Na osnovu člana 14. stav 1. tačka 1) Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS“, br. 9/02, 87/02, 61/05 i 66/05),
M E M O R A N D U M
O BUDžETU I EKONOMSKOJ I FISKALNOJ POLITICI ZA 2006. GODINU, SA PROJEKCIJAMA ZA 2007. I 2008. GODINU
I. MAKROEKONOMSKA KRETANjA U PERIODU OD 2001. DO 2005. GODINE
1. Uvod
Makroekonomska kretanja u periodu od 2001. do 2005. godine karakteriše uspostavljanje održive makroekonomske stabilnosti i održivog i stabilnog ekonomskog rasta. Sumirajući ostvarene ekonomske rezultate, pozitivni trendovi se beleže u kretanju osnovnih makroekonomskih indikatora, prvenstveno u pogledu rasta ekonomije i obaranja inflacije.
U periodu od 2001. do 2004. godine ostvaren je visok realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u proseku od 5,2% godišnje, s tim da je u 2004. godini, u odnosu na poslednjih 25 godina, ostvarena najviša stopa rasta BDP od 8,6%. Visok realni rast BDP u 2004. godini zasnovan je na snažnom industrijskom rastu od 7,1% i na rastu poljoprivredne proizvodnje od 19,8%. Industrija je u 2001. i 2002 godini imala nizak rast od 0,1% i 1,7% respektivno, a u 2003. godini fizički obim industrijske proizvodnje je smanjen za 3%. Poljoprivreda je u 2001. godini imala rast od 18,7%, dok je u 2002. i 2003. godini zabeležila pad od 2,5% i 5,7%, respektivno. Sektor usluga je imao značajan rast u 2004. godini, posebno PTT i telekomunikacije od 26,7% i promet u trgovini na malo od 17,9%. Kumulativni realni rast BDP u periodu od 2001. do 2004. godine od 22,1% je značajan rezultat, ostvaren u uslovima tranzicije i nepovoljnih kretanja u svetskoj privredi i trgovini. BDP po glavi stanovnika značajno je povećan sa ispod 1.000 USD u 2000. godini na oko 2.950 USD u 2004. godini. U 2005. godini očekuje se rast BDP od 5,1%, što je nešto iznad projektovanog ekonomskom politikom za 2005. godinu.
Naročit uspeh je postignut u smanjenju inflacije, koja je imala nezabeleženo visok rast u protekloj deceniji, a koja je bila visoka i u 2001. godini. Inflacija, merena rastom cena na malo, redukovana je sa 91,8% u 2001. godini na 10,1% u 2004. godini. Ovo je značajan rezultat, posebno kada se ima u vidu da je ostvaren u uslovima visokog rasta cena sirove nafte i ispravljanja cenovnih dispariteta. Rast cena krajem 2004. godine i početkom 2005. godine, izazvan rastom cena nafte i baznih metala na svetskom tržištu i poskupljenjem komunalnih usluga, a manjim delom i zbog uvođenja poreza na dodatu vrednost, usporen je dodatnim merama za kretanje inflacije u projektovanim okvirima za 2005. godinu. Stabilnost opšteg nivoa cena zasnivala se na stabilnosti deviznog kursa i kontinuiranom rastu deviznih rezervi koje su povećane sa 0,5 mlrd. USD krajem 2000. godine na 4,2 mlrd. USD krajem 2004. godine, kao i na čvrstoj monetarnoj i fiskalnoj politici i na čvrstoj politici zarada. U 2005. godini procenjuje se rast cena na malo od oko 15%, što je nešto iznad prošlogodišnje inflacije.
U oblasti zapošljavanja zabeležena je tendencija smanjenja ukupne zaposlenosti u prve tri godine tranzicije kao efekat privatizacije i restrukturiranja preduzeća, dok je u 2004. godini ostvaren blagi porast zaposlenosti za 0,5% u odnosu na prethodnu godinu. Pri tome, smanjen je prosečan broj nezaposlenih lica u 2004. godini. Ostvaren je značajan realni rast neto zarada od 16,5% u 2001. godini, 29,9% u 2002. godini, 13,6% u 2003. godini i 11,1% u 2004. godini. Realan rast prosečnih penzija iznosio je 18,4% u 2001. godini, 36,7% u 2002. godini, 9,0% u 2003. godini i 5,7% u 2004. godini.
Postignut je značajan napredak u sprovođenju strukturnih reformi, posebno u oblasti privatizacije preduzeća i konsolidacije bankarskog sektora. U periodu od 2002. do 2004. godine privatizovano je 1.347 preduzeća i ostvaren prihod od prodaje preduzeća u iznosu od 1.450,5 miliona evra. U oblasti bankarskog sektora ostvarene su značajne promene. Na finansijskom tržištu početkom 2001. godine postojalo je ukupno 86 banaka u kojima su bili prisutni brojni problemi (visoka nenaplativa potraživanja, nizak nivo rezervi za pokriće potencijalnih gubitaka, insolventnost najvećih banaka, visoka nelikvidnost i dr). Broj banaka je smanjen na 43 banke krajem 2004. godine i promenjena je vlasnička struktura banaka. Od početka 2003. godine platni promet se obavlja preko banaka. Povećan je interes stranih banaka za otvaranje njihovih predstavništava i dokapitalizaciju domaćih banaka. Sa vraćanjem stare devizne štednje vraćeno je poverenje u bankarski sistem. Nova devizna štednja povećana je sa 329,8 miliona evra krajem 2001. godine na 1.400 miliona evra krajem 2004. godine. U periodu od 1. januara do 1. oktobra 2005. godine privatizovano je 316 preduzeća i tri banke sa većinskim državnim udelom i ostvaren prihod od 550,0 miliona evra. U ovom periodu ostvaren je neto priliv direktnih stranih investicija od 1.011,0 miliona dolara.
Generalno, u 2004. godini postignuti su izuzetno pozitivni rezultati, pre svega ostvaren je visok rast BDP, industrijske proizvodnje, poljoprivrede, trgovine na malo, PTT i telekomunikacija i značajan rast izvoza. Ostvaren je priliv stranih direktnih investicija u neto iznosu od 966 miliona dolara i ubrzan proces privatizacije preduzeća i banaka u drugoj polovini 2004. godine. Zabeležen je rast ukupne zaposlenosti, prvenstveno u malim i srednjim preduzećima. Kao rezultat ovih kretanja, ostvaren je rast standarda stanovništva, mereno realnim rastom zarada od 10,1%, što je približno rastu produktivnosti u 2004. godini. U prethodnim godinama rast zarada je bio znatno iznad rasta ukupne produktivnosti.
Sastavni deo Memoranduma čini Matrica osnovnih ciljeva i mera ekonomske i fiskalne politike u periodu od 2006. do 2008. godine i Matrica osnovnih zakona za sprovođenje strukturnih reformi u realnom, finansijskom i javnom sektoru.
2. Makroekonomska kretanja u periodu od 2001. do 2004. godine
Tabela 1. Osnovni indikatori ekonomskih kretanja od 2001. do 2004. godine 2001 2002 2003 2004 * BDP u tekućim cenama, mlrd. din. 708,4 919,2 1.095,4 1.302,4 BDP realni rast, % 5,1 4,5 2,4 8,6 Inflacija, prosek, % 91,8 19,5 11,7 10,1 Tekući račun platnog bilansa, % BDP 8,7 13,5 11,7 15,6 Stopa nezaposlenosti, %** 24,7 27,1 27,8 28,0 *Procena **Pri računanju stope registrovane nezaposlenosti uključeni su i osigurani poljoprivrednici. Izvor: MFIN, RZS, NBS
U Republici Srbiji u protekle četiri godine tranzicije uspostavljena je makroekonomska stabilnost, ostvaren značajan realni rast BDP po prosečnoj stopi od 5,2% i postignuta stabilnost deviznog kursa, uz kontinuirani rast deviznih rezervi. Takve povoljne makroekonomske rezultate pratili su brži rast uvoza od izvoza, uz visok spoljnotrgovinski deficit i visoku stopu registrovane nezaposlenosti
Rezultati ekonomske politike u periodu od 2001. do 2004. godine ogledaju se u:
cenovnoj i valutnoj stabilnosti;
kumulativnom realnom rastu BDP od 22,1%;
rastu BDP po glavi stanovnika sa ispod 1.000 USD u 2000. na oko 2.950 USD u 2004. godini;
smanjenju spoljne zaduženosti sa oko 169% BDP u 2000. na oko 55% BDP u 2004. godini;
rastu deviznih rezervi sa oko 0,5 mlrd USD krajem 2000. godine na 4,2 mlrd USD krajem 2004. godine;
liberalizaciji unutrašnje i spoljne trgovine;
privatizaciji 1.347 preduzeća u 2002. 2003. i 2004. godini, uz prihod od prodaje u iznosu od 1.450,5 miliona evra i ugovorene investicije od 828,5 miliona evra;
restrukturiranju bankarskog sektora;
reformi tržišta rada i socijalnog sektora.
2.1. Privredna aktivnost
Značajan porast privredne aktivnosti meren realnim kumulativnim rastom BDP od 22,1% u periodu od 2001. do 2004. godine ostvaren je u uslovima tranzicije i nepovoljnih kretanja u svetskoj privredi i trgovini. Nakon privrednog rasta od 5,1% u 2001. došlo je do usporavanja rasta BDP u 2002. (4,5%) i u 2003. (2,4%), a zatim je u 2004. godini ostvaren visok privredni rast od 8,6%. U celom periodu privredni rast se zasnivao na snažnoj domaćoj tražnji. Pri tome, rast domaće potražnje nije bitnije uticao na kretanje cena, ali se taj uticaj pokazao na tekućem računu platnog bilansa, posebno računu robe.
[pic]
Izvor: MFIN na bazi podataka RZS
Rast BDP u prve četiri godine tranzicije zasnivao se na povećanju fizičkog obima proizvodnje u pojedinim sektorima, i to:
U 2001. godini na rastu poljoprivredne proizvodnje 18,7%, rastu prometa u trgovini na malo 19,7%, rastu PTT i telekomunikacija 20,9% i rastu obima saobraćajnih usluga 9,6%;
U 2002. godini na rastu industrijske proizvodnje 1,7%, rastu prometa u trgovini na malo 23,9%, rastu obima saobraćajnih usluga 6,9% i rastu PTT i telekomunikacija 3,1%;
U 2003. godini na rastu prometa u trgovini na malo 12,6%, rastu PTT i telekomunikacija 31,3%, rastu obima saobraćajnih usluga 5,2% i rastu građevinarstva mereno časovima rada 31%;
U 2004. godini na rastu industrijske proizvodnje 7,1%, i rastu poljoprivredne proizvodnje 19,8%, rastu PTT i telekomunikacija 26,7%, rastu prometa u trgovini na malo 17,9%, rastu obima saobraćajnih usluga 4,9%, rastu građevinarstva mereno časovima rada 5,2%.
Industrijska proizvodnja u periodu od 2001. do 2004. godine imala je ciklično kretanje kao posledica privatizacije i tranzicije. U periodu od 2001. do 2002. godine zabeležen je nizak rast fizičkog obima industrijske proizvodnje od 0,1% i 1,7%, respektivno, a u 2003. godini zabeležen je pad industrijske proizvodnje od 3%. U 2004. godini u odnosu na prethodnu godinu povećana je industrijska proizvodnja za 7,1% zahvaljujući izvršenoj privatizaicji u prethodne dve godine.
[pic]
Izvor: MFIN na bazi podataka RZS
Realnom rastu BDP u protekle četiri godine tranzicije doprineo je rast bruto dodate vrednosti (BDV), obračunate u skladu sa metodologijom SNA 1993 i ESA 95 u 2001. godini za 3,1%, u 2002. godini za 1%, u 2003. godini za 1,1% i u 2004. godini za 8,5%. Sektorski posmatrano realni rast BDV iznosio je:
U 2001. godini u poljoprivredi 17,4% i u sektoru usluga 4,1%;
U 2002. godini u sektoru usluga 5,2%;
U 2003. godini u sektoru usluga 5,6%;
U 2004. godini u poljoprivredi 18,9%, u industriji i građevinarstvu 6,4% i u sektoru usluga 6,7%.
Tabela 2. Realan rast BDP i BDV sektora 2001 2002 2003 2004 BDP-realni rast, u % 5,1 4,5 2,4 8,6 BDV poljoprivreda-realni rast, u % 17,4 -3,2 -7,0 18,9 BDV industrija i građevinarstvo-realni rast, u % -4,7 -3,1 -2,0 6,4 BDV usluge-realni rast, u % 4,1 5,2 5,6 6,7 Izvor: MFIN na bazi podataka RZS
[pic]
Izvor: MFIN na bazi podataka RZS
U strukturi upotrebe BDP u periodu od 2001. do 2004. godine značajno je poraslo učešće investicija sa 9,2% u 2001. na 16,4% u 2004. godini, dok je učešće izvoza neznatno povećano. Učešće lične potrošnje u BDP je visoko, iako je smanjeno sa 87,3% u 2001. godini na 84,7% u 2004. godini. Učešće državne potrošnje u BDP takođe je visoko i povećano je sa 17% u 2001. na 26% u 2004. godini, kao i učešće uvoza robe i usluga koje je povećano sa 42,9% u 2001. na 53,2% u 2004. godini.
Tabela 3. Učešće komponenti agregatne tražnje u BDP, u % 2001 2002 2003 2004* BDP 100,0 100,0 100,0 100,0 Lična potrošnja 87,3 83,0 81,7 84,7 Državna potrošnja** 17,0 21,5 25,4 26,0 Investicije u fiksne fondove 9,2 13,1 14,1 16,4 Izvoz roba i usluga 22,6 20,3 19,5 23,1 Uvoz roba i usluga 42,9 43,0 43,0 53,2 *Procena **Državna potrošnja predstavlja izdatke države za javne usluge od opšteg dobra i obračunava se po ESA 951 metodologiji, u skladu sa COFOG2 klasifikacijom.1 Evropski sistem računa 95.2 Međunarodna klasifikacija izdataka države. Izvor: MFIN na bazi podataka RZS
[pic]
Izvor: MFIN na bazi podataka RZS
Porast investicija i izvoza bio je nedovoljan za brži privredni rast i povećanje zaposlenosti, dok je rastuća lična i državna potrošnja u ovom periodu značajno doprinela realnom rastu BDP. Rast lične i državne potrošnje bio je znatno iznad rasta BDP i rasta produktivnosti ukupne privrede. Realni rast zarada bio je znatno veći od realnog rasta BDP i rasta produktivnosti ukupne privrede.
Tabela 4. Realni rast BDP, zarada i ukupne produktivnosti 2001 2002 2003 2004* Realni rast BDP, u % 5,1 4,5 2,4 8,6 Realni rast bruto zarada, u % 16,0 30,0 14,0 11,1 Rast produktivnosti, u % 4,9 6,3 3,8 8,0 * Procena
Izvor: MFIN, RZS
Brži realni rast uvoza roba i usluga od realnog rasta izvoza roba i usluga uslovio je porast deficita tekućeg računa platnog bilansa sa 1,1 mlrd EUR u 2001. na 2,8 mlrd EUR u 2004. godini.
2.2. Inflacija
Period od 2001. do 2004. godine karakteriše relativna cenovna stabilnost, ostvarena u uslovima ispravljanja cenovnih dispariteta i rasta cena nafte i bazičnih metala na svetskom tržištu. Stabilnost opšteg nivoa cena temeljila se na politici održavanja stabilnosti nominalnog kursa dinara prema evru koji je predstavljao glavno sidro domaćih inflacionih očekivanja, te doprinosio stabilnosti cena uvoznih inputa i finalnih proizvoda s područja zemalja evro zone koje su najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije. Nižim stopama inflacije doprinelo je i smanjenje carina u procesu spoljnotrgovinske harmonizacije, kao i izražena apresijacija dinara prema dolaru koja je ublažavala uticaj porasta cena sirove nafte i drugih sirovina na svetskom tržištu.
[pic]
Izvor: MFIN na bazi podataka RZS
Osnovni faktori koji su jačali pritiske na rast domaćih maloprodajnih cena bili su, pored spoljnih faktora, i rast administrativno regulisanih cena, rast zarada i nedovoljna konkurencija u domaćoj i spoljnoj trgovini.
2.3. Deficit tekućeg platnog bilansa
Visok deficit na tekućem računu platnog bilansa u protekle četiri godine uglavnom je rezultat negativnog salda na računu robe uzrokovan znatno bržim rastom uvoza od izvoza robe, što je uslovilo visok spoljnotrgovinski deficit koji je u odnosu na prethodnu godinu, izraženo u evrima, porastao u 2002. za 31%, u 2003. za 10,8% i u 2004. godini za 39,7%. Učešće spoljnotrgovinskog deficita u dolarskom izrazu u BDP Srbije iznosilo je 2001. godine 23,4%, 2002. godine 24,8%, 2003. godine 24,7% i 2004. godine 32,6%. Značajan doprinos kretanjima na tekućem računu dali su prihodi od usluga koji su u ovom periodu imali tendenciju rasta i u odnosu na prethodnu godinu, izraženo u evrima, porasli su u 2002. godini za 6,6%, u 2003. su bili na nivou iz prethodne godine, a u 2004. godini su porasli za 34,9%.
Deficit tekućeg računa (bez donacija), izražen u evrima, povećan je sa 1,1 milijardu evra u 2001. godini na 2,8 milijardi evra u 2004. godini. Učešće deficita tekućeg računa u dolarskom izrazu u BDP Srbije iznosilo je 2001. (8,7%), 2002. (13,5%), 2003. (11,7%) i 2004. (15,5%). U 2003. godini smanjeno je učešće deficita tekućeg računa u BDP prvenstveno zbog porasta prihoda od tekućih transfera za 33,5% u poređenju sa prethodnom godinom. U 2004. godini povećano učešće deficita tekućeg računa u BDP uslovljeno je velikim povećanjem uvoza u poslednjem kvartalu 2004. godine zbog uvođenja poreza na dodatu vrednost od 1. januara 2005. godine. Pri tome, povećani uvoz odnosio se prvenstveno na repromaterijal i opremu, pa je povećani deficit tekućeg platnog bilansa u 2004. godini pre svega razvojnog karaktera.
[pic]
Izvor: MFIN na bazi podataka NBS
Previsok deficit tekućeg platnog bilansa u Srbiji predstavlja ključnu makroekonomsku neravnotežu. On do sada nije predstavljao veći problem, budući da je postojao značajan netržišni priliv sredstava iz inostranstva (donacije i novi krediti sa počekom) i da je bilo odloženo servisiranje starih međunarodnih kredita.
2.4. Demografska i socijalna kretanja
U Srbiji je u periodu od 2001 do 2004. godine nastavljen višegodišnji trend niskog nataliteta i starenja stanovništva. Zaposlenost je imala tendenciju smanjivanja, uz veći porast nezaposlenosti. Pri tome, zaposlenost u javnom sektoru je povećavana. Prosečne realne neto zarade imale su visok rast, iznad realnog rasta BDP i produktivnosti rada, posebno u prve tri godine tranzicije.
Tabela 5. Pokazatelji stanovništva, zaposlenosti i zarada 2001 2002 2003 2004 Stanovništvo, u hilj. 7.727 7.504 7.533 7.543* Stopa rasta stanovništva, u % 0,9 -2,9 0,4 0,1 Radno sposobno stanovništvo, u hilj. 4.812 4.824 4.846 4.875* Broj zaposlenih, u hilj. 2.102 2.067 2.040 2.051 Stopa rasta zaposlenosti, u % 0,2 -1,7 -1,3 0,5 Broj zaposlenih u javnom sektoru, u hilj.** 395,2 405,4 406,9 416,0 Stopa rasta zaposlenosti u javnom sektoru, u % 4,0 2,6 0,4 2,2 Stopa nezaposlenosti (ILO), u % 12,2 13,3 14,6 18,5 Stopa realnog rasta prosečne neto zarade, u % 16,5 29,9 13,6 10,1 Stopa rasta produktivnosti rada ukupne privrede, u % 4,9 6,3 3,8 8,0 * Procena ** Bez zaposlenih u republičkim javnim preduzećima Izvor: MFIN, RZS, RZTR
Ukupna zaposlenost u Republici Srbiji je smanjena sa 2.102.000 u 2001. godini na 2.067.000 u 2002. godini i na 2.040.000 u 2003. godini, dok je u 2004. godini zabeležen blagi rast zaposlenosti na 2.051.000 lica.
Istovremeno, povećana je stopa registrovane nezaposlenosti sa 24,7% u 2001. godini na 27,1% u 2002. godini, na 27,8% u 2003. godini i na 28% u 2004. godini. Stopa nezaposlenosti, na bazi podataka iz Ankete o radnoj snazi, koja se temelji na metodologiji ILO iznosila je 12,2% (2001), 13,3% (2002), 14,6% (2003) i 18,5% (2004).
[pic]
3. Ekonomska kretanja u 2004. i izgledi za 2005. godinu
3.1. Ekonomska kretanja u 2004. godini
Republika Srbija u 2004. godini ostvarila je povoljne makroekonomske rezultate. Zabeležen je visok privredni rast od 8,6%. Inflacija merena rastom cena na malo iznosila je 13,7% na kraju perioda. Kurs dinara je sve vreme pratio rast cena i blago je depresirao, a devizne rezerve su rasle.
Visokom rastu proizvodnje i održavanju makroekonomske stabilnosti doprinelo je uspostavljanje i održavanje političke stabilnosti formiranjem Vlade Republike Srbije početkom marta 2004. godine, uspešan završetak pregovora i nastavak aranžmana sa MMF, sporazum o otpisu 62% spoljnog duga, u iznosu od 1,7 milijardi USD, Londonskom klubu poverilaca, usvajanje preko 40 reformskih zakona neophodnih za izgradnju modernog tržišnog sistema i preduzimanje podsticajnih mera ekonomske politike.
Značajnom oporavku privrede u 2004. godini doprinela je domaća tražnja, kao rezultat povećanja potrošnje privatnog i javnog sektora i povećanja stranih i domaćih investicija, kao i blagi rast ukupne zaposlenosti, prvenstveno u malim i srednjim preduzećima i u samostalnim delatnostima. U strukturi agregatne ponude u 2004. godini industrijska proizvodnja imala je porast od 7,1% u odnosu na 2003. godinu, zahvaljujući prvenstveno rastu efikasnosti u sektorima koji su do sada privatizovani, posebno u prerađivačkoj industriji. Poljoprivredna proizvodnja je zabeležila rast od 19,8%, zahvaljujući najviše proizvodnji pšenice i kukuruza koja se kretala iznad proseka delatnosti. Zabeležen je i značajan porast sektora usluga, naročito trgovine na malo od 17,9%, PTT i telekomunikacija od 29,9% i saobraćaja od 5,2% i broja efektivnih časova rada u građevinarstvu od 5,2%.
Radi ubrzavanja privredne aktivnosti u 2004. godini posebna pažnja posvećena je smanjenju poslovnog rizika u Srbiji, privlačenju investicija u osnivanje novih preduzeća (green-field) i aktiviranju kreditnih linija, naročito dugoročnog karaktera. S tim u vezi, formirane su institucije koje će podržati ostvarivanje ovih ciljeva, pre svega institucije za osiguranje bankarskih kredita za stambenu izgradnju i razvoj malih i srednjih preduzeća. Isto tako, posebna pažnja je posvećena redukciji poreskog opterećenja na zarade, poljoprivredne prihode, hartije od vrednosti, finansijske transakcije i na upotrebu i korišćenje dobara. Razvoj domaće privrede dodatno je stimulisan snižavanjem poreza na dobit preduzeća na 10%, što je najniža stopa u Evropi, kao i ukidanjem stope poreza po odbitku za rezidente Srbije koja je bila 20 %.
U spoljnotrgovinskoj razmeni u 2004. godini zabeležen je značajan rast izvoza izražen u USD od 27,8%, ali je zbog bržeg rasta uvoza od 43,8% ostvaren visok spoljnotrgovinski deficit od 7,2 milijarde USD, što je povećanje za 53,2% u odnosu na nivo spoljnotrgovinskog deficita iz 2003. godine. Najveći rast deficita tekućih transakcija zabeležen je u četvrtom kvartalu 2004. godine i značajnim delom je povećan da bi se izbeglo plaćanje PDV-a od 1. januara 2005. godine, pri čemu je značajno povećan uvoz opreme. U izvozu je zabeležen uzlazni trend, počev od juna 2004. godine, dobrim delom zahvaljujući privatizovanim preduzećima. Na rast izvoza najviše je uticao izvoz čelika, proizvoda hemije, povrća, voća i šećera. U strukturi izvoza dominirali su intermedijarni proizvodi (49,1%), dok je izvoz robe široke potrošnje činio jednu trećinu ukupnog izvoza. U strukturi uvoza oko dve trećine činili su intermedijarni i kapitalni proizvodi, a jednu petinu trajni i netrajni proizvodi za široku potrošnju. Udeo proizvoda široke potrošnje (trajnih i netrajnih) smanjen je za 1,2 procentna poena u poređenju sa 2003. godinom.
[pic]
Izvor: MFIN na bazi podataka NBS
Direktne strane investicije u 2004. godini iznosile su 966 miliona USD. Devizne rezerve NBS su povećane na 4,2 milijarde USD i bile su dovoljne da obezbede zadovoljenje tražnje na deviznom tržištu i izmirenje obaveza.
Inflacija se u 2004. godini kretala iznad planiranih okvira, kao posledica visokog rasta cena nafte i baznih metala na svetskom tržištu i otklanjanja cenovnih dispariteta. Rast cena na malo na kraju 2004. godine iznosio je 13,7%, pri čemu robe 12,8%, a usluga 16,1%. Jednocifren rast cena imali su samo poljoprivredni proizvodi i pića. Najveći uticaj na ukupan rast cena na malo imali su industrijski neprehrambeni proizvodi, pre svega zbog korekcije cena derivata nafte. Po osnovu otklanjanja cenovnih dispariteta povećane su cene električne energije, komunalno – stambenih usluga i cene gradskog prevoza. Direktan efekat korekcija tih cena na opšti rast cena na malo iznosio je 3,4 procentna poena.
U oblasti zapošljavanja u 2004. godini ostvaren je napredak. Ukupna zaposlenost je povećana za 0,5% u poređenju sa 2003. godinom, prvenstveno kao efekat rasta zaposlenosti lica koja samostalno obavljaju delatnost. Imajući u vidu da je ukupna zaposlenost u prethodnim godinama imala tendenciju smanjenja ovo je značajan rezultat kao efekat odvijanja procesa privatizacije, posebno u 2002. i 2003. godini. Usporavanje procesa privatizacije u 2004. godini uticalo je da se uspori rast broja nezaposlenih lica, posebno sredinom 2004. godine, tako da je prosečan broj nezaposlenih u 2004. godini smanjen za 0,2%.
Zarade su u 2004. godini realno povećane za 10,1%, pri čemu je ostvaren veći realni rast zarada u privredi nego u vanprivredi. Takav realni rast zarada u 2004. godini je bio povoljniji sa stanovišta usklađenosti sa rastom BDP i produktivnosti u poređenju sa prethodne tri godine. Ukupna prosečna zarada izračunata u evrima od 2001. godine više je nego udvostručena i u 2004. godini je iznosila 193 EUR. Realni rast penzija u 2004. godini je iznosio 5,7%, pri istovremenom smanjenju broja korisnika.
[pic]
Izvor: MFIN na bazi podataka RZS i RFPIO
Proces privatizacije preduzeća i banaka je ubrzan u drugom delu 2004. godine. Privatizovano je ukupno 336 preduzeća, i to na aukcijama 260 preduzeća, tenderima 9 preduzeća i tržištu kapitala 67 preduzeća. Ostvaren je ukupan prihod od privatizacije ovih preduzeća od 188,3 miliona EUR, a ugovorene investicije iznose 124,3 miliona EUR. Sa liste 67 preduzeća za restrukturiranje u 2004. godini privatizovana su dva preduzeća i pripremljeno za privatizaciju 8 preduzeća. U restrukturiranju javnih preduzeća nije postignut značajniji napredak. U oblasti poslovnog bankarstva okončan je postupak za tendersku privatizaciju “Jubanke“ i pripremljeni tenderi za prodaju još tri banake u kojima država ima većinski udeo.
3.2. Ekonomski izgledi za 2005. godinu
Ekonomskom politikom za 2005. godinu, kao osnovni ciljevi utvrđeni su održanje makroekonomske stabilnosti, uz istovremeno zadržavanje relativno visoke stope privrednog rasta i značajno smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa na bazi značajnijeg rasta izvoza od najmanje 25%. Radi ostvarivanja utvrđenih ciljeva ekonomske politike za 2005. godinu predviđeno je vođenje restriktivne monetarne i fiskalne politike i čvrste politike zarada u javnom sektoru, kao i ubrzano odvijanje strukturnih reformi u realnom, finansijskom i javnom sektoru.
Vlada je u periodu januar-septembar 2005. godine realizovala predviđene mere ekonomske politike i značajno ubrzala ekonomske reforme, što pozitivno utiče na privrednu aktivnost i realni rast BDP i izvoza. Republički zavod za statistiku, na bazi kvartalnog obračuna BDP u cenama 2002. godine, procenio je rast BDP u prvom kvartalu 2005. godine od 5,3% u odnosu na prvi kvartal prethodne godine, kao i rast BDP u drugom kvartalu 2005. godine od 6,8% u odnosu na drugi kvartal 2004. godine. Očekuje se rast BDP u 2005. godini od 5,1% baziran na povećanju dodate vrednosti realnog sektora, posebno uslužnih delatnosti i na povećanju poreza i smanjenju subvencija.
Tabela 6. Realni rast BDP u 2005. godini-procena, u % I – III 2005I – III 2004 III – VI 2005III – VI 2004 I – VI 2005I – VI 2004 Poljoprivreda -2,8 1,6 -0,5 Industrija -4,5 -1,2 -2,8 Građevinarstvo -20,6 -7,3 -13,2 Trgovina na veliko i malo 18,9 21,3 20,2 Saobraćaj i telekomunikacije 19,7 22,4 21,1 Finansijsko posredovanje 15,4 16,3 15,9 Ostale usluge 1,0 0,0 0,5 BDV 3,1 5,5 4,3 Porezi minus subvencije 16,5 12,6 14,4 BDP 5,3 6,8 6,1
Izvor: RZS, MFIN
Fizički obim industrijske proizvodnje u prvih devet meseci 2005. godine uglavnom je stagnirao i niži je za 0,3% u odnosu na isti period 2004. godine. U ovom periodu ostvaren je visok realni rast prometa u trgovini na malo od 30,6%, dok je turistički promet meren brojem dolazaka domaćih i stranih turista povećan za 1%. U oblasti saobraćaja i telekomunikacija u prvom polugodištu ove godine zabeležen je rast od 4,3% i 33,1%, respektivno, a u građevinarstvu je opala vrednost izvedenih radova za 1,4%. U poljoprivredi se procenjuje da je rod pšenice u 2005. godini za 27% niži u odnosu na prošlu godinu zbog manje zasejanih površina i nepovoljnih vremenskih prilika koje su uticale na smanjenje kvaliteta i prinosa ovogodišnjeg roda, dok se kod ostalih poljoprivrednih proizvoda očekuju značajni prinosi, pre svega kukuruza, šećerne repe i soje.
[pic]
Izvor: MFIN
U spoljnotrgovinskoj razmeni u prvih osam meseci 2005. godine ukupna vrednost izvoza robe iznosila je 2.898,1 miliona dolara, a ukupna vrednost uvoza robe 6.487,0 miliona dolara, uz deficit u robnoj razmeni od 3.588,9 miliona dolara. U odnosu na isti period prošle godine izvoz je veći za 44,6%, uvoz za 3,3%, a deficit je manji za 16,1%. Time se uspešno ostvaruje jedan od osnovnih ciljeva ekonomske politike u ovoj godini – smanjivanje visokog deficita tekućeg računa. Polazeći od ostvarenih kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni u prvih osam meseci 2005. godine i od preduzetih mera ekonomske i monetarne politike, procenjuje se da će deficit tekućeg računa u 2005. godini biti na nižem nivou od projektovanog (11%) i kretaće se između 9-10% BDP. Pokrivenost uvoza izvozom povećana je na 44,7% sa prošlogodišnjih 31,9%. Povećanju izvoza najviše su doprinela privatizovana preduzeća koja su se okrenula izvozu, a koja su preuzeli strani partneri koji imaju tehnologiju i tržište. U prvih osam meseci ove godine Srbija je najviše izvezla toplovaljanih proizvoda od čelika i nelegiranog gvožđa (307,8 mil. evra), rafinisanog šećera od šećerne repe (102,9 mil. evra), odeće, kože i obuće od kože i gume (111 mil. evra), podnih pokrivača, polietilena i kaučuka (107 mil. evra), proizvoda od bakra (84,6 mil. evra), guma za putnička vozila i traktore (90,7 mil. evra), proizvoda od aluminijuma (56,8 mil. evra) i smrznutog voća (25,2 mil. evra). Povećanju izvoza značajno je doprinelo ukidanje sankcija na izvoz šećera u EU, bezcarinski izvoz tekstila u EU od 1. jula 2005. godine i dobijanje statusa najpovlašćenije nacije u trgovini sa SAD. Na unutrašnjem planu najvažnija mera za podsticanje izvoza je donošenje Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza RS. Radi daljeg jačanja izvoza, kao osnovnog prioriteta ekonomske politike rebalansom budžeta Srbije predviđeno je oko 2 mlrd dinara dodatnih sredstava za stimulisanje izvoza kroz različite mehanizme. Očekuje se rast izvoza u 2005. godini od najmanje 25% u odnosu na 2004. godinu.
U prvih devet meseci 2005. godine opšti rast cena na malo iznosio je 11,8%. U ovom periodu usluge su poskupele za 15,3%, a robe za 10,6%. Kod usluga najviše su poskupele stambeno-komunalne usluge za 29,1%, a kod robe poljoprivredni proizvodi za 19,3%, industrijski neprehrambeni proizvodi za 11,2%, industrijski prehrambeni proizvodi za 10,1%, pića za 7,3% i duvan za 3,8%. Inflacija je u ovom periodu bila iznad projektovane zbog poskupljenja osnovnih i drugih komunalnih usluga, uvođenja PDV-a, rasta cena sirove nafte i posledično rasta cena derivata nafte, poskupljenja električne energije, povećanja putarine i sezonskog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda. Tome je doprinela i domaća tražnja zbog rasta kreditne aktivnosti banaka i rasta zarada. Prema procenama, inflacija će u 2005. godini iznositi 15% i neće ugroziti ostvarivanje osnovnih ciljeva ekonomske politike. Kontroli inflacije doprineće i čvrsta kontrola mase plata u državnoj upravi i ukupnom javnom sektoru, koja će se kretatati striktno u skladu sa rastom produktivnosti rada, u okviru projektovane ekonomske politike.
U periodu januar – septembar 2005. godine, kao efekat fiskalne politike koja se zasnivala na principu tvrdog budžetskog ograničenja i uvođenja PDV-a, u Budžetu Srbije je ostvaren značajan suficit. Budžetski suficit je ostvaren i na konsolidovanom računu budžeta lokalnih samouprava i fonda penzijskog i invalidskog osiguranja samostalnih delatnosti. Ostvareni suficit Budžeta Srbije u iznosu od 9,8 milijardi dinara, uslovio je prestanak zaduživanja države i doprineo padu kamatnih stopa na tržištu hartija od vrednosti. Kamatna stopa na obveznice Trezora pala je sa 20,6% početkom godine na 14,6% krajem septembra 2005. godine, na godišnjem nivou. Ostvareni suficit i izvršeni rebalans republičkog budžeta koji ide u pravcu ostvarenja značajnog suficita do kraja godine, uz izmenjene planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja doprineće smanjivanju deficita tekućeg računa platnog bilansa, na koji u velikoj meri utiče i nivo domaće agregatne tražnje. S obzirom na suficit u republičkom budžetu ne planira se novo zaduživanje, već naprotiv razduživanje, otplatom glavnice javnog duga, što uključuje i reotkup dospelih obveznica Trezora, odnosno smanjivanje stoka duga po osnovu ranije emitovanih obveznica radi finansiranja budžetskog deficita u prethodnim godinama. Višak prihoda koji je planiran da se ostvari neće se upotrebiti za tekuće rashode, već za nabavku domaće finansijske imovine, otplatu glavnice domaćim i stranim kreditorima i smanjivanje javnog duga.
Monetarna politika u prvih devet meseci 2005. godine bila je usmerena na smanjenje inflatornih pritisaka i snižavanje mesečnih stopa inflacije. Kreiranje dinarskog primarnog novca u ovom periodu odvijalo se prvenstveno po osnovu deviznih transakcija. Dinamičniji rast primarnog novca ostvaren je u julu (7,7%) i septembru (4,1%) a u proteklih devet meseci u odnosu na decembar 2004. godine, povećan je za 4,2%. Novčana masa M1 za prvih devet meseci je nominalno povećana za 21,6%, a ukupni plasmani su za osam meseci povećani za 31,1%. Devizne rezerve NBS povećane su krajem septembra 2005. godine na 5,1 mlrd USD, a ukupne devizne rezerve na 5,8 mlrd USD. Kao važan instrument monetarnog regulisanja u prvih devet meseci 2005. godine primenjivane su obavezna rezerva i repo operacije, kojima je sterilisano od marta do septembra ove godine 16,6 milijardi dinara. Devizna štednja je povećana krajem septembra 2005. godine na 1.941,4 miliona evra.
U periodu januar – septembar 2005. godine prosečne neto zarade realno su povećane za 5,6% u odnosu na isti period 2004. godine i iznosile su 16.726 dinara ili 203 evra. U privredi zarade su realno povećane za 7,1%, a u vanprivredi 1,8%. Prosečno isplaćena penzija u istom periodu iznosila je 11.918 dinara ili 133 evra, što je realno povećanje za 3% u odnosu na isti period 2004. godine, uz smanjenje broja korisnika penzija za 0,5%.
Na sektoru zapošljavanja u prvih devet meseci 2005. godine ukupan broj zaposlenih je ostao na nivou iz istog perioda 2004. godine. Povećan je broj zaposlenih lica koja samostalno obavljaju delatnost (9,8%). U privredi je broj zaposlenih smanjen za oko 4%, dok se u vanprivredi od juna beleži smanjenje broja zaposlenih. Istovremeno, krajem septembra 2005. godine evidentirano je preko milion lica koja traže zaposlenje, što je povećanje za 5,7% u odnosu na isti mesec 2004. godine. Restrukturiranje privrede i javnih preduzeća omogućiće rast zaposlenosti na zdravim osnovama. Da bi pospešila zapošljavanje Vlada je planirala značajna sredstva za mikrokredite za samozapošljavanje (1,6 mlrd dinara), programe investicija i zapošljavanja u gradu Kragujevcu i opštinama Bor i Vranje, kao i druge aktivne mere na tržištu rada koje će omogućiti smanjivanje stope nezaposlenosti. U prvoj polovini ove godine započeta je i reforma državne uprave i javnih službi. Broj zaposlenih u državnoj upravi je smanjen za preko 10%, a uveden je i novi sistem plata koji u većoj meri razlikuje nivoe odgovornosti i složenosti poslova, uz definisanje većeg raspona između najnižih i najviših plata.
U prvih devet meseci 2005. godine značajno je ubrzano restrukturiranje privrede i privatizacija u realnom i bankarskom sektoru. U periodu od 1. januara do 1. oktobra 2005. godine, prema podacima Agencije za privatizaciju, privatizovano je 316 preduzeća i ostvaren privatizacioni prihod od 279,0 mil. evra. U ovom periodu uspešno su okončana i tri tendera za privatizaciju banaka sa većinskim državnim vlasništvom. Prema podacima Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, ostvaren je privatizacioni prihod od prodaje tri banke u iznosu od 273,8 mil. evra. Ukupni prihod od privatizacije preduzeća i banaka je iznosio 550,0 mil. evra. Uz to, u prvih devet meseci ostvaren je značajan neto priliv direktnih stranih investicija u iznosu od 1.011 miliona dolara. Započeto je i restrukturiranje javnih preduzeća koje će omogućiti njihovu profitabilnost na bazi racionalizacije troškova. Izvršena je racionalizacija radne snage uz isplatu stimulativnih otpremnina. Odvojene su sporedne od osnovnih delatnosti, uz istovremeno pokretanje procesa privatizacije preduzeća iz sporednih delatnosti. U toku su i pripreme za privatizaciju i osnovnih delatnosti nekih javnih preduzeća (NIS).
U prvih devet meseci 2005. godine odvijala se intenzivna zakonodavna aktivnost. U Skupštini Srbije usvojeno je preko 80 sistemskih zakona, od toga 40 zakona iz oblasti finansija, što je bila važna pretpostavka da pregovori o stabilizaciji i asocijaciji sa EU otpočnu u oktobru ove godine. Do kraja 2005. godine očekuje se donošenje još oko 40 sistemskih zakona koji Srbiju približavaju evropskom zakonodavstvu. Donetim zakonima bitno je unapređen poslovni i investicioni ambijent. Tome je značajno doprinelo i dobijanje pozitivne studije izvodljivosti, poboljšanje međunarodnog kreditnog rejtinga Srbije u maju 2005. godine (BB minus), odluka Borda direktora MMF da prihvati petu reviziju finansijskog aranžmana sa SCG, odobrenje pauze od sedam meseci u isplaćivanju dospelog duga Pariskog kluba, održavanje godišnje skupštine EBRD u Beogradu na kojoj je promovisana privreda Srbije i prikazan reformski napredak pred velikim brojem potencijalnih stranih investitora. Svetska banka je u svom Izveštaju o poslovanju rangirala Srbiju na prvo mesto među evropskim zemljama u 2004. godini u pogledu uspešnosti u reformama, posebno u registraciji preduzeća, donošenju Zakona o radu i u drugim područjima reforme, što je važan signal za ohrabrivanje investitora da u većoj meri ulažu u privredni razvoj Srbije. Pored toga, Savet ministara Evropske unije 3. oktobra 2005. godine odobrio je da 10. oktobra 2005. godine otpočnu pregovori o zaključivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, kao važan korak na putu ka evropskim integracijama
1. Osnovni ciljevi i prioriteti ekonomske politike
Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) u periodu od 2006. do 2008. godine nastaviće da sprovodi čvrstu ekonomsku politiku i institucionalne reforme koje garantuju makroekonomsku stabilnost, sigurnost poslovanja, jačanje konkurentnosti privrede i podržavaju dugoročno održiv privredni rast. U tom cilju, Vlada će obezbediti koordinaciju u sprovođenju ekonomskih reformi i mera ekonomske politike koje će biti podsticajne, vremenski sinhronizovane i funkcionalno konzistentne. Posebna pažnja posvetiće se koordinaciji monetarne i fiskalne politike i politike zarada.
Ekonomska politika u periodu od 2006. do 2008. godine biće usmerena na:
održanje makroekonomske stabilnosti, uz stabilan dinar i ograničenu inflaciju,
ubzano sprovođenje reformi privrede i društva, uz bržu privatizaciju i strukturne promene u realnom, finansijskom i javnom sektoru,
stvaranje osnova za održiv visoki privredni rast zasnovan na povećanju domaće štednje i investicija, stranih direktnih investicija i izvoza, uz smanjenje deficita tekućih transakcija sa inostranstvom.
Osnovni ciljevi ekonomske politike postiće se čvrstom monetarnom i fiskalnom politikom, čvrstom politikom zarada u javnom sektoru i ubrzanjem privatizacije i restrukturiranja društvenih i javnih preduzeća.
Vlada će istovremeno obezbediti ubrzano usklađivanje sistemskih zakona sa zakonodavstvom EU, jačanje institucija, vladavinu prava i efikasan rad državne uprave. U tom pogledu intenziviraće se pravne, institucionalne i strukturne reforme koje obezbeđuju modernizaciju ekonomskog zakonodavstva i uspostavljanje tržišnih institucija koje odgovaraju standardima razvijenih tržišnih privreda, kao i administrativne reforme radi stvaranja efikasne državne administracije i pravosuđa. Time će se uspostaviti stabilno makroekonomsko okruženje podržano stabilnim institucionalnim okvirom.
Sprovođenjem čvrste ekonomske politike i ubrzanjem institucionalnih i strukturnih reformi stvoriće se povoljniji poslovni i investicioni ambijent za rast (makroekonomska stabilnost, niže poresko opterećenje, niža javna potrošnja, viša domaća štednja i investicije), čime će se obezbediti osnov za zdrav i stabilan ekonomski rast.
Monetarna i fiskalna politika i politika zarada biće međusobno usklađene i zasnovane na principu čvrstog budžetskog ograničenja, sa ciljem da uz sprovođenje ubrzanih strukturnih reformi obezbedi održivost makroekonomske stabilnosti i privrednog rasta u periodu od 2006. do 2008. godine.
Sprovođenjem restriktivne monetarne politike i adekvatne politike deviznog kursa i završetkom rekonstrukcije bankarskog sektora obezbediće se monetarna stabilnost i kredibilitet finansijskog sektora, stabilnost deviznog kursa, rast deviznih rezervi i rast štednje stanovništva. Monetarna politika ograničavaće domaću tražnju, inflatorne pritiske i smanjiti makroekonomske rizike proizašle iz nagle kreditne ekspanzije. Jačanjem repo poslovanja NBS delovaće na efikasnije obavljanje transakcija na novčanom tržištu i poboljšanje upravljanja likvidnošću banaka. Politika kursa doprineće uravnoteženom smanjenju inflacije i deficita tekućih transakcija.
Sprovođenjem čvrste fiskalne politike i održavanjem javne potrošnje na utvrđenom nivou obezbediće se fiskalna stabilnost i ostvarenje suficita javnog sektora. Fiskalna politika biće usmerena na smanjenje rashoda i time će podržati makroekonomsku stabilnost, privredni rast i zapošljavanje. Poreski sistem biće podsticajan i konkurentan u odnosu na okruženje, uz kontinuiranu harmonizaciju sa zakonodavstvom EU.
U cilju održanja makroekonomske stabilnosti i privrednog rasta ekonomska politika biće usredsređena na smanjenje deficita tekućih transakcija kroz zadržavanje rasta domaće tražnje, povećanje konkurentnosti, poboljšanje poslovnog okruženja, ohrabrivanje direktnih stranih investicija, podsticanje preduzetništva i otvaranja novih malih i srednjih preduzeća i povećanje izvoza na tim osnovama. Predviđeno je stalno smanjenje deficita tekućeg računa u periodu od 2006. do 2008. godine na bazi ubrzanih strukturnih reformi i jačanja izvoznih aktivnosti. U finansiranju deficita tekućeg računa važnu ulogu imaće strane direktne investicije, uz inostrane donacije i zajmove.
Radi povećanja konkurentnosti i izvoza i pokretanja investicione aktivnosti u zemlji, Vlada će kreirati mere za podsticanje domaćih i stranih ulaganja u privredni razvoj zemlje, posebno u izvozno orijentisane delatnosti. To podrazumeva mere na strani poreskog sistema, javnih rashoda i politike cena i zarada u dijalogu sa socijalnim i ekonomskim partnerima. Značajnu ulogu na strani povećanja domaće ponude i izvoza imaće privatizacija preduzeća i dolazak stranih strateških investitora u grane privrede koje imaju potrebe za velikim investicijama. Strane direktne investicije uticaće na tehnološku modernizaciju preduzeća i porast proizvodnje, izvoza i zaposlenosti. Kroz proces privatizacije restrukturiraće se velika preduzeća sa potencijalima za konkurentnu proizvodnju i izvoz koja mogu kroz poslovnu saradnju da povežu veći broj malih i srednjih preduzeća.
Vlada će, u skladu sa novim pristupom EU, ubrzati započeti proces pristupanja Republike Srbije STO i EU, sa ciljem da se obezbedi 2008. godine članstvo u STO i 2012. godine članstvo u EU. U tom cilju ubrzanom dinamikom sprovodiće se ekonomske reforme, u skladu sa pravilima STO i standardima EU. U tome ključnu ulogu imaće politička podrška procesu pristupanja STO i EU, koordinacija aktivnosti u procesu pristupanja STO i pridruživanja EU i brzina reformi propisa i politika važnih za pristupanje STO i EU, kao i osposobljenost administracije za pregovore o članstvu i za pripremu svih potrebnih dokumenata i propisa. Posebna pažnja posvetiće se zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU do kraja 2006. godine, kako bi se obezbedilo korišćenje sredstava strukturnih fondova EU u periodu od 2007. do 2013. godine, kao i usklađivanju zakonodavstva sa acquis communitaire-om, primenu mera makroekonomske politike usmerenih na ispunjavanje uslova EU u vidu kriterijuma iz Kopenhagena i Mastrihta, izgradnju sistema i institucija i jačanju ljudskih potencijala kao osnovnih pretpostavki za integrisanje u EU.
Prioritet ekonomske politike u periodu od 2006 do 2008. godine biće i smanjivanje nezaposlenosti i siromaštva. U tom cilju u skladu sa nacionalnom strategijom za smanjenje nezaposlenosti i nacionalnom strategijom za smanjenje siromaštva, ekonomskim merama podsticaće se privredni rast, investicije, zapošljavanje i povećanje dohodaka. Smanjenje nezaposlenosti i siromaštva podrazumeva višu stopu privrednog rasta zasnovanu na otvaranju novih preduzeća, uz porast zaposlenosti.
2. Projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora
Osnovni cilj ekonomske politike u periodu od 2006. do 2008. godine je postizanje stabilnog ekonomskog rasta od 5,7% prosečno godišnje. Predviđen je realni rast BDP u 2006. godini od 5,0%. Rast BDP biće usklađen sa postepenim smanjivanjem inflacije na 4,5% krajem 2008. godine i sa smanjivanjem učešća javne potrošnje u BDP, kao i sa ubrzanim sprovođenjem strukturnih reformi realnog, finansijskog i javnog sektora. Kontinuirani realni rast BDP u naredne tri godine podrazumeva jačanje konkurentnosti privrede i povećanje njene fleksibilnosti kao ključnih pretpostavki održivosti makroekonomskih kretanja u projektovanim okvirima.
Nakon perioda 2001-2004. godina koga je karakterisao kumulativan rast BDP od 22,1% i redukcija inflacije sa 114% krajem 2000. na 13,7% krajem 2004. godine, obezbediće se održavanje makroekonomske stabilnosti i dinamičan privredni rast zasnovan na povećanju nivoa domaće štednje i investicione aktivnosti i na povećanu konkurentnost privrede i izvoza.
Tabela 7. BDP i stope rasta inflacije za period 2005-2008. godina Procena Projekcija 2005 2006 2007 2008 BDP, mlrd. dinara 1.601,2 1.863,9 2.111,3 2.389,0 Realni rast BDP, u % 5,1 5,0 5,0 7,0 Inflacija, kraj godine, u % 15,0 9,3 6,5 4,5 Inflacija, prosek perioda, u % 17,3 10,4 7,8 5,4 Izvor: MfIN, RZS
Predviđeno je da se u 2005. godini ostvari stopa realnog rasta BDP od 5,1%, a za naredni srednjoročni period je predviđena prosečna stopa realnog rasta BDP od 5,7% oslonjena na porast investicija i izvoza, što podrazumeva smanjivanje spoljnotrgovinske neravnoteže, uz čvrstu kontrolu deficita platnog bilansa i spoljnog duga i održavanjem uravnoteženog republičkog budžeta. U tome ključnu ulogu ima porast domaće štednje i veći priliv stranih direktnih investicija na bazi jačanja pravne sigurnosti i stvaranja povoljne investicione klime u zemlji, kao i jačanje konkurentnosti privrede i povećanje izvoza. Pored toga, projektovani privredni rast podrazumeva da se domaći pravni i ekonomski sistem ubrzano prilagođava standardima EU i da se ubrzano odvijaju strukturne reforme koje doprinose smanjivanju neefikasnosti ekonomije i poboljšanju njene konkurentnosti i fleksibilnosti, a time učvršćivanju ekonomskog rasta i rasta zaposlenosti i standarda. Na tim osnovama obezbediće se predviđeni privredni rast i stabilnost ekonomije u naredne tri godine. To podrazumeva smanjivanje javne potrošnje, makroekonomsku stabilnost, stimulisanje domaće štednje i privatnih investicija, značajnije strane direktne investicije, povećanje izvoza i rast produktivnosti kao rezultat privatizacije i restrukturiranja preduzeća.
3. Realni sektor
Predviđeno je da BDP u periodu od 2006. do 2008. godine raste po stopi od 5,7% prosečno godišnje. Ključnu ulogu u ubrzanju ekonomskog rasta imaće rast privatnog sektora, priliv direktnih stranih investicija i porast javnih i privatnih investicija u infrastrukturu. Pretpostavka ovog makroekonomskog okvira je da će privatni sektor kreirati nove investicije i izvoz i da će zaposliti radnike koji ostaju bez posla u procesu restrukturiranja. Drugi generator rasta BDP je povećanje izvoza i formiranje adekvatne strukture izvoza, što podrazumeva podizanje konkurentnosti domaće privrede, specijalizaciju izvoza i aktivnu podršku države izvozno orijentisanoj proizvodnji.
[pic]
Izvor: MfIN, RZS
Jačanju preduzetništva i investicione aktivnosti doprineće pojednostavljivanje administrativnih procedura, deregulacija i pravna sigurnost. Tome će dodatno doprineti očekivano smanjenje kamatnih stopa, razvoj finansijskog tržišta i institucije založnog prava. Merama poreske politike stimulisaće se reinvestiranje ostvarenog profita u domaću privredu i javni sektor. Koncesije će se odobravati za projekte izgradnje puteva i energetskog sektora, za rudarstvo i javno-komunalne delatnosti. Postepeno će se sprovoditi proces liberalizacije monopolskih sektora, prvenstveno sektora energije i telekomunikacija. Državne garancije odobravaće se za projekte koje finansiraju međunarodne finansijske institucije.
4. Inflacija
Predviđeno je da se u periodu od 2006. do 2008. godine obezbedi makroekonomska stabilnost. Predviđeno je da se u 2006. godini inflacija svede na 9,3%, a na kraju posmatranog perioda na 4,5%. Ključni faktor smanjenja inflacije biće koordinirano delovanje makroekonomskih politika, pre svega monetarne i fiskalne politike i sprovođenje strukturnih reformi. U strukturi rasta cena povećavaće se značaj osnovne (core) inflacije, a smanjivati inflatorni uticaji kontrolisanih cena. Postepenom deregulacijom tržišta administrativno kontrolisanih cena infrastrukturnih usluga i proizvoda, čije cene reguliše Vlada uspostaviće se tržišni način formiranja tih cena uz superviziju regulatornog tela. Smanjivanju inflacije znatno će doprineti i sporiji rast javne potrošnje i zarada od rasta BDP.
[pic]
Izvor: MFIN,RZS
U 2004. godini i 2005. godini došlo je do ubrzavanja inflacije, u prvom redu zbog uticaja šokova na strani ponude (poskupljenje nafte i drugih sirovina na svetskom tržištu), porasta administrativno regulisanih cena i porasta domaće tražnje. Projekcija kretanja inflacije do kraja 2005. godine i u periodu od 2006. do 2008. godine zasniva se na nastavku politike održavanja stabilnosti nominalnog kursa dinara prema evru, stabilizaciji cena sirove nafte i kontroli porasta zarada u javnom sektoru. Na bazi takvih pretpostavki projektovan je prosečan godišnji rast cena na malo od 6,8% u periodu od 2006. do 2008. godine.
5. Monetarna politika i politika deviznog kursa
U narednom srednjoročnom periodu nastaviće se sa monetarnom politikom vezivanja primarnog novca i novčane mase za kretanje neto devizne aktive i sa politikom rukovođeno fleksibilnog kursa dinara, u cilju smanjenja inflacije i jačanja poverenja u dinar.
Primarni zadatak monetarne politike biće postizanje i održavanje stabilnosti cena. Takav monetarni program obezbeđuje dalje učvršćivanje poverenja u dinar kao osnovnog preduslova za povećanje domaće štednje, a time i domaćih investicija. Rast primarnog novca biće prevashodno determinisan povećanjem neto devizne aktive, dok će se rast neto domaće aktive kontrolisati. Devizni kurs će se formirati na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu, uz uvažavanje srednjoročno održive platnobilansne pozicije zemlje. Stabilnost deviznog kursa podržaće se adekvatnom politikom konkurentnosti, stranim investicijama i privatizacijom.
Nastaviće se sa unapređivanjem tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja koji će doprineti razvoju finansijskog tržišta. Unapređivaće se razvoj repo-tržišta i međubankarskog tržišta novca radi efikasnijeg upravljanja likvidnim sredstvima banaka i razvoja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti. To podrazumeva jačanje operacija na otvorenom tržištu hartija od vrednosti, pre svega kroz repo-operacije sa državnim hartijama od vrednosti. Realizovaće se projekat konverzije državnog duga prema NBS u obveznice, što će doprineti razvoju repo-operacija. Dalja liberalizacija deviznog tržišta odvijaće se u pravcu integracije i deregulacije deviznog tržišta, sa ciljem da se poveća konkurentnost deviznog tržišta, cirkulacija deviza usmeri u komercijalne kanale, a smanje direktne intervencije NBS i uspostavi kapitalna konvertibilnost dinara. Uspostaviće se i institucionalni mehanizam za osiguranje depozita.
NBS nastaviće da sprovodi Plan za unapređenje kontrole banaka, sa ciljem da se uvede sistem za rano upozoravanje i potpun CAMEL sistem za rangiranje. Unapređenje poslovanja banaka ima za cilj da se formira finansijski zdrav i stabilan bankarski sistem radi povećanja poverenja u banke i povećanja štednje u nacionalnoj valuti, što je podržano i novim mehanizmom minimalnog osiguranja deviznih i dinarskih depozita. Tome će značajno doprineti privatizacija banaka sa državnim vlasništvom i povećana transparentnost vlasničke strukture bankarskog sektora. Unapređenje poslovanja bankarskog sektora i funkcije NBS regulisaće se novim zakonom o bankama čije donošenje se očekuje do kraja 2005. godine. Nova konceptualna rešenja usaglašena sa direktivama EU, Bazelskim principima poslovanja banaka, savremenim globalnim tendencijama i specifičnostima okruženja u Srbiji, obezbediće veću autonomnost i diskreciju NBS, sa ciljem da efikasnog sprovođenja nadzora banaka, uvođenje principa konsolidovane supervizije i povećanje odgovornosti upravljanja u bankama i povećanje odgovornosti revizora za tačnost izveštaja o poslovanju banaka. Poseban značaj imaće konsolidovana supervizija čije težište će biti na pokazateljima adekvatnosti kapitala, velikoj izloženosti odnosno rizičnosti poslovanja, ulaganjima u druga pravna lica i ograničenje otvorene neto devizne pozicije. Kontrolna funkcija NBS biće unapređena kroz uvođenje mogućnosti izricanja privremene mere ograničenja poslovanja banke do sprovođenja sveobuhvatne kontrole. Kontrolna funkcija NBS proširena je i na osiguravajuće kompanije, a značajna uloga NBS je u poslovima lizinga.
6. Politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom
Povećanje vrednosti direktnih stranih ulaganja i značajniji porast izvoza su osnovni prioriteti politike ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Strane direktne investicije podrazumevaju uspostavljanje političke i makroekonomske stabilnosti, uključivanje privrede u globalne privredne i finansijske tokove, uspostavljanje podsticajnog poreskog sistema, razvijanje domaćeg finansijskog tržišta i efikasno funkcionisanje svih institucija države. Porast izvoza podrazumeva i otklanjanje strukturnih i institucionalnih ograničenja i ograničenja na strani ponude.
Radi povećanja izvoza administrativnim i pravnim promenama obezbediće se uslovi za uspostavljanje viših oblika saradnje domaćih i inostranih privrednih subjekata, posebno u oblasti dugoročne proizvodne saradnje. Ovaj oblik poslovanja pruža značajne mogućnosti za transfer inostrane tehnologije, znanja i iskustva, osvajanje inostranih tržišta i specijalizaciju u proizvodnji, a time i jeftiniju proizvodnju i druge prateće pozitivne efekte. Carinskim i drugim olakšicama podsticaće se ovi oblici poslovanja. Obezbediće se podsticaji za ulaganja u istraživanje i razvoj, kao i za ulaganja u obrazovanje zaposlenih. Podsticaće se razvoj klastera u konkurentnim delatnostima radi jačanja sektorskih prednosti i na toj osnovi obezbediti jačanje pozicija na postojećim tržištima i osvajanje novih tržišta. Ubrzano restrukturiranje preduzeća i podizanje produktivnosti rada, pozitivni učinci porasta stranih direktnih ulaganja i očekivano ubrzavanje privredne aktivnosti u svetu rezultiraće porastom domaćeg robnog izvoza. Tome će doprineti i poboljšanje kvaliteta infrastrukture, modernizacija sistema standarda, bolja distribuciona mreža u drugim zemljama, bolji pristup kreditima za izvoz i jačanje institucija koje podržavaju izvoz.
U cilju povećanja izvoza Vlada će doneti strategiju za podsticanje izvoza i zaštitu domaće proizvodnje. Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza osiguravaće izvoz na svetska tržišta i finansirati pripremu izvoza i nastup domaćih preduzeća na svetskom tržištu kroz povoljne kratkoročne kredite za obrtna sredstva i dugoročne kredite, sa kamatnom stopom nižom od tržišne. Takve kredite moći će da dobiju provereni izvoznici koji izvoze više od 70% od ukupne proizvodnje. Doneće se podsticajne mere u vidu oslobađanja od plaćanja dela ili celokupnog poreza na dobit i imovinu. Podsticaće se partnerski odnosi domaćih preduzeća sa velikim kompanijama u inostranstvu radi povećanja plasmana domaće robe na svetsko tržište.
Republika Srbija u procesu pristupanja STO i EU vodiće postepenu harmonizaciju postojećih mera spoljnotrgovinske i carinske politike, sa ciljem da se obezbedi, u skladu sa nacionalnim razvojnim prioritetima, optimalna zaštita i razvoj domaće privrede, posebno poljoprivrede i industrije, kako bi ojačala konkurentska sposobnost sektora koji mogu da obezbede razvoj i povećanje izvoza. Istovremeno će se vršiti reforma carinskog sistema.
Povećanje konkurentnosti i izvoza biće podržano i spoljnotrgovinskim režimom, gde će se zaštita oslanjati na carine, u skladu sa Zakonom o carinskoj tarifi i pravilima STO. Zakonom o spoljnoj trgovini regulisaće se slučajevi u kojima se primenjuje restriktivan režim razmene, u skladu sa pravilima STO. Pooštriće se kontrola primene tehničkih standarda pri uvozu robe i mere sanitarne i fitosanitarne kontrole, kao i rad inspekcijskih organa radi sprečavanja korupcije na carini. Obezbediće se zaštita uspešnih domaćih proizvođača od dampinškog nastupa inostranih kompanija. Posebna pažnja posvetiće se zaštiti i podsticaju poljoprivrede i prehrambene industrije. Zakon o carinskoj tarifi usaglašen je sa XC 2000/2002. i sa kombinovanom nomenklaturom EU. Carinski zakon biće harmonizovan sa standardima EU, uključujući odredbe koje uvode prioritet carinskih propisa u postupku na graničnom prelazu, odredbe o usklađivanju sistema carinskih povlastica i odredbe o prekršajima i o predstavljanju.
U cilju uspostavljanja slobodne trgovine Srbije u skladu sa najsavremenijom pravnom praksom zakon o spoljnoj trgovini razradiće režim količinskih ograničenja izvoznih, uvoznih i tranzitnih dozvola i mera zaštite domaće privrede (antidampinške i kompenzatorne mere, mere za zaštitu platnog bilansa i mere za zaštitu od prekomernog uvoza) u skladu sa pravilima STO i EU. To će omogućiti uključivanje Srbije u ravnopravnu razmenu sa oko 150 država članica STO, ubrzati pristupanje EU i bitno unaprediti položaj domaće privrede na svetskom tržištu i omogućiti veća strana ulaganja. Doneće se i drugi zakoni od značaja za ekonomske odnose s inostranstvom.
Zakonom o industrijskim parkovima omogućiće se osnivanje industrijskih parkova – zona u kojima će biti izgrađene hale sa potpunom infrastrukturom, radi izdavanja ili prodaje domaćim i stranim poveriocima, što će bitno pojednostaviti i unaprediti ulaganja u srpsku privredu.
Zakonom o međunarodnoj i domaćoj trgovinskoj arbitraži na jednostavan i sveobuhvatan način obezbediće se priznanje i izvršenje odluka međunarodne i domaće arbitraže i urediti arbitražni postupak za arbitražne sudove sa sedištem na teritoriji Srbije, u slučaju da stranke ne odluče o primeni drugačijih pravila postupka. Predviđa se i osnivanje domaće arbitražne ustanove kojoj će se obraćati privrednici u unutrašnjim privrednim sporovima ako odluče da se ne obrate nadležnom sudu Republike, što će rasteretiti pravosuđe, ubrzati rešavanje privrednih sporova i bitno unaprediti pravnu sigurnost domaćih i međunarodnih trgovačkih aktera.
Zakonom o faktoringu utvrdiće se celovit pravni okvir za unutrašnju i međunarodnu ubrzanu naplatu potraživanja, čime će se bitno unaprediti ukupno privredno okruženje, pravna sigurnost i klima za ulaganja, kao i omogućiti nesmetan rad preduzeća specijalizovanih za naplatu.
Izmenama Zakona o uređenju sudova omogućiće se formiranje specijalizovanih sudskih veća za zaštitu intelektualne svojine, konkurencije i borbu protiv nelojalne utakmice, čime će se obezbediti najbolja pravna zaštita u ovim relativno novim oblastima domaćeg prava, omogućiti uključivanje u svetske i evropske integracije i pružiti pravna sigurnost domaćih i stranih aktera.
Zakonom o slobodnim zonama unaprediće se rad slobodnih zona i time omogućiti razvoj privrede u pojedinim područjima Republike. Ovim zakonom delatnost slobodnih zona i skladišta urediće se prema standardima EU.
Zakonom o međunarodnom sukobu zakona i nadležnosti uvešće se savremeni mehanizmi međunarodnog uporednog prava, što će unaprediti međunarodnu pravnu sigurnost domaćih i stranih aktera u svim oblastima i omogućiti najviši mogući stepen međunarodne pravne harmonije u razmeni sa Srbijom, što će bitno poboljšati kredibilitet svih transakcija sa Srbijom i ubrzati njeno uključivanje u svetske i evropske integracije.
Posebna pažnja posvetiće se stvaranju političkih i ekonomskih uslova za priključenje Srbije STO i EU i jačanju saradnje u regionu u okviru Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope i sa ostalim međunarodnim organizacijama i inicijativama. Na bazi Memoranduma o spoljnotrgovinskom režimu otpočeće pregovori o pristupanju STO koji će obuhvatiti reformu pravne regulative radi usklađivanja sa pravilima STO i proces liberalizacije u oblasti trgovine robom i uslugama. Zavisno od brzine i obima reformi i procesa liberalizacije punopravno članstvo Republike Srbije u STO očekuje se krajem 2008. godine. Paralelno će se u skladu sa novim pristupom EU i na bazi studije izvodljivosti ubrzati proces stabilizacije i pridruživanja Srbije i Crne Gore EU, uvažavajući ekonomske posebnosti država članica.
Spoljnotrgovinska politika Srbije usaglasiće se sa pravilima STO u oblasti trgovine robom i uslugama, zaštite prava intelektualne svojine, standardizacije i sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih propisa. U procesu pristupanja STO, na bazi dostavljenog zahteva za članstvo u STO, formirane Radne grupe za pristupanje STO, dostavljenog Memoranduma o spoljnotrgovinskom režimu Srbije, ubrzaće se:
priprema odgovora na pitanja zemalja članica STO;
priprema programa harmonizacije svih propisa sa pravilima STO i programa mera politike u oblasti poljoprivrede, usluga, intelektualne svojine, standardizacije i tehničkih propisa i fitosanitarnih mera;
priprema inicijalne ponude za pregovore u oblasti robe, usluga i subvencija u poljoprivredi. U oblasti carina predložiće se povećanje prosečne nominalne carine na nivo pre harmonizacije carinskih stopa Srbije i Crne Gore i utvrditi osetljivi sektori u kojima je potreban veći nivo carinske zaštite, uz uvažavanje konsolidovanih carina EU;
multilateralni i bilateralni pregovori o listi koncesija u vezi sa smanjenjem carina, liberalizacijom poljoprivrede i sektora usluga;
izrada izveštaja o pregovorima i sporazuma o pristupanju STO, sa listom preuzetih obaveza u vezi sa liberalizacijom;
usvajanje protokola o pristupanju novog člana STO tokom 2008. godine.
Na bazi Nacionalne strategije pridruživanja EU razradiće se osnovni zadaci u procesu pridruživanja EU i obaveze svih učesnika u tom procesu. U skladu sa tom strategijom izvršiće se postepena harmonizacija celokupnog ekonomskog i spoljnotrgovinskog sistema sa pravilima EU. Nastaviće se proces širenja zajedničkog tržišta i jačanja međusobnih veza sa zemljama u regionu u skladu sa potpisanim sporazumima o slobodnoj trgovini, sa ciljem stvaranja zone slobodne trgovine. U tom smislu otklanjaće se necarinske barijere i pojednostaviti procedura u trgovini, sačiniti jedan multilateralni sporazum o slobodnoj trgovini i jačati saradnja u domenu usluga. Posebna pažnja posvetiće se uključivanju domaćeg energetskog sistema u regionalno energetsko tržište.
Nastaviće se aktivnosti u vezi sa koordinacijom i planiranjem razvojne pomoći, kao i aktivnosti na pripremi regulative koja se odnosi na stvaranje uslova za finansijsku decentralizaciju upravljanja fondovima EU. Takođe nastaviće se i konsultativni procesi u vezi sa pripremom novog finansijskog okvira EU za period od 2007-2013. godine, kao i priprema procene neophodnih sredstava za finansiranje aktivnosti i programa neophodnih za integracione procese EU. Posebno će se intenzivirati razvoj programa regionalne i prekogranične saradnje. Izvršiće se neophodne pripreme za uspostavljanje saradnje sa drugim zemljama zapadnog Balkana (Hrvatska i Bosna i Hercegovina), a ukoliko se steknu uslovi i sa drugim zemljama iz susedstva.
Posebna pažnja posvetiće se unapređenju bilateralnih ekonomskih odnosa sa zemljama EU i drugim razvijenim zemljama Evrope, zemljama zapadnog Balkana i prekomorskim zemljama (SAD, Kanada, Japan), kroz rad postojećih poslovnih saveta i osnivanje novih u zavisnosti od interesa zemalja partnera. Unapređivaće se bilateralni ekonomski odnosi i sa drugim strateškim partnerima (Kina, Ruska Federacija i dr.), kroz rad mešovitih komiteta i komisija za ekonomsku saradnju. Pored liberalizacije trgovine u regionu jugoistočne Evrope, otpočeće pregovori za zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom, Belorusijom i Turskom. Intenziviraće se aktivnosti na većem prisustvu privrede Srbije u najznačajnijim zemljama u razvoju (posebno regulisanje naših potraživanja u Angoli, Kubi, Iraku, Libiji i dr.) kroz rad postojećih mešovitih tela.
7. Politika zaštite konkurencije
U cilju slobodnog formiranja cena i jačanja konkurencije na bazi donetog Zakona o zaštiti konkurencije uspostaviće se odgovarajuće institucije, a politikom zaštite konkurencije onemogućiće se ograničavanje konkurencije na tržištu, zloupotreba dominantnog položaja na tržištu i razni oblici poslovnog udruživanja i koncentracije tržišne moći koji narušavaju konkurentske tržišne strukture.
Vlada će nastaviti proces ekonomske liberalizacije radi širenja privatne inicijative, što podrazumeva da se cene formiraju slobodno i da se eliminišu postojeći monopoli i obezbede uslovi za slobodan ulazak preduzeća u sve grane privrede. Ključnu ulogu u tome imaće nezavisne regulatorne institucije koje obezbeđuju uvođenje pravila o poslovanju i konkurenciji u procesu liberalizacije monopolskih sektora. Radi adekvatne zaštite domaće profitabilne proizvodnje biće pojačana vancarinska zaštita, u skladu sa međunarodnim standardima i iskustvima.
Aktivna politika zaštite konkurencije, koja predstavlja jedan od preduslova za funkcionisanje tržišne privrede i za pristupanje STO i EU, usredsrediće se na stvaranje ambijenta koji će omogućiti ekonomsku efikasnost privrede i preduzeća, uz smanjivanje državne pomoći u vidu subvencija, kao i na demonopolizaciju javnog sektora i stvaranje efikasne nezavisne institucije zadužene za nadzor konkurencije.
Posebna pažnja posvetiće se demonopolizaciji javnih preduzeća kroz postepeno uvođenje konkurencije, posebno u oblasti telekomunikacija, određenih vidova saobraćaja i proizvodnje električne energije. Efekti demonopolizacije određenih sektora su sniženje cena i rast kvaliteta javnih usluga. Demonopolizacija će obuhvatiti i javna preduzeća koja se nalaze na lokalnom nivou i pod kontrolom lokalnih organa vlasti.
U sprovođenju politike konkurencije ključnu ulogu imaće kompetentna i institucionalno nezavisna komisija za zaštitu konkurencije i efikasan sudski sistem koji brzo rešava sporove iz ove oblasti.
8. Politika zarada
Vlada će nastaviti da vodi čvrstu politiku zarada u javnom sektoru, čiji će rast biti u skladu sa rastom produktivnosti rada u javnim institucijama i javnim kompanijama. Visina zarada u državnoj upravi i javnim službama regulisaće se posebnim zakonom. Zarade u javnim preduzećima biće strogo kontrolisane. Dugoročna fiskalna održivost podrazumeva ograničavanje rasta fonda za zarade u javnom sektoru, sa ciljem da se podstakne racionalizacija broja zaposlenih i troškova javnog sektora. Rast realnih zarada zavisiće od rezultata reorganizacije i racionalizacije troškova u pojedinim državnim organima, javnim službama i javnim preduzećima. U javnom sektoru nastaviće se sa unapređivanjem stimulativnih sistema zarada, sa ciljem da se poveća kvalitet administrativnih i drugih javnih usluga.
Zarade u privredi formiraće se slobodno u skladu sa rastom produktivnosti rada. Politika zarada podržaće dugoročno održiv ekonomski rast i povećanje ulaganja u razvoj, nove tehnologije i nova radna mesta. Politika zarada biće ključna za usporavanje inflacije, obuzdavanje domaće tražnje i povećanje konkurentnosti privrede.
U Republici Srbiji u periodu od 2001. do 2003. godine inicirana je reforma javnih finansija, koja je učinila fiskalni sistem transparentnim, jednostavnijim i usklađenijim sa međunarodnim standardima. Povećan je uticaj javnih finansija u ostvarivanju ključnih ciljeva – makroekonomska stabilnost i održiv privredni rast. Reforma javnih finansija obuhvatila je donošenje Zakona o budžetskom sistemu, usvajanje nove budžetske klasifikacije i revidiranje plana računa za uplatu javnih prihoda, formiranje sistema trezora, reformu poreskog sistema, donošenje Zakona o javnim nabavkama i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, predviđeno je izveštavanje Skupštine Srbije i javnosti o javnim prihodima i rashodima, definisan način revizije budžeta. Na tim osnovama, započeta je izgradnja modernih i efikasnih javnih finansija Republike Srbije.
Najznačajniju novinu u ovom periodu predstavlja donošenje Zakona o budžetskom sistemu, tj. novog sistemskog zakona kojim se reguliše oblast javnih finansija u Republici, odnosno uređuje budžetski sistem i upravljanje javnim finansijama. Sa donošenjem ovog reformskog zakona, u oblasti javnih finansija otpočinje primena reformskog koncepta na svim segmentima javnih finansija i javnog sektora u celini. Ovo je prvi i osnovni akt, kojim se otvaraju promene na svim nivoima vlasti (budžet Republike i budžeti lokalnih vlasti, uključujući i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja). Budžetski sistem se uređuje na potpuno novim osnovama i nov način, naročito upravljanje javnim finansijama. Jedinstveno se uređuje planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike, kao i budžeta teritorijalnih autonomija i lokalne samouprave. Poseban značaj je u osnivanju novih institucija, pre svega Trezora Republike, odnosno trezora nižih nivoa vlasti, koje čine stub upravljanja javnim finansijama. Po prvi put u javnim finansijama u Republici reguliše se zaduživanje, izdavanje državnih garancija, upravljanje javnim dugom, budžetsko računovodstvo, interna kontrola i revizija svih budžeta i sistem izveštavanja.
U periodu od 2001. do 2003. godine došlo je do smanjenja fiskalnog deficita u odnosu na prethodni period neefikasnih javnih finansija. Tako, u 2001. godini nije zabeležen fiskalni deficit, da bi u 2002. godini, učešće deficita u BDP iznosilo 3,4%, a u 2003. godini 1,1% BDP.
Učešće javnih prihoda u BDP u periodu od 2001. do 2003. godine imalo je tendenciju rasta, tako da je sa 39,1% u 2001. godini, povećano na 43,2% u 2003. godini. Bržu tendenciju rasta imalo je učešće javnih rashoda u BDP u periodu od 2001. do 2003. godine, tj. povećano je sa 39,1% u 2001. godini, na 44,3% u 2003. godini.
Kao rezultat bržeg rasta rashoda od rasta prihoda, posle uravnoteženih prihoda i rashoda u 2001. godini, dolazi do ponovnog iskazivanja deficita u 2002. i 2003. godini. Deficit je počeo da ugrožava makroekonomsku stabilnost i održivost, što je zahtevalo preduzimanje mera za njegovo smanjenje.
Za finansiranje deficita koristila su se sredstva od zaduživanja, sredstva od privatizacije i donacije. Mogućnost smanjenja učešća javnih rashoda u BDP bila je sužena, iako se restriktivnom politikom vršilo ograničenje javne potrošnje, tako da je rast BDP bio osnovna pretpostavka za smanjenje učešća javnih rashoda u BDP na održiv nivo.
Kretanje konsolidovanih javnih prihoda, javnih rashoda, konsolidovanog deficita/suficita kao i njihovo učešće u BDP u periodu od 2001. do 2004. godine, prikazani su u tabeli 8.
Tabela 8. Konsolidovani javni prihodi, javni rashodi i deficit/suficit
(u mil. din.)
Ostvarenje 2001 2002 2003 2004 Prihodi 276,663.6 407,027.3 472,713.1 589,449.8 – % BDP 39.1 44.3 43.2 45.3 Rashodi 276,730.4 438,637.8 485,290.7 576,492.5 – % BDP 39.1 47.7 44.3 44.3 Konsolidovani deficit / suficit -66.8 -31,610.5 -12,577.6 12,957.3 – % BDP 0.0 -3.4 -1.1 1.0
Izvor: MFIN
Posmatrano po metodologiji koja je utvrđena Zakonom o budžetskom sistemu, u 2003. godini je ostvaren konsolidovani deficit (1,1% BDP), dok je u 2004. godini ostvaren suficit od 1,0% BDP.
Centralno mesto u javnim finansijama imao je budžet Republike Srbije, iz koga su se transferisala velika sredstva organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i budžetu Vojvodine.
Docnje u javnom sektoru, koje predstavljaju prikriveni deficit, su smanjene. Tako su docnje prema penzionerima fonda zaposlenih smanjene u ovom periodu, izraženo u mesecima kašnjenja, na 1,5 penzija, a prema penzionerima Fonda zemljoradnika na 20,5 penzija. Takođe, započeta je isplata “starog“ duga penzionerima. Redovno su se izvršavale obaveze na ime duga po osnovu “stare“ devizne štednje.
Usvajanjem Ustavne Povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, konstituisana je nova zajednička država Srbija i Crna Gora i u tom smislu definisane su nove funkcije, odnosno nadležnosti zajedničke države koje su utvrđene saglasno ciljevima na osnovu kojih je ona konstituisana. Od 1. aprila 2003. godine, državna zajednica nema svoje prihode, a sredstva za njeno finansiranje obezbeđuju se najvećim delom u budžetu Republike Srbije, dok se sredstva za funkcije koje se izvršavaju u Crnoj Gori obezbeđuju iz budžeta Republike Crne Gore.
Autonomnoj Pokrajini Vojvodina u 2002. godini, prenete su određene nadležnosti i saglasno tome, došlo je do ustupanja prihoda od poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća, uz obezbeđenje transfernih sredstava u budžetu Republike Srbije. Naime, Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine uspostavljene su određene nadležnosti i ovlašćenja, a time obezbeđen određen stepen autonomije u vršenju tih poslova i zadataka utvrđenih Ustavom i zakonom. Zakonom su utvrđene izvorne funkcije autonomne pokrajine, s jedne strane, dok se određeni poslovi vrše kao povereni poslovi Republike.
Donošenjem Zakona o lokalnoj samoupravi u februaru 2002. godine, izvršena je fiskalna decentralizacija i afirmacija lokalne samouprave, posebno u delu finansiranja budžeta opština i gradova. Zakonom je proširen krug javnih prihoda koji pripadaju lokalnoj samoupravi. U pitanju su pojedine vrste prihoda na koje se plaća porez na dohodak građana, u okviru koga su po obimu najznačajniji porez na prihod od samostalne delatnosti i porez na ostale prihode. Ostvarenje ovih prihoda zajedno sa prihodima od poreza na imovinu, koji od aprila 2001. godine, takođe, u celini pripadaju lokalnoj samoupravi, doprinelo je većoj samostalnosti lokalne samouprave. Posebno značajna mera koja je preduzeta u cilju sprovođenja fiskalne decentralizacije je izuzimanje svih poreza, osim dela poreza na promet proizvoda i usluga i dela poreza na zarade ostvarenih na teritoriji opštine, odnosno grada iz ograničenja, odnosno izvan dejstva godišnjeg zakona, kojim se utvrđuje visina sredstava dozvoljenih za potrošnju u budžetima opština i gradova. Na taj način, u odnosu na baznu 2000. godinu, visina raspoloživih sredstava lokalne samouprave realno je u proseku uvećana dva puta. Najveći rast zabeležen je kod fiskalno jačih opština i gradova, što je dovelo do povećanja razlika u visini prihoda između jedinica lokalne samouprave.
1.1. Reforma javnih prihoda u periodu od 2001. do 2003. godine
Republika Srbija je u periodu od 2001. do 2003. godine, kako u pogledu načina, tako i brzine odvijanja fiskalne reforme postigla određene rezultate. Učinjen je napredak u uspostavljanju fiskalnih institucija, kontroli budžetske neravnoteže, otklanjanju budžetskog deficita, a posebno u redefinisanju uloge države u ovoj oblasti. Prva faza reforme poreskog sistema započeta je u 2001. godini, a u 2002. godini druga faza. Izmenom odgovarajućih zakonskih rešenja, tokom 2001. i 2002. godine, izvršena je delimična izmena poreskog sistema.
Najznačajnije izmene u procesu reforme javnih prihoda u periodu od 2001. do 2003. godine, su sledeće:
Zakonom o porezu na promet učinjeni su značajni pomaci koji su pripremili kasniji prelazak na porez na dodatu vrednost, ali nije izmenjen karakter ovog prihoda. Ključna promena je uvođenje jedinstvene poreske stope. Dotadašnjih osam različitih poreskih stopa je objedinjeno i propisana stopa od 17%, uz koju se plaćalo i 3% saveznog poreza na promet, tako da je jedinstvena stopa poreza (i na robu i na usluge) iznosila 20%. Ukidanjem saveznog poreza, republička stopa povećana je sa 17% na 20%. Osetno je smanjen broj proizvoda i usluga na koje se ne plaća porez na promet;
Zakonom o porezu na dohodak građana uveden je sistem oporezivanja bruto plate, čime je značajno bila proširena poreska osnovica i stvoren prostor za smanjenje ukupnog poreskog opterećenja na plate;
Zakonom o porezu na dobit preduzeća i njegovim izmenama, smanjena je stopa poreza na dobit sa 20%, koliko je iznosila do kraja 2002. godine, na 14% koliko je iznosila tokom 2003. godine. Sužen je krug poreskih olakšica u skladu sa opredeljenjem da je za poreske obveznike najbolji stimulans niska poreska stopa;
Zakonom o porezu na finansijske transakcije, Zakonom o porezu na fond zarada i Zakonom o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, izvršene su značajne promene u pogledu stvaranja jednog transparentnijeg sistema. Za većinu ovih poreza je predviđeno ukidanje u kasnijoj fazi reforme;
Zakonom o akcizama se u pogledu predmeta oporezivanja i iznosa akciza išlo u pravcu harmonizacije propisa sa EU;
U Zakonu o carinskoj tarifi u 2001. godini izvršeno je sniženje prosečne carinske stope za oko 35%, a umesto ranijih 36 carinskih stopa uvedeno je svega 6 stopa (u rasponu od 1% do 30%), dok je u 2003. godini, u sklopu harmonizacije ekonomskog sistema Republike Srbije i Republike Crne Gore, izvršeno dalje snižavanje carinskih stopa i usaglašavanje preko 90% tarifnih pozicija.
Reforma javnih prihoda i preduzete mere na boljoj naplati prihoda, uz značajno obaranje visoke inflacije sa 91,8% u 2001. godini na 11,7% u 2003. godini, dalo je značajan podsticaj kretanju javnih prihoda, koji su u 2001. godini u bruto domaćem proizvodu učestvovali sa 39,1%, da bi se njihovo učešće u narednoj godini povećalo na 44,3%. Učešće ovih prihoda u BDP u 2003. godini, u odnosu na 2002. godinu, bilo je niže tj. iznosilo je 43,2%.
Od javnih prihoda, porez na dohodak građana i porez na dobit preduzeća povećali su svoje učešće u BDP sa 5,1% u 2001. na 7,5% u 2003. godini. Takođe je i porez na promet, zajedno sa akcizama i carinom, povećao svoje učešće sa 15,9% u 2001. na 19,5% u 2003. godini. Ostali poreski i neporeski prihodi u BDP učestvovali su sa 18,0% u 2001. godini, a sa 16,1% u 2003. godini.
Učešće pojedinačnih javnih prihoda u BDP u periodu od 2001. do 2004. godine, dato je u tabeli 9.
Tabela 9. Konsolidovani javni prihodi
(u % BDP)
2001 2002 2003 2004 1. PORESKI PRIHODI 37.3 43.1 40.0 41.5 1.1 Porez na dohodak građana 4.6 7.0 7.0 5.9 1.2 Porez na dobit preduzeća 0.5 0.5 0.5 0.5 1.3 Porez na promet / Porez na dodatu vrednost 10.2 12.0 11.5 12.2 1.4 Akcize 3.7 5.1 5.3 5.3 1.5 Carine i druge uvozne dažbine 2.0 2.7 2.7 2.6 1.6 Ostali poreski prihodi 5.5 5.0 2.3 2.7 1.7 Doprinosi 10.8 10.8 10.6 12.2 2. NEPORESKA PRIMANjA 1.8 1.1 2.8 3.3 3. KAPITALNI PRIHODI 0.0 0.0 0.4 0.5 UKUPNO 39.1 44.3 43.2 45.3
Izvor: MFIN
Fiskalna reforma imala je za cilj da obezbedi osnovu za trajnu i održivu makroekonomsku stabilnost i podizanje konkurentnosti privrede u Republici, podsticanje brzog privrednog razvoja stvaranjem uslova za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata i ispravljanje nesavršenosti finansijskog tržišta karakterističnih za prve godine tranzicije, obezbeđenje ravnomerne raspodele tereta tranzicije na pojedine segmente stanovništva, gde je borba protiv siromaštva zauzimala posebno mesto, održivi fiskalni deficit koji bi se finansirao iz neinflatornih izvora, podržavanje tranzicije privrede u domenu zaposlenosti, sa ciljem da olakša prelazak povećanog broja nezaposlenih nastao zbog restrukturiranja društvenih preduzeća u novi privatni sektor.
U Srbiji je fiskalna politika, pored osnovnih funkcija, bila i u funkciji relativnog smanjenja javnog duga u odnosu na BDP, servisiranja kamata na reprogramirani garantovani “stari“ dug, povećanja udela investicija u BDP i stavljanja socijalne politike u funkciju strukturnog prilagođavanja i aktiviranja tržišta rada.
1.2. Reforma javnih rashoda u periodu od 2001. do 2003. godine
Sistemske promene koje je doneo novi Zakon o budžetskom sistemu omogućile su adekvatnije upravljanje javnim rashodima. Zakonom je na novi način uređena oblast javnih finansija u Republici Srbiji. Jedinstveno je uređeno planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike i budžeta teritorijalnih autonomija i lokalnih samouprava. U isti sistemski okvir stavljen je i postupak pripreme i donošenja finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Zakon o javnim nabavkama unapredio je i pojeftinio javne nabavke.
Radi poboljšanja efikasnosti upravljanja javnim rashodima uvedena je institucija trezora (na nivou Republike i na nivou lokalnih vlasti). Svaki trezor ima svoj konsolidovani račun, na kojem svi korisnici sredstava odgovarajućeg budžeta drže svoja sredstva, bilo da su u pitanju sredstva iz budžeta ili “sopstveni prihodi“ korisnika. Sa konsolidovanog računa trezora ne može se izvršiti plaćanje koje nije odobreno u budžetu ili finansijskom planu organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Takvim rešenjem obezbeđuje se centralizovano upravljanje javnim rashodima i ostvarenje osnovnih postavljenih ciljeva kao što su: makroekonomska stabilnost, održiv i stabilan ekonomski razvoj i smanjenje finansijskog rizika Republike. Zakon ne dozvoljava prekoračenje odobrenih aproprijacija, čime uvodi čvrsto budžetsko ograničenje.
Rashodi su sa 39,1% u 2001. godini značajno povećani na 44,3% učešća u BDP u 2003. godini. To povećanje nivoa rashoda nije održivo na duži rok i predstavlja smetnju rastu ekonomije.
U javnim rashodima, posmatrano po ekonomskoj klasifikaciji (tabela 10), centralno mesto zauzimaju plate (10,6% BDP u 2003. godini) i penzije (11,9% BDP u 2003. godini). U strukturi ukupnih rashoda u periodu od 2001-2003. godine, ovi rashodi povećavaju svoja učešća.
Rashodi za plate su drugi najveći rashod u strukturi javnih rashoda. Broj zaposlenih u republičkim organima (bez školstva, MUP-a Uprave za izvršenje zavodskih sankcija i Narodne Skupštine) u 2000. godini bio je 16.793 zaposlenih, a u 2003. godini 24.327 lica. Povećanje broja zaposlenih je rezultat prenosa nadležnosti sa saveznog nivoa i transformacije ZOP-a. Reforma državne uprave je trajan proces koji zahteva modernizaciju i prilagođavanje standardima Evropske Unije, prenošenje nadležnosti lokalnoj samoupravi, definisanje svojine i obezbeđenje sredstava, racionalizaciju rada javnog sektora i sa tim povezano smanjenje broja zaposlenih.
Tabela 10. Konsolidovani javni rashodi – ekonomska klasifikacija
(u % BDP)
2001 2002 2003 2004 Ukupni rashodi i izdaci 39.1 47.7 44.3 44.3 1. Rashodi za zaposlene 8.9 10.3 10.6 10.6 2. Kupovina roba i usluga 7.1 7.6 6.6 6.0 3. Prava iz socijalnog osiguranja 11.1 13.9 13.9 13.5 Od toga penzije 9.2 11.6 11.9 12.1 4. Socijalna zaštita 3.3 4.2 4.0 3.5 5. Subvencije 5.6 7.6 5.3 4.9 6. Kapitalne investicije 1.1 2.1 2.0 2.8 7. Otplata kamata 0.8 1.3 1.0 1.9 8. Ostali rashodi 1.2 0.8 0.9 1.0
Izvor: MFIN
Rashodi za penzije predstavljaju najveću stavku u konsolidovanim javnim rashodima. Od 2002. godine docnje u isplati penzija, izražene u mesecima kašnjenja se ne povećavaju, a započeta je isplata “starog duga“ penzionerima. Da bi se to postiglo bile su neophodne korektivne mere u sistemu penzijskog osiguranja koje su preduzete u periodu od 2001. do 2003. godina, u tom smislu da se plate tokom celog radnog staža koriste za obračun penzije, promenjena su pravila za indeksaciju korišćenjem švajcarske formule (penzije se usklađuju kvartalno 50% na osnovu povećanja zarada i 50% na osnovu troškova života), povećana je starosna granica za odlazak u penziju i za ispunjenje uslova za porodičnu penziju, pooštrena je definicija invalidnosti, smanjena je visina doprinosa za penzijsko osiguranje i povećan broj uplatioca doprinosa. Ovim promenama je samo ublažena kriza u sistemu penzijskog osiguranja.
Rashodi po osnovu kupovine roba i usluga su opali u 2003. godini, kao posledica racionalnijeg trošenja.
Rashodi za subvencije i socijalnu zaštitu su u 2002. godini u odnosu na 2001. godinu značajno porasli, da bi u 2003. godini došlo do smanjenja njihovog učešća u BDP.
U istom periodu povećano je učešće izdataka za kapitalne investicije u BDP, što je u skladu sa politikom smanjenja tekućih i povećanja kapitalnih izdataka.
Troškovi otplate kamata u periodu od 2001. do 2003. godine su povećali svoje učešće u BDP sa 0,8% na 1,0%.
Tabela 11. Konsolidovani javni rashodi – funkcionalna klasifikacija
(u % BDP)
2001 2002 2003 2004 Ukupni rashodi 39.1 47.7 44.3 44.3 1. Opšte javne usluge 2.3 5.1 2.4 2.5 2. Odbrana 3.5 3.1 3.1 3.0 3. Unutrašnja bezbednost 3.0 2.5 2.4 2.4 4. Ekonomski poslovi 2.9 4.9 4.6 4.3 5. Zaštita životne sredine 0.3 0.3 0.3 0.4 6. Stanogradnja i komunalne usluge 2.2 2.2 2.1 2.0 7. Zdravstvo 5.9 6.7 6.4 6.9 8. Rekreacija, kultura i religija 0.7 0.7 0.6 0.6 9. Obrazovanje 3.8 4.0 3.5 3.7 10. Socijalna zaštita 14.5 18.3 19.1 18.5
Izvor: MFIN
Rashodi za socijalnu zaštitu, posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji (tabela 11) bitno su povećali svoje učešće u BDP sa 14,5% u 2001. godini, na 18,3% u narednoj, odnosno na 19,1% u 2003. godini. Izmena penzijskog sistema o kojoj je bilo reči, doprinela je da i pored povećanja svih drugih oblika socijalne zaštite ne dođe do većeg rasta rashoda za ovu namenu. Takođe je povećano učešće rashoda za zdravstvo i ekonomske poslove, u odnosu na 2001. godinu, dok su u ovom periodu smanjili svoje učešće u BDP rashodi za opšte javne usluge, odbranu, unutrašnju bezbednost, obrazovanje, stanogradnju i rekreaciju, kulturu i religiju.
2. Fiskalna kretanja u 2004. godini i izgledi za 2005. godinu
Osnovni makroekonomski indikatori su u 2004. godini ostvareni iznad projektovanih, što se naročito odnosi na stopu rasta BDP. To je uticalo i na povećanje javnih prihoda, čemu su doprinele i izmene u poreskom zakonodavstvu, uz poboljšanje naplate prihoda. Najznačajniji pozitivan efekat u reformisanju javnih finansija je njihovo prekomponovanje u smeru podrške ekonomskog rasta zemlje i ostvarenje određenog suficita. Rashodi celog javnog sektora su držani pod kontrolom tako da nije došlo do povećanja docnji. Kretanje, kako na strani prihoda tako i na strani rashoda, rezultiralo je u eliminisanju budžetskog deficita (tabela 8.). Umesto budžetskog deficita, kako je planirano, prvenstveno kao rezultat preduzetih mera na smanjenju rashoda, u drugoj polovini godine iskazan je suficit. Pozitivna kretanja u sektoru javnih finansija uticala su na kretanja u privredi, a s druge strane privredna kretanja pozitivno su delovala na javni sektor.
Tokom 2004. godine u najvećoj meri je zaokružena zakonska regulativa u oblasti poreskog sistema, koja je najvećim delom usaglašena sa fiskalnim pravom Evropske Unije. Tako su na prihodnoj strani javnih finansija utvrđeni instrumenti javnih prihoda, koji prevlađuju u zemljama EU. Pre svega, donet je najznačajniji poreski zakon, Zakon o porezu na dodatu vrednost. Republika se na taj način pridružila većini zemalja zapadne Evrope, kao i zemljama u okruženju koje primenjuju takav sistem poreza. Izvršene su značajne izmene i dopune drugih poreskih zakona, u pravcu smanjenja fiskalnog zahvatanja, širenjem poreske osnovice ili preraspodelom poreskog tereta, sa ciljem ravnomernog opterećenja poreskih obveznika. Ove izmene nisu dovele do smanjenja već do povećanja prihoda. Od 87 zakona koje je usvojila Narodna Skupština Republike Srbije, 50 zakona se odnosi na oblast finansijskog sistema.
Ostvareni javni prihodi u 2004. godini iznosili su 589,4 milijardi dinara i učestvovali su u BDP sa 45,3%, dok su rashodi iznosili 576,5 milijarde dinara i učestvovali su u BDP sa 44,3% (tabela 8.). Učešće javnih prihoda u BDP u 2004. godini je povećano za 2,1 procentnih poena u odnosu na 2003. godinu, kada je iznosilo 43,2%, dok je učešće javnih rashoda u BDP ostalo isto u odnosu na 2003. godinu, kada je iznosilo 44,3%. Takva kretanja su dovela do stvaranja konsolidovanog suficita od 1,0% BDP.
Reforma javnih prihoda, koja je bila praćena ukidanjem pojedinih poreza i smanjenjem poreskog opterećanja nužno je bila praćena promenama u visini ustupanja prihoda lokalnoj samoupravi i autonomnoj pokrajini. Takođe, radi redovnog servisiranja obaveza organizacija obaveznog socijalnog osiguranja u budžetu Republike su tokom godine povećana transferna sredstva.
Reforma javnih prihoda
U Republici Srbiji je u 2004. godini izvršena do sada najznačajnija reforma u poreskoj politici, čime je ranije započeto sprovođenje poreskih promena ušlo u treću fazu sa kojom se zaokružuje izgradnja modernog poreskog sistema. Uveden je novi poreski oblik, tj. porez na dodatu vrednost, odnosno ukinuti su pojedini poreski oblici i uvedeni su poreski podsticaji u funkciji podržavanja postavljenih osnovnih makroekonomskih ciljeva: brz rast privrede, redovno servisiranje javnih obaveza i izgradnja modernog sistema javnih finansija.
U ukupnim javnim prihodima najveće učešće ima republički budžet koji svojom veličinom i transferima ostalim nivoima vlasti presudno utiče na celokupni javni sektor. Prihodi budžeta Republike u 2004. godini, ostvareni su u iznosu od 333,6 milijardi dinara, što je za 4,3 milijarde dinara više od plana koji je iznosio 329,3 milijarde dinara. Ovakvo ostvarenje prihoda postignuto je u uslovima poreske reforme, koja podrazumeva smanjenja poreskih opterećenja kod većeg broja poreskih oblika uz istovremeno jačanje fiskalne discipline preduzimanjem mera za poboljšanje naplate, uvođenjem fiskalnih kasa, pojačanom i efikasnijom kontrolom naplate poreskih prihoda.
Najznačajnije izmene u poreskoj politici u 2004. godini su sledeće:
U julu mesecu 2004. godine usvojen je Zakon o porezu na dodatu vrednost, sa početkom primene od 1. januara 2005. godine. Usvajanjem ovog novog sistemskog zakona vrši se prebacivanje poreskog tereta sa direktnih na indirektne poreze, odnosno smanjivanje oporezivanja proizvodnih faktora, a veće opterećenje potrošnje. Takođe, donet je i čitav set podzakonskih propisa koji omogućuju funkcionisanje ovog poreza. Na ovaj način zaokružen je poreski sistem u celini i učinjen značajan korak u približavanju fiskalnog sistema savremenom evropskom modelu. Umesto jednofaznog oporezivanja prometa proizvoda i usluga, uvedeno je svefazno oporezivanje prometnog ciklusa, tako da pogađa samo onu vrednost koja je u toj fazi dodata od strane obveznika. Dodata vrednost je vrednost koju proizvođač, lice koje pruža uslugu, trgovac na veliko i trgovac na malo dodaje sirovinama ili drugim nabavljenim inputima (izuzev rada) pre nego što proda novi proizvod, odnosno izvrši uslugu. Porez na dodatu vrednost ima veće poreske efekte u odnosu na porez na promet, zahvaljujući široj poreskoj obuhvatnosti prometa i većoj poreskoj disciplini, i doprinosi smanjenju sive ekonomije. S tim u vezi, značajno je što novouvedeni porez omogućava znatno efikasnije suzbijanje poreske evazije. Primena Zakona o porezu na dodatu vrednost, zbog prirode ovog prihoda uslovljava uplatu sredstava u republički budžet i povećanje transfernih sredstava iz budžeta Republike za iznos ustupanja prihoda opštinama iz ukinutog Zakona o porezu na promet.
Zakonom o porezu na dohodak građana usvojeno je više izmena sa primenom od 2005. godine. Umanjena je osnovice kod poreza na zarade za radnike upućene na rad u inostranstvo, izuzete su iz osnovice poreza premije koje plaća poslodavac za zaposlenog za dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje (stimulisanje investicionih fondova), propisano je oslobađanje od poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva u ograničenom vremenskom periodu od dve godine (u 2004. i 2005. godini) i na određena primanja poljoprivrednika (regres, subvencije), povećana je visina normiranih troškova kod oporezivanja autorskih honorara, izvršena je valorizacija neoporezivih iznosa koji su dati u apsolutnim iznosima, a opredeljeni su u 2001. godini, smanjena je stopa poreza za preduzetnike sa 14% na 10% radi usaglašavanja sa stopom poreza na dobit i pospešivanja zapošljavanja, uvedeno je oslobođenje poreza na zarade za novozaposlene radnike u 2005. godini, propisan je podsticaj za razvoj turizma, za vlasničko restrukturiranje preduzeća i razvoj tržišta hartija od vrednosti;
Ukinut je porez na fond zarada od 1. jula 2004. godine, koji je iznosio 3,5% na bruto zarade čime je izvršeno poresko rasterećenje obveznika – pravnih lica, poljoprivrednika i preduzetnika. Zbog ukidanja poreza na fond zarada povećano je učešće opština u porezu na zarade;
Ukinut je porez na finansijske transakcije, od 1. januara 2005. godine, čime se značajno rasterećuju troškovi platnog prometa;
Izmenom Zakona o porezu na dobit preduzeća od 1. avgusta 2004. godine, snižena je stopa poreza na dobit sa 14% na 10%. Ukinut je porez po odbitku na isplaćene dividende i udele u dobiti između rezidenata, proširen je obuhvat prihoda nerezidentnog obveznika koji se oporezuju porezom po odbitku, izuzete su iz oporezive dobiti dividende i udeli u dobiti ostvarenih od rezidenata, uvedeni su podsticaji za veća ulaganja u razvoj privrede u Republici i podsticaji kod ulaganja u osnovna sredstva određenih prizvodnih delatnosti radi njihovog bržeg razvoja (poljoprivreda, ribarstvo, proizvodnja osnovnih metala, mašina i uređaja, motornih vozila i dr.), propisana je primena degresivne metode amortizacije za sva stalna sredstava izuzev nepokretnosti čime je pojednostavljen obračun amortizacije, uveden je sistem samooporezivanja na osnovu podataka iskazanih u poreskoj prijavi i poreskom bilansu, što podrazumeva veću odgovornost poreskog obveznika i smanjenje administriranja poreske uprave;
Smanjeno je fiskalno opterećenje za obveznike doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Uvedena je jedinstvena minimalna osnovica doprinosa u nivou od 40% prosečne bruto zarade isplaćene u Republici u poslednjem kvartalu. Uvedene su određene stimulacije za zapošljavanje lica starijih od 45, odnosno 50 godina života, koja u procesu tranzicije ostanu bez posla;
Zakonom o akcizama ukinuto je oporezivanje akcizom određenih proizvoda (ulje za loženje, motorna ulja i maziva, mlazno gorivo, tečni naftni gas, etil-alkohol i dr.), što je pored poreskog rasterećenja privrednih subjekata, doprinelo daljoj harmonizaciji sa propisima EU, propisano je pravo na refakciju za dizel gorivo koje nabavljaju i koriste poljoprivrednici upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava za pogon traktora, kao i na dizel gorivo koje se koristi za pogon građevinskih mašina i brodova za prevoz tereta, propisano je oslobođenje za akcizne proizvode koji se otpremaju radi prodaje u avionima i brodovima koji saobraćaju na međunarodnim linijama, kao i na proizvode koji se otpremaju u slobodne carinske prodavnice otvorene na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola radi prodaje putnicima, u skladu sa carinskim propisima;
Zakonom o porezima na imovinu izvršene su izmene sa primenom od 2005. godine, koje se odnose na usaglašavanja: oporezivanja nasleđa, poklona i prenosa uz naknadu sa oporezivanjem isporuka dobara i pružanja usluga koje je uređeno propisima o porezu na dodatu vrednost, predmeta oporezivanja sa Zakonom o planiranju i izgradnji u odnosu na građevinsko zemljište, sa propisima kojima je uređen poreski postupak i poreska administracija imajući u vidu njihov sistemski karakter u odnosu na poreski postupak za sve poreske oblike. Propisane su niže stope poreza na prenos apsolutnog prava na poljoprivrednom i šumskom zemljištu, ukinut je porez na imovinu na akcije izdate na ime i na udele u društvu sa ograničenom odgovornošću radi podsticanja tržišta kapitala i vlasničkog restrukturiranja preduzeća, povećana je stopa poreza na imovinu fizičkih lica na nepokretnosti koje imaju najveću poresku osnovicu, propisano je oslobađanje na nasleđe, poklon i na prenos apsolutnih prava, kada su predmet prenosa dužničke hartije od vrednosti čiji je emitent Republika, Narodna banka Srbije, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave;
Izmenom Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara ukinut je porez na upotrebu mobilnih telefona i izvršeno je suženje predmeta oporezivanja u odnosu na određene vrste oružja, vazduhoplova i plovećih objekata;
Završen je proces uvođenja fiskalnih registar kasa, što će pozitivno uticati na prikupljanje poreza i u narednom periodu i suzbijanju sive ekonomije u oblasti prometa roba i usluga, naročito akciznih proizvoda. Poreska uprava je prošla kroz proces modernizacije koji će se nastaviti i u narednom periodu kako bi se postiglo poboljšanje kvaliteta usluga i nadzora poreskih obveznika, striktno sprovođenje poreskog zakonodavstva i poboljšanje organizacione strukture i kapaciteta ove institucije. Usmeravanjem aktivnosti na implementaciji, unificiranju i razvoju informacionog sistema u Poreskoj upravi, u Upravi carina i Upravi za javna plaćanja, takođe je u funkciji efikasnije i veće naplate poreskih dažbina.
Pored navedenog, sredinom 2005. godine, izvršene su izmene i dopune sledećih zakona:
Zakon o porezu na dodatu vrednost – U cilju daljeg smanjivanja sive ekonomije i usaglašavanja sistema oporezivanja potrošnje u Republici Srbiji sa Šestom direktivom EZ izvršeno je smanjenje opterećenja prometa određene robe i usluga koji su od značaja za životni standard stanovništva. Tako je umesto opšte stope od 18% propisana posebna stopa od 8% na sledeće proizvode: med, smrznute proizvode (voće, povrće, meso i ribu), žitarice, suncokret, soju, šećernu repu, uljanu repicu, sve lekove (do izmene Zakona po posebnoj stopi su oporezovani samo lekovi koji su propisani i izdati na teret sredstava zdravstvenog osiguranja) uključujući i veterinarske lekove, komposte sa micelijumom, kompletne krmne smeše za ishranu stoke, promet žive stoke, usluge koje se naplaćuju putem ulaznica (za bioskopske i pozorišne predstave, sajmove, cirkuse, zabavne parkove, koncerte, izložbe i sportske događaje, muzeje i galerije, botaničke bašte i zoološke vrtove, ako promet ovih usluga nije oslobođen PDV), prirodni gas (do izmene važila je stopa samo za prirodni gas koji se isporučivao individualnim potrošačima preko gasne distributivne mreže). Takođe je uređeno da se stopa od 8% plaća i na prvi prenos prava raspolaganja na stambenim, kao i vlasničkim udelima na tim objektima ako se objekat koristi najmanje 5 godina za te potrebe.
Precizirana su prava na refakciju PDV tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama, uslovi refundacije vezano za zdravstvene ustanove, i precizirano je izbegavanje dvostrukog oporezivanja u određenim slučajevima. Poresko oslobođenje uvodi se za promet roba i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji a koji su zaključeni sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno Republikom (ako je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih sredstava neće pokrivati troškovi poreza); za otpremanje dobara u slobodne carinske prodavnice otvorene na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni vazdušni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola radi prodaje putnicima u skladu sa carinskim propisima (slobodne carinske prodavnice) kao i na isporuku dobara iz ovih prodavnica; promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o kreditu, odnosno zajmu zaključenim između državne zajednice Srbija i Crna Gora, odnosno Republike i međunarodne finansijske organizacije, odnosno druge države u kojem se Republika Srbija pojavljuje kao garant, odnosno kontragarant, ako je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza; usluge ocene kreditne sposobnosti fizičkih i pravnih lica, usluge prometa šumskog zemljišta, davanje u zakup poljoprivrednog, šumskog, građevinskog, izgrađenog ili neizgrađenog zemljišta, uvoz dobara koja su predmet ugovora o donaciji, odnosno koja se uvoze kao humanitarana pomoć, koja su izvezena a koja se u Republiku vraćaju neprodata ili zato što ne odgovaraju obavezama koje proističu iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg su bila izvezena, kao i uvoz pomagala za invalidna lica osim na uvoz motornih vozila;
Zakon o akcizama – propisano je da u slučaju povećanja proizvođačkih cena derivata nafte zbog rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu koje negativno utiče na makroekonomsku stabilnost u zemlji, Vlada Republike Srbije može privremeno smanjiti iznose akciza utvrđene u skladu sa ovim zakonom za iznose za koje su povećane proizvođačke cene tih derivata nafte, s tim što to umanjenje ne može biti veće od 20% poslednjih objavljenih usklađenih iznosa akciza. S obzirom da su cene derivata na svetskom tržištu kontinuirano rasle, saglasno ovoj odredbi izvršeno je privremeno smanjenje iznosa akciza na derivate nafte prvi put u julu a zatim i u avgustu mesecu za po tri dinara po litru.
Dinarsko usklađivanje iznosa akciza za derivate nafte sa rastom cena na malo za oktobar, novembar i decembar 2004. godine i prvih 6 meseci 2005. godine izvršeno je u julu mesecu 2005. godine. Dinarsko usklađivanje akciza po isteku 6 meseci 2005. godine, izvršeno je za sledeće proizvode: duvanske prerađevine, alkoholna pića, osvežavajuća uvozna bezalkoholna pića i uvozne voćne sokove.
Uvedena je nova akciza za ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcije nafte a imaju raspon destilacije do 380ºC u iznosu od 32,00 din/kg. Propisana je obaveza plaćanja minimalne akcize na sve duvanske prerađevine utvrđene prema najpopularnijoj ceni cigareta koja se posebno utvrđuje;
Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje – ponovo je uvedena obaveza obračuna i plaćanja doprinosa bez isplate zarade; snižena je osnovica doprinosa za zaposlene koji su upućeni na rad u inostranstvo; u osnovicu doprinosa uključena je premija za dobrovoljno penzijsko osiguranje koju poslodavac plaća za zaposlene ako iznosi više od 3.000 dinara;
Zakon o republičkim administrativnim taksama – izvršeno je usaglašavanje predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama koji su kao organizaciono novi poslovi propisani u okviru nadležnosti organa za čiji se rad taksa plaća.
Pojedine takse u Taksenoj tarifi su na predlog nadležnih organa ukinute (na ostvarivanje prava na premije i regres, kao podsticajne mere u poljoprivredi), promenjene ili povećane (na elabort univerziteta zbog složenosti i obima rada za koji se taksa plaća). Izvršeno je usaglašavanje predmeta Taksene tarife sa spisima i radnjama utvrđenim carinskim propisima, sa zakonima koji uređuju pitanje energetike, radnje u upravnim stvarima vezanim za državljanstvo, vodnog saobraćaja i bezbednosti plovidbe;
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji – izvršene su izmene u cilju postizanja efikasnije i kontinuirane naplate javnih prihoda: skraćivanjem rokova u postupku redovne i prinudne naplate (posebno poreza na dodatu vrednost), smanjenjem troškova prinudne naplate, definisana su nova poreska krivična dela radi daljeg suzbijanja sive ekonomije i poreske evazije i izvršena su usaglašavanja sa Zakonom o PDV –u;
Carinski zakon – propisano je da se carina ne plaća na predmete koje uvoze naši građani koji su na radu u inostranstvu duže od dve godine kao i uvoz automobila koje uvoze određene kategorije invalida. Ovakve olakšice za svoje državljane imaju sve zemlje u okruženju. Takođe, propisano je i otvaranje slobodnih carinskih prodavnica na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj radi podizanja kvaliteta usluga na aerodromima i standarda aerodroma pri čemu se vrši njihovo prilagođavanje standardima EU.
Predviđeno je da Vlada može, u slučaju da usled uvoza pojedine vrste robe dođe do poremećaja na domaćem tržištu, u ograničenom vremenskom periodu da poveća ili smanji stopu carine za tu robu do 50%, a za robu koja ima nultu carinsku stopu da odredi stopu carine u visini do 5%;
Zakon o budžetskom sistemu – obezbeđuje se jedinstven i celovit način uređivanja budžetskog sistema, posebno kada se radi o sadržaju, planiranju, pripremi, donošenju i kontroli Budžeta Republike i budžeta lokalnih vlasti. Predviđeno je osnivanje Uprave za trezor u okviru Ministarstva finansija, kao i spajanje poslova Trezora sa poslovima Uprave za javna plaćanja, što će doprineti efikasnijem obavljanju poslova predviđenih Zakonom o budžetskom sistemu.
Izmenama je precizno definisan budžetski deficit, odnosno suficit, a radi efikasnog funkcionisanja budžetskog sistema i ekonomičnog izvršavanja rashoda precizno su utvrđeni direktni i indirektni budžetski korisnici.Metodologija utvrđivanja budžetskog deficita/suficita, odnosno konsolidovanog deficita/suficita utvrđena Zakonom o budžetskom sistemu, sastoji se u sledećem:
Budžetski suficit, odnosno budžetski deficit je razlika između ukupnog iznosa tekućih prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa tekućih rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine.
Konsolidovani deficit, odnosno konsolidovani suficit je razlika između konsolidovanih javnih prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i konsolidovanih javnih rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine. Konsolidacija se vrši između različitih nivoa vlasti (Republika, lokalne vlasti i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja), uz isključivanje međusobnih transfera različitih nivoa vlasti i uključivanje doprinosa za socijalno osiguranje naplaćenih od sektora privrede.
Kategorije prihoda i primanja po osnovu prodaje nefinansijske imovine, kao i kategorije rashoda i izdataka po osnovu nabavke nefinansijske imovine su kategorije kroz koje država, vršenjem svojih funkcija, generiše budžetski suficit, odnosno budžetski deficit.
Sve ostale kategorije primanja i izdataka (klasa 9 i klasa 6 kontnog plana za budžetski sistem), po svojoj suštini, predstavljaju način korišćenja ostvarenog budžetskog suficita, odnosno način finansiranja ostvarenog budžetskog deficita.
Tako se klasa 9 odnosi na primanja po osnovu zaduživanja i prodaje finansijske imovine a klasu 6 čine izdaci po osnovu otplate glavnice i nabavke finansijske imovine.
Takođe, sredinom 2005. godine, donete su i novi zakoni, i to:
Zakon o javnom dugu – postavljaju se limiti za zaduživanje države, lokalne samouprave i javnih preduzeća. Radi sprečavanja prekomernog zaduživanja formiraće se Uprava za javni dug pri Ministarstvu finansija. Skupština Srbije kontrolisaće zaduživanje u oblasti javnog duga. Moguće je zaduživanje u zemlji i inostranstvu, u stranoj i domaćoj valuti, osim kod emitovanja kratkoročnih hartija od vrednosti koje moraju biti u domaćoj valuti. Predviđeno je zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti, kada se dug mora otplatiti najkasnije do 31. decembra, a ukupan iznos ne sme preći 5% prihoda u prethodnoj godini. Predviđeno je finansiranje budžetskog deficita čiji iznos ne sme preći iznos određen Budžetom Republike, kao i finansiranje budžetskog deficita emitovanjem obveznica trezora i drugih hartija od vrednosti. Utvrđena je mogućnost za refinansiranje neizmirenog duga za plaćanje po osnovu preuzetih garancija, kao i za finansiranje investicionih projekata;
Zakon o carinskoj tarifi – carine su povećane za 142 proizvoda, među kojima su neke osnovne životne namirnice i povrće i voće koje se proizvodi u Srbiji. Povećanje su i stope za nameštaj i gotove gume sa 10% na 20%.
