Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije sa akcionim planom za 2016. i 2017. godinu

NACIONALNI PROGRAM ZA SUZBIJANJE SIVE EKONOMIJE

POLAZNE OSNOVE

Kao preduslov za ostvarivanje održivog društveno-ekonomskog razvoja, povoljnog poslovnog ambijenta i životnog standarda, kao i kontinuiranog privrednog razvoja, potrebno je obezbediti jednake uslove za sve aktere na tržištu i suzbiti nelegalne tokove novca i neformalnu ekonomiju.

Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije (u daljem tekstu: Nacionalni program) utvrđuje okvir, ciljeve i mere za suzbijanje sive ekonomije u Republici Srbiji.

Počev od 2010. godine do danas, privreda ističe sivu ekonomiju, uz visoke stope poreza i doprinosa kao jednu od dve najveće prepreke legalnom poslovanju. Istraživanje stavova privrede, koje je sprovedeno tokom avgusta 2015. godine, pokazalo je da skoro dve trećine predstavnika privrede (64%) smatra da poslovanje preduzeća u sivoj zoni najviše ugrožava njihovo poslovanje i ističe da suzbijanje sive ekonomije treba da bude na prvom mestu liste prioriteta Vlade. U mnogim zemljama u tranziciji, pa tako i u Republici Srbiji, siva ekonomija je značajna prepreka za razvoj i za izgradnju funkcionalne tržišne privrede.

Da bi se adekvatno pristupilo rešavanju problema sive ekonomije, identifikovani su obim, uzroci i posledice sive ekonomije.

Iako se pokazalo da je obim sive ekonomije u Republici Srbiji teško precizno proceniti, procena je obavljena korišćenjem tri metode:

1) MIMIC metodom, zasnovanom na modeliranju, obim sive ekonomije procenjen je na 30,1% bruto društvenog proizvoda (u daljem tekstu: BDP) u 2010. godini;

2) HTC metodom (household tax compliance), zasnovanom na poštovanju poreskih propisa kod domaćinstava, obim sive ekonomije procenjen je na 24% BDP-a u 2010. godini;

3) Anketom o uslovima poslovanja preduzeća i preduzetnika, kojom je identifikovana siva ekonomija u prometu proizvoda i delimičnom ili potpunom radu na crno, obim sive ekonomije procenjen je na 21% BDP-a u 2013. godini.

S obzirom da je Republika Srbija, kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU), nameće se za cilj smanjenje učešća sive ekonomije u BDP na prosečan nivo učešća sive ekonomije u BDP kod zemalja koje su poslednje pristupile u članstvo EU, i to u godini njihovog pristupanja. Poređenja radi, istraživanje Fondacije za razvoj ekonomske nauke utvrdilo je da prosečno učešće sive ekonomije u BDP u jedanaest zemalja koje su poslednje pristupile Evropskoj uniji, u godini u kojoj su postale članice, bilo 26,82%. (Estonija, Letonija, Litvanija, Češka, Slovačka, Mađarska, Poljska, Slovenija, Bugarska, Rumunija i Hrvatska).

6757035-300990

POSLEDICE:

48666404617720

Ugrožena bezbednost i zdravlje na radu

58369203463290

Iskrivljena svest građana i privrede o sivoj ekonomiji

64090552311400

Nelojalna konkurencija

5838190796925

Učestale povrede prava iz radnog odnosa

4657090-526415

Smanjeni budžetski prihodi – loš kvalitet javnih usluga

1771015-535940

Nizak nivo poreske kulture

626110692785

Nedovoljno efikasan inspekcijski i carinski nadzor

-120652092960

Neefikasnost državnih organa i korupcija

8566153521075

Visoka

nezaposlenost

i siromaštvo

Visoka

nezaposlenost

i siromaštvo

14185904617085

Destimulativna poreska politika i veliko administrativno opterećenje

3847465-50165003799205497840000

259016558420

SIVA EKONOMIJA

Rad na crno/izbegavanje plaćanja poreza/nelegalno poslovanje

SIVA EKONOMIJA

Rad na crno/izbegavanje plaćanja poreza/nelegalno poslovanje

-314960-5005705

UZROCI:

Na osnovu sprovedenih analiza identifikovani su sledeći osnovni uzroci sive ekonomije:

nizak nivo poreske kulture građana i privrede, koji je uglavnom prouzrokovan nepoverenjem u državne institucije, netransparentnim trošenjem sredstava, nedovoljnom informisanošću i korupcijom;

komplikovan regulatorni okvir podložan čestim promenama, nedoslednom primenom propisa, nedovoljnim poznavanjem propisa i slabim kapacitetima javne uprave u sprovođenju propisa;

relativno visoka poreska i neporeska opterećenja sa dodatnim administrativnim barijerama i visokim administrativnim troškovima za privredu i građane;

relativno visok stepen korupcije i tolerancije države prema sivoj ekonomiji (inspekcija, carina, sudstvo, policija);

visoka stopa nezaposlenosti i siromaštvo.

Posledice sive ekonomije su:

nelojalna konkurencija koju prouzrokuju subjekti koji posluju u zoni sive ekonomije, što dovodi do zatvaranja privrednih subjekata koji poštuju propise ili njihovog prelaska u sive tokove, otpuštanja radnika i smanjenja investicija;

manji budžetski prihodi koji prouzrokuju lošije javne usluge kao što su: obrazovanje, zdravstvo, policija, sudstvo, komunalne usluge, itd;

narušavanje prava radno angažovanih lica, bezbednosti i zdravlja (izostanak uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, osiguranje u slučaju povrede na radu za studente angažovane preko studentske zadruge ugrožen kvalitet i zdravstvena ispravnost proizvoda).

Suzbijanje sive ekonomije predstavlja ključni korak u uspostavljanju predvidivog i stabilnog poslovnog okruženja i ravnopravne tržišne utakmice i zahteva koordinisane napore javne uprave i učesnika na tržištu. Represivne mere daju rezultate na kratak rok i nisu dovoljne. Jedino planiranjem i sprovođenjem sistemskih rešenja može se uticati na dugoročno smanjenje sive ekonomije i njenih posledica. U skladu sa navedenim, potrebno je ostvariti javni interes u cilju unapređenja transparentnosti i interakcije ne samo između imalaca javnih ovlašćenja i poreskih obveznika, već i među samim poreskim obveznicima.

Sprovedene analize u vezi sa obimom, pojavnim oblicima sive ekonomije i institucionalnim kapacitetima za njihovo suzbijanje u Republici Srbiji ukazale su na ključne sistemske nedostatke u vezi sa suzbijanjem glavnih uzroka sive ekonomije i dale su smernice za formulisanje osnovnih načela i mera koje je potrebno sprovesti kroz Nacionalni program i Akcioni plan.

Stoga Vlada usvaja Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije i pristupa njegovom sprovođenju sa osnovnim ciljem smanjenja učešća sive ekonomije u BDP Republike Srbije sa 30,1% na 26,7%, realizacijom sledećih posebnih ciljeva:

efikasniji nadzor nad tokovima sive ekonomije;

unapređenje funkcionisanja fiskalnog sistema;

smanjenje administrativnog i parafiskalnog opterećenja za privredu i građane;

podizanje svesti građana i privrede o značaju suzbijanja sive ekonomije i motivacija za poštovanje propisa.

Da bi se uspešno vodila borba protiv sive ekonomije, u njeno suzbijanje se aktivno moraju uključiti kako organi javne uprave i organizacije, tako i privreda i građani, jer se smanjenjem neformalne ekonomije ostvaruju koristi za celokupno društvo.

II. STRATEŠKI, INSTITUCIONALNI I PRAVNI OKVIR ZA IZRADU NACIONALNOG PROGRAMA

Strateški okvir

Nacionalni program predstavlja strateški okvir za suzbijanje sive ekonomije u Republici Srbiji i komplementaran je sa ranije usvojenim dokumentima koji obuhvataju pojedine segmente bitne za ovu oblast, pre svega Strategijom reforme javne uprave u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, br. 9/14 i 42/14 − ispravka), Akcionim planom za sprovođenje strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2015-2017. godine („Službeni glasnik RS”, broj 31/15), Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine („Službeni glasnik RS”, broj 57/13), Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine („Službeni glasnik RS”, broj 79/13), Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine („Službeni glasnik RS”, broj 57/13), Strategijom za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine i Akcionim planom za sprovođenje Strategije za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za 2015. sa projekcijom za 2016. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 35/15) i Strategijom istrage finansijskog kriminala za period 2015. do 2016. godine („Službeni glasnik RS”, broj 43/15).

Predmet Nacionalnog programa odnosi se na određivanje sistemskog pristupa u suzbijanju sive ekonomije.

