištu kapitala. Važan izvor sredstava za razvoj energetike predstavljaće koncesije i direktne strane investicije.
Agencija za energetiku, u skladu sa Zakonom o energetici, utvrđivaće opravdane troškove odgovarajućih energetskih delatnosti i predlagati tarifne sisteme za obračun električne energije i prirodnog gasa za tarifne kupce, kao i tarifne sisteme za pristup i korišćenje sistema za prenos, transport, odnosno distribuciju energije i objekata za skladištenje prirodnog gasa. Agencija, takođe, utvrđuje metodologiju za određivanje tarifnih elemenata za obračun cena električne energije i prirodnog gasa, kriterijume i troškove priključka na sistem za prenos i distribuciju energije i izdavanje licence za obavljanje energetskih delatnosti. Cene po kojima se električna energija i prirodni gas isporučuju tarifnim kupcima i cene usluga koje se vrše za tarifne kupce utvrđuje energetski subjekt za snabdevanje električnom energijom i prirodnim gasom tarifnih kupaca, po pribavljenom mišljenju Agencije za energetiku, a saglasnost na akt o cenama daje Vlada. Agencija za energetsku efikasnost usredsrediće se na racionalnu upotrebu i štednju energije i energenata i na povećanje efikasnosti korišćenja energije u svim sektorima potrošnje.
Zakonom o energetici definisane su energetske delatnosti i energetske delatnosti koje se u smislu ovog zakona smatraju delatnostima od opšteg interesa i stvoren je pravni okvir za reorganizaciju Elektroprivrede Srbije (EPS) i Naftne industrije Srbije (NIS), koja je započela 2005. godine. Početkom 2006. godine izabran je konzorcijum Merrill Lynch Raiffeisen Investment za privatizacionog savetnika za NIS. Ovaj konzorcijum je početkom jula dostavio finalni „Izveštaj o strategiji privatizacije za NIS“, koji je Vlada usvojila 20. jula 2006. godine. Privatizacija NIS a.d. Novi Sad odvijaće se u dve faze. U prvoj fazi, koja će trajati tri godine, strateškom investitoru će biti prodato 37,5% ukupnog kapitala nacionalne naftne kompanije. Druga faza privatizacije NIS-a usledila bi najkasnije nakon tri godine. Tada će se strateškom investitoru, nakon otkupa akcija od zaposlenih, kroz kombinaciju dokapitalizacije bez učešća Vlade Srbije, prodati onoliko akcija koliko je neophodno da stekne 49% udela u vlasništvu NIS-a. Vlada Srbije će raspolagati sa 21% udela u vlasništvu, privatizacioni registar sa 15%, koliko će se naći i na berzi. Krajem juna 2006. godine izabran je konsultant za završetak izgradnje termoelektrane „Kolubara B“. To je konzorcijum austrijske firme EPIC i Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda.
U skladu za Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine donet je Nacionalni akcioni plan za gasifikaciju Republike Srbije, prema kome će se realizovati projekti koji obezbeđuju sigurnost snabdevanja potrošača prirodnim gasom – skladište prirodnog gasa Banatski Dvor i izgradnja magistralnog gasovoda Niš – Dimitrovgrad. Za ove namene Nacionalnim investicionim planom su predviđena sredstva u iznosu od oko 50 mil. evra. To će doprineti sigurnosti snabdevanja potrošača prirodnim gasom, stabilizaciji cene ovog energenta, poboljšanju energetske efikasnosti, zaštiti životne sredine i stvaranju pretpostavki za dalji razvoj gasne infrastrukture.
Srbija je potpisivanjem Ugovora o osnivanju Regionalne energetske zajednice jugoistočne Evrope postala punopravni član Regionalne energetske zajednice. Ovaj Ugovor daje neophodan okvir za saradnju zemalja u regionu u oblasti energetike i za saradnju sa EU, koja je koordinator procesa uspostavljanja tržišta energije u jugoistočnoj Evropi i njegovog integrisanja u unutrašnje tržište energije EU. Države članice uspostaviće zajedničko tržište gasa i električne energije. Ratifikacijom ovog ugovora 14.07.2006. godine u Narodnoj skupštini Srbije njegove odredbe su postale obavezujuće.
Ugovor o osnivanju energetske zajednice predviđa implementaciju Direktive Evropske zajednice, koja definiše zajednička pravila za funkcionisanje unutrašnjeg tržišta prirodnog gasa i mere koje za cilj imaju očuvanje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom. To podrazumeva uspostavljanje regulatornog okvira za operatore transportnih i distributivnih sistema kako bi održavali i razvijali svoju mrežu.
Nastaviće se reorganizacija JP „Srbijagas“, sa ciljem implementacije Ugovora o osnivanju Regionalne energetske zajednice jugoistočne Evrope. Aktivnosti će biti usmerene na stvaranje nacionalnog tržišta električne i drugih vidova energije i obezbediće se otvaranje tržišta i njegovo uključivanje u Panevropsko tržište. U narednom periodu nastaviće se aktivan rad na jačanju regionalne saradnje, kao i na realizaciji projekta međunarodnog Panevropskog naftovoda (ranije naftovod Konstanca-Pančevo-Omišalj-Trst), koji bi se sproveo kroz partnerstvo javnog i privatnog sektora.
Radi sprovođenja reformi u energetskom sektoru, u skladu sa Zakonom o energetici, doneće se program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period od 2006 do 2010 godine, saglasno prioritetnim programima iz Strategije. Izrada programa ostvarivanja Strategije obuhvata izradu:
programa za povećanje energetske efikasnosti u okviru celine energetskog sistema Srbije sa dinamikom realizacije, procenom obima finansijskih sredstava, uticaja na efektivnost upotrebe energije i predlogom odgovarajuće regulative i mera;
programa i plana realizacije za selektivno korišćenje novih obnovljivih izvora energije (NOIE) za decentralizovanu proizvodnju električne, posebno toplotne energije, sa procenom obima finansijskih ulaganja u odgovarajuće projekte NOIE, predlogom za donošenje odgovarajuće regulative i finansijskih podsticaja za intenzivnije korišćenje NOIE. Na osnovu analize različitih instrumenata za podsticanje korišćenja OIE, koji se primenjuju u zemljama EU, izabraće se adekvatni mehanizmi za primenu u Srbiji. Potpisivanjem Ugovora o osnivanju Regionalne energetske zajednice jugoistočne Evrope preuzeta je obaveza izrade plana za implementaciju direktive o promociji električne energije proizvedene iz OIE i direktive o promociji upotrebe biogoriva ili drugih OIE kao goriva u saobraćaju. Nakon toga, utvrdiće se dinamika aktivnosti koje će se preduzeti u periodu od 2006-2010. godine radi unapređenja energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije, kao i potrebna finansijska sredstva.
Pored toga, Strategija će razraditi i program modula hidroelektrane, program modula termoelektrane i termoelektrane-toplane, program modula elektrodistributivni sistem, program modula prenosna mreža, program modula TSMO (Operator prenosnog sistema i tržišta električne energije), energetsko-ekonomskih podloga za formiranje nacionalnog fonda za podsticanje realizacije programa za povećanje energetske efikasnosti i program za selektivno korišćenje novih obnovljivih izvora energije.
Energetska politika u naredne tri godine usredsrediće se na povećanje energetske efikasnosti i na obnovljive izvore energije u zemlji, kao dva cilja čije ostvarivanje podrazumeva: doslednu primenu donetog pravnog i regulatornog okvira u oblasti energetike; donošenje i sprovođenje programa korišćenja energije iz obnovljivih izvora (bio masa, geotermalna energija, energija vetra i dr.); donošenje programa racionalne upotrebe energije i uredbe o štednji energije; uspostavljanje prinudnih i podsticajnih instrumenata energetske politike; donošenje programa smanjenja energetske intenzivnosti u industriji i transportu; donošenje strategije i uspostavljanje mehanizama čistog razvoja, u skladu sa Kjoto protokolom; sprovođenje Ugovora o energetskoj zajednici i prilagođavanje nacionalnog energetskog sistema u procesu stabilizacije i pridruživanja EU; donošenje i sprovođenje programa energetske efikasnosti u Srbiji, uz podršku EU i SB; formiranje nacionalnog fonda za racionalno korišćenje energije; donošenje programa energetske efikasnosti u industriji, saobraćaju, građevinskim objektima, komunalnoj energetici i u sistemima daljinskog grejanja.
Sa ciljem poboljšanja energetske efikasnosti i racionalne upotrebe energije u svim sektorima potrošnje doneće se zakon o racionalnoj upotrebi energije, kojim će se stvoriti pravni okvir za donošenje odgovarajućih propisa i primenu odgovarajućih mera, sadržanih u Programu ostvarivanja Strategije, u skladu sa zahtevima za harmonizacijom sa praksom EU. Zakon će stvoriti pravni osnov za osnivanje fonda za racionalnu upotrebu energije, kako je predviđeno Strategijom razvoja energetike do 2015. godine, u skladu sa energetsko-ekonomskim podlogama razvijenim u okviru Programa ostvarivanja Strategije.
Ugovor o osnivanju Regionalne energetske zajednice jugoistočne Evrope predviđa implementaciju u naše zakonodavstvo Direktive EU 2003/54/ES u vezi sa zajedničkim pravilima o unutrašnjem tržištu električne energije i Pravilnika 1228/2003/ES o uslovima za pristup mreži za prekogranične razmene električne energije. Takođe se predviđa implementacija Direktive EU 2005/89/ES kojom su predviđene mere za očuvanje i unapređenje sigurnosti snabdevanja električnom energijom, kako bi se obezbedilo uspešno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU i omogućio razvoj privrede, odgovarajući nivo proizvodnih kapaciteta, odgovarajući balans između snabdevanja i potrošnje i odgovarajući nivo interkonekcije između zemalja članica, što obavezuje i na smanjenje tehničkih i netehničkih gubitaka električne energije u prenosu i distribuciji električne energije.
Radi jačanja energetskog sektora Srbije u naredne tri godine obezbediće se:
usklađivanje tarifne i cenovne, poreske, carinske i antimonopolske regulative i strukturno reorganizovanje energetskih preduzeća i efektivniji nadzor/upravljanje nad državnom imovinom u energetskoj privredi; stvaranje tržišta električne energije podrazumeva uspostavljanje cena energenata koje obuhvataju troškove proizvodnje, prenosa i distribucije, što treba da omogući održivi razvoj uz privlačenje investicija;
uspostavljanje savremene tehničke regulative, propisa i standarda za energetske tehnologije/delatnosti i posebnih instrumenata za stimulisanje aktivnosti za racionalnu upotrebu i efikasno korišćenje energije, uključujući i formiranje tela za praćenje i upravljanje reformama u energetici;
utvrđivanje predloga za ratifikaciju i korišćenje mehanizama Kjoto Protokola i obaveza koje proističu iz njegove implementacije u domaću regulativu i praksu, uključujući i institucionalno organizovanje za učešće Srbije u korišćenju olakšica koje omogućuje primena Kjoto Protokola.