Smanjene su carine za 164 proizvoda, i to uglavnom sirovine i repromaterijal koji su neophodni za domaću proizvodnju, tako da prosečna carinska stopa sada iznosi 8,69%, pri čemu za 30% proizvoda carinska stopa iznosi samo 1%. Za poljoprivredne proizvode prosečna stopa je 16,95%, a za industrijske proizvode 6,19%.
Primenom Zakona o carinskoj tarifi carine su vraćene na nivo pre harmonizacije sa Crnom Gorom.
Reforma javnih rashoda
Reformski procesi u oblasti javnih finasija, najvećim delom su završeni u delu poreskih prihoda, a započeta je reforma javnih rashoda na svim nivoima vlasti, kako rashoda budžeta tako i rashoda organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Definisanjem fiskalnog okvira, omogućeno je da se započne proces na segmentu javnih rashoda, odnosno reguliše javno trošenje u odnosu na ekonomski i socijalni sektor zemlje. Javni rashodi su ravnopravni i jednako važni delovi javnih finansija i predstavljaju efikasan instrument ukupne ekonomske i socijalne politike svake zemlje kojim se opredeljuje racionalo korišćenje javnih sredstava.
Stoga je sa donošenjem Zakona o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu, učinjen značajan korak u pravcu suštinskog preispitivanja javne potrošnje. Javni rashodi imaju specifično mesto i ulogu u tržišno orijentisanim privredama, sa aspekta njihovog ekonomsko – socijalnog sadržaja. Preduzete reformske mere treba da omoguće funkcionisanje tržišnih institucija, sa ciljem da se obezbedi makroekonomska stabilnost, kao i relativno visoka stopa privrednog rasta. Zahvaljujući smanjenju pojedinih javnih rashoda i ukupne javne potrošnje u 2004. godini dat je doprinos ostvarenom rastu bruto domaćeg proizvoda od 8,6%.
Nepromenjeno učešće javnih rashoda u BDP, po ekonomskoj klasifikaciji, u 2004. godini, u odnosu na 2003. godinu (tabela 10), posledica je, sa jedne strane, rasta rashoda za kapitalne investicije, penzije, otplatu kamata kao i ostalih rashoda, a sa druge strane smanjenja rashoda za kupovinu roba i usluga, socijalnu zaštitu i subvencije.
Posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji (tabela 11), značajnije je smanjeno učešće u BDP sredstava za odbranu, ekonomske poslove, stanogradnju socijalnu zaštitu, dok su rashodi za opšte javne usluge, zdravstvo i obrazovanje značajnije povećani.
U ukupnim javnim rashodima republički budžet ima najveće učešće i svojom veličinom i transferima ostalim nivoima vlasti presudno utiče na celokupni javni sektor. Rashodi republičkog budžeta u 2004. godini, izvršeni su u iznosu od 335,1 milijarde dinara.
Na rashodnoj strani republičkog budžeta izvršeno je prilagođavanje obima i strukture i usklađivanje sa realnim ekonomskim kretanjima. Pri tome, polazilo se od potrebe da se obezbedi prioritetno finansiranje ključnih funkcija u državi, i da se preispitaju i smanje pojedini rashodi.
Najveće stavke rashoda budžeta Republike odnose se na donacije i transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, što je omogućilo redovnu isplatu penzija i izvršavanje drugih obaveza ovih organizacija.
Povećani su izdaci za kapitalne rashode, posebno u oblasti poljoprivrede, putne infrastrukture, kao i za rekonstrukciju državne imovine.
Za finansiranje državne zajednice SCG utrošeno je 46,7 milijardi dinara, transferi AP Vojvodini iznosili su 10,6 milijardi dinara, a subvencije javnim preduzećima 34,5 milijardi dinara. Obaveze na ime „stare“ devizne štednje su izmirene (18,9 milijardi dinara), kao i obaveze na ime otplate spoljnog duga (11,3 milijarde dinara), uz redovno izmirenje drugih obaveza.
Deficit republičkog budžeta u 2004. godini iznosio je 1,6 milijardi dinara, dok je prvobitnim budžetom za 2004. godinu, deficit bio utvrđen u iznosu od 45,3 milijarde dinara. Deficit je znatno redukovan tokom godine, kao rezultat preduzetih mera Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija. Obim deficita u 2004. godini dobija posebno na značaju ako se ovi podaci uporede sa podacima o deficitu republičkog budžeta za 2003. godinu, ostvarenog u iznosu od 15,0 milijardi dinara, s obzirom da je u odnosu na 2003. godinu deficit smanjen za 89,4%.
Izgledi za 2005. godinu
Privredna kretanja u 2005. godini beleže pozitivan trend u sferi spoljno – trgovinske razmene. Visok deficit tekućih transakcija robne razmene karakterističan za kraj 2004. godine, bitno je smanjen u ovoj godini (između 9-10% BDP). I pored stagnacije industrijske proizvodnje, beleži se rast BDP, kako u prvom tako i u drugom kvartalu ove godine. Međutim, kretanje cena je iznad projekcije i predstavljaće glavni problem ekonomske politike u narednom periodu. Mere fiskalne politike, ne samo tokom 2004. godine, već i u ovoj godini dovele su do smanjenja rashoda javnog sektora i ne samo smanjenja deficita već i stvaranja suficita do kraja 2005. godine.
Došlo je do smanjenja deficita robne razmene sa inostranstvom. Visok rast cena zahteva preduzimanje daljih mera makroekonomske politike, čemu treba da doprinese i fiskalna politika. Promene poreskog i carinskog zakonodavstva, uz bolju naplatu javnih prihoda vode ostvarenje javnih prihoda iznad projektovanih okvira na početku godine, što je i uslovilo izmenu republičkog budžeta u julu mesecu, uz projekciju značajnog suficita za ovu godinu. Uspeh u postizanju postavljenog zadatka obaranja inflacije, uz već evidentno smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, jednim delom zavisi od fiskalne politike, ali su potrebne i mere monetarne politike, ograničenje rasta zarada, uz nastavak restrukturiranja javnih preduzeća.
Restriktivna fiskalna politika utvrđena prilikom donošenja rebalansa republičkog budžeta za ovu godinu, obezbediće da se javni prihodi ne upotrebe za potrošnju, već da se i nakon manjih korekcija povećanjem određenih stavki rashoda obezbedi stvaranje suficita u javnom sektoru, kako republičkog budžeta, tako isto i budžeta pojedinih gradova i opština, kao i Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja samostalnih delatnosti. Ovo će obezbediti da prihodi od privatizacije budu upotrebljeni za smanjenje javnog duga, a ne za finansiranje deficita. Time će se uticati na smanjenje domaće tražnje, koja je glavni generator rasta cena i debalansa robne razmene sa inostranstvom.
Fiskalna politika za 2005. godinu u osnovi predstavlja kontinuitet započete politike tokom 2004. godine i ima za cilj dalje smanjenje javne potrošnje radi njenog prilagođavanja realnom ekonomskom potencijalu države. Osnovna karakteristika javnih finansija u 2005. godini jeste ostvarenje suficita javnog sektora, pre svega republičkog budžeta, a kao rezultat povoljnog kretanja na strani prihoda, posle uspešno sprovedene reforme poreskog sistema u prošloj i početkom 2005. godine. Najznačajniji segment ove reforme je porez na dodatu vrednost. Na ostvarenje suficita javnog sektora uticale su i mere kontrole rashoda i započeta reforma rashodne strane javnog sektora.
S obzirom da su nakon donošenja Zakona o porezu na dodatu vrednost sredinom 2004. godine, u drugom polugodištu izvršene blagovremene pripreme za njegovu implementaciju, stvoreni su ključni uslovi da se sa uvođenjem PDV-a obezbedi stabilnost poreskih prihoda. Paket poreskih zakona koji se u tom smislu usklađuje sa zakonskom regulativom EU, doprineće daljem poboljšanju strukture izvora sredstava za javne potrebe. Prihodi od PDV-a ostvareni za devet meseci 2005. godine, ukazuju da će se ovi prihodi ostvariti iznad projektovanih, zahvaljujući proširenju poreske osnovice i povećanju broja poreskih obveznika.
Formiranje stabilnih i sigurnih izvora prihoda, na bazi PDV-a, jedan je od najvažnijih preduslova da se uđe u drugu fazu reforme javnih finansija, u delu javnih rashoda. Započeti proces dugoročnog je karaktera, s obzirom da je s jedne strane potrebno da javni rashodi budu ispod nivoa prihoda, a s druge strane da obezbede povećane izdatke za određene namene od javnog interesa. Preraspodela sredstava javne potrošnje, odnosno prekomponovanje javnih rashoda, podrazumeva da se reformisanje ukupnog državnog aparata i javnih službi odvija postupno, odnosno fazno, isto kako se odvijala i reforma poreskog sistema na prihodnoj strani javnih finansija. Sa reformom rashodne strane javne potrošnje otpočelo se već na početku 2005. godine, odnosno sa reformisanjem državne administracije i reformom odbrane, odnosno Vojske Srbije i Crne Gore. Osnovni preduslov da se uspešno odvija dati proces podrazumeva da se krene sa opšte javnim uslugama, odnosno sa preispitivanjem javnih rashoda koji po svom tradicionalnom karakteru čine administrativne javne rashode države (vojska, administracija i slično).
Za 2005. godinu projektovan je konsolidovani suficit od 2,2% BDP (tabela 12). Pored republičkog budžeta suficit će ostvariti i pojedini gradovi i opštine, Fond penzijskog i invalidskog osiguranja samostalnih delatnosti, RZZO kao i Nacionalna služba za zapošljavanje. Time se snažno utiče na ukupnu tražnju, odnosno na kretanje inflacije i smanjenje deficita platnog bilansa, što je u direktnoj funkciji postizanja makroekonomske stabilnosti i održivosti javnih rashoda.
Suficit javnog sektora rezultat je mnogo većeg smanjenja na strani javnih rashoda u odnosu na pad učešća javnih prihoda u BDP (tabela 12), u 2005. godini, u odnosu na prošlu godinu.
Republički budžet, kao ključni deo javnog sektora ostvario je za devet meseci 2005. godine prihode od 294,5 milijardi dinara, što je za 25% više od prihoda ostvarenih u istom periodu prethodne godine (235,6 milijarde dinara). To je delom posledica primene poreza na dodatu vrednost koji je u celini prihod republičkog budžeta za razliku od prihoda od poreza na promet proizvoda koji je pripadao i budžetima lokalne samouprave. U republičkom budžetu obezbeđuju se transferna sredstva budžetima lokalne samouprave, umesto nedostajućih sredstava poreza na promet iz ukinutog Zakona o porezu na promet.
Rashodi su izvršeni u iznosu od 284,7 milijardi dinara, što je za 20,5% više od rashoda ostvarenih za devet meseci 2004. godine (236,3 milijarde dinara).
Brži rast prihoda od rasta rashoda u odnosu na isti period prošle godine, doveo je do stvaranja suficita koji iznosi 9,8 milijardi dinara.
Ostvarenje prihoda i izvršenje rashoda republičkog budžeta bitno utiče na kretanje u celom javnom sektoru, što je u ovoj godini potencirano uvođenjem poreza na dodatu vrednost, kako zbog visine prihoda po ovom osnovu, tako isto i zbog mehanizma ovog poreza koji je uzrokovao veću centralizaciju sredstava i povećanje iznosa transfera opštinama.
Najveći iznosi transfernih sredstava iz republičkog budžeta usmereni su prema Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih, državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, opštinama, Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika i Nacionalnoj službi zapošljavanja. Zbog svega toga reforma javnog sektora mora da obuhvati sve javne rashode, a ne samo rashode budžeta Republike.
Ostvareni prihodi javnog sektora na početku godine ukazuju da će prihodi, pre svega prihodi republičkog budžeta, uz sadašnje mehanizme i opterećenje porezima biti ostvareni na nižem nivou od planiranih. Imajući ovo u vidu, kontrola rashoda i mere na njihovom smanjenju biće ključni za ostvarenje suficita do kraja ove godine. Puni efekat sprovedene reforme javnih rashoda efektuiraće se u narednim godinama.
Kretanje prihoda i rashoda republičkog budžeta ukazuje da obezbeđena sredstva u republičkom budžetu na ime transfera fondovima penzijskog i invalidskog osiguranja, uz očekivanu valorizaciju penzija su dovoljna za redovno izmirivanje obaveza. Povećanje sredstava za ovu namenu je zahtevalo napore za smanjenje drugih rashoda u budžetu Republike.
Pored povećanja transfernih sredstava fondovima penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih i zemljoradnika, izvršeno je povećanje sredstava za podsticaj izvoza, koji beleži rast nakon uvođenja PDV-a, a u cilju smanjenja deficita tekućeg bilansa.
Aktivnija uloga države na socijalnom planu vezana je za povećanje sredstava za socijalni program, povećanje kredita za zapošljavanje i stambeno kreditiranje, uz istovremeno smanjenje sredstava za plate i kupovinu roba i usluga.
Ostvarivanje suficita na nivou lokalne samouprave u ranijim godinama, u uslovima deficitarnog finansiranja ukupne javne potrošnje, zahtevalo je da se izvrše izmene u modelu finansiranja opština i gradova. U ovoj godini primenjen je model finansiranja budžeta lokalnih vlasti, prema kojem se deo sredstava transferiše iz budžeta Republike. Putem transfera trebalo je da se primanja budžeta opština i gradova ostvaruju srazmerno kretanju primanja budžeta Republike. I pored ovih izmena u finansiranju, prihodi lokalnih vlasti su iznad projektovanih za 2005. godinu. Merama koje će biti preduzete u saradnji sa gradovima i opštinama obezbediće se ograničenje određenih rashoda i imobilisanje više ostvarenih prihoda.
I pored ograničenih mogućnosti za ostvarenje ušteda potrebno je da, pored republičkog i opštinskih budžeta, i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja preduzmu mere na smanjenju određenih kategorija rashoda, i to onih koji nisu zakonska obaveza.
Reforma javnih prihoda
Zaključno sa 2004. godinom najvećim delom je zaokružen fiskalni sistem Republike u pogledu harmonizacije poreza sa EU. Uvođenjem poreza na dodatu vrednost, od 1. januara 2005. godine, urađen je najvažniji korak u tom pogledu. Po visini poreskih stopa, poreskih oblika i podsticaja Republika je postala poreski konkurentna za privlačenje stranog kapitala i investiciona ulaganja.
Poreska politika za 2005. godinu (tabela 14) koncipirana je da dovede do rasterećenja privrede i građana, odnosno smanjenja poreskih obaveza. Politika poreza je zasnovana na povećanju poreskog kapaciteta, bez dodatnog poreskog opterećenja rada i na reformi indirektnih poreza. Najznačajnija novina svakako je početak primene poreza na dodatu vrednost.
Zakonom o porezu na dodatu vrednost u 2005. godini, smanjena je opšta stopa poreza sa 20% na 18%, uvedena je posebna stopa od 8% za određene proizvode i usluge i propisana su poreska oslobođenja za pojedina dobra i usluge. Ostvareni su značajni efekti ovog poreza na suzbijanju sive ekonomije i njenom uvođenju u legalne tokove. Ukidanje poreza na fond zarada i smanjenje stope poreza na dobit preduzeća u 2004. godini, ima svoj puni efekat na prihode u 2005. godini. Smanjenjem stope poreza na dobit preduzeća sa 14% na 10%, što je među najnižim stopama u odnosu na druge zemlje, obezbeđuje se dalje prilagođavanje fiskalnog opterećenja preduzeća njegovoj ekonomskoj snazi i privlače se strane direktne investicije. Porez na dohodak građana drugačije se raspodeljuje između budžeta Republike Srbije i budžeta lokalne samouprave. Povećano je učešće opština i gradova u ovom porezu sa 30% u 2004. godini na 40% u 2005. godini. Akcize se usklađuju sa standardima EU i STO, u pogledu definisanja vrste akciznih proizvoda i načina oporezivanja, bilo kao specifične ili ad valorem. U 2005. godini vrši se šestomesečna umesto, kao što je do sada vršena, tromesečna indeksacija akciza rastom cena na malo. Uvedena je akciza i na druge grupacije derivata nafte u cilju suzbijanja sive ekonomije, a zbog kretanja cena nafte na svetskom tržištu vršena je korekcija akciza.
Planirano je da u 2005. godini prihodi od carina sporije rastu u odnosu na stopu rasta ukupnih prihoda budžeta. Na opadanje prihoda od carina manjim delom utiče i nastavljanje sa dosadašnjom politikom stabilnog kursa dinara, uz umereniji rast uvoza, pogotovo uvoza robe široke potrošnje, kod koje su stope carinskog opterećenja najviše. Carinski sistem i politika koncipirani su prema potrebama privrednog razvoja zemlje, pre svega u cilju povećanja konkurentne sposobnosti privrede. Carinske stope su smanjene za određene proizvode koji se ne proizvode u zemlji, a koji su inputi u izvozno orijentisanim granama, odnosno u granama za čijim proizvodima postoji domaća tražnja (crna metalurgija, drvna industrija, tekstilna i grafička industrija). Povećanje carinskih stopa odnosi se na uvozne proizvode koji su se najčešće uvozili po dampinškim cenama, radi zaštite strateških grana domaće privrede ili onih koje imaju komparativne prednosti (poljoprivreda, industrija kože, nameštaja i dr.). Proširena su carinska oslobođenja i uređeni prioriteti u postupku na graničnom prelazu. U narednom periodu izvršiće se dalja usklađivanja sa principima EU (sistem oslobođenja, prekršajne odredbe i dr.). Predložiće se novi zakon o slobodnim zonama.
Preduzete su mere za naplatu neuplaćenih javnih prihoda, posebno za porez na promet. Ove mere uključuju prinudnu naplatu, pokretanje stečajnog postupka za neplatiše, uz otpis potraživanja od preduzeća koje su u postupku privatizacije.
Reforma javnih rashoda
Reforma javnih rashoda započeta je reformisanjem državne administracije, kao prvim i osnovnim korakom za reformisanje ukupnog sistema javnih rashoda, odnosno potreba. Polazeći od stava da javni rashodi moraju da budu manji, neophodno je suštinski analizirati visinu i izvršiti prilagođavanje pojedinih kategorija javnih rashoda. Ograničavanje pojedinih javnih rashoda vrši se, kako sa ekonomskog, tako i sa fiskalnog aspekta, čemu se podvrgavaju najpre administrativni rashodi. Podmirivanje osnovnih funkcija državno – administrativnog aparata i vitalnih funkcija stanovništva, odnosno klasičnih funkcija i određenih socijalno – ekonomskih funkcija, opredeljuju minimum javnih rashoda države. U uslovima tranzicionih reformi, koje sprovodi naša zemlja, potrebno je realizovati određene stabilizacione programe. Stoga je neophodno, obezbeđivati i sredstva za oživljavanje privrednih aktivnosti i stabilizaciju određenih tokova, uz povećanja socijalnih rashoda, a što zahteva uspostavljanje minimuma javnih rashoda na višem nivou. U tim uslovima imperativ je svođenje čistih administrativnih troškova na niži nivo. Racionalizacija u javnoj administraciji dovodi do smanjenja broja zaposlenih, a to rezultira u revidiranju sredstava za bilans plata.
Sledeći važan segment javnih rashoda u kome su odmakle reformske aktivnosti, pre svega u smanjenju broja zaposlenih jeste Vojska. Smanjenje broja zaposlenih odnosi se na civilna lica, kao uvod za smanjenje brojnog stanja Vojske do optimalnog nivoa i njene profesionalizacije, a po ugledu na zemlje naše veličine i nivoa ekonomske razvijenosti. Naime, u prvoj fazi to znači da će ovi rashodi biti prekomponovani, da bi se u narednim godinama, preduzele aktivnosti i mere koje će dovesti do smanjenja rashoda za odbranu i Vojsku (tabela 16).
U cilju poboljšanja upravljanja javnim rashodima poboljšaće se koordinacija u finansiranju kapitalnih rashoda iz stranih kredita, pojačaće se kontrola preuzimanja obaveza od strane direktnih i indirektnih korisnika i nastaviće se sa potpunom integracijom računa direktnih i indirektnih budžetskih korisnika u jedinstveni račun trezora. Izvršene su neophodne izmene Zakona o budžetskom sistemu kako bi se unapredilo poslovanje trezora.
Kao i u protekle četiri godine, glavne stavke rashoda (tabela15) u ukupnim rashodima su penzije koje u BDP učestvuju sa 11,6%, rashodi za zaposlene sa 10,4 % (bez socijalnih doprinosa na teret poslodavca), kupovina roba i usluga sa 5,8%, subvencije sa 4,3%, što zahteva da se mere za smanjenje javnih rashoda koncentrišu na ova područja.
Bilans plata, počev od 2005. godine, prilagođava se započetoj reformi državne uprave, postupnim smanjenjem broja zaposlenih. Predviđeno je da se do kraja 2005. godine ukupan broj zaposlenih od 192.182 radnika za koje se plate obezbeđuju u Budžetu Republike Srbije smanji za 2.996 radnika. Broj zaposlenih u Ministarstvu odbrane treba da se svede na 38.000 zaposlenih, uz smanjenje zaposlenih u državnoj zajednici. Pored mera na smanjenju broja zaposlenih u administraciji na republičkom i na saveznom nivou, potrebne su mere za smanjenje administracije i na lokalnom nivou, uz preduzimanje mera da se zaustavi nekontrolisani rast zarada u javnim preduzećima na lokalnom nivou.
Visoko učešće penzija u javnoj potrošnji, odnosno u BDP, zajedno sa visokim deficitom Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih i Fonda zemljoradnika, uslovilo je u 2005. godini reformu penzijskog sistema, pogotovo u uslovima demografskih kretanja kada velika posleratna generacija pristiže za penzionisanje, uz rast očekivanog trajanja života.
Sadašnji broj korisnika je 1.238.679 kod Fonda PIO zaposlenih, 202.931 korisnika kod Fonda PIO poljoprivrednika, a kod Fonda PIO samostalnih delatnosti 44.723 korisnika.
Neophodnost reforme penzijskog sistema proizilazi iz nedostatka sopstvenih sredstva i visokih iznosa transfera iz budžeta, jer u finansiranju rashoda Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih republički budžet učestvuje sa više od 37%, a Fonda poljoprivrednika sa više od 85%.
Rashodi za kupovinu roba i usluga smanjuju svoje učešće u BDP u 2005. godini u odnosu na prethodne godine.
Smanjuje se učešće u BDP sredstava za subvencije, koja su planirana na nižem nivou u odnosu na 2004. godinu. Sredstva za subvencije namenjena su najvećim delom za poljoprivredu, proizvode za izvoz, kupovinu pšenice, unapređenje produktivnosti, unapređenje sela i dr. Takođe, predviđene su subvencije za JP ŽTP Beograd i JP RTS. Započeto restrukturiranje javnih preduzeća treba da stabilizuje njihovo poslovanje i da obezbedi da se planiranim sredstvima u budžetu za ovu godinu finansiraju rashodi za ove potrebe, a u narednim godinama da dovedu do smanjenja učešća u BDP i u javnim rashodima.
Već u ovoj godini za servisiranje javnog duga, domaćeg i stranog, obezbeđeno je više od 10% sredstava republičkog budžeta. Rastući iznosi sredstava za servisiranje javnog duga, u narednim godinama, zahteva dosledno sprovođenje reforme svih drugih javnih rashoda, kako bi se stvorio potreban prostor za ove izdatke.
Smanjenje rashoda postaje utoliko složeniji zadatak što su potrebna dodatna sredstva na ime transfera fondovima socijalnog osiguranja, uz sredstva koja treba da pomognu restrukturiranju javnog sektora obezbeđenjem sredstava za otpremnine, uz potrebnu modernizaciju javne infrastrukture, i obezbeđenje sredstava za stambenu izgradnju, podsticaj izvoza, zapošljavanje i dr.
Polazeći od opredeljenja daljeg smanjenja i prekomponovanja pojedinih tekućih rashoda i izdataka u 2005. godini, vodilo se računa da struktura izdataka bude usklađena sa trajnim opredeljenjima i prioritetima. Istovremeno smanjuju se pojedini rashodi (subvencije javnim preduzećima, nabavka opreme i veći broj drugih stavki vezan za kupovinu roba i usluga).
U strukturi ukupnih izdataka iz budžeta Republike, kako u 2004. tako i u 2005. godini, najveće učešće imaju transferi. U tome su najveća stavka transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Novinu predstavlja uvođenje transfernih sredstava lokalnoj samoupravi (13,8 mlrd. dinara), koja se budžetima opština i gradova usmeravaju neposredno iz budžeta Republike Srbije. Povećano učešće u raspodeli poreza na zarade i transferna sredstva zamenjuju njihovo učešće u ukinutom porezu na promet. Povećani su transferi prema AP Vojvodina, dok transferi državnoj zajednici zadržavaju isto učešće.
U republičkom budžetu povećano je učešće sredstava za izvršavanje obaveza po osnovu prava iz socijalnog osiguranja. Ova sredstva su planirana u iznosu koji omogućuje isplatu dvanaest mesečnih prava u oblasti boračko-invalidske zaštite, dečje zaštite, socijalne zaštite, sprovođenje socijalnog programa Tranzicionog fonda, namenjenih za realizaciju socijalnog programa i isplatu novčanih naknada zaposlenih u procesu restrukturiranja i pripreme za privatizaciju javnih preduzeća. Vlada će preduzeti mere za racionalniju upotrebu sredstava za socijalne programe, kako bi sredstva bila korišćena na celishodan način.
Osnovna sredstva predviđena su sa učešćem u budžetu od 3,8%, a odnose se najvećim delom na opremu za poljoprivredu i privredu, a manjim delom na sredstva za kapitalno održavanje zgrada i objekata.
Pregled strukture javnih rashoda po funkcionalnoj klasifikaciji (tabela 11 i 16) pokazuje da u 2005. godini, u odnosu na 2004. godinu, obrazovanje i opšte javne usluge beleže rast učešća u BDP, stanogradnja i komunalne usluge imaju isto, a kod svih drugih kategorija beleži se pad učešća.
Rashodi namenjeni opštim javnim uslugama (tabela 11) u 2004. godini činili su 2,5% BDP i rastu na 2,6% BDP u 2005. godini (tabela 16). Ova kategorija rashoda predstavlja klasičan administrativan javni rashod i kako obuhvata rashode namenjene funkcionisanju državnog aparata, reforma državne administracije rezultiraće u smanjenju ove kategorije u narednom periodu.
Rashodi za odbranu i unutrašnju bezbednost u 2004. godini učestvuju sa 3,0% i 2,4% u BDP, respektivno, a njihovo učešće se u 2005. godini smanjuje na 2,6% i 2,2%, respektivno. Predviđa se i dalje smanjenje ove dve kategorije rashoda. Kretanje rashoda za odbranu i unutrašnju bezbednost direktno je određeno pravcem i brzinom reformi koje se sprovode u ovim oblastima.
Rashodi za ekonomske poslove u BDP u 2005. godini iznose 3,7%. Kod ove kategorije rashoda došlo je do značajne izmene u strukturi. Ovi rashodi obuhvataju opšte ekonomske poslove, poljoprivredu, šumarstvo, lov i ribolov, gorivo i energiju, rudarstvo, proizvodnju i izgradnju, transport, komunikacije i ostale ekonomske poslove. Politika javnih rashoda predviđa da se povećaju rashodi za izgradnju, proizvodnju i transport, a u okviru funkcije transporta posebno izdaci za železnički transport, dok je u prethodnom periodu akcenat bio na drumskom transportu. U okviru kategorije ekonomski poslovi smanjenje se predviđa na opštim ekonomskim poslovima.
Rashodi za obrazovanje beleže rast sa 3,7% u 2004. godini na 3,9% BDP u 2005. godini. U razvijenim ekonomijama rashodi za obrazovanje su bilansno veoma značajni, budući da imaju direktan uticaj na ukupni ekonomski i socijalni razvoj. Kod nas ova kategorija još uvek nema bilansni značaj koji joj pripada, te se u narednom periodu predviđa značajniji rast ove kategorije, a u skladu sa reformom celokupnog sistema obrazovanja koja će obrazovni sistem uskladiti sa međunarodnim i standardima EU.
Rashodi za socijalnu zaštitu u 2005. godini opadaju za 0,9% BDP u odnosu na 2004. godinu. Ova kategorija predstavlja bilansno najznačajniju stavku. S obzirom da je većina ovih rashoda zakonski definisana, politika smanjenja ovih rashoda ograničena je preuzetim obavezama.
Rashodi za stanogradnju i komunalne usluge, posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji, zadržavaju svoje učešće u BDP na istom nivou, dok rashodi za zdravstvo imaju pad sa 6,9% u 2004. godini na 6,5% u 2005. godini.
3. Projekcija fiskalnih kretanja u periodu od 2006. do 2008. godine
Cilj fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu je da podrži strategiju Vlade, koja je u funkciji privrednog rasta, strukturnih reformi i smanjenja siromaštva, boljeg upravljanja javnim finansijama, posebno u delu javnih rashoda. Fiskalna politika obezbediće konzistentnost između ciljeva Vladine politike i alokacije rashoda koji podržavaju ostvarivanje tih ciljeva. Makroekonomska stabilnost, održivi i stabilan ekonomski razvoj i smanjenje finansijskog rizika Republike su i u ovom periodu budžetski ciljevi čiji postulati su osnov za izradu projekcije srednjoročnog okvira javnih rashoda (tabela 12).
Instrumenti javnih finansija koje država neposredno koristi u realizaciji ciljeva ekonomske politike u pogledu rasta društvenog proizvoda, stabilnosti cena i veće zaposlenosti podrazumeva prilagođavanje javne potrošnje realnim izvorima finansiranja. Korišćenjem obima i strukture javne potrošnje moguće je obezbediti pozitivan uticaj na ekonomski sistem kao celinu.
Kretanje konsolidovanih javnih prihoda, javnih rashoda, konsolidovanog fiskalnog suficita, kao i njihovo učešće u BDP za naredni srednjoročni period, prikazani su u tabeli 12.
Tabela 12. Konsolidovani javni prihodi, rashodi i suficit
u mil. din.
Procena Projekcija 2005 2006 2007 2008 Prihodi 704,116.0 812,513.8 895,941.6 991,609.1 – % BDP 44.0 43.6 42.4 41.5 Rashodi 669,508.0 761,240.4 835,414.0 920,280.7 – % BDP 41.8 40.8 39.6 38.5 Konsolidovani suficit 34,608.0 51,273.5 60,527.7 71,328.4 – % BDP 2.2 2.8 2.9 3.0
Izvor: MFIN
Fiskalni suficit u 2005. godini, postupno će se povećavati u narednim godinama. Projektovani suficit rezultat je pre svega prilagođavanja na rashodnoj strani određenih vrsta troškova, a delom i manjeg prilagođavanja na strani javnih prihoda.
Utvrđeni fiskalni okvir prihoda, rashoda i suficit javnog sektora predstavlja pouzdanu osnovu za donošenje budžeta svih nivoa vlasti. Srednjoročni fiskalni okvir, kao proces u planiranju javnih rashoda, zasniva se na vladinim odlukama o dugoročnim fiskalnim ciljevima. Sledi projekcija ekonomskih i fiskalnih agregata, čiji pregled i odobrenje daje Vlada nakon rasprave o ukupnim javnim rashodima, polazeći kako od troškova vladinih aktivnosti i usluga, tako i ciljeva koje Vlada postavlja, čime se odobrava obim javnih rashoda.
Formulisanje politike je najznačajniji korak u postupku utvrđivanja okvira javnih rashoda, s obzirom da se pri planiranju prelamaju događaji koji traju više godina, tako da stvarno usklađivanje prioriteta rashoda zahteva višegodišnje projekcije. Obezbeđivanje adekvatnih informacija u cilju verifikacije srednjoročnog okvira rashoda pretpostavlja tvrdo budžetsko ograničenje u pogledu inicijalnog plafona koji odražava Vladine prioritete. Promena mentaliteta u planiranju, sa mentaliteta potreba na mentalitet mogućnosti je glavni osnov u pristupu projektovanja okvira rashoda.
Primarni cilj javnih finansija u 2006. i naredne dve fiskalne godine, biće sprovođenje čvrste fiskalne politike, reforma javnih rashoda (tabele 15 i 16), podešavanje poreskog instrumentarija (tabela 14) i održivost obima javnih rashoda na nivou koji obezbeđuje makroekonomski rast i stabilnost javnih finansija.
Polazeći od ovih opredeljenja fiskalna politika u srednjoročnom periodu od 2006. do 2008. godine, obezbediće sledeće:
značajnije fiskalno prilagođavanje na strani javnih rashoda i relativno smanjivanje učešća javnih rashoda u BDP na održiv nivo, na bazi reformi u oblasti penzijskog osiguranja, zdravstva, obrazovanja, odbrane i bezbednosti, državne uprave, restrukturiranja javnih preduzeća koja se dotiraju iz budžeta;
prekomponovanje strukture javne potrošnje u pravcu (1) smanjenja učešća rashoda za zaposlene, kupovine roba i usluga, penzija, troškova socijalne zaštite i subvencija a (2) povećanja učešća kapitalnih investicija i troškova otplate kamata;
poboljšanje finansijskog položaja organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, uz smanjenje učešća njihovih rashoda u BDP;
usklađivanje kretanja rashoda lokalnih zajednica sa kretanjem rashoda u budžetu Srbije, uz smanjenje tekućih rashoda u korist povećanja kapitalnih izdataka;
značajnije povećanje kapitalnih izdataka i podršku strukturnom prilagođavanju privrede i tržištu rada;
stabilne i predvidive poreske prihode, uz smanjenje fiskalnog opterećenja, mereno učešćem javnih prihoda u BDP, na održiv nivo, što će doprineti povećanju konkurentnosti privrede;
dalji porast naplate javnih prihoda širenjem poreske osnovice i svođenje sive ekonomije u legalne tokove;
preispitivanje poreskih stopa, poreskih oslobađanja i poreskih olakšica u funkciji preraspodele poreskog tereta;
uravnoteženje javnih prihoda i javnih rashoda, uz određeni suficit;
relativno smanjenje javnog duga Srbije ispod 60% BDP i redovno servisiranje obaveza prema domaćim poveriocima i servisiranje kamate i glavnice na novi i reprogramirani garantovani spoljni dug;
harmonizaciju poreskog sistema sa pravnim standardima EU i osposobljavanje poreske administracije za primenu moderne poreske regulative.
U opredeljivanju obima ukupnih javnih rashoda ključna su privredna kretanja, u uslovima stabilnih i definisanih javnih prihoda. Utvrđivanje obima javnih rashoda u srednjoročnom periodu polazi od globalnih prognoza i ciljeva javnih rashoda, s jedne strane i obima javnih prihoda koji treba da finansiraju te rashode, s druge strane. Takav makro scenario pri izradi srednjoročnog okvira javnih rashoda obuhvata posebno identifikovanje obaveza i rizika javnih rashoda.
Projekcija osnovnih fiskalnih agregata bazira se na planiranom makroekonomskom okviru za naredni srednjoročni period. Za period 2006. – 2008. godina projektovan je realativno visok realni rast bruto domaćeg proizvoda u rasponu od 5,1% u 2006. do 7,0% u 2008. godini i značajno obaranje inflacije na 4,5% na kraju perioda. Projekcija javnih prihoda bazirana je na proceni javnih prihoda u 2005. godini i efekata poreske reforme, kao i na projekciji realnog rasta BDP u naredne tri godine, uzimajući u obzir i pozitivne uticaje strukturnih reformi na javne finansije Republike Srbije.
Procenjeni fiskalni potencijal javnih prihoda i predloženi obim javnih rashoda, saglasno ekonomskoj politici države, opredeljeni su sa stanovišta njihove održivosti, sa ciljem da se rashodi finansiraju iz realnih izvora, tako da se prihodi i rashodi javnog sektora uravnoteže. Konsolidovani bilans javnih finansija projektovan je tako da se do kraja srednjoročnog perioda učešće javnih prihoda i javnih rashoda u BDP-u, postupno smanjuje.
U procesu planiranja i projekcije, kako primanja, tako i izdataka polazi se od ekonomski realnih procena svih relevantih parametara sa ciljem optimizacije budućeg stanja i minimizacije odstupanja u procesu izvršavanja budžeta. Projekcije su postavljene na način da se buduća odstupanja izvršenja u odnosu na planirane postavke svedu na najmanju meru. Srednjoročni fiskalni okvir sadrži globalna budžetska ograničenja, ciljeve fiskalne politike i makroekonomski okvir, s jedne strane i obim i strukturu javnih rashoda, s druge strane. Naime, ovaj okvir sadrži tri nivoa ciljeva upravljanja javnim rashodima, i to iskazanih kroz globalnu kontrolu rashoda, sa dominantnom ulogom Ministarstva finansija, alokaciju resursa po strateškim oblastima koja je obezbeđena mehanizmom koordinacije između pojedinih ministarstava i unutar strateških oblasti u pogledu utvrđivanja prioriteta programskih aktivnosti. Osnovni akcenat je na odabranim dugoročnim ciljevima ekonomske politike Vlade i projekciji srednjoročnih fiskalnih indikatora u izradi srednjoročnog fiskalnog okvira.
Date projekcije sačinjene su tako da obezbeđuju osnovu za efikasno izvršavanje utvrđene politike u pogledu prioriteta rashoda, te da odgovaraju stvarnom toku događaja, kako određeni procesi ne bi bili zaustavljeni u njihovoj realizaciji. Polazi se od ciljeva projektovane vladine politike, sistemskog i zakonskog okvira i objektivnih faktora koji mogu uticati na realno ekonomsko stanje, uvažavajući dozvoljenu fleksibilnost u procesu izvršavanja i to do određene granice.
Fiskalna politika Republike Srbije, u skladu sa predviđenim srednjoročnim fiskalnim okvirom za period 2006. – 2008. godine, imaće ključnu ulogu u održavanju makroekonomske stabilnosti i u povećanju ekonomskog rasta, povećanju zaposlenosti i standarda. Polazeći od toga da je većim delom zakonska regulativa koja uređuje poreski i budžetski sistem zaokružena, prioritetni zadatak je restrukturiranje javnih rashoda u pravcu njihovog prekomponovanja i daljeg smanjenja.
Osnovne promene u strukturi javne potrošnje idu u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja sredstava za servisiranje javnog duga, za kapitalne investicije i podsticanje prioritetnih sektora ekonomije.
U skladu sa makroekonomskim okvirom, Opštim bilansom ukupnih primanja i ukupnih izdataka utvrđuje se obim javne potrošnje u Republici, za budžete svih nivoa vlasti i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja.
Prema Opštem bilansu (tabela 13) ukupna primanja za 2006. godinu, (uključujući i klasu 9), utvrđuju se u iznosu od 1.131,1 mlrd dinara, od čega se na budžete svih nivoa vlasti odnosi 719,6 mlrd. dinara ili 63,6%, a na primanja organizacija obaveznog socijalnog osiguranja 411,5 mlrd. dinara ili 36,4%. Ukupni izdaci za 2006. godinu, (uključujući i klasu 6), utvrđuju se u iznosu od 1.091,0 mlrd dinara, od čega se na budžete svih nivoa vlasti odnosi 691,3 mlrd dinara ili 63,4%, a na rashode organizacija obaveznog socijalnog osiguranja 399,7 mlrd dinara ili 36,6%.
Tabela 13. Opšti bilans Republike Srbije za 2006. godinu
u mil. dinara
Budžet Republike Državna zajednica Budžet Vojvodine Budžet lokalnog nivoa vlasti 1. PORESKI PRIHODI 40.8 40.8 39.9 39.2 1.1 Porez na dohodak građana 6.0 6.1 6.0 5.8 1.2 Porez na dobit preduzeća 0.6 0.6 0.7 0.7 1.3 Porez na promet / Porez na dodatu vrednost 13.5 13.5 13.5 13.4 1.4 Akcize 4.8 4.7 4.6 4.6 1.5 Carine i druge uvozne dažbine 2.5 2.6 2.3 2.2 1.6 Ostali poreski prihodi 1.6 1.5 1.4 1.3 1.7 Doprinosi 11.7 11.8 11.5 11.2 2. NEPORESKA PRIMANjA 2.7 2.4 2.2 2.0 3. KAPITALNI PRIHODI 0.5 0.4 0.4 0.4 UKUPNO 44.0 43.6 42.4 41.5
Izvor: MFIN
Osnovne promene u strukturi javnih prihoda ogledaju se u sledećem:
Smanjenje učešća poreskih prihoda sa 40,8 % BDP u 2005. godini na 39,2% BDP u 2008. godini. Projektovano učešće pojedinih poreskih prihoda prati koncipiranu poresku politiku prema kojem se nastavlja dalje smanjenje učešća direktnih poreza;
Kategorija prihoda po osnovu poreza na dohodak građana, projektovana je sa tendencijom pada od 2006. godine;
Porez na dodatu vrednost zadržava približno isto učešće u BDP;
Akcize se prilagođavaju sa 2006. godinom, shodno preispitivanju stopa akciza na derivate nafte i alkoholna pića;
Učešće carina u 2006. godini se povećava u odnosu na 2005. godinu dok se smanjuje u 2007. i 2008 . godini;
Smanjuje se učešće doprinosa organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja u BDP u 2007. i 2008. godini;
Ostali poreski prihodi i neporeski prihodi, koji obuhvataju pretežno konzularne, administrativne i sudske takse, kao i prihode od prodaje imovine, projektovani su sa smanjenjem učešća u BDP;
Kapitalni prihodi projektovani su tako da njihovo učešće u BDP u 2008. godini ostaje na nivou iz 2006. godine.
3.2. Politika javnih rashoda u periodu od 2006. do 2008. godine
U narednom srednjoročnom periodu glavna aktivnost u ostvarivanju fiskalne politike biće usmerena na rashodnu stranu javnih finansija, imajući u vidu da je sprovedena reforma poreskog sistema.
Generalno opredeljenje Vlade jeste da se strukturnim prilagođavanjem na rashodnoj strani podrži politika koja je u funkciji bržeg rasta privrednih aktivnosti. Prioritetni cilj jeste da se tekući, tj. mandatni rashodi u narednom srednjoročnom periodu postupno smanjuju, uz istovremeno veće izdvajanje za investicione, odnosno kapitalne rashode koji će podržati privredni rast i ukupan razvoj društva. Vlada je opredeljena da redovno servisira javni dug koji se povećava i koji je faktor većeg ograničenje drugih rashoda. Smanjenje javnih rashoda u narednim godinama, ako se odvojeno posmatra javni dug pokazuje značajno smanjenje .
Politika rashoda u naredne tri godine biće usmerena na značajnije smanjenje pojedinih vrsta javnih rashoda u pravcu daljeg smanjenja učešća javnih rashoda u BDP. U tom cilju izvršiće se reforma penzijskog sistema i započeti reforma zdravstva, reforma i smanjenje aparata javne uprave i ukupnog javnog sektora, smanjiti obim subvencija javnim preduzećima i preduzeti i druge mere.
Sa planiranim rastom makroekonomskih indikatora pri projekciji ukupnih izdataka na nivou Republike, najznačajnije strukturne promene odvijaće se u sferi zarada i zapošljavanja, s obzirom na njihovo još uvek visoko učešće u ukupnoj javnoj potrošnji Republike. S druge strane, podržavaće se rast rashoda koji su direktno u funkciji povećanja investicionih rashoda.
Sa stanovišta ekonomskog pristupa u pogledu alokacije sredstava i restrukturiranja pojedinih segmenata javnih troškova, prioritet u odnosu na projektovani rast u naredne tri godine, imaće rashodi koji su namenjeni za kapitalne investicije, uključujući troškove tranzicije, koji bi trebalo da rastu iznad prosečnog rasta ukupnih izdataka. Sporiji rast predviđa se u delu rashoda, naročito za plate i kupovinu roba i usluga.
U pripremi srednjoročnog fiskalnog okvira javnih rashoda odlučujući je pristup (polazi od vrha ka dnu), kojim se prevashodno određuje agregatni nivo mogućih javnih rashoda, utvrđivanjem sektorskih plafona. Pri tome se mehanizmom integracije sa suprotnim pristupom (od dna ka vrhu), kroz formulisanje i troškovnu elaboraciju programa rashoda i izradu sektorskih budžeta, vrši međusobno usaglašavanje u postupku utvrđivanja mogućeg okvira rashoda.
Pri pripremi srednjoročnog okvira javnih rashoda polazi se od ciljeva dugoročne fiskalne politike, sagledavajući sadašnji nivo i strukturu javnih rashoda, projektujući mogući scenario limita za ključne pozicije rashoda. Fokus reforme i strukturnog prilagođavanja na rashodnoj strani ukupne javne potrošnje sadržan je u zahtevu za povećano obezbeđenje efektivnije i efikasnije upotrebe javnih resursa u narednom srednjoročnom periodu.
Srednjoročno utvrđivanje budžetskih parametara obuhvata usklađivanje obima budžeta sa zadacima i ciljevima utvrđene politike i implikacija na strateška opredeljenja u politici bilansiranja rashoda. Neophodno je izvršiti izbor prioriteta i alokacije sredstava u skladu sa izabranim prioritetima uz efikasnije korišćenje javnih resursa. Takva politika u širem smislu doprinosi reformi javnih finansija.
Pri projektovanju izdataka, prvenstveno se polazi od prioriteta postavljenih ciljeva ekonomske politike, koji se odražavaju u promeni strukture javnih rashoda.
Politika rashoda zasnivaće se na opredelenju da se struktura rashoda prilagodi optimalnim ekonomskim mogućnostima zemlje, pre svega da se državni administrativni troškovi smanje na objektivno potreban nivo i da struktura rashoda bude opredeljena u pravcu podrške razvoju tržišne ekonomije, ubrzanju završetka procesa privatizacije, reformisanju javnih preduzeća, ubrzanju restrukturiranja državnog sektora i uspostavljanja adekvatnog socijalnog sistema.
Pristup u reformisanju javnih rashoda polazi od potreba da se prvi i osnovni potezi sprovedu u okviru bilansa plata, imajući u vidu da ovi rashodi, predstavljaju drugu po veličini stavku u strukturi ukupne javne potrošnje. Stoga će prvi efekti biti vidljivi na segmentu ovih rashoda, što će se istovremeno pozitivno odraziti na ostale troškove fiksnog karaktera, koji prate bilans plata.
Sa stanovišta obima rashoda opredeljenje je da se broj zaposlenih u ukupnom javnom sektoru, koji obuhvata zaposlene u državnoj administraciji i javnim ustanovama, postupno smanji na realno potreban nivo do kraja srednjoročnog perioda. Ovaj proces intenzivno je započet od početka 2005. godine, i u prvoj fazi broj zaposlenih, do kraja 2005. godine, treba da se smanji za 10%. U skladu sa donetom Nacionalnom strategijom i reformom državne uprave nastaviće se sa daljom racionalizacijom zaposlenosti i smanjenjem ukupnog broja zaposlenih u celom javnom sektoru, što će do kraja 2008. godine doprineti značajnijem prekomponovanju ukupne javne potrošnje.
Rashodi za subvencije u narednim godinama imaće tendenciju pada, polazeći od politike daljeg smanjenja subvencija javnim preduzećima, sa ciljem da se podrška pruža samo onim korporacijama, kod kojih su ova sredstva u funkciji njihovog daljeg razvoja.
Rashodi za transfere organizacijama obaveznog socijalanog osiguranja usaglašavaju se sa reformskim procesima koji se odvijaju na segmentu penzija, zdravstva u celini i smanjenja nezaposlenosti.
Radi obezbeđenja politike realnog smanjenja javnih rashoda, utvrđuju se limiti po vrstama rashoda za ceo javni sektor na bazi jedinstvenih kriterijuma, i to:
Rashodi za zaposlene (plate i dodaci zaposlenih, socijalni doprinosi na teret poslodavca) u masi će se kretati u skladu sa rastom inflacije. Uslov za povećanje rashoda za zaposlene je racionalizacija ovih rashoda koja uključuje i dalje smanjenje broja zaposlenih. Ovom racionalizacijom treba da budu obuhvaćeni svi korisnici budžetskih sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja; naknade u naturi, socijalna davanja zaposlenima, naknade za zaposlene i nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi, do nivoa planiranih rashoda u 2005. godini, a na bazi jedinstvenih kriterijuma; visina poslaničkog dodatka korigovaće se u skladu sa zaradom;
Rashodi za korišćenje roba i usluga (stalni troškovi) i rashodi za tekuće popravke i održavanja (usluge i materijal) i materijal mogu rasti do nivoa projektovane inflacije, a troškovi putovanja, usluge po ugovoru i specijalizovane usluge mogu se planirati u 2006. godini do nivoa planiranih rashoda u 2005. godini;
penzije će se usklađivati dva puta godišnje sa projektovanom inflacijom (troškovima života) i sa rastom zarada u privredi, na bazi švajcarskog modela koji će se modifikovati u naredne četiri godine;
Rashodi za subvencije smanjuju svoje učešće u BDP;
prava u oblasti socijalne zaštite rastu u skladu sa projektovanom inflacijom.
Restriktivna politika javnih rashoda u odnosu na projektovanu stopu privrednog rasta i realnog rasta BDP dovešće do smanjenja njihovog relativnog učešća u BDP.
Javni rashodi planirani su prema međunarodnim standardima, odnosno po ekonomskoj i funkcionalnoj klasifikaciji, polazeći od karaktera rashoda, odnosno da li se radi o mandatnim ili diskrecionim izdacima.
Mandatni izdaci proizilaze iz zakonski stvorenih obaveza i predstavljaju dominantne rashode (preko 90%), i kao takvi relativno su fiksnog karaktera. Diskrecioni izdaci, koji su inače vezani za nabavke materijalnih dobara i usluga (bilo da su tekući ili kapitalni) smanjeni su u narednim godinama.
Ekonomski strukturno klasifikovanje javnih rashoda, utvrđivanjem učešća svakog konkretnog rashoda obezbeđuje osnovu za racionalno odlučivanje, efikasno trošenje sredstava i adekvatno projektovanje finansijskih tokova. Ekonomska klasifikacija kombinovana je sa funkcionalnom, tako da se istovremeno dobija funkcionalna veza delatnosti i ekonomskog trošenja po delatnostima. Upravo funkcionalni aspekt izdataka najadekvatnije prikazuje razvojnu komponentu, sistematizovanu po delatnostima, koje su opredeljene programskim ciljevima države.
Dominantni rashodi u strukturi ukupne javne potrošnje su rashodi za zaposlene. U predstojećem srednjoročnom periodu u okviru opšteg bilansa, izvršiće se njihovo značajnije smanjenje. Projekcija je da se već u 2006. godini ostvare efekti izvršenog smanjenja broja zaposlenih.
Ovako kvantifikovani javni prihodi i javni rashodi obezbeđuju pregled ekonomske politike Vlade. Polazeći sa stanovišta obima sredstava takva politika košta s obzirom na visinu opredeljenih sredstava, i to pojedinačno za svaku delatnost.
Na bazi inicijalnih sektorskih planova, odnosno viđenja nadležnih ministarstava u postupku projektovanja gornjeg limita rashoda, utvrđuju se podlimiti za pojedine kategorije rashoda. Kroz njihovo usaglašavanje, odnosno usklađivanje sa opštom politikom Vlade daju se sektorski plafoni i limiti, odnosno projekcije rashoda u skladu sa srednjoročnim fiskalnim okvirom.
U procesu restrukturiranja javnih rashoda, važan deo ukupne politike jeste ograničenje rashoda za zarade na nivou budžeta opština i gradova, odnosno njihovo usklađivanje sa jedinstvenom politikom zarada na nivou Republike.
U politici tekućih rashoda, vezanih za kupovinu roba i usluga, projektovano je smanjenje, kao rezultat racionalizacije i efikasnijeg trošenja javnih sredstava na svim nivoima vlasti.
U delu projekcije prihoda i rashoda budžeta lokalnih vlasti izvršeno je fiskalno prilagođavanje u skladu sa raspodelom javnih funkcija između različitih nivoa vlasti. Značajne promene očekuju se tek nakon usvajanja novog Ustava, koji će suštinski rešiti pitanje fiskalne decentralizacije na osnovu preraspodele funkcija između Republike i lokalnih vlasti. U skladu sa ukupnom reformom javne potrošnje, kojom se projektuje relativno smanjenje ukupne javne potrošnje, eliminisanje budžetskog deficita i smanjenje fiskalnog opterećenja u srednjoročnom periodu, predviđeno je i smanjenje rashoda na nivou budžeta lokalnih vlasti u bruto domaćem proizvodu.
Predviđeno je smanjenje određenih tekućih rashoda, uz istovremeno povećanje rashoda koji su u funkciji daljeg razvoja opština i gradova, povećanjem izdvajanja za kapitalne investicije.
Polazeći od tako utvrđene visine glavnih nosilaca rashoda, izvedeno je učešće ukupno i pojedinačno javnih prihoda i javnih rashoda u BDP, odnosno utvrđeno je fiskalno opterećenje, globalno na nivou svih prihoda, odnosno rashoda. Isto tako, utvrđeno je koliko je bruto domaći proizvod opterećen konkretnom vrstom, bilo pojedinog javnog prihoda ili javnog rashoda.
Nivo fiskalnog opterećenja relativno je određen stopom privrednog rasta i ekonomskog razvoja. Nivo socijalne sigurnosti u znatnoj meri opredeljuje nivo fiskalnog opterećenja, a kao rezultat stepena socijalne zaštite. To je između ostalog rezultat mesta i uloge države u zadovoljavanju javnih potreba, što je dovelo do višeg nivoa fiskalnog opterećenja u odnosu na realne ekonomske mogućnosti i u odnosu na realni fiskalni potencijal privrede.
Postojeći sistem finansijskih odnosa između različitih nivoa vlasti unutar države uređen na način kojim se obezbeđuje budžetska ravnoteža, a time i uspostavljanja većeg stepena makroekonomske stabilnosti. Prvenstveno se ona vezuje za podsticaje ekonomičnosti u upravljanju javnim rashodima. Racionalizacija fiskalnih odnosa, kako sa prihodne, tako i sa rashodne strane, odnosno između republičkog budžeta i budžeta na lokalnom nivou sprovedena je tako da obezbeđuje jačanje autonomije lokalnih vlasti. Pri tome, na nivou Republike, sa stanovišta ukupnih javnih finansija, ukupnog bilansa i fiskalnog kapaciteta, obezbeđeno je ostvarivanje makroekonomske stabilnosti (stabilni devizni kurs, stabilne cene i ostali parametri ekonomske politike) i fiskalnih ciljeva u funkciji bilansne ravnoteže.
Prioritetni ciljevi politike javnih rashoda, u posmatranom periodu, jesu smanjenje učešća javnih rashoda u BDP, kao i izmena strukture javne potrošnje. Planira se da učešće rashoda u BDP opadne sa 41,8% u 2005. godini na 38,6% BDP u 2008. godini.
Smanjenje ukupne javne potrošnje prevashodno se odnosi na smanjenje tekućih rashoda (rashodi za zaposlene u javnom sektoru, subvencije i izdaci za socijalnu zaštitu) i kao rezultat izmena u strukturi javne potrošnje u korist investicionih ulaganja. Veliki i neefikasni javni sektor ozbiljna je prepreka privrednom rastu, a nosilac rasta postaje privatni sektor. Visoko učešće javne potrošnje, naročito tekuće, u BDP negativno utiče na štednju i potiskuje investicije neophodne da se nadomesti ogroman jaz između potrebnih i realizovanih investicija u prethodnom periodu.
Ključni koraci u smanjenju javne potrošnje učinjeni su u 2004. i 2005. godini. Konsolidovani javni rashodi smanjeni su sa 44,3% na 41,8% BDP. Istovremeno sa smanjenjem javnih rashoda u BDP vršiće se i izmena strukture javne potrošnje u korist investicionih ulaganja, uz poštovanje zakonski definisanih obaveza države, što je bitan parametar javnih rashoda u narednom periodu. Povećanje javnih investicija, uz zadržavanje fiskalne ravnoteže, zahteva povećanje štednje javnog sektora.
Projekcija konsolidovanih javnih rashoda prema ekonomskoj klasifikaciji za Republiku Srbiju za srednjoročni period od 2006. do 2008. godine prikazana je u tabeli 15.
Tabela 15. Konsolidovani javni rashodi – ekonomska klasifikacija
(u % BDP)
2005 2006 2007 2008 Ukupni rashodi i izdaci 41.8 40.8 39.6 38.5 1. Rashodi za zaposlene 10.4 9.9 9.4 8.8 2. Kupovina roba i usluga 5.8 5.4 5.1 4.9 3. Prava iz oblasti socijalnog osiguranja 14.0 13.8 13.1 13.0 Od toga penzije 11.6 11.7 11.1 10.6 4. Socijalna zaštita 2.9 2.8 2.6 2.5 5. Subvencije 4.3 3.9 3.5 3.2 6. Kapitalne investicije 2.1 2.5 3.0 3.5 7. Otplata kamata 1.5 1.6 1.8 1.9 8. Ostali rashodi 0.8 0.9 0.9 0.9
Izvor: MFIN
Osnovne promene u strukturi javne potrošnje posmatrano po ekonomskoj klasifikaciji ogledaju se u sledećem:
Smanjenje učešća rashoda za plate sa 10,4 % BDP u 2005. godini na 8,8% BDP u 2008. godini. Politika plata u javnom sektoru prati reformu državne uprave u pogledu stvaranja modernije i efikasnije administracije. Ključni korak u ovom procesu je i smanjenje broja zaposlenih u administraciji na svim nivoima vlasti;
Kategorija rashoda koja se odnosi na kupovinu roba i usluga takođe daje prostora za uštede koje javni sektor mora sprovesti. Efikasnost javnog sektora mora da se ostvari i boljim korišćenjem postojećih resursa, što ograničava rast ovih izdataka i obara njihovo učešće na 4,9% BDP u 2008. godini;
S obzirom na predloženi način usklađivanja penzija, penzije beleže pad učešća u ukupnim javnim rashodima;
Politika Vlade je smanjenje učešća rashoda za socijalnu zaštitu. Većinu ovih rashoda nije moguće značajnije smanjiti. U okviru ove kategorije planiraju se i izdaci po osnovu socijalnih programa nakon restrukturiranja javnih preduzeća (Tranzicioni fond) što predstavlja ograničavajući faktor u značajnijem smanjenju ove kategorije rashoda. Njihov rast ograničen je do nivoa inflacije, odnosno nema realnog rasta;
Rashodi za subvencije javnim preduzećima realno opadaju, a u skladu sa politikom bržeg restrukturiranja istih u narednom periodu. Efekat restrukturiranja je osamostaljivanje delova javnih preduzeća i njihovo osposobljavanje za tržišnu utakmicu bez dotacija iz budžeta;
U posmatranom periodu planira se značajnije povećanje kapitalnih izdataka te u skladu sa tim orijentacija na kapitalni, umesto dosadašnjeg pretežno socijalnog budžeta. Od ovoga se polazi u projekciji ovih rashoda, te se predviđa značajniji realni rast ove kategorije;
Troškovi otplate kamata projektovani su u skladu sa planom otplate javnog duga do 2008. godine;
Projekcija konsolidovanih javnih rashoda po funkcionalnoj klasifikaciji za Republiku Srbiju za srednjoročni period od 2006. do 2008. godine prikazana je u tabeli 16.