S obzirom da jedinstvena politika suzbijanja sive ekonomije ima elemente horizontalne politike, pojedine oblasti ovog programa već su u manjoj ili većoj meri obuhvaćene drugim strateškim dokumentima, kao što je to slučaj u oblasti reforme javne uprave i inspekcijskog nadzora koja je obuhvaćena Strategijom reforme javne uprave u Republici Srbiji i Akcionim planom za sprovođenje strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2015-2017. godine. Komplementarnost Nacionalnog programa sa ovom strategijom i pratećim akcionim planom se ogleda već u opštem cilju reforme javne uprave koji se odnosi na dalje unapređenje rada javne uprave u skladu sa principima „Evropskog administrativnog prostora”, odnosno obezbeđenja visokog kvaliteta usluga građanima i privrednim subjektima, kao i stvaranje takve javne uprave u Republici Srbiji koja će značajno doprineti ekonomskoj stabilnosti i povećanju životnog standarda građana. Nacionalni program teži ostvarenju istog cilja, samo sa aspekta manje opštosti, odnosno sa aspekta unapređenja inspekcijskih službi i njihove bolje saradnje sa pravosudnim organima kako bi se suzbila siva ekonomija, kao i unapređenja poslovnog okruženja i opšteg životnog standarda građana smanjenjem administrativnih barijera i udela sive ekonomije u BDP Republike Srbije. Takođe, veza ova dva dokumenta postoji u delu koji se odnosi na unapređenje pravnog okvira i zakonodavnog procesa, unapređenja upravnih procedura i reforme inspekcijskog nadzora, s tim što Nacionalni program za osnovni cilj ima postizanje svega navedenog u funkciji suzbijanja sive ekonomije. U vezi sa svim navedenim, jasno se može uočiti veza između ciljeva Nacionalnog programa sa posebnim ciljevima reforme javne uprave, a posebno sa unapređenjem upravljanja javnim finansijama i javnim nabavkama, povećanjem pravne sigurnosti i unapređenjem poslovnog okruženja i kvaliteta pružanja javnih usluga, kao i jačanjem transparentnosti, etičnosti i odgovornosti u obavljanju poslova javne uprave. Nadalje, Nacionalni program se nadovezuje na mere reforme javne uprave koje se odnose na razvoj e-uprave, posebno u delu koji se odnosi na uspostavljanje i kvalitetnije vođenje evidencija, veća pouzdanost i ažurnost podataka, međusobna povezanost i razmena podataka. Ovo će se ogledati u unapređenju osnova za strateško planiranje i praćenje sprovođenja planova na suzbijanju sive ekonomije, jednostavnijem utvrđivanju činjeničnog stanja, praćenje toka predmeta i evidencije donetih rešenja u postupku inspekcijskog nadzora. Značaj e-uprave je prepoznat i u razvoju drugih brojnih usluga građanima i privredi kako bi se olakšale brojne administrativne procedure kojim su trenutno opterećeni. Pored navedenog, Nacionalni program je pripreman u skladu sa postavljenim ciljevima u Strategiji reforme javne uprave u Republici Srbiji u delu koji se odnosi na unapređenje uslova za učešće zainteresovane javnosti u radu javne uprave, uključivanjem svih zainteresovanih strana u celokupan proces suzbijanja sive ekonomije, što potpuno podrazumeva princip učešća u kreiranju i sprovođenju javne politike u ovoj oblasti.

Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije za period 2013. do 2018. godine i pratećim Akcionim planom za sprovođenje te strategije razrađuju se mere i aktivnosti u različitim oblastima u kojima je utvrđen značajan stepen korupcije, od kojih su mere i aktivnosti borbe protiv korupcije u oblasti javnih finansija, pravosuđa i mere prevencije korupcije značajne i za suzbijanje sive ekonomije, budući da je korupcija značajan uzrok mnogih pojavnih oblika sive ekonomije. Nacionalni program se nadovezuje na postavljene ciljeve Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period 2013. do 2018. godine i prateći akcioni plan za sprovođenje ove strategije i to posebno u delu koji se odnosi na utvrđivanje i otklanjanje nedostatka u pravnom okviru carinskog sistema koji pogoduju korupciji (posebno unaprediti IT sistem Uprave carina) i efikasne kontrole primene carinskih propisa kroz predviđanje aktivnosti na uključivanju svih nadležnih organa u rad Koordinacionog tela i Operativne radne grupe za koordinaciju integrisanog upravljanja granicom, uspostavljanju kontinuirane saradnje Koordinacionog tela za integrisano upravljanje granicom i Koordinacione komisije, sprovođenju pilota integrisane kontrole graničnih prelaza, unapređenjem koordinacije rada carine, inspekcija i policije, primenom analize kaznenih mera u sektorskim propisima i izrečenih kazni, kao i usklađivanju sektorskih propisa u skladu sa izvršenom analizom.

Jedan od prioriteta Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine, predstavlja poboljšanje pravne sigurnosti i vraćanje poverenja građana u pravosudni sistem u Republici Srbiji, što je u većoj meri u direktnoj vezi sa postavljenim ciljem Nacionalnog programa koji se odnosi na uspostavljanje bolje saradnje između pravosudnih i inspekcijskih organa u svrhu uspešnije borbe na suzbijanju sive ekonomije. Strateško planiranje i upravljanje u oblasti pravosuđa, razrađeno kroz Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine, predstavlja jednu od polaznih osnova za uspostavljanje kvalitetnog sistema za borbu protiv sive ekonomije, imajući u vidu da dosadašnji pristup zasnovan na privremenim rešenjima nije dao odgovarajuće rezultate. Nadalje, Akcionim planom koji se donosi uz Nacionalni program, predviđene su aktivnosti na unapređenju sistema procesuiranja krivičnih dela i prekršaja protiv privrede, sprovođenje stručnog usavršavanja u cilju uspešnijeg suzbijanja sive ekonomije za inspekcije, carinu, tužioce, policiju i poresku policiju, uspostavljanje sistema razmene informacija između svih učesnika u procesu utvrđivanja krivične i prekršajne odgovornosti u oblasti sive ekonomije, uspostavljanje posebnih organizacionih jedinica tužilaštva za procesuiranje krivičnih dela protiv privrede, sprovođenje stručnog usavršavanja tužilaca i policije za krivično gonjenje izvršilaca krivičnih dela protiv privrede, kao i sprovođenje stručnog usavršavanja sudija za krivično gonjenje izvršilaca krivičnih dela protiv privrede.

Direktna veza Nacionalnog programa i Strategije za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine, ogleda se u prepoznavanju sive ekonomije kao jednog od glavnih uzročnika za usporen razvoj sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva zbog velike nelojalne konkurencije. S tim u vezi Akcionim planom za sprovođenje Strategije za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za 2015. sa projekcijom za 2016. godinu, u okviru Stuba 1 „Unapređenje poslovnog okruženja” predviđeno je donošenje Nacionalnog programa.

Strategijom istrage finansijskog kriminala za period 2015. do 2016. godine predviđeni su, između ostalih, sledeći ciljevi: uspostavljena efikasna organizacija javnog tužilaštva i suda; ojačani kapaciteti nosilaca pravosudnih funkcija u oblasti finansijskih istraga; obuka nosilaca pravosudnih funkcija u oblasti finansijskih istraga i obuka policijskih službenika, što je u većoj meri u direktnoj vezi sa postavljenim ciljem Nacionalnog programa koji se odnosi na uspostavljanje bolje saradnje između pravosudnih i inspekcijskih organa u svrhu uspešnije borbe na suzbijanju sive ekonomije. Navedenom strategijom se predviđa da će se određena krivična dela protiv privrede i krivična dela protiv službene dužnosti smatrati krivičnim delima finansijskog kriminala i korupcije. Kako bi se unapredio kvalitet rada pravosudnih organa i podigao kapacitet javnog tužilaštva predviđeno je da se u višim javnim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu obrazuju posebna odeljenja koja bi se isključivo bavila krivičnim gonjenjem onih krivičnih dela kod kojih se javljaju oblici finansijskog kriminala. Pored toga predviđeno je formiranje udarnih grupa za posebno složene predmete kao i određivanje službenika za vezu pravosudnih organa sa drugim organima javne uprave, u koje naročito spadaju: Uprava za sprečavanje pranja novca, Poreska uprava, Uprava carina, Narodna banka Srbije, Agencija za privredne registre, Centralni registar hartija od vrednosti, Agencija za privatizaciju, Državna revizorska institucija, Služba za katastar nepokretnosti, Agencija za borbu protiv korupcije, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, nadležna ministarstva koja vode odgovarajuće baze podataka ministarstva, itd.

U navedenim oblastima Nacionalni program, polazeći od već utvrđenih strateških odrednica datih u ranije usvojenim strateškim dokumentima, donosi dodatne sadržaje, koji su usklađeni i predstavljaju kontinuitet u odnosu na utvrđene prioritete tim strateškim dokumentima.

Nacionalni program, posmatran u nacionalnom strateškom okviru, zamenjuje dosadašnji ad hoc pristup suzbijanju sive ekonomije i uvodi sistemsku borbu svih organa javne vlasti, privrede i građana, kako bi se rešio ovaj problem. U vezi sa navedenim, Nacionalni program i dosadašnje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije dele zajedničko polazište, ciljeve i principe, i predstavljaju logičan nastavak i nadogradnju dosadašnje politike u ovoj oblasti. Na taj način obezbeđen je kontinuitet i usklađenost ovog strateškog dokumenta sa dosadašnjim aktivnostima koje su preduzimane u ovoj oblasti.

Institucionalni i pravni okvir za izradu Nacionalnog programa

Odlukom o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije („Službeni glasnik RS”, br. 140/14 i 24/15) Vlada je formirala Koordinaciono telo za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije (u daljem tekstu: Koordinaciono telo), sa zadatkom da koordinira rad organa državne uprave i usmerava aktivnosti na pripremi i sprovođenju Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije.

Istom odlukom obrazovana je i Stručna grupa Koordinacionog tela (u daljem tekstu: Stručna grupa), sa zadatkom da pripremi i podnese Koordinacionom telu Nacrt nacionalnog programa, sa Nacrtom akcionog plana za suzbijanje sive ekonomije.

U radu Stručne grupe učestvuju: Kabinet predsednika Vlade, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Poreska uprava, Uprava carina, Republički sekretarijat za javne politike, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Savez za fer konkurenciju i Privredna komora Srbije.

Na ovaj način obezbeđeno je da ključni državni organi u čijoj nadležnosti je suzbijanje različitih pojavnih oblika sive ekonomije aktivno učestvuju u definisanju osnovnih ciljeva, načela, mera i aktivnosti za suzbijanje sive ekonomije, sa predstavnicima privrede i civilnog društva. Ovim borba protiv sive ekonomije predstavlja zajednički cilj države, privrede i svih njenih građana. Ujedno, ovim je omogućeno da nadležni organi, koji su ujedno i predlagači svih relevantnih propisa kojima se može uticati na smanjenje sive ekonomije koordinisano deluju.

III. ANALIZA STANJA

Siva ekonomija obuhvata ekonomske aktivnosti i njima stvorene prihode kojima se zaobilaze ili na drugi način izbegavaju propisi, oporezivanje ili praćenje od strane nadležnih organa i vlasti.

Sa statističkog stanovišta, siva ekonomija se razvrstava na registrovanu i neregistrovanu, sa aspekta zakonitosti na legalnu i nelegalnu, iz fiskalnog ugla na oporezovanu, oporezivu (ali se od poreskih organa prikriva ceo prihod ili njegov deo) i ostalu (za koje na postoje jasni poreski propisi i koja se obavlja u skladu sa prazninama u pravnoj regulativi). Posebno veliki problem predstavlja crna ekonomija, čije je obavljanje povezano sa kriminalnim poslovima, a koja je takođe obuhvaćena ovim strateškim dokumentom.