Ugovor o osnivanju Regionalne energetske zajednice podrazumeva obavezu otvaranja tržišta električne energije i gasa, što zahteva pripremu programa socijalne zaštite za najsiromašnije kategorije stanovništva. To zahteva zaštitu ekonomskog položaja energetskih subjekata, odgovornih za sigurnost snabdevanja privrede i stanovništva električnom energijom, stimulisanje i podržavanje investicija u nove energetske izvore/tehnologije i energetski efikasne uređaje/opremu za korišćenje energije i mere finansijskog podsticanja za privatna ulaganja u ekonomski efektivne programe/projekte energetske efikasnosti i selektivnog korišćenja novih i obnovljivih izvora energije.
Radi povećanja energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i u sektorima potrošnje energije, preduzimaće se podsticajne mere, kao što su: mogućnost uvođenja tzv. finansiranja treće strane za finansiranje projekata energetske efikasnosti u opštinama i u industriji. Princip ovog finansiranja je da kompanije koje pružaju energetske usluge (ESKO kompanije) na bazi svoje stručnosti garantuju energetske uštede koje se mogu postići odgovarajućim tehničkim merama, obezbeđuju finansiranje predloženih projekata i njihovu primenu, a svoje usluge naplaćuju na račun ušteda ostvarenih projektom. Primena ovakvog mehanizma zahteva analizu pravnog okvira u Srbiji i poređenje sa pravnim okvirima u drugim zemljama i pripremu predloga za izmenu pravnog sistema u Srbiji, kako bi mehanizam nesmetano funkcionisao. Uz to, razvijaće se niz standardnih dokumenata koji bi služili za zaključenje ugovora i za praćenje njihove realizacije.
7.3. Industrija
Industrijski sektor u periodu od 2001. do 2005. godine nalazio se u procesu restrukturiranja i privatizacije. Ostvareni su pozitivni rezultati, posebno u sektoru prerađivačke industrije koji ima najveći uticaj na ukupna kretanja u industriji. U formiranju BDP smanjeno je učešće industrijskog sektora sa 25% u 1999. godini na 20,1% u 2005. godini, pri čemu prerađivačke industrije sa 19,1% na 15,4%, respektivno.
Fizički obim industrijske proizvodnje u proteklih pet godina imao je ciklično kretanje. U 1999. godini fizički obim industrijske proizvodnje je smanjen za 24%, dok je 2000, 2001. i 2002. godine imao neujednačene stope rasta (11%, 0,1% i 1,7%, respektivno). U 2003. i 2004. godini fizički obim industrijske proizvodnje je povećan za 3%, odnosno za 7,1%, prvenstveno zahvaljujući obavljenom privatizacionom procesu u značajnom delu prerađivačke industrije. U 2005. godini došlo je do blagog rasta fizičkog obima industrijske proizvodnje od 0,8%. Najveći uticaj na rast proizvodnje imale su proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja električne energije, proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja motornih vozila i prikolica, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda i proizvoda od gume i plastike.
Proces privatizacije industrijskih preduzeća praćen je smanjenjem broja zaposlenih. Od 2001. do 2005. godine u ukupnoj industriji smanjenje broja zaposlenih iznosilo je 13,4%, pri čemu u prerađivačkoj industriji za 19,4% ili oko 111 hiljada radnika.
Sektor industrije karakteriše neadekvatna sektorska struktura, usporene strukturne promene i niske tehničko-ekonomske performanse, što se nepovoljno odražava na proizvodne i izvozne mogućnosti domaće industrije i na njenu konkurentnost na inostranom tržištu. Delovi industrijskog sektora nalaze se u fazi restrukturiranja i privlačenja strateških partnera, posebno kada se radi o sektoru mašinogradnje, proizvodnje radio, tv i komunikacione opreme i bazne hemije, koje karakteriše nasleđena glomazna nefunkcionalna organizaciona struktura i velika zaduženost. Istovremeno, povećanje nivoa industrijske proizvodnje ograničeno je nepovoljnim uslovima kreditiranja i nedovoljnim korišćenjem unutrašnjih rezervi. Radi otklanjanja tih ograničenja preduzeće se mere prodaje dela imovine koja nije u funkciji osnovne delatnosti preduzeća i neprivatizovanih preduzeća.
Vlada će voditi aktivnu industrijsku politiku usmerenu na strukturno prilagođavanje industrijskog sektora u celini i pojedinih industrijskih grana, sa ciljem da se industrija Srbije osposobi za ulazak u EU sa promenjenom strukturom. Osnovni ciljevi industrijske politike u naredne tri godine biće povećanje proizvodnje i izvoza kroz efikasnije korišćenje postojećih resursa i otvaranje novih preduzeća iz ove oblasti, kao i povećanje konkurentne sposobnosti srpske industrije. Pri tome, smanjivaće se uvozna zavisnost, a povećavati izvozna sposobnost domaće industrije sa proizvodima visokog stepena obrade i uslugama. U tome ključnu ulogu imaće tehnološke i organizacione inovacije industrije.
Povećanje konkurentnosti industrije koja će se postepeno uklapati u razvojne tokove EU podrazumeva: strukturno prilagođavanje industrije i jačanje njene izvozne orijentacije; okončanje privatizacije i restrukturiranja industrijskih preduzeća; povećanje investicija u modernizaciju postojećih industrijskih kapaciteta i u izgradnju novih kapaciteta sa novim programima i proizvodima; povećanje zaposlenosti i kvaliteta industrijske radne snage i rast produktivnosti; podsticanje istraživačkih i razvojnih projekata usmerenih na razvoj i primenu savremenih tehnologija u industriji; podršku razvoju malih i srednjih industrijskih preduzeća i njihovom poslovnom i razvojnom povezivanju sa velikim industrijskim sistemima; posebnu podršku razvoju propulzivnih industrijskih grana zasnovanih na novim tehnologijama i inovacijama i povećanju učešća srednjetehnoloških i visokotehnoloških industrijskih grana u ukupnom izvozu srpske privrede.
Posebna pažnja posvetiće se razvoju prerađivačke industrije koja je u protekle dve decenije zaostala u razvoju, a zatim je od 2000-te ušla u fazu ekonomskog oporavka. Proizvodnja prerađivačke industrije u periodu od 2001. do 2005. godine je rasla po prosečnoj godišnjoj stopi od 1,4%. Nivo proizvodnje prerađivačke industrije u 2005. godini u odnosu na 2000. godinu veći je za 7,3%. Pri tome, veći nivo proizvodnje ostvaren je kod poljoprivrednih proizvoda i pića, duvanskih proizvoda, koksa i derivata nafte, hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvoda od gume i plastike, osnovnih metala, električnih mašina i aparata, preciznih i optičkih instrumenata i motornih vozila i prikolica, dok su visok pad proizvodnje zabeležile tekstilna industrija, proizvodnja kože i obuće i drvna industrija.
Ukupan izvoz prerađivačke industrije u 2005. godini porastao je u odnosu na 2001. godinu za 170% i iznosio je 13,6 mlrd dolara. U strukturi ukupnog izvoza prerađivačke industrije najveće učešće imali su proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića (18,6%), proizvodnja osnovnih metala (18,1%), proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (10,5%), proizvodi od gume i plastike (8,7%), proizvodnja mašina i uređaja, osim električnih (6,6%). Ukupan uvoz prerađivačke industrije u proteklih pet godina iznosio je 30,6 mlrd dolara, a ukupan spoljnotrgovinski deficit iznosio je 16,9 mlrd dolara.
Srbija je strateški orijentisana na formiranje efikasne i konkurentne industrijske strukture uključene u evropske razvojne tokove, sa značajnim učešćem visokotehnoloških industrijskih grana, kroz razvoj visokih tehnologija, prvenstveno u delu hemijske i farmaceutske industrije, informaciono-komunikacionog sektora i u delu elektronske i prehrambene industrije i sl. U izvoznoj orijentaciji Srbija treba da se specijalizuje na uži asortiman proizvoda i usluga. Takva razvojna orijentacija je neophodna, budući da je sadašnji izvoz Srbije zasnovan na proizvodnji primarnih proizvoda i proizvoda nižih faza prerade i da se na tim osnovama ne može obezbediti dugoročan rast izvoza i ukupan privredni rast.
Za intenziviranje rasta industrijske proizvodnje obezbediće se podrška finansijskog sektora konkurentnim industrijskim preduzećima i maksimalno aktivirati unutrašnje rezerve. Od posebne važnosti je ubrzanje i dovršavanje procesa privatizacije, uz restrukturiranje velikih preduzeća, posebno kada se radi o automobilskoj, metalskoj i hemijskoj industriji, gde je moguće očekivati i zainteresovanost stranih investitora za ulaganja.
Razvoj industrijskih zona i parkova imaće značajan doprinos rastu industrijske proizvodnje, pri čemu se u kasnijem periodu očekuje njihovo prerastanje u klastere sa granskim i sa regionalnim značajem.
Rast industrijske proizvodnje podržaće se primenom novih zakona o standardizaciji, akreditaciji, metrologiji i tehničkim propisima, uspostavljanjem odgovarajućeg sistema kontrole tržišta, uz stvaranje odgovarajuće organizacione strukture, prenošenjem uputstva novog pristupa u naše zakonodavstvo, modernizovanjem institucija infrastrukture kvaliteta, razvijanjem sistema ocene usaglašenosti i kreiranjem industrijskog okruženja koje prepoznaje SE znak.
U nedostatku domaće akumulacije uvođenje savremenih inovativno-tehnološki intenzivnih programa u najvećoj meri realizovaće se kroz transfer inostrane tehnologije, po osnovu vezivanja za strateške investitore, proizvodnu kooperaciju i zajednička ulaganja. Ostvarivanjem čvrste saradnje sa stranim partnerima ubrzaće se proces specijalizacije i povećati učešće proizvoda višeg tehnološkog nivoa u izvozu Republike. Privlačenje stranih investitora realizovaće se kroz efikasnije restrukturiranje, poboljšanje izvozne strukture i bržu privatizaciju industrijskih preduzeća.
U cilju unapređenja industrijskog sektora omogućiće se finansiranje čistije tehnologije, efikasnije korišćenje sirovina i proizvodnje ekološki prihvatljivih proizvoda, korišćenje otpada kao energenta, prilagođavanje obrazovnog sistema novim zahtevima tržišta kroz dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju, kao i uz stimulisanje obrazovanja kadrova za nova proizvodna zanimanja.
7.4. Poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda
Poljoprivreda. Reformski ciljevi u oblasti poljoprivrede koji su sadržani u Strategiji razvoja poljoprivrede Srbije, koju je usvojila Vlada, odnose se na povećanje konkurentnosti i efikasnosti poljoprivrednog sektora, obezbeđenje kvalitetne i bezbedne hrane namenjene potrošačima, osiguranje podrške životnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede, a nisu u stanju da svojim razvojem prate ekonomske reforme, podršku održivom razvoju sela, očuvanje životne sredine od štetnih uticaja poljoprivrednih proizvoda, pripremu za pristupanje STO i pridruživanje EU.