Tabela 16. Konsolidovani javni rashodi – funkcionalna klasifikacija
(u % BDP)
2005 2006 2007 2008 Ukupni rashodi 41.8 40.8 39.6 38.5 1. Opšte javne usluge 2.6 2.5 2.4 2.4 2. Odbrana 2.6 2.4 2.2 1.9 3. Unutrašnja bezbednost 2.2 1.9 1.6 1.3 4. Ekonomski poslovi 3.7 3.9 4.0 4.1 5. Zaštita životne sredine 0.3 0.4 0.4 0.4 6. Stanogradnja i komunalne usluge 2.0 2.0 2.0 2.1 7. Zdravstvo 6.5 5.9 5.7 5.3 8. Rekreacija, kultura i religija 0.5 0.6 0.6 0.6 9. Obrazovanje 3.9 4.1 4.2 4.3 10. Socijalna zaštita 17.6 17.0 16.5 16.1
Izvor: MFIN
Osnovne promene u strukturi javne potrošnje posmatrane po funkcionalnoj klasifikaciji ogledaju se u sledećem:
Povećanje efikasnosti javnog sektora smanjenjem učešća rashoda za opšte javne usluge. Delatnost najvećeg dela javne administracije nalazi se upravo u ovoj kategoriji funkcionalne klasifikacije te će smanjenje zarada i materijalnih troškova državne administracije uticati i na smanjenje rashoda za opšte javne usluge;
Učešće rashoda za socijalnu zaštitu se smanjuje uz pomenuta ograničenja, koja su detaljnije objašnjena kod razmatranja rashoda po ekonomskoj klasifikaciji;
Rashodi za odbranu i unutrašnju bezbednost smanjuju svoje učešće u BDP, u posmatranom periodu, a u skladu sa reformom vojnih i bezbednosnih snaga koje su u toku;
Značajniji rast učešća u BDP, u posmatranom periodu beležiće rashodi za obrazovanje, posebno investiciona ulaganja u obrazovni sistem (izgradnja opremanje i sl.) i za funkciju ekonomskih poslova. Ostali rashodi, posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji (zaštita životne sredine, rekreacija kultura i religija) zadržavaju svoje učešće u BDP na približno istom nivou, dok se rashodi za zdravstvo smanjuju.
Segment socijalnih funkcija države podrazumeva preispitivanje svih vidova socijalnih prava, na način koji će značiti da se sredstava namenjuju onim kategorijama stanovništa koje su upućene na javnu podršku i pomoć države. Podržaće se i pomoć nezaposlenima koji prelaze u rastući privatni sektor. Politika javnih rashoda podržaće smanjenje siromaštva i ublažiće negativne posledice reformi na siromašne slojeve stanovništva Ova kategorija rashoda po svom učešću i dalje predstavlja dominantne rashode, i zahteva neodgodivu isplatu, s obzirom da se ne mogu odgoditi na neko vreme već podrazumevaju isplatu u skladu sa zakonskim rokom.
Značajna je podrška fiskalne politike rekonstrukciji postojeće infrastrukture kroz porast kapitalnih investicija iz budžeta, u kombinaciji sa kreditima međunarodnih finansijskih organizacija i zainteresovanog privatnog kapitala. Fiskalna politika podržaće završetak rekonstrukcije javnih preduzeća i modernizaciju poljoprivredne mehanizacije.
Integrisanje Trezora Republike Srbije i Uprave za javna plaćanja u Upravu za trezor doprinelo je efikasnijem upravljanju javnim izdacima i javnim dugom. Konsolidacija jedinstvenog računa Trezora je unapređena. Institucionalno i kadrovski je ojačana budžetska inspekcija, unutrašnja kontrola i revizija.
4. Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja
Sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja koji je organizovan preko tri fonda, Zavod za zdravstveno osiguranje i Nacionalna služba za zapošljavanja čine oko 36% ukupne javne potrošnje u Republici Srbiji. Osnovna karakteristika celog sistema jeste da za finansiranje redovnih rashoda (sa izuzetkom Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti) sopstvena sredstva koja se ostvaruju po osnovu doprinosa nisu dovoljna. Ovo se nadomešćuje transfernim sredstvima iz Republičkog budžeta. Na stanje u ovoj oblasti sada, a delom i u budućnosti utiču egzogeni faktori koji su vezani za promene u strukturi (starenje) stanovništva i ekonomije, nizak nivo zaposlenosti i prisustvo sive ekonomije u oblasti zapošljavanja. Rast proizvodnje, BDP i zaposlenosti može samo da ublaži probleme u ovoj oblasti.
Penzioni sistem, zasnovan na sistemu tekućeg finansiranja penzija, suočava se sa izazovima u pogledu održivosti finansiranja deficita u penzionim fondovima, koji iznosi oko 6% BDP. Do ovoga je došlo usled višegodišnje ekonomske stagnacije i u uslovima starenja stanovništva, odnosno bržeg rasta broja penzionera od broja obveznika. Deficit u penzionim fondovima pokriva se transferima iz budžeta Republike Srbije. Korektivne mere koje su sprovedene u 2001. i 2003. godini samo su ublažile krizu u sistemu penzijskog osiguranja. Imajući u vidu populaciona kretanja, sa ostvarenjem prava na penziju posleratne generacije stanovništva, u skladu sa iskustvima drugih zemalja izvršena je neophodna reforma ovog sistema donošenjem zakonskog okvira u septembru ove godine, uz postepeno prenošenja dela tereta sa države na privatni sektor, što sa svoje strane utiče i na razvoj finansijskog tržišta. Reforma penzionog sistema, podrazumeva dobrovoljne penzione fondove, osnivanje jednog penzionog fonda, postepeno produženje starosne granice za odlazak u penziju, postepeno vezivanje penzija za kretanje troškova života, uz uplatu neuplaćenih doprinosa za pojedine kategorije osiguranika i preuzimanje duga Fonda PIO zaposlenih i poljoprivrednika od strane države i druge mere koje će obezbediti dugoročnu održivost i stabilnost kako penzionog sistema tako i javnih finansija.
Nakon definisanja koncepta i izvršene promene u penzijskom sistemu, sledi reforma zdravstvenog osiguranja, kao složenijeg sistema. Neophodno je stvoriti zdravstveni sistem koji je održiv na dugi rok, smanjiti rashode organizacija obaveznog socijalnog osiguranja kroz promene u sistemu doprinosa i kroz promene u sistemu pružanja zdravstvenih usluga. Doprinose za zdravstveno osiguranje potrebno je uskladiti sa troškovima korišćenja zdravstvene zaštite po pojedinim kategorijama korisnika i izvršiti ne samo racionalizaciju mreže zdravstvene zaštite i eliminisanje nepotrebnih preklapanja, već postaviti novu mrežu u skladu sa iskustvima i standardima drugih zemalja, kako u pogledu broja zdravstvenih ustanova, tako isto i u pogledu odnosa lekara, drugog medicinskog osoblja, postelja i drugo prema stanovništvu, odnosno prema uplatiocima doprinosa.
U skladu sa zakonodavnom regulativom u oblasti rada i zapošljavanja unaprediće se sistem osiguranja za slučaj nezaposlenosti u Republici. Nacionalna služba za zapošljavanje imaće ključnu ulogu u restriktivnoj primeni transfera za nezaposlene i u poboljšanju njihove targetiranosti, što je u skladu sa orijentacijom da se smanjuje broj korisnika pasivnih mera i privremena socijalna zaštita nezaposlenih lica. Pomoć za nezaposlene biće usmerena na lica kojima je najpotrebnija, što će podsticati samozapošljavanje i doprineti stabilnosti javnih finansija Republike. Prelazak sa pasivnih na aktivne mere na tržištu rada podrazumeva stvaranje neophodnih pretpostavki za zapošljavanje postojećeg viška zaposlenih i nezaposlenih lica.
Zakonom o javnom dugu uređeno je zaduživanje i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja radi finansiranja kapitalnih investicionih rashoda predviđenih finansijskim planovima kao i okviri tog zaduženja. Predviđena je mogućnost zaduživanja Zavoda za zdravstveno osiguranje radi nabavke lekova.
5. Lokalna samouprava
Prenošenje nadležnosti iz oblasti finansija na lokalnu samoupravu i definisanje lokalne imovine povezano je sa usvajanjem novog Ustava i prilagođavanjem standardima EU, i u sklopu je ukupne reforme državne uprave.
Racionalizacija rada javnog sektora i sa tim povezano smanjenje broja zaposlenih, uz reformu sistema plata na strani rashoda lokalnih samouprava biće u pravcu limitiranja tekućih izdataka (izdataka za zarade, materijalne troškove i subvencije) i povećavanja kapitalnih investicija u lokalnu infrastrukturu.
Adekvatno finansiranje funkcija lokalne samouprave biće regulisano posebnim zakonom. U cilju jačanja lokalne samouprave povećaće se njihova uloga u naplati lokalnih prihoda uz mogućnost prenosa ove funkcije u njihovu nadležnost.
Zakonom o javnom dugu predviđeno je dugoročno zaduživanje i lokalnih vlasti radi finansiranja ili refinansiranja kapitalnih investicionih rashoda predviđenih budžetom i okviri tog zaduženja, što će posebno delovati na povećanje ulaganja u komunalnu infrastrukturu. Ovim zakonom regulisano je kratkoročno zaduživanje lokalnih vlasti za finansiranje deficita tekuće likvidnosti, kao i način plasiranja sredstava lokalnih vlasti.
6. Javni dug
Smanjenje učešća domaćeg i spoljnog javnog duga u BDP i obezbeđenje uslova za nesmetano servisiranje obaveza države prema domaćim i inostranim poveriocima su dva osnovna cilja politike javnog duga.
Obezbeđenje fiskalne održivosti u narednom srednjoročnom periodu podrazumeva održavanje učešća domaćeg i stranog javnog duga ispod 60% BDP. Dug prema poveriocima Pariskog kluba smanjuje se nakon dobijanja pozitivne ocene MMF, za daljih 15% tako da će njegovo učešće iznositi oko 50% Nakon reprograma i značajnijeg otpisa postojećih dugova prema državama poveriocima, očekuje se i regulisanje dugova dužnika sa teritorije AP Kosova i Metohije.
[pic]
Izvor: MFIN
Eliminisanje fiskalnog deficita omogućava otplatu i aktivnije upravljanje javnim dugom, a deo suficita se imobiliše.
Javni dug zahteva, zbog svoje visine i povećanja obaveza po osnovu otplate glavnice i kamata kako u 2005. tako i u narednim godinama, ozbiljan fiskalni napor radi urednog servisiranja. Servisiranje obaveza po inostranim kreditima zahteva i mere za održavanja spoljne likvidnosti.
Vlada će uredno i u celosti servisirati dospele obaveze po osnovu domaćeg i spoljnog javnog duga.
Uredno će se servisirati unutrašnji javni dug, isplatom obaveza po osnovu stare devizne štednje koje su denominirane u evrima i dospevaju jednom godišnje do 2016. godine isplatom zakonom utvrđenih obaveza po osnovu ranijeg Zajma za privredni preporod Srbije koje dospevaju za naplatu jedanput godišnje, zaključno sa 31. avgustom 2007. godine (prva rata je izmirena 31. avgusta 2004. godine), kao i zakonima preuzetih obaveza Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih i Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika koje dospevaju za naplatu jednogodišnje, i to za obaveze Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih zaključno sa 20. januarom 2008. godine (prva rata dospeva 20. januara 2006. godine), odnosno za obaveze Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika zaključno sa 20. februarom 2010. godine (prva rata dospeva 20. februara 2006. godine).
Budžetom Republike obezbeđena su sredstva za servisiranje unutrašnjeg i spoljnog javnog duga u 2005. godini (glavnica i kamata). U narednim godinama obaveze po osnovu otplate glavnice i kamate će se dalje povećavati.
Redovno servisiranje javnog duga, pored drugih faktora značajno je doprinelo dobijanju pozitivnog kreditnog rejtinga i ocene B+ u novembru 2004. godine i poboljšanju tog rejtinga u maju 2005. godine (ocena BB minus), što vraća poverenje poverilaca u Srbiju i utiče na smanjenje kamata i razvoj domaćeg finansijskog tržišta.
[pic]
Izvor: MFIN
Novo zaduženje države regulisano je Zakonom o javnom dugu kojim se regulišu uslovi, način i postupak, zaduživanja Republike Srbije, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, kao i javnih preduzeća i drugih pravnih lica čiji je osnivač Republika Srbija, kao i davanje garancija Republike. Ovim zakonom sistemski je uređeno upravljanje javnim dugom i vođenje evidencije o javnom dugu, kao bitnim segmentima dugoročne konsolidacije javnih finansija.
Posebna pažnja posvetiće se stvaranju efikasnog sistema za upravljanje informacijama o domaćem i stranom javnom dugu. Trezor, kao nadležna institucija, ažurno će voditi evidenciju o dospelosti duga i promenama u nivou duga, uz sagledavanje svih bitnih karakteristika domaćeg i stranog javnog duga. Vlada će strategiju daljeg spoljnog zaduživanja zasnivati konzistentno sa rastom BDP i razvojnim potrebama zemlje, vodeći računa o implikacijama duga na makroekonomska i platnobilansna kretanja. U budžetu Srbije za svaku godinu utvrđivaće se obim zaduživanja i garancija, vodeći računa o refinansiranju duga, nivou fiskalnog deficita i o odnosu duga i makroekonomskih agregata (BDP, izvoza, uvoza, deviznih rezervi). Pri zaduživanju države koristiće se krediti sa dugim periodom počeka i otplate. U tom cilju Vlada će nastaviti razgovore o uslovima za korišćenje zajmova Svetske banke i u naredne tri godine pod sličnim uslovima, kao i u proteklim godinama.
U narednom periodu će rasti značaj državnih zapisa kao izvora finansiranja. Prvi zapisi su emitovani aprila 2003. godine na rok od tri meseca. Sada se emituju i šestomesečni zapisi, a planira se emitovanje i dugoročnih zapisa sa rokom od godinu dana. U kupovini ovih zapisa očekuje se učešće i stranih investitora.
Stanje javnog duga i plan otplate glavnice i kamate duga Republike Srbije date su u narednim tabelama:
STANjE JAVNOG DUGA REPUBLIKE SRBIJE NA DAN 31.12.2000. I 31.09.2005. GODINE A. DIREKTNE OBAVEZE 1. UNUTRAŠNjI DUG r.br. naziv duga valuta ugovoreniznos u hilj. EUR u hilj. USD 31.12.2000. 31.09.2005. 31.12.2000. 31.09.2005. 1 Dugoročne hartije od vrednosti(Obaveze prema NBS ) u hilj.dinara 19.701.120 87 232.599 93 280.584 2 Pretvaranje kredita odobrenih od banaka nosilaca primarne poljoprivredne proizvodnje u javni dug Federacije u hilj.dinara 1.092.076 34.130 6.525 31.704 7.871 3 KratkKratkoročne hartije od vrednosti u hilj.dinara 0 0 71.812 0 86.627 5 Stara devizna štednja u hilj.EUR 4.166.370 4.073.815 3.489.750 3.784.180 4.209.686 6 Zajam za privredni preporod u hilj.EUR 56.000 0 41.309 0 49.831 7 Preuzete obaveze PIO zaposlenih u hilj.dinara 23.500.000 0 0 0 0 8 Preuzete obaveze PIO poljoprivrednika u hilj.dinara 20.000.000 0 0 0 0 UKUPNO: 4.108.032 3.841.995 3.815.977 4.634.599 2. SPOLjNI DUG (u originalnim valutama) r.br. naziv duga valuta ugovoreniznosu hilj. u hilj. EUR u hilj. USD 31.12.2000. 31.09.2005. 31.12.2000. 31.09.2005 IBRD A EUR 477.430 477.430 473.802 443.486 571.547 IBRD B EUR 907.264 907.264 903.816 842.760 1.090.274 IBRD C EUR 430.696 430.696 427.423 400.075 515.600 1 UKUPNO IBRD EUR 1.815.390 1.815.390 1.805.041 1.686.321 2.177.421 SAC – Kredit za strukturno prilagođavanje 3599 SDR 55.500 0 66.662 0 80.415 SAC II Kredit za strukturalno prilagođavanje 4017 SDR 30.100 36.154 43.612 PFSAC I -Razvojni kredit za privatni i finansijski sektor 3643 SDR 68.100 0 81.796 0 98.671 PFSAC II -Razvojni kredit za privatni i finansijski sektor 3780 SDR 58.700 0 70.506 0 85.051 SOSAC Unapređenje socijalnog sektora- 3750 SDR 60.400 0 72.548 0 87.514 MOES – Obrazovanje3636 SDR 8.000 0 5.320 0 6.417 TTFSE – Trgovina i transport 3651 SDR 4.650 0 892 0 1.076 SMEECA – Fond za osiguranje izvoza 36930 SDR 8.190 0 3.232 0 3.899 Kredit za privatizaciju i rekonstrukciju banaka i projekat tehničke pomoći preduzećima – 3723 SDR 8.400 0 3.148 0 3.798 LABOR LIL -Unapređenje nezaposlenosti 3753 SDR 2.000 0 944 0 1.138 HEALTH HIP – Zdravstvo SDR 14.700 0 811 0 979 RPRCP Katastri 2) SDR 20.100 0 566 0 683 HAP – energy – Energetska efikasnost 1) SDR 14.100 0 450 0 543 Reforma penzionog sistema SDR 16.600 0 0 0 0 Navodnjavanje i odvodnjavanje SDR 16.600 0 0 0 0 2 UKUPNO IDA SDR 386.140 0 343.029 0 413.796 3 EU 225 EUR 223.797 276.670 223.797 257.000 269.966 4 EU 55 EUR 49.500 0 49.500 0 59.712 5 Pariski klub USD 2.622.116 4.939.660 2.143.703 4.588.466 2.585.950 6 Londonski klub – u USD USD 1.080.000 3.011.078 896.300 2.797.000 1.080.000 7 Vlada Republike Italije EUR 33.250 0 5.125 0 6.182 8 Vlada Švajcarske EUR 16.233 16.233 16.233 15.079 19.581 UKUPNO OSTALI KREDITORI 8.243.641 3.333.658 7.657.545 4.021.391 UKUPNO IBRD+IDA+OSTALI 10.059.031 5.481.728 9.343.866 6.612.608 UKUPNO 1+2 14.167.065 9.323.723 13.159.843 11.247.207 B. INDIREKTNE OBAVEZE r.br. naziv duga valuta ugovoreniznosu hilj. u hilj. EUR u hilj. USD 31.12.2000. 31.09.2005. 31.12.2000. 31.09.2005. Kredit EPS-u EUR 100.000 0 11.563 0 13.948 Kredit ŽTP-u EUR 57.000 0 42.877 0 51.722 Republička direkcija za puteve EUR 76.000 0 46.105 0 55.616 Drugi kredit energetskom sistemu EUR 60.000 0 856 0 1.032 Niš EUR 5.000 0 4.581 0 5.526 Novi Sad EUR 6.000 0 1.456 0 1.756 Kragujevac EUR 5.000 0 3.295 0 3.975 Kontrola letenja EUR 30.150 0 0 0 0 Subotica EUR 9.000 0 0 0 0 Autoput Bg-NS i most kod Beške EUR 72.000 0 0 0 0 1 UKUPNO EBRD EUR 420.150 0 110.732 0 133.576 Obnova železničke infrastrukture EUR 70.000 0 65.000 0 78.410 Sanacija puteva – direkcija za puteve EUR 95.000 0 56.350 0 67.975 Obnova energetskog sektora – EPS EUR 59.000 0 0 0 0 Obnova beogradskog jezgra EUR 90.000 0 0 0 0 Hitna sanacija saobraćaja – Direkcija za puteve EUR 37.000 0 37.000 0 44.633 Hitna sanacija saobraćaja – aerodrom EUR 13.000 0 6.000 0 7.238 Konsolidacioni zajam starih dugova – Direkcija za puteve EUR 49.104 0 34.579 0 41.712 Konsolidacioni zajam starih dugova – ŽTP EUR 7.256 0 5.110 0 6.164 EPS – uređaji za energetski sistem EUR 22.000 0 2.000 0 2.413 Bolnice EUR 50.000 0 14.949 0 18.033 Evropski putevi EUR 120.000 0 4.800 0 5.790 Projekat obnove škole EUR 25.000 0 0 0 0 Grad Niš EUR 10.000 0 0 0 0 Grad Novi Sad EUR 15.000 0 0 0 0 Kontrola letenja EUR 31.280 0 0 0 0 2 UKUPNO EIB 637.360 0 225.787 0 272.367 KfW 1 EUR 51.129 0 45.448 0 54.824 KfW 2 – Tamnava EUR 16.000 0 0 0 0 KfW 3 – Bajina Bašta EUR 30.000 0 0 0 0 3 UKUPNO KfW 97.129 0 45.448 0 54.824 4 Vlada Republike Poljske USD 50.000 0 39.664 0 47.847 5 TID – Transport 2) – IDA SDR 37.500 0 3.858 0 4.654 Projekat energetske zajednice Jugoistočne Evrope SDR 13.900 0 0 0 0 UKUPNO POTENCIONALNE OBAVEZE 1+2+3+4+5 0 425.490 0 513.268 UKUPNO A+B 14.167.065 9.749.212 13.159.843 11.760.475 Napomene: Za podatke od 31.12.2000. godine primenjena kursna lista br. 250 od 29.12.2000. godine Za podatke od 31.12.2004.godine primenjena kursna lista br. 37 od 25.02.2005. godine
PLAN OTPLATE GLAVNICE I KAMATE DUGA REPUBLIKE SRBIJE ZA 2006, 2007. I 2008 GODINU u mil. USD 2006 2007 2008 Ukupan dug (glavnica i kamata) 770.90 980.15 958.52 Ukupan dug n duguuuuuuuu glavnica 56666 564.71 681.80 602.15 red. kam. 206.19 298.35 356.37 Ukupno unutrašnji dug 514.24 613.58 502.30 glavnica 492.65 582.88 478.18 red. kam. 21.59 30.70 24.12 Obaveze prema NBS glavnica 39.37 75.54 red. kam. 21.21 17.87 11.45 Pretvaranje kredita odobrenih od banaka nosilaca primarne poljoprivredne proizvodnje u javni dug Federacije glavnica 2.78 2.78 red. kam. 0.38 0.16 Stara devizna štednja izv. konv. 289.92 327.60 329.19 Zajam za privredni preporod izv. konv. 10.75 27.96 Zakon o pretvaranju javnog duga RS po osnovu obaveza RF PIO poljoprivrednika nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada glavnica 50.36 50.36 50.36 red. kam. 4.28 4.28 Zakon o pretvaranju javnog duga RS po osnovu obaveza RF PIO zaposlenih nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada glavnica 99.47 98.63 98.63 red. kam. 8.38 8.38 Ukupno spoljni dug 256.66 366.56 456.22 Ukupno međunarodne finansijske organizacije glavnica 72.07 98.92 123.96 red. kam. 184.60 267.65 332.25 IBRD glavnica 55.86 67.03 83.79 red. kam. 48.24 103.42 134.45 IDA glavnica red. kam. 5.12 7.17 10.04 EIB glavnica 13.20 17.77 red. kam. 2.35 10.52 12.10 Evropska zajednica glavnica red. kam. 8.84 10.61 15.91 Vlada Švajcarske glavnica 3.82 3.82 3.82 red. kam. Ukupno Pariski klub (glavnica i kamata) 91.83 110.20 137.75 Pariski klub glavnica 12.39 14.87 18.59 red. kam. 79.44 95.33 119.16 Ukupno Londonski klub (glavnica i kamata) 40.60 40.60 40.60 Komercijalne banke glavnica – Londonski klub – red. kam. 40.60 40.60 40.60
7. Fiskalni rizici
Ostvarivanje predviđenog obima i strukture javne potrošnje u narednom srednjoročnom periodu biće suočeno sa brojnim neizvesnostima i rizicima. Osnovni izvori rizika su povezani sa rastom domaće i međunarodne ekonomije, završetkom procesa privatizacije i strukturnih reformi, kretanjem domaće štednje i nivoa priliva stranih investicija u uslovima izostajanja prihoda od privatizacije, nivoa javnog duga, kretanja deviznih kurseva i kamatnih stopa na domaćem i međunarodnom tržištu i kretanje cena nafte na svetskom tržištu.
Pored toga, faktori rizika sa kojima će biti izložene javne finansije Republike Srbije u naredne tri godine vezani su za sprovođenje reforme javne uprave, u sklopu donošenja novog Ustava i za dinamiku procesa pridruživanja EU.
Navedeni izvori rizika po javne finansije Srbije mogu uticati na ostvarivanje prihoda i rashoda javnog sektora, odnosno ostvarivanje određenog suficita. Pri tome se mora imati u vidu opredeljenje da se smanjuje opterećenje BDP javnim rashodima, prvenstveno putem povećanja BDP, tako da će njegov brži rast bitno uticati na ostvarenje ovog cilja.
Javne finansije biće izložene manjim rizicima ukoliko se kretanje domaće ekonomije bude odvijalo u predviđenim makroekonomskim i fiskalnim okvirima i ukoliko se budu realizovala predviđena kretanja međunarodne ekonomije i trgovine. Sporije stope rasta domaće i međunarodne ekonomije od predviđenih ili zastoj u završetku procesa privatizacije i strukturnih reformi u realnom, finansijskom i javnom sektoru, dovelo bi do pada javnih prihoda ili rasta javnih rashoda. Nasuprot tome, realizacija najvažnijih makroekonomskih ciljeva – stabilnost privrede, sprovođenje strukturnih reformi i održivi rast BDP, uz povoljna kretanja u svetskoj privredi obezbedili bi održivost javnih finansija u narednom periodu.
Na fiskalnu održivost značajno bi uticalo povećanje domaće štednje i veći priliv stranih direktnih investicija u nova preduzeća. Eliminacija deficita, odnosno ostvarenje suficita u minimalnim iznosima omogućuje da se prihodi od privatizacije koriste za druge svrhe, a ne kao u proteklom periodu za finansiranje deficita.
Tempo predviđenih promena u strukturi javne potrošnje velikim delom zavisi od donošenja novog Ustava i dinamike procesa priključenja EU. Nakon reforme penzijskog osiguranja, reforma zdravstvenog osiguranja je potreba ali i rizik po javne finansije. Minimalni fiskalni suficit je zadatak koji se nameće posle napora koji su činjeni u 2004. i 2005. godini. Tome treba da doprinese i povećanje produktivnosti javnog neprofitnog sektora.
Stabilnost cena i rast izvoza i smanjenje deficita u tekućem platnom bilansu je uslov bez koga nema održivog rasta BDP i fiskalne stabilnosti, kao ni smanjenje učešća javnog duga u BDP.
IV. STRUKTURNE REFORME U PERIODU OD 2006. DO 2008. GODINE
Republika Srbija je u periodu od 2001. godine sprovela prvu fazu reformi u kojoj je uspostavljena makroekonomska stabilnost i postavljeni temelji za drugu fazu reformi koja će se fokusirati na privredni rast i strukturne promene. Ostvaren je značajan napredak u otvaranju Srbije za trgovinu i investiranje, u upravljanju javnim finansijama i poreskoj politici, u privatizaciji preduzeća i sanaciji banaka, u energetici, u penzijskoj reformi i socijalnoj pomoći. U drugim oblastima reforme su započete (zdravstvo, obrazovanje, nauka, zaštita konkurencije, javna administracija, pravosuđe i dr.).
Ekonomska politika u naredne tri godine koncentrisaće se na ubrzanje strukturnih reformi koje obezbeđuju ekonomski rast i povećanje zaposlenosti i standarda stanovništva. Posebna pažnja posvetiće se stvaranju jakog privatnog sektora kroz demonopolizaciju i privatizaciju, zdravog finansijskog sektora i racionalnog javnog sektora, što zahteva ubrzano i efikasno sprovođenje institucionalnih i strukturnih reformi realnog, finansijskog i javnog sektora.
1. Realni sektor
Vlada će obezbediti poboljšanje poslovnog ambijenta za izgradnju efikasne i konkurentne privredne strukture koja će omogućiti kontinuiran ekonomski rast i povoljne uslove za javne finansije Republike Srbije. Ključnu ulogu u tome imaće uspešna privatizacija i restrukturiranje preduzeća i razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, kao i donošenje i primena zakona koji štite svojinu, ugovore, poverioce i investitore (Zakon o privrednim društvima, Zakon o registraciji privrednih subjekata, Zakon o stečajnom postupku i dr.). Predviđeno je da se privatizacija društvenog sektora završi sredinom 2007. godine, a restrukturiranje javnih preduzeća do kraja 2008. godine.
1.1. Privatizacija preduzeća
Privatizacija preduzeća u društvenom vlasništvu biće nastavljena ubrzanom dinamikom sa ciljem da značajnije doprinese razvoju i povećanju efikasnosti domaće privrede, porastu ulaganja u nove proizvodne tehnologije, poboljšanju izvoznih rezultata i povećanju zapošljavanja. Privatizovana preduzeća povećaće efikasnost i produktivnost, unaprediće tehnološku osnovu proizvodnje, poboljšati kvalitet proizvoda, unaprediti metode upravljanja, a povezivanjem sa stranim strateškim partnerima obezbediti kanale za povećanje izvoza. U tom cilju dovršiće se proces aukcijske privatizacije malih i srednjih preduzeća i nastaviti prodaja velikih preduzeća strateškim investitorima putem tendera. Paralelno će se odvijati privatizacija nesolventnih preduzeća putem njihovog stečaja. Metod direktne prodaje preduzeća strateškim investitorima dopuniće se metodom javne ponude putem koga bi se prodali paketi akcija iz Akcijskog fonda Srbije ili kroz prodaju na berzi, u skladu sa Zakonom o hartijama od vrednosti.
U Republici Srbiji u periodu od 2002. do 1. oktobra 2005. godine privatizovano je putem tendera, aukcija i tržišta akcija ukupno 1.663 preduzeća. Najveći broj preduzeća prodat je aukcijskom privatizacijom (1.196). Tenderskom privatizacijom prodato je 51 preduzeće, a na tržištu kapitala 416 preduzeća.
Agencija za privatizaciju u toku 2005. godine ubrzala je tendersku i aukcijsku privatizaciju i prodaju preduzeća primenom instituta otpusta javnog duga za preduzeća u postupku privatizacije i kroz stečajni postupak. Dinamički posmatrano u periodu januar-avgust 2005. godine Agencija je ponudila na aukcijsku prodaju 279 preduzeća sa stopom uspešnosti od 43% i objavila 21 tender.
Predviđeno je da se do kraja 2005. godine ponudi na prodaju još 120 preduzeća putem aukcijske prodaje sa procentom uspešnosti 40%, da se objavi prodaja kapitala ili imovine za 4 preduzeća iz postupka restrukturiranja, sa procentom uspešnosti oko 30% ili putem tendera ili aukcija, da se objavi prodaja kapitala za 4 preduzeća putem tendera sa procentom uspešnosti 50%, kao i da se proda oko 60 paketa iz portfelja Akcijskog fonda Srbije putem trgovanja na berzi ili prihvatom ponuda za preuzimanje.
Planirano je da se tokom 2006. godine ponudi na prodaju najmanje 320 preduzeća putem aukcijske prodaje, kao i da se objavi 14 tendera i da se ponudi na prodaju kapital ili imovina za 21 preduzeće iz postupka restrukturiranja. Takođe, planirano je razrešenje postupka stečaja za preduzeća za koja je pokrenut stečajni postupak u toku 2005. godine, kao i pokretanje stečajnog postupka za ona preduzeća za koja nije moguće naći kupca i nakon drugog puta ponude kapitala na prodaju u postupku aukcijske prodaje.
U toku 2006. godine profilisaće se broj preduzeća koja će moći da se u toku 2007. godine ponude na prodaju, imajući u vidu implementaciju Zakona o stečajnom postupku. Očekuje se da će se u toku 2006. godine pokrenuti veći broj stečajnih postupaka nad preduzećima koja se trenutno nalaze u portfoliju Agencije za privatizaciju. Na ovaj način, Agencija za privatizaciju očekuje da će se u toku 2007. godine ponuditi na prodaju sva preostala društvena preduzeća te će se time zaokružiti proces privatizacije društvenih preduzeća.
Radi ubrzanja procesa privatizacije grupe prezaduženih peduzeća koja se nalaze u procesu restrukturiranja, Vlada će obezbediti otpis dugova državnim kreditorima i javnim preduzećima. Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji u maju 2005. i pratećih zakona stvoreni su institucionalni uslovi za bržu i efikasniju privatizaciju prezaduženih preduzeća, posebno velikih privrednih sistema čija dugovanja premašuju vrednost osnovnog kapitala, kod kojih će se primenjivati otpis i otpust duga i institucija državnog poverioca koji ima obavezu da otpusti dug preduzeća koje se privatizuje, a namiruje se iz prihoda od privatizacije.
Izmenama Zakona o privatizaciji regulisan je otpis dugova velikih preduzeća u društvenoj svojini prema državi, javnim preduzećima i državnim bankama, pod uslovom da dolazi do privatizacije visoko zaduženih preduzeća. Otpisi neizmirenih obaveza ovih preduzeća zavisiće od stvarne prodaje ili konačnog stečaja, što će odrediti izmirivanje obaveza prema poveriocima javnog sektora i prema privatnim poveriocima. Kupac firme neće imati obaveze prema poveriocima, koji će svoja potraživanja moći da naplate iz privatizacionih prihoda. Kako bi se izbegla dosadašnja praksa dugotrajne sudske procedure za raskid ugovora i propadanje preduzeća uvešće se zastupnik društvenog kapitala.
Vlada je obezbedila efikasniji stečajni postupak primenom Zakona o stečajnom postupku, uz formiranje nadzornog tela koje izdaje, obnavlja i oduzima licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika i vrši nadzor nad njihovim radom, kao i posebnog odeljenja koje će sprovoditi stečajni postupak za državna i društvena preduzeća pri Agenciji za privatizaciju. Nesolventna preduzeća za koja se ne nađe kupac posle dve aukcije ili dva tendera odlaze u stečaj u roku od 3 meseca. Privatizacija će se odvijati kroz reorganizaciju u slučajevima kada je oporavak stečajnog dužnika moguć i kroz bankrotstvo, odnosno prodaju imovine kada je preduzeće prezaduženo. Usklađivanjem zakonske regulative o stečajnom postupku sa međunarodnim standardima određeni su precizni kriterijumi za pokretanje postupka: ograničeno je trajanje stečajnog postupka na godinu dana, obezbeđena je značajnija zaštita prava poverilaca, određeni su strožiji kriterijumi za procenu stručnosti stečajnih upravnika (polaganje ispita, dobijanje licence, periodično obnavljanje licence), što će doprineti uspostavljanju efikasnog mehanizma stečaja.
Metod javne ponude akcija omogućiće razvoj preduzeća uz strateškog investitora sa kvalitetnim investicionim i socijalnim programom. Malim akcionarima omogućiće se da poseduju vlasničke uloge u različitim preduzećima, što će uz odgovarajuću sistemsku zaštitu obezbediti pravednost i socijalnu podršku nastavku privatizacije.
Privatizacioni prihodi prvenstveno će se koristiti u razvojne svrhe umesto u potrošnju. Deo privatizacionih prihoda koristiće se za kapitalizaciju državnog penzionog fonda koji će se transformisati u institucionalnog investitora. Vlada će Narodnoj skupštini Srbije svake godine podnositi izveštaj o upotrebi privatizacionih prihoda, izuzev komercijalnim poveriocima koji nisu dužni da otpuste svoja potraživanja.
U fazi pripreme preduzeća za privatizaciju i u postprivatizacionom periodu uspostaviće se odgovarajuća kontrola, sa ciljem da se kredibilitet procesa privatizacije obezbedi odvijanjem prodaje svake vrste aktive u skladu sa najboljom međunarodnom praksom, uz angažovanje savetnika za investicije i transparentnost međunarodnih tendera. Ubrzaće se aukcijska privatizacija i onemogućiti namerno obezvređivanje društvenog kapitala i nekontrolisano bogaćenje pojedinaca i interesnih grupa. Vlada će formirati nezavisnu državnu komisiju koja će vršiti kontinuirani monitoring procesa privatizacije, uz koordinaciju aktivnosti sa nadležnim ministarstvima, Agencijom za privatizaciju i reformisanim trgovinskim sudovima iz kojih je izmešten sistem registracije vlasništva preduzeća i prenet u nadležnost Agencije za privredne registre. U postprivatizacionom periodu obezbediće se konsolidacija vlasništva i uvođenje efikasne vlasničke strukture u privatizovana preduzeća.
U postprivatizacionom procesu u slučajevima kada kupac preduzeća ne izvršava obaveze investiranja uvodi se privremeni zastupnik kapitala. Takvo rešenje i formiranje arbitrarnog veća koje rešava sporove u postupku restrukturiranja i privatizacije preduzeća, obezbeđuju smanjivanje konflikata koji nastaju posle privatizacije, uključujući i ponovnu privatizaciju ili ustupanje ugovora. Posebna pažnja posvetiće se odgovornosti učesnika procesa za tačnost informacija koje se prezentiraju u postupku privatizacije.
Vlada će obezbediti sprovođenje Zakona o prijavi i evidentiranju oduzete imovine i donošenje zakona o restituciji i obeštećenju starih domaćih vlasnika kojima je oduzeta imovina bez nadoknade kroz konfiskaciju, sekvestraciju, nacionalizaciju, agrarnu reformu i eksproprijaciju privatne imovine domaćih fizičkih i pravnih lica. Pri tome, obezbediće se usklađenost između restitucije i privatizacije, a obeštećenje starih vlasnika uvažavaće realne mogućnosti obezbeđivanja budžetskih sredstava i neće ugrožavati monetarnu stabilnost i razvojni prosperitet zemlje. U prvoj fazi obezbediće se pouzdani podaci o obimu i vrednosti imovine koja se vraća starim vlasnicima i efikasan rad nadležne republičke agencije.
1.2. Restrukturiranje preduzeća
Restrukturiranje velikih preduzeća u društvenoj svojini odvijaće se ubrzanom dinamikom, sa ciljem da se deo ovih preduzeća pripremi za privatizaciju kroz reorganizaciju i statusne promene (dekomponovanje velikih i nefunkcionalnih sistema, razdvajanje osnovne i sporedne delatnosti) i kroz rešavanje viška zaposlenih i obaveza ovih preduzeća koje prevazilaze vrednost njihove imovine. Priprema za privatizaciju ovih preduzeća biće praćena sveobuhvatnim socijalnim programima za radnike koji ostanu bez radnog mesta. Programe restrukturiranja velikih preduzeća pratiće programi razvoja malih i srednjih preduzeća, uz očekivanje da će zaposliti viškove radnika iz velikih preduzeća.
Izmene Zakona o privatizaciji i Zakon o stečajnom postupku omogućiće brže i efikasnije odvijanje procesa restrukturiranja velikih društvenih preduzeća sa spiska preduzeća u postupku restrukturiranja koja imaju negativan kapital. Tome će posebno doprineti zakonska mogućnost da državni poverioci povuku svoja potraživanja i da ih naplate iz prihoda od prodaje. Na ovaj način ova preduzeća će postati interesantna za kupovinu potencijalnim kupcima.
Od ukupno 82 preduzeća iz grupe za restrukturiranje 15 preduzeća je prodato u periodu januar-septembar 2005. godine, za 5 preduzeća traje postupak izbora privatizacionog savetnika, a za 14 preduzeća se utvrđuje strategija. Ostala preduzeća su u fazi pripreme za prodaju u celini ili u delovima.
Za restrukturiranje i privatizaciju velikih preduzeća koja su kompleksno organizovana i prezadužena, sa viškom zaposlenih i bez tržišta, u skladu sa Zakonom o stečajnom postupku, formiraće se timovi specijalnih stečajnih poverenika. Ukoliko to ne bude moguće, stečajnim postupkom aktiva ovih preduzeća staviće se u produktivnu upotrebu prodajom imovine koja ne čini osnovni kapital. Zakonom o stečajnom postupku obezbeđuje se adekvatna zaštita poverilaca i odgovarajuća naknada za poverioce ovih preduzeća. Poverioci će svako preduzeće u stečaju pripremiti za odlučivanje vezano za redosled poverilaca za naplatu, vremenski raspored prodaje imovine ili zatvaranje preduzeća.
Vlada je usvojila Akcioni plan za RTB Bor, čija primena će rezultirati potpunim restrukturiranjem i privatizacijom ovog sistema u 2006. godini. Plan restrukturiranja ovog sistema obuhvatiće odvajnje sporednih delatnosti iz kombinata i njihovu prodaju, kao i privatizaciju osnovnih delatnosti kombinata, uz finansijsku i tehničku pomoć Svetske banke.
Nastaviće se sa primenom Strategije restrukturiranja preduzeća namenske (vojne) industrije, koja je Vlada Republike Srbije identifikovala Zaključkom od 10.3.2005. godine i svrstala u grupu odbrambene industrije Republike, a delovi industrije sa civilnom proizvodnjom će se privatizovati. U 2005. godini pripremljen je koncept privatizacije za šest preduzeća, a ostala preduzeća koja proizvode rezervne delove za vojne potrebe nalaze se u različitim fazama procesa privatizacije.
Vlada će, u skladu sa novim zakonodavnim okvirom, osnovati regulatorna tela za delatnosti koje obavljaju javna preduzeća. Restrukturiranje javnih preduzeća u Srbiji ubrzaće se tako što će ova preduzeća u kratkom roku doneti strateške planove razvoja i programe restrukturiranja. Vlada će, uz prethodnu saglasnost međuresorske Komisije za restrukturiranje javnih preduzeća, usvojiti u kratkom roku strateške planove razvoja i programe restrukturiranja svakog javnog preduzeća pojedinačno. Na bazi usvojenih strateških planova razvoja javnih preduzeća odvijaće se proces njihove ekonomsko-finansijske konsolidacije, reorganizacije i privatizacije, sa ciljem da se unapredi upravljanje javnim preduzećima i podigne nivo njihove poslovne efikasnost, uz jačanje finansijske discipline. U tom cilju izvršiće se organizaciono, upravljačko, svojinsko i poslovno restrukturiranje svih javnih preduzeća, praćeno odvajanjem od regulatornih delatnosti sporednih delatnosti koje se mogu privatizovati, smanjenjem broja zaposlenih, tehničko-tehnološkom modernizacijom i restrukturiranjem dugova.
Predviđeno je da se u 2005. godini sprovede postupak izdvajanja sporednih delatnosti svih javnih preduzeća koje će se registrovati kao zasebna preduzeća i preneti Agenciji za privatizaciju, sa ciljem da se ubrzano privatizuju. Na Agenciju za privatizaciju preneto je do kraja juna 2005. godine 8 preduzeća sa sporednim delatnostima EPS-a i 25 preduzeća koja obavljaju sporedne delatnosti u drugih 8 javnih preduzeća. Do kraja oktobra 2005. godine na Agenciju za privatizaciju preneće se 30 hotela i rekreacionih centara EPS-a, 17 preduzeća sa sporednim delatnostima EPS-a i 24 preduzeća ostalih javnih preduzeća. Istovremeno sa odvajanjem i privatizacijom sporednih delatnosti otpočeće i privatizacija osnovnih delatnosti u nekim javnim preduzećima.
Restrukturiranje Javnog preduzeća Naftna industrija Srbije a.d. (NIS)
NIS je sredinom 2004. godine započela aktivnosti koje prethode procesu reorganizacije kompanije. Rešeni su mnogi problemi, uglavnom nasleđeni iz prošlosti, kao što su interna dugovanja i potraživanja, kineski dug, nastao od 1994. do 1998. godine i ruski dug za gas isporučen do 2000. godine. Zahvaljujući tome svi delovi sistema biće neopterećeni internim dugovima i imaće istu startnu poziciju i šansu da uđu u tržišnu utakmicu sa sve jačom konkurencijom. Vraćeno je poverenje ino-partnera i stvoreni su preduslovi za obezbeđenje investicionih kredita inostranih finansijskih institucija. U narednoj tabeli prikazuju se osnovni indikatori poslovanja NIS-a.
2001 2002 2003 2004 I -VI 2005 Ukupan prihod NIS-a, mlrd. din. 168 179 191 193 131 Dobit, mlrd. din. – 6,1 6,6 2,4 3,4 Poslovna aktiva NIS-a, mlrd. din. 191 224 232 174,4 252 Proizvodnja nafte, tone 900.000 813.000 773.000 738.000 358.000 Proizvodnja prirodnog gasa, 000 m3 561.000 449.000 411.000 331.000 150.000 Promet prirodnog gasa,000 m3 2.002.000 2.034.000 2.222.000 2.500.000 1.200.000 Ukupna prerada nafte, tone 2.686.000 3.476.000 3.749.000 4.072.000 1.859.000 Promet derivata nafte, tone 1.700.000 2.339.000 2.535.000 2.407.000 1.140.000 Proizvodnja maziva, tone 14.349 15.364 15.032 18.279 7.600 Broj zaposlenih 18.392 17.958 17.523 17.328 15.711
Izvor: NIS
U cilju restrukturiranja Javnog preduzeća NIS Skupština Srbije u avgustu 2005. godine donela je Zakon o prestanku važenja Zakona o osnivanju Javnog preduzeća za istraživanje, proizvodnju, preradu i promet nafte i prirodnog gasa, čime su stvoreni uslovi za reorganizaciju NIS-a. Predviđeno je da se NIS transformiše u: Javno preduzeće za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima; Javno preduzeće za transport, skladištenje, distribuciju i trgovinu prirodnog gasa i Akcionarsko društvo za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraživanje i proizvodnju prirodnog gasa.
U cilju priprema za privatizaciju osnovnih delatnosti NIS-a, Vlada je krajem avgusta 2005. godine donela odluku o raspisivanju međunarodnog tendera za izbor privatizacionog savetnika za NIS, a Agencija za privatizaciju je početkom septembra 2005. godine raspisala tender za izbor privatizacionog savetnika za NIS, koji će Vladi predložiti Strategiju privatizacije NIS-a.
U predprivatizacionom periodu u okviru NIS-a izdvojene su sporedne delatnosti iz poslovnog sistema koje mogu da funkcionišu na tržištu i formiran je novi poslovni sistem, sa ciljem da obezbedi povećanje proizvodnje nafte i prirodnog gasa, povećanje investicija i porast profitabilnosti, uz smanjenje broja zaposlenih, čime se stvaraju osnove za njegovu privatizaciju.
Reorganizacijom, restrukturiranjem i privatizacijom NIS-a obezbediće se podizanje nivoa ukupne organizacione i poslovne efikasnosti nacionalne naftne kompanije, poboljšanje uslova i mogućnosti za konkurentno i profitabilno poslovanje, poslovno i razvojno podizanje nivoa vrednosti NIS-a i njegovih delova, integracija nacionalne naftne kompanije u regionalno tržište nafte, derivata nafte i prirodnog gasa, saglasno direktivama EU i Evropskoj energetskoj povelji.
Restrukturiranje Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS)
EPS je u periodu od 2001. do 2005. godine postigla značajne rezultate u ostvarivanju ciljeva koji su kratkoročnog i dugoročnog karaktera. Ostvareno je smanjivanje uvoza električne energije i pouzdano snabdevanje potrošača, zahvaljujući poboljšanom stanju kapaciteta i rastu proizvodnje. Izvršena je ekonomsko-finansijska, organizaciona i upravljačka konsolidacija i ostvareno smanjenje gubitaka u poslovanju na bazi rasta cena električne energije, poboljšane naplate i smanjivanja unutrašnjih troškova. Izvršena je priprema za otvaranje domaćeg i uključivanje u regionalno tržište električne energije i uspostavljanje uticajne pozicije u regionu. EPS je ušao u organizaciono restrukturiranje, u skladu sa zahtevima domaće i evropske regulative, ponovo je priključen na UCTE i priprema se za otvaranje nacionalnog i regionalnog tržišta, uključujući i započetu modernizaciju tehničkog sistema upravljanja sistemom telekomunikacija. Postignuto je unapređenje zaštite životne sredine, u skladu sa nacionalnom i regulativom EU. Preduzeti su prvi značajniji koraci i pripremljeni projekti za unapređenje zaštite životne sredine.
U okviru EPS 2003. godine je otpočela reorganizacija na bazi koje je izdvojena podzemna eksploatacija uglja, a u 2004. godini je formirano 10 zavisnih kompanija koje rade sa EPS. U skladu sa Zakonom o energetici formiraće se dve matične kompanije, prva za prenos i upravljanje mrežom, a druga za proizvodnju i distribuciju.
U prvoj fazi sprovođenja programa reorganizacije i restrukturiranja EPS-a dovršiće se odvajanje delova tog preduzeća i sporednih delatnosti koje nisu u direktnoj funkciji obavljanja proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije kao osnovnih delatnosti EPS-a, smanjiti broj zaposlenih i troškovi poslovanja i povećati prihodi u osnovnoj delatnosti. U tom cilju, nastaviće se finansijska konsolidacija EPS-a, izvršiti izmirenje celokupnog duga prema državi, izuzev duga koji se odnosi na Kosovo i Metohiju, izvršiti revizija standarda i normativa rada, troškova materijala i održavanja sredstava i definisati nova sistematizacija radnih mesta i novi sistem nagrađivanja. U drugoj fazi EPS će se razdvojiti u dva posebna preduzeća, jedno za proizvodnju električne energije i upravljanje distributivnim sistemom i drugo za prenos i dostavu električne energije i obezbediti uspešnost njihovog poslovanja kroz povećanje proizvodnje, povećanje investicija i profitabilnosti, uz smanjenje broja zaposlenih u radnim jedinicama koje vrše osnovne funkcije, u skladu sa strateškim planom preduzeća.
Sadašnji nivo proizvodnje i pouzdanosti kapaciteta ne može se održati i unapređivati bez većih ulaganja u revitalizaciju i modernizaciju kapaciteta u svim delovima sistema i u zamenu rudnika lignita u kojima se iscrpljuju rezerve otvaranjem novih i povećanjem kapaciteta postojećih. Potrebne su investicije u proizvodnju uglja, revitalizaciju zastarelih kapaciteta u elektranama, zamenu i modernizaciju mreže i mernih uređaja, unapređenje životne sredine i u nove proizvodne kapacitete. Obezbeđenjem potrebnih investicija sprečio bi se nastanak deficita električne energije koji bi se pokrivao uvozom.
Da bi se ostvario potreban nivo proizvodnje za rastuću potrošnju električne energije neophodne su investicije u kontinuitetu do kraja decenije u povećanje proizvodnje na kopovima EPS-a, što podrazumeva i istovremenu revitalizaciju i modernizaciju dotrajale osnovne rudarske opreme. Do sada je, uz izuzetne napore, obezbeđeno samo finansiranje od EBRD i KFW-a za deo investicija za Tamnavu Zapadno polje. U Kostolačkom basenu mora se povećati proizvodnja u kopu Drmno na 9 mil.tona, a uz podršku Vlade obezbediće se deo sredstava iz inokredita.
Deo starih kapaciteta u elektranama potrebno je revitalizovati i modernizovati u narednim godinama (Termoelektrana Nikola Tesla A i hidroelektrane). Za revitalizaciju dela hidroelektrana sredstva su obezbeđena ili se o njima pregovara, ali se moraju obezbediti i dodatna sredstva EPS-a. Neophodne su investicije i u prenosnu mrežu, distribucije i zamenu brojila, kao preduslov za smanjivanje gubitaka u distribuciji i prenosu električne energije.
EPS je do sada u nedostatku sopstvenih investicionih sredstava koristio donacije EU i drugih zemalja i meke kredite međunarodnih finansijskih institucija i vlada nekih zemalja, koje su zbog specifičnih zahteva ovih institucija u najvećem delu namenjene prenosnoj mreži, uključujući i telekomunikacije, a tek zatim termoelektranama i rudnicima. U narednom periodu bilo bi celishodnije koristiti kredite banaka na komercijalnoj osnovi, koji bi se usmeravali po sopstvenim prioritetima tamo gde daju najbolje efekte. Ovi krediti su zbog nepovoljnog rejtinga zemlje neprihvatljivo skupi, ali se očekuje da će u narednim godinama biti povoljniji. U sadašnjim okolnostima, imajući u vidu i postojeći nivo zaduženosti, EPS bi do kraja ove decenije morao iz prihoda od prodaje električne energije da svake godine obezbeđuje 150 miliona evra, što je polovina potrebnih investicija u iznosu od 300 miliona evra godišnje, i to samo za ulaganja u postojeće kapacitete, kako bi se održao sadašnji nivo proizvodnje.
Izuzetno je važno da se ne kasni sa investicijama u rudnike lignita, a to je jedan od najvažnijih razloga da EPS mora imati veća sopstvena sredstva, što pri sadašnjim cenama električne energije i ostalim uslovima nije moguće. Dodatna posledica niske cene električne energije je rast potrošnje električne energije, koja je i sada izuzetno visoka u odnosu na nivo BDP zbog niske cene električne energije za industrijske potrošače. Oni nisu zainteresovani da grade manja postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, što se u drugim zemljama pokazalo kao efikasno i ekonomski atraktivno rešenje. Takva postrojenja bi bila korisna i za pokrivanje dela potrošnje zimi i za rasterećenje sistema EPS-a.
Zakon o energetici je otvorio mogućnost i drugim investitorima da grade nove elektrane i propisao okvirne uslove koji će se konkretizovati podzakonskim aktima. EPS pri sadašnjim cenama električne energije i uslovima zaduživanja nema mogućnosti da investira u gradnju novih elektrana, a samim tim ne može preuzeti ni odgovornost za pouzdano snabdevanje potrošača u narednim godinama. Postoji interesovanje inostranih investitora za gradnju energetskih objekata (na ugalj ili na prirodni gas), čiji se predlozi proučavaju i razmenjuju informacije na osnovu čega bi se mogla pokrenuti dalja procedura. Međutim, i za strance je cena električne energije najvažniji elemenat odluke o ulasku u investiciju, a veoma su važni i rizici za investiranje u Srbiju.
Paralelno sa ispravljanjem dispariteta cena električne energije, u narednom periodu EPS će internom racionalizacijom umanjiti problem nedostatka novca, ali odnosi cena električne energije i troškova poslovanja između EPS-a i elektroprivreda drugih zemalja pokazuju da je neophodno da regulisane cene pokriju opravdane troškove poslovanja, kao što propisuje Zakon o energetici.
Restrukturiranje Javnog preduzeća Železnice Srbije
U skladu sa opredeljenjem EU, obezbediće se preusmeravanje saobraćaja na železnicu kao bezbedniji, ekonomski isplativiji, energetski jeftiniji i ekološki prihvatljiviji oblik prevoza robe i putnika. Na bazi Zakona o železnici reformisaće se železnički sistem u Republici Srbiji, sa ciljem da se poveća efikasnost železnice kao transportnog sistema i njegovo integrisanje u evropski transportni sistem, uz jačanje konkurencije na tržištu transportnih usluga koje pružaju privatna i javna železnička preduzeća.
Oporavak i razvoj železničkog transportnog sistema Srbije zahteva restrukturiranje Železničko-transportnog preduzeća Beograd, u skladu sa Zakonom o železnici koji predviđa razdvajanje infrastrukture i prevoza, izdvajanje svih radnih jedinica koje ne vrše osnovne funkcije u ŽTP-u od osnovne delatnosti, regulisanje visoke zaduženosti i gubitaka i smanjenje broja zaposlenih. Predviđeno je razdvajanje ŽTP-a u posebno preduzeće za transport i posebno infrastrukturno preduzeće.
Na osnovu Zakona o železnici osnovana je Direkcija za železnicu koja će pružati stručnu pomoć Vladi i usklađivati standarde sa evropskim normama u železničkom saobraćaju, a u toku je operacionalizacija Odluke o osnivanju javnog preduzeća za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom i obavljanje javnog prevoza u železničkom saobraćaju JP „Železnice Srbije“ i potpisivanje ugovora za Obavezu obavljanja javnog prevoza (OJP).
Predviđeno je da novoformirano Javno preduzeće „Železnice Srbije“ u periodu od 2006. do 2008. godine poveća ukupan obim prevoza putnika, posebno u gradskom i međunarodnom saobraćaju i ukupan obim prevoza robe, kao i da poveća investicije u razvoj. To podrazumeva ubrzanje restrukturiranja i racionalizaciju broja zaposlenih i smanjenje gubitaka u poslovanju, što će omogućiti da se smanje godišnje budžetske subvencije železnici.
Finansiranje infrastrukturnog i transportnog dela železničkog sistema zasnivaće se na povoljnim međunarodnim kreditima i zajmovima, kapitalnim investicijama iz Budžeta Srbije i na partnerstvu javnog i privatnog sektora u realizaciji infrastrukturnih projekata.
Restrukturiranje Javnog preduzeća JAT Airways
Predviđeno je formiranje nacionalnog avio-prevoznika na bazi reorganizacije i restrukturiranja JAT-a, koja će obezbediti povećanje konkurentske sposobnosti javnog preduzeća za vazdušni saobraćaj, smanjivanje troškova i povećanje efikasnosti poslovanja, povećanje nivoa investicionog kapitala, regulisanje starog duga, širenje poslovnih aktivnosti na druga tržišta, naročito u inostranstvu.