Siva ekonomija, prema MIMIC metodu, u Republici Srbiji iznosi oko 30% BDP, što nas čini zemljom sa izuzetno visokim stepenom izbegavanja poreskih obaveza (prosek u državama regiona iznosi oko 22-33% BDP, dok razvijene zemlje Zapadne Evrope dostižu cifru od 15% BDP u sivoj zoni).

Grafikon 1. Procenjen obim sive ekonomije u evropskim zemljama – izvor Evropska komisija i FREN (2013)

Što je više poresko opterećenje i doprinosi za socijalno osiguranje, prenaglašenija regulacija poslovne aktivnosti, više stope nezaposlenosti, niži stepen ekonomskog razvoja, slabiji kvalitet državnih institucija i usluga javnog sektora, tolerantniji odnos i stavovi građana prema korupciji, to je viši nivo sive ekonomije.

1.1.Sankcionisanje sive ekonomije

Trenutno se na postupak inspekcijskog nadzora primenjuje Zakon o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10 i 99/14) kao i brojni drugi posebni propisi – zakoni i podzakonski akti. Pored toga postoje brojne instrukcije, uputstava, mišljenja i tumačenja koja inspekcije koriste u svom radu. U aprilu 2015. godine, usvojen je Zakon o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS”, broj 36/15), kojim se uređuje sadržina, vrste, oblici i postupak inspekcijskog nadzora, ovlašćenja i obaveze učesnika u inspekcijskom nadzoru i druga pitanja od značaja za inspekcijski nadzor. Ovim zakonom je predviđena odložena primena pojedinih odredaba, ali je posebno značajno što su odredbe koje se odnose na inspekcijski nadzor nad neregistrovanim subjektima počele da se primenjuju od 30. jula 2015. godine, i time je popunjena dosadašnja pravna praznina. Puna primena ovog zakona je predviđena od 30. aprila 2016. godine (fazna primena).

Punom primenom Zakona o inspekcijskom nadzoru, važeći regulatorni okvir za vršenje inspekcijskog nadzora biće lišen brojnih ograničenja za postupanje inspektora u oblasti suzbijanja sive ekonomije. Takođe, Zakon je predvideo i rešenja za trenutne probleme preklapanja nadležnosti, odnosno nejasnoće u pogledu toga koja je inspekcija nadležna u konkretnom slučaju, koji imaju negativan uticaj kako na rad inspekcija tako i na subjekte kontrole, koji sa jedne strane, u slučaju nepostojanja nadležnosti, ne znaju kome da se obrate, dok sa druge strane, u slučaju preklapanja nadležnosti, trpe kontrole od strane različitih inspekcija koje neretko imaju različita stanovišta po istom pitanju.

Osim toga, u određenim oblastima inspekcijskog nadzora postoji definisan regulatorni okvir, koji nije razrađen kroz podzakonske akte, odnosno do kraja sproveden, čime je njegova puna primena onemogućena. Kao primer, u skladu sa čl. 23. i 24. Zakona o bezbednosti hrane („Službeni glasnik RS”, broj 41/09), predviđeno je osnivanje Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane čiji je zadatak, između ostalog i unapređenje i koordinacija u primeni metoda za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, a koji još uvek nije počeo sa radom, te se kontrola bezbednosti hrane sprovodi bez prethodno sprovedenih analiza rizika.

Nadalje, postoje nedostaci u saradnji između inspekcijskih organa sa jedne strane, i policije, tužilaštva i sudova sa druge stane, što za posledicu ima neznatan stepen sankcionisanja počinilaca kaznenih dela iz oblasti koje su pod kontrolom inspektora. Inspektori nisu dovoljno obučeni za podnošenje prijava za kazneno delo, odnosno zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, prijava za privredni prestup i krivičnih prijava, kao i vođenja postupaka pred sudovima, budući da dolaze iz različitih struka i često ne poznaju pravo dovoljno dobro. Pravni nedostaci u prijavama koje inspektori podnose protiv subjekta inspekcijskog nadzora otvaraju veću mogućnost za odbranu, ili čak dovode i do odbacivanja prijava, te stoga u velikom broju slučajeva privredni subjekti i pored povrede propisa ostaju nekažnjeni. Takođe, po podnetim zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka i dalje je veliki broj zastarelih postupaka, obustava postupka, izrečenih opomena i prekida postupka prilikom rešavanja u prvostepenom organu za vođenje prekršajnog postupka. U 2013. godini okončano je samo 46% pokrenutih prekršajnih postupaka, sa prosečnim trajanjem od 168 dana. Takođe, od ukupnog iznosa izrečenih novčanih kazni naplaćeno je samo 40,51% (izvor: NALED, Analiza o kapacitetima inspekcija, na osnovu podataka dobijenih od 29 prekršajnih sudova u Republici Srbiji).

Pogodni uslovi za pojavu sive ekonomije postoje prilikom uvoza robe preko granice i njene dalje distribucije kroz sive tokove. Osim neposredne štete koja se tako nanosi budžetu Republike Srbije zbog neplaćanja poreskih obaveza, bezbednost ovih proizvoda ne podleže kontroli, što predstavlja veliki rizik za bezbednost i zdravlje potrošača, a pritom se stvara i nelojalna konkurencija privrednicima koji legalno posluju. Pravni okvir za preciziranje nadležnosti organa koji obavljaju poslove granične kontrole i obezbeđenja državne granice (Uprava granične policije, Uprava carina, Granična fitosanitarna inspekcija i Granična veterinarska inspekcija), postavljen je donošenjem Zakona o zaštiti državne granice („Službeni glasnik RS”, br. 97/08 i 20/18-dr.zakon), usvajanjem Sporazuma o saradnji u oblasti integrisanog upravljanja granicom, zaključenog 2009. godine između Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva finansija, Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva za infrastrukturu, a potom i usvajanjem Strategije integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, broj 111/12). Kako bi se omogućilo nesmetano funkcionisanje pouzdanog sistema kontrole, odlukom Vlade, u maju 2009. godine, formirano je Koordinaciono telo za sprovođenje Strategije integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji, sa zadatkom, između ostalog, da nadgleda sprovođenje Strategije integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Strategija IUG) na državnom i međunarodnom nivou, a rad ovog tela koordinira i vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova. Pored toga, osnovana je Operativna radna grupa za koordinaciju integrisanog upravljanja granicom na centralnom nivou, sa zadatkom da kontinuirano ažurira Strategiju IUG i Akcioni plan, kao i da koordinira njihovu realizaciju. Takođe, u cilju koordinisanog i efikasnog sprovođenja kontrole inspekcijskih službi u prometu robe preko državne granice i davanja inicijativa za unapređenje utvrđenih pravila i procedura u vezi sa primenom propisa iz ove oblasti, zauzimanja stavova po spornim pitanjima, kao i utvrđivanja mehanizama i dinamike za razmenu informacija između Uprave carina i inspekcijskih službi, još u prvoj polovini 2005. godine, rešenjem direktora Uprave carina formirana je Komisija za koordinaciju rada inspekcijskih organa (u daljem tekstu: Komisija). U radu Komisije, sa predstavnicima Uprave carina – Odeljenja za integrisanu tarifu Srbije (TARIS), instrumente carinske i spoljnotrgovinske zaštite, poreze i akcize, učestvuju i predstavnici Ministarstva zdravlja – Granične sanitarne inspekcije, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine – Granične veterinarske inspekcije i Granične fitosanitarne inspekcije, kao i predstavnici više sektora ovog ministarstva koji se bave zaštitom životne sredine (zaštićene biljne i životinjske vrste, opasne hemikalije, otpad i slično). Ipak, praksa u pojedinim sektorima je pokazala da sastav ove komisije nije dovoljan za adekvatnu kontrolu posebno rizičnih proizvoda, kao što su akcizni proizvodi, gde je ključno da se obezbedi prisustvo tržišne inspekcije i poreske policije u trenutku kada se sprovodi kontrola od strane carinskih organa (a što je moguće kroz institut obustave carinjenja). Naime, ukoliko se uzme samo uzorak iz uvezene količine određene robe, na čiju analizu se čeka nekoliko dana, a pošiljka dalje pusti u promet, nije moguće sprečiti prodaju robe na tržištu ili kroz nelegalne kanale (rezultati uzoraka će biti dobijeni naknadno, kada tržišna inspekcija, MUP i druge inspekcije više ne mogu reagovati). Stoga je neophodno u rad Komisije uključiti pre svega i predstavnike tržišne inspekcije i poreske policije, ili propisati novi model koordinacije rada Uprave carina sa tržišnom inspekcijom i drugim inspekcijskim organima i poreskom policijom.

Sankcionisanje pojavnih oblika sive ekonomije regulisano je brojnim sektorskim propisima koji su neretko međusobno neusklađeni i često se menjaju, a praksa njihovog sankcionisanja je nedosledna. Potrebno je sektorske propise izmeniti tako da se sankcije normativno i u praksi prilagode ozbiljnosti prestupa i ekonomskoj snazi subjekta koji je predmet kontrole, kako bi se podstakao viši stepen poštovanja propisa od strane svih privrednih subjekata, a da se istovremeno ostvari svrha kažnjavanja – kako posebna, tako i opšta prevencija. Istraživanja pokazuju da privrednici nemaju poverenje u sistem sankcionisanja privrednih subjekata koji ne posluju u skladu sa zakonom – naime, samo tri od deset privrednika veruje da će preduzeća koja posluju u sivoj zoni biti otkrivena, svaki peti da će to preduzeće biti kažnjeno, a tek svaki osmi da će kazna biti naplaćena. Ovaj utisak potkrepljuju i primeri sistemskih nedostataka u inspekcijskom nadzoru, koji mogu da se vide kroz primer postojanja maloprodajnih objekta koji rade 24 časa dnevno, a imaju prijavljenog samo jednog zaposlenog, a da pri tom ni u jednom postupku inspekcijskog nadzora nisu utvrđene nepravilnosti, jer privredni subjekt poštuje propise kojim se uređuju radni odnosi. Takođe, imajući u vidu visinu dažbina i poreskih opterećenja u trgovini naftom i naftnim derivatima, postoji kontinuiran interes lica za izbegavanjem plaćanja ovih dažbina i trgovinom navedenim proizvodima u sivoj i crnoj zoni, a postojeći propisi i praksa ne predstavljaju dovoljno čvrst pravni i institucionalni okvir koji bi u potpunosti kontrolisao ovu pojavu. Između ostalog, poslovima veleprodaje, maloprodaje i skladištenja nafte i naftnih derivata bave se brojna privredna društva, na osnovu licence za obavljanje odgovarajuće energetske delatnosti. Broj važećih licenci za obavljanje navedenih poslova u Republici Srbiji neuporedivo je veći od broja licenci u zemljama u okruženju. Licence se izdaju na deset godina, a Zakon o energetici („Službeni glasnik RS”, broj 145/14) ne predviđa u tom periodu provere ispunjenosti uslova za posedovanje licence, te je propise i praksu potrebno unaprediti kako bi se omogućila kontinuirana i sveobuhvatna koordinisana kontrola ispunjenosti svih propisanih uslova imaoca licence od strane nadzornih i inspekcijskih organa i regulatornih tela – Tržišne inspekcije, Agencije za energetiku i ministarstva nadležnog za poslove energetike.