Prioritetne aktivnosti u naredne tri godine odnosiće se na izradu nacionalnog programa za poljoprivredu za period 2007 – 2010, donošenje strategijskih dokumenata koji će obezbediti ostvarivanje osnovnih reformskih ciljeva u oblasti šumarstva, lovstva i vodoprivrede, uspostavljanje osnove za praćenje i reformisanje sistema subvencionisanja, kao i preduzimanje aktivnosti radi pripreme za integraciju u zajedničku poljoprivrednu politiku EU.
Ostvarivanje ciljeva razvoja poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obezbediće se kroz donošenje nove zakonske regulative, formiranje novih institucija, zemljišnu reformu i privatizaciju u poljoprivredi i kroz modernizovan način upravljanja šumskim i vodnim resursima. U domenu zakonske regulative donet je Zakon o poljoprivrednom zemljištu i Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima, a predviđeno je donošenje zakona o poljoprivredi, o reproduktivnom materijalu ukrasnih biljaka, novog zakona o zaštiti bilja, zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, zakona o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima, zakona o zadružnom društvu, zakona o etanolu, novog zakona o vinu, zakona o rakiji i zakona o sredstvima za ishranu bilja i dobrobiti životinja.
Zakonodavna regulativa i standardi uskladiće se sa evropskim, kako bi se olakšao izvoz naših proizvoda na tržište EU. Tome će značajno doprineti uvođenje standarda bezbedne hrane, u prvom redu HACCP, kojima se osigurava potpuna zdravstvena bezbednost prehrambenih proizvoda u svim segmentima proizvodnje i prerade, po principu od “njive do trpeze“.
Nacionalnim programom za poljoprivredu razradiće se aktivnosti i mere u funkciji ostvarivanja osnovnih reformskih ciljeva u ovoj oblasti, kao i namene i korišćenje budžetskih sredstava u periodu od 2007. do 2010. godine. Prva grupa obuhvatiće tržišne mere, koje se odnose na izvozne subvencije, podršku cenama, direktna plaćanja po hektaru ili grlu stoke, regresiranje inputa (deo troškova snosiće Vlada) i regresiranje skladištenja za berzansku robu.
Do pristupanja STO koristiće se subvencije radi promovisanja domaće proizvodnje na stranim tržištima, plasmana viškova, osvajanja novih tržišta i stimulisanja povezanih proizvodnji. U narednom periodu subvencije će se postepeno smanjivati ili zamenjivati drugim merama, kao što su direktna plaćanja po hektaru, odnosno po grlu stoke. To podrazumeva izgradnju integrisanog sistema kontrole plaćanja, tako da se može sprečavati zloupotreba i kod proizvoda kod kojih se želi povećanje zasejanih površina ili grla stoke.
Regresiranje skladištenja vršiće se radi premošćavanja vremenskog perioda od trenutka žetve do trenutka prodaje roda i koristiće se za berzanske robe, kao prvi korak ka uspostavljanju sistema terminske trgovine poljoprivrednim proizvodima.
Drugom grupom obuhvatiće se strukturne mere, kao što su podrška investicijama, ruralnom razvoju, uvođenju standarda, unapređenju zemljišta, zaštiti životne okoline i očuvanju biodiverziteta.
Podrška investicijama u poljoprivredi povećavaće se u naredne tri godine kroz agrarni budžet RS i kroz predpristupne fondove EU, a odnosiće se na nadoknadu dela troškova za nabavku poljoprivredne opreme i mehanizacije koja može najviše doprineti rastu profitabilnosti i konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, kao i za podršku podizanju novih zasada voća i vinograda.
Programima ruralnog razvoja podsticaće se unapređenje proizvodnje i plasmana, jačanje seoske infrastrukture i diverzifikacija ruralne ekonomije, razvoj i promocija ruralnih oblasti, zaštita životne sredine i seoskih predela.
Nacionalnim programom za poljoprivredu razradiće se uslovi i namena kratkoročnog i dugoročnog kreditiranja poljoprivrednika. Kratkoročni krediti manjeg iznosa i sa kraćim rokom otplate usmeravaće se za nabavku semena, đubriva, stočne hrane i obavljanje proizvodnje. U periodu od 2007. do 2010. godine obezbeđivaće se kratkoročni krediti za registrovane poljoprivredne proizvođače, a iznos kredita zavisiće od veličine gazdinstva. Dugoročni krediti usmeravaće se u nabavku poljoprivredne opreme i mehanizacije koja se ne može isplatiti kroz jedan proizvodni ciklus. Agrarnim budžetom obezbeđivaće se sredstva koja će biti plasirana kroz banke registrovanim poljoprivrednim proizvođačima na vremenski period od 5 godina, uz grace period od 1 do 3 godine, a iznos kredita kretaće se od 5.000 do 200.000 evra. Mere podrške odnosiće se i na investicije za unapređenje stočarstva i izgradnju skladišnih kapaciteta.
Mere agrarne politike definisaće se prema podeli domaćinstava na komercijalna koja su konkurentna na tržištu i nekomercijalna koja su locirana u područjima sa otežanim uslovima za razvoj poljoprivrede, uključujući i staračka domaćinstva koja nisu spremna za tržišno poslovanje. Nekomercijalna gazdinstva imaće pravo na finansijsku podršku, pod uslovom da su registrovana.
Agrarni budžet će se stalno prilagođavati tako da se sredstva za subvencije postepeno smanjuju do potpunog ukidanja, dok će se sredstva za regresiranje inputa, skladištenje i sredstva za strukturne podrške povećavati.
Radi povećanja konkurentnosti i izgradnje održivog i efikasnog poljoprivrednog sektora, nastaviće se izgradnja institucija u oblasti poljoprivrede koje će biti u funkciji lakšeg prilagođavanja tržišnom načinu privređivanja i uslovima koji vladaju u EU, a obuhvatiće unapređenje savetodavnih službi, istraživanja u poljoprivredi i tržišni informacioni sistem u poljoprivredi (STIPS).
Donošenje zakona o poljoprivredi proizlazi iz potrebe da se sistematizuju i definišu ciljevi poljoprivredne politike, oblici državnih podsticaja u poljoprivredi i ruralnim područjima, uslovi za ostvarivanje prava na državne podsticaje, korisnici državnih podsticaja, registar poljoprivrednih gazdinstava, evidentiranje i izveštavanje u poljoprivredi, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. Ovim zakonom omogućiće se transparentnost u vođenju poljoprivredne politike, jer će način i njeni mehanizmi biti poznati nosiocima poljoprivrednih aktivnosti preko nacionalnog programa koji se donosi za tri godine unapred. Osnivanjem uprave za agrarna plaćanja uspostavio bi se jedinstven sistem nadzora od strane resornog ministarstva nad utvrđivanjem prava na državne podsticaje, njihovom realizacijom i kontrolom namenskog korišćenja državnih podsticaja. Novi zakon predviđa i formiranje poljoprivredne komore i poljoprivrednog saveta, koji će uključiti poljoprivrednike u donošenje važnih odluka u vezi sa agrarnom politikom.
Zakon o poljoprivrednom zemljištu usaglašen je sa propisima zemalja EU i predstavlja realizaciju Strategije poljoprivrede Srbije. Ovim zakonom otklonjeni su nedostaci i ograničenja koji onemogućavaju planiranje, zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Bliže je regulisana zaštita poljoprivrednog zemljišta u odnosu na osnovne postavke uređene propisima o zaštiti životne sredine, zatim uvođenje sistema mera za uređenje poljoprivrednog zemljišta u postupku komasacije i melioracije, korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i drugim oblicima svojine i uvođenje informacionog sistema o poljoprivrednom zemljištu Republike Srbije. Zakon, takođe, reguliše upravljanje zemljištem u državnoj svojini i uređenje inspekcijskog nadzora, a iznosi novčanih kazni usaglašeni su sa propisom kojim je uređen iznos kazni. Ovim zakonom se obrazuje i Uprava za poljoprivredno zemljište, kao organ u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji će obavljati vrlo složene poslove.
Poslovi Uprave će se odnositi na okončanje procesa transformacije poljoprivrednog zemljišta iz društvenog u državno i privatno vlasništvo i upravljanje zemljištem u državnoj svojini, kao i na uređenje inspekcijskog nadzora.
Uprava za poljoprivredno zemljište biće osposobljena za poslove vođenja centralnog registra poljoprivrednog i šumskog zemljišta, arondacije, otuđenja i zamene zemljišta, davanja saglasnosti za promenu namene zemljišta, uvođenja sistema plaćanja tržišne zakupnine za sve korisnike.
Radi pripreme za integraciju u zajedničku poljoprivrednu politiku EU definisaće se agrarna politika usmerena na stvaranje potrebne strukture komercijalnih gazdinstava, koja podrazumeva ukrupnjavanje gazdinstava i pružanje podrške mladim proizvođačima. Subvencionisanje ovih proizvođača vršiće se iz agrarnog budžeta, pri čemu će svaki proizvođač imati svoj namenski račun tako da se istovremeno na taj način obezbeđuje i kontrola trošenja sredstava budžeta. Za nekomercijalna gazdinstva definisaće se posebne mere agrarne politike koje će imati izraženiji socijalni karakter. Izvršiće se značajne promene u sektoru namirnica, kao što su mleko, šećer i voće i povrće. Doneće se strategija razvoja prerađivačkog sektora, kojom će se definisati pravci razvoja pojedinačnih grana, pri čemu će prioritet imati proizvodi koji su konkurentni na svetskom tržištu i koji zadovoljavaju standarde EU.
Institucionalno će se urediti poljoprivredno tržište, kako bi se napustila robna razmena i barter trgovina kroz razvoj tržišta kredita i izražavanje cena u ugovorima. Kroz razvoj poljoprivrednog tržišta osiguraće se uvođenje standarda bezbednosti hrane, smanjenje rizika od bolesti biljaka i životinja i sprečavanje izbegavanja plaćanja poreza.
Politika cena poljoprivrednih proizvoda zasnivaće se na pravilima STO, a podrška poljoprivrednom sektoru prilagodiće se pravilima STO kroz ukidanje intervencija na tržištu. Pri tome, članstvo u STO podrazumeva tarifikaciju svih postojećih tarifnih linija, prilagođavanje ovih tarifa na dozvoljeni minimum, smanjenje nivoa domaće podrške direktno povezane sa proizvodnjom i smanjenje do potpunog ukidanja izvoznih subvencija.