U uslovima sve zaoštrenije međunarodne konkurencije avio-prevoznik će se usredsrediti na komercijalno-najatraktivnije linije na kojima može da leti sa visokom frekvencijom i ostvaruje visoki prihod. To će zahtevati povezivanje nacionalnog avio-prevoznika sa postojećim alijansama, specijalizaciju usluga avioprevoza na tržištu, smanjivanje troškova prevoza, povećanje mogućnosti da Beograd postane regionalni centar (HUB), čime će se poboljšati punjenje JAT-ovih aviona i finansijski rezultat poslovanja.
Efikasno funkcionisanje JAT Airways zahteva da se izmeni Statut JAT-a, izvrši promena unutrašnje organizacije i ubrza proces restrukturiranja, posebno izdvajanje sporednih delatnosti. Predviđeno je da se od osnovne delatnosti – prevoza putnika i robe u vazdušnom saobraćaju – odvoje delatnosti koje nisu vezane za vazdušni saobraćaj i koje mogu da posluju samostalno na tržištu, sačini deobni bilans i omogući njihova privatizacija. Predviđeno je izdvajanje tehničkog održavanja iz JAT-a u posebno preduzeće.
Planirano je da se poveća broj putnika u vazdušnom saobraćaju, uz smanjenje broja zaposlenih, kao i investicije za nabavku 21 motora i za druge investicione namene.
Restrukturiranje Javnog preduzeća Aerodrom Beograd
Predviđeno je pretvaranje Aerodroma Beograd u regionalni centar vazdušnog saobraćaja zahvaljujući povoljnom položaju aerodroma za formiranje velikog robnog terminala i kapacitetima aerodroma za efikasno odvijanje vazdušnog prevoza na letovima sa Dalekog, Srednjeg i Bliskog istoka i za distribuciju robe do zemalja istočne Evrope i severne Afrike. U tu svrhu Aerodrom Beograd opremiće se za sletanje svih tipova aviona bez ograničenja (operacije SAT III b), kao i za korišćenje tokom noći.
Radi realizacije takvog razvojnog cilja predviđena je rekonstrukcija pristanišne zgrade T1 i T2, izgradnja poslovnog objekta Aerodrom Beograd, arhitektonsko objedinjavanje fasade pristanišne zgrade i poslovnog objekta, razvoj regionalnog robnog terminala i poslovnog centra i izbor globalno jakog partnera za realizaciju ovog značajnog projekta, izgradnja hotela, rekonstrukcija saobraćajne infrastrukture, izgradnja objekta generalne avijacije, definisanje i realizovanje korišćenja slobodnih prostornih kapaciteta, revizija Detaljnog urbanističkog plana aerodroma.
U skladu sa Programom restrukturiranja Aerodroma Beograd odvojene su sporedne delatnosti – poljoprivredna operativa, čistoća, ketering i parking, a predviđeno je odvajanje trgovine i ugostiteljstva, čime bi se redukovao broj zaposlenih. Planira se brži rast poslovnih prihoda od rashoda i poslovanje sa dobitkom. Predviđeno je da Aerodrom usluži preko 2 miliona putnika.
Restrukturiranje Javnog preduzeća PTT saobraćaj Srbija
Osnovni ciljevi razvoja PTT Srbija su osposobljavanje pošte za univerzalne poštanske usluge i stvaranje potrebne infrastrukture, poboljšanje kvaliteta usluga u međunarodnoj poštanskoj mreži, povećanje ekonomske efikasnosti odgovarajućom politikom cena, analiza poštanskih tržišta i proizvoda, poslovanje na komercijalnim principima, razvoj ljudskih resursa, saradnja sa Svetskim poštanskim savezom i drugim poštanskim upravama članica.
Poštu očekuje redukcija monopolskih prava i jačanje konkurencije kroz uvođenje komercijalnih principa u poslovanju, podizanje tehničko-tehnološke osnove, uvođenje novih servisa, naročito usluga koje predstavljaju spoj poštansko-informatičko-logističke tehnologije, unapređivanje kvaliteta servisa uvođenjem standarda kvaliteta, novu organizaciju i poboljšanje efikasnosti PTT.
U procesu restrukturiranja PTT Srbija predviđeno je razdvajanje osnovnih i sporednih delatnosti (transport, održavanje, ugostiteljstvo, post-turs, štamparija). U okviru osnovne delatnosti izvršiće se razdvajanje na osnovne usluge (poštanske usluge, novčane usluge i KDS) i obezbediti podrška uslugama (bezbednost i zaštita, elektronsko poslovanje, informaciono-komunikacione tehnologije). Planirane su organizacione i strukturne promene, standardizacija i racionalizacija poslovanja, analiza poslovanja, tražnje i konkurencije, uvođenje novih usluga, intenzivno ulaganje u osnovnu delatnost preduzeća (posebno prioritetnu poštu, KDS, informatičke usluge). Obezbediće se rast prihoda, neto dobiti i investicija, uz smanjenje broja zaposlenih.
Restrukturiranje Javnog preduzeća Telekom Srbija
U cilju ubrzanog razvoja mobilne telefonije u Srbiji nastaviće se intenzivna investiciona aktivnost, kako bi se povećala pokrivenost teritorije povećanjem broja pretplatnika mobilne telefonije, podigao kvalitet i asortiman usluga. Povećavaće se broj roaming ugovora sa stranim operatorima. Razvoj domaćih telekomunikacija podrazumeva da se ubrza rešavanje vlasničkih odnosa između države i operatora (Mobtel). Predviđen je dinamičan razvoj Interneta razvojem transportne mreže i softverskim i hardverskim unapređenjima. Unapređivaće se sistem informacionih tehnologija – računarska mreža, nove tehnologije, oprema, softveri. Izvršiće se rebalans tarifne politike nacionalnog operatora „Telekom Srbija“, kao važan deo priprema za postepenu liberalizaciju tržišta u sektoru telekomunikacija.
Restrukturiranje Javnog preduzeća za gazdovanje šumama Srbijašume
Osnovni razvojni ciljevi Srbijašuma su osposobljavanje preduzeća za uspešnije obavljanje privredne i javne misije na profitabilnoj osnovi i realizacija punog obima planiranih radova u okviru neprofitabilnih delatnosti. Takvi razvojni ciljevi realizovaće se izdvajanjem sporednih delatnosti od osnovne, povećanjem prodajne cene drveta do najnižeg nivoa evropskih cena, povećanjem unutrašnje efikasnosti i unapređenjem upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima. U razvojne svrhe obezbediće se porast investicija i rast neto dobiti, uz smanjenje broja zaposlenih.
Restrukturiranje ostalih javnih preduzeća
Predviđeno je restrukturiranje i ostalih javnih preduzeća, kao što su Srbijavode, Radio Televizija Srbije, Službeni glasnik Srbije, Nacionalni park Đerdap, Nacionalni park Tara, Nacionalni park Kopaonik i Nacionalni park Fruška Gora, sa osnovnim ciljem da se obezbedi razvoj osnovne delatnosti – zaštita prirodnih i kulturnih vrednosti i drugih znamenitosti i povećanje prihoda od drugih delatnosti.
1.3. Razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva
Nastaviće se podsticanje bržeg razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (MSPP), sa ciljem da se poveća broj malih i srednjih preduzeća i unapredi njihovo poslovanje, što je uslov za otvaranje novih radnih mesta i oživljavanje rasta čitave privrede. Politika podsticanja MSPP biće zasnovana na principima Evropske povelje o malim preduzećima. Intervencija države biće usmerena na unapređenje poslovnog okruženja i izgradnju tržišta nefinansijskih usluga za razvoj MSPP. Država će uklanjati barijere za otvaranje novih malih i srednjih preduzeća u privatnoj svojini, kao i barijere za jačanje konkurencije i stvaraće jednake uslove za sve privredne subjekte. Posebna pažnja posvetiće se stvaranju institucija finansijskog tržišta prilagođenog potrebama privrednih subjekata male i srednje veličine.
Ključne mere podrške razvoju MSPP su unapređenje stimulativnog poslovnog okruženja za osnivanje i razvoj MSPP, podizanje nivoa znanja i sposobnosti menadžmenta i zaposlenih u MSP kroz obrazovanje za preduzetništvo, izgradnja institucija za nefinansijsku podršku MSPP i razvoj nefinansijskih usluga, podrška finansijskih institucija razvoju MSPP i njihov ravnopravan pristup tržištu kapitala, razvoj i primena inovacija i savremenih tehnologija, donatorska i razvojna pomoć u realizaciji konkretnih programa i projekata razvoja MSPP.
Kroz regulatornu reformu ukloniće se pravne prepreke za poslovanje MSPP i izvršiti usklađivanje sa standardima EU. Stvaranje stimulativnog ambijenta za razvoj MSPP, uz pojednostavljenje sistema registracije omogućuje Zakon o privrednim društvima, Zakon o registraciji privrednih subjekata i Zakon o Agenciji za privredne registre. Doneće se i zakon o privatnim preduzetnicima koji će urediti specifična pitanja vezana za preduzetnike, kao što su mogućnosti rada članova porodičnog domaćinstva u radnji preduzetnika i bez zasnivanja radnog odnosa, pitanje ortačkih radnji, vođenje radnje preko stručnog poslovođe, preuzimanje radnje od strane članova porodičnog domaćinstva u slučaju smrti i dr.
Osnovni ciljevi i pravci delovanja za podršku razvoju sektora MSPP utvrđeni su Akcionim planom Vlade Republike Srbije za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, čija će implementacija olakšati ovom sektoru pristup izvorima finansiranja, jačanje veza sa obrazovnim i naučnoistraživačkim sistemom, primenu informacionih i komunikacionih tehnologija u poslovanju i dr.
Poseban doprinos bržem razvoju MSPP davaće osnovani Garancijski fond, koji garancijama podstiče bankarski sektor da kreditira MSPP. Ulazak novih stranih banaka na tržište i restrukturiranje i privatizacija postojećih banaka u državnom vlasništvu uticaće na jačanje konkurencije i povoljnije uslove za kreditiranje. Posebna pažnja posvetiće se start-up projektima, a nezaposlenima biće na raspolaganju krediti sa povoljnom godišnjom kamatom kako bi pokrenuli sopstveni biznis.
Izgradiće se integrisani informacioni sistem koji će obezbediti poslovne informacije bitne za razvoj MSPP i tržišne ekonomije, uz smanjenje rizika ulaganja i smanjenje premija rizika koje naplaćuju davaoci kredita.
Radi bržeg razvoja MSPP ubrzaće se uspostavljanje mreže regionalnih centara za njihov razvoj na celoj teritoriji Srbije i stalna medijska promocija preduzetništva i mera podrške jačanju tog sektora, kao generatora rasta dohotka i zaposlenosti.
1.4. Poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta
Nastaviće se poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta u Srbiji kroz donošenje novih sistemskih zakona i njihovu primenu i kroz otklanjanje administrativnih i drugih prepreka za osnivanje novih preduzeća i ulaganje kapitala. Od posebnog značaja je stvaranje političke i institucionalne sigurnosti i stimulativnih uslova za privlačenje domaćih i stranih investicija. U tom cilju doneće se strategija za podsticanje stranih ulaganja, posebno ulaganja u privredno nerazvijena područja Srbije.
Radi povećanja ukupnog nivoa investicija u privredni razvoj Srbije poboljšaće se investicioni ambijent kroz uspostavljanje političke, institucionalne i makroekonomske stabilnosti, izgradnju moderne i efikasne državne uprave na svim nivoima, uprošćavanje administrativnih procedura koje ne sputavaju slobodnu poslovnu inicijativu, jačanje pravne sigurnosti i efikasnosti pravosuđa. U tome ključnu ulogu ima uspostavljanje novog finansijskog sistema sa modernim i kredibilnim bankama i osiguravajućim društvima i sa razvijenim finansijskim tržištem. Stvaranje povoljne klime za strane investiticije podrazumeva i smanjenje i ubrzanje administrativnih procedura pri registraciji, zapošljavanju, izvozu, repatrijaciji profita, obezbeđivanju potrebne pravne zaštite i sl.
U cilju podsticanja privrednog razvoja obezbediće se povećavanje udela javnih investicija, agrarnog budžeta i posebnih sredstava za podsticanje prioritetnih sektora privrede i brži razvoj nerazvijenih područja Srbije. U skladu sa novom razvojnom politikom uspostaviće se novi mehanizmi za indirektno podsticanje prioritetnih sektora privrede. Osnovani su Fond za osiguranje i finansiranje izvoznih poslova, Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita i Garancijski fond za osiguranje kredita MSP. Očekuje se osnivanje fonda za osiguranje kredita za poljoprivrednu proizvodnju, kao i fonda za brži razvoj nerazvijenih područja Srbije.
Posebna pažnja posvetiće se podsticanju direktnih stranih ulaganja kroz stvaranje sistemskih uslova za stabilnu i privlačnu sredinu za strana ulaganja u kojoj su strani i domaći ulagači ravnopravni. Strategija podsticanja stranih ulaganja u privredu Srbije odrediće smernice za srednjoročno i dugoročno unapređenje ambijenta za strana ulaganja. Istovremeno, nastaviće se sa sprovođenjem i stalnim ažuriranjem Akcionog plana za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja, koji utvrđuje kratkoročne mere za pojednostavljenje administrativnih procedura i unapređenje zakonodavnog okvira i infrastrukture za strana ulaganja. Jedan od glavnih ciljeva biće poboljšanje uslova za izgradnju. Uklanjanjem administrativnih prepreka za investiranje i poslovanje pojednostaviće se postupci za dobijanje različitih dozvola za ulaganja i registraciju preduzeća i liberalizovati uslovi za dobijanje zemljišta koje se koristi za gradnju i u investicione namene.
Strane direktne investicije i otvaranje novih preduzeća od ključne važnosti su za povećanje efikasnosti poslovanja, usavršavanje tehnologije proizvodnje i metoda upravljanja, proširenje proizvodnih i trgovinskih veza sa poslovnim partnerima u svetu i povećanje izvoza na evropska tržišta. Veći priliv stranih direktnih investicija u nova preduzeća podrazumeva podsticajnu sredinu za poslovanje, slobodan ulazak za nove investicije u uslužne delatnosti (saobraćaj i telekomunikacione usluge, bankarstvo, osiguranje) i povećanje efektivne veličine tržišta kroz povezivanje sa susednim tržištima i glavnim trgovinskim partnerima.
Očekuje se da će se značajan deo stranih direktnih investicija ostvariti kroz koncesione aranžmane, posebno u oblasti saobraćaja, energetike i vodoprivrede. Prioritetno će se realizovati koncesioni projekti koji su u toku, kao što je dovršavanje dokumentacije i raspisivanje tendera za izgradnju i održavanje dva autoputa: Horgoš-Požega i Niš-Dimitrovgrad, kao delova Koridora X od izuzetnog značaja za ukupan razvoj ekonomije. Biće dodeljene i koncesije za istraživanje i eksploataciju ruda na tri lokacije na Crnom Vrhu i na jednom ležištu Jarandolskog basena. Intenziviraće se završetak aktivnosti u vezi sa izgradnjom luke na Dunavu kod Kovina i raspisati tender za davanje koncesije. Realizacija ovakvih projekata na Dunavu je veoma bitna zbog značaja međunarodnog Koridora VII, kojim je Srbija povezana sa velikim delom Evrope. Posebna pažnja posvetiće se rešavanju komunalnih problema u opštinama putem davanja koncesija (rešavanje problema proizvodnje i distribucije vode, izgradnja deponija i sl.). Započete inicijative biće formulisane u predloge za davanje koncesija koje će biti dodeljene nakon javnih tendera.
Od posebnog značaja je povećanje investicija u nove tehnologije i opremu, kao pretpostavke za postizanje viših stopa rasta BDP, povećanje konkurentnosti i postizanje, na toj osnovi, većeg rasta izvoza. Da bi se podigla stopa privrednog rasta i standard zaposlenih neophodno je povećati konkurentnost i izvoz, prvenstveno na tržište zemalja EU sa kojima se odvija najveći deo spoljnotrgovinske razmene i tokova kapitala. Priliv svežeg kapitala za finansiranje investicija u osnovna sredstva i njihova efikasnost su osnovni preduslovi za rast privredne aktivnosti. Strane direktne investicije su neophodne za rast privrede, ne samo zbog nedostatka domaćeg kapitala, već i zbog unapređenja korporativnog upravljanja i transfera nove tehnologije za podizanje nivoa znanja, obezbeđivanje izvoznih tržišta i unapređivanje poslovanja domaćih preduzeća.
2. Finansijski sektor
Vlada će unapređivati zakonodavni i regulatorni okvir za razvoj finansijskog sektora sa profitabilnim bankama, osiguravajućim društvima, investicionim fondovima i dobrovoljnim penzijskim fondovima, brokerskim kućama i stambenim štedionicama.
2.1. Finansijska tržišta
Radi obezbeđenja kvalitetne regulative za razvoj i efikasniji rad finansijskog tržišta sa velikim brojem instrumenata i firmi koje se kotiraju na berzi doneće se novi zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i zakon o investicionim fondovima kojim se uvode veliki profesionalni investitori na finansijsko tržište, sa ciljem da se ubrza razvoj finansijskog tržišta i proces privatizacije i tranzicije. Tome će značajno doprineti doneti Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima kojim se uvodi treći stub modela penzijskog sistema, kao i doneti Zakon o osiguranju depozita kojim se stvara pravni osnov i uvodi mehanizam za osiguranje depozita sa ciljem njihovog povećanja, smanjenja kamatnih stopa i povećanja kreditne aktivnosti banaka. Pri tome, obezbediće se međusobna harmonizacija Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakona o privrednim društvima, Zakona o privatizaciji i Zakona o akcijskom fondu.
Razvoj finansijskog tržišta odvijaće se u pravcu unapređenja berzanskog poslovanja, sa ciljem da se na jednom mestu, uz učešće velikog broja kupaca i prodavaca, formira ravnotežna cena kapitala. Stvaraće se podsticajni uslovi za građane i institucionalne investitore da se značajnije uključe u trgovinu hartijama od vrednosti. Državne hartije od vrednosti imaće u ovom procesu značajnu ulogu, s obzirom na visok stepen sigurnosti za investitore. Stvaraće se uslovi za razvoj sekundarnog tržišta hartija od vrednosti, čime će se doprineti likvidnosti finansijskog tržišta i povećanju obima aktivnosti na njemu.
Nova zakonska regulativa uspostaviće jedinstven pravni okvir za sve učesnike na finansijskom tržištu i obezbediti u postupku preuzimanja zaštitu manjinskih akcionara i obavezati državu da na berzi prodaje manjinske i većinske pakete akcija preduzeća koje poseduje, primenom standardnih berzanskih metoda trgovanja i korišćenjem strategije povoljne tržišne pozicije.
Razvoj finansijskog tržišta odvijaće se u pravcu jačanja njegove osnovne funkcije – finansiranje realnog sektora privrede. Stabilizacija i povećanje likvidnosti finansijskog tržišta, uz sveobuhvatnu zakonodavnu i regulatornu reformu, doprineće smanjivanju rizika investiranja u realni sektor privrede. Istovremeno sa smanjenjem rizika, aktiviraće se novi izvori tražnje na finansijskom tržištu, što će doprineti razvoju finansijskog tržišta i povećanju njegove likvidnosti. Tome će posebno doprineti institucionalni investitori.
Od posebne važnosti za razvoj finansijskog tržišta je jačanje supervizorne funkcije na finansijskom tržištu. U tom cilju redefinisaće se nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti, učvrstiti njen status kao nezavisnog regulatornog tela i jačati njene sposobnosti regulacije i efikasnog nadzora učesnika i procesa na finansijskom tržištu i uvođenja adekvatnih izveštavanja zasnovanih na IFRS i IOSCO principima. Posebna pažnja posvetiće se usavršavanju postupka pretvaranja zatvorenih privrednih društava u otvorena privredna društva pri emitovanju hartija od vrednosti na primarnom tržištu, kao i zaštiti manjinskih akcionara. Sagledaće se mogućnosti objedinjavanja nadzora nad svim finansijskim delatnostima (bankarsko osiguranje, finansijsko tržište), uz obezbeđenje institucionalne nezavisnosti od izvršne vlasti i od učesnika na finansijskom tržištu. Predviđeno je da NBS vrši nadzor nad radom dobrovoljnih penzijskih fondova.
Srbija će kao punopravni član Međunarodne asocijacije regulatornih tela za hartije od vrednosti ojačati nacionalno finansijsko tržište kroz regionalnu i međunarodnu saradnju sa ciljem da se poboljša kvalitet nacionalne regulative i poveća kapacitet nadzora nacionalnog regulatornog tela. Uz to, podizaće se nivo profesionalnih znanja i veština i povećavati poverenje investitora i javnosti u finansijsko tržište.
Tržište kapitala imaće ključnu ulogu u nastavku procesa privatizacije i privlačenja investitora u svim oblastima. Institucionalno će se urediti trgovanje akcijama najvećih i najuspešnijih domaćih preduzeća na zvaničnom berzanskom listingu. Tržište kapitala će postati osnovni izvor zaduživanja države radi premošćavanja budžetskog deficita i biće okosnica predstojeće reforme penzijskog sistema.
2.2. Bankarski sektor
Reforma bankarskog sistema nastaviće se u pravcu ubrzane privatizacije banaka u kojima država ima vlasničke udele, stimulisanja novih bankarskih proizvoda, stvaranja uslova za povoljnije bankarske kredite i jačanja poverenja u bankarski sistem kroz nove mehanizme osiguranja depozita. Agencija za osiguranje depozita vodiće plan prodaje banaka sa državnim vlasništvom i na bazi tog plana raspisaće tendere za prodaju državnih udela u bankama. Stvorene su pravne osnove za funkcionisanje Agencije za osiguranje depozita, donet je Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje koji omogućuje da se postupak stečaja i likvidacije maksimalno skrati i izmenjen je Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama radi usaglašavanja sa Zakonom o osiguranju depozita. Radi daljeg efikasnijeg razvoja bankarskog tržišta u Srbiji doneće se do kraja 2005. godine novi savremeni zakon o bankama koji će biti usaglašen sa direktivama EU i standardima Bazelskog komiteta. Novim zakonom o bankama izvršiće se izmene u domenu odgovornosti upravljanja, konsolidovane supervizije, tačnosti izveštaja o poslovanju banaka, a sve sa ciljem da se poveća transparentnost poslovanja i konkurentska sposobnost banaka.
Na bazi sprovedenih strukturnih promena u bankarskom sektoru (donošenje nove regulative u skladu sa standardima EU, osnovni kapital, licenciranje, nadzor, stečaj 4 velike banke u društvenoj svojini i zatvaranje 25 nesolventnih banaka, ulazak stranih banaka na domaće tržište, privremena nacionalizacija nekih banaka po osnovu propisa kojim se reguliše dug prema Pariskom i Londonskom klubu, uvođenje platnog prometa u komercijalne banke) nastaviće se jačanje kapaciteta bankarskog sektora u pogledu povećanja depozitnog potencijala i rasta kreditne aktivnosti banaka.
Osnovni cilj daljih promena u bankarskom sektoru je povećanje ponude kredita i porast efikasnosti bankarstva. U srednjem roku obezbediće se održavanje trenda rasta štednje, kao ključne pretpostavke porasta depozita i kredita banaka i podrške privrednoj aktivnosti u realnom sektoru (čemu će doprineti usvojeni Zakon o osiguranju depozita) i uspostavljanje odgovarajućeg sistema zaštite (osiguranja) devizne štednje, kao i smanjivanje troškova finansijskog posredovanja. Ostvarivanje takvih ciljeva u bankarstvu zahteva jačanje konkurencije, tako da efikasnije domaće i strane banke preuzimaju depozite i kreiraju kredite. U tom cilju ubrzaće se privatizacija banaka i likvidacija neefikasnih i malih banaka ili njihova brza dokapitalizacija i ekspanzija kroz nova strateška ulaganja. Ukrupnjavanje banaka dovešće do jačanja konkurencije i porasta efikasnosti banaka i posledično do smanjenja kamatnih stopa i rasta plasmana.
Ojačaće nadzor nad poslovanjem banaka i drugih finansijskih institucija kroz institucionalnu i tehničku modernizaciju njihovog rada i povećanje nadzornog kapaciteta NBS sprovođenjem plana razvoja kontrolne funkcije i uspostavljanjem posebnog nadzora nad bankama u državnom vlasništvu. Posebna pažnja posvetiće se superviziji banaka koje ostvaruju brzi rast bilansne sume. Sagledaće se potreba formiranja jedinstvene institucije za nadzor nad svim finansijskim delatnostima, imajući u vidu visok stepen povezanosti banaka, osiguravajućih društava i brokerskih kuća.
U skladu sa donetim Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje rešiće se status dugova banaka u stečaju i odrediti institucija koja upravlja dugovima tih banaka. Poboljšaće se pravni i institucionalni okvir za gašenje banaka, uključujući reviziju statusa Agencije za osiguranje depozita i davanje većih ovlašćenja ovoj Agenciji u sprovođenju stečaja i likvidacije banaka.
Novim zakonom o bankama uvešće se princip konsolidovane supervizije, što podrazumeva nadzor poslovanja svih članica bankarske grupe i holding kompanije banke, odnosno povezanih lica. Omogućuje se sticanje dozvole za rad kroz dvostepeni postupak, tako da se dozvola odobrava na osnovu preliminarnog odobrenja, dok će se konačna dozvola odobravati nakon što se ustanovi da li investitor ispunjava uslove za osnivanje banke. Minimalni osnivački novčani iznos kapitala propisuje se na 10 miliona EUR u dinarskoj protivvrednosti i sa dopunskim kapitalom treba konstatno da se zadrži na tom nivou. Za sticanje vlasništva predviđena je saglasnost NBS, odnosno regulisanje podzakonskim aktima NBS. Predviđena minimalna adekvatnost kapitala iznosi 10%. Novim zakonskim rešenjima poboljšava se upravljanje rizicima poslovanja banke, upravljanje bankom, jača konsolidovana supervizija, eksterna i unutrašnja revizija i kontrolna funkcija NBS. Obavezna je izrada godišnjih finansijskih izveštaja koji sadrže podatke o kapitalnom cenzusu, adekvatnosti kapitala, izloženosti ukupnim rizicima, proceni kreditnog rizika, likvidnosti, otvorenim neto deviznim pozicijama i drugo.
2.3. Sektor osiguranja
U skladu sa Zakonom o osiguranju uspostaviće se regularno tržište osiguranja. NBS kontrolisaće primenu ovog zakona i sa tržišta osiguranja uklanjati nesolventna osiguravajuća društva. Zakonom o osiguranju koji je harmonizovan sa direktivama EU i međunarodnim standardima osiguranja ukloniće se barijere za ulazak stranih investicija. Stvaraće se uslovi za privatizaciju domaćih osiguravajućih kompanija. U strukturi portfelja osiguravajućih društava povećavaće se učešće životnog i imovinskog osiguranja.
Na bazi Zakona o osiguranju, koji je donet maja 2004. godine i usklađen sa relevantnim međunarodnim direktivama i standardima iz oblasti osiguranja, ubrzaće se razvoj sektora osiguranja u Srbiji koji će pored bankarskog sektora predstavljati ključnog učesnika na finansijskom tržištu. Na domaćem tržištu osiguranja svega 3,5% od ukupnog osiguranja potiče od životnog osiguranja, dok u razvijenim zemljama učešće ovog vida osiguranja iznosi oko 60%. Takođe, u Srbiji je nisko učešće naplaćene premije u sektoru osiguranja u ostvarenom BDP (8,2%).
U skladu sa novom zakonskom regulativom ojačana je nadzorna uloga NBS u funkcionisanju tržišta osiguranja na kome su bila prisutna 22 osiguravajuća društva. NBS je oduzela dozvole za rad, uz pokretanje postupka likvidacije, za 12 osiguravajućih društava zbog neregularnosti u poslovanju.
Izvršiće se organizacione promene u pravcu podele na životno i neživotno osiguranje. U skladu sa tim, jedno osiguravajuće društvo neće moći istovremeno da obavlja obe vrste osiguranja, a poslovi reosiguranja, posredovanja ili zastupanja u osiguranju organizovaće se kao posebna delatnost. Formiraće se služba interne revizije koja za svoj rad odgovara neposredno nadzornom odboru društva za osiguranje.
Zakonom utvrđena visina osnivačkog kapitala je garancija da će društvo za osiguranje moći da izmiruje svoje obaveze po ugovoru, što je ključna pretpostavka za poverenje u sigurnost funkcionisanja tih finansijskih institucija.
Liberalizovaće se pristup stranog kapitala na domaćem tržištu osiguranja. Pri tome, onemogućiće se odliv kapitala u inostranstvo. Primena Zakona o osiguranju obezbediće jačanje konkurencije u sektoru osiguranja, otklanjanje nelojalne konkurencije, smanjenje broja osiguravača na nivo potreban domaćem tržištu, približavanje domaćeg sektora osiguranja pravilima osiguravajuće delatnosti u EU. U tom cilju doneće se odgovarajuća podzakonska akta, kao i Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju.
Radi obezbeđenja finansijske stabilnosti sektora osiguranja, utvrdiće se pravila za izračunavanje margine solventnosti, tehničkih rezervi i koeficijenta likvidnosti, polazeći od ekonomskih mogućnosti domaćih osiguravača.
Radi jačanja sektora osiguranja sprovešće se proces njegove konsolidacije, uz proces restrukturiranja i privatizacije društava za osiguranje. Vlada je nakon stvaranja institucionalnih uslova raspisala tender za izbor privatizacionog savetnika za DDOR Novi Sad a.d., a Agencija za osiguranje depozita je raspisala tender na osnovu kojeg je izabran dijagnostički revizor za izradu nezavisnog dijagnostičkog izveštaja za kompaniju Dunav Osiguranje.
Razvoj osiguravajuće delatnosti zasnivaće se na odgovarajućoj investicionoj politici društava za osiguranje, tako da svaka investicija osiguravajućih društava obezbedi visok stepen zaštite svojih osiguranika od rizika i postizanje što većeg prinosa na plasirana sredstva. Društva za osiguranje biće značajni učesnici na razvijenom domaćem finansijskom tržištu na kome će moći da očuvaju svoju likvidnost i obezbede sigurnost i profitabilnost ulaganja.
Nedovoljno razvijeno i nedovoljno likvidno finansijsko tržište sa malom ponudom hartija od vrednosti podrazumeva liberalizaciju kapitalnih ulaganja u cilju proširenja portfolija osiguranja i očuvanja likvidnosti i solventnosti društva za osiguranje, odnosno stabilizacije domaćeg sektora osiguranja, tako da prekomerni ulazak stranih osiguravajućih kompanija ne ugrožava poslovanje domaćih osiguravača.
Razvoj domaćeg sektora osiguranja podrazumeva da se uredi obaveza izračunavanja realnih tarifa (premija) u osiguranju na bazi statistike osiguranja i procena pojedinih vrsta rizika. Pri tome, regulisaće se položaj i ovlašćenja aktuara i obezbediti obrazovanje zaposlenih u sektoru osiguranja i korisnika usluga osiguravajuće delatnosti.
3. Ljudski resursi
3.1. Zapošljavanje i tržište rada
Započete reforme u oblasti zapošljavanja i tržišta rada nastaviće se u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i Zakonom o radu, sa ciljem da se obezbedi ostvarenje pune zaposlenosti, podizanje kvaliteta i produktivnosti rada, uključivanje na tržište rada svih kategorija stanovništva, kao i uslova rada koji odgovaraju standardima EU. Na bazi Zakona o radu obezbediće se dosledna primena direktiva EU za ovu oblast, međunarodnih konvencija i preporuka Međunarodne organizacije rada i efikasno kolektivno pregovaranje.
Institucionalno uređenje zapošljavanja i tržišta rada dovršiće se donošenjem zakona o štrajku, zakona o zapošljavanju stranih državljana, zakona o evidenciji u oblasti rada, zakona o zapošljavanju lica s invaliditetom, zakona o zaštiti građana Republike Srbije na radu u inostranstvu, zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i zakona o inspekciji rada.
Radi povećanja zapošljavanja kroz aktivnu investicionu i razvojnu politiku doneta je Nacionalna strategija zapošljavanja. U njenom sprovođenju ključnu ulogu imaće Nacionalna služba za zapošljavanje, koja će neposredno da radi sa licima koja aktivno traže zaposlenje i sa preduzetnicima koji nastoje da otpočnu sopstveni biznis. Razvoj malih i srednjih preduzeća biće osnovni izvor zapošljavanja i razvoja, odnosno otvaranja novih radnih mesta. Programi prekvalifikacije, obrazovanja i sticanja novih znanja i kvalifikacija prilagođavaće se potrebama privrednog razvoja zemlje i uvođenja novih proizvoda i tehnologija. U tome aktivnu ulogu imaće udruženja poslodavaca i sindikati i lokalna samouprava. Radi poboljšavanja sposobnosti radne snage reformisaće se sistem obrazovanja na svim nivoima. U cilju podsticanja zapošljavanja socijalno ugroženih kategorija (nezaposleni sa preko 45 godina starosti koji se najteže zapošljavaju) sprovodiće se programi samozapošljavanja i javni radovi. Pri tom, očekuje se veće korišćenje pogodnosti koje su uvedene za poslodavce u pogledu zapošljavanja nezaposlenih lica prijavljenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje starijih od 45 odnosno 50 godina ili su korisnici novčane naknade za nezaposlene neprekidno u periodu od godinu dana.
Politika zapošljavanja i funkcionisanje tržišta rada zasnivaće se na osnovnim smernicama Nacionalne strategije zapošljavanja i biće usmerena na uspostavljanje stabilnog i dugoročno održivog trenda rasta zaposlenosti, praćenog rastom aktiviteta stanovništva. Radi povećanja zaposlenosti obezbediće se rast stranih direktnih investicija i domaće štednje, pružanje podrške preduzetništvu i osnivanju malih i srednjih preduzeća i privatnih radnji, uz odgovarajuće finansijske podsticaje. U procesu privatizacije i restrukturiranja preduzeća očekuje se dodatni priliv nezaposlenosti i rast zaposlenosti kroz osnivanje novih preduzeća.
Nacionalnom strategijom zapošljavanja predviđeno je povećanje stope zaposlenosti kod mladih, posebno u starosnoj grupi od 15 do 24 godine na 20% u periodu do 2010. godine, povećavanje učešća radne snage u radno sposobnom stanovništvu za 0,8% godišnje, rast zaposlenosti po stopi od 1,5% godišnje, smanjenje stope anketne nezaposlenosti za 1% godišnje, a stope registrovane nezaposlenosti za 1,9% godišnje. Predviđeno je da se kroz reformu i integraciju inspekcije rada obezbedi pomeranje zaposlenja sa neformalnog na formalni sektor, što će rezultirati smanjenjem zaposlenosti u sivoj zoni za oko 2% godišnje. Osim toga, putem poboljšanja fleksibilnosti zvaničnih tržišta rada, pri bržem rastu fleksibilnih oblika zapošljavanja za 10% nego što je rast standardnih oblika zapošljavanja, delovaće se na smanjenje trajanja nezaposlenosti, dok će ubrzanje procesa reformi omogućiti povećanje zapošljavanja u privatnom sektoru. Adekvatnim merama uticaće se na smanjenje regionalnih dispariteta u stopi nezaposlenosti i povećanje stopa zapošljavanja žena, kao i povećanje zaposlenosti i aktiviteta posebno pogođenih grupa (invalidi, izbeglice i Romi).
Značajnu ulogu u zapošljavanju imaće reformisana Nacionalna služba za zapošljavanje, u čijoj nadležnosti će biti sprovođenje akcionog plana zapošljavanja. To podrazumeva povećanje efikasnosti njenog rada u sprovođenju aktivne politike tržišta rada, kao i decentralizaciju ovlašćenja i odgovornosti, induvidualni pristup korisnicima usluga, intenzivniju saradnju sa poslodavcima i uspostavljanje procedura sistema kvaliteta.
Mere aktivne politike tržišta rada podrazumevaju programe aktivnog traženja posla kroz susretanje ponude i tražnje, dodatno obrazovanje i obuku, razvoj preduzetništva i programe samozapošljavanja. Ove mere realizovaće se kroz klubove za aktivno traženje posla, sajmove zapošljavanja i socijalni program i zbrinjavanje viška zaposlenih. Podsticaće se programi samozapošljavanja kroz jednokratne isplate novčanih naknada i drugi vidovi zapošljavanja.
Kroz pasivne mere ozbezbediće se sistematska revizija transfera za nezaposlene i njihova restriktivna primena, sa ciljem poboljšanja njegove targetiranosti. Rast minimalne zarade biće brži od rasta naknade za nezaposlene, a utvrđivaće je Socijalno-ekonomski savet osnovan za teritoriju Republike na osnovu Zakona o socijalno-ekonomskom savetu. Parametri za utvrđivanje minimalne zarade utvrđeni su Zakonom o radu. U okviru Socijalno-ekonomskog saveta uspostavljaće se dijalog između predstavnika sindikata, poslodavaca i Vlade Republike Srbije.
Uspostaviće se adekvatan informacioni sistem tržišta rada, što podrazumeva implementaciju indikatora prema standardima MOR-a i EUROSTAT-a, tako da se u narednih pet godina pokriju svi indikatori MOR-a (20 indikatora) i 90% indikatora EUROSTAT-a. To će omogućiti Nacionalnoj službi za zapošljavanje da značajno unapredi metodologiju sakupljanja i analize podataka iz sopstvenih izvora, zatim njihovu distribuciju drugim korisnicima radi sagledavanja trendova i funkcionisanja tržišta rada, posebno na lokalnim nivoima.
U toku je realizacija projekta u okviru programa CARDS 04, a u toku su pripreme na projektu u okviru programa CARDS 06, što podrazumeva obavezu Vlade da obezbedi 10% sredstava od vrednosti projekta. Programi u oblasti zapošljavanja finansiraće se kreditnim sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj, što podrazumeva obezbeđenje garancije Vlade za kreditna sredstva.
Vlada će putem Fonda za nezaposlene podsticati zapošljavanje registrovanih nezaposlenih lica, tako što će odobravati mikrokredite od 5 do 20 hiljada evra za pokretanje privatnog biznisa sa rokom otplate od 3-5 godina, uz period počeka od godinu dana i sa povoljnom kamatnom stopom. Lica kojima se odobri ovaj kredit dužna su da u roku od dva meseca registruju svoju delatnost i tada će moći da podignu kredit. Fond za razvoj Srbije i Nacionalna služba za zapošljavanje obezbediće sredstva za kredite za nezaposlene.
Doneće se zakon o zapošljavanju lica s invaliditetom, sa ciljem da se podstakne razvoj zapošljavanja lica s invaliditetom, poboljšaju uslovi rada i unaprede programi u preduzećima za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida.
Izmenama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti obezbediće se mogućnost subvencionisanja zarade za određene kategorije lica od početka 2006. godine, kao i isplata jednokratne novčane naknade za samozapošljavanje u visini od 80% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u Republici, ukoliko je utvrđena novčana naknada niža od 80%.
3.2. Obrazovni sistem
Reforma obrazovne delatnosti usmeriće se na razvoj sistema obrazovanja za sve, prilagođen tradiciji obrazovanja u Srbiji i modernim evropskim standardima. Novi sistem obrazovanja promovisaće talente i sposobnosti svakog pojedinca, kao i relevantnost nastavnih sadržaja, uz jačanje kapaciteta za učenje i razvoj kritičkog mišljenja. Nastavni sadržaji vodiće računa o očuvanju identiteta i osnovnih istorijskih i moralnih vrednosti društva, kao i o napretku nauke i tehnologije koja zahteva učenje čitavog života. U tom cilju osposobljavaće se nastavni kadar, jačati nadzor stručnih službi i javnosti i povećavati sredstva iz budžeta za obrazovanje. Pri tome, na svim nivoima obrazovanja obezbediće se povećanje zarada uz smanjenje nenastavnog osoblja, racionalizacija materijalnih troškova, rekonstrukcija škola i obnavljanje opreme, povećanje kvaliteta programa obrazovanja primerenih potrebama tržišne privrede i demokratskog društva, poboljšanje nastave i učenja, kao i finansiranja na republičkom, regionalnom i lokalnom nivou.
Sistem visokog obrazovanja unaprediće se sa ciljem da se smanji dužina studiranja i poveća broj diplomiranih u odnosu na broj upisanih studenata. Programi studiranja biće prilagođeni naučnim dostignućima i potrebama ekonomskog i tehnološkog razvoja zemlje. U tom cilju donet je Zakon o visokom obrazovanju, a doneće se Nacionalna strategija razvoja obrazovanja u funkciji razvoja zemlje. Visoko obrazovne ustanove koje ispunjavaju visoke obrazovne standarde imaće status institucija od posebnog nacionalnog značaja. Obezbediće se bolja snabdevenost fakulteta laboratorijskom opremom, informatičkim tehnologijama i fondom knjiga, kao i stručnim i naučnim časopisima.
Na bazi Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nastaviće se započete reforme obrazovnog sistema u celini u pravcu povećanja kvaliteta i efikasnosti obrazovanja i dostupnosti obrazovanja svima, u skladu sa pricipima doživotnog učenja, bržeg zapošljavanja, razvoja karijere i aktivnog građanstva, jednakih šansi i društvene kohezije, kao i u pravcu usklađivanja obrazovnog sistema sa principima razvoja obrazovanja u EU. U tom cilju doneće se zakoni o predškolskom obrazovanju, osnovnom obrazovanju, srednjem obrazovanju, udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, studentskom standardu i Pravilnik o vrsti stručne spreme nastavnika i stručnih radnika.
Posebna pažnja posvetiće se razvoju stručnog obrazovanja u Srbiji koje će podržati razvoj privrede i društva zasnovanog na znanju i uključivanju u globalne procese. U tome poseban značaj ima reformisanje i modernizacija visokog obrazovanja i njegovo usklađivanje sa principima razvoja visokog obrazovanja u EU. Razvoj stručnog obrazovanja u Srbiji podrazumeva dovršenje zakonskih promena u opštem i stručnom obrazovanju, stvaranje novih institucija u oblasti stručnog obrazovanja, uvođenje novog sistema upisa, modernizaciju programa obrazovanja i uvođenje novih obrazovnih profila, uvođenje modularnog principa u strukturiranje nastavnih programa, stručno usavršavanje nastavnika za realizaciju novih obrazovnih profila i programa.
Podizanje kvaliteta i efikasnosti obrazovanja zahteva donošenje svih zakonskih i strateških dokumenata usklađenih sa standardima EU u oblasti obrazovanja, kao što su strategija stručnog obrazovanja u Srbiji, koncepcija srednjeg stručnog obrazovanja, zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, zakon o udžbenicima, kao i inoviranje postojeće zakonske regulative u svim oblastima obrazovanja. Na bazi ovih strateških dokumenata obezbediće se razvijanje sistema institucionalnog i programskog pluralizma u oblasti obrazovanja i povezivanje formalnog i neformalnog stručnog obrazovanja, razvijanje sistema vrednovanja u ukupnom sistemu vaspitanja i obrazovanja, modernizacija i usavršavanje stručnog obrazovanja i osposobljavanja zasnovanog na konceptu doživotnog učenja, uz uvažavanje principa partnerstva, dostupnosti, otvorenosti, decentralizacije i programske raznovrsnosti, razvijanje sistema standarda kojima se obezbeđuje povećanje kvaliteta i efikasnosti sistema obrazovanja na svim nivoima, razvijanje sistema podrške mladima u oblasti njihovog obrazovanja, zapošljavanja i profesionalnog razvoja, razvoj obrazovanja dece i mladih sa posebnim potrebama, razvoj obrazovanja nacionalnih manjina. Posebna pažnja posvetiće se obrazovanju odraslih u funkciji njihovog osposobljavanja za potrebe društva i tržišta rada.
Osnovni cilj u oblasti obrazovanja je kreiranje otvorenog i fleksibilnog sistema stručnog obrazovanja koji se prilagođava demografskim, socio-ekonomskim i tehničko-tehnološkim potrebama kao ključna pretpostavka za unapređenje ljudskog potencijala i uspešnu integraciju Srbije u evropski kulturni i ekonomski prostor. Za realizaciju takvog strateškog cilja u oblasti obrazovanja potrebno je formirati nacionalni savet za stručno obrazovanje, uspostaviti sistem akreditacije i sertifikacije u stručnom obrazovanju, razvijati standardizaciju u stručnom obrazovanju (standardi zanimanja, obrazovni standardi), podizati stručnost nastavnika i zaposlenih, pratiti kvalitet u obrazovanju, unaprediti finansiranje obrazovanja.
Posebna pažnja posvetiće se stabilnom finansiranju obrazovnih ustanova iz budžeta resornog ministarstva, sa rastućim učešćem rashoda za obrazovanje. Obezbediće se nabavka opreme, poboljšanje infrastrukture i usavršavanje nastavnika. Škole će imati mogućnost da stiču dodatna sredstva ukoliko nude diplome koje su tražene na tržištu rada. U lokalnim zajednicama u kojima tržište rada dobro funkcioniše škole će moći da odaberu finansiranje na osnovu izlaznih rezultata u vidu diploma za potrebe lokalnog tržišta rada. Time će novi sistem finansiranja stručnog obrazovanja podržati tržište rada.
Radi poboljšanja kvaliteta obrazovanja kroz povećanje relevantnosti školskih programa i kontinuirani profesionalni razvoj nastavnika, intenziviraće se rad na povezivanju škola u jedinstveni informacioni sistem i opremanje multimedijalnih radionica, kako bi se korišćenje IT omogućilo što većem broju učenika i nastavnika i osigurao kontinuitet u prikupljanju i obradi podataka i informacija.
Kvalitetno obrazovanje za sve podrazumeva inkluzivni pristup u obrazovanju. Inicijative za inkluzivno obrazovanje fokusiraju se na one grupe kojima su bile uskraćene mogućnosti za adekvatno obrazovanje: deca sa teškoćama u razvoju ili drugim posebnim obrazovnim potrebama; deca koja žive u siromaštvu; pripadnici etničkih ili jezičkih manjina.
Profesionalnu podršku razvoju obrazovanja pružaće mreža institucija (zavodi) koje će pratiti savremene tokove evropskog obrazovanja i starati se o jačanju kapaciteta i ljudskih resursa u obrazovanju uvođenjem profesionalnih standarda za nastavničku profesiju, kao i o programima podrške nastavnicima i stručnim saradnicima tokom pripravničkog staža.
Bezbednosti učenika i profesora u školama posvetiće se veća pažnja radi čega će se znatno povećati broj školskih policajaca i preduzeti druge bezbedonosne mere (video nadzor i dr.), što će uticati na povećanje rashoda za zarade. Nastaviće se sa politikom povećanja zarada u obrazovanju i sa usklađivanjem zarada zaposlenih u prosveti sa zaradama u javnom sektoru, kao i sa poboljšanjem uslova obrazovanja nabavkom savremnih nastavnih sredstava i opreme, popravkom dotrajalih objekata i izgradnjom novih objekata u saradnji sa lokalnom upravom, opremanjem školskih učionica, laboratorija, kabineta i fiskulturnih sala.
Sve to, kao i akreditacija uticaće na povećanje učešća rashoda za obrazovanje u BDP. Reforma obrazovne mreže podrazumeva smanjenje ulaganja u određene obrazovne ustanove, a s druge strane podrazumeva značajna ulaganja u reformisane obrazovne ustanove. Na taj način ulaganje u obrazovanje bilo bi dugoročna investicija a ne opterećenje budžeta Srbije. Potpisana Bolonjska deklaracija, takođe, podrazumeva značajne reformske zahvate u univerzitetskom obrazovanju, koji će imati efekte na povećanje učešća rashoda za obrazovanje u BDP.
3.3. Naučnoistraživački i inovacioni sistem
Na bazi zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti koji je pripremljen reformisaće se i racionalizovati naučnoistraživački sistem u Republici Srbiji, sa ciljem da se obezbedi kvalitet kao osnovni kriterijum naučnog rada. Reforma naučnoistraživačke delatnosti odvijaće se u pravcu uspostavljanja modernog nacionalnog inovacionog sistema koji će dovesti do razvoja ideja i njihove implementacije na tržištu. U tom cilju povezaće se naučnoistraživački sistem sa privredom, kao bitna pretpostavka razvoja proizvoda i usluga za svetska tržišta. Doneće se, pored zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i nacionalna strategija razvoja nauke i tehnologije usmerena na sagledavanje dugoročnih razvojnih promena koje zahtevaju strukturno prilagođavanje privrede i društva. Naučne ustanove koje ispunjavaju visoke naučne standarde imaće status institucija od posebnog nacionalnog značaja i biće kadrovski osposobljene i materijalno opremljene.
Na bazi zakona koji uređuju naučnoistraživačku i inovacionu oblast sprovodiće se reforme usmerene na usavršavanje naučnoistraživačkog i inovacionog sistema, racionalizaciju mreže naučnoistraživačkih organizacija, usklađivanje standarda naučnoistraživačkog rada sa standardima koji važe u EU i svetu, poboljšanje uslova za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost, povećanje primenljivosti rezultata naučnoistraživačkog i inovacionog rada u privredi kao pretpostavke rasta BDP.
Radi ostvarenja postavljenih ciljeva preduzeće se sledeće mere: akreditacija naučnoistraživačkih ustanova, utvrđivanje merljivih kriterijuma za valorizaciju naučnoistraživačke kompetentnosti istraživača, izrada studije o efikasnosti primene naučnoistraživačkih rezultata u privredi, pokretanje novog istraživačkog ciklusa 2006-2008. godine, efektivno angažovanje svih raspoloživih naučnoistraživačkih resursa, posebno mladih istraživača, kontrola efektivnog korišćenja budžetskih sredstava u naučnoistraživačkoj i inovativnoj delatnosti, poboljšanje uslova za naučnoistraživački rad (opremljenost naučnoistraživačkih organizacija, materijalni status istraživača i dr.), razvoj međunarodne naučno-tehnološke saradnje i povećanje izdvajanja iz BDP za naučnoistraživački i inovativni rad. S obzirom na to da se rast BDP u savremenim uslovima zasniva prvenstveno na primeni rezultata naučnoistraživačke i inovativne delatnosti u privredi, neophodno je da se naučnoistraživačka i inovativna delatnost posmatraju kao osnovni resursi privrednog razvoja. Shodno tome, potrebno je iz dobitka privrede i iz budžeta nosilaca vlasti povećati obim ulaganja u razvoj naučnoistraživačkog i inovativnog sistema Srbije.
U cilju razvoja informacionog društva i privrede zasnovanih na znanju doneće se nacionalna strategija sa akcionim planom za razvoj informacionog društva, koja obuhvata:
donošenje potrebnog zakonodavstva i uspostavljanje regulatornih mehanizama, kao i razvoj informatičko-komunikacione infrastrukture koja je dostupna za institucije istraživanja i obrazovanja i za građane i preduzeća u oblasti pružanja javnih usluga;
povezivanje privrede i istraživačkog sistema, realizaciju programa za istraživanje i razvoj, primenu inovativnih projekata i razvoj znanjem intenzivnih industrija;
upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovnim ustanovama i uvođenje interdisciplinarnog obrazovnog sadržaja povezanog sa razvojem informacionog društva na svim nivoima obrazovanja, uključujući internet pristup;
podsticanje razvoja usluga informacionog društva, uz primenu elektronskog potpisa, posebno razvoj elektronskih usluga u javnoj administraciji i uvođenje elektronskih komunikacija između nacionalnog nivoa i nivoa lokalnih uprava, građana i preduzeća da putem Interneta mogu koristiti usluge u javnoj upravi, zdravstvu, školstvu i pravosuđu.
Razvoj privatnog i javnog sektora Republike Srbije podrazumeva razvoj informatičke i telekomunikacijske infrastrukture, posebno liberalizaciju telekomunikacijskog tržišta, modernizaciju telekomunikacijske mreže, omogućavanje pristupa javnoj telekomunikacijskoj mreži i internetu, široko korišćenje usluga informatičkog društva. Moderna informatička i komunikacijska infrastruktura i efikasna primena informatičke tehnologije omogućiće razvoj novih na znanju zasnovanih usluga (e-obrazovanje, e-zdrastvo, e-poslovanje, e-bankarstvo, rad na daljinu). U tom cilju povećaće se ulaganja u informatizaciju obrazovnog i naučnoistraživačkog sistema i jačanje akademske i istraživačke mreže, kao i u informatizaciju primarne i bolničke zdravstvene zaštite. U oblasti državne uprave pokrenuće se projekti informatizacije pravosuđa, carinskog i poreskog sistema, katastra i zemljišnih knjiga, integracije inforamacionih sistema državne uprave i stvaranje jedinstvene baze podataka i informacija o radu javne uprave i javnim uslugama na internetu. Posebna pažnja posvetiće se primeni elektronskog potpisa u javnoj upravi i privredi i promociji e-poslovanja na svim nivoima, kao i promociji inovativne aktivnosti u privredi, radi poboljšanja njene konkurentske pozicije pomoću inovativnog rasta preduzeća koja utiču na rast privrede kroz razvijanje novih tehnologija i proizvoda i usluga zasnovanih na znanju. Tome će značajno doprineti podsticanje primene informatičke tehnologije u privredi, koja će omogućiti povećanje produktivnosti i konkurentnosti preduzeća, kao i razvoj tehnoloških parkova i inkubatora.
3.4. Religijski sistem
Zakonom o verskim organizacijama biće uređena i stabilizovana multireligijska struktura društva. Tradicionalne crkve, istorijske verske zajednice i nove veroispovedne zajednice dobiće status javnih organizacija i biće integrisane u javni društveni život. Versko obrazovanje metodološki i programski ostaće autonomno, a programi opšteobrazovnih predmeta biće usklađeni sa programima javnih škola, sa ciljem da se obezbede pretpostavke za uključivanje verskih srednjih i visokih škola u javni obrazovni sistem. Univerzalne vrednosti religijske kulture biće reafirmisane kao noseći elementi kulturnog, vrednosnog i duhovnog sistema koji se nalazi u temelju ujedinjene Evrope. Materijalni i socijalni položaj nosilaca vere u svim verskim zajednicama (đaci, studenti, sveštenoslužitelji svih vidova i rangova, verski službenici) poboljšavaće se u skladu sa ekonomskim i socijalnim razvojem Republike Srbije.
4. Socijalni sektor
Osnovni ciljevi i prioriteti reforme socijalnog sektora su modernizacija sistema socijalne zaštite, promovisanje socijalne kohezije, smanjivanje siromaštva i promovisanje jednakih mogućnosti u skladu sa Agendom socijalne politike EU. Socijalna sigurnost kao ključni cilj socijalne politike Srbije podrazumeva reformisanje i racionalizaciju sistema penzijskog i zdravstvenog osiguranja, državne administracije i pravosuđa i povećanje njihove efikasnosti.
4.1. Sistem zdravstvene zaštite
Primarni cilj reforme sistema zdravstvene zaštite je stvaranje finansijski i institucionalno održivog sistema na duži rok koji unapređuje zdravlje stanovništva. Uspostavljeni prioriteti u reformi sistema zdravstvene zaštite su smanjivanje preventabilnog morbiditeta i mortaliteta stanovništva, usklađivanje prava iz zdravstvenog osiguranja sa materijalnim mogućnostima društva i stvaranje modernog, održivog, decentralizovanog i transparentnog sistema zdravstvene zaštite. Nastaviće se reforma ovog sistema i sistema zdravstvenog osiguranja na bazi novih sistemskih zakona kojima se uređuje ovo područje, Dokumenta zdravstvene politike, Vizije razvoja sistema i Strategije reforme sistema zdravstvene zaštite Republike Srbije, kao osnove za planiranje, razvoj i organizaciju u oblasti zdravstvene delatnosti i izradu programa zdravstvene zaštite. Planom modernizacije sistema zdravstvene zaštite predviđeno je osavremenjivanje zdravstvenih ustanova sa rekonstrukcijom prostora i snabdevanjem novom opremom, prodajom ili iznajmljivanjem viška prostora koji se ne koristi radi vraćanja duga dobavljačima lekova, kao i racionalizacija broja nemedicinskog (administrativnog i tehničkog) osoblja.
Realizovaće se akcioni plan za prestrukturiranje kapaciteta i racionalizaciju broja zaposlenih u sistemu zdravstvene zaštite Republike Srbije za period 2005 – 2010. godine, čiji efekat će biti smanjenje broja zaposlenih za 7000 radnika do 2008. godine. To podrazumeva adekvatan socijalni program, odnosno obezbeđenje sredstava za realizaciju aktivnosti racionalizacije u zdravstvenom sistemu.
Vlada će nastaviti realizaciju usvojene zdravstvene politike Srbije i ubrzati reformisanje sistema zdravstvene zaštite na bazi Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o komorama zdravstvenih radnika. U skladu sa tim zakonima, nizom sektorskih zakona regulisaće se posebne oblasti, kao što su zakon o prekursorima, zakon o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci, zakon o biomedicinski potpomogunutom oplođenju, zakon o evidencijama u oblasti zdravstva, zakon o mentalnom zdravlju, zakon o transfuziji krvi, zakon o javnom zdravlju, zakon o uzimanju i presađivanju delova ljudskog tela. Sledeći koraci u reformi sistema zdravstvene zaštite su: izrada glavnog plana sa kategorizacijom i racionalizacijom mreže zdravstvenih ustanova, a zatim jačanje i kontrola kvaliteta rada putem sistema licenciranja zdravstvenih radnika, akreditacije zdravstvenih ustanova i programa, stvaranjem mešavine privatnog i državnog vlasništva (public-private mix), širenje mogućnosti izbora za korisnike zdravstvenih usluga i porast njihovog zadovoljstva radom zdravstvene službe i povećanje efikasnosti rada.
Dokument koji predstavlja osnovu za izvođenje reforme u sistemu zdravstvene zaštite je zdravstvena politika, koju je usvojila Vlada Republike Srbije na početku 2002. godine i kojom su definisani osnovni ciljevi i pravci razvoja ovog sistema u Srbiji: očuvanje i unapređenje zdravstvenog stanja stanovništva, pravičan i jednak pristup zdravstvenoj zaštiti, postavljanje korisnika (pacijenta) u centar sistema zdravstvene zaštite, postizanje finansijske i institucionalne održivosti sistema, poboljšanje efikasnosti i kvaliteta rada uz definisanje posebnih nacionalnih programa u oblasti kadrova, mreže ustanova, zdravstvenih tehnologija i medicinskog snabdevanja, definisanje uloge privatnog sektora i unapređenje i razvoj humanih resursa u sistemu zdravstvene zaštite.