1.2. Poreska politika, fiskalno, parafiskalno i administrativno opterećenje privrede

Na nivo sive ekonomije utiču: visina, predvidivost i struktura poreskog opterećenja, efikasnost poreske administracije u naplati poreza, kaznena politika, složenost i pravičnost poreskog sistema.

Naime, povećanje poreskog opterećenja privrede i nekonzistentna poreska politika čine obavljanje aktivnosti u neformalnom sektoru primamljivijim. Ukupno poresko opterećenje u Republici Srbiji, mereno odnosom poreskih prihoda i BDP, umereno je i približno nivou proseka drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope. S druge strane, fiskalno opterećenje rada, mereno učešćem poreza na zarade i doprinosa za socijalno osiguranje u ukupnim troškovima rada, u Republici Srbiji je relativno visoko, kako u apsolutnom iznosu, tako i u odnosu na nivo razvijenosti zemlje, te visina poreskog opterećenja dohodaka, naročito doprinosima za socijalno osiguranje, predstavlja značajan uzrok sive ekonomije. Kada subjekti koji posluju u sivoj zoni svoje poslovanje uvode u legalne tokove, uključujući i neformalno samozaposlene, to se obično čini prijavljivanjem zaposlenih na utvrđene minimalne zarade. Ako je poresko opterećenje na tom nivou visoko, to predstavlja jasnu prepreku formalizaciji na strani tražnje za radom. Dodatno, postojanje minimalnih doprinosa za socijalno osiguranje ograničava formalan rad sa nepunim radnim vremenom.

Poseban problem predstavljaju iznenadne izmene poreskog opterećenja koje onemogućavaju predvidljivost poslovanja i otežavaju ispunjavanje usvojenih poslovnih planova i održivost poslovanja uopšte, naročito kada su u pitanju mala i srednja preduzeća. Dodatno, takve promene izazivaju nagle i neplanirane izmene maloprodajnih cena, a samim tim i poremećaje na tržištu i narušavanja konkurentnosti subjekata koji legalno posluju, poslovanjem subjekata iz sive zone. Ovo se naročito odnosi na akcizne proizvode (na primer naftni derivati, duvanski proizvodi), a usled činjenice da najveći deo maloprodajne cene kod ovih proizvoda čine fiskalna davanja. Uvažavajući neophodnost izmene fiskalnog opterećenja u pojedinim oblastima (najčešće usled usklađivanja sa preporukama fiskalne politike EU), najadekvatnije rešenje nesumnjivo predstavlja usvajanje strateških dokumenata sa dugoročnim planovima (kalendarima) poreskog opterećenja u ovim oblastima.

Sistem kazni za izbegavanje plaćanja poreza u Republici Srbiji je relativno dobro normativno definisan, kako u pogledu vrsta, iznosa kazni, tako i u pogledu načina njihovog određivanja. Ipak, neodgovarajuća i nedosledna primena raspoloživih kaznenih mehanizama predstavlja faktor podsticanja rasta sive ekonomije u Republici Srbiji. Tako je već ustaljena praksa da država, s vremena na vreme, izvrši otpis potraživanja od poreskih obveznika po osnovu kamata za neblagovremeno plaćanje poreza, pod uslovom da oni u budućnosti nastave da poreze plaćaju redovno. Na taj način se poreski obveznici koji redovno izmiruju svoje obaveze stavljaju u neravnopravan položaj, što podstiče obveznike na ponašanje po principu moralnog hazarda, koje negativno utiče na njihovu buduću spremnost na pravovremeno izmirenje poreskih obaveza na propisan način. Ovu praksu neophodno je izmeniti, i paralelno sa doslednim sankcionisanjem nepoštovanja poreskih propisa uspostaviti sistem institucionalnog prepoznavanja i olakšica za privrednike koji redovno izmiruju sve svoje poreske obaveze.

Složenost poreskog sistema, koja se ogleda u postojanju velikog broja poreskih oblika, kao i u složenosti pravila za obračun pojedinih poreza i neporeskih oblika (naknada i taksi), takođe utiče na obim sive ekonomije. U slučaju postojanja velikog broja različitih vrsta javnih prihoda, odnosno složenosti pravila za obračun i primenu poreza, mogućnost dobre specijalizacije poreskih inspektora za kontrolu svih poreskih oblika je manja, što smanjuje verovatnoću otkrivanja utaje poreza. U ovakvim slučajevima takođe, može doći i do nenameravanog izbegavanja plaćanja poreza od strane poreskih obveznika, koji poreze ne plaćaju zbog neinformisanosti o postojanju poreske obaveze ili neposedovanja dovoljno tehničkog znanja za ispravan obračun.

Analiza propisa kojima se regulišu neporeski i parafiskalni nameti u Republici Srbiji, koju je 2014. godine sprovela Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (u daljem tekstu: NALED) pokazala je da privrednici u Republici Srbiji plaćaju najmanje 384 neporeska nameta, od čega najveći broj (277 ili 72%) predstavlja namete na republičkom nivou. Analiza je takođe pokazala da postojeći sistem neporeskih i parafiskalih nameta u Republici Srbiji karakteriše:

– odsustvo jasnih ciljeva koji se žele postići postojanjem ili uvođenjem novih neporeskih davanja, odnosno odsustvo obrazloženja šta se prihodima po tom osnovu želi finansirati i u šta se želi investirati (namensko trošenje prihoda);

– zakonski okvir koji nije uredio ovaj sistem u celosti ili na konzistentan i pravičan način, ili se ne primenjuje dosledno (kao što je to slučaj i sa Zakonom o budžetskom sistemu – „Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 − ispravka, 108/13, 142/14 i 103/15). Praksa pokazuje da još uvek postoji prostor da imaoci javnih ovlašćenja svojim odlukama (odluke organa upravljanja i nadzora u javnim agencijama, javnim preduzećima i drugim javnim telima) prilično „slobodno” uvode različite namete;

– upitna funkcionalnost institucionalnog okvira i umanjena uloga Ministarstva finansija, čija pozicija u sistemu zahteva da ima potpunu sliku, vrši celovito praćenje i institucionalni nadzor i kontrolu sistema neporeskih i parafiskalnih prihoda i nameta. Zbog toga se i dalje u praksi događa da određena resorna ministarstva i organi u njihovom sastavu, javne agencije, javna preduzeća i druga javna tela, utvrđuju osnovne elemente i iznose neporeskih i parafiskalnih nameta mimo zakonom utvrđenih obaveznih elemenata i procedura. U ovom smislu, indikativno je zaobilaženje pravila kojima se uređuje izračunavanje cene za pružanje javne usluge (Zakon o budžetskom sistemu i prateći Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge – „Službeni glasnik RS”, br. 17/13, 25/13 i 99/13);

– nedovoljna transparentnost koja karakteriše proces uvođenja pojedinih nameta i prateće izmene, odnosno definisanje njihovih osnovnih elemenata, utiče na stvaranje ambijenta u kome je obvezniku vrlo teško da se administrativno snađe u lavirintu ovih plaćanja.

Odsustvo koordinacije različitih nivoa vlasti i različitih organa javne uprave, često dovodi do toga da se po istom osnovu (za istu uslugu, pravo ili dobro) plaća više taksi ili naknada (dupliranje ili čak multipliciranje taksi i naknada). Tako npr. Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Službeni glasnik RS”, broj 101/15), propisuje da se plaća naknada za korišćenje mineralnih sirovina za podzemne vode iz kojih se dobijaju korisne mineralne sirovine i geotermalne energije, dok Zakon o vodama („Službeni glasnik RS”, br. 30/10 i 93/12) predviđa plaćanje naknade za korišćenje voda za termalne vode. Iako Zakon o vodama propisuje da se njegove odredbe ne odnose na podzemne vode iz kojih se dobijaju korisne mineralne sirovine i geotermalna energija, nije napravljena distinkcija između ovih vrsta podzemnih voda i termalne vode, te u praksi dolazi do plaćanja obe naknade što je u suprotnosti sa stanovištem koje je zauzeo Upravni sud, a kojim se upućuje da se ne mogu plaćati obe naknade istovremeno.

Reforma sistema parafiskalnih nameta, kojom bi se obezbedila predvidivost i transparentnost sistema neporeskih nameta redukovala bi uticaje ovog faktora na sivu ekonomiju u Republici Srbiji.

Praksa je pokazala da subjekti koji nisu u sistemu PDV, već porez plaćaju paušalno, vrlo često prijavljuju mnogo manje pazare nego što oni zaista jesu, što se lako može proveriti i preko broja izdatih fiskalnih računa. Nadalje, ukrštanjem podataka njihovih osnovnih troškova i zarade koju su prijavili, jasno se vidi da oni ne mogu da održavaju poslovanje ni u kratkom roku, a posebno ne na duži vremenski rok.

S obzirom na broj fiskalnih kasa u Republici Srbiji (oko 191.400) i broj poreskih obveznika – preduzetnika i pravnih lica (oko 333.000) i inspektora terenske kontrole, kojih je oko 500, može se zaključiti da fizička kontrola na terenu, na način kako je do sada sprovođena, ne daje željene rezultate. Imajući u vidu ograničene kapacitete Poreske uprave, kao i činjenicu da je informaciona tehnologija sve naprednija, trebalo bi sagledati i iskoristiti sve prednosti koje ona pruža u cilju efikasnije borbe protiv sive ekonomije.