Prilagođavanje domaće agrarne politike zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU odvijaće se kroz nekoliko faza. Pretpostavke za prvu fazu su pristupanje STO, okončanje registracije poljoprivrednih gazdinstava, završetak privatizacije u agrokompleksu i smanjenje robne razmene na minimalni nivo. Druga faza pretpostavlja da je Srbija postala kandidat za člana EU i podrazumeva već izgrađene mehanizme plaćanja koji su u skladu sa mehanizmima u EU, delimično izgrađeno tržište zemljišta, kreditiranje inputa i proizvoda. Treća faza je pristupanje zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU, što pretpostavlja funkcionisanje sistema finansiranja kroz direktna plaćanja po hektaru odvojeno od proizvodnje, kao i funkcionisanje sistema podsticanja ruralnog razvoja.
Kroz izgradnju tržišta kredita uspostaviće se sistem kratkoročnih kredita za finansiranje proizvodnje i prodaje, sistem srednjoročnih kredita za nabavku osnovnih sredstava i sistem dugoročnih kredita za kupovinu zemljišta. U sistemu tržišta kredita kroz donošenje zakona o javnim skladištima stvoriće se zakonska i institucionalna osnova da se na osnovu robnog zapisa koristi kratkoročni kredit.
Institucije koje će u procesu reforme pružati podršku poljoprivrednom sektoru su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, institucije veterinarske i fitosanitarne kontrole i kontrole hrane, sistem tržišnih informacija, različite baze podataka, registar poljoprivrednih gazdinstava, istraživačke, obrazovne i savetodavne institucije. Pristupiće se reorganizaciji istraživačkih institucija, obrazovnog sistema i savetodavnih službi, sa ciljem da njihova aktivnost bude u funkciji komercijalnih gazdinstava radi povećanja njihove konkurentnosti.
Posebne aktivnosti usmeriće se na harmonizovanje veterinarskih, fitosanitarnih i sanitarnih standarda sa međunarodnim standardima, uključujući i standarde EU. Doneće se strategija za veterinarsku i fitosanitarnu kontrolu i kontrolu hrane i uspostaviti agencija za laboratorije, registar gazdinstava, biljne pasoše i sistem obeležavanja životinja, sa ciljem da se zaštiti zdravlje ljudi od bolesti koje potiču od hrane i životinja, štetnih uticaja pesticida, veterinarskih lekova i aditiva za hranu. Radi uspostavljanja efikasnog sistema kontrole u svim fazama izmeniće se sistem overavanja i mehanizam finansiranja.
Zadružni sektor reformisaće se u skladu sa načelima ICA-e i standardima EU na bazi novog zakona o zadrugama i nove strategije razvoja zadrugarstva, pri čemu će prioritetne aktivnosti biti usmerene na rešavanje problema vlasništva nad imovinom zadruga, uz osnivanje centra za podršku zadrugarstvu.
Definisaće se osnove politike ruralnog razvoja, uz prethodno definisanje ruralnih područja, što podrazumeva obavljanje kategorizacije po EU modelu o manje povoljnim područjima za proizvodnju. Saglasno tome, kreiraće se mere agrarne politike koje će imati za cilj podsticanje ekoloških usluga, radno angažovanje poljoprivrednog stanovništva u nepoljoprivrednim delatnostima, obezbeđenje pomoći oblastima koje nisu pogodne za bavljenje poljoprivredom i promovisanje kvaliteta hrane, viših standarda i dobrobiti životinja. Dugoročne mere ruralnog razvoja podrazumevaju smanjenje troškova proizvodnje, poboljšanje kvaliteta proizvoda, očuvanje i poboljšanje životne sredine, ispunjavanje uslova higijene i dobrobiti životinja i podsticanje raznolikosti u poljoprivrednim aktivnostima. U okviru pomoći ciljevima ruralnog razvoja obezbediće se podrška modernizaciji objekata i mašina na poljoprivrednom dobru, obuka u oblasti novih poljoprivrednih tehnika i zanata, pomoć u izgradnji novih objekata za preradu hrane, pomoć u plasmanu, renoviranje sela i ruralnih objekata i pomoć mladim poljoprivrednicima da podignu svoja gazdinstva.
Veterinarstvo. Predlogom zakona o veterinarstvu na sasvim nov način i sa novim pristupom reguliše se oblast zdravstvene zaštite životinja, dobrobit životinja, zaštita ljudi od zaraznih bolesti koje se sa životinja mogu preneti na ljude i unapređuje se proizvodnja proizvoda životinjskog porekla i proizvodnja bezbedne hrane životinjskog porekla. U sastavu zakona je i lista zaraznih bolesti životinja sačinjena po preporukama Međunarodne organizacije za zaštitu zdravlja životinja, a po čijim smernicama će se pratiti i sprečavati pojava i širenje zaraznih bolesti životinja. Uvodi se i sistem kontrole na graničnim prelazima po međunarodnim standardima na osnovu procene rizika prilikom uvoza živih životinja, proizvoda i hrane životinjskog porekla.
Zakonom o veterinarstvu propisaće se upis u registar objekata za uzgoj i držanje životinja i objekata za proizvodnju proizvoda životinjskog porekla, uključujući i hranu životinjskog porekla. Obaveza obeležavanja i evidentiranja životinja doprinosi boljoj kontroli u prometu životinja i sprečavanju ilegalne trgovine, što je veoma važno u kontroli zaraznih bolesti, njihovom sprečavanju i širenju.
Uvođenje viših standarda za izvozne objekte omogućiće da se proizvodi iz Srbije izvoze na tržište EU, a propisanim veterinarsko sanitarnim nadzorom naša veterinarska služba će biti lako prepoznata kao garant za kvalitet domaćeg proizvoda.
Ribarstvo. Gajenje, ulov, zaštita i promet riba i ostalih životinja koje žive u vodi regulisaće se zakonom o ribarstvu. Odredbe ovog zakona odnosiće se na ribolovne vode u kojima je riba prirodni resurs i kao takav državna svojina, osim ribe u ribnjacima, poluribnjacima, kavezima u ribolovnoj vodi i ograđenim ili pregrađenim delovima ribolovne vode za gajenje riba, koja je svojina vlasnika objekta za gajenje ribe. Osnovni ciljevi koji treba da se ostvare donošenjem zakona o ribarstvu su: održivo upravljanje ribarskim resursima, gajenje riba na principima održivog razvoja, očuvanje i zaštita ribljeg fonda, utvrđivanje uslova za promet riba, efikasan nadzor i pooštrena kaznena politika.
Šumarstvo. Osnovni ciljevi šumarske politike zasnivaće se na strategiji razvoja šumarstva, koja je u pripremi i odnosiće se na očuvanje i unapređenje stanja šuma i razvoj šumarstva kao privredne grane, imajući u vidu njen mogući doprinos ekonomskom razvoju. Prioritetne aktivnosti biće usmerene na održivo gazdovanje šumama u državnoj svojini kroz njihovo očuvanje, unapređenje i povećanje, kao i stvaranje efikasnog sistema podrške privatnim vlasnicima šuma. Strategijom razvoja šumarstva Republike Srbije definisani su opšti razvojni ciljevi šumarskog sektora Srbije i mere za postizanje tih ciljeva. Osnovni cilj Strategije je očuvanje i unapređenje stanja šuma i razvoj šumarstva kao privredne grane. Za postizanje ovog cilja potrebno je:
u skladu sa Strategijom i važećim propisima podržavati različite oblike vlasništva nad šumom, uz obezbeđenje jednake pravne zaštite;
postepeno uvoditi sistem kvaliteta u sektoru šumarstva; zbog toga je jedan od prioriteta Uprave za šume proizvodnja šumskog semena i sadnog materijala odgovarajućih vrsta;
podržavati i štititi sprovođenje održivog gazdovanja šumskim resursima, što podrazumeva njihovo racionalno korišćenje i zaštitu;
obezbediti trajne finansijske mehanizme i prilagoditi poresku politiku potrebi za unapređenje stanja šuma i za aktiviranje svih potencijala šuma i razvoja sektora šumarstva;
pronaći optimalan nivo decentralizacije upravljanja i gazdovanja šumama;
obezbediti aktivno učešće u međunarodnim vladinim i nevladinim organizacijama i programima, a posebno u pripremi i implementaciji globalnih i rezolucija evropskih procesa;
organizaciono i kadrovski ojačati institucije za sprovođenje Strategije razvoja šumarstva, uz efikasno sankcionisanje protivzakonitih radnji vezanih za šume;
unaprediti saradnju sa sektorima srodnim šumarstvu;
pokrenuti aktivnosti na izradi nacionalnog plana za razvoj sektora šumarstva.
Povećanje doprinosa šumarskog sektora ekonomskom i društvenom razvoju Republike Srbije planira se kroz sledeće mere:
pružanje pomoći za pošumljavanje zemljišta na kom je ekonomski i ekološki opravdano gajiti šumu (degradirana zemljišta, napuštena poljoprivredna zemljišta, neobrasla šumska zemljišta, itd.);
uspostavljanje efikasnog sistema zaštite šuma od štetnih biotičkih i abiotičkih činilaca, bespravnih seča, protivpravnih zauzeća, bespravne gradnje i ostalih protivpravnih radnji, kao i sistema za praćenje zdravstvenog stanja i vitalnosti šuma u skladu sa UN/ECE i EU metodologijom;
podizanje i održavanje optimalnog kvaliteta i gustine šumskih saobraćajnica, kao i pomoćne infrastrukture (kuće, odmorišta itd);
osnivanje i razvoj udruženja privatnih vlasnika šuma u cilju jačanja njihovih sposobnosti za realizaciju održivog gazdovanja šumama i primenu naučnih i stručnih saznanja;
pokretanje istraživanja o ulozi šuma u ublažavanju problema energetskog bilansa zemlje, čime se stvaraju preduslovi za aktiviranje međunarodnih fondova za unapređenje korišćenja biogoriva; stimulisaće se potrošnja drveta kao energetskog goriva i omogućiti rešavanje problema šuma u kojima je ogrevno drvo glavni proizvod;
unapređenje održivog gazdovanja šumama u zaštićenim prirodnim dobrima, zasnovano na usklađenom razvoju ekološke, ekonomske, socijalne i kulturne funkcije šuma, a u skladu sa usaglašenim i prihvaćenim međunarodnim standardima;
očuvanje, realno unapređenje, održivo korišćenje i valorizacija biodiverziteta šuma;
očuvanje i unapređenje genetskog potencijala, brojnosti i kvaliteta populacija divljači primenom odgovarajućih mera planiranja, gazdovanja i kontrole;
stvaranje održivog i ekonomski efikasnog sektora drvne industrije koja će biti konkurentna na svetskom tržištu;
obrazovanje odgovarajućih stručnih kadrova za sektor šumarstva;
podsticanje primenjenih multidisciplinarnih istraživanja, razvoj tehnologija u šumarstvu i unapređenje kapaciteta u istraživačkim institutima;
uspostavljanje i ojačavanje međunarodne saradnje na globalnom i regionalnom nivou u svim aspektima šumarstva i srodnim oblastima, zasnovane na ravnopravnosti i nacinalnim interesima.