Pojava međunarodnih partnera, posebno Svetske banke i Evropske Unije (preko Agencije za rekonstrukciju – EAR) nametnula je potrebu formulisanja jasne vizije sistema zdravstvene zaštite sa vodećim principima razvoja. Vizija sistema zdravstvene zaštite polazi od nekoliko važnih premisa:
budući sistem zdravstvene zaštite će se razvijati iz postojećih kapaciteta i nasleđene tradicije,
ubuduće, princip solidarnosti biće najvažniji za donošenje odluka i izbor rešenja, te se mora kontinuirano poštovati na svim nivoima zdravstvene zaštite. Korisnik sistema mora biti u centru pažnje onih koji donose odluke na političkom, administrativnom i profesionalnom nivou, kao i davalaca usluga,
iako cilj mora biti usmeravanje svih neophodnih resursa na obezbeđivanje najbolje moguće zdravstvene zaštite, razvoj u narednim godinama bi trebalo da ima u vidu finansijska ograničenja uslovljena ekonomskim mogućnostima zemlje. O ovoj činjenici se mora otvoreno diskutovati, kako u političkim institucijama, tako i u javnosti,
u toku naredne decenije, kontrolisana promena od sadašnjeg sistema bi trebalo da dovede do takvog sistema u kome će zajedničko delovanje javnog i privatnog sektora u pružanju zdravstvenih usluga obezbediti stanovništvu sistem zdravstvene zaštite koji će u okviru realnih resursa omogućiti pravičan pristup zdravstvenim uslugama. Takve usluge će biti bazirane na modernoj tehnologiji i savremenim naučnim metodama, podržane delotvornim preventivnim i promotivnim aktivnostima.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti predviđa decentralizaciju organizacije zdravstvene službe i podelu odgovornosti u ostvarivanju zdravstvene zaštite između Republike, pokrajine, opštine, grada, poslodavaca, odnosno pojedinaca. Takođe podrazumeva razdvajanje zdravstvenih centara na domove zdravlja, opšte bolnice i apoteke, dok će organizacija zdravstvene delatnosti biti jasno razdvojena na primarni, sekundarni i tercijarni nivo. Preciznije će se urediti delatnost zdravstvenih ustanova i privatne prakse i njihov odnos sa organizacijama za zdravstveno osiguranje (obavezno i dopunsko) vezano za finansiranje zdravstvene zaštite. Osnovice i stope doprinosa za zdravstveno osiguranje usklađivaće se sa troškovima zdravstvene zaštite po pojedinim kategorijama osiguranika. Zakonom se preciznije definišu prava na zdravlje i prava pacijenata u sistemu zdravstvene zaštite u skladu sa Evropskom poveljom o pravima pacijenata. Uvodi se koncept stalnog unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite i kontrole kvaliteta zdravstvene zaštite, veća dostupnost zdravstvenih usluga za osetljive (ranjive) populacione grupe, pravičnost u korišćenju i finansiranju zdravstvene zaštite. Sprovođenje Zakona biće podržano osnivanjem i radom agencije za akreditaciju.
Zakonom o komorama zdravstvenih radnika predviđa se osnivanje više komora, kao što su lekarska, stomatološka, farmaceutska, komora biohemičara i komora medicinskih sestara i tehničara Srbije. Komore će imati javna i druga ovlašćenja, a najvažnije je davanje, obnavljanje i oduzimanje odobrenja za samostalan rad članovima komore (davanje licenci i relicenciranje), posredovanje u rešavanju sporova između zdravstvenih radnika, građana i zdravstvenih ustanova i sprovođenje disciplinskog postupka u slučaju povrede radnih obaveza i etičkog kodeksa.
Doneće se nacionalna politika lekova i akcioni plan za implementaciju, sa ciljem da se obezbedi dostupnost lekova, kvalitet lekova i njihova racionalna upotreba. U pogledu dostupnosti lekova unaprediće se sistem snabdevanja (nabavka i distribucija) lekovima, formiranje cena lekova, način finansiranja lekova, formiranje prioritetnih lista lekova i poboljšati ljudski resursi. Obezbediće se svim građanima bezbedni, efikasni i kvalitetni lekovi koji se nalaze u prometu u zemlji, domaćeg ili stranog porekla. Kontrolisaće se kvalitet lekova u proizvodnom procesu, na gotovom proizvodu, svakoj uvezenoj seriji leka i na uzorcima uzetim iz prometa od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva. Obezbediće se racionalno propisivanje i korišćenje lekova putem objektivnog informisanja o lekovima, generičkog propisivanja, odgovornosti ljudskih resursa, kliničkog vodiča i komisije za lekove i terapiju.
Ubrzavanje reforme sistema zdravstvene zaštite omogućiće i projekti međunarodnih partnera, Svetske banke, Evropske unije preko Evropske agencije za rekonstrukciju, UNICEF-a, Međuanrodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), Kanadske agencije za međunarodni razvoj (CIDA) i brojnih zemalja – Norveške vlade, Kine, Japana, kao najznačajnijih. Ovi projekti su usmereni na rekonstrukciju opštih bolnica, opremanje zdravstvenih ustanova, reformu finansiranja zdravstvenog osiguranja, unapređenje politike upravljanja lekovima, razvoj paketa osnovnih zdravstvenih usluga, uvođenje novih modela plaćanja zdravstvenim radnicima – pre svega kapitacije i razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema.
Započeti projekat “Razvoj zdravstva Srbije“ podržavaće Svetska banka do 2008. godine sa zajmom od 23,5 miliona USD u cilju prestrukturiranja bolničkog sistema zdravstvene zaštite i efikasnijeg upravljanja. Uslovi otplate ovog zajma su 10 godina počeka i otplatni period od 20 godina, uz godišnju kamatnu stopu od 0,75%. Restrukturiranje sistema zdravstvene zaštite zasnivaće se na potrebama stanovništva i finansijskoj održivosti, uspostavljanju sistema finansiranja koji omougućava da davaoci usluga budu nagrađeni za kvalitet i efikasnost, reformi zdravstvenog osiguranja radi obezbeđenja dostupne i kvalitetne zdravstvene zaštite svim korisnicima. Predviđeno je da se na restrukturiranje zdravstvenih ustanova u petogodišnjem periodu utroši 13 miliona USD. U okviru projekta “Razvoj zdravstva Srbije“ otpočeće rad na uspostavljanju Nacionalnog zdravstvenog računa u Srbiji sa ciljem da se poveže rad Ministarstva zdravlja kao nosioca zdravstvene politike sa radom Ministarstva finansija i time osigura transparentnost finansijskih tokova u zdravstvenom sistemu i doprinese obezbeđenju kompatibilnosti reforme u zdravstvu sa ekonomskim reformama u celini.
Nacionalni zdravstveni račun obezbediće povezivanje izvora finansiranja zdravstvenog sistema sa servisima koji pružaju usluge i korisnicima usluga. To znači da će biti moguće izmeriti finansijski protok između izvora finansiranja, agenata finansiranja i pružaoca usluga, imajući u vidu vrste usluga, korisnike usluga i faktore održavanja sistema. Uvođenje Nacionalnog zdravstvenog računa značajno je sa stanovišta identifikacije problema u zdravstvenom sistemu, pravičnijeg rasporeda novčanih sredstava, boljeg korišćenja postojećih kapaciteta i kontrole primene postojećih zakona, boljeg uvida u finansijske tokove sredstava namenjenih zdravstvu, analize trendova troškova i predviđanja budućih kretanja u finansiranju zdravstvenog sektora. Prvi set aktivnosti na izradi Nacionalnog zdravstvenog računa završiće se do 2006. godine, a do kraja 2007. godine predviđeno je da se razvije i završi implementacija drugog seta, koji će sadržati podatke o troškovima koje građani daju za zdravstvene usluge iz sopstvenih izvora.
Restrukturiranje zdravstvene službe zasnivaće se na nacionalnim standardima i smernicama za planiranje zdravstvene službe definisane Glavnim planom mreže zdravstvenih ustanova. Sastavni deo projekta je restrukturiranje četiri opšte bolnice u Kraljevu, Zrenjaninu, Vranju i Valjevu. Restrukturiranje podrazumeva rekonstrukciju objekata, investiranje u medicinsku opremu, edukaciju kadrova i reorganizaciju, sa ciljem povećanja efikasnosti i kvaliteta zdravstvenih usluga.
U toku je realizacija „Projekta za poboljšanje energetske efikasnosti“ u Kliničkom centru Srbije i u preko 40 drugih objekata, bolnica i škola u Srbiji. Ovaj projekat će se realizovati u šestogodišnjem periodu. Projekat je vredan 21 milion USD i finansira se iz kredita Svetske banke. Okončanje ovog projekta očekuje se u 2009. godini. Cilj ovog projekta je unapređenje energetske efikasnosti obezbeđivanjem jeftinijeg sistema grejanja školskih i zdravstvenih ustanova, a koji je istovremeno zdraviji i čistiji za okruženje korisnika. Realizacijom ovog projekta obezbediće se zamena 19 kotlarnica na ugalj i mazut i 72 kotlarska mesta starih od 20 do 50 godina centralizovanim sitemom na gas, smanjenje troškova grejanja i do 40% i smanjenje zagađenosti životne sredine.
Realizovaće se projekat koji se odnosi na hitnu obnovu zdravstvenih ustanova u Srbiji, koji se finansira iz kredita Evropske agencije za rekonstrukciju u vrednosti od 50 miliona evra. Ovim projektom obuhvatiće se 20 opštih bolnica širom Srbije, uključujući i Institut „Torlak“, sa ciljem da se u ovim zdravstvenim ustanovama dostigne određeni standard koji podrazumeva podjednake uslove lečenja za sve građane Srbije. U toku su i projekti reforme transfuziološke službe u Srbiji, podrška jačanju javnog zdravlja u Srbiji, jačanje preventivnih zdravstvenih usluga, razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i upravljanje lekovima i razvoj vodiča dobre kliničke prakse za najčešća oboljenja i stanja u zdravstvenoj zaštiti, koji će se okončati do 2007. godine.
4.2. Penzijski sistem
Nastaviće se započeta reforma penzijskog sistema u pravcu povećanja efikasnosti prvog stuba (obavezni javni penzioni fondovi) i uvođenja kapitalizovanih dobrovoljnih penzijskih fondova. Cilj je da se izgradi fiskalno održiv, efikasan, fleksibilan i od države manje zavisan penzijski sistem koji se istovremeno prilagođava demografskim i ekonomskim procesima. To će se postići reformom postojećeg državnog penzijskog sistema i uvođenjem privatnih penzijskih fondova (treći i drugi stub). Donošenjem odgovarajuće zakonske regulative, uz podršku kredita za razvoj (IDA kredit) u okviru Projekta konsolidacije naplate doprinosa i reforme penzijske administracije u Srbiji, poboljšaće se efikasnost i delotvornost penzijskog sistema kroz modernizaciju i jačanje institucionalnih kapaciteta penzijskog sistema, poboljšanje upravljanja penzijskim sistemom, razvoj kapaciteta za identifikaciju, analizu i monitoring politike, razvoj kapaciteta nadzora dobrovoljnog penzijskog sistema u NBS, kao i kreiranje i implementaciju opsežnih kampanja javnog informisanja vezanih za sistem dobrovoljnog penzijskog osiguranja.
Na penzijsko osiguranje u srednjem roku uticaće privredna kretanja i zaposlenost, a na duži rok demografska kretanja, odnosno starenje stanovništva. Na penzijske rashode uticaće formula indeksacije i porast starosne granice za penzionisanje. Nepovoljni uticaj demografskih kretanja na penzijski sistem biće kompenziran dugoročnim merama penzijske reforme usmerene na smanjivanje fiskalne neravnoteže.
Na bazi Zakona o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju unaprediće se funkcionisanje državnog penzijskog sistema i obezbediti smanjenje budžetskog opterećenja po tom osnovu. Državni penzijski sistem unapređivaće se u sledećim pravcima:
objedinjavanje tri penziona fonda – zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika radi pojednostavljenja sistema i smanjenja troškova servisiranja isplata penzija, uz finansijsku podršku Svetske banke;
racionalizacija sistema prikupljanja doprinosa i poboljšanje uplata doprinosa za penzijsko osiguranje kroz prijavljivanje svih zaposlenih u formalnom sektoru i smanjivanje broja zaposlenih u neformalnom sektoru. U tom cilju ojačaće funkcije poreske uprave i administracije kroz reformisanje inspekcijske službe, bolju kontrolu rada inspektora i dogradnju informacionog sistema, uz bolju vezu poreske uprave i penzionih fondova;
postepeno podizanje starosne granice za žene na 60 godina života i za muškarce na 65 godina života u periodu do 2010. godine;
napuštanje dosadašnjeg kvartalnog usklađivanja rasta penzija sa rastom troškova života i rastom zarada i postepen (do 2009. godine) prelazak na usklađivanje rasta penzija sa rastom troškova života dva puta godišnje;
izvršiće se revizija korišćenja prava u pojedinačnim profesijama;
povećanje starosne granice za sticanje prava na porodičnu penziju u skladu sa povećanjem starosne granice za penzionisanje;
smanjivanje učestalosti isplata penzija na jednom mesečno;
Istovremeno sa reformom državnog penzijskog sistema zakonski je regulisano privatno penzijsko osiguranje u Srbiji. Stvaraće se uslovi za uvođenje dobrovoljnog privatnog penzijskog osiguranja (treći stub). Uvođenje dobrovoljnih privatnih penzijskih fondova obezbediće veće prihode u starosti i istovremeno doprineti razvoju tržišta kapitala.
Zakonskom regulativom o penzijskim fondovima uređeno je osnivanje, funkcionisanje privatnih penzijskih fondova, organizacija upravljanja tim fondovima, organizacija penzijskih fondova, kao i nadležnost NBS u vršenju nadzora nad penzijskim fondovima. Donošenjem ove regulative omogućeno je osnivanje dobrovoljnih penzijskih fondova u koje zaposleni, poslodavac ili treće lice u ime obveznika dobrovoljno ulažu sredstva i na taj način obezbeđuju dodatnu isplatu, uz penzije iz državnog penzijskog fonda. Suština je da se sva sredstva stavljaju na lične račune, tako da pojedinci snose rizik ulaganja. Akumulirana suma zavisi od uplaćenih doprinosa, perioda akumulacije i prinosa investiranja sa odbitkom naknada, koje dobija društvo za upravljanje penzijskim fondom. Član penzijskog fonda može da prenese svoja ulaganja u drugi fond i samostalno odlučuje o visini sredstava koja ulaže u određeni fond. Radi stimulisanja uvođenja dobrovoljnih penzijskih fondova primeniće se određene poreske olakšice, kao što su oslobađanje pojedinih plaćanja poreza za uplate u penzijski fond do određenog iznosa i oslobađanje poslodavaca od plaćanja poreza za uplate doprinosa na račune svojih zaposlenih u dobrovoljnom penzijskom fondu. Uvođenje obaveznog privatnog penzijskog osiguranja (drugi stub) uslovljeno je uspostavljanjem fiskalne ravnoteže i poboljšanjem finansijske situacije u državnom penzijskom sistemu (prvi stub). Visoki tranzicioni troškovi koje stvara uvođenje drugog stuba, kao i određene negativnosti u penzijskim sistemima susednih zemalja koje su uvele ovaj vid osiguranja u svoj sistem, imaće se u vidu kod uvođenja drugog stuba u penzijski sistem Srbije.
Penzijskim fondom upravlja društvo za upravljanje penzijskim fondovima u formi preduzeća. Sredstva penzijskih fondova stavljaju se u kastodi banke koje svakodnevno izveštavaju nadzorni organ države o investicionim aktivnostima. Penzijski fond unapred definiše politiku ulaganja sredstava koja će se najvećim delom investirati u kupovinu obveznica, zatim u komercijalne zapise i u zapise Trezora. Kontrolu nad radom fonda vrši NBS. Licenciranje institucija za upravljanje penzijskim fondom sprovodiće NBS, u skladu sa Zakonom o penzijskim fondovima.
Za finansiranje uvođenja trećeg stuba koristiće se isplate iz tekućeg budžeta, sredstva dobijena od međunarodnih finansijskih institucija, sredstva od privatizacije, državne hartije od vrednosti, kao i poboljšanje naplate doprinosa i onemogućavanje izbegavanja prijavljivanja i plaćanja doprinosa za penzijsko osiguranje.
U naredne tri godine izvršiće se isplata zaostalih penzija korisnicima kategorije osiguranika zaposlenih, a do 2011. godine izvršiće se konsolidacija fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje, s tim da će do 2008. godine biti završena faza administrativne konsolidacije.
4.3. Sistem socijalne zaštite
Nastaviće se reforma sistema socijalne zaštite u pravcu boljeg targetiranja i preispitivanja pojedinih prava u sistemu socijalno ugroženih građana i racionalizacije mreže socijalne pomoći. Ciljevi socijalne zaštite u periodu od 2006. do 2008. godine odnose se na: razvijanje procesa decentralizacije u skladu sa evropskim principom subsidijarnosti; veća ovlašćenja lokalnim zajednicama u pogledu utvrđivanja nivoa socijalne zaštite građana, standarda u pružanju usluga socijalne zaštite i obezbeđivanja raznovrsnih usluga socijalne zaštite; jačanje kapaciteta lokalnih zajednica; reformu institucija socijalne zaštite i unapređivanje položaja korisnika; efikasno otkrivanje i zadovoljavanje potreba u socijalnoj zaštiti; održiv i efikasan sistem socijalne zaštite. Postavljanje korisnika i njihovih potreba u centar socijalne zaštite izvršiće se uvođenjem novih redefinisanih standarda i novim alternativnim oblicima socijalne zaštite na lokalnom nivou, što će se realizovati kroz Fond za socijalne inovacije kao tranzicioni mehanizam. Iz budžeta Srbije obezbeđivaće se sredstva za postupno usklađivanje ovog sistema sa sistemima socijalne zaštite EU. Iz budžeta opština i gradova izdvajaće se odgovrajuća sredstva za unapređenje socijalne zaštite na nivou lokalnih zajednica.
Doneće se novi zakon o socijalnoj zaštiti kojim će se izvršiti decentralizacija funkcija. Radiće se na umrežavanju socijalnog partnerstva u lokalnim zajednicama svih institucija čije su usluge neophodne za efikasnu podršku korisniku.
Reforma sistema socijalne zaštite podrazumeva propisivanje i obezbeđivanje jedinstvenog sistema sredstava za novčana davanja na nivou Republike, kojim se obezbeđuje ravnopravna pozicija svih korisnika, nezavisno od razvijenosti opštine; utvrđivanje minimalnih normativa i standarda i izradu kriterijuma za dobijanje i obnavljanje licenci. Formiraće se zavodi za socijalnu zaštitu na nacionalnom i regionalnom nivou, koji će se baviti planiranjem, praćenjem, stručnim nadzorom, istraživanjima, razvojem institucionalne i vaninstitucionalne mreže servisa i usluga i izdavanjem i obnavljanjem licenci.
Uspostaviće se fiskalno održiv sistem socijalne zaštite, koji će obuhvatiti pomoć porodicama, zaštitu dece, starih lica i osoba sa invaliditetom, pomoć i zaštitu zdravlja izbeglica i Roma, kao i smanjenje siromaštva. Sredstva za ove namene obezbeđivaće se u skladu sa utvrđenom politikom primanja i izdavanja na nivou ukupnog bilansa Republike.
4.3.1. Zaštita porodice i zaštita dece
Na bazi Porodičnog zakona obezbediće se potpunija zaštita porodice i unapređivati životni i zdravstveni uslovi razvoja porodica. Porodičnim zakonom se uređuje brak i pravni odnosi u braku, odnosi roditelja i dece, usvojenje dece, vanbračna zajednica žene i muškarca, kao i postupak nadležnih organa u vezi s porodičnim odnosima.
Posebna pažnja posvetiće se utvrđivanju mehanizama za efikasnu realizaciju prava deteta koja proističu iz ratifikovanih konvencija i domaćeg zakonodavstva, a odnosi se na:
život sa roditeljima i staranje roditelja o deci, pravo da dete iznosi svoje mišljenje i da preko suda zatraži pomoć u ostvarivanju tog prava;
pravo deteta sa 15 godina života na izbor roditelja kod koga će da živi i na koji način će da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi;
uvođenje zajedničkog vršenja roditeljskog prava na osnovu zaključenog sporazuma kada roditelji više ne žive zajedno, s tim da dete sa 10 godina života može da zatraži od organa starateljstva promenu staratelja koji mu više odgovara, a maloletno dete i roditelj sa kojim je dete imaju pravo stanovanja na teret stana čiji je vlasnik drugi roditelj;
pravo deteta na izbor škole i pravo na sticanje potpune poslovne sposobnosti pre punoletstva;
pravo deteta na zaštitu od nasilja u porodici, pre svega na građanskopravnu zaštitu od nasilja, uz vođenje parničnog postupka kako bi ta zaštita bila efikasna;
zaštitu deteta bez roditeljskog staranja (donja starosna granica deteta je tri meseca), bez gornje starosne granice, starosna granica usvojitelja između 18 i 45 godina, uz mogućnost usvajanja dece od strane vanbračnih partnera, pravo nasledstva usvojene dece u skladu sa Evropskom konvencijom o usvajanju dece, regulisanje nagrade za rad staratelja.
Doneće se nacionalna strategija za zaštitu dece od svih oblika zlostavljanja, zanemarivanja, zabranu trgovine ženama i decom, iskorišćavanja i nasilja, koja će biti praćena uspostavljanjem odgovarajućeg sveobuhvatanog sistema za zaštitu dece i uspostavljanjem efikasne, operativne multiresorske mreže. U tom smislu do 2010. godine uskladiće se zakonski okvir za zaštitu dece sa međunarodnim standardima, pre svega sa Konvencijom o pravima deteta. Uspešno rešavanje problema dece podrazumeva izradu zakona i podzakonskih akata specifičnih za zaštitu prava deteta, formiranje tela koja se bave pravima dece (skupštinski odbor, inter-resorsko telo, saveti za prava deteta pri opštinama), izradu baze podataka o deci, obuku medija i novinara za poštovanje prava deteta. Radiće se na jačanju kapaciteta za rešavanje problema dece kroz deinstitucionalizaciju zaštite dece, zakonodavnu aktivnost (izrada Zakona o dečijem ombudsmanu), obuku medija i novinara za poštovanje prava deteta i jačanje kapaciteta organizacija za zaštitu prava deteta.
U skladu sa međunarodnim obavezama koje proističu iz ratifikacije Konvencije UN o pravima deteta i obaveza koje proističu iz drugih dokumenata UN (Milenijumski ciljevi razvoja UN i Svet po meri deteta) pripremljen je Nacionalni plan akcije za decu (NPA), kojim su utvrđene prioritetne mere, aktivnosti i programi, sa ciljem da se stvore što povoljniji uslovi za život dece, njihovo odrastanje i uključivanje u društvo. Mere i aktivnosti koje su predložene u NPA su kompleksne i odnose se na smanjenje siromaštva dece, kvalitetno obrazovanje i bolje zdravlje za svu decu, unapređenje položaja i prava dece ometene u razvoju, zaštitu prava dece bez roditeljskog staranja, zaštitu dece od zlostavljanja, zanemarivanja, iskorišćavanja i nasilja i na jačanje kapaciteta zemlje za rešavanje problema dece.
Mere za smanjenje siromaštva dece kao deo Strategije za smanjenje siromaštva Srbije, obuhvataju: mere klasične socijalne zaštite (dečiji dodatak, socijalna pomoć) namenjene pojedinim kategorijama porodica i dece; mere zdravstvene politike u oblasti primarne zdravstvene zaštite majki i dece, posebno dece iz siromašnih sredina; mere prosvetne politike sa ciljem da se poboljšaju uslovi za obrazovanje i razvoj siromašne dece (besplatan prevoz do škole, besplatni udžbenici, internatski smeštaj u određenim uslovima, organizovana i besplatna pomoć u učenju, pomoć za školske ekskurzije). Sredstva za ove namene obezbediće se u budžetu Republike i iz međunarodnih donacija. Sa ciljem identifikacije sredina koje su nepovoljne za život i razvoj dece izradiće se mapa siromašnih sredina i okvirni nacionalni plan akcija za smanjenje siromašnih sredina u Republici.
Obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja za svu decu podrazumeva: povećanje izdvajanja iz BDP za obrazovanje na 6% do 2011. godine, povećanje obuhvata dece kvalitetnim predškolskim vaspitanjem, obuhvat sve dece kvalitetnim osnovnim obrazovanjem, uz povećanje procenta dece koja završavaju osnovnu školu do 2010. godine, poboljšanje kvaliteta osnovnog obrazovanja, stvaranje uslova da se sva deca koja završe osnovnu školu upišu u srednju školu i da je završe i izgradnju škole po meri deteta do 2010. godine.
Radi ostvarivanja kvalitetnog predškolskog vaspitanja izradiće se programi vaspitanja za decu godinu dana pre polaska u školu, standardi prostora, opreme i didaktičkih sredstava, definisaće se mreža ustanova za vaspitanje dece godinu dana pre polaska u školu i doneće se odgovarajuća zakonska regulativa o sistemu predškolskog vaspitanja. Bolje osnovno i srednje obrazovanje podrazumeva povećanje izdvajanja opština za osnovno obrazovanje, uvođenje sistema praćenja upisa i završavanja škole, optimizaciju mreže osnovnih škola, poboljšanje kvaliteta školskih programa i definisanje osnovnih standarda školskih udžbenika. Izradiće se programi inicijalnog obrazovanja nastavnika. Definisaće se diversifikovani sistem srednjeg obrazovanja, usklađen sa promenama u privredi i strukturi zapošljavanja.
U oblasti zdravstvene zaštite težište aktivnosti u naredne tri godine biće usmereno na detaljno analiziranje stanja, a zatim na donošenje odgovarajućih sistemskih zakona. Nakon toga, izradiće se programi mera i aktivnosti za posebne uzraste dece (za tek rođenu decu, za decu sa malom telesnom masom pri rođenju, za odojčad i dr.). Obezbediće se posebni uslovi za optimalan razvoj svakog deteta, poboljšanje ishrane dece, stvaranje bezbedne i nenasilne životne sredine za odrastanje dece. U srednjoročnom periodu (do pet godina) akcenat će biti na jačanju službi za zdravstvenu zaštitu dece i za rad sa roditeljima i sa zajednicom i na kontinuiranoj edukaciji zdravstvenih radnika. Sredstva za ove programe obezbediće se u budžetu Republike, u opštinskim budžetima i od međunarodnih partnera (UNICEF, Svetska banka i Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj).
Posebna pažnja posvetiće se unapređenju položaja i prava dece ometene u razvoju. Radi toga, aktivnosti će biti usmerene na podizanje svesti u društvu o potrebama takve dece, na stvaranje uslova za njihovo ravnopravno učešće u društvu, na obezbeđenje sveobuhvatne i kvalitetne zdravstvene zaštite i obrazovanja toj deci. Do kraja 2007. godine uskladiće se zakonski okvir za zaštitu prava dece ometene u razvoju sa međunarodnim standardima, pre svega sa Konvencijom o pravima deteta. Unapređenje zaštite dece bez roditeljskog staranja obuhvata unapređenje i širenje institucija porodičnog smeštaja – hraniteljstva i usvojenja, na račun smeštaja u stacionarne institucije socijalne zaštite.
4.3.2. Zaštita osoba s invaliditetom
Radi obezbeđenja ravnopravnih uslova za obrazovanje, zapošljavanje i zdravstvenu zaštitu osoba s invaliditetom doneće se nacionalna strategija za osobe s invaliditetom i lokalni planovi akcija i zakon protiv diskriminacije osoba s invaliditetom. Cilj je da se izgradi pravedno društvo sa ravnopravnim učešćem osoba s invaliditetom u svim sferama društvenog života. Pristupiće se izradi baze podataka sa kvantitativnim i kvalitativnim pokazateljima o osobama s invaliditetom u Republici Srbiji. U skladu sa tim opredeljenjem, unaprediće se zaštita osoba s invaliditetom, izvršiti reforma socijalnih usluga uvođenjem alternativnih oblika socijalne zaštite i službi podrške osobama s invaliditetom, unaprediti kvalitet smeštajnih usluga i izvršiti transformacija i proširenje mreže smeštajnih ustanova. Radi unapređenja zdravlja osoba s invaliditetom obezbediće se razvijanje specifičnih zdravstvenih programa, preventivna i primarna zdravstvena zaštita i povezivanje ustanova zdravstvene zaštite sa ustanovama socijalne zaštite.
U sistemu obrazovanja obezbediće se efikasnije i masovnije uključivanje dece s invaliditetom u proces obrazovanja, povećanje stepena obrazovanja odraslih i povećanje kvalifikacija nezaposlenih osoba s invaliditetom. Podsticaće se privatni sektor radi stvaranja novih mogućnosti za zapošljavanje osoba s invaliditetom. Uklanjanjem arhitektonskih barijera i stvaranjem pristupačnog okruženja povećaće se socijalna uključenost osoba s invaliditetom u sve sfere društvenog života.
Zakonom protiv diskriminacije osoba s invaliditetom urediće se opšti režim zabrane diskriminacije po osnovu invalidnosti, zaštita takvih osoba u slučajevima diskriminacije i obezbediti ravnopravnost i socijalna uključenost osoba s invaliditetom.
4.3.3. Zaštita boraca i invalida rata
Izvršiće se sveobuhvatna reforma sistema boračko-invalidske zaštite u Republici Srbiji. To podrazumeva donošenje novog zakona o pravima boraca, vojnih i civilnih invalida rata i članova njihovih porodica sa ciljem kodifikacije propisa u ovoj oblasti. Time će se obezbediti ostvarenje sledećih ciljeva: zadržavanje postojećeg obima i nivoa zakonske zaštite ove kategorije stanovništva; usklađivanje propisa u ovoj oblasti sa zakonskim rešenjima zemalja u okruženju i standarda EU vezanih za zaštitu ratnih veterana i članova njihovih porodica; zakonska revizija svih do sada donetih rešenja i priznatih prava; ostvarenje budžetskih ušteda kroz ukidanje dopunske lične i porodične invalidnine.
Uvešće se novi isplatni sistem za prava korisnika iz oblasti boračko invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rada radi brže i jednostavnije isplate korisnicima i značajnih budžetskih ušteda na planu troškova platnog prometa.
Sprovešće se reorganizacija opštinskih službi za boračko-invalidsku zaštitu, tako da se ove službe direktno podrede nadležnom ministarstvu u pogledu radno-pravnog statusa i stručnog nadzora nad njihovim radom. U toku 2005/2006. godine ostvariće se i realizacija projekta Socijalno stanovanje za ratne vojne invalide i porodice palih boraca, koji se finansira iz donacije Vlade Japana.
Doneće se jedinstveni zakon u oblasti zaštite i održavanja spomenika oslobodilačkih ratova Srbije u zemlji i inostranstvu.
4.3.4. Zaštita starih lica
Na nacionalnom nivou doneće se strategija zaštite prava starih lica, uz obezbeđivanje neophodnih mehanizama za primenu, kako bi sistem zaštite starih lica bio usaglašen sa njihovim potrebama i najvišim standardima. Na lokalnom nivou doneće se operativni programi zasnovani na proceni potreba starih lica na teritoriji opština i gradova, koja omogućavaju planiranje aktivnosti koje obezbeđuju zadovoljavanje potreba starih osoba.
4.3.5. Zaštita izbeglih i raseljenih lica
Na bazi nacionalne strategije za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica stvaraće se uslovi za povratak izbeglih i raseljenih lica i njihovu lokalnu integraciju. U tom cilju intenziviraće se bilateralna i trilateralna saradnja sa Hrvatskom i BiH uz učešće međunarodne zajednice, sa ciljem da se obezbede uslovi za zaštitu ranije stečenih prava izbeglica koje trenutno borave u Republici Srbiji. Za povratak interno raseljenih lica na Kosovo i Metohiju od prvenstvenog značaja je uspostavljanje potpune bezbednosti, slobode kretanja, prava na rad, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, pravo učešća u javnom životu i jednak pristup javnim službama.
Lokalna integracija izbeglih i interno raseljenih lica podrazumeva obezbeđenje uslova za stanovanje i zapošljavanje, što će omogućiti postepeno gašenje kolektivnih centara. Trajno rešavanje stambenih problema socijalno najugroženijih izbeglih i raseljenih lica podrazumeva kupovinu i izgradnju stambenih objekata pod povoljnijim uslovima od tržišnih ili izgradnju socijalnih stanova u manje urbanizovanim sredinama za njihov smeštaj.
Donošenjem odgovarajućeg zakona, formiraće se republička agencija za stanovanje, sa zadatkom da definiše mehanizme sprovođenja programa i pojedinačnih projekata trajnog smeštaja izbeglih i raseljenih lica, kao i da prikuplja finansijska sredstva i da upravlja tim sredstvima. Početni kapital fonda činiće donacije, povoljni zajmovi od međunarodnih finansijskih institucija, sredstva izbeglih i raseljenih lica i sredstva budžeta. Programi zapošljavanja za najugroženije izbeglice i raseljena lica finansiraće se putem poklona i obezbediće se stipendije i prekvalifikacija za učenike i radnike iz najsiromašnijih porodica, kako bi se pripremili za zapošljavanje.
4.3.6. Zaštita nacionalnih manjina
U skladu sa zakonom o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina i Strategijom za integraciju i davanje novih ovlašćenja Romima, preduzimaće se socijalne, ekonomske, prosvetno-obrazovne, zdravstvene i urbanističke mere sa ciljem unapređenja života Roma. Posebna pažnja posvetiće se uključivanju Roma u obrazovni sistem i obezbeđivanju kontinuiteta u obrazovanju, uz uvažavanje različitosti i razvijanje multikulturalnih vrednosti i negovanje kulturnog identiteta, kao dela nacionalnog akcionog plana za unapređivanje obrazovanja, kao i unapređenju uslova života u romskim naseljima, regulisanju imovinsko-pravnog statusa i rešavanju stambenih problema Roma. Podsticaće se samozapošljavanje Roma obezbeđivanjem mikrokredita sa niskim kamatnim stopama i dugim grace periodom, obukom, otvaranjem klubova za traženje posla i dr. U skladu sa Akcionim planom zdravstva unapređivaće se zdravstveno stanje Roma ostvarivanjem prava Roma na zdravstvenu zaštitu i poboljšanje zdravstvene zaštite za celu romsku populaciju.
4.4. Strategija za smanjenje siromaštva
Vlada će sprovoditi usvojenu Strategiju za smanjenje siromaštva u Srbiji (SSS) koja je orijentisana na: otklanjanje uzroka i ključnih oblika siromaštva kroz porast ekonomske aktivnosti i zapošljavanja; sprečavanje novog siromaštva kao posledice restrukturiranja i privatizacije preduzeća; racionalizaciju neprivrednih delatnosti i državne uprave; primenu mera i aktivnosti usmerenih na najsiromašnije i socijalno ugrožene grupe.
SSS je jedan od prioriteta u programu strukturnih reformi koji sa procesom evropskih integracija i sektorskim strategijama sačinjava razvojni okvir Republike Srbije. Preporuke SSS u skladu su sa Milenijumskim ciljevima razvoja Ujedinjenih nacija i oslanjaju se na evropski pristup procesu socijalnog uključivanja posebno ugroženih društvenih grupa.
Vlada će koristiti budžetska i sredstva međunarodne pomoći za implementaciju razvojno orijentisane SSS, kako bi osigurala minimalni nivo životnog standarda u svim područjima Srbije i ostvarila cilj da se smanji udeo siromašnih u ukupnom stanovništvu sa 10,6% na 6,5% u 2010. godini, na bazi dinamičnog privrednog rasta koji omogućuje povećanje investicija, otvaranje novih radnih mesta i porast prihoda, kao ključnih pretpostavki za smanjenje siromaštva.
SSS polazi od siromaštva kao višedimenzionalnog fenomena koji, pored nedovoljnih prihoda, podrazumeva nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup uslugama socijalne zaštite, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama, kao i neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i korišćenje prirodnih bogatstava, posebno kad je reč o marginalizovanim i socijalno ugroženim grupama.
Sa ciljem smanjenja siromaštva, SSS utvrđuje sledeće osnovne pravce:
dinamičan privredni rast i razvoj koji omogućava otvaranje novih radnih mesta i povećanje zarada kroz razvoj snažnijeg i konkurentnijeg privatnog sektora, što podrazumeva:
ubrzanje procesa pridruživanja EU i ostvarivanje makroekonomske, političke i socijalne stabilnosti,
stvaranje uslova koji omogućavaju privredni rast i razvoj privatnog sektora (osnaživanje vladavine prava i izgradnja jakih tržišno orijentisanih državnih institucija),
povećanje stranih direktnih investicija u okviru privatizacije i green field investicija (strane nove investicije),
podršku razvoju sektora malih i srednjih preduzeća i uključivanje sive ekonomije u formalni sektor,
poboljšanje pristupa novim tržištima i integraciji u regionalna i globalno tržište radi bržeg razvoja privatnog sektora,
strukturne reforme u realnom sektoru.
sprečavanje novog siromaštva kao posledice restrukturiranja privrede i privatizacije preduzeća, što podrazumeva:
osposobljavanje viškova zaposlenih da iskoriste nove mogućnosti zapošljavanja u reformisanoj privredi,
razvoj efikasnijeg i fleksibilnijeg tržišta rada,
prekvalifikaciju viškova zaposlenih i stručno osposobljavanje.
efikasna primena postojećih i definisanje novih programa, mera i aktivnosti usmerenih na najsiromašnije i socijalno ugrožene grupe, posebno u najmanje razvijenim područjima (deca, omladina, stari, osobe s invaliditetom, izbeglice i interno raseljena lica, Romi, ruralno siromašno stanovništvo i neobrazovana lica).
Otklanjanje uzroka siromaštva podrazumeva da se obezbedi finansiranje ukupnih društvenih reformi, modernizaciju obrazovanja i zdravstva, stvaranje uslova za rast preduzetništva i zapošljavanja, kao i rešavanje problema regionalnog razvoja, urbanog i ruralnog siromaštva. Na tim osnovama u narednom periodu obezbediće se:
ubrzano zapošljavanje kroz: unapređenje kvalifikacija nezaposlenih, posebno među pripadnicima socijalno ugroženih i marginalizovanih grupa i razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva,
socijalna zaštita kroz bolju zaštitu socijalno ugroženih grupa i povećanje obima i kvaliteta usluga socijalne zaštite,
zdravstvena zaštita kroz razvoj posebnih programa za najugroženije grupe i poboljšanje alokacije resursa sa težištem na primarnoj i preventivnoj zdravstvenoj zaštiti,
obrazovanje kroz uključivanje socijalno ugroženih i marginalizovanih društvenih grupa u sistem formalnog obrazovanja i povećanje efikasnosti programa stručnog osposobljavanja,
regionalni, ruralni, urbani razvoj i unapređenje zaštite životne sredine kroz unapređenje uslova rada i života u nerazvijenim područjima zemlje, urbanim i ruralnim sredinama, poboljšanje uslova stanovanja i stanja životne sredine.
Potpredsednik Vlade Republike Srbije formirao je septembra 2004. godine Tim za implementaciju SSS. Odlukom Vlade od 17. februara 2005. godine Vlada Republike Srbije zadužila je potpredsednika da redovno informiše Vladu o procesu primene i koordinacije SSS, u saradnji sa Timom za implementaciju SSS. Zadatak Tima je da pruži podršku, koordinira i nadgleda primenu Strategije za smanjenje siromaštva.
Implementacija SSS bazira se na sledećim principima:
aktivnosti usmerene na smanjenje siromaštva predstavljaju integralni deo redovnih aktivnosti svih učesnika u implementaciji SSS (resornih ministarstava, centralnih Vladinih institucija i tela, kao i lokalnih vlasti) na osnovu njihovog mandata i zajedničke odgovornosti,
SSS je nacionalni dokument nastao kroz participativni proces koji je uključio široki krug vladinih i nevladinih institucija i tela, koji i u procesu implementacije, praćenja i evaluacije omogućava i ohrabruje aktivno učešće civilnog društva, privatnog sektora i predstavnika socijalno ugroženih i marginalizovanih grupa,
povezivanje implementacije SSS i procesa evropskih integracija podrazumeva efektivnu integraciju i konsolidaciju ova dva procesa, kao dva glavna razvojna prioriteta Srbije, sa relevantnim sektorskim strategijama,
implementacija na lokalnom nivou podrazumeva učešće lokalnih inistitucija i nevladinog sektora u implementaciji SSS kao jedog od preduslova uspeha SSS i u skladu je sa ciljevima reforme državne uprave i procesa decentralizacije,
jačanjem partnerskih odnosa između učesnika u procesu implementacije SSS osigurava se sinergija, komplementarnost i maksimalno uvećanje rezultata svih aktivnosti.
Neke od aktivnosti kojima će biti posvećena pažnja u cilju smanjenja siromaštva navedene su u daljem tekstu. Mere i aktivnosti drugih sektora detaljnije su pomenute u delovima ovog Memoranduma koji se odnosi na njih, kao i u dokumentu Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji (u matricama aktivnosti i projekcijama budžeta):
povećanje obima i kvaliteta ponude infrastrukturnih usluga dostupnih svim potrošačima, uključujući najsiromašnije potrošače, kroz stvaranje tarife koja će omogućiti da različiti potrošači plaćaju različitu cenu u slučaju snabdevanja električnom energijom i gasom i vodosnabdevanja,
investiranje u infrastrukturne delatnosti koje imaju niz direktnih i indirektnih efekata na smanjenje siromaštva, a kroz građevinske radove uvećavanje tražnje za niskokvalifikovanom nezaposlenom radnom snagom, u kojoj siromašni imaju iznadprosečno učešće,
razvoj savremenog finansijskog sektora koji podstiče privredni rast i zapošljavanje i pospešuje smanjivanje razlika u raspodeli dohotka. Efikasna primena Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, Zakona o Garancijskom fondu, Zakona o finansijskom lizingu i Zakona o koncesijama, omogućiće povećanje ponude kredita za preduzeća u funkciji rasta privredne aktivnosti, zapošljavanja, zarada i socijalnih davanja,
uspostavljanje modernog sistema javnih finansija koji obezbeđuje pravednu i efikasnu preraspodelu dohotka i efikasne transfere siromašnima. Snižavanje poreskih stopa podstiče investiranje privatnog kapitala kao preduslova za otvaranje novih radnih mesta, porast zarada i porast izdataka za zaštitu siromašnih (dečija zaštita, zbrinjavanje radnika koji ostaju bez posla, pomoć nezaposlenima i pomoć siromašnim porodicama),
antimonopolsko zakonodavstvo i institucije za njegovo sprovođenje, što će onemogućiti stvaranje nekonkurentnih tržišnih struktura, sprečavanje nekonkurentnih tržišnih ponašanja i na toj osnovi smanjivanje cena i uvećavanje realnih dohodaka svih, uključujući i siromašne,
reforma pravosuđa koja obezbeđuje pravnu sigurnost za investiranje i povećanje rasta, zapošljavanja i realnih dohodaka kao preduslova za smanjenje siromaštva,
efikasna primena Zakona o radu i Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koji omogućavaju efikasnije sučeljavanje ponude i tražnje radne snage i efikasnije zapošljavanje kroz stvaranje podsticaja poslodavcima da zapošljavaju što veći broj nezaposlenih i podsticanje nezaposlenih lica da se prilagođavaju potrebama na tržištu rada i da aktivno traže posao.
4.5. Socijalni dijalog
Vlada će o svim bitnim pitanjima ekonomske i socijalne politike obezbediti socijalni dogovor sa reprezentativnim sindikatima i udruženjima poslodavaca, kao neophodne pretpostavke socijalne i političke stabilnosti u zemlji i kontinuiranog odvijanja reformi. Socijalni dijalog uspostavljaće se kroz razne vidove saradnje socijalnih partnera radi rešavanja problema nezaposlenosti i povećanja životnog standarda stanovništva. Reprezentativni sindikati i udruženja poslodavaca uključivaće se u pripremu i sprovođenje zakona kojima se neposredno utiče na položaj i standard zaposlenih.
4.6. Državna uprava
Reforma državne uprave i javnog sektora u celini baziraće se na modernizovanom zakonodavstvu u oblasti javnih institucija i javnih kompanija, racionalizaciji zaposlenosti i uspostavljanju stimulativnog sistema zarada. Time će se obezbediti povećanje kvaliteta administrativnih usluga, uvođenje adekvatnih standarda kvaliteta, povećanje kvaliteta propisa, veća dostupnost informacijama javne prirode i razvoj partnerstva sa civilnim društvom.
Osnovni cilj reforme državne uprave je definisanje funkcija i organizacione strukture institucija uprave, uvođenje novih principa upravljanja i pojednostavljenje administrativnih procedura. Radi toga uspostaviće se odgovarajući pravni okvir za funkcionalnu državnu upravu na bazi zakona koji regulišu državnu upravu, rad Vlade i ministarstava, rad državnih službenika i nadležnosti lokalne samouprave. Radi povećanja efikasnosti i racionalnosti državne uprave, upravno zakonodavstvo prilagodiće se sistemu prava EU, uz primenu nove tehnike za pripremu propisa i analizu ekonomskih posledica zakona koji se donose. Time se stvara nezavisna, profesionalizovana i specijalizovana državna uprava, osposobljena za komunikaciju sa EU i za obavljanje poslova državne uprave. Posebna pažnja posvetiće se koordinaciji aktivnosti na suzbijanju korupcije u administraciji radi povećanja kredibiliteta državnih institucija. U tom cilju unaprediće se rad institucija i tela za koordinaciju antikorupcijskih aktivnosti i efikasnije otkrivanje i gonjenje počinilaca krivičnih dela, davanja i primanja mita. Obezbediće se sredstva za efikasnije funkcionisanje ovih institucija i ubrzati reforme policije, tužilaštva i sudstva.
Reforma državne uprave zasnivaće se na opštim principima Evropskog administrativnog okvira i biće praćena realizacijom komplementarnih razvojnih programa, kao što su Strategija za smanjenje siromaštva, Evropsko partnerstvo, Strategija za održivi razvoj, Strategija za promociju informacionog društva. Osim toga, reforma državne uprave uvažavaće najvažnije trendove u razvoju savremenog društva koji su vezani za prelazak na informaciono društvo, globalnu ekonomiju, dugoročno planiranje i decentralizaciju. Reforma državne uprave zasnivaće se na principima vladavine prava i pravne sigurnosti, javnosti, odgovornosti, ekonomičnosti i efikasnosti i obezbediće izgradnju države koja je sposobna da građanima i privatnom sektoru pruži visok kvalitet usluga uz razumne troškove.
Zakon o državnoj upravi omogućuje decentralizaciju vlasti, fiskalnu decentralizaciju, izgradnju profesionalne i depolitizovane državne uprave. Uspostavljanje novog organizacionog i upravljačkog okvira podrazumeva i racionalizaciju državne uprave, uvođenje informacionih tehnologija i definisanje kontrolnih mehanizama rada državne uprave. Novi zakonodavni okvir, kao osnovna pretpostavka institucionalne reforme državne uprave, usklađen je sa pravnom regulativom EU i omogućuje da se izvrši raspodela vlasti između centralnog i sub-centralnih (lokalnih) nivoa kao preduslov opšte demokratizacije društva. Primena ovog principa obezbediće veće učešće građana u kreiranju javne politike, što obezbeđuje bolju informisanost o potrebama i zahtevima pojedinaca i kvalitetnije zadovoljavanje potreba.
Izvršiće se razgraničavanje procesa političkog kreiranja odluka od procesa njihovog pravog normiranja i izvršavanja u skladu sa važećim propisima kroz depolitizaciju. Stvaranje dobro obučene, odgovorne i efikasne uprave obezbediće se kroz primenu principa profesionalizacije. Racionalizacija javne administracije podrazumeva optimalno organizovanje državne uprave koja efikasno i ažurno pruža zadovoljavajući kvalitet usluga, uz najmanji broj izvršilaca i smanjenje ukupnih rashoda za rad. Racionalizacija će obuhvatiti unapređenje makroorganizacije, koje podrazumeva preciznije razgraničenje i raspodelu nadležnosti i odgovornosti između pojedinih nivoa vlasti i između pojedinih organa u okviru istog nivoa, kao i unapređenje mikroorganizacije, koje podrazumeva preciziranje razgraničenja između pojedinih delova unutar samog organa. U procesu racionalizacije predviđeno je rešavanje viška zaposlenih u javnoj administraciji i unapređenje obrazovanja za specifične uslove državne uprave. Princip modernizacije odnosi se na tehničko-tehnološko osavremenjivanje rada organa državne uprave, uz primenu savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija. U tom cilju obezbediće se izrada i korišćenje jedinstvenih baza podataka i uspostavljanje jedinstvenog sistema komunikacije između organa državne uprave na čitavoj teritoriji, uz uvođenje elektronskog poslovanja i elektronskog potpisa u radu organa državne uprave.
Reforma državne uprave baziraće se na donetom Zakonu o državnoj upravi i Zakonu o državnim službenicima, koji postavljaju osnove državne uprave. Upravno postupanje organa državne uprave i kontrola zakonitosti i pravilnosti njihovog rada urediće se zakonom o opštem upravnom postupku i zakonom o upravnim sporovima, uz doneti Zakon o zaštitniku građana. Izrada i primena svakog novog zakonskog propisa biće testirana sa stanovišta finansijske održivosti kroz analizu troškova i analizu efekata zakona na proces pridruživanja EU i kroz procenu pozitivnih i negativnih efekata predloženih propisa na javni i privatni sektor.
Vlada će u svom radu primenjivati i odgovarajuće mehanizme koji obezbeđuju primenu principa otvorenosti Vlade, što znači da se u vođenju opšte i sektorskih politika uvažavaju inicijative lokalnih organa vlasti, sindikata, stručne javnosti, nevladinih organizacija, posebno kada se radi o radnom, zdravstvenom, penzionom, invalidskom ili srodnom zakonodavstvu.
Proces decentralizacije odvijaće se postepeno zbog neravnomerne razvijenosti opština i gradova u Srbiji, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i Zakonom o lokalnim izborima, dok će se polazne osnove teritorijalne organizovanosti urediti novim ustavnim aktom države. U procesu decentralizacije primenjivaće se kombinovani model (model devolucije – prenošenja vlasti) koji je zasnovan na važećem Zakonu o lokalnoj samoupravi, uz određene modifikacije, kako bi se proces decentralizacije sinhronizovano odvijao sa procesom fiskalne decentralizacije. Odnosi državne uprave i lokalne samouprave zasnivaće se na principu saradnje, a ne subordinacije. Kroz ovaj proces javni poslovi približiće se građanima, tako da lokalne vlasti imaju punu slobodu i mogućnost inicijative i kreativnosti u odnosu na potrebe građana, ali i odgovornost za sopstveno delovanje. Istovremeno sa procesom decentralizacije preduzeće se aktivnosti na stvaranju optimalne teritorijalne organizacije i strukture jedinica lokalne samouprave u skladu sa novim ustavnim aktom države. Pri utvrđivanju teritorijalne organizacije uvažavaće se geografske, istorijske, kulturne i tradicionalne osobenosti i infrastrukturna razvijenost lokalnih zajednica.
Osposobljenost lokalne samouprave za preuzimanje vlasti podrazumeva da se obezbedi i njihova materijalna i kadrovska osposobljenost. Materijalna osposobljenost obezbediće se prvenstveno kroz proces fiskalne decentralizacije koji će biti usklađen sa decentralizacijom poslova, u skladu sa ustavnopravnim i zakonskim osnovama. U okviru kadrovske osposobljenosti nadležno ministarstvo pružaće neophodnu pomoć u analizi kapaciteta lokalne vlasti i kreiranju planova za njeno osposobljavanje.
Proces decentralizacije biće praćen procesom fiskalne decentralizacije, odnosno promenama u sistemu javnih prihoda, definisanju imovine lokalnih zajednica, uz održavanje finansijske ravnoteže, rizika prezaduženosti lokalne samouprave i ukupne budžetske ravnoteže na nivou države. Oba procesa decentralizacije podrazumevaju kadrovsku osposobljenost i viši nivo kvaliteta usluga građanima. Kroz fiskalnu decentralizaciju obezbediće se učešće lokalnih zajednica u postupku donošenja odluka i transparentnost pružanja javnih usluga. Fiskalna decentralizacija podrazumeva da lokalni nivoi vlasti vode politiku javnih rashoda i javnih prihoda koja najbolje odgovara potrebama građana, uz preuzimanje odgovornosti da se obezbedi kvalitet usluga i optimalni troškovi. Fiskalna decentralizacija zasnivaće se na jasnom definisanju funkcija i odgovornosti različitih nivoa vlasti u zemlji, jasnom i transparentnom određivanju pripadnosti javnih prihoda, autonomiji koju lokalna vlast ima na prihodnoj i rashodnoj strani i uspostavljanju odgovarajućih institucija koje su administrativno i tehnički osposobljene za efikasno izvršavanje poslova i zadataka.
Fiskalna decentralizacija podrazumeva proširenje liste izvornih (sopstvenih) prihoda lokalnih zajednica, unapređenje formule za raspodelu transfera lokalnim zajednicama, polazeći od fiskalnih kapaciteta svake pojedinačne lokalne zajednice u Srbiji, distribuciju transfera zasnovanu na kombinaciji podele zajedničkih prihoda Republike i lokalnih zajednica i novčanih dotacija iz budžeta Srbije, kao i uspostavljanje pravila za (su)finansiranje lokalnih investicija i uvođenje kontrole zaduživanja lokalnih zajednica.
Radi izgradnje profesionalne i depolitizovane državne uprave uspostavljen je odgovarajući pravni okvir za uređenje statusa i položaja državnih službenika, zapošljavanje kvalifikovanog osoblja i unapređenje radnog okruženja koje je povezano sa principom modernizacije rada. Zakonom o državnim službenicima uređen je status državnih službenika i obuhvaćen samo određen krug organa državne uprave i krug zaposlenih na koje će se odredbe Zakona odnositi, kao i definisane specifične obaveze, prava, odgovornost i principi za zasnivanje i prestanak radnog odnosa državnih službenika. Specifične obaveze državnih službenika su da pružaju kvalitetne usluge građanima, rade u javnom interesu, budu nepristrasni u vršenju posla, poštuju načelo zakonitosti, budu odgovorni za svoj rad i snose obaveze prema državi za štetu koju učine svojim radom. Specifična prava državnih službenika utvrdiće se posebnim zakonom i obuhvataju pravo na odbijanje izvršenja nezakonitih naloga, pravo na zaštitu od preteranih pritisaka, pravo na obuku i usavršavanje tokom rada, mogućnost napredovanja u toku karijere na osnovu ispoljenih sposobnosti i rezultata. Odgovornost državnih službenika za ponašanje pri obavljanju poslova i donošenje odluka (kroz zakon o upravnom postupku) regulisana je Zakonom o državnim službenicima i odredbama Etičkog kodeksa uprave.
Depolitizacija državne uprave ima poseban značaj za napredovanje ukupnog procesa reformi, budući da podrazumeva da zaposleni u državnoj upravi moraju biti neutralni i da se ne smeju rukovoditi svojim političkim uverenjima u obavljanju administratvinih poslova. Za oblast upravljanja ljudskim resursima definisaće se strateška opredeljenja, a odnosiće se na angažovanje novog osoblja i na već zaposlene kadrove u državnoj upravi. Zapošljavanje novih službenika biće usklađeno sa zahtevima racionalizacije, a zasnivaće se na javnosti u postupku zapošljavanja, uvažavajući potrebne kvalifikacije i sposobnosti. Za postojeće osoblje primeniće se princip stalnosti, radi održavanja kontinuiteta posla, a zatim se predviđa obuka i usavršavanje zaposlenih kao trajan proces u cilju kontinuiranog podizanja kapaciteta državne uprave i obezbeđivanja kontinuiteta reforme.
Radi izgradnje moderne, efikasne i ekonomične državne uprave izvršiće se reforma sistema plata, sa ciljem da se uspostavi fiskalno održiv sistem plata u okviru koga bi se posao nagrađivao prema obimu, složenosti, odgovornosti i stepenu doprinosa ukupnoj efikasnosti i rezultatima svih organa državne uprave. Izgradiće se sistem koji će utvrditi istu platu za isti posao, koji će biti konzistentan, transparentan i nepristrasan u sistemu nagrađivanja i kojim će se utvrditi razlike u platama, tako da stimulativno deluje na zaposlene i da plate budu u odgovarajućoj srazmeri sa nivoom plata u privatnom sektoru. Reforma sistema plata biće usklađena sa preduzimanjem drugih mera u okviru reforme državne uprave.
U procesu racionalizacije javne administracije utvrdiće se optimalan broj zaposlenih za svaki organ uprave. Primena principa ista plata za isti posao podrazumeva primenu ujednačenog platnog razreda u svim organima uprave, čime se olakšava horizontalna mobilnost zaposlenih i stvara mogućnost napredovanja u karijeri. To podrazumeva i novu pravnu regulativu sa razvijenim mehanizmom za procenu vrednosti i grupisanje srodnih poslova, platne razrede i razvrstavanje poslova u platne razrede, definisanje platnih skala za svaki razred i utvrđivanje odnosa između platnih razreda.
U okviru racionalizacije državne uprave razgraničavaće se nadležnosti i poslovi organa državne uprave, kako bi se izbeglo preklapanje poslova i saglasno tome utvrdio broj potrebnih izvršilaca. Nova organizacija polaziće od horizontalne analize funkcija, struktura, procedura i procesa na nivou cele države i vertikalne analize na nivou pojedinačnih institucija. Ovaj proces biće podržan profesionalizacijom i modernizacijom državne uprave. Utvrdiće se novi pravni okvir za nove institucionalne vidove vršenja javnih poslova, kao što su regulatorna tela i javne agencije na koje će se postepeno i kontrolisano prenositi nadležnosti.
Uvođenje informacionih tehnologija u rad državnih organa na centralnom i lokalnom nivou realizovaće se kroz formiranje zajedničkog informacionog sistema koji će biti definisan Nacionalnom strategijom razvoja informatičkog društva. Cilj je da se građanima olakša pristup informacijama i omogući obavljanje pojedinih konkretnih poslova i da se smanji broj zaposlenih.