Ujedno jedan od značajnih vidova kontrole poreske evazije i stimulisanja poreskih obveznika da redovno izmiruju svoje obaveze je propisano u pojedinim postupcima koje sprovode organi javne uprave i koji podrazumevaju kontrolu ispunjenosti poreskih obaveza učesnika u tim postupcima, nije dovoljno iskorišćen. S tim u vezi, propisima iz oblasti javnih nabavki izričito je propisano da ponuđač u postupku javne nabavke mora dokazati, između ostalog, da je izmirio dospele poreze, doprinose i druge obaveze. Međutim, praksa je pokazala da institucije koja sprovode javne nabavke ne slede uputstva Uprave za javne nabavke u vezi sa dokazivanjem ispunjenosti ovog uslova, naročito u postupcima nabavki malih vrednosti. Ujedno, u praksi se postavilo pitanje ažurnosti podataka u registru ponuđača (lica upisana u registar ne moraju dokazivati ispunjenost ovih uslova), te se dešava da lica koja ne izvršavaju svoje poreske obaveze budu ponuđači u postupcima javnih nabavki. Ovaj mehanizam je potrebno unaprediti i omogućiti dostavljanje informacija o neredovnim platišama Poreskoj upravi.

1.3. Poreska kultura, informisanost građana i privrede o negativnim posledicama sive ekonomije i njihovim uključivanjem u njeno suzbijanje

Istraživanja stavova građana, koje na godišnjem nivou sprovodi Ipsos Strategic Marketing za potrebe NALED-a, od decembra 2014. godine pokazuju konzistentne rezultate koji upućuju da većina građana Republike Srbije (86%) lično podržava borbu protiv sive ekonomije. Nadalje, više od polovine građana Republike Srbije (53%) ne opravdava postojanje sive ekonomije i gotovo su jednoglasni u oceni da nelegalno poslovanje ugrožava prava radnika, smanjuje prihode države i preduzeća i ugrožava zdravlje i bezbednost potrošača. Ipak, istraživanje je takođe pokazalo da veliki procenat građana ne prepoznaje jasno sve pojavne oblike sive ekonomije i da ne postoji dovoljna svest građana o njihovoj neposrednoj ulozi u suzbijanju ove pojave. Naime, svaki šesti građanin Republike Srbije ne zna da kaže šta je to siva ekonomija, a na prvom mestu, građani smatraju da je reč o neprijavljenom radu (34%), dok tek 19% razume da je reč i o prodaji robe na crno, bez fiskalnih računa i plaćanja poreza. Ujedno, 82% građana sivu ekonomiju doživljava kao način preživljavanja za siromašne, a čak 46% privrednika smatra da je siva ekonomija način preživljavanja za male firme, iako su takođe izneli stav da zbog nelojalne konkurencije koja posluje u sivoj zoni njihovo poslovanje trpi štetne posledice (obaranje cena, smanjenje prometa, nemogućnost ulaganja u tehnološki razvoj zbog smanjenja prihoda, nemogućnost zapošljavanja novih radnika). Takođe, 86% ispitanika podržava suzbijanje nezakonitog rada, ali, istovremeno, većina njih ne bi prijavila nelegalno poslovanje – čak 63% anketiranih ne bi prijavili poslodavca koji njih ili njihovog kolegu angažuje na crno, pre svega iz straha od gubitka posla (12% dobija platu na ruke bez uplate poreza i doprinosa). Nadalje, uprkos tome što su se ispitanici saglasili sa stavom da siva ekonomija smanjuje prihode države (83% ispitanika), čak 81% ispitanika ne bi prijavilo prodavnicu ili kafić koji ne izdaje fiskalni račun. Istraživanja su takođe pokazala da 42% građana Republike Srbije nema poverenja u način na koji država raspolaže poreskim prihodima prikupljenim od građana i privrede, dok 35% ne može da da ocenu zbog nedostatka transparentnosti – što je jedan od razloga za nedovoljnu motivisanost građana da plaćaju poreze i podstiču druge da se ponašaju odgovorno.

IV. PREGLED SPROVEDENIH AKTIVNOSTI NA SUZBIJANJU SIVE EKONOMIJE U PERIODU KOJI PRETHODI DONOŠENJU NACIONALNOG PROGRAMA

U poslednjih nekoliko godina aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije uglavnom su sprovođene po ad hoc principu. Organi i organizacije na lokalnom nivou su navedene aktivnosti sprovodili pojedinačno, ograničavajući se na svoje nadležnosti, dok su koordinisane aktivnosti, dva i više organa, sprovođene vrlo retko.

Navedene aktivnosti su najčešće sprovođene u oblasti kontrole evidentiranja preko fiskalnih kasa, kontrole lica koja obavljaju neregistrovanu delatnost, kontrole prijava radnika i suzbijanje rada na crno, posebno u delatnosti, trgovine, ugostiteljstva i građevinarstva u kojima je najzastupljeniji rad na crno, fizičko-tehničkog obezbeđenja, suzbijanja nelegalne trgovine van prodajnih objekata, kontrole – posebno suzbijanja nelegalnog prometa rezanog duvana, kontrole prometa pojedinim proizvodima kao što su: obuća, mobilni telefoni i prateća oprema, sekundarne sirovine, kafa, konditorski proizvodi i roba široke potrošnje koja se prodaje na pijacama, tepisi i podne obloge, ogrevno drvo, udžbenici koji se prodaju van prodajnog objekta; kontrole lica bez svojstva trgovca koja obavljaju delatnost posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti; kontrola privrednih subjekata koji se bave posredovanjem u zapošljavanju bez dozvole za rad, provere zakonitosti prihoda po obavljanju samostalne delatnosti; kontrole ugostiteljskih objekata i objekata u kojima se nalaze poker aparati; kontrole iz oblasti igara na sreću, kontrole oglašavanja domaćih privrednih subjekata na inostranim televizijskim kanalima koji reemituju program televizija u Republici Srbiji, kontrola primene Uredbe o obeležavanju (markiranju) derivata nafte („Službeni glasnik RS”, broj 51/15), u delu kontrole prisustva markera u derivatima u energetskim objektima veleprodaje i maloprodaje, kao i kontrola ispunjenosti minimalnih tehničkih uslova za obavljanje trgovine derivatima kao uslova za dobijanje licence, kontrole u oblasti poljoprivredne i prehrambene delatnosti, kao i zaštite životne sredine, kao i kontrole prevoza putnika.

Konkretno sektor Poreske policije je u periodu od 1. januara 2013. do 30. septembra 2015. godine podneo nadležnim tužilaštvima 1130 krivičnih prijava za dela koja predstavljaju pojavne oblike sive ekonomije. Od ukupno 1130 podnetih krivičnih prijava, u akciji suzbijanja nelegalnog prometa rezanim duvanom, koordinacijom Poreske policije sa drugim državnim organima podneto je 620 krivičnih prijava protiv 654 lica. Tokom akcija je privremeno oduzeto 28,2 tone rezanog duvana, 93,8 tona duvana u listu, 491.747 paklica cigareta i 40 motornih vozila. Pored navedenog, u cilju suzbijanja sive ekonomije aktivnosti Poreske policije usmerene su na rano otkrivanje preduzeća koja regularnim privrednim subjektima pomažu u izbegavanju plaćanja javnih prihoda, a koja su među glavnim generatorima sive ekonomije, tzv. „peračka” ili „fantom” preduzeća. U periodu od 1. januara 2013. godine do 30. septembra 2015. godine Sektor poreske policije identifikovao je 573 tzv. „fantom” ili „peračkih” preduzeća.

Pored brojnih kontrolnih aktivnosti, koje pored preventivnog imaju uglavnom i represivno svojstvo, neke od inspekcijskih službi su u okviru svojih aktivnosti, koje su isključivo usmerene na preventivno delovanje, ostvarile saradnju sa privrednim asocijacijama i učestvovale u informisanju i edukaciji privrednika na organizovanim okruglim stolovima, forumima i radionicama.

Takođe, u poslednjih godinu dana pojedine inspekcijske službe, odnosno tržišna inspekcija, formirala je posebnu Grupu za sprečavanje sive ekonomije, koja obavlja poslove koordinacije inspekcijskog nadzora nad izvršenjem zakona i drugih propisa, i imaju za cilj sprečavanje pojavnih oblika sive ekonomije u trgovini, elektronskoj trgovini i uslugama. Ova organizaciona jedinica izrađuje naloge, procedure, pojašnjenja i liste provera, planira aktivnosti, podnosi izveštaje i informacije o stanju u oblasti iz delokruga svog rada i koordinira međuresornu saradnju.

Pored navedenog, inspekcijske službe funkcionišu po principu planiranja, te su za naredni period predvidele kontrole u oblastima: prometa akciznih proizvoda (duvan, alkohol, naftni derivati); stavljanja u promet neevidentirane robe; stavljanja u promet robe bez dokazanog porekla; neovlašćenog obavljanja prometa robe i usluga, odnosno neregistrovane delatnosti; izbegavanja plaćanja javnih prihoda putem fiktivnih faktura sa tzv. „fantom” i „peračkim” preduzećima; stavljanja u promet robe čija je evidentirana nabavna cena višestruko manja od proizvođačke i tržišne cene; zapošljavanja radnika na „crno”; isplata naknada za rad bez evidentiranja u poslovnim knjigama i uplate doprinosa; postojanja dvojnog sistema zarada, kao što su minimalne zarade u knjigama i isplata neevidentiranog dela zarade u gotovini, zbog izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa; neosnovanog prenosa novčanih sredstava na tekući račun lica i isplata zarada u gotovini koja ne potiče sa računa, bez uplata pripadajućih obaveza na zarade.