Vodoprivreda. Radi efikasnijeg upravljanja vodnim resursima doneće se nacionalna strategija razvoja vodoprivrede, sa ciljem da se uspostavi nova struktura vodoprivrede. To podrazumeva podelu nadležnosti između ministarstva koje će biti zaduženo za planove, analitiku, inspekcijske poslove i međunarodnu saradnju i Republičke direkcije za vode, čija će nadležnost biti investiciona izgradnja, održavanje objekata od javnog i opšteg interesa (kanal I i II reda) i odbrana od poplava, dok će se na regionalnom nivou formirati regionalne direkcije koje će imati servisnu ulogu. Posebnim zakonom utvrdiće se način finansiranja u oblasti vodoprivrede.
Prioriteti u upravljanju vodama u naredne tri godine su:
donošenje nacionalnih propisa iz oblasti voda i njihovo usklađivanje sa standardima, tehnologijom i propisima EU; u usklađivanju centralno mesto zauzima sistem Direktiva EU kojim se predviđa da sve zemlje EU sačine vodni plan do 2009. godine, a implementiraju ga do 2015. godine; naša zemlja treba da ovaj plan uradi do 2009. godine, a implementaciju plana da izvrši u skladu sa ukupnim mogućnostima države, ali i zahtevima EU;
usklađivanje politike sektora voda sa ostalim sektorskim politikama, zbog neusaglašenosti postojećeg Zakona o vodama sa mnogobrojnim drugim, u međuvremenu donetim zakonima i drugim propisima;
donošenje planskih dokumenata (vodna osnova, planovi upravljanja vodama, plan razvoja sektora voda) u skladu sa zahtevima okvirne Direktive o vodama EU, u kojima će se definisati prioritetni projekti od državnog značaja i utvrditi nosioci, izvori sredstava, modeli finansiranja i dinamika realizacije; realizacijom planiranih razvojnih projekata obezbedio bi se bolji kvalitet vodosnabdevanja, povećanjem količina voda za ove namene na 1,5 m³/s;
proširenje i jačanje institucionalnih kapaciteta, što podrazumeva jačanje kapaciteta državne uprave i restrukturiranje javnih vodoprivrednih preduzeća, formiranje novih tela sa savetodavnom funkcijom i funkcijom uključenja javnosti u problematiku upravljanja vodama, uspostavljanje regulatorne funkcije za standardizaciju vodoprivrednih preduzeća i komunalnih preduzeća za vodosnabdevanje i kanalisanje naselja;
unapređenje sistema monitoringa površinskih i podzemnih voda i ostalih parametra od značaja za upravljanje vodama;
revitalizacija postojećih i izgradnja novih objekata i sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje i zaštita od spoljnih voda; revitalizacijom postojećih i izgradnjom novih uređaja za prečišćavanje otpadnih voda povećao bi se kvalitet životne sredine; izgradnjom objekata za zaštitu od poplava povećao bi se stepen zaštite gradova i naselja pored velikih vodotokova, dok bi se antierozionim radovima obezbedila veća zaštita akumulacija i drugih objekata; u oblasti hidromelioracije planira se najpre revitalizacija postojećih, a tek potom izgradnja novih objekata i sistema.
Najveća investiciona ulaganja očekuju se u oblasti vodosnabdevanja, uključujući i regionalne sisteme i izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, što čini oko 80% ukupno projektovanih ulaganja. Ostala ulaganja odnose se na izgradnju vodne infrastrukture u oblasti zaštite od štetnog dejstva voda i hidromelioracija.
7.5. Saobraćaj
Osnovni ciljevi saobraćajne politike u naredne tri godine biće povećanje obima i kvaliteta saobraćajnih usluga i efikasnosti svih vidova saobraćaja i celog saobraćajnog sistema, povećanje njegove konkurentske sposobnosti i racionalizacija saobraćajnih mreža u skladu sa principom održivosti. Time će se stvoriti uslovi za povećanje brzine na glavnim železničkim i drumskim pravcima i smanjenje potrošnje energije u saobraćaju i stope nezgoda na putevima, što će omogućiti da se domaća saobraćajna preduzeća intenzivnije uključe u međunarodne transportne tokove. Uz to, preduzimaće se mere za povećanje nivoa bezbednosti saobraćaja i zaštitu životne sredine od nepovoljnog uticaja saobraćaja radi obezbeđenja održivog razvoja.
Za ostvarivanje ovih ciljeva doneće se strategija razvoja saobraćajnog sistema sa operativnim akcionim planovima razvoja. Strategijom će se utvrditi ciljevi razvoja i opšti i posebni uslovi privređivanja po granama saobraćaja. Uz to, ubrzaće se uspostavljanje novog zakonodavnog i regulatornog okvira u skladu sa direktivama, propisima, odlikama i sporazumima EU za pojedine grane saobraćaja. Time će se stvoriti uslovi za nastavak revitalizacije železničke i putne infrastrukture, povećanje bezbednosti u saobraćaju, poboljšanje kvaliteta saobraćajnih usluga i uvođenje međunarodnih propisa i standarda u sve vrste saobraćaja.
Akcionim planovima za saobraćaj obezbediće se harmonizovanje propisa kojima je regulisana ova oblast sa propisima EU, donošenjem zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, prevozu tereta u drumskom saobraćaju, prevozu opasnih materija, putevima, bezbednosti saobraćaja na putevima, unutrašnjoj plovidbi, vazduhoplovnom saobraćaju, obligacionim odnosima i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju. Nastaviće se proces usaglašavanja domaćih tehničkih propisa i standarda sa međunarodno priznatim sistemima kvaliteta u pružanju usluga, organizaciji rada i poslovanja i obuci kadrova.
Polazeći od strategije razvoja saobraćajne mreže EU u naredne tri godine nastaviće se, uz finansijsku podršku EU, rehabilitacija i rekonstrukcija glavnih saobraćajnih mreža, izgradnja putne i železničke infrastrukture kroz Srbiju, kao i povećanje plovnosti Dunava i Save. U vezi sa tim, izradiće se studijska, projektna i tenderska dokumentacija za više projekata na modernizaciji saobraćajne mreže u Srbiji, kao što su čišćenje Dunava i otklanjanje uskih grla na panevropskom koridoru 7, kao važnom plovnom putu, rekonstrukcija i povećanje kapaciteta železničkog koridora 10, povećanje kapaciteta drumskog koridora 10. Pri tome, evropski prioritet će imati izgradnja auto puta Beograd – južni Jadran i rekonstrukcija barske pruge. Ispitaće se opravdanost izgradnje autoputa od Pančeva do Temišvara. Na lokalnim nivoima prioriteti će biti sređivanje komunalnih puteva. Radi ostvarivanja tih ciljeva obezbediće se dugoročno stabilni izvori finansiranja.
Intenziviraće se proces restrukturiranja javnih preduzeća – JAT Airways, Aerodrom Beograd, PTT Srbija, ŽTP – Beograd u kojima je završena predprivatizaciona faza. Programi restrukturiranja treba da obezbede razdvajanje funkcije upravljanja infrastrukturom od funkcije transporta i povezanih usluga.
U drumskom saobraćaju prioritet je rehabilitacija starih kolovoza na magistralnim i regionalnim putevima, rekonstrukcija i rehabilitacija mostova i stabilizacija održavanja puteva i mostova na višem nivou. Posebna pažnja posvetiće se mostovima, tunelima, klizištima i nestabilnim bočnim stranama u klisurama i usecima, njihovoj rehabilitaciji i održavanju, kao i povećanju nivoa bezbednosti. Prioriteti su izgradnja auto-puta Horgoš-Požega i Niš-Dimitrovgrad, izgradnja obilaznice oko Beograda i mostova kod Beške i Ostružnice. Za dobijanje novih inostranih kredita i davanje koncesija predložiće se i promovisati deonice Koridora 10, kao i zaključivanje sporazuma o partnerstvu javnog i privatnog sektora.
U naredne tri godine nastaviće se sa tehničko-tehnološkom modernizacijom železničke infrastrukture i železničkih voznih sredstava To se, pre svega, odnosi na elektrifikaciju pruga, koja će doprineti boljem i stabilnijem poslovanju železnice (Projekat obnove železnice I finansiran od strane EBRD i Projekat obnove železnice II). Za ove namene koristiće se sredstva međunarodnih finansijskih-organizacija u iznosu od 140 mil. EUR, i to 60 mil. EUR za vozna sredstva i 80 mil. EUR za infrastrukturu na železnici.
U skladu sa međunarodnim sporazumima i obavezama Srbije i drugih dunavskih zemalja, posebna pažnja će se posvetiti rehabilitaciji unutrašnjih plovnih puteva, obezbeđenju čišćenja, produbljivanja i signalizacije, kao i njihovom redovnom održavanju. To podrazumeva izgradnju odgovarajuće infrastrukture, kapaciteta i opreme u lukama, kao i njihovu povezanost sa mrežom puteva i pruga.
Stvaraće se uslovi za šire uvođenje kombinovanog železničko-drumsko-rečnog transporta. Ratifikovanim AGTC sporazumom (Evropski sporazum o važnim međunarodnim pravcima kombinovanog transporta i vezanim instalacijama) omogućava se sistemski pristup rekonstrukciji, izgradnji i opremanju železničkih pruga od najvećeg međunarodnog značaja, terminala za kombinovani transport, graničnih prelaza i ostale infrastrukture. Ovim sporazumom izraženo je opredeljenje za razvoj kombinovanog transporta, čime su stvoreni preduslovi za privlačenje međunarodnih finansijskih organizacija po pitanju zajmova i donacija u oblasti transportne infrastrukture i pratećih postrojenja.
Nakon završenog restrukturiranja Javnog preduzeća JAT Airways, sa brojem zaposlenih koji će ostati u kompaniji produktivnost rada će se povećati i približiti standardnim vrednostima međunarodnog aviosaobraćaja. Prioritetni zadaci ove kompanije u naredne tri godine su smanjenje troškova poslovanja, formiranje modernog menadžmenta koji će moći da se prilagodi promenama i povećanje investicionih ulaganja, pre svega u obnavljanje i modernizaciju avio flote. Proces obnove flote odvijaće se postepeno, sukcesivnom zamenom postojeće flote novim avionima odgovarajućeg kapaciteta, u skladu sa definisanim dimenzionisanjem kompanije prema razvojnim planovima saobraćaja.
Javni gradski prevoz je važan faktor mobilnosti putnika, zbog čega su povećanje kapaciteta i nivoa kvaliteta usluga, efikasno regulisanje transportnih tokova, povećanje bezbednosti, modernizacija voznog parka i restrukturiranje preduzeća koja se bave javnim prevozom prioritet u razvoju ovog vida saobraćaja. Zainteresovanim prevoznicima obezbediće se slobodan pristup saobraćajnoj infrastrukturi i uslovi za postupnu privatizaciju delova procesa prevoza i infrastrukture.