U procesu reforme državne uprave posebna pažnja posvetiće se kontroli državne uprave. Kontrolisaće se sam proces rada kroz institut upravne inspekcije, a drugi vid kontrole odnosi se na kontrolu zakonitosti rada državne uprave, odnosno upravnu kontrolu koja je regulisana Zakonom o opštem upravnom postupku i sudska kontrola koja je uređena Zakonom o upravnim sporovima. Uvođenje institucije zaštitnika građana predstavljaće specifični vid eksterne kontrole rada državne uprave.
4.7. Reforma pravosudnog sistema
Polazeći od stanja u oblasti pravosuđa i društvenih i ekonomskih uslova u kojima ostvaruje svoju funkciju, ubrzaće se započete aktivnosti na reformi pravosuđa, sa ciljem da se obezbede uslovi za nezavisno i efikasno obavljanje poslova iz nadležnosti pravosudnih organa, modernizacija zastarele infrastrukutre i poboljšanje materijalno-tehničkih i prostornih uslova rada, uvođenje savremene informatičke tehnologije i računarske mreže, definisanje merila i kriterijuma za utvrđivanje neophodnih troškova rada i finansiranja pravosudnih organa i kriterijuma za raspodelu dela ostvarenih samostalnih prihoda.
Doneće se nacionalna strategija razvoja pravosuđa na bazi koje će se obezbediti: nastavak započetih promena pravosuđa i koordinacija međunarodnih programa pomoći u reformi pravosuđa; usklađivanje pravosudnog sistema Srbije sa prihvaćenim pravnim standardima EU (harmonizacija propisa) i međunarodnim standardima (prihvaćeni međunarodni ugovori i sporazumi); implementacija programa stručnog usavršavanja nosilaca pravosudnih funkcija; poboljšanje organizacije rada pravosudnih organa (oko 500 organa), kao i materijalnog položaja i nezavisnog delovanja pravosudnih organa u skladu sa obavezama iz Zakona o sudijama (član 33-35 i 73), Zakona o uređenju sudova (član 77-79) i Zakona o sudskim taksama ( član 51).
Posebna pažnja posvetiće se donošenju propisa za izvršenje zakona koji su usvojeni ili su u proceduri usvajanja: zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnika, zakon o posredovanju i medijaciji, zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa na suzbijanju organizovanog kriminala, zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, kao i zakon o nacionalnom DNK registru, o advokaturi, o javnim beležnicima, o uslovima za obavljanje poslova veštačenja, o pravnoj pomoći, o izmenama i dopunama Zakona o obligacionim odnosima, o sudskim taksama, o Agenciji za borbu protiv korupcije, o sudijama, o uređenju sudova, o javnom tužilaštvu, o Visokom savetu pravosuđa, o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, o privrednim prestupima, o obuci nosilaca pravosudne funkcije, o sprečavanju sukoba interesa nosilaca pravosudnih funkcija, o prekršajima, o pravosudnoj straži, o zapleni prihoda stečenih kriminalom, o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom, o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju visokotehnološkog kriminala.
Radi racionalizacije troškova rada pravosudnih organa obezbediće se:
smanjenje broja zaposlenih, prema usvojenim kriterijumima iz Programa reforme državne uprave u Republici Srbiji i sprovođenje propisanih mera ograničenja javne potrošnje u oblasti javnih nabavki u pravosudnim organima;
izrada standarda i kriterijuma za određivanje neophodnih troškova rada i iskazivanje stvarnih potreba za finansiranjem poslova iz nadležnosti pravosudnih organa u cilju racionalnog trošenja raspoloživih sredstava i ravnomernijeg raspoređivanja dela sredstava sopstvenih prihoda koje se po zakonu mogu koristiti za izgradnju pravosudnih objekata, investiciono održavanje zgrada, nabavku opreme, materijalne troškove i stručno usavršavanje;
modernizacija rada, uvođenje informatičke tehnologije, instaliranje računarske mreže, izrada baze podataka i osnovnih evidencija za mrežno povezivanje pravosudnih organa koji treba da dovedu do značajnog smanjivanja nepotrebnog administriranja i stvarnih troškova rada.
priprema dokumentacije i građevinska procena neophodnih radova na postojećim sudskim objektima i priprema izrade programa investicionih ulaganja na pribavljanju u državnu svojinu nepokretnosti za potrebe novoosnovanih pravosudnih organa i organa koji rade u lošim prostornim uslovima, procena neophodnih sredstava za investiciono i tekuće održavanje poslovnog prostora koji koriste pravosudni organi sa prioritetima, s obzirom na starost i trenutno stanje objekata, odnosno poslovnog prostora.
U srednjem roku sprovođenje reforme pravosuđa usmeriće se na:
stvaranje uslova za nezavisnost sudova u oblasti upravljanja, rukovođenja i finansiranja pravosudnih organa (decentralizacija pravosudne uprave), u skladu sa odgovarajućim izmenama propisa u ovoj oblasti;
prenošenje upravnih poslova suda na zaposlene u sudu, u skladu sa izmenjenim nadležnostima u određivanju poslova pravosudne i sudske uprave;
organizovanje efikasnog sudskog nadzora u sudovima i tužilaštvima i nova organizacija sudova za prekršaje;
sprovođenje pilot projekta uvođenja funkcije izvršnog organa suda, uz prethodno obezbeđivanje sredstava za finansiranje ovog projekta;
uvođenje efikasnijih procesnih pravila za vođenje postupka koja obezbeđuju značajne uštede troškova koji se finansiraju iz sopstevenih prihoda u korist povećanja plata i standarda nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih;
obezbeđenje strožih uslova za podnošenje dokaza u sudskom postupku.
U kratkom roku realizovaće se sledeći zadaci:
uvesti strože procedure naplate propisanih sudskih taksi;
uvesti centralni sistem za nadzor nad radom sudova, prema dinamici obezbeđivanja sredstava;
obezbediti veću konzistentnost pregleda rada sudova i efikasno sprovođenje naloženih mera;
preneti obaveze vezane za vođenje predmeta na sudijske pomoćnike, u skladu sa usvojenim promenama u organizaciji i sistematizaciji;
izraditi Nacionalni plan za poboljšanje sudskih objekata.
U kratkom roku sprovešće se sledeće operativne mere:
poboljšati kontrolu naplate sudskih taksi;
izvršiti kompjuterizaciju sudova, uvesti računarsku mrežu i povezivanje u jedinstven zatvoreni sistem Mobtel – Srbija;
smanjiti cenu dostave pisama obezbeđivanjem korišćenja pogodnosti i komercijalnih popusta PTT usluga za sve organe i rasterećenje zaposlenih u sudskoj upravi nepotrebnih poslova;
raditi na stvaranju i obezbeđivanju profesionalnog kadra sudske uprave;
izvršiti konsolidaciju postojećih upravnih kapaciteta u pravosuđu;
kontinuirano raditi na postepenom poboljšanju sudskih objekata prema obezbeđenim sredstvima za te namene.
U oblasti pravosuđa realizovaće se sledeći donatorski projekti:
projekat sudske reforme trgovinskih sudova – Agencija za međunarodni razvoj (SAD);
projekat vladavine prava – Agencija za međunarodni razvoj (SAD);
bespovratna finansijska pomoć sudskoj upravi – Međunarodna banka za obnovu i razvoj.
4.8. Reforma policijskog sistema
Jedan od prioritetnih zadataka u procesu pridruživanja EU predstavlja reforma policije. Ciljevi reforme policije su da se obezbedi visok stepen lične i imovinske sigurnosti od svih oblika ugrožavanja, očuva stabilan javni red i mir i povoljno stanje bezbednosti u Republici.
Reforma policije obuhvata racionalnije organizovanje cele službe, njenu modernizaciju, formiranje efikasnog, fleksibilnog i racionalnog policijskog obrazovnog sistema kojim se postiže obučavanje pripadnika policije svih nivoa i profila u toku čitavog radnog veka, dalje jačanje mehanizma unutrašnje kontrole, zakonitosti, profesionalizma i odgovornosti svih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i pružanje neophodne pomoći i saradnje na uspostavljanju delotvornih sistema spoljašnjeg, parlamentarnog nadzora nad radom policije.
Prioritetni strateški zadaci policijskog sistema su borba protiv organizovanog kriminala i svih njegovih oblika ispoljavanja, naročito u oblasti finansijskog kriminala, preuzimanje poslova obezbeđenja državne granice po dinamici koja je utvrđena i uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja državnom granicom, jačanje unutrašnje kontrole i uspostavljanje spoljašnjeg nadzora, jačanje kapaciteta za kriminalističke istrage modernizacijom kriminalističke tehnike, osavremenjivanje informatičke i komunikacione opreme radi bržeg ostvarivanja prava građana (realizacija projekata ID dokumenata, TETRA, AFIS, FIS i slično), razvoj policijskog obrazovanja, kao i institucijalni razvoj Ministarstva unutrašnjih poslova.
Reforma policije podrazumeva nastavak aktivnosti na sređivanju zakonske regulative koja predstavlja podlogu za rad Ministarstva unutrašnjih poslova, i to na donošenju zakona o policiji, nadzoru državne granice, strancima, azilu, zaštiti ličnih podataka, tajnosti podataka, ličnoj karti, prebivalištu i boravištu građana, jedinstvenom matičnom broju građana. Dovršiće se u kratkom roku započete aktivnosti na izradi Nacionalne strategije integrisanog upravljanja granicom Republike Srbije i Strategije razvoja policijskog školstva Srbije.
Radi ostvarivanja ciljeva reforme policije pripremljen je Nacrt zakona o policiji, koji se zasniva na najvišim standardima postavljenim u dokumentima EU i u skladu je sa reformskim opredeljenjem da policija postane servis građana. U ovaj zakon ugrađeni su i razrađeni osnovni principi i ciljevi započete reforme u policiji. Ovim zakonom uređuju se specifična pitanja koja se odnose na policijske službenike i druge zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova, s obzirom da se njihov položaj, dužnosti, prava i odgovornosti razlikuju od drugih državnih službenika, kao i druga pitanja u vezi sa kontrolom rada policije, finansiranjem, saradnjom u obavljanju policijskih poslova, pomoćnom policijom i drugo. Nakon usvajanja ovog zakona pristupiće se izradi podzakonskih akata kojima će se bliže urediti i razraditi ova materija, što će omogućiti da se reforma policije u potpunosti realizuje.
Zakonom o visokom obrazovanju (“Službeni glasnik RS”, broj 76/05) uređeno je pitanje osnivanja visokoškolske ustanove za ostvarenje studijskih programa za potrebe policijskog obrazovanja, što predstavlja novinu u odnosu na prethodna rešenja, imajući u vidu da je time ostvaren cilj da se jedna specifična institucija koja se bavi obrazovanjem policijskih struktura uvede u sastav Univerziteta, što do sada nije bio slučaj, što će uticati na bolji položaj i pravni status ove ustanove. U saradnji sa OEBS-om, intenzivno se odvija niz kurseva za obuku trenera – učesnika u obuci pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova. Inovirani su nastavni planovi i programi na Policijskoj akademiji i Višoj školi unutrašnjih poslova.
Uspostaviće se mreža trening centara, kako bi se omogućila kvalitetna i racionalna decentralizacija obuke pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, čime će se stvoriti uslovi za inteziviranje svih vidova obuke, odnosno za realizaciju principa stalnog učenja i razvoja policijskih kadrova.
Na bazi akcionog plana borbe protiv organizovanog kriminala, obrazovana je radna grupa za izradu Nacrta zakona za zaštitu ličnih podataka, kao i radna grupa za izradu projekta “Kriminalističko-obaveštajni sistem MUP-a Republike Srbije”, sačinjena je Strategija razvoja UBPOK-a i funkcije T-SIMS (specijalne istražne metode i tehnike iz domena elektronskog nadzora), pripremljen je Predlog uredbe o obavezama telekomunikacionih operatera prema službama za sprovođenje zakona.
U vezi sa poslovima preuzimanja državne granice, početkom 2005. godine pristupilo se preuzimanju granice prema Mađarskoj, pri čemu se do kraja 2007. godine očekuje preuzimanje poslova obezbeđenja granice i prema ostalim susednim zemljama (u skladu sa usaglašenim Dinamičkim planom ustupanja poslova obezbeđenja državne granice između Graničnih jedinica Vojske SCG i MUP-a Republike Srbije).
U narednom periodu regulisaće se saradnja policije sa carinskim i inspekcijskim organima, tužilaštvom i drugim organima koji učestvuju u procesu kontrole prelaženja državne granice i njenog obezbeđenja. Izvršiće se i reforma Uprave pogranične policije, tako što bi se uspostavio, pored centralnog i lokalnog, regionalni nivo organizovanja (regionalni centri), kao što je učinjeno prema granici sa Mađarskom.
Reforma u oblasti upravnih poslova (poslovi državljanstva, ličnih karata, prebivališta, putnih isprava, oružja, registarcije vozila) obuhvata, između ostalog, uvođenje novih identifikacionih dokumenata koji će se izrađivati po evropskim i svetskim standardima i kojima će se obezbediti lakše i brže ostvarivanje prava, obaveza i interesa građana i modernizacija i unapređenje organizacije i metoda rada državnih i drugih organa. U 2006. godini očekuje se realizacija projekta integrisanog sistema za personalizaciju identifikacionih dokumenata koji uključuje potpuno nov postupak izrade dokumenata (ličnih karata, vozačkih i saobraćajnih dozvola). U ovoj oblasti ostvarena je intezivna saradnja sa međunarodnim faktorima, naročito u pogledu zaključivanja Sporazuma o readmisiji i njihovog sprovođenja (do sada je zaključeno 11 ovih sporazuma, a pregovori su u toku sa još deset zemalja), što je preduslov za pridruživanje evropskim integracionim procesima.
Izvršiće se racionalizacija Ministarstva unutrašnjih poslova u broju zaposlenih, odnosno određivanje optimalnog broja zaposlenih, uz obezbeđenje finansijskih sredstava za opremanje, edukaciju i obuku kadrova u policiji koji će moći da na najbolji način obave poslove koji su u većem obimu preneti na ovo ministarstvo.
5. Sektorske reforme
5.1. Energetika
Na bazi Zakona o energetici, u skladu sa Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, ubrzaće se transformacija energetskog sistema i obezbediti uslovi za povećanje energetske efikasnosti i razvoj celine energetskog sistema. Posebna pažnja posvetiće se programima, merama i potrebnim ulaganjima radi povećanja proizvodnje i smanjenja potrošnje energije, uz održivo korišćenje neobnovljivih i obnovljivih energetskih resursa Republike Srbije.
Osnovni cilj reforme energetskog sistema je uspostavljanje kvalitetno novih uslova rada, poslovanja i razvoja proizvodnih energetskih sektora i sektora potrošnje energije, koji će podsticajno delovati na privredni razvoj Srbije, zaštitu životne sredine i integraciju domaćeg energetskog sektora u regionalno i evropsko tržište energije. U takvim uslovima obezbediće se sigurnost i ekonomičnost snabdevanja privrede i stanovništva energijom, što podrazumeva da se u srednjem i dužem roku realizuju prioritetni programi nove energetske politike, i to: program tehnološke modernizacije postojećih energetskih proizvodnih sistema, program racionalne upotrebe energenata i povećanja energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i potrošnje energije, program ulaganja u izgradnju novih energetskih objekata, program korišćenja novih obnovljivih izvora energije (biomasa, male hidroelektrane, geotermalna energija, energija vetra i sunčevog zračenja), program snižavanja intenziteta štetnih emisija iz sektora proizvodnje i potrošnje energije.
Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine predstavlja viziju mogućeg razvoja energetike, sa ciljem da se energetske, ekološke i ekonomske performanse celine energetskog sistema u Republici (energetski proizvodni sektori i sektori potrošnje energije) kvantitativno i kvalitativno unaprede do nivoa koji omogućuje efikasnu proizvodnju, efektivnu upotrebu i efikasno korišćenje energije sa minimalnim ugrožavanjem životne sredine i maksimalnim korišćenjem domaćih energetskih izvora, posebno novih obnovljivih. Saglasno takvim ciljevima i povoljnim efektima novo-uspostavljenih zakonodavnih, institucionalnih, strukturno-organizacionih i ekonomsko-poslovnih okvira za rad, poslovanje i usklađeni razvoj celine energetskog sistema, obezbediće se da energetski sektor Srbije postane podsticajni faktor ekonomskog razvoja i nosilac regionalnih i panevropskih integracija, u okviru privrede Srbije.
Odabrani prioriteti ukazuju na puteve promena, a dinamika i kvantitet promena energetskih, tehnološko-ekoloških i razvojno-ekonomskih performansi energetskih subjekata/delatnosti, sa pozitivnim efektima na dostizanje održivog socio-ekonomskog razvoja Srbije, zavisiće prevashodno od sadržaja i efikasnosti mera i instrumenata, podsticajnih za realizaciju odabranih prioriteta.
Osnovne premise za utvrđivanje energetskih potreba Srbije do 2015. godine izvedene su na bazi procene trenda ekonomskog razvoja Srbije, odnosno pretpostavljenih makroekonomskih parametara i energetskih indikatora za ukupnu ekonomiju i industriju. Uključen je i uticaj dinamike sprovođenja reformi energetskih sektora i obavljanja energetskih delatnosti. Premise su saglasne sa Zakonom o energetici i opredeljenjem da se uskladi domaća energetska praksa sa praksom i regulativom EU.
Uvažavajući tekuće energetsko-tehnološko stanje celine energetskog sistema i ekonomske okolnosti u zemlji i okruženju, Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, promoviše:
usklađeni razvoj energetskih proizvodnih sektora sa energetskim potrebama sektora potrošnje energije, sa minimalnim društvenim troškovima za snabdevanje energentima i ekonomski prihvatljivom i energetski efikasnom supstitucijom finalnih energenata. Podsticanje konkurentne sposobnosti domaće privrede, posebno izvozno orijentisane industrije realizuje se putem smanjivanja energetskog intenziteta;
povećano učešće domaćih energetskih izvora i unapređenje tehnoloških i operativnih performansi postojećih energetskih izvora, sa teritorije Republike Srbije, putem modernizacije postrojenja i oplemenjivanja postojećih tehnologija savremenim, energetski efikasnijim i ekološki prihvatljivijim tehnologijama, posebno sistemima za zaštitu životne sredine, dijagnostiku opreme i regulisanje/upravljanje;
racionalnu upotrebu kvalitetnih energenata i povećanje efikasnosti u proizvodnji, transportu i distribuciji električne i toplotne energije, posebno toplotne energije na mestima obavljanja toplotnih energetskih usluga u sektorima industrija, domaćinstva i javne i komercijalne delatnosti;
diverzifikaciju izvora i pravca snabdevanja naftom i prirodnim gasom i intenziviranje istraživanja nafte i gasa u zemlji i inostranstvu, u skladu sa ekonomskim mogućnostima energetske privrede i ekonomski opravdanim uvozom kvalitetnih energenata;
postupno uvođenje tehnološki pouzdane, energetski efikasne, ekonomski izvesne i ekološki prihvatljive tehnologije, uključujući povećano korišćenje obnovljivih resursa i tehnologija sa prirodnim gasom, za spregnutu proizvodnju električne i toplotne energije;
selektivno korišćenje novih i obnovljivih izvora energije, sa ciljem usporavanja stope rasta uvoza energenata, smanjivanje negativnog uticaja na okolinu i otvaranje jedne dodatne aktivnosti za domaću industriju i zapošljavanje lokalnog stanovništva, uključujući i prilagođavanje praksi i regulativi EU u ovoj oblasti;
strukturno reorganizovanje vertikalno integrisanih javnih energetskih preduzeća i stvaranje ambijenta za tržišno poslovanje energetskih subjekata, sa tako regulisanim cenama energenata (za prirodne monopole), koje uvažavaju opravdane proizvodne troškove i omogućuju ulaganja u razvoj i stvaranje fonda za zaštitu najsiromašnije grupe građana;
stimulisanje naučnoistraživačkog rada, stručnog obrazovanja i usavršavanja kadrova i zasnivanje tehnološko razvojnih programa za potrebe energetske privrede na znanju, uključujući i domaću mašino i elektrogradnju, kao i za potrebe obavljanja specijalizovanih energetskih delatnosti i usluga.
Unaprediće se osnovni mehanizam državnog uticaja na tržišno poslovanje i povećanje finansijske stabilnosti energetskih subjekata i iskorišćenje razvojnih potencijala energetske privrede za dostizanje održivog socio-ekonomskog razvoja zemlje kroz:
uspostavljanje racionalnog tržišnog ambijenta, usklađivanje tarifne i cenovne, poreske, carinske i antimonopolske regualtive, kao i strukturno reorganizovanje energetskih preduzeća i efektivniji nadzor/upravljanje nad državnom imovinom u energetskoj privredi;
uspostavljanje savremene tehničke regulative, propisa i standarda za energetske tehnologije/delatnosti i posebnih instrumenata za stimulisanje aktivnosti za racionalnu upotrebu i efikasno korišćenje energije, uključujući i formiranje tela za praćenje i upravljanje reformama u energetici;
postizanje dogovora za pristup Srbije sa celinom svoje teritorije u energetsku Zajednicu zemalja jugoistočne Evrope, čije se osnivanje očekuje u 2005. godini;
utvrđivanje podloga za ratifikaciju Kjoto Protokola i obaveza koje proističu iz njegove implementacije u domaću regulativu i praksu, uključujući i institucionalno organizovanje za učešće Srbije u korišćenju olakšica koje omogućuje primena Kjoto Protokola;
stimulisanje i podržavanje strateških inicijativa u domenu investicija u nove energetske izvore/tehnologije i energetski efikasne uređaje/opremu za korišćenje energije i mere finansijskog podsticanja za privatna ulaganja u ekonomski efektivne programe/projekte energetske efikasnosti i selektivnog korišćenja novih i obnovljivih izvora energije, uključujući i osnivanje Nacionalnog fonda za navedene programe/projekte;
sprovođenje politike socijalne zaštite najsiromašnijih kategorija stanovništva, vodeći računa o zaštiti ekonomskog položaja energetskih subjekata, odgovornih za sigurnost snabdevanja privrede i stanovništva energentima.
Saglasno Zakonu o energetici, kao okvirnom pravnom aktu za regulisanje rada i poslovanja energetskih subjekata i obavljanje energetskih delatnosti, doneće se potrebni podzakonski akti kao efikasni mehanizmi za regulisanje nadzora energetskih subjekata. Sprovođenje reformi u energetskom sektoru Srbije, osim navedenih mera, podrazumeva da se utvrde i odgovarajući programski instrumenti koji će se realizovati uz značajanu budžetsku podršku, kao što su Program za racionalnu upotrebu energije i povećanje energetske efikasnosti, Program za korišćenje novih obnovljivih izvora energije, Program za zaštitu životne sredine i Program naučnog i tehnološkog razvoja u energetskim delatnostima, uključujući uspostavljanje odgovarajućeg Sistema energetske statistike (pri Republičkom zavodu za statistiku, u okviru usklađivanja Sistema statistike Srbije sa EUROSTAT sistemom).
Vlada će pratiti i inovirati prioritete u Strategiji razvoja energetike i na predlog resornog ministarstva utvrđivati programe za ostvarivanje ove strategije. U slučaju neadekvatnog i neblagovremenog interesa drugih investitora za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta, energetskim javnim preduzećima Vlada će obezbediti uslove za preduzimanje blagovremenih mera, kako bi se stvorili uslovi za pouzdano i redovno snabdevanje potrošača energijom.
Strukturnim merama energetske politike u srednjem i dužem roku obezbediće se:
usklađeni razvoj energetike sa ostalim sektorima privrede i drugim delatnostima, uz smanjivanje energetskog intenziteta u sektorima industrije i saobraćaja i u domaćinstvima. Time bi se poboljšala konkurentska sposobnost domaće privrede i obezbedila sigurnost i redovnost snabdevanja privrede i domaćinstava odgovrajućim energentima;
kontinuirana tehnološka modernizacija postojećih energetskih objekata u sektorima nafte, prirodnog gasa, uglja sa površinskom i podzemnom eksploatacijom, elektroenergetskih objekata za proizvodnju i distribuciju energije, gradske toplane i industrijske energane. Modernizacijom energetske opreme i postrojenja, uključujući ugradnju specifične opreme za dijagnostiku i upravljanje i opreme za zaštitu životne sredine, poboljšaće se tehnološke i proizvodne performanse postojećih energetskih izvora i povećati pogonska snaga i proizvodnost energetskih objekata;
racionalna upotreba kvalitetnih energenata i povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju električne i toplotne energije;
selektivno korišćenje novih i obnovljivih izvora energije i novih energetski efikasnijih i ekološki prihvatljivijih tehnologija i opreme za korišćenje energije, što će doprineti smanjivanju uvoza energenata i smanjivanju negativnih uticaja energetike na životnu sredinu;
strukturno prilagođavanje javnih energetskih preduzeća tržišnim uslovima poslovanja, sa regulisanim cenama energenata za prirodne monopole koje uvažavaju ekonomski opravdane proizvodne troškove i omogućuju ulaganja u razvoj, uz zaštitu najsiromašnijeg stanovništva;
ulaganja u nove energetske objekte u pojedinim energetskim sektorima i u energetsku infrastrukturu u okvirima regionalnih i panevropskih infrastrukturnih sistema, uz aktivno učešće Srbije u planiranju i gradnji ove strateške infrastrukture;
razvoj novih energetskih tehnologija zasnovanih na stimulisanju istraživanja i obrazovanja kadrova za potrebe energetske privrede. Uvođenje novih tehnologija u rad energetskih objekata doprineće efikasnosti rada i poslovanja energetskih preduzeća, efikasnijoj valorizaciji energetskih rezervi u zemlji i zaštiti životne sredine. Nove energetske tehnologije zahtevaju uspostavljanje tehničkih propisa i standarda za energetske delatnosti, u skladu sa tehničkom regulativnom EU.
Pouzdano snabdevanje potrošača energijom pod ekonomski najpovoljnijim i ekološki najprihvatljivijim uslovima podrazumeva da se na nivou zemlje utvrdi pouzdana dugoročna procena energetskih potreba zasnovana na sagledavanju dostignutog nivoa energetskog razvoja i sadašnjeg stanja energetskih kapaciteta, raspoloživih energetskih potencijala, tendencija razvoja energetike u svetu i očekivanog tehnološkog napretka u oblasti energetike, kao i na pouzdanom sagledavanju rasta privredne aktivnosti i stanovništva Srbije. To je osnovna pretpostavka za usklađeni razvoj energetike i cele privrede i za izgradnju racionalne granske strukture energetskog sektora.
U razvoju energetike posebna pažnja posvetiće se racionalnom korišćenju energije, smanjenju negativnih uticaja energetike na životnu sredinu i unapređenju postojećih i uvođenju novih energotehnologija. Osnovni cilj razvoja energetike biće povećanje efikasnosti korišćenja i racionalna upotreba svih vidova energije u procesu eksploatacije i primarne prerade, konverzije i transformacije primarne energije, transporta i korišćenja finalne energije. Ostvarivanju tog cilja značajno će doprineti smanjivanje energetske intenzivnosti industrije, saobraćaja i drugih privrednih delatnosti kroz strukturne promene i uvođenje novih tehnologija, tehnoloških uređaja i merne, regulacione i upravljačke opreme, kojima se povećava efikasnost korišćenja energije. Od posebnog značaja je osposobljavanje domaće industrije za proizvodnju energetske opreme i za prihvatanje novih energotehnologija. U izboru novih tehnologija i opreme za potrebe energetike prioritet će biti najbolja rešenja sa stanovišta zaštite životne sredine prilikom rekonstrukcije potojećih i izgradnje novih energetskih kapaciteta.
Procenjuje se da će ukupna ulaganja u realizaciju pet prioritetnih programa razvoja energetike do 2015. godine iznositi oko 3,7% projektovanog BDP, što je nešto iznad ulaganja zemalja koje su u maju 2004. godine priključene EU (3,5%). Investicije su neophodne za tehnološku modernizaciju postojeće energetske infrastrukture i za dodatnu proizvodnju električne i toplotne energije iz postojećih i novih energetskih izvora.
Obezbeđivanje sredstava za finansiranje razvoja energetike zasnivaće se na tržišnim principima i u najvećoj meri biće oslonjeno na cene energetskih proizvoda, uz korišćenje značajnih sredstava sa tržišta kapitala. U tom smislu, politika cena energije je ključni elemenat razvoja energetike, sa mogućnošću korišćenja kredita, zajmova i emitovanja obveznica na tržištu kapitala. Važan izvor sredstava za razvoj energetike predstavljaće koncesije i direktne strane investicije.
Regulatorna Agencija za energetiku utvrđivaće opravdane troškove odgovarajućih energetskih delatnosti i predlagati Vladi tarifne sisteme i nivoe cena za električnu energiju i prirodni gas koje štite privredu i stanovništvo od monopolskog položaja pojedinih energetskih subjekata. Agencija za energetsku efikasnost usredsrediće se na racionalnu upotrebu i štednju energije i energenata i na povećanje efikasnosti korišćenja energije u svim sektorima potrošnje. U skladu sa Zakonom o energetici obezbediće se uslovi za rad Operatora prenosnog sistema, Operatora tržišta električnom energijom, Operatora transportnog sistema prirodnog gasa i Operatora skladišta prirodnog gasa.
5.2. Rudarstvo
Na bazi zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu, čija je izrada u toku, reformisaće se oblasti rudarstva i geologije. Zakon predviđa osnivanje Agencije za rudarstvo koja bi obavljala stručne poslove iz oblasti rudarstva. Radi obezbeđivanja finansijskih sredstava za podsticanje zaštite i unapređivanja rudarstva i geološkoih istraživanja predviđeno je osnivanje Fonda za razvoj rudarstva i geoloških istraživanja, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Taj fond, kao javni finansijski fond, obavljao bi poslove u vezi sa finansiranjem pripreme i sprovođenja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti rudarstva i geoloških istraživanja, naročito prospekcijskih i detaljnih geoloških istraživanja mineralnih sirovina, izrade elaborata, studija i projekata u oblasti rudarstva i geoloških istraživanja mineralnih sirovina, finansijske podrške realizaciji odobrenih projekata od značaja za razvoj rudarske i geološke delatnosti u oblasti istraživanja mineralnih sirovina. Sredstva za rad Fonda obezbediće se od naknade za eksploataciju mineralnih sirovina i drugih izvora, u skladu sa Zakonom. Kroz izmene i dopune Zakona o rudarstvu obezbediće se pravni osnov za donošenje nove Uredbe o naplati naknade za eksploataciju mineralnih sirovina.
U oblasti rudarstva Vlada je za Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja (JP PEU) usvojila Program strateške konsolidacije, koji obuhvata obezbeđenje garancije Vlade Republike Srbije za dobijanje kredita iz eksternih izvora (nastavak – II faza), kao i subvencije i investicije za ovo javno preduzeće. Programom strateške konsolidacije JP PEU utvrđeni su izvori i način finansiranja rudnika, sa ciljem da se podigne efikasnost eksploatacije uglja tako što bi se angažovani resursi i obim proizvodnje u rudnicima bez perspektive redukovali do prirodnog završetka eksploatacije uglja, a unapređivala proizvodnja u rudnicima sa dobrom perspektivom. To podrazumeva utvrđivanje i primenu mera sa ciljem da se buduće poslovanje JP PEU odvija uz što manje subvencije Republike kao osnivača, kao i razvoj pojednih rudnika u njegovom sastavu i način realizacije investicija.
Programom strateške konsolidacije predviđeno je da se investicije u JP PEU finansiraju iz eksternih izvora, s tim da se finansiranje može vršiti i preko Fonda za razvoj Republike Srbije. Svaki projekat se odobrava na osnovu posebnih tehno-ekonomskih analiza. Sredstva bi se, zavisno od namene, odobravala kao bespovratna ili kreditna pod povoljnijim uslovima. Investicije se finansiraju kreditima koje bi uzimalo JP PEU, s tim da država bude garant za njihovo dobijanje.
Predviđeno je iznalaženje strateških investitora za pojedine rudnike u sastavu JP PEU, što je urađeno u rudnicima “Rembas“ i “Soko“ u cilju obezbeđenja kontinuiteta proizvodnje do 2020. godine. Za nastavak finansiranja ovog projekta u naredne tri godine predviđena je donacija i kredit Vlade Češke Republike u iznosu od 7 miliona EUR za koji će se izdati državna garancija.
Programom strateške konsolidacije JP PEU je predviđeno da visina sredstava potrebnih za subvencije, u skladu sa Programom korišćenja sredstava subvencija za JP PEU za 2005. godinu, ima opadajući trend, tako da se subvencije sa 138 miliona dinara pre primene Programa strateške konsolidacije JP PEU smanje na oko 87 miliona dinara posle njegove potpune primene.
Izdvajanje sredstava subvencija iz budžeta Republike za ovo javno preduzeće ekonomski je neopravdano bez ulaganja i investicionog finansiranja u rudnike. Stoga je neophodno obezbeđenje sredstava za investicije u rudnike sa podzemnom eksploatacijom uglja i obezbeđenje državne garancije za dobijanje stranih kredita.
5.3. Industrija
Industrijska proizvodnja je zabeležila značajan rast u 2004. u odnosu na 2003. godinu za 7,1%. Na rast industrijske proizvodnje uticao je rast efikasnosti u sektorima koji su do sada privatizovani, posebno u prerađivačkoj industriji u kojoj je proizvodnja povećana u 2004. godini za 9,6% u odnosu na 2003. godinu.
Osnovni ciljevi industrijske politike u narednom periodu su povećanje proizvodnje i dinamiziranje izvoza, kroz efikasniju upotrebu svih raspoloživih resursa. Radi toga ubrzaće se proces strukturnog prilagođavanja i restrukturiranja industrijskih preduzeća u pravcu stvaranja konkurentne izvozno orijentisane proizvodnje. Prioritetni zadaci se odnose na poboljšanje nivoa tehnološke i tržišne sposobnosti industrijskih kapaciteta i podizanje kvaliteta proizvoda i usluga po međunarodno prihvatljivim kriterijumima.
Intenziviraće se proces privatizacije velikih industrijskih preduzeća koja trenutno nisu interesantna za investitore. Ona će se reorganizovati pre prodaje i dekomponovati putem sanacionih programa radi izdvajanja zdravih delova. Za preduzeća čiji programi nemaju tržišnu verifikaciju (zastareli nekvalitetni proizvodi, prevaziđena tehnološka i dizajnerska rešenja, visok ekološki rizik) ubrzaće se proces stečaja, gašenjem programa i proizvodnom preorijentacijom.
Nastaviće se stvaranje povoljnijih uslova za otvaranje novih preduzeća kao ključne pretpostavke za uspeh procesa privatizacije i restrukturiranje privrede, uz opšte poboljšanje poslovnog ambijenta i obezbeđenje odgovarajuće pravne zaštite.
U nedostatku domaće akumulacije uvođenje savremenih inovativno-tehnološki intenzivnih programa u najvećoj meri realizovaće se kroz transfer inostrane tehnologije, po osnovu vezivanja za strateške investitore, proizvodnu kooperaciju i zajednička ulaganja. Ostvarivanjem čvrste saradnje sa stranim partnerima ubrzaće se proces specijalizacije i povećati učešće proizvoda višeg tehnološkog nivoa u izvozu Republike. Privlačenje stranih investitora realizovaće se kroz efikasnije restrukturiranje, poboljšanje izvozne strukture i bržu privatizaciju.
Rast industrijske proizvodnje koja ima plasman na tržištu stimulisaće se zaštitom imovinskih prava, a posebno prava investitora, obezbeđenjem povoljnijih kreditnih sredstava (jeftiniji dugoročni krediti i širenje tržišta kapitala) u cilju podrške profitabilnim programima industrijske proizvodnje za izvoz, podsticanjem razvoja malih i srednjih preduzeća, obezbeđenjem uslova za privlačenje direktnih stranih investicija, sankcionisanjem monopolskog ponašanja na tržištu, jačanjem finansijske discipline i smanjenjem sive ekonomije, jačanjem konkurencije i efikasnom primenom stečajnog mehanizma.
Rast industrijske proizvodnje, kao vodeće privredne aktivnosti, podržaće se i merama za zaštitu okoline u skladu sa Evropskim standardima, usaglašavanjem domaćih standarda i propisa sa odgovarajućim standardima i propisima EU, unapređenjem privredne propagande u inostranstvu (sajamske manifestacije), prilagođavanjem obrazovnog sistema i usavršavanjem kadrova kroz dokvalifikacije i prekvalifikacije, uz stimulisanje obrazovanja kadrova za proizvodna zanimanja i dr.
5.4. Poljoprivreda, vodoprivreda i šumarstvo
Strategijom poljoprivrede Srbije kao osnovni ciljevi agrarnog razvoja definisani su: izgradnja održivog i efikasnog poljoprivrednog sektora koji je konkurentan i doprinosi rastu nacionalnog dohotka, obezbeđenje hrane koja će biti kvalitetna i bezbedna za potrošače, osiguranje podrške održivom razvoju sela, očuvanje životne sredine od štetnih uticaja poljoprivrednih proizvoda, priprema za integraciju u EU i prihvatanje pravila STO. Doneće se posebne nacionalne strategije razvoja za oblasti vodoprivrede i šumarstva.
Ostvarivanje ciljeva razvoja poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva obezbediće se kroz donošenje nove zakonske regulative, formiranje novih institucija, zemljišnu reformu i privatizaciju u poljoprivredi i kroz modernizovan način upravljanja šumskim i vodnim resursima. Doneće se preko 20 novih zakona koji će na tržišnim osnovama institucionalno urediti ove oblasti, a osnovni su zakon o poljoprivredi, zakon o zemljištu, zakon o vodama i zakon o šumama. Posebna pažnja posvetiće se donošenju zakona koji regulišu bezbednost hrane, zaštitu zdravlja, bilja, seme poljoprivrednog bilja, sadni materijal, organsku poljoprivredu, sredstva za zaštitu bilja, zaštitu biljnih sorti, sredstva za ishranu bilja, nadzorno prehrambene proizvode, genetski modifikovane organizme, kontrolu kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskom prometu, kao i zakona o prozvodnji, skladištenju i prometu hrane za životinje i zakona o dobrobiti životinja.
Osnovni preduslov za razvoj poljoprivredne proizvodnje i povećanje efikasnosti upotrebe poljoprivrednog zemljišta su institucionalno uređenje i samostalno funkcionisanje tržišta zemljišta i tržišta zakupa zemljišta, što podrazumeva sređivanje registra vlasništva nad zemljištem. Radi realizacije tog cilja formiraće se agencija za poljoprivredno zemljište sa zadatkom da efikasno upravlja poljoprivrednim zemljištem u državnom vlasništvu i zemljištem čije vlasništvo nije dokazano, kao i da pomogne transformaciju društvenog vlasništva u državno i privatno vlasništvo. Agenicja će biti osposobljena za poslove vođenja centralnog registra poljoprivrednog i šumskog zemljišta, arondacije, otuđenja i zamene zemljišta, davanja saglasnosti za promenu namene zemljišta, uvođenja sistema plaćanja tržišne zakupnine za sve korisnike. Tržište zemljištem podrazumeva uspostavljanje dugoročne hipotekarne šeme kao kreditnog mehanizma za kupovinu zemljišta, preko komercijalnog bankarskog sektora. Podršku ovoj instituciji pružiće osnivanje hipotekarne korporacije čije će se funkcionisanje zasnivati na izdavanju srednjoročnih obveznica. Prodaja državnog zemljišta vršiće se putem tendera, uz prethodnu podelu velikih površina na blokove veličine 50-100 hektara.
Nacionalnim programom za poljoprivredu utvrdiće se ciljevi, mere, rokovi izvršenja i iznos potrebnih sredstava za sprovođenje pojedinačnih mera koji će se operacionalizovati u toku svake godine. Radi pripreme za integraciju u zajedničku poljoprivrednu politiku EU definisaće se agrarna politika usmerena na stvaranje potrebne strukture komercijalnih gazdinstava koja podrazumeva ukrupnjavanje gazdinstava i pružanje podrške mladim proizvođačima. Subvencionisanje ovih proizvođača vršiće se iz agrarnog budžeta, pri čemu će svaki proizvođač imati svoj namenski račun tako da se istovremeno na taj način obezbeđuje i kontrola trošenja sredstava budžeta. Za nekomercijalna gazdinstva definisaće se posebne mere agrarne politike koje će imati izraženiji socijalni karakter. Doneće se strategija razvoja prerađivačkog sektora, kojom će se definisati pravci razvoja pojedinačnih grana, pri čemu će prioritet imati proizvodi koji su konkurentni na svetskom tržištu i koji zadovoljavaju standarde EU.
Prilagođavanje domaće agrarne politike zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU odvijaće se kroz nekoliko faza. Pretpostavke za prvu fazu su pristupanje STO, okončanje registracije poljoprivrednih gazdinstava, oformljena agencija za ruralna plaćanja, sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa EU, završetak privatizacije u agrokompleksu i smanjenje robne razmene na minimalni nivo. Druga faza pretpostavlja da je Srbija postala kandidat za člana EU i podrazumeva već izgrađene mehanizme plaćanja koji su u skladu sa mehanizmima u EU, delimično izgrađeno tržište zemljišta, kreditiranje inputa i proizvoda. Treća faza je pristupanje zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU, što pretpostavlja funkcionisanje sistema finansiranja kroz direktna plaćanja po hektaru odvojeno od proizvodnje, kao i funkcionisanje insititucije ruralnog razvoja.
Podrška poljoprivrednoj proizvodnji zasnivaće se na reformisanom sistemu plaćanja. U tom kontekstu reformisaće se Direkcija za robne rezerve, čija će se uloga svesti na intervenciju na tržištu samo kada cene padnu drastično ispod svetskih cena i na obezbeđenje prehrambene sigurnosti. U sistemu plaćanja prioritet će imati direktna plaćanja iz agrarnog budžeta koja će biti usmerena ka registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Sredstva agrarnog budžeta usmeravaće se za unapređenje strukture proizvodnje, tržišta i ruralnog razvoja.
Istitucionalno će se urediti poljoprivredno tržište, kako bi se prekinulo sa robnom razmenom i barter trgovinom kroz razvoj tržišta kredita i izražavanje cena u ugovorima. Kroz razvoj poljoprivrednog tržišta osiguraće se uvođenje standarda bezbednosti hrane, smanjenje rizika od bolesti biljaka i životinja i sprečavanje izbegavanja plaćanja poreza.
Politika cena poljoprivrednih proizvoda zasnivaće se na pravilima STO, a podrška poljoprivrednom sektoru prilagodiće se pravilima STO kroz ukidanje intervencija na tržištu. Pri tome, članstvo u STO podrazumeva tarifikaciju svih postojećih tarifnih linija, prilagođavanje ovih tarifa na dozvoljeni minimum, smanjenje nivoa domaće podrške direktno povezane sa proizvodnjom i smanjenje do potpunog ukidanja izvoznih subvencija.
Kroz izgradnju tržišta kredita uspostaviće se sistem kratkoročnih kredita za finansiranje proizvodnje i prodaje, sistem srednjoročnih kredita za nabavku osnovnih sredstava i sistem dugoročnih kredita za kupovinu zemljišta. U sistemu tržišta kredita stvoriće se zakonska i institucionalna osnova da se skladišnica koristi kao jemstvo. Postepeno će se u ruralnim oblastima formirati mikrofinansijske organizacije, a stvoriće se i uslovi za zakup poljoprivredne mehanizacije.
Institucije koje će u procesu refome pružati podršku poljoprivrednom sektoru su Ministarstvo poljoprivrede koje će upravljati razvojem, definisati načela i praviti dugoročne programe uz primenu modernih tehnika upravljanja, institucije veterinarske i fitosanitarne kontrole i kontrole hrane, sistem tržišnih informacija, različite baze podataka, registar poljoprivrednih gazdinstava, istraživačke, obrazovne i savetodavne institucije. Sistem tržišnih informacija u poljoprivredi omogućiće informisanost komercijalnih proizvođača o mogućnostima i uslovima prodaje njihovih proizvoda. Pristupiće se reorganizaciji istraživačkih institucija, obrazovnog sistema i savetodavnih službi, sa ciljem da njihova aktivnost bude u funkciji komercijalnih gazdinstava radi povećanja njihove konkurentnosti.
Posebne aktivnosti usmeriće se na harmonizovanje veterinarskih, fitosanitarnih i sanitarnih standarda sa međunarodnim standardima, uključujući i standarde EU. Doneće se strategija za veterinarsku i fitosanitarnu kontrolu i kontrolu hrane i uspostaviti agencija za laboratorije, registar gazdinstava, biljni pasoši i sistem obeležavanja životinja, sa ciljem da se zaštiti zdravlje ljudi od bolesti koje potiču od hrane i životinja, štetnih uticaja, pesticida, veterinarskih lekova i aditiva za hranu. Radi uspostavljanja efikasnog sistema kontrole u svim fazama izmeniće se sistem overavanja i mehanizam finansiranja.
Vlada će unaprediti efektivnost veterinarske i fitosanitarne službe, uspostaviti sistem laboratorija za bezbednost hrane, reorganizovati i unaprediti stručne poljoprivredne službe radi efikasnijeg prenošenja znanja proizvođačima i uspostaviti sistem tržišnih informacija u poljoprivredi. Kroz različite programe Vlada će pružiti podršku ruralnom razvoju i nastaviti proces ulaganja bespovratnih sredstava u ruralni razvoj.
Zadružni sektor reformisaće se u skladu sa načelima ICA-e i standardima EU na bazi novog zakona o zadrugama i nove strategije razvoja zadrugarstva, pri čemu će prioritetne aktivnosti biti usmerene na rešavanje problema vlasništva nad imovinom zadruga, uz osnivanje centra za podršku zadrugarstvu.
Definisaće se osnovni principi politike ruralnog razvoja, izvršiti kategorizacija po EU modelu o manje povoljnim područjima za proizvodnju i saglasno tome kreirati mere agrarne politike.
Radi efikasnijeg upravljanja vodnim resursima doneće se nacionalna strategija razvoja vodoprivrede, sa ciljem da se uspostavi nova struktura vodoprivrede. To podrazumeva podelu nadležnosti između ministarstva koje će biti zaduženo za planove, analitiku, inspekcijske poslove i međunarodnu saradnju, republičke direkcije za vode čija će nadležnost biti investiciona izgradnja, održavanje objekata od javnog i opšteg interesa (kanal I i II reda) i odbrana od poplava, dok će se na regionalnom nivou formirati regionalne direkcije koje će imati servisnu ulogu. Posebnim zakonom utvrdiće se način finansiranja u oblasti vodoprivrede.
Doneće se nacionalna strategija šumarstva Republike Srbije, sa ciljem da se obezbedi održivo gazdovanje šumama, tako da se održava njihova biološka raznovrsnost, unapređuje proizvodnost, sposobnost obnavljanja, vitalnost i da njihov potencijal ispunjava ekološke, ekonomske i društvene funkcije iz H2 rezolucije Ministarske konferencije o zaštiti šuma u Evropi.
5.5. Saobraćaj i telekomunikacije
U oblasti saobraćaja doneće se dugoročna strategija razvoja i ubrzati uspostavljanje novog zakonodavnog i regulatornog okvira na bazi kojih će se obezbediti nastavak rehabilitacije železničke i putne infrastrukture, povećanje bezbednosti u saobraćaju, poboljšanje kvaliteta saobraćajnih usluga i uvođenje međunarodnih propisa i standarda u sve vrste saobraćaja. Vlada će na osnovu finansijskih aranžmana nastaviti finansiranje velikih infrastrukturnih projekata, kao što su izgradnja nove putne mreže na međunarodnom koridoru X, rekonstrukcija železnice, unapređenje infrastrukture u avio-saobraćaju i čišćenje Dunava. Na lokalnim nivoima nastaviće se sređivanje komunalnih puteva, modernizacija sistema daljinskog grejanja, vodovoda i kanalizacije, kao i izgradnja novih deponija baziranih na savremenim tehnologijama koje obezbeđuju zaštitu životne sredine. Rešavaće se i problem snabdevanja čistom pijaćom vodom u mnogim gradovima i naseljima.
U oblasti telekomunikacija obezbediće se na srednji rok liberalizacija tržišta telekomunikacija za sve učesnike, podizanje kvaliteta usluga i zaštite korisnika, izmeštanje regulatorne funkcije sa države na nezavisno regulatorno telo koje će pravno i funkcionalno biti odvojeno od uticaja države i drugih interesnih grupa-operatera, povezivanje telekomunikacionih sistema sa sistemima drugih zemalja, efikasna alokacija frekvencija, upravljanje frekvencijama i kontrola, u skladu sa zakonom o izdavanju dozvola za emitovanje programa, veće korišćenje IST kao pokretača razvoja koji zahteva kvalitetno obrazovanje ljudskih resursa.
Revitalizacija i razvoj saobraćajnog sistema u celini i njegovo uključivanje u međunarodne saobraćajne okvire podrazumeva da se:
donese zakondavna regulativa i uspostave institucionalne osnove za razvoj saobraćajnih delatnosti;
usvoji Strategija razvoja saobraćaja i vode aktivne saobraćajne ekonomske politike, koje će utvrditi ciljeve razvoja i opšte i posebne uslove privređivanja po granama;
ubrzano odvija restrukturiranje javnih preduzeća iz oblasti saobraćaja – JAT, Aerodrom Beograd, PTT Srbija, Telekom, ŽTP – Beograd;
obezbedi stabilno finansiranje revitalizacije i modernizacije saobraćajne infrastrukture i voznih sredstava;
obezbedi zainteresovanim prevoznicima slobodan pristup saobraćajnoj infrastrukturi i stvaraju uslovi za postupnu privatizaciju delova procesa prevoza i infrastrukture;
obezbedi tehničko-tehnološki razvoj intermodalnog transporta, zaštita saobraćajne infrastrukture i životne sredine u tranzitu i unutrašnjem saobraćaju;
obezbedi pristup međunarodnim sporazumima i ugovorima potrebnim za uključivanje u regionalne i evropske programe razvoja saobraćaja.
Osnovni ciljevi saobraćajne politike su stvaranje uslova za povećanje obima i kvaliteta saobraćajnih usluga i profitabilno i efikasno funkcionisanje saobraćajnih podsistema i podizanje njihove konkurentske sposobnosti radi intenzivnijeg uključivanja domaćih saobraćajnih preduzeća u međunarodne transportne tokove, kao i povećanje nivoa bezbednosti saobraćaja i zaštite životne sredine od nepovoljnog uticaja saobraćaja radi obezbeđenja održivog razvoja. Za ostvarivanje ciljeva saobraćajne politike preduzeće se sledeće mere:
usvojiće se strategije razvoja saobraćajnog i telekomunikacionog sistema sa operativnim akcionim planovima razvoja;
obezbediće se ulaganja u infrastrukturu koja će se usredsrediti prioritetno na redovno održavanje i rehabilitaciju saobraćajne mreže radi otklanjanja „uskih grla“ i na ispunjavanje međunarodnih obaveza Srbije u pogledu modernizacije panevropskih koridora 7 (reka Dunav) i 10 (drumsko-železnička mreža). Predložiće se i promovisati deonice Koridora 10 za dobijanje novih inostranih kredita i za davanje koncesija/sklapanje sporazuma o partnerstvu javnog i privatnog sektora;
obezbediće se dugoročno stabilni izvori finansiranja redovnog investicionog održavanja, kako bi se sprečilo propadanje putne mreže;
nastaviće se sa tehničko-tehnološkom modernizacijom železničke infratstrukture i železničkih voznih sredstava;
stvaraće se uslovi za šire uvođenje kombinovanog železničko-drumsko-rečnog transporta;
povećaće se broj priključaka fiksne telefonije i nastaviti izgradnja pristupne mreže i digitalizacija komutacionih sistema u velikim gradovima, sa ciljem dostizanja proseka u EU;
proširivaće se kapaciteti međunarodnih centrala sa ciljem povećanja međunarodnog saobraćaja i ispunjavanja međunarodnih obaveza;
u skladu sa donetim zakonima kojima se regulišu javna saobraćajna preduzeća (železnica, pošta i telekomunikacije) nastaviće se njihova konsolidacija, reorganizacija i vlasnička transformacija. Intenziviraće se proces restrukturiranja saobraćajnih javnih preduzeća, izdvojiti sporedne (neprofitabilne) delatnosti i smanjiti broj zaposlenih u njima. Ključna karika koja je neophodna za funkcionisanje i dalji razvoj je osnivanje posebnih agencija za telekomunikacije i za poštanske usluge, kao nezavisnih regulatornih tela koja će određivati opšte uslove i standarde obavljanja usluga, pratiti primenu tih pravila i izdavati i oduzimati dozvole operatorima;
akcionim planovima za saobraćaj i telekomunikacije obezbediće se njihovo harmonizovanje sa propisima EU, donošenjem zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, prevozu tereta u drumskom saobraćaju, prevozu opasnih materija, putevima, bezbednosti saobraćaja na putevima, unutrašnjoj plovidbi, vazduhoplovnom saobraćaju, obligacionim odnosima i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju. S tim u vezi izmeniće se Zakon o telekomunikacijama u skladu sa aktuelnim trendovima u ovoj oblasti i odgovarajućim podzakonskim propisima na savremen način urediće se ove oblasti. Nastaviće se proces usaglašavanja domaćih tehničkih propisa i standarda sa međunarodno priznatim sistemima kvaliteta u pružanju usluga, organizaciji rada i poslovanja i obuci kadrova.
5.6. Turizam i trgovina
Na bazi Zakona o turizmu i Strategije razvoja turizma izvršiće se reorganizacija i privatizacija državnih turističkih preduzeća, unaprediti turistički menadžment i marketing, renovirati objekti i specijalizovati turistička ponuda, što će omogućiti produženje boravka turista i povećanje prihoda od turizma. U tom cilju doneće se zakon o skijalištima, zakon o banjama i drugi propisi iz ove oblasti. Na srednji rok obezbediće se unapređenje turističke infrastrukture na bazi povećanja kapitalnih ulaganja svih zainteresovanih investitora za turizam i ugostiteljstvo. Formiraće se savremena baza podataka radi praćenja različitih turističkih komponenata koje su istovetne sa Evropskim satelitskim knjigovodstvom i od značaja za definisanje makroekonomskih okvira.
U oblasti trgovine obezbediće se ubrzanje privatizacije i restrukturiranja velikih trgovinskih sistema, podsticanje konkurencije, stabilnost cena i tržišta i zaštita potrošača u skladu sa propisima i standardima EU. Posebna pažnja posvetiće se procesu integracije, kooperacije i koncentracije trgovine koji je zastupljen u trgovini EU. Unutrašnja trgovina reformisaće se i unaprediti na bazi zakona o trgovini, Zakona o cenama, Zakona o oglašavanju, Zakona o zaštiti potrošača i na bazi Strategije razvoja trgovine, koja definiše strukturu trgovine i trgovinske mreže, način obezbeđenja trgovinskog kapitala, proces internacionalizacije trgovine, specifičnosti regionalnog razvoja trgovine, način zaštite potrošača, izgradnju modernog trgovinskog menadžmenta i marketinga, unapređenje trgovine u elektronskoj fazi razvoja.
Unapređivanje unutrašnjeg tržišta i trgovine podrazumeva harmonizaciju u oblastima kao što su uvođenje pravila o konkurenciji, zaštita prava intelektualne, industrijske i komercijalne svojine, primena postupka javnih nabavki, primena tehničkih standarda i propisa usklađenih sa evropskim, jačanje infrastrukture kvaliteta (standardizacija, metrologija, akreditacija), zaštita potrošača, unapređenje veterinarske i fitosanitarne kontrole, primena propisa o kvalitetu, bezbednosti hrane i pravila o hemikalijama.
5.7. Zaštita životne sredine
Reformisanje sistema zaštite životne sredine predstavlja važan deo reformi sa stanovišta održivog razvoja Srbije. Uspostaviće se novi zakonodavni i regulatorni okvir za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine i vodiće se politika aktivne zaštite životne sredine kroz pažljivu upotrebu prirodnih resursa i korišćenje tehnologija koje ne degradiraju životnu sredinu. Obezbediće se realizacija međunarodnih ugovora iz oblasti zaštite životne sredine. Uz to, realizovaće se programi rešavanja zatečenih zagađenja i programi održive potrošnje, kao i ekološki prihvatljiva realizacija infrastrukturnih projekata i puna implementacija međunarodnih konvencija i standarda u relevantnim sektorima.
Doneće se nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i integralne zaštite životne sredine, sa težištem na upravljanju otpadom, zaštiti kvaliteta vode u slivu Dunava, ekološki održivom ribarstvu, unapređenju upravljanja geološkim istraživanjima, rešavanju problema vezanih za komunalni, opasni, medicinski i drugi otpad i transport opasnih materija, kao i na zaštiti prirodnih celina sa značajnim biodiverzitetom, uključujući poštovanje i preventivnu zaštitu šuma od požara i drugih uticaja. Za navedene aktivnosti na zaštiti prirodnih resursa i životne sredine obezbediće se međunarodna finansijska i tehnička pomoć, jačanje institucija i jedinica za aktivnosti na terenu, otklanjanje akutnih žarišta i opasnog otpada i funkcionisanje sistema inspekcije, kontrole i upravljanja u ovoj oblasti. Izgradiće se integralni informacioni sistem u oblasti održivog korišćenja prirodnih resursa i zaštite životne sredine.
Posebna pažnja posvetiće se uspostavljanju institucionalnog i regulatornog okvira u oblasti zaštite životne sredine na bazi Zakona o zaštiti životne sredine, zakona o integrisanom praćenju i kontroli zagađenja životne sredine, zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, zakona o zaštiti vazduha, zakona o upravljanju otpadom, zakona o zaštiti od buke i vibracija, zakona o jonizujućem zračenju, zakona o nejonizujućem zračenju, zakona o otpadu, zakona o ribarstvu, zakona o šumama, zakona o upravljanju hemikalijama, zakona o biocidima, zakona o zabrani proizvodnje, prerade, korišćenja, skladištenja i prometa hemikalijama sa dvostrukom namenom i diskretnih organskih supstanci, zakona o sprovođenju konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju, zakona o ratifikaciji Roterdamske konvencije o PIC postupku, zakona o ratifikaciji Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama.