Prema podacima Inspektorata za rad iz 2014. godine izvršeno je 30.226 inspekcijskih nadzora u oblasti radnih odnosa. Tom prilikom inspektori su zatekli 5.831 lice na faktičkom radu, a nakon postupanja Inspektorata za rad i posle izrečenih mera za otklanjanje nezakonitosti, poslodavci su zasnovali radni odnos sa 4.250 lica. U prvih 10 meseci 2015. godine, inspekcija rada je izvršila 50.416 inspekcijskih nadzora u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, od čega 32.183 inspekcijskih nadzora u oblasti radnih odnosa. Prilikom inspekcijskog nadzora u periodu 1. januar – 31. oktobar 2015. godine inspektori rada su zatekli 11.953 lica na faktičkom radu (rad „na crno”), a nakon preduzetih mera inspektora rada, do tri dana nakon nadzora, poslodavci su zasnovali radni odnos sa 7.318. lica. Efekti izvršenog nadzora su mnogo veći, što pokazuju podaci o broju prijavljenih lica Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, kao i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkog zavoda za statistiku. Naime, uvidom u bazu podataka Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja utvrđeno je da poslodavci u najkraćem periodu posle nadzora na obavezno socijalno osiguranje prijavljuju i druga radno angažovana lica, a što je posledica izvršenih inspekcijskih nadzora, koji su pored ostalog uticali i na podizanje svesti poslodavaca o neophodnosti poštovanja propisa, te je time postignut veći i dugoročniji efekat zapošljavanja.

V. CILJEVI NACIONALNOG PROGRAMA ZA SUZBIJANJE SIVE EKONOMIJE

Opšti cilj Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije je da se u periodu od 2015. do 2020. godine, sprovođenjem mera Nacionalnog programa smanji obim sive ekonomije sa 30,1% na 26,7% učešća u BDP Republike Srbije (MIMIC metod) i unaprede uslovi za poslovanje u Republici Srbiji.

Opšti cilj ujedno predstavlja i stratešku viziju Nacionalnog programa.

Opšti cilj će se ostvariti kroz sledeće posebne ciljeve:

Cilj 1: Efikasniji nadzor nad tokovima sive ekonomije;

Cilj 2: Unapređenje funkcionisanja fiskalnog sistema;

Cilj 3: Smanjenje administrativnog i parafiskalnog opterećenja za privredu i građane;

Cilj 4: Podizanje svesti građana i privrede o značaju suzbijanja sive ekonomije i motivacija za poštovanje propisa.

Predloženim merama uticaće se na uzroke sive ekonomije, što će dovesti do:

– uspostavljanja jasne nadležnosti i unapređenje koordinacije rada organa javne uprave na suzbijanju sive ekonomije uz uspostavljanje uravnoteženog sistema sankcionisanja;

– povećanja svesti javnosti o nepoželjnim posledicama sive ekonomije, uključujući i način na koji ona utiče na odgovorne privredne subjekte, prava radnika i prava potrošača i aktivnog uključivanja građana u borbu protiv sive ekonomije;

– smanjenja obima sive ekonomije primenom seta mera poreske i neporeske politike i politike javnih nabavki i kroz institucionalno vrednovanje odgovornog poslovanja.

Realizacija Nacionalnog programa, odnosno ciljeva postavljenih Nacionalnom programom temelje se na sledećim načelima:

Načelo integralnosti

Državni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave obezbeđuju da se pitanje borbe protiv sive ekonomije uključi u sve sektorske politike i propise.

Načelo zajedničke odgovornosti

Štetne posledice sive ekonomije po privredni razvoj Republike Srbije zahtevaju da na suzbijanju sive ekonomije učestvuju sve strane koje su pogođene pojavnim oblicima sive ekonomije – organi javne uprave, organizacije, privreda i građani.

Načelo stručnosti

Državni organi i organizacije, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave sprovode sistematske i sveobuhvatne obuke kroz koje inspektori, nosioci pravosudnih funkcija, zaposleni u Poreskoj upravi i Upravi carina stiču i usavršavaju teorijska i praktična znanja i veštine, i svoj posao obavljaju stručno, kompetentno i odgovorno.

Načelo primene podsticajnih mera

Državni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave preduzimaju mere usmerene na prevođenje poslovanja iz sive u „belu” zonu izborom seta mera poreske, kaznene, prekršajne politike i politike javnih nabavki, kao i kroz mere institucionalnog prepoznavanja i pogodnosti za legalno poslovanje.

Načelo podizanja nivoa svesti o štetnim posledicama sive ekonomije

Siva ekonomija se ne može efikasno suzbiti bez aktivnog učešća celog društva. Državni organi i posebne organizacije u saradnji sa predstavnicima privrede, upoznaju javnost sa pojavnim oblicima i štetnim posledicama sive ekonomije i sprovode mere aktivnog uključivanja građana u borbu za smanjenje sive ekonomije.

Načelo transparentnosti

Rad državnih organa, organa autonomne pokrajine i organa jedinica lokalne samouprave na suzbijanju sive ekonomije je transparentan, a mogućnost pojave korupcije je minimalna.

Načelo unapređenja uslova za poslovanje

Državni organi i posebne organizacije preduzimaju mere usmerene na unapređenje pravnog sistema i stvaranje boljih uslova za poslovanje kroz unapređenja propisa i prakse u oblasti inspekcijskog nadzora, pravosudne kontrole sive ekonomije, reformu parafiskalnih nameta i smanjenje administrativnog opterećenja privrede.

VI. MERE ZA SPROVOĐENJE NACIONALNOG PROGRAMA ZA SUZBIJANJE SIVE EKONOMIJE

Posebni cilj 1: Efikasniji nadzor nad tokovima sive ekonomije

Na osnovu Zakona o inspekcijskom nadzoru, Odlukom o obrazovanju Koordinacione komisije („Službeni glasnik RS”, broj 66/15) pokrenut je proces uspostavljanja sistemske koordinacije inspekcijskog nadzora u Republici Srbiji, koja će obezbediti stalnu koordinaciju inspekcijskih službi u cilju smanjenja sukoba i nedostataka nadležnosti pojedinih inspekcija, kao i njihov efikasniji rad u oblasti borbe protiv sive ekonomije. U skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, osnovni princip rada inspekcijskih službi biće njihovo preventivno delovanje i savetodavna uloga prema privredi, a u cilju postizanja većeg stepena poštovanja propisa i boljeg upravljanja javnim rizicima. Inspekcijski nadzor biće zasnovan na prethodnoj analizi rizika, kako bi se optimizovali raspoloživi resursi a istovremeno postizala efektnija kontrola. Pored navedenog, Koordinaciona komisija će koordinirati i usklađivanje sektorskih zakona koji regulišu rad inspekcija sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, poboljšanje uslova za rad postupajućih inspektora, urediti postupanje inspekcija prema nosiocima sive ekonomije u njihovom delokrugu i dr. Koordinaciona komisija će izraditi smernice za primenu metoda za procenu rizika u različitim oblastima što će omogućiti da se izrada planova inspekcijskog nadzora vrši na osnovu izvršene procene rizika. Implementacija jedinstvenog informacionog sistema, koji bi obezbedio bržu i lakšu razmenu informacija o stanju u oblasti inspekcijskog nadzora, sprečiće dupliranje kontrola, obezbediće efikasniji inspekcijski nadzor i omogućiće praćenje stanja u oblasti inspekcijskog nadzora.

Na jedinstvenom interaktivnom portalu objavljivaće se propisi, kontrolne liste, planovi nadzora, uputstva za postupanje po propisanim procedurama za pravna i fizička lica, odgovori na postavljena pitanja i drugi dokumenti i podaci u vezi sa inspekcijskim nadzorom, kako bi se privrednim subjektima olakšalo usklađivanje postupanja sa važećim propisima i ujednačila inspekcijska praksa. Transparentno objavljivanje podataka o rezultatima inspekcijskog nadzora omogućiće mesečne procene uspešnosti sprovođenja planova, učinka inspektora i, po potrebi, korekciju Akcionog plana. Jednostavnim i lako dostupnim sistemom za podnošenje anonimnih prijava postojanja sive ekonomije (kao što je „Poreski alarm” za prijavljivanje poreskih prekršaja i Kancelarija za brze odgovore za prijavljivanje rada „na crno”) i davanjem povratne informacije o statusu neanonimnih prijava u roku od 72 sata olakšava se učešće građana i privrede u suzbijanju različitih pojavnih oblika sive ekonomije i istovremeno omogućava puna transparentnost rada inspekcijskih organa.

Od naročite je važnosti i uspostavljanje sistema kojim se na unapred planiran način sprovodi proces stručnog usavršavanja inspektora u skladu sa izmenama sektorskih propisa, kao i sprovođenje analize kapaciteta inspekcijskih organa u cilju povećanja njihove efikasnosti. Ujedno, postoji potreba za utvrđivanjem kriterijumi za vrednovanje učinka inspektora, što bi se utvrdilo izmenom propisa kojim se utvrđuje način obračuna zarade i ocenjivanja rada inspektora

Stalna edukacija, unapređena saradnja i razmena informacija između inspekcijskih, pravosudnih organa, poreske policije i carine neophodan su preduslov za uspešno otkrivanje, procesuiranje, kažnjavanje pojavnih oblika sive ekonomije i formiranje najbolje prakse, što će se ostvariti određivanjem službenika za vezu sa javnim tužilaštvom i policijom. Ovim bi se omogućila doslednost i konzistentnost u suzbijanju ključnih pojavnih oblika sive ekonomije i minimiziranje njenog štetnog uticaja na budžet, kvalitet javnih usluga i bezbednost i zdravlje potrošača. Uspostavljanjem jasne i dosledne politike procesuiranja i sankcionisanja ovih pojava bi znatno doprinela i specijalizaciji pravosudnih organa za procesuiranje krivičnih dela protiv privrede, što će se ostvariti formiranjem posebnih odeljenja za finansijske istrage u višim javnim tužilaštvima.

Radi efikasnije kontrole nelegalne trgovine, potrebno je da se, pored pokretanja prekršajnih i krivičnih postupaka u skladu sa pozitivnim propisima, svim inspekcijskim organima omogući vođenje prvostepenih prekršajnih postupaka za izvršenje prekršaja manjeg stepena opasnosti i izdavanje prekršajnih naloga kojim bi se izricale novčane kazne u fiksnom iznosu (kao što je to predviđeno Carinskim zakonom – „Službeni glasnik RS”, br. 18/10, 111/12 i 29/15).