Ubrzanje reforme u oblasti saobraćaja omogućiće i projekti međunarodnih organizacija: Projekat obnove železničkog mosta između Erduta i Bogojeva dobijanjem donacija od Vlade Kraljevine Belgije i Vlade Kraljevine Norveške; bilateralni sporazumi u železničkom i kombinovanom transportu sa Republikom Bugarskom i Republikom Hrvatskom; multilateralni sporazumi o železničkom i kombinovanom transportu.
Polazeći od uloge i značaja koji poštanski saobraćaj ima za društveno-ekonomski razvoj doneće se strategija razvoja poštanskog saobraćaja do 2010. godine. Strategija je važan dokument za razvoj poštanskog saobraćaja, imajući u vidu nedovoljno sistemsko regulisanje ove delatnosti i njen komunikativno-distributivni značaj. Strateški ciljevi reforme poštanskog saobraćaja su: liberalizacija poštanskog tržišta radi unapređenja kvaliteta usluga i sniženja cena za krajnje korisnike; restrukturiranje javnog preduzeća Pošte Srbije do kraja 2008. godine, na osnovu akcionog plana Vlade, u pravcu izgradnje tržišno orijentisanog preduzeća koje će poslovati u skladu sa evropskim standardima; definisanje mehanizama za održavanje univerzalne usluge (obaveza da se svim korisnicima obezbedi kvalitetna univerzalna poštanska usluga, koja se obavlja neprekidno i po pristupačnim cenama na celoj teritoriji zemlje). Reforma poštanskog saobraćaja podrazumeva: donošenje plana razvoja kvaliteta usluga kroz utvrđivanje standarda usluga i harmonizaciju nacionalnog poštanskog sistema sa međunarodnom mrežom; formiranje agencije za poštanske usluge; izgradnju i početak rada glavnog poštanskog centra radi podmirenja tražnje za poštanskim uslugama; razvoj novih usluga iz oblasti poštanskih finansijskih usluga, elektronskih poštanskih usluga, usluga osiguranja i dr.
7.6. Telekomunikacije i radio-difuzija
Osnovni ciljevi politike u oblasti telekomunikacija u periodu 2007 – 2009. godine su stvaranje uslova za povećanje obima i kvaliteta telekomunikacionih usluga i profitabilno i efikasno funkcionisanje telekomunikacionih podsistema i podizanje njihove konkurentske sposobnosti. Za ostvarivanje tih ciljeva doneće se strategija razvoja telekomunikacija sa ciljem da se na srednji rok obezbedi liberalizacija tržišta telekomunikacija za sve učesnike, poboljša kvalitet usluga i zaštite korisnici.
Doneće se zakoni i zakonske regulative za oblast telekomunikacija. Saglasno Zakonu o telekomunikacijama osnovana je Republička agencija za telekomunikacije (RATEL), kao nezavisno regulatorno telo za oblast telekomunikacija. Njenim formiranjem stvoreni su uslovi za liberalizaciju telekomunikacionog tržišta i efikasniju konkurenciju. Planom namene radio-frekvencijskih opsega, stvoreni su uslovi za efikasno i ekonomično korišćenje radio-frekvencijskog spektra. Ovaj dokument je od izuzetnog značaja za liberalizaicju telekomunikacionog tržišta i za ekonomično upravljanje radio-frekvencijskim spektrom. Usvojenim Planom raspodele frekvencija/lokacija za terestričke analogne FM i TV radiodifuzne stanice za teritoriju Republike Srbije stvoreni su uslovi da se postojeće stanje u oblasti radiodifuzije uskladi sa zakonskom regulativom, što doprinosi stabilnosti i značajno će uticati na ostvarivanje prihoda od korišćenja frekvencija.
Nastaviće se liberalizacija tržišta usluga fiksne i mobilne telefonije i izmeštanje regulatorne funkcije sa države na Agenciju za telekomunikacije, povezivanje telekomunikacionih sistema sa sistemima drugih zemalja, realna alokacija frekvencija, uz efikasno upravljanje i kontrolu, u skladu sa zakonskom regulativom.
Strategija razvoja radio-difuzije u Republici Srbiji do 2013. godine, koja je povezana i usklađena sa ostalim razvojnim strategijama i prilagođavanje zakonskog i regulatornog okvira utvrđenog Zakonom o telekomunikacijama i Zakonom o radiodifuziji, predstavlja osnovu za ubrzani razvoj tržišta telekomunikacionih usluga i razvoj telekomunikacione infrastrukture. Uz to, doneće se strategija razvoja telekomunikacija u periodu od 2006. do 2010. godine kojom će se definisati prioriteti u razvoju telekomunikacija, a akcionim planom razvoja telekomunikacija utvrdiće se vremenski okviri za njihovu realizaciju. U takvom okruženju obezbediće se rast učešća telekomunikacionih usluga u BDP i unapređenje univerzalnog servisa.
Osnovni prioriteti politike razvoja telekomunikacija su brži razvoj telekomunikacionih mreža uz postepen prelazak sa klasičnih komutiranih mreža za prenos govora na paketske mreže za raznovrsne usluge, obezbeđenje univerzalnog servisa, povećanje digitalizacije fiksne telekomunikacione mreže, jačanje kapaciteta javnog radiodifuznog servisa, racionalno korišćenje radio-frekvencijskog spektra, privatizacija određenog broja elektronskih medija, rebalans tarifnog sistema, liberalizacija tržišta telekomunikacionih usluga i podsticanje razvoja infrastrukture u nerazvijenim područjima. Novim regualatornim okvirom obezbediće se primena najsavremenijih tehnoloških rešenja i dostupnost pogodnosti tih rešenja korisnicima usluga.
Posebna pažnja posvetiće se primeni savremenih tehnologija i razvoju savremenih mreža dodelom odgovarajućih licenci i uvođenjem digitalne radiodifuzije, konvergenciji mreža i usluga, razvoju infrastrukture za brzi pristup internetu, privatizaciji u ovom sektoru, tarifnoj politici i jačanju konkurencije, upravljanju radio-frekvencijskim spektrom, numeraciji i adresiranju u ovoj oblasti, sigurnosti i bezbednosti ovog sektora, jačanju kompetencija u institucijama telekomunikacionog sektora, harmonizaciji zakonskog i regulatornog okvira sa propisima EU.
Radi ubrzanog razvoja telefonije inteziviraće se investiciona ulaganja u razvoj i digitalizaciju javne fiksne telekomunikacione mreže sa ciljem dostizanja proseka EU, što podrazumeva uspostavljanje nove troškovno orijentisane cenovne politike, kao i uravnoteženje lokalne, nacionalne i međunarodne tarife. U tom cilju posebna pažnja posvetiće se privatizaciji fiksne i mobilne telefonije i obezbeđivanju investicija u razvoj telekomunikacija.
Osnovni ciljevi u korišćenju kablovskog distributivnog sistema (KDS) su stvaranje uslova za uključenje što većeg broja korisnika KDS, sređivanje stanja uz obavezu rekonstrukcije postojećih i izgradnje novih KDS kao savremenih, dvosmernih mreža, otvorenost KDS mreža za pristup svih zainteresovanih davalaca usluga, sprečavanje monopola, otvorenost tržišta za poslovanje različitih KDS operatora i obezbeđenje pune zaštite korisnika.
Posebne aktivnosti usmeriće se na razvoj satelitskih komunikacija kao važnog segmenta ukupnog telekomunikacionog i informacionog sistema zemlje, liberalizaciju i uređenje tržišta satelitskih komunikacija i obezbeđivanje pune usaglašenosti sa važećim evropskim i svetskim standardima i preporukama.
7.7. Trgovina
Unutrašnja trgovina u naredne tri godine unaprediće se u skladu sa Strategijom i politikom razvoja trgovine, koja je usmerena na promenu strukture trgovine i trgovinske mreže, obezbeđenje trgovinskog kapitala, internacionalizaciju trgovine, specifičnosti regionalnog razvoja trgovine, zaštitu potrošača, izgradnju modernog trgovinskog menadžmenta i marketinga i unapređenje elektronske trgovine.
Unapređenje unutrašnjeg robnog prometa i integrisanje domaće trgovine u evropske i svetske tokove podrazumeva poštovanje pravila o konkurenciji, zaštitu prava intelektualne, industrijske i komercijalne svojine, primenu postupka javnih nabavki, primenu tehničkih standarda i propisa usklađenih sa evropskim, jačanje infrastrukture kvaliteta (standardizacija, metrologija, akreditacija), zaštitu potrošača, unapređenje veterinarske i fitosanitarne kontrole, primenu propisa o kvalitetu i bezbednosti hrane i pravila o hemikalijama, tehničko i organizaciono unapređenje tržišne inspekcije.
U procesu pristupanja STO i pridruživanja EU, polazeći od strategije i politike razvoja trgovine, nastaviće se liberalizacija trgovine, stvaranje povoljnijeg institucionalnog ambijenta, instrumenata i mehanizama tržišnog ponašanja koji će biti u funkciji privlačenja i angažovanja stranih investicija i koji će doprineti smanjenju udela sive ekonomije u sektoru trgovine. Intervencije države odnosiće se samo na ograničavanje monopola i neravnoteža u snazi pojedinih učesnika u lancima snabdevanja.
Razvoj trgovine u naredne tri godine biće usmeren na ubrzano širenje mreže domaćih trgovinskih preduzeća na nova geografska tržišta, postizanje uravnoteženog regionalnog i urbanog razvoja primerenog razvijenim tržišnim privredama, intenziviranje tehnološkog razvoja trgovine i njenu ubrzanu informatičku opremljenost, povezivanje trgovine sa domaćim proizvođačima i sa stranim strateškim partnerima i legalizaciju trgovine. Posebna pažnja posvetiće se izgradnji nove strukture trgovine i trgovinske mreže, podizanju nivoa njihove koncentracije, izgradnji modernih institucija trgovine (hipermarket centri, šoping centri, cash and carry centri u veleprodaji, diskontni centri), razvoju svih oblika elektronske trgovine, intenziviranju uključivanja srpskih trgovinskih kompanija u globalna strateška partnerstva.
Unapređenje unutrašnjeg robnog prometa podrazumeva ubrzavanje procesa privatizacije trgovine, restrukturiranje velikih trgovinskih sistema, razvijanje finansijskih i robnih tržišta i organizacionu i poslovnu transformaciju trgovinskih preduzeća u pravcu povećanja njihove specijalizacije, izgradnje organizacionih sistema, povećanja profesionalizacije menadžmenta i uspostavljanje i funkcionisanje institucija, kao što su antimonopolska komisija, agencija za razvoj trgovine i trgovinskog preduzetništva, agencija za trgovinsku infrastrukturu i razvoj novih maloprodajnih institucija, agencija za razvoj elektronske trgovine, agencija i glavni inspektor za zaštitu potrošača, nezavisni centar za istraživanje trgovine i organizacija potrošača.