Od posebnog značaja za zaštitu životne sredine je izrada i sprovođenje nacionalnog programa zaštite životne sredine, sa ciljem da se značajnije smanji zagađenje životne sredine u Republici Srbiji, kao i izrada akcionog plana za upravljanje hemikalijama, zaštitom vazduha, vode i zemljišta i otpadom. Radi zaštite životne sredine formiraće se baza podataka koju čine registar hemikalija, registar preduzeća koja proizvode, vrše promet i koriste hemikalije, registar opasnih materija, integrisani registar zagađivača na teritoriji Srbije, podaci o kvalitetu vazduha i vode na teritoriji Republike. Pored toga, unapređivaće se infrastruktura sistema zaštite životne sredine (prikupljanje i odlaganje otpada, postrojenja za tretman otpadnih voda, postrojenja za reciklažu, sistem monitoringa i dr.).
Republika Srbija obezbediće zaštitu prirode i očuvanje biodiverziteta i zaštitu prirodnih dobara i održivo korišćenje prirodnih resursa. U tom cilju izradiće se nacionalna strategija i akcioni plan očuvanja biodiverziteta Republike Srbije i unaprediti sistem pokazatelja za monitoring biodiverziteta, zaštićenih područja i održivog korišćenja prirodnih resursa, ubrzati restrukturiranje javnih preduzeća za nacionalne parkove i obezbediti zaštita močvarnih područja, ribolovnih resursa, šumskih ekosistema, ptica, divlje flore i faune, genetskog fonda starih sorti i rasa biljaka i životinja i dr.
Izvršiće se harmonizacija zakonodavne regulative u oblasti zaštite životne sredine s ekološkim pravom EU. Obezbediće se usvajanje zakona o ratifikaciji međunarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine i izvršavanje obaveza iz tih međunarodnih ugovora, razvijanje multilateralne i bilateralne saradnje na zaštiti životne sredine.
Republika Srbija biće suočena sa velikim izazovima u procesu poboljšanja životne sredine, kao jednom od ključnih elemenata održivog razvoja, u kome su društvene i ekonomske potrebe podređene kapacitetu životne sredine i prirodnih resursa. Radi realizacije koncepta održivog razvoja, definisaće se nacionalni program zaštite životne sredine koji će se realizovati tokom naredne dekade, a kao instrument za njegovu realizaciju definisan je Akcioni plan, kojim se obezbeđuje detaljan program aktivnosti za sledećih pet godina. Nacionalni program polazi od pretpostavke da nije samo država odgovorna za kvalitet životne sredine u Srbiji, već sve zainteresovane strane moraju da preuzmu odgovornost za poboljšanje uslova zaštite sredine na nacionalnom nivou. Ovako definisana strategija podrazumeva da će se postići viši nivo integracije sa drugim nacionalnim politikama, strategijama i programima. Nacionalni Akcioni plan će, kao instrument implementacije nacionalnog progama, razviti ciljeve programa u paketu mera i aktivnosti i sadržaće procenu troškova tih mera, kao i detaljan finansijski plan za implementaciju. Za realizaciju tih ciljeva neophodno je obezbediti odgovarajuću institucionalnu, kadrovsku i finansijsku podršku.
Prioritetni cilj rada Agencije za zaštitu životne sredine obuhvata formiranje nacionalne banke podataka, koja će sadržati informacije o svim komponentama životne sredine na teritoriji Republike Srbije. Agencija će u saradnji sa mrežom postojećih institucija i laboratorija formirati integralnu celinu za monitoring (sistematsko i permanentno praćenje) promena životne sredine u Republici. Na bazi analize podataka Agencija će publikovati periodične izveštaje o stanju i promenama životne sredine u Srbiji, koje će dostavljati Vladi i međunarodnim organizacijama, pre svega Evropskoj agenciji za zaštitu životne sredine. Razvoj Nacionalne banke podataka i odgovarajućeg informacionog sistema olakšaće donošenje odluka i razvoj privrednih sektora, uz minimalnu degradaciju životne sredine. Realizaciju ovih ciljeva Agencija će ostvarivati kroz programe i projekte u periodu 2006-2008. godina.
U saradnji sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju (EAR), Agencija će tokom 2006. godine započeti realizaciju projekta Reforma i modernizacija sistema za monitoring kvaliteta vazduha, vode i zemljišta u Republici Srbiji. Cilj projekta obuhvata modernizaciju i obnovu postojećih kapaciteta, harmonizaciju monitoring programa sa standardima EU i integraciju postojećih institucija i laboratorija sa centrom za akviziciju i obradu podataka koji će se nalaziti u Agenciji. Modernizacija integralnog monitoring sistema i razvoj centralne banke podataka olakšaće sprovođenje Zakona o zaštiti životne sredine, a time i zaštitu biološkog diverziteta i genofonda, zaštitu zdravlja humane populacije i održivo korišćenje prirodnih resursa. Ovaj prioritetni projekat realizovaće se u narednom trogodišnjem periodu. Tokom 2006. godine predviđena je i realizacija CARDS (Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilisation) projekta, čiji je cilj povezivanje nacionalnih informacionih sistema sa regionalnom EEONET mrežom (European Environment and Observation NETwork).
U okviru praćenja klimatskih promena predviđeni su projekti koji će, saglasno UNFCCC (United Nations Framework Convention on Climate Change), imati za cilj utvrđivanje bilansa emisije ugljen dioksida i drugih gasova koji imaju efekat staklene bašte, kao i procenu uticaja klimatskih promena na biodiverzitet, humanu populaciju, organsku produkciju, zemljište i vodu.
Programi zaštite biološkog diverziteta imaju za cilj formiranje unificirane metodologije za praćenje promena flore i faune na panevropskom prostoru. Saglasno programu Natura 2000, posebna pažnja biće posvećena razvoju indikatora i sistematskom praćenju svih relevantnih pokazatelja promena biodiverziteta u terestričnim i akvatičnim ekosistemima.
Realizacija ovih programa i projekata ima za cilj definisanje strategija održivog razvoja i harmonizaciju ekonomskog razvoja sa potrebama zaštite prirodnih resursa i životne sredine u Republici Srbiji.
5.8. Regionalni razvoj
Reforma regionalnog razvoja usmerena je na ublažavanje strukturnih problema i regionalnih neravnomernosti, racionalno korišćenje faktora razvoja svih područja, suzbijanje tendencije prekomerne urbane koncentracije privrednih aktivnosti i stanovništva. Cilj reformi je da se obezbedi konkurentna privreda, ulaganja u ljudske resurse, poboljšanje infrastrukture i odgovarajuća institucionalna održivost. Vlada će podsticati restrukturiranje preduzeća u većim industrijskim centrima, kao što su Kragujevac, Niš i Vranje.
Regionalna razvojna politika vodiće se na osnovu strategije regionalnog razvoja Srbije, što podrazumeva koordinaciju između Vlade i lokalnih samouprava, sa ciljem integrisanja dugoročne regionalne politike u ukupnu razvojnu politiku zemlje. Politika regionalnog razvoja zasnivaće se na novoj, ustavom definisanoj administrativno-teritorijalnoj strukturi i biće kompatibilna sa politikom strukturnog prilagođavanja privrede i njenog integrisanja u neposredno i globalno okruženje.
U cilju uravnoteženog regionalnog razvoja Srbije doneće se osnovni institucionalni okvir i vodiće se aktivna regionalna politika usmerena na otklanjanje regionalnih neravnomernosti u stepenu razvijenosti koje predstavljaju jedan od najkompleksnijih razvojnih problema. Regionalna polarizacija od 2000. godine je sve izraženija, što pokazuje koeficijent varijacije nacionalnog dohotka po stanovniku koji se sa 0,407 u 2000. godini povećao na 0,513 u 2003. godini, a disproporcioni skor (odnos najrazvijenije i najnerazvijenije opštine, bez beogradskih opština) je uvećan sa 1:19 u 2000. godini na 1:22 u 2003. godini.
Tokom devedesetih godina kao posledica duboke ekonomske krize i početkom dvehiljaditih sa procesom tranzicije stvorena su, pored tradicionalno nerazvijenog juga Srbije i Stare Raške i nova područja nerazvijenosti (Istočna Srbija, delovi centralne Srbije, regionalni centri rudarstva i tradicionalne industrije). Uz to, nastavljena je tendencija demografskog pražnjenja ruralnih i nerazvijenih područja Srbije.
Uzroci velikih regionalnih razlika u nivou razvijenosti nalaze se u procesu industrijalizacije i urbanizacije u prethodnim decenijama koji je imao obeležja ekstenzivnog i spontanog razvoja sa snažnim autarhičnim obeležjima ne samo na nivou velikih regionalnih celina, već i u okviru lokalnih zajednica. Ovaj proces je praćen neracionalnim prostornim razmeštanjem aktivnosti kao posledice netržišne alokacije faktora proizvodnje i davanjem većeg značaja sektorskim u odnosu na strukturne i prostorne kriterijume razvoja.
Velike razlike u razvijenosti pojedinih područja Srbije nastale su zbog nepostojanja neophodnog institucionalnog okvira za ravnomerniji regionalni razvoj. Zbog institucionalnog vakuuma (nepostojanja zakona o regionalnom razvoju, strategije regionalnog razvoja, posebne finansijske institucije, regionalnih razvojnih agencija), država nije na celovit i planski način utvrdila dugoročna rešenja za razvoj pojedinih područja, kao što su opštine na jugu Srbije, Borski basen u istočnij Srbiji, područje Stare Raške i stari industrijski centri sa rastućim ekonomskim, socijalnim i političkim tenzijama.
Regionalna politika Srbije usredsrediće se na zaustavljanje širenja regionalnih razlika, a zatim na postepeno smanjivanje regionalnih razlika. Ovaj cilj se može ostvariti metodom policentričnog razvoja, odnosno decentralizovanog razvoja koji podrazumeva: ublažavanje strukturnih problema i regionalnih neravnomernosti; racionalno korišćenje faktora razvoja svih područja na osnovu tržišnih kriterijuma; suzbijanje tendencije prekomerne urbane koncentracije privrednih aktivnosti i stanovništva.
Prioritetne aktivnosti u oblasti regionalnog razvoja biće usmerene na donošenje zakona o ravnomernom regionalnom razvoju Srbije i strategije regionalnog razvoja Srbije kojom će se definisati kriterijumi za određivanje stepena nerazvijenosti, kao i osnivanje institucija koje će se baviti regionalnim razvojem i definisanje sistemskih rešenja u vezi finansiranja i druge podrške bržem razvoju nerazvijenih područja Srbije.
Strategija regionalnog razvoja Srbije definisaće ciljeve, politiku i mere usklađene sa strategijom ekonomskog razvoja Srbije i prostornim planom Srbije, sa ciljem unapređenja regionalnog razvoja. Strategija regionalnog razvoja biće osnova za pripremanje regionalnih razvojnih programa, koji će biti usklađeni sa sektorskim razvojnim programima za koje su odgovorna nadležna ministarstva. Ključnu ulogu u sprovođenju strategije regionalnog razvoja imaće nova finansijska institucija koja bi prevashodno bila u funkciji smanjenja regionalnih neravnomernosti. Najracionalnije rešenje je redefinisanje statusa Fonda za razvoj u Fond za regionalni razvoj Srbije.
Uporedo sa izgradnjom regionalnih institucija neophodno je utvrditi efikasne mere koje podstiču ekonomsku aktivnost i zapošljavanje u nerazvijenim područjima. U tom cilju nastaviće se sa primenom podsticajnih fiskalnih mera i usmeravanjem dela sredstava Republikog fonda za razvoj pod posebno povoljnim uslovima u nerazvijena područja Srbije. Pored toga, prilikom izgradnje i modernizacije putne i ostale infrastrukture biće uključena i regionalna komponenta. Nacionalna služba za zapošljavanje posebnu pažnju i sredstva za aktivne mere zapošljavanja usmeriće ka manje razvijenim područjima. Radi povećanja kapaciteta nerazvijenih područja pružaće se razni oblici tehničke pomoći. Pripremiće se razvojni planovi, stimulisati kadrovi za rad u nerazvijenim područjima, formirati preduzetnički inkubatori u saradnji sa lokalnim zajednicama. Inostrani krediti za razvojne projekte i donatorski programi više nego do sada usmeriće se u nerazvijena područja. Deo donatorskih sredstava upotrebiće se za finansijsku podršku mikrokreditima preko banaka i nekomercijalnih institucija u razvoj nerazvijenih područja Srbije.
V. OBJAVLjIVANjE MEMORANDUMA
Ovaj memorandum objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
05 Broj:
U Beogradu, 28. oktobra 2005. godine
V L A D A
POTPREDSEDNIK,
Miroljub Labus
Matricaosnovnih ciljeva i mera ekonomske i fiskalne politike u periodu od 2006. do 2008. godine Najvažniji ciljevi i zadaci Najvažnije aktivnosti i mere I. MAKROEKONOMSKI OKVIR 1. Ciljevi i prioriteti ekonomske politike 1) održavanje makroekonomske stabilnosti uz stabilan dinar i ograničenu inflaciju 1) čvrsta monetarna i fiskalna politika i politika zarada, zasnovane na čvrstom budžetskom ograničenju, uz obezbeđenje fiskalne stabilnosti i ostvarenje suficita javnog sektora2) adekvatna politika deviznog kursa3) kompletiranje zakonodavstva i usklađivanje zakona sa zakonodavstvom EU, uz jačanje institucija, vladavinu prava i efikasan rad državne uprave4) formiranje novih i jačanje postojećih institucija5) povećanje konkurentnosti privrede i izvoza6) smanjenje deficita tekućih transakcija7) stvaranje uslova za veći priliv direktnih stranih investicija8) podsticanje preduzetništva i osnivanje novih malih i srednjih preduzeća9) zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU i ubrzavanje procesa pristupanja STO i EU10) realizacija strategije za smanjenje nezaposlenosti i siromaštva 2) ubrzano sprovođenje reformi privrede i društva, uz brže strukturne promene u realnom, finansijskom i javnom sektoru 3) stvaranje osnova za održiv visoki privredni rast zasnovan na povećanju domaće štednje i investicija, stranih direktnih investicija i izvoza, uz smanjenje deficita tekućih transakcija sa inostranstvom 4) smanjivanje nezaposlenosti i siromaštva 5) pridruživanje STO i EU 2. Projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora 1) stabilan rast BDP po stopi od 5,7% prosečno godišnje od 2006. do 2008. godine 1) restriktivna monetarna politika2) čvrsta fiskalna politika3) čvrsta politika zarada u javnom sektoru4) ubrzane strukturne reforme 2) postepeno smanjivanje inflacije na 4,5% krajem 2008. godine 2.1. Monetarna politika i politika deviznog kursa 1) stabilnost cena i kursa 1) vezivanje rasta primarnog novca i novčane mase za kretanje neto devizne aktive2) vođenje rukovođeno fluktuirane politike deviznog kursa3) donošenje strategije za povećanje konkurentnosti domaće privrede4) razvoj tržišta repo-operacija i drugih tržišnih instrumenata monetarne politike5) kontrola bankarskog sektora zasnovne na principima Bazelskog komiteta, osiguravajućih kompanija i poslovanja na lizing6) uspostavljanje insitucionalnog mehanizma za osiguranje depozita 2) povećanje konkurentnosti domaće privrede i porast izvoza 3) smanjenje spoljnotrgovinskog deficita 4) kontrola i likvidnost bankarskog sektora 2.2. Politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom 1) povećanje konkurentnosti domaće privrede 1) izrada strategije za podsticanje izvoza i zaštitu domaće proizvodnje 2) formiranje Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza i podsticanje kreditiranja izvoznih poslova 3) razvijanje kooperacione saradnje i podsticanje razvoja klastera u konkurentnim delatnostima 4) ograničavanje porasta tarifa i ograničavanje upotrebe necarinskih mera 5) zaštita i podsticaj poljoprivrede i prehrambene industrije 6) donošenje zakona o spoljnoj trgovini, zakona o industrijskim parkovima, zakona o međunarodnoj i domaćoj trgovinskoj arbitraži i osnivanje domaće arbitražne ustanove 7) donošenje zakona o faktoringu 8) kontrola primene tehničkih standarda pri uvozu robe i mere sanitarne i fitosanitarne kontrole 9) formiranje specijalizovanih sudskih veća za zaštitu intelektualne svojine, konkurencije i borbu protiv nelojalne utakmice 10) reforma pravne regualtive radi usklađivanja sa pravilima STO i harmonizacija celokupnog ekonomskog i spoljnotrgovinskog stema sa pravilima EU u skladu sa Nacionalnom strategijom pridruživanja EU 2) povećanje izvoza i smanjenje deficita spoljne trgovine 3) uspostavljanje slobodne trgovine 4) stvaranje političkih i ekonomskih uslova za priključenje Srbije STO i EU 2.3. Politika zaštite konkurencije 1) jačanje konkurencije na tržištu 1) implementacija Zakona o zaštiti konkurencije 2) formiranje nezavisnih regulatornih institucija 3) jačanje vancarinske zaštite u skladu sa međunarodnim standardima i iskustvima 4) smanjivanje državne pomoći u vidu subvencija 5) postepeno uvođenje konkurncije u oblast telekomunikacija, određenih vidova saobraćaja, proizvodnje električne energije 2) sprečavanje zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu i stvaranje restriktivnih sporazuma 3) demonopolizacija javnog sektora 2.4. Politika zarada 1) kontrola zarada u državnoj upravi, javnim službama i javnim preduzećima 1) implementacija Zakona o platama u državnim organima i javnim službama 2) striktno sprovođenje Uredbe o rastu zarada u javnim preduzećima 3) respektovanje minimalne zarade 4) implemtacija Zakona o radu u delu koji se odnosi na primanja zaposlenih II. FISKALNI OKVIR ZA PERIOD OD 2006. DO 2008. GODINE 1. Projekcija fiskalnih indikatora 1) smanjenje učešća prihoda u BDP na 41,5% u 2008. godini 1) harmonizacija regulative poreskog sistema sa pravnim standardima EU 2) osposobljavanje poreske administracije za primenu moderne poreske regulative 3) sprovođenje čvrste fiskalne politike 4) prekomponovanje strukture javne potrošnje 5) smanjenje i preraspodela fiskalnog opterećenja 6) stabilni i predvidivi poreski prihodi 7) fiskalno prilagođavanje javnih rashoda 8) alokacija rashoda u funkciji budžetskih prioriteta razvoja 9) povećanje kapitalnih rashoda 2) smanjenje učešća rashoda u BDP na 38,5% u 2008. godini 3) fiskalni suficit u 2006. godini od 2,8% BDP, odnosno 3,0% BDP na kraju 2008. godine 4) smanjenje javnog duga na ispod 60% BDP 2. Politika javnih prihoda 1) smanjenje ukupnog poreskog opterećenja 1) smanjenje direktnih poreza, povećanje indirektnih poreza 2) svođenje sive ekonomije u legalne tokove 3) izmene Zakona o akcizama, radi uređenja sistema odloženog plaćanja akciza, regulisanja oporezivanja proizvodnje alkoholnih pića za sopstvenu potrošnju i uvođenja olakšica za male proizvođače 4) izmene Zakona o porezu na dohodak građana radi ujednačavanja visine normiranih troškova na određenom nivou, povećanje kriterijuma za paušalno oporezivanje, revalorizacija katastarskog prihoda i uvođenje poreza na ocenjeni dohodak proizvođača, izvršiće se reformisanje oporezivanja prihoda od kapitala radi izbegavanja dvostrukog oporezivanja 5) usklađivanje oporezivanja dobiti preduzeća sa rešenjima koja preovlađuju u zemljama EU (visina poreske stope, poreske olakšice, tretman isplate dividendi, udela u dobiti i dr.) 6) uvođenje proporcionalne stope poreza na imovinu 7) inovacija sistema utvrđivanja poreske osnovice zasnovane na celokupnoj vrednosti kapitala preispitivanje postojećih oslobađanja kod poreza na nasleđe i poklon i uvođenje proporcionlnih stopa u oporezivanju nasleđa i poklona 8) donošenje zakonske regulative za uvođenje sintetičkog oporezivanja građana 9) usklađivanje nivoa carinske zaštite 10) utvrđivanje carinskih koncesija 11) usklađivanje poljoprivrednih dažbina i sezonskih carinskih stopa 2) promene u strukturi javnih prihoda 3) fiskalna decentralizacija 4) uvođenje sintetičkog oporezivanja dohotka građana 5) usklađivanje carinske politike sa propisima EU i zahtevima STO 3. Politika javnih rashoda 1) postepeno smanjivanje rashoda na 38,5% BDP u 2008. godini 1) implementacija Strategije reforme državne uprave 2) racionalizacija državne uprave na svim nivoima 3) rast zarada u skladu sa rastom inflacije 4) racionalizacija i povećanje efikasnosti u trošenju javnih sredstava na svim nivoima vlasti 5) rast socijalnih davanja sa projektovanom inflacijom 6) promena načina usklađivanja penzija 7) smanjivanje rashoda za subvencije javnim preduzećima 8) usaglašavanje transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja sa reformskim procesima 9) utvrđivanje jedinstvenih kriterijuma za pojedine vrste troškova u javnom sektoru 10) ograničavanje rashoda za zarade na lokalnom nivou 11) rast izdataka za kapitalne investicije 12) povećanje rashoda za stanogradnju, komulnane usluge, zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu i povećanje troškova servisiranja javnog duga 13) konsolidacija jedinstvenog računa Trezora 14) institucionalno i kadrovsko jačanje budžetske inspekcije, unutrašnje kontrole i revizije 2) smanjenje učešća rashoda za zaposlene sa 10,4% BDP u 2005. godini na 8,8% u 2008. godini 3) smanjenje izdataka za kupovinu roba i usluga na 4,9% BDP u 2008. godini 4) smanjenje izdataka za penzije na 10,6% BDP u 2008. godini 5) smanjenje izdataka za socijalnu zaštitu na 2,5% BDP u 2008. godini 6) smanjenje izdataka za subvencije na 3,2% BDP u 2008. godini 7) povećanje izdvajanja za kapitalne investicije na 3,5% BDP u 2008. godini 8) efikasno upravljanje javnim izdacima i javnim dugom 4. Limiti po vrstama rashoda za javni sektor 1) rashodi za zaposlene 1) Plate i dodaci zaposlenih i socijalni doprinosi na teret poslodavca mogu rasti u skladu sa rastom inflacije2) naknade u naturi, socijalna davanja zaposlenima naknade za zaposlene i nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi do nivoa planiranih rashoda u 2005. godini3) poslanički dodatak korigovaće se u skladu sa kretanjem zarada4) stalni troškovi mogu rasti do nivoa projektovane inflacije5) troškovi putovanja, usluge po ugovoru, specijalizovane usluge nominalno se smanjuju 10% u odnosu na nivo planiranih rashoda u 2005. godini6) tekuće popravke i održavanja (usluge i materijal) i materijal planiraće se do nivoa planiranih rashoda u 2005. godini7) promena načina usklađivanja penzija8) subvencije smanjuju svoje učešće u BDP9) prava u oblasti socijalne zaštite u skladu sa projektovanom inflacijom 2) rashodi za korišćenje roba i usluga 3) penzije 4) subvencije 5) prava u oblasti socijalne zaštite 5. Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja 1) reforma penzijskog sistema i smanjenje deficita PIO2) reforma sistema zdravstvenog osiguranja i smanjenje deficita RZZO3) unapređenje sistema osiguranja za slučaj nezaposlenosti 1) smanjenje rashoda organizacija obaveznog socijalnog osiguranja2) osnivanje dobrovoljnih penzionih fondova3) integracija penzionih fondova4) postepeno produženje starosne granice za odlazak u penziju5) postepeno vezivanje penzija za trškove života6) preuzimanje duga fondova PIO7) usklađivanje doprinosa za zdravstveno osiguranje sa troškovima korišćenja zdravstvene zaštite po pojedinim kategorijama korisnika8) promene u sistemu pružanja zdravstvenih usluga9) racionalizacija i postavljenje nove zdravstvene mreže 6. Lokalna samouprava 1) jačanje nadležnosti lokalne uprave 1) prenošenje nadležnosti u skladu sa novim Ustavom 2) definisanje svojine lokalne uprave 3) smanjenje broja zaposlenih i limitiranje tekućih izdataka 4) povećanje kapitalnih izdataka 5) implementacija Zakona o javnom dugu 2) povećanje efikasnosti rada lokalne uprave 3) povećanje kapitalnih investicija u lokalnu infrastrukturu 7. Javni dug 1) smanjenje učešća javnog duga na ispod 60% BDP 1) aktivnosti na reprogramiranju i otpisu postojećih dugova prema stranim poveriocima, 2) regulisanje dugova dužnika sa teritorije AP Kosova i Metohije 3) uredno servisiranje domaćeg i spoljnjeg javnog duga 4) implemantacija Zakona o javnom dugu 2) uredno servisiranje obaveza države prema domaćim i inostranim poveriocima 8. Fiskalni rizici 1) uspostavljanje fiskalne održivosti 1) povećanje domaće štednje, 2) veći priliv direktinih stranih investicija, 3) povećanje izvoza i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, 4) reforma javne uprave, 5) reforma penzijskog sistema, 6) reforma sistema zdravstvenog osiguranja 2) smanjenje opterećenja BDP-a javnim rashodima 3) promene u strukturi javne potrošnje III. STRUKTURNE REFORME 1. Strukturne reforme realnog sektora 1.1. Privatizacija preduzeća 1) brzo okončanje privatizacije preduzeća okončanje aukcijske privatizaicije malih i srednjih preduzeća2) ubrzanje tenderske prodaje velikih preduzeća,3) ubrzanje privatizacije prezaduženih preduzeća uključujući i rešavanje njihovih dugova, 4) povećanje proizvodnje i kvaliteta proizvoda i usluga 5) sprovođenje Zakona o prijavi i evidentiranju oduzete imovine 2) povećanje efikasnosti domaće privrede i izvoza 3) povećanje konkurentnosti i zapošljavanja 1.2. Restrukturiranje preduzeća 1) ubrzanje restrukturiranja velikih preduzeća u društvenoj svojini i priprema za privatizaciju pojedinih delova preduzeća ili celih preduzeća 1) realizacija strateških planova osam javnih preduzeća za period 2006 – 2008 godine 2) završetak procesa restrukturiranja grupe preduzeća za restrukturiranje do kraja 2006. godine kroz prodaju ili likvidaciju 3) izdvajanje sporednih delatnosti od osnovnih delatnosti, smanjenje broja zaposlenih, regulisanje dugova 4) smanjenje troškova poslovanja, povećanje prihoda u osnovnoj delatnosti uz otklanjanje dispariteta cena 5) uvođenje komercijalnih principa u poslovanju 6) integrisanje u evropske sisteme za sve oblasti, 7) usklađivanje standarda sa evropskim normama u ovim oblastima 8) povećanje investicionih ulaganja na bazi partnerstva javnog i privatnog sektora 9) uvođenje novih servisa i standarda kvaliteta, 10) racionalizacija poslovanja 2) ubrzanje restrukturiranja preduzeća namenske industrije 3) ubrzanje restrukturiranja osam javnih prduzeća čiji je osnivač Republika Srbija 4) restrukturiranje ostalih javnih preduzeća iz nadležnosti Vlade 5) podizanje poslovne efikasnosti, jačanje finanisijske discipline, smanjenje broja zaposlenih i tehničko-tehnološka modernizacija 1.3. Razvoj malih i srednjih preduzeća 1) povećanje broja malih i srednjih preduzeća 1) otklanjanje prepreka za otvaranje novih malih i srednjih preduzeća u privatnoj svojini 2) jačanje finansijskih institucija u funkciji razvoja malih i srednjih preduzeća 3) razvoj nefinansijskih usluga 4) donošenje Zakona o privatnim preduzetnicima 5) izgradnja integrisanog informacionog sistema 6) uspostavljanje mreže regionalnih centara za razvoj malih i srednjih preduzeća 7) poboljšanje obrazovanja za preduzetništvo 2) otvaranje novih radnih mesta i porast zapošljavanja 3) porast izvoza i fleksibilnosti privredne strukture 1.4. Poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta 1) stvaranje stimulativnih uslova za investiciona ulaganja 1) donošenje svih sistemskih zakona 2) donošenje strategije za podsticanje stranih ulaganja 3) uprošćavanje administrativnih procedura 4) jačanje pravne sigurnosti i efikasnosti pravosuđa 5) unapređenje mehanizama indirektnog podsticanja prioritenih sektora privrede 6) realizacija koncesionih projekata u putnoj infrastrukturi, istraživanje i eksploatacija uglja, komunalnu infrastrukturu na lokalnim nivoima veći priliv direktnih stranih investicija 3) liberalizacija uslova za dobijanje zemljišta za investicione namene 4) intenziviranje koncesionih ulaganja 2. Strukturne reforme finansijskog sektora 2.1. Finansijska tržišta 1) unapređenje razvoja i efikasnosti finansijskog tržišta na bazi novih zakona kojima se reguliše tržište hartija od vrednosti, investicioni fondovi i osguranje depozita 1) donošenje sledećih zakona: zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, o račnovodstu i reviziji, o preuzimanjeu akcionarskih društava, o investicionim fondovima 2) redefinisanje nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti3) objedinjavanje nadzora nad svim finansijsikim delatnostima 2) centrlizacija berzanskog poslovanja radi fomiranja ravnotežene cene kapitala 3) oživljavanje sekundarnog tržišta hartija od vrednosti 4) zaštita prava manjinskih akcionara u postupku preuzimanja akcija 2.2. Bankarski sektor 1) ubrzana privatizacija banaka sa državnim vlasničkim udelima 1) jačanje nadzora nad poslovanjem svih finansijskih institucija2) izvršiće se revizija Agencije za sanaciju banaka i poboljšati upravljanje dugovima banaka u stečaju3) aktiviraće se novi kanali finansijskog posredovanja (nebankarske institucije, štedionice, štednokreditne zadruge i mikrokreditne institucije) 4) donošenje novog zakona o bankama do kraja 2005. godine 2) jačanje kontrole banaka sa težištem na konsolidovanoj superviziji 3) jačanje kapaciteta bankarskog sektora sa ciljem povećanja depozitnog potencijala i kreditne aktivnosti banaka 2.3. Sektor osiguranja 1) jačanj konkurencije u sektoru osiguranja 1) izvršiće se organizacione promene na životno i neživotno osiguranje, poslove reosiguranja, posredovanja ili zastupanja u osiguranju2) prilagođavanje broja osiguravača potrebama domaćeg tržišta3) utvrđivanje pravila za izračunavanje margine solventnosti, tehničkih rezervi i koeficijenta likvidnosti,4) regulisanje položaja i ovlašćenja aktuara,5) utvrđivanje realnih tarifa u osiguranju i procena pojedinih vrsta rizika 2) liberalizacija pristupa stranog kapitala na domaćem tržištu osiguranja 3) ubrzanje razvoja sektora osiguranja sa ciljem povećanja životnog i imovinskog osiguranja 3. Ljudski resursi 3.1. Zapošljavanje i trižište rada 1) uspostavljanje stabilnog i dugoročno održivog trenda rasta zaposlenosti 1) implementacija Nacionalne strategije zapošljavanja i donošenje Akcionog plana za smanjenje nezaposlenosti 2) aktivna investiciona i razvojna politika i razvoj malih i srednjih preduzeća 3) programi prekvalifikacije dokvalifikacije,sticanje novih znanja i kvalifikacija prilagođenih stvarnim potrebama tržišta rada, sufinansiranje programa samozapošljavanja, javni radovi 4) finansijska podrška preduzetnišvu i osnivanju malih i srednjih preduzeća i radnji i drugi finansijski podsticaji 5) programi aktivnog traženja posla kroz susretanje ponude i tražnje, funkcionisanje klubova za traženje posla, sajmovi za zapošljavanje,socijalni programi i zbrinjavanje viška zaposlenih 6) revizija transfera za nezaposlene 7) donošenje zakona o zapošljavanju lica sa invalididtetom koji omogućava sufinansiranje zarada privrednim društvima i poslodavcima u zavisnosti od stepena invaliditeta koje privredna društva i poslodavci zaposle 8) sprovođenje aktivne politike tržišta rada, decentralizacija ovlašćenja i odgovornosti, induvidualnni pristup korisnicima usluga 9) implemetnacija indikatora MOR-a i EUROSTAT-a, s tim da se u narednih pet godina pokriju svi indikatori MOR-a (20 indikatora) i 90% indikatora EUROSTAT-a10) brži rast minimalne zarade od rasta naknade za nezaposlene, implementacija kriterijuma iz Zakona o radu, uz saglasnost Socijalno-ekonomskog saveta 11) osnivanje Fonda solidarnosti, Fonda za nezaposlene i Fonda za zapošljavanje lica sa invaliditetom 12) dodela mikrokredita za samozapošljavanje u visini od 5 do 20 hiljada evra 2) povećanje stope zaposlenosti na 20% kod mladih, posebno u starosnoj grupi od 15 do 24 godine 3) smanjenje stope registrovane nezaposlenosti za 1,9% godišnje 4) podsticanje zapošljavanja socijalno ugroženih kategorija preko 45 odnosno 50 godina starosti 5) povećanje stope zapošljavanja žena 6) povećanje zaposlenosti i aktiviteta posebno pogođenih grupa (invalidi, izbeglice i Romi) 7) Reforma Nacionalne službe za zapošljavanje 8) Uspostavljanje informacionog sistema tržišta rada 3.2. Obrazovni sistem 1) reforma obrazovnog sistema u celini 1) donošenje nacionalne strategije razvoja obrazovanja i sistemskih zakona o obrazovanju 2) prilagođavanje sistema obrazovanja modernim evropskim standardima 3) približavanje obrazovanja potrebama tržišne privrede i demokratskog društva 4) promovisanje talenata i sposobnosti pojedinaca, razvoj kritičkog mišljenja 5) prilagođavanje nastavnih sadržaja i osposobljavanje nastavnog kadra 6) jačanje nadzora stručnih službi 7) prilagođavanje programa studiranja naučnim dostignućima i potrebama ekonomskog i tehnološkog razvoja zemlje, stručno usavaršavanje nastavnika, bolja opremljenost fakulteta laboratorijskom opremom informatičkim tehnologijama i stručnom literaturom, 8) uvođenje novog sistema upisa, smanjenje dužine studiranja 9) uvođenje novih obrazovnih profila, primena modularnog principa 10) formiranje nacionalnog saveta za stručno obrazovanje 11) uspostavljanje sistema akreditacije i sertifikacije u stručnom obrazovanju 12) obezbeđenje stabilnih izvora finansiranja sa rastućim učešćem rashoda za obrazovanje 13) decentralizacija finansiranja, racionalizacija materijalnih troškova, rekonstrukcija škola, povećanje zarada uz smanjenje nastavnog osoblja, obnavljanje opreme, poboljšanje infrastrukture 2) kreiranje otvorenog i fleksibilnog sistema stručnog obrazovanja 3) reformisanje i modernizacija visokog obrazovanja 4) razvoj obrazovanja dece i mladih sa posebnim potrebama i obrazovanja nacionalnih manjina 5) povećanje rashoda za obrazovanje 3.3. Naučnoistraživački i inovacioni sistem 1) Reforma i racionalizacija naučnoistraživačkog i inovacionog sistema 1) povezivanje naučnoistraživačkog sistema sa privredom 2) donošenje zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i nacionalne strategije razvoja nauke i tehologije 3) akreditacija naučnoistraživačkih ustanova, utvrđivanje kriterijuma za valorizaciju naučnoistraživačke kompetentnosti istraživača, angažovanje mladih istraživača 4) racionlaizacija mreže naučno-istraživačkih organizacija 5) usklađivanje sa standardima EU 2) Povećanje rashoda za naučno-istraživački rad 3.4. Religijski sistem 1) uređenje i stabilizovanje multireligijske strukture društva 1) uvođenje statusa javnih organizacija za istorijske verske zajednice i njihovo integrisanje u javni društveni život 2) stvaranje pretpostavki za uključivanje verskih srednjih i visokih škola u javni obrazovni sistem 2) postepeno poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja nosilaca vere u svim verskim zajednicama 4. Socijalni sektor 4.1. Zdravstveni sistem 1) reforma zdravstva i sistema zdravstvenog osiguranja 1) implementacija Zakona o zdravstvenoj zaštiti i drugih sistemskih zakona iz ove oblasti 2) razdvajanje zdravstvenih centara na domove zdravlja, opšte bolnice i apoteke, organiazcije zdravstvene delatnosti na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou 3) osnivanje lekarske, stomatološke, farmaceutske komore, komore biohemničara, medicinskih sestara i tehničara 4) osnivanje agencije za akreditaciju 5) realizacija projekta Razvoj zdravstva Srbije 6) povezivanje Ministarstva zdravlja i Ministarstva finansija radi osiguranja transparentnosti finansijskih tokova 2) decentralizacija organizacije zdravstvene službe 3) uređenje odnosa između zdavstvenih ustanova i privatne prakse 4) uvođenje licenciranja zdavstvenih radnika i akreditacija zdravstvenih ustanova 5) praćenje efikasnosti sistema zdravstvene zaštite 6) uspostavljanje Nacionalnih zdravstvenih računa u Srbiji 4.2. Penzijski sistem 1) reforma postojećeg državnog penzijskog sistema, radi smanjenja budžetskog opterećenja 2) uvođenje trećeg, a zatim i drugog stuba i jačanje institucionalnih kapaciteta novog penzionog sistema 1) postepeno podizanje starosne granice za žene na 60 godina života i za muškarce na 65 godina života u periodu do 2010. godine 2) postepen prelazak na usklađivanje rasta penzija sa rastom troškova života dva puta godišnje do 2009. godine3) revizija koršćenja prava u pojedinačnim profesijama4) pooštravanje kriterijuma za sticanje porodičnih penzija5) integrisanje i racionalizacija penzijskih fondova6) implementacija Zakona o dobrovoljnim penzionim fondovima i penzijskim planovima 7) licenciranje institucija za upravljanje penzijskim fondovima 4.3. Sistem socijalne zaštite 1) decentralizacija sistema socijalne pomoći 2) ostvarivanje prava deteta i zaštita porodice 3) smanjenje siromaštva u Srbiji i sprečavanje novog siromaštva 4) unapređenje položaja i prava dece ometene u razvoju5) stvaranje ravnopravnih uslova obrazovanja, zapošljavanja i zdravstvene zaštite osoba sa invaliditetom6) stvaranje uslova za lokalnu integraciju i povratak izbeglih i raseljnih lica 7) ostvarivanje prava nacionalnih manjina – Roma8) reforma sistema boračko-invalidske zaštite 1) donošenje novog zakona o socijalnoj zaštiti kojim će se izvršiti decentralizacija funkcija, usklađivanje sa evropskim principom subsidijarnosti2) davanja većih ovlašćenja lokalnim zajednicama, jačanje kapaciteta lokalnih zajednica 3) reforma institiucija socijalne zaštite4) uvođenje jedinstvenog sistema sredstava za novčana davanja na nivou Republike, uvođenje alternativnih oblika socijalne zaštite, umrežavanje socijalnog partnerstva u lokalnim zajednicama svih institucija 5) obezbeđivanje sredstava u budžetu za postupno usklađivanje sa sistemom EU 6) utvrđivanje minimalnih normativa i standarda i izrada kriterijuma za dobijanje i obnavljanje licenci7) formiranje agencije za socijalni razvoj na nacionalnom i regionalnom nivou, 8) donošenje nacionalne strategije za zaštiu dece od svih oblika zlostavljanja, iskorišćavanja i nasilja, uspostavljanje operativne multiresorske mreže9) izrada Zakona o dečjem ombudsmanu, donošenje nacionalnog plana za decu 10) povećanje izdvajanja iz BDP-a za obrazovanje11) izrada programa vaspitanja za decu, standardizacija prostora, opreme i didaktičkih sredstava, definisanje mreže ustanova za vaspitanje dece, donošenje zakonske regulative za predškolsko vaspitanje 12) usklađivanje zakonskog ovira za zaštitu prava dece ometene u razvoju sa međunarodnim standardima 13) donošenje nacionalne strategije za osobe sa invaliditetom, unapređenje zaštite osobe sa invaliditetom, podsticanje privatnog sektora za zapošljavanje osobe sa invaliditetom, formiranje povereništva i saveta osoba sa invaliditetom, implementacija Zakona o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina i Strategije za integraciju i davanje novih ovlašćenja Romima14) donošenje nacionalne strategije za rešavanje pitanje izbeglih i interno raseljenih lica, intenziviranje bilateralne i trilateralne saradnje sa Hrvatskom i BiH, uspostavljanje bezbednosti, slobode kretanja, prava na rad, zdravstvenu zaštitu, obrazvoanje, pravo učešća u javnom životu i jednak pristup javnim službama na Kosovu i Metohiju, kupovina i izgradnja stambenih objekata pod povoljnim uslovima radi rešavanja stambenih pitanja lokalne integracije izbeglih lica15) implementacija Strategije za smanjenje siromaštva i smanjenje udela siromašnih sa 10,6% na oko 6% u 2010. godini16) donošenje novog zakona o pravima boraca, vojnih i civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, kodifikacija propisa u ovoj oblasti, revizija donetih rešenja i priznatih prava17) ukidanje dopunske, lične i porodične invalidnine, reorganizacija opštinskih službi za boračko-invalidsku zaštitu18) realizacija projekta socijalno stanovanje za ratne vojne invalide i porodice palih boraca 4.5. Socijalni dijalog 1) obezbeđenje socijalnog dogovora sa reprezentativnim sindikatima i udruženjima poslodavaca 1) uspostavljanje raznih vidova saradnje socijalnih partnera radi rešavanje problema nezaposlenosti i povećanja životnog standarda stanovništva 4.6. Državna uprava 1) celovita reforma državne uprave sa ciljem da se izgradi profesionalna i depolitizovana državna uprava2) izmena i implementacija Zakona o lokalnoj samouravi i Zakona o lokalnim izborima, posle donošenja novog ustava3) primena kombinovanih modela prenosa vlasti i definisanje optimalne teritorijalne organizacije4) uvođenje informacionih tehnologija u javnoj administraciji5) definisanje kontrolnih mehanizama rada državne uprave 1) implementacija Zakona o državnoj upravi i Zakona o državnim službenicima2) donošenje novog zakonodavnog okvira usklađenog sa standardimaEU3) implementacija Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o lokalnim izborima, novog ustava 4) primena kombinovanog modela (modela devolucije – prenošenja vlasti), definisanje optimalne teritorijalne organizacije 5) promene u sistemu javnih prihoda definisanje imovine lokalnih zajednica 6) kadrovsko osposobljavanje i viši nivo kvaliteta usluga7) definisanje funkcija i odgovornosti različitih nivoa vlasti u zemlji 8) kontrola zaduživanja lokalnih zajednica, 9) utvrđivanje pravnog okvira za uređenje statusa i položaja državnih službenika kroz Zakon o državnim službenicima reforma sistema plata – uvođenje platnih razreda, utvrđivanje optimalnog broja zaposlenih 10) utvrđivanje pravnog okvira za nova regulatorna tela i javne agencije 11) implementacija nacionalne strategije razvoja informatičkog društva, formiranje zajedničkog informacionog sistema12) unapređenje rada upravne inspekcije i donošenje zakona o opštem upravnom postupku13) donošenje zakona o upravnim sporovima i unapređenje sudske kontrole14) uvođenje institucije zaštitnika građana 4.7. Reforma pravosudnog sistema 1) usklađivanje pravosudnog sistema Srbije sa prihvaćenim pravnim standardima EU i međunarodnim standardima2) stručno usavršavanje nosilaca pravosudnih funkcija3) poboljšanje organizacije rada pravosudnih organa4) racionalizacija troškova rada pravosudnih organa5) uvođenje savremene informatičke tehnologije i računarske mreže 1) donošenje nacionalne strategije razvoja pravosuđa2) implementacija Zakona o sudijama, Zakona o sudskim taksama i drugih zakona3) formiranje agencije za borbu protiv korupcije 4) smanjenje broja zaposlenih u skladu sa kriterijumima iz Programa refrome državne uprave 5) izrada standarda kriterijuma za određivanje neophodnih troškova rada i iskazivanje stvarnih potreba za finansiranjem 6) uvođenje informatike i izrada baze podataka i osnovnih evidencija za mrežno povezivanje 7) priprema programa investicionih ulaganja 4.8. Reforma policijskog sistema 1) obezbeđenje visokog stepena lične i imovinske sigurnosti2) očuvanje stabilnog javnog reda, mira i bezbednosti u Republici3) borba protiv svih oblika organizovanog kriminala 4) uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja državnom granicom 1) racionalizacija, modernizaicja i podizanje efikasnosti i fleksibilnosti policijske službe2) sređivanje zakonske regulative što podrazumeva donošenje Zakona o policiji, nadzoru državne granice, strancima, azilu, zaštiti ličnih podataka, tajnosti podataka, ličnoj karti, prebivalištu i boravištu građana, jedinstvenom matičnom broju građana3) izrada nacionalne strategije integrisanog upravljanja granicom Republike Srbije i strategije razvoja policijskog školstva Srbije4) uspostavljanje mreže trening centara5) reforma Uprave pogranične policije6) reforma u oblasti upravnih poslova7) racionalizacija Ministarstva unutrašnjih poslova 5. Sektorske reforme 5.1. Energetika 1) transformacija energetskog sistema i povećanje energetske efikasnosti 1) Realizaicja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine2) realizacija programa tehnološke modernizacije proizvodnih sistema 3) racionalna upotreba energenata4) ulaganja u izgradnju novih energetskih objekata5) korišćenje novih obnovljivih izvora energije 6) snižavanja intenziteta štetnih emisija iz sektora proizvodnje i potrošnje energije7) regulisanje cena energenata za prirodne monopole8) funkcionisanje Agencije za energetiku i drugih regulatornih tela 2) usklađivanje razvoja energetike sa ostalim sektorima privrede 3) pouzdano snabdevanje potrošača energijom, uz smanjenje uvoza energenata 4) razvoj novih energetskih tehnologija i održivi razvoj energetike 5.2. Rudarstvo 1) podsticanje zaštite i unapređenja rudarstva i geoloških istraživanja 1) Donošenje zakona o rudarstvu2) formiranje agenicje za rudarstvo i fonda za razvoj rudarstva i geoloških istraživanja3) realizacija Programa strateške konsolidacije JP PEU 5.3. Industrija 1) povećanje proizvodnje i dinamiziranje izvoza industrijskih proizvoda 1) intenziviranje proces privatizacije velikih industrijskih preduzeća2) dekomponovanje velikih preduzeća na mala i srednja preduzeća3) ubrzanje stečaja preduzeća sa programima bez tržišne verifikacije4) transfer inostrane tehnologije5) proizvodna kooperacija6) zajednička ulaganja7) finansijsko podsticanje izvoznih preduzeća iz oblasti industrije 2) otvaranje novih preduzeća u oblasti industrije 5.4. Poljorpivreda, vodoprivreda i šumarstvo 1) izgradnja efikasnog i konkurentnog poljoprivrednog sektora 1) implementacija Nacionalne strategije razvoja poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva2) donošenje novog zakonodavnog okvira3) institucionalno uređenje i funkcionisanje tržišta zemljišta i tržišta zakupa zemljišta4) sređivanje registra vlasništva5) formiranje agencije za poljoprivredno zemljište,6) transformacija društvenog u državno i privatno vlasništvo7) formiranje tržišta kredita za kupovinu zemljišta, osnivanje hipotekarne korporacije8) donošenje godišnjeg nacionalnog programa za poljoprivredu9) stvaranje potrebne strukture komercijalnih gazdinstava prema standardima agrarne politike EU,10) donošenje strategije razvoja prerađivačkog sektora,11) reformisanje sistema subvencija12) reformisanje Direkcije za robne rezerve13) uvođenje standarda bezbednosti hrane14) uvođenje biljnih pasoša i sistema obeležavanja životinja 15) harmonizacija veterinsrskih, fitosanitarnih i sanitarnih standarada sa standardima EU16) definisanje osnovnih principa politike ruralnog razvoja 2) obezbeđenje kvalitetne i bezbedne hrane za potrošače 3) osiguranje podrške održivom razvoju sela 4) očuvanje životne sredine od štetnih uticaja poljoprivrednih proizvoda 5) priprema za integraciju u EU i prihvatanje pravila STO 5.5. Saobraćaj i telekomunikacije 1) rehabilitacija železničke i putne infrastrukture, povećanje bezbednosti u saobraćaju, poboljšanje kvaliteta saobraćajnih usluga 1) donošenje strategija za pojedine vrste saobraćaja2) donošenje zakonodavne regulative3) restrukturiranje javnih preduzeća u oblasti saobraćaja4) modernizacija saobraćajnih sistema i njihovo uključivanje u transportni sistem EU5) obezbeđenje stabilnih izvora finansiranja za održavanje i izgradnju saobraćajne infrastrukture 2) uvođenje međunarodnih propisa i standarda u sve vrste saobraćaja 5.6. Turizam i trgovina 1) unapređenje turističke infrastrukture i povećanje obima ugostiteljsko-turističkog prometa2) stvaranje uslova za razvoj konkurencije, dobra snabdevenost tržišta i zaštita potrošača u skladu sa propisima i standardima EU 1) implemetntacija Strategije razvoja turizma i Zakona o turizmu, donošenje zakona o banjama i zakona o skijalištima2) reorganizacija i privatizacija državnih turističkih preduzeća3) donošenje zakona o trgovini i implementacija zakona o oglašavanju i zakona o zaštiti potrošača4) privatizacija i restrukturiranje velikih trgovinskih sitema5) izgradnja modernog trgoviskog menadžmenta i marketinga6) unapređenje trgovine u elektronskoj fazi razvoja 5.7. Zaštita životne sredine 1) uspostavljanje novog zakonodavnog i regulatornog okvira za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine2) obezbeđenje zaštite prirode i očuvanje biodiverziteta 1) harmonizacija zakonodavne regulative u oblasti zaštite životne sredine sa ekološkim prvom EU2) donošenje nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i integralne zaštite životne sredine 3) formiranje nacionlane banke podataka, uspostavljanje monitoringa promena životne sredine, uspostavljanje informaciong sistema u oblasti održivog korišćenja prirodnih resursa i zaštite životne sredine 4) izrada akcionog plana za upravljanje hemikalijama, zaštitom vazduha, vode i zemljišta i otpadom 5) formiranje baze podataka i odgovrajućih registara (preduzeća koja proizvode, vrše promet i koriste hemikalije, opasnih materija, zagađivača na teritoriji Srbije), 6) izrada nacionalne strategije i akcinog plana očuvanja biodiverziteta 7) realizacija projekta Reforma i modernizacija sistema za monitoring kvaliteta vazduha, vode i zemljišta u RS 8) formiranje unificirane metodologije za praćenje promena flore i faune na panevropskom prostoru 5.8. Regionalni razvoj 1) ublažavanje strukturnih problema i regionalnih neravnomernosti radi uravnoteženog regionalnog razvoja 1) donošenje strategije regionalnog razvoja Srbije2) uspostavljanje nove teritorijalno administrativne strukture i institucionalnog okvira za ravnomerniji reginalni razvoj kao što su finansijske, rgionalne razvojne agencije, primena policentričnog razvoja, utvrđivanje podsticajnih fiskalih mera, utvrđivanje aktivnih mera zapošljavanja za nerazvijena područja, izrada razvojnih planova, formiranje preduzetničkih inkubatora i posebno stimulisanje kadrova za rad u nerazvijenim područjima 2) racionalano korišćenje faktora razvoja svih područja 3) eliminisanje prekomerne urbane koncentracije privrednih aktivnosti i stanovništva
Matrica osnovnih zakona za sprovođenje strukturnih reformi u realnom, finansijskom i javnom sektoru Naziv zakona Nadležno ministarstvo I. Makroekonomska politika 1. Monetarna i politika deviznog kursa Zakon o deviznom poslovanju Ministarstvo finansija 2. Politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom Zakon o spoljnoj trgovini Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Zakon o industrijskim parkovima Zakon o međunarodnoj i domaćoj trgovinskoj arbitraži Zakon o faktoringu Zakon o slobodnim zonama Zakon o međunarodnom sukobu zakona i nadležnosti II. Javne finansije Izmene Zakona o duvanuIzmene Zakona o porezu na dohodak građanaIzmene Zakona o porezu na dobitIzmene Zakona o porezu na imovinuZakon o sintetičkom porezuIzmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje Ministarstvo finansija 1. Privatizacija preduzeća Zakon o privrednim društvima Ministarstvo finansija Zakon o stečaju Zakon o registraciji privrednih subjekata Zakon o evidenciji starih domaćih vlasnika Zakon o restituciji 2. Restrukturiranje preduzeća Izmene Zakona o telekomunikacijama 3. Razvoj malih i srednjih preduzeća Zakon o privatnim preduzetnicima Ministarstvo privrede 4. Finansijski sektor Zakon o investicionim fondovima Ministarstvo finansija Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finanasijskih instrumenata Zakon o računovodstvu i reviziji Zakon o preuzimanju akcionarskih društava Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju 5. Bankarski sektor Zakon o bankama NBS 6. Zapošljavanje i tržište rada Zakon o štrajku Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Zakon o zapošljavanju stranih državljana Zakon o evidenciji u oblasti rada Zakon o zapošljavanju lica s invaliditetom Zakon o zaštiti građana RS na radu u inostranstvu Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Zakon o inspekciji rada Izmene zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti 7. Obrazovni sistem Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju Ministarstvo obrazovanja i sporta Zakon o udžbenicima 8. Naučnoistraživački sistem Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti Ministarstvo nauke i životne sredine Zakon o inovacionoj delatnosti Zakon o primeni propisa za zaštitu intelektualne svojine Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom i Ministarstvo kulture Zakon o optičkim diskovima 9. Religijski sistem Zakon o verskim organizacijama Ministarstvo vera 10. Zdravstveni sistem Zakon o zdravstvenoj zaštiti Ministarstvo zdravlja Zakona o komorama zdravstvenih radnika Zakon o prekursorima Zakon o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci Zakon o biomedicinski potpomogunutom oplođenju Zakon o mentalnom zdravlju Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva Zakon o transfuziji krvi Zakon o uzimanju i presađivanju delova ljudskog tela Zakon o javnom zdravlju 11. Penzijski sistem Zakon o obaveznom privatnom penzionom osiguranju Ministarstvo finansija 12. Sistem socijalne zaštite Zakon o socijalnoj zaštiti Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Zakon o zaštiti dece Zakon o dečijem ombudsmanu Zakon o zaštiti dece ometene u razvoju Zakon protiv diskriminacije osoba s invaliditetom Zakon o pravima boraca, vojnih i civilnih invalida rata i članova njihovih porodica 13. Državna uprava Zakon o opštem upravnom postupku Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zakon o upravnim sporovima Zakon o republičkoj agenciji za stanovanje 14. Pravosudni sistem Zakon o sudijamaZakon o uređenju sudovaZakon o sudskim taksamaZakon o izvršenju krivičnih sankcija Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnikaZakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa na suzbijanju organizovanog kriminalaZakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupkuZakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločineZakon onacionalnom DNK registruZakon o advokaturiZakon o javnim beležnicimaZakon o pravnoj pomoćiZakon oizmenama i dopunama Zakona o obligacionim odnosimaZakon o Agenciji za borbu protiv korupcijeZakon o javnom tužilaštvuZakon o Visokom savetu pravosuđaZakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštavaZakon o privrednim prestupimaZakon o krivičnom postupkuZakon o obuci nosilaca pravosudne funkcijeZakon o sprečavanju sukoba interesa nosilaca pravosudnih funkcijaZakon o uslovima za obavljanje poslova veštačenja Zakon o prekršajima Ministarstvo pravde Ministarstvo pravde 15. Policijski sistem Zakon o policiji Ministarstvo unutrašnjih poslova Zakon o zaštiti ličnih podataka 16. Rudarstvo Izmene i dopune zakona o rudarstvu Ministarstvo rudarstva i energetike 17. Poljoprivreda Zakon o poljoprivrednom zemljištu Ministarstvo poljoprivrede Zakon o poljoprivredi Zakon o poljoprivrednim zadrugama Zakon o vodama Zakon o finansiranju u vodoprivredi Zakon o šumama Zakon o lovstvu Zakon o zaštiti bilja Zakon o pesticidima Zakon o stočnoj hrani Zakon o sredstvima za zaštitu bilja Zakon o zaštiti biljnih sorti Zakon o vinu Zakon o etanolu Zakon o rakiji Zakon o bezbednosti hrane Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima Zakon o nadzoru nad prehrambenim proizvodima biljnog porekla Zakon o genetski modifikovanim organizmima Zakon o kontroli kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskom prometu Zakon o proizvodnji, skladištenju i prometu hrane za životinje Zakon o agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije Zakon o dobrobiti životinja Zakon o zadružnom društvu 18. Saobraćaj i telekomunikacije Zakon o izdavanju dozvola za emitovanje programa 19. Trgovina, turizam i usluge Zakon o geografskim oznakama porekla Ministarstvo za unutrašnje ekonomske odnose SCG Zakon o zaštiti neotkrivenih informacija Zakon o standardizaciji Zakon o tehničkim propisima Zakon o ocenjivanju usaglašenosti Zakon o akreditaciji Zakon o metrologiji Zakon o banjama Zakon o skijalištima Zakon o elektronskoj trgovini Zakon o robnim rezervama Zakon o robnim berzama Ministarstvo trgovine, turizma i usluga 20. Zaštita životne sredine Zakon o zaštiti životne sredine Ministarstvo nauke i životne sredine Zakon o integrisanom praćenju i kontroli zagađenja životne sredine Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu Zakon o zaštiti vazduha Zakon o upravljanju otpadom Zakon o zaštiti od buke i vibracije Zakon o jonizujućem zračenju Zakon o nejonizujućem zračenju Zakon o otpadu Zakon o ribarstvu Zakon o upravljanju hemikalijama Zakon o biocidima Zakon o zabrani proizvodnje, prerade, korišćenja,skladištenja i prometa hemikalijama sa dvostrukom namenom i diskretnih organskih supstanci Zakon o sprovođenju konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju Zakon o ratifikaciji Roterdamske konvencije o PIC postupku Zakon o ratifikaciji Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama 21. Regionalni razvoj Zakon o ravnomernom regionalnom razvoju Srbije Republički zavod za razvoj
———————–IV
III
II
I
U mil. EUR
200
0
-200
-400
-600
-800
-1000
-1200
tromesečjimia
Saldo tekućih transakcija (bez donacija) u 2004. godini po
Realni rast BDP, u %
7.0
5.0
5.0
5.1
0
2
4
6
8
2005
2006
2007
2008