Na osnovu studija i analiza iz oblasti sive ekonomije, kao i informacija i saznanja inspekcijskih i drugih organa, privrednih asocijacija, konstatovano je da su potrebne pojačane i organizovane aktivnosti svih nadležnih organa u otkrivanju nelegalnog poslovanja u određenim kritičnim oblastima i na određenim „crnim tačkama”. Formiranjem radnih grupa za srodne privredne delatnosti omogućila bi se aktivna saradnja nadležnih organa javne uprave i strukovnih privrednih udruženja. Takođe je potrebno planskim dokumentima urediti zajedničko delovanje nadležnih organa javne uprave u svim fazama suzbijanja sive ekonomije (od otkrivanja, procesuiranja do sankcionisanja) za jasno definisane kritične oblasti, odnosno delatnosti u kojima pojavni oblici sive ekonomije nanose najviše štete za bezbednost i zdravlje građana, kao i za fiskalni sistem Republike Srbije. Posebno je potrebno unaprediti koordinaciju integrisanog upravljanja granicom definisanjem aktivnosti na mesečnom nivou i uključivanjem svih nadležnih organa javne uprave u rad ovih tela (npr. Poreska policija, Uprava carina, tržišna inspekcija, itd), a u plan rada Koordinacione komisije potrebno je uključiti stalnu saradnju sa Koordinacionim telom za integrisano upravljanje granicom. Potrebno je takođe, uspostaviti bolju kontrolu uvoza, naročito akciznih proizvoda, tekstila i poljoprivrednih proizvoda (sirovo voće, povrće i meso), koje nakon uvoza preuzimaju tzv. „fantomske firme” i generišu nelegalnu proizvodnju i dalji promet u prijavljenim i neprijavljenim subjektima. Neophodno je efikasnije evidentirati lica koja preuzimaju robu po carinjenju (propisati obavezno prilaganje ovlašćenja da određeno fizičko lice u ime pravnog lica preuzme robu) kako bi se olakšalo praćenje kretanja robe nakon carinjenja, uspostaviti mehanizam za pokretanje koordinisanih akcija u periodima kada se vrše isporuke na crnim tačkama. Neophodno je prilikom carinjenja unaprediti postupak i učestalost upoređivanja stvarne i deklarisane količine i vrednosti robe, provere nabavne cene koje su neretko i višestruko niže od stvarne, zatim evidentiranje adrese skladišta dobavljača, kontrolu materijalnog razduženja robe kako bi se eksternom kontrolom postupka carinjenja postiglo smanjenje sive ekonomije i crnog tržišta. U cilju unapređenja rada carinskih službi potrebno je definisati preciznije kriterijume koji se koriste u procesu procene rizika u Upravi carina i njihovu kompatibilnost sa sistemom procene rizika kod inspekcijskih organa.

Posebna mera usmerena protiv nelegalne prodaje bila bi onemogućavanje prodaje robe na otvorenim pijacama i svim ostalim otvorenim prodajnim mestima ukoliko vlasnik ne poseduje dokument o legalno kupljenoj robi – fakturu ili fiskalni račun.

U cilju suzbijanja sive ekonomije čiji su generatori tzv. „fantom” ili „peračka” preduzeća potrebno je definisati set mera i aktivnosti usmerenih ka smanjenju rizika od osnivanja ovakvih preduzeća (npr. evidencijom o osnivačima i povezanim licima privrednih subjekata kojima je privremeno oduzet PIB), kao i njihovo efikasno otkrivanje i sankcionisanje.

Komparativnom analizom kaznenih mera u sektorskim propisima i izrečenih sankcija potrebno je sagledati ujednačenost i adekvatnost kaznenih mera i izvršiti normativno i praktično usaglašavanje sankcija prema ozbiljnosti prestupa i ekonomskoj snazi subjekta koji je predmet kontrole, kako bi se podstakao viši stepen generalne i specijalne prevencije.

Budući da su u dosadašnjem radu inspekcija utvrđene brojne zloupotrebe u poštovanju obaveza poslodavaca u vezi sa radnim odnosima, potrebno je propisati i sprovesti unapređenje evidentiranja zapošljavanja, kao i prijavu na obavezno socijalno osiguranje pre stupanja na rad, osigurati redovnu isplatu stvarnog iznosa zarade i pripadajućih poreza i doprinosa, a u cilju sprečavanja zloupotreba. Radi korišćenja podataka o primanjima za vršenje kontrole isplate poreza potrebno je utvrditi regulatorni okvir i optimizirati tehničko rešenje za omogućavanje razmene podataka o isplaćenim zaradama, porezima na zaradu i pripadajućim doprinosima između poslovnih banaka i Poreske uprave.

Za određene privredne delatnosti neophodno je posedovati licencu koja važi duži vremenski period, uz prethodnu obavezu ispunjenja određenih pravnih, finansijskih, tehničkih i operativnih uslova. Iako je predviđeno oduzimanje licenci usled prestanka ispunjenosti jednog ili više uslova za posedovanje licence kao i u slučaju nepoštovanja propisa koji regulišu obavljanje delatnosti, državni organi ili regulatorna tela retko ili u određenim oblastima uopšte ne kontrolišu ispunjenost uslova za posedovanje licenci nakon njihovog izdavanja, sve do momenta kada se licence obnavljaju. Da bi se unapredio sistem kontrole ispunjenosti uslova na osnovu kojih je izdata licenca, potrebno je uspostavljanje javno dostupne baze podataka o izdavaocima i nosiocima licenci, propisivanje obaveze redovnog dostavljanja (elektronskim putem) potvrde saobraznosti sa uslovima na osnovu kojih je izdata licenca za sve vreme trajanja licence, uz potrebne dokaze (bez obaveze obnavljanja licence na godišnjem nivou), čime bi se smanjile administrativne procedure i podigla odgovornost izdavalaca licenci.

Posebni cilj 2: Unapređenje funkcionisanja fiskalnog sistema

Velika fiskalna ali i administrativna opterećenja su često uzrok privrednicima da iz legalnih tokova svoje poslovanje premeste u tokove sive ekonomije. Ovako uzrokovan prelazak nije uvek potpun u jednom koraku već privrednici koji izaberu takav način obavljanja aktivnosti često prenose samo deo svog poslovanja i novčanih tokova u sivu zonu. Ukoliko država unapređuje poslovno okruženje, ima stabilnu fiskalnu politiku bez nepredviđenih i čestih promena poreskih stopa, i prilagođava fiskalnu politiku ekonomsko-socijalnom stanju u zemlji, prenos poslovanja u sivu zonu se vremenom smanjuje, a usklađenim vođenjem transparentne poreske politike sa primenom instrumenata za sprovođenje posebnog cilja 1 (kontrole legalnosti poslovanja), povećava se obim prevođenja ekonomije iz sive zone u legalne tokove.

Izmene poreske politike i prakse u smislu uvođenja olakšica za blagovremeno plaćanje poreza i kazni za neredovno ispunjavanje obaveza navešće subjekte koji posluju u sivoj zoni da svoje poslovanje prevedu u legalne tokove, dok će dosledna kaznena politika učiniti poslovanje u sivoj zoni neisplativim. Pored toga, dugoročnim planiranjem poreske politike, posebno propisivanjem odloženog stupanja na snagu svakog neplaniranog povećanja fiskalnih nameta za period od najmanje šest meseci od dana stupanja na snagu propisa, ili uvođenjem pravila „dva datuma” (tačno utvrđena dva datuma, npr. 1.7. i 31.12.) kada stupaju na snagu izmene ili novi propisi u oblasti fiskalne politike, omogućiće se dugoročnije poslovno planiranje i veće investicije, kao i predvidivost. Na ovaj način uspostavlja se stimulativni poreski sistem za prevođenje subjekata iz sive zone u legalne tokove, a isto tako umanjuje rizik i potrebu prelaska iz legalnog poslovanja u sivu zonu. Svakako da će veliki efekat predstavljati i uspostavljanje prakse savetodavnih poseta Poreske uprave pre svega mikro, malim i srednjim preduzećima radi upoznavanja sa poreskim obavezama, u skladu sa Korporativnom strategijom Poreske uprave za period 2013-2018, kao i Programom transformacije Poreske uprave za period 2015-2020.

Omogućavanjem privrednim subjektima da u prvoj godini poslovanja budu oslobođeni plaćanja poreza na dobit, odnosno poreza na prihod od samostalne delatnosti, ili da im se obezbede niže stope poreza, stimulisalo bi osnivanje novih privrednih subjekata, ali i prevođenje subjekata iz sive zone u legalne tokove. Ova mera bi posebno uticala na smanjenje sive ekonomije imajući u vidu činjenicu da su prve godine poslovanja uvek ključne za opstanak privrednih subjekta na tržištu, a ujedno bi se uspostavio stimulativni sistem za osnivanje novih privrednih subjekata. Takođe, stimulativno bi delovalo uspostavljanje i olakšice pri određivanju neporeskih nameta tokom prve godine poslovanja (plaćanje nižih iznosa taksi i naknada), koje bi se bazirale na prethodno urađenoj analizi opravdanosti i dugoročne ekonomske isplativosti.

Kada su u pitanju preduzetnici koji iz statusa nezaposlenih lica otpočinju sa obavljanjem sopstvene delatnosti, korisno bi bilo kreirati podsticaje u vidu oslobađanja od plaćanja poreza i doprinosa u određenom vremenskom periodu (npr. šest meseci u kojem bi ostvarivali prava iz radnog odnosa i imali priliku da ojačaju sopstveno poslovanje i ostvare dobit u doglednom periodu.

Takođe, poljoprivredna gazdinstva i poslodavci često angažuju radnike koji obavljaju sezonske poslove bez ugovora o radu ili ugovora o radnom angažovanju van radnog odnosa, međutim ova pojava nije strana ni kod angažovanja radnika na redovnim poslovima. Podaci pokazuju da je neformalna zaposlenost najviše prisutna u sektoru primarne poljoprivredne proizvodnje (posebno manja poljoprivredna gazdinstva) i sektoru građevinarstva. Potrebno je definisati pravni okvir koji bi omogućio da poljoprivrednik, koji nema status pravnog lica, odnosno preduzetnika, može zasnovati radni odnos sa licem u svojstvu poslodavca. Sistemom vaučera svakako bi se olakšalo i podsticalo zapošljavanje sezonskih radnika.