Zakonodavni okvir koji je formiran donošenjem Zakona o cenama, Zakona o zaštiti potrošača, Zakona o zaštiti konkurencije i Zakona o oglašavanju omogućiće unapređenje i stvaranje stabilnog i snabdevenog tržišta, a time i efikasnije tržišne privrede. Doneće se i zakon o trgovini kojim će se urediti celokupan promet robe i usluga i ponašanje učesnika u prometu, u skladu sa standardima EU. Osnovni cilj je da se obezbedi stabilno i snabdeveno tržište, uz što manje intervencije države. U skladu sa zakonom o trgovini formiraće se direkcija za unapređenje trgovine, koja će obavljati poslove u vezi sa dodelom nacionalnog znaka i vodiće registar proizvođača i onih koji pružaju usluge a koji imaju pravo da koriste nacionalni znak. Zakonom će se, takođe, urediti efikasniji sistem zaštite privrednih subjekata, što će doprineti pravnoj sigurnosti u poslovanju. Osim toga, zakon će urediti i način kupovine poljoprivrednih proizvoda, pojedine vrste trgovine, kao što su daljinska trgovina, trgovina ličnim nuđenjem i aukcijska trgovina. Doneće se i zakon o elektronskoj trgovini, kako bi se obezbedila obimnija i kvalitetnija ponuda robe za domaće i strano tržište, veća zaposlenost i viši stepen kvalifikacione strukture zaposlenih u trgovini, veći devizni priliv i povećanje direktnih i indirektnih budžetskih prihoda. Zakonodavni okvir kojim se reguliše oblast trgovine zaokružiće se donošenjem zakona o robnim rezervama i zakona o robnim berzama.
7.8. Turizam
Radi unapređenja konkurentnosti turističke privrede, povećanja deviznog priliva od turizma, povećanja obima domaćeg turističkog prometa i rasta zaposlenosti u turizmu Vlada je usvojila Strategiju razvoja turizma Republike Srbije, kojom je, na bazi analize stanja turističke ponude Republike, definisana vizija razvoja turizma. Doneće se i akcioni plan za sprovođenje predloženih mera sa definisanim rokovima i odgovornostima.
Strategija razvoja turizma doprineće stvaranju povoljnije slike o Srbiji u svetu, dugoročnoj zaštiti prirodnih i kulturnih resursa, poboljšanju kvaliteta života i zaštiti turističkih potrošača, u skladu sa propisima EU. Cilj je da se poveća atraktivnost destinacija i da se uspostavi efikasan marketing kako bi destinacije postale konkurentne na svetskom turističkom tržištu. Tome će doprineti povećanje produktivnosti i primena inovativnih rešenja u korišćenju resursa (rada, fizičkog i finansijskog kapitala, zemljišta). Uspostaviće se efikasan sistem upravljanja destinacijama, koji podrazumeva upravljanje potencijalom rasta i unapređenje mera za privlačenje investitora, radi postizanja održivog rasta. Na osnovu Zakona o turizmu i Strategije razvoja turizma i donošenjem drugih propisa koji regulišu oblast turizma (zakon o banjama i strategija brendiranja) stvoriće se uslovi za privatizaciju državnih turističkih preduzeća, renoviranje turističkih objekata, unapređenje turističkog menadžmenta i marketinga i poboljšanje turističke ponude.
Politika razvoja turizma usredsrediće se na gradski turizam, uključujući kružna putovanja, kongresni i druge vidove poslovnog turizma, zdravstveni turizam (banje, rezervati prirode), rekreativni turizam, manastirski turizam, ruralni turizam i sl. U skladu sa Zakonom o turizmu formiraće se finansijska institucija za podsticanje razvoja i promociju turizma. Sredstva će se obezbeđivati pretežno iz turističke naknade i boravišne takse, donacija, zajmova i kredita iz zemlje i inostranstva. Sredstva će se koristiti za finansiranje izrade integralnih programa razvoja turizma i komplementarnih delatnosti turističkih regija, programa razvoja posebnih vidova turizma i strategije promocije turizma, planova zaštite i održivog korišćenja turističkih prostora. Ova finansijska institucija učestvovaće i u finansiranju izgradnje turističke infrastrukture, izgradnje, rekonstrukcije i opremanja smeštajnih kapaciteta i pratećih objekata u turizmu, stručnog osposobljavanja kadrova za rad u oblasti turizma, aktivnosti nacionalne turističke organizacije, teritorijalnih i lokalnih turističkih organizacija, prioritetnih investicionih fondova.
Formiraće se agencija za razvoj turizma sa ciljem unapređenja i razvoja turizma, a koja će obavljati: regulatorne poslove (rezervacija prostora od značaja za turizam, proglašavanje turističke regije, kategorizacija turističkih mesta, ugostiteljskih objekata, licenciranje turističkih agencija, planiranje, organizovanje i kontrola rada javnih preduzeća, agencija i ustanova u oblasti turizma); poslove strateškog planiranja i razvoja (predlaganje, izrada i realizacija strategije razvoja turizma u redovnim vremenskim intervalima; izrada i realizacija plana marketinga i plana konkurentnosti; izrada i realizacija master planova pojedinih turističkih područja); poslove razvoja partnerstva javnog i privatnog sektora i realizaciju pojedinačnih razvojnih projekata; poslove izrade kompleta planova razvoja turizma, studija izvodljivosti, master planova, investicionih i poslovnih planova za pojedine turističke destinacije ili vidove turizma; poslove planiranja i razvoja turističkih proizvoda i razvoja turističkih informacionih sistema.
U skladu sa Zakonom o turizmu formiraće se kongresni biro koji će funkcionisati u sklopu Turističke organizacije Srbije, sa zadatkom da organizuje, koordinira i razvija zajedničke aktivnosti javnog sektora turističke i ostale privrede, koja raspolaže mogućnostima za unapređivanje kongresnog turizma u Srbiji. Osnovaće se fond za kreditiranje malih i srednjih turističkih preduzeća, koji će funkcionisati po principu revolvinga. Fond će odobravati kredite po stimulativnim uslovima.
Radi podsticanja razvoja turizma preduzimaće se mere za unapređenje turističke infrastrukture na bazi povećanja kapitalnih ulaganja svih zainteresovanih investitora za turizam i ugostiteljstvo, posebno privatnog sektora. Posebna pažnja posvetiće se izradi programa i projekata postavljanja turističke signalizacije na teritoriji Republike. Formiraće se savremena baza podataka i izgradiće se posebna metodologija obračuna turističke potrošnje radi praćenja različitih turističkih komponenti, u skladu sa Evropskim satelitskim knjigovodstvom.
U skladu sa Akcionim planom Vlade za realizaciju prioriteta iz Evropskog partnerstva u naredne tri godine preduzimaće se mere za tehničko i organizaciono unapređenje rada inspekcijske službe u oblasti turizma, prema standardima EU. To će doprineti podizanju kvaliteta ugostiteljskih i turističkih usluga, suzbijanju nelegalnog rada u oblasti turizma i ugostiteljstva i unapređenju turističke i ugostiteljske ponude.
7.9. Zaštita životne sredine
Primena Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, koji su u skladu sa zakonodavstvom i praksom EU i međunarodnim iskustvima u oblasti zaštite životne sredine, započeta je u 2005. godini.
Na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine doneti su: Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole, kao i druga pitanja od značaja za podnošenje zahteva; Pravilnik o sadržini i izgledu integrisane dozvole.
Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine doneti su: Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune; Pravilnik o obrascu službene legitimacije inspektora za zaštitu životne sredine; Pravilnik o vrsti opreme i sadržini i izgledu oznake inspektora za zaštitu životne sredine; Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju stručne organizacije za ispitivanje otpada; Naredba o proglašavanju stanja ugroženosti životne sredine na prostoru Hemijske industrije “Župa”AD, Kruševac i u njenoj okolini; Uredba o vrstama zagađivanja, kriterijumima za obračun naknade za zagađivanje životne sredine i obveznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade; Uredba o merilima i uslovima za povraćaj, oslobađanje ili smanjenje plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine; Uredba o zaštiti Specijalnog rezervata prirode „Venerina padina“; Uredba o zaštiti Specijalnog rezervata prirode „Stari Begej – Carska bara“; Uredba o zaštiti Predela izuzetnih odlika „Šargan – Mokra Gora“; Uredba o zaštiti Spomenika prirode „Stopića pećina“.
Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu direktno se primenjuje. Na osnovu tog zakona doneti su svi izvršni propisi. Polazeći od Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, Uredbe o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu doneti su: Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu; Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu; Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu vođenja javne knjige o sprovedenim postupcima i donetim odlukama o proceni uticaja na životnu sredinu; Pravilnik o radu tehničke komisije za ocenu studije o proceni uticaja na životnu sredinu; Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na životnu sredinu.
Na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine doneti su sledeći propisi: Uredba o vrstama aktivnosti postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola; Uredba o sadržini programa mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima; Uredba o kriterijumima za određivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta, kao i za određivanje graničnih vrednosti emisija u integrisanoj dozvoli; Pravilnik o sadržini i načinu vođenja registra izdatih integrisanih dozvola.
Usvojen je okvir strategije uvođenja čistije proizvodnje u Republici Srbiji.
Narodnoj skupštini su dostavljeni: Predlog zakona o ribarstvu, Predlog zakona o upravljanju otpadom; Predlog zakona o zaštiti vazduha; Predlog zakona o izmeni Zakona o zaštiti životne sredine; Predlog zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja.
Nacrti zakona koji su u proceduri pribavljanja mišljenja nadležnih organa su: Zakon o zaštiti prirode; Zakon o održivom korišćenju i zaštiti ribljeg fonda; Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini; Zakon o sprovođenju Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju; Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti.
Nacrti zakona u finalnoj fazi izrade su: Zakon o upravljanju hemikalijama; Zakon o biocidima; Zakon o zaštiti i unapređivanju zelenih površina, zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu i zakon o geologiji.
Propisi u fazi izrade su: pravilnik o postupku i uslovima dodele priznanja i nagrada za dostignuća u oblasti zaštite životne sredine; pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju stručne organizacije za ispitivanje otpada; pravilnik o načinu i uslovima za unošenje i gajenje autohtonih divljih biljnih i životinjskih vrsta; pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izvoz i uvoz ugroženih vrsta divlje flore i faune (CITES) po članu 28. stav 5. Zakona o zaštiti životne sredine; pravilnik o uslovima i postupku za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elementima, izgledu i načinu upotrebe ekološkog znaka za proizvode, procese i usluge; program usklađivanja obaveza pojedinih privrednih grana sa odredbama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja.
U planu je priprema podzakonskih akata iz oblasti ribarstva, kao i većeg broja uredbi iz oblasti zaštite prirode.
U narednom periodu planirano je donošenje i usvajanje strateških planova javnih preduzeća nacionalni parkovi „Đerdap“, „Tara“ i „Šar planina“ za period 2006-2008. godina, srednjoročnih programa zaštite i razvoja područja nacionalnih parkova za period 2006-2010. godina za nacionalne parkove „Kopaonik“, „Đerdap“ i „Fruška gora“, programa poslovanja javnih preduzeća nacionalni park „Đerdap“ „Tara“, „Šar planina“, „Kopaonik“ i „Fruška Gora“, kao i većeg broja akcionih planova iz oblasti zaštite prirode.
Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine – Uprava za zaštitu životne sredine je focal point za praćenje i sprovođenje Konvencije o biološkoj raznovrsnosti i shodno tome kao nadležno ministarstvo zaduženo je za informisanje o sprovođenju Konvencije o biodiverzitetu.
Globalni fond za finansiranje zaštite životne sredine – GEF odobrio je finansiranje izrade projekta Nacionalna strategija i akcioni planovi očuvanja biodiverziteta u SCG, čiji je osnovni cilj da omogući SCG da pripremi republičke strategije i akcione planove zaštite biodiverziteta i nacionalni izveštaj o implementaciji Konvencije o biodiverzitetu u SCG.
U narednom periodu pripremiće se nacionalni akcioni plan zaštite životne sredine, akcioni plan za upravljanje otpadom, akcioni plan za upravljanje hemikalijama i zaštitu od udesa, akcioni plan za zaštitu vazduha i klimatske uslove, akcioni plan za zaštitu od zračenja, akcioni plan za smanjenje uticaja industrije na životnu sredinu, akcioni plan za zaštitu od buke i vibracija i akcioni plan za zaštitu eko-sistema, šuma i zaštićenih oblasti.
Sa ciljem razvoja moderne politike zaštite životne sredine u Republici Srbiji i racionalnog rešavanja prioritetnih problema u toj oblasti Vlada je usvojila Nacionalni program zaštite životne sredine. U 2006. godini očekuje se izrada i usvajanje nacrta nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa (vezana je za odobrenje pomoći EU preko EAR).
Finansiranje Nacionalnog programa zaštite životne sredine (NPZŽS), zajedno sa izgradnjom institucionalnih kapaciteta i uspostavljanjem efikasnog sistema finansiranja, predstavljaće najveći izazov za implementaciju. Finansiranje NPZŽS je usko povezano sa reformama politike zaštite životne sredine, naročito sa uspostavljanjem efikasnog i decentralizovanog sistema finansiranja u oblasti životne sredine i unapređenja infrastrukture u oblasti životne sredine i sistema monitoringa.
Procena troškova za NPZŽS u narednom periodu sastoji se od ukupnih troškova neophodnih za implementaciju, na osnovu obračuna troškova pojedinačnih mera i procene troškova neophodnih za implementaciju ciljeva i reforme srednjoročne politike, zasnovane na projektovanim podacima i komparativnim troškovima u zemljama centralne Evrope. Ukupni troškovi za NPZŽS obuhvataće i troškove za institucije u oblasti životne sredine, kao i troškove sistema monitoringa i operativne troškove infrastrukture u oblasti životne sredine (prikupljanje i odlaganje otpada, prikupljanje i tretman otpadnih voda i dr.). Međutim, ukupni troškovi za sistem zaštite životne sredine pokrivaju veliki broj projekata koji su planirani iz ove oblasti, izuzimajući NPZŽS.
U periodu implementacije NPZŽS (2006-2009) povećavaće se postepeno troškovi. Razlog za to je što se kratkoročna faza implementacije fokusira na izgradnju pravnog, finansijskog i sistema monitoringa i izveštavanja o sistemu zaštite životne sredine, pri čemu se ne podrazumevaju investiciona ulaganja. Troškovi investicionog tipa tokom tog perioda vezani su, uglavnom, za crne tačke i postojeće projekte koji su u toku. Troškovi za sistem zaštite životne sredine obuhvataju aktivnosti koje su direktno povezane sa unapređenjem životne sredine, ali takođe obuhvataju sektorske aktivnosti koje donose koristi za životnu sredinu, a čija glavna svrha nije zaštita životne sredine (transportna infrastruktura, tretiranje voda za piće i dr.). U početku udeo investicionih troškova biće veći od udela operativnih troškova. Međutim, sa povećanjem broja završenih infrastrukturnih projekata u oblasti sistema zaštite životne sredine (postrojenja za tretman otpadnih voda, deponije, postrojenja za reciklažu, sistem monitoringa i dr) operativni troškovi postepeno će rasti.
Procenat ukupnih troškova za NPZŽS zavisiće od godišnje stope ekonomskog rasta u Srbiji. Iskustva novih država članica EU iz centralne Evrope pokazuju da su njihovi troškovi u oblasti životne sredine bili oko 1,5%-2,5% BDP u periodu pre pristupanja EU. Imajući u vidu to, očekuje se da će udeo troškova za životnu sredinu u BDP Srbije, uzimajući prosečnu stopu ekonomskog rasta, dostići u srednjoročnom periodu nivo od 1,4% BDP. Takođe, očekuje se da će i EU u vidu pomoći učestvovati u finansiranju sistema zaštite životne sredine u Srbiji.
Procena troškova zaštite životne sredine u Srbiji pokazuje da degradacija životne sredine prouzrokuje troškove privredi na godišnjem nivou od oko 3,5% BDP. Najveći deo je prouzrokovan zagađenjem vazduha (55% ukupnih troškova), zagađenjem vode (22% ukupnih troškova) i upravljanjem otpadom (11% ukupnih troškova). Implementacija NPZŽS dovešće do značajnog smanjenja zagađenja životne sredine, a time i do značajne uštede domaćoj privredi.
Procena je da će najveći udeo u ukupnim troškovima za NPZŽS imati sektor energetike i rudarstva (26%), vodoprivrede (15%) i transporta – troškovi direktno povezani sa unapređenjem životne sredine (9%). Transportni troškovi koji su indirektno povezani sa sistemom zaštite životne sredine (obilaznice, poboljšanje javnog prevoza i dr.) čine 22% ukupnih troškova za NPZŽS.
Procenjuje se da će glavni investicioni radovi u sektoru upravljanja otpadom biti izgradnja sanitarnih deponija (prosečno 14,5 mil. evra godišnje). Za sanaciju postojećih smetlišta, prema procenama, potrebno je više od 2 mil. evra godišnje, a za upravljanje medicinskim otpadom više od 1 mil. evra godišnje.
7.10. Regionalni razvoj
Osnovni pravci institucionalnih reformi regionalnog razvoja u naredne tri godine biće usmereni na smanjenje regionalnih neravnomernosti, racionalno korišćenje faktora razvoja svih područja, suzbijanje tendencije prekomerne urbane koncentracije privrednih aktivnosti i stanovništva. Cilj izgradnje regionalne institucionalne infrastrukture je efikasna, konkurentna i socijalno odgovorna država. Primaran zadatak je donošenje Strategije regionalnog razvoja Srbije i Zakona o podsticanju ravnomernog regionalnog razvoja Srbije kojim će se definisati osnovne institucije i mehanizmi podsticanja ravnomernog regionalnog razvoja, kao i kriterijumi za određivanje područja pomoći.
Regionalna razvojna politika vodiće se na osnovu strategije regionalnog razvoja Srbije, što podrazumeva koordinaciju između Vlade i lokalnih samouprava, sa ciljem integrisanja dugoročne regionalne politike u ukupnu razvojnu politiku zemlje. Strategija regionalnog razvoja Srbije definisaće ciljeve, politiku i mere usklađene sa strategijom privrednog razvoja Srbije i drugim sektorskim strategijama i prostornim planom Srbije, sa ciljem unapređenja regionalnog razvoja. Strategija regionalnog razvoja biće osnova za pripremanje regionalnih razvojnih programa, koji će biti usklađeni sa sektorskim razvojnim programima za koje su odgovorna nadležna ministarstva. Ključnu ulogu u sprovođenju strategije regionalnog razvoja imaće nova institucija koja bi prevashodno bila u funkciji smanjenja regionalnih neravnomernosti.
Aktivna regionalna politika biće usmerena na otklanjanje regionalnih neravnomernosti u stepenu razvijenosti koje predstavljaju jedan od najkompleksnijih razvojnih problema. Regionalna polarizacija od 2000. godine je sve izraženija, što pokazuje koeficijent varijacije nacionalnog dohotka po stanovniku, koji se sa 0,407 u 2000. godini povećao na 0,499 u 2004. godini.
Tokom devedesetih godina, kao posledica duboke ekonomske krize i početkom 2000-ih godina sa procesom tranzicije, stvorena su pored tradicionalno nerazvijenog juga Srbije i Stare Raške i nova područja nerazvijenosti (Istočna Srbija, delovi centralne Srbije, regionalni centri rudarstva i tradicionalne industrije). Uz to, nastavljena je tendencija demografskog pražnjenja ruralnih i nerazvijenih područja Srbije.
Jedan od razloga sve većih regionalnih neravnomernosti između pojedinih područja Srbije je neizgrađenost institucionalnog okvira za ravnomerniji regionalni razvoj. Zbog institucionalnog vakuma (nepostojanja zakona o regionalnom razvoju, strategije regionalnog razvoja, posebne finansijske institucije, regionalnih razvojnih agencija), država nije na celovit i planski način utvrdila dugoročna rešenja za razvoj pojedinih područja, kao što su opštine na jugu Srbije, područje Stare Raške i stari industrijski centri sa rastućim ekonomskim, socijalnim i političkim tenzijama.
Regionalna politika Srbije usredsrediće se na zaustavljanje širenja regionalnih razlika, a zatim na postepeno smanjivanje regionalnih razlika. Ovaj cilj se može ostvariti metodom policentričnog razvoja, odnosno decentralizovanog razvoja koji podrazumeva: ublažavanje strukturnih problema i regionalnih neravnomernosti; racionalno korišćenje faktora razvoja svih područja na osnovu tržišnih kriterijuma; suzbijanje tendencije prekomerne urbane koncentracije privrednih aktivnosti i stanovništva.
Uporedo sa izgradnjom regionalnih institucija utvrdiće se i sprovoditi efikasne mere koje podstiču ekonomsku aktivnost i zapošljavanje u nerazvijenim područjima. U tom cilju nastaviće se sa primenom podsticajnih fiskalnih mera i usmeravanjem dela sredstava Republičkog fonda za razvoj pod posebno povoljnim uslovima u nerazvijena područja Srbije. Pored toga, prilikom izgradnje i modernizacije putne i ostale infrastrukture biće uključena i regionalna komponenta. Nacionalna služba za zapošljavanje posebnu pažnju i sredstva za aktivne mere zapošljavanja usmeriće ka manje razvijenim područjima. Radi povećanja kapaciteta nerazvijenih područja pružaće se razni oblici tehničke pomoći. Pripremiće se razvojni planovi, stimulisati kadrovi za rad u nerazvijenim područjima, formirati preduzetnički inkubatori u saradnji sa lokalnim zajednicama. Inostrani krediti za razvojne projekte i donatorski programi više nego do sada usmeriće se u nerazvijena područja. Deo donatorskih sredstava upotrebiće se za finansijsku podršku mikrokreditima preko banaka i nekomercijalnih institucija u razvoj nerazvijenih područja Srbije.