U cilju stimulisanja zapošljavanja, odnosno prijave radnika potrebno je na osnovu sveobuhvatne analize uraditi plan fiskalnih mera kojima će se uticati na povećanje zaposlenosti i prevođenja radnika iz sive zone u regularne tokove, kao i eliminisanje isplata dela zarada „na ruke”.

Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02 − ispravka, 23/03 − ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 − dr.zakon, 62/06 − dr.zakon, 63/06 − ispravka, 61/07, 20/09, 72/09 −dr.zakon, 53/10, 101/11, 2/12 − ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14 i 91/15) na posredan način su registrovani privredni subjekti koji pogrešno obračunaju porez, stavljeni u neravnopravan položaj u odnosu na neregistrovane subjekte, jer su registrovani subjekti u obavezi da u roku od 15 dana isprave grešku i uplate tačan iznos poreza dok neregistrovani subjekti imaju rok od 45 dana za registraciju i plaćanje poreskih obaveza. U vezi sa navedenim, potrebno je težiti ujednačavanju položaja svih prekršilaca propisa, jer su i jedni i drugi u sivoj zoni u delu svog prekršaja.

Proces fiskalizacije u Republici Srbiji započet je tokom 2003. godine i u potpunosti je završen 2004. godine. S obzirom da je od uvođenja proteklo više od deset godina i da je obuhvat fiskalizacije više puta menjan, kao i da je došlo do značajnog napretka tehnologije, nužno je izvršiti analizu postojećeg sistema kako bi se ustanovilo da li postoji potreba za unapređenjem i utvrdio način unapređenja sistema. Na ovo upućuje i podatak da je kontrola postojećih fiskalnih kasa, kao i korišćenje generisanih podataka o prometu na niskom nivou, što bi takođe na osnovu analitičkog pristupa moglo da se unapredi. U cilju unapređenja fiskalne discipline i boljeg planiranja inspekcijskog nadzora postoje preporuke da je potrebno unaprediti tehnologiju i proširiti obuhvat fiskalizacije.

Prema preliminarnoj analizi troškova i koristi reforme sistema fiskalizacije u Republici Srbiji identifikovana su dva alternativna rešenja – uvođenje online fiskalnih kasa i unapređenje postojećeg sistema fiskalizacije. Rezultati analize pokazuju da je uvođenje online fiskalnih kasa finansijski isplativije rešenje i u odnosu na unapređenje postojećeg sistema i u odnosu na zadržavanje trenutnog stanja s obzirom da su neto efekti viši – u trogodišnjem periodu pozitivni kumulativni neto efekti online fiskalnih kasa su 5,93 mlrd RSD, dok su kumulativni neto efekti unapređenja postojećeg sistema 1,39 mlrd RSD. Međutim, pošto preliminarna analiza nije obuhvatila bezbednosne aspekte sistema funkcionisanja online fiskalizacije, istu je potrebno dopuniti kako bi se mogao sagledati sistem u celini, kao i njegove prednosti i mane. Osim na finansijskom planu, preliminarna analiza pokazuje da sistem online fiskalnih kasa pruža i širu informacionu i analitičku osnovu za inspekcijski nadzor i kontrolu na osnovu procene rizika, s obzirom da integriše veliki broj i vrste podataka u realnom vremenu, obezbeđuje veću mogućnost za kontinuirano unapređenje sistema, kao i mogućnost integracije sa drugim oblastima inspekcijskog nadzora, poput radnih inspekcija. Pored ovoga, potrebno je analizirati mogućnosti unapređenja trenutnog sistema fiskalizacije i utvrditi prednosti i mane jednog, odnosno drugog sistema.

Veoma je širok krug delatnosti u Republici Srbiji, koje nisu obuhvaćene fiskalizacijom u odnosu na zemlje u regionu, što posebno otežava njihovu kontrolu, kroz nedostatak odgovarajućih mehanizama. Tako npr. u Republici Hrvatskoj je od fiskalizacije izuzeto samo nekoliko delatnosti (prodaja karata ili žetona u putničkom prometu, naplata putarine, veleprodaja vlastitih poljoprivrednih proizvoda na tržnicama i otvorenim prostorima, prodaja robe ili usluga putem prodajnih automata itd), dok je u Republici Srbiji ova lista znatno duža. U skladu sa navedenim potrebno je izvršiti analizu trenutnog obuhvata fiskalizacije u Republici Srbiji sa preporukama za njegovo proširenje, na osnovu koje bi se nakon usvajanja preporuka uredio i pravni okvir za proširenje obuhvata fiskalizacije.

Nakon sprovođenja proširenja obuhvata fiskalizacije i unapređenja sistema fiskalizacije potrebno je stimulisati bezgotovinsko plaćanje, pre svega podsticanjem uvođenja mogućnosti elektronskog plaćanja i u sektorima u kojima dominira plaćanje gotovinom (ugostiteljstvo, taksi usluge, i sl), subvencionisanjem terminala malim i mikro preduzećima, povlasticama za bezgotovinsko plaćanje u odnosu na gotovinsko plaćanje, kao i propisivanjem maksimalnih naknada za bezgotovinsko plaćanje koje naplaćuju kartični operateri, po ugledu na evropsku praksu.

Radi praćenja uspešnosti naplate poreza, posebno PDV-a i akciza, kao i radi daljeg planiranja aktivnosti u okviru fiskalne politike, uputno je na kvartalnom nivou ažurirati trendove naplate poreza i podatke javno objavljivati (na sajtu Poreske uprave i Ministarstva finansija). Posebno treba ustanoviti metod i implementirati tehničko rešenje za utvrđivanje sledljivosti lanca PDV-a u prometu, počev od primarne proizvodnje ili uvoza, preko svih faza dorade, sve do krajnjih potrošača, i definisati način kontrole kritičnih tačaka, odnosno ustanoviti faze obračuna i plaćanja u kojima dolazi do prekida.

Potrebno je osmisliti i sprovesti mere koje će dovesti do podizanja poreske kulture i odgovornosti u poslovanju i uspostavljanje fer konkurencije. Jedan od načina je uspostavljanje „Bele liste” privrednih subjekata, koji posluju odgovorno i legalno, zarad njihovog institucionalnog prepoznavanja kroz promovisanje i omogućavanje olakšica u poslovanju, u skladu sa ustanovljenim umanjenim rizikom za kršenje propisa, uz jasno definisane kriterijume i postupak za uključivanje na „Belu listu”.

Neophodno je da ispunjenost uslova za uključivanje na „Belu listu” kontroliše nezavisna institucija kao i da se omogući redovna i efikasna provera ispunjenosti uslova, kao i nemogućnost ponovnog uključivanja na „Belu listu” u određenom periodu ukoliko se ustanovi da je privredni subjekt prekršio neki od uslova za „Belu listu”, odnosno ukoliko je poslovao u sivoj zoni.

U okviru predloženih mera, u saradnji sa poslovnim asocijacijama, poslovnim liderima u lancu snabdevanja i organima javne uprave na centralnom i lokalnom nivou podsticaće se projekti grupnog uvođenja integrisanih sistema upravljanja i unapređenja kvaliteta i konkurentnosti u lancima snabdevanja. Na ovaj način će se omogućiti da osnov za uključivanje u lanac snabdevanja i logistiku privatnih i javnih kompanija bude legalno poslovanje, u potpunosti van sive zone. Ovo podrazumeva da subjekt koji je uključen u lanac snabdevanja ili logistiku ima prijavljene radnike i da uredno isplaćuje zaradu, poreze i doprinose u punom iznosu, da su obavljeni zdravstveni pregledi u skladu sa aktom o proceni rizika, da su uvedeni sistemi upravljanja kvalitetom, zaštitom životne sredine i zaštitom zdravlja i bezbednosti na radu i slično.

Dodatni način za stimulisanje privrede da redovno izmiruje svoje poreske obaveze je već ugrađen u sistem javnih nabavki. Međutim, u praksi se dešava da ponuđači u postupku javnih nabavki svojim zaposlenima uplaćuju samo poreze i doprinose ali ne i zaradu, zbog čega je neophodno redefinisati politiku javnih nabavki tako da subjekti koji neredovno izmiruju poreske obaveze i obaveze prema zaposlenima ne mogu učestvovati kao ponuđači u javnim nabavkama (uvesti određene kriterijume – da nemaju dospelih dugovanja po ovim osnovima najmanje šest meseci pre učestvovanja u postupku javne nabavke i slično). Pored toga potrebno je pojačati i odgovornost Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za ocenu dokaza o ispunjenosti uslova iz čl. 75. i 76. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS”, br. 124/12, 14/15 i 68/15).

Posebni cilj 3: Smanjenje administrativnog i parafiskalnog opterećenja za privredu i građane

Pored fiskalnog opterećenja privrede i administrativni postupci mogu biti uzrok značajnog opterećenja za poslovanje, te je njihovo pojednostavljenje prepoznato kao jedan od glavnih ciljeva Nacionalnog programa.

U cilju predvidivosti regulatornog okruženja, potrebno je utvrditi obavezu da se kod najučestalijih administrativnih postupaka moraju predvideti normativni okviri pružanja usluga, koji će odrediti vremenski okvir za donošenje odluka i definisati objektivne, jasne i transparentne uslove za pružanje usluga. Prema istraživanju koje je sproveo USAID – Projekat za bolje uslove poslovanja, administrativno opterećenje privrede u 2013. godini, iznosilo je 3.67% BDP, na osnovu analiziranih 188 najznačajnijih administrativnih postupaka.

Grafikon 2. Uporedni prikaz visine administrativnog opterećenja, izvor USAID–BEP

Uvođenje elektronskih servisa i jednošalterskog sistema u što većem broju oblasti značajno može pomoći da se administrativni postupci pojednostave i ubrzaju, a troškovi za privredu smanje. U narednom periodu potrebno je nastaviti sa unapređenjem Portala e-uprave koji treba na jednom mestu da objedini sve administrativne postupke i zahteve koje primenjuju organi državne uprave, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Prostor za unapređenje u domenu e-uprave je značajan, pogotovo ako se uzmu u obzir uporedni podaci o razvijenosti u ovoj oblasti u odnosu na zemlje iz regiona.

Uspostavljanje javnog registra neporeskih nameta u vidu taksi, naknada i drugih administrativnih opterećenja je u funkciji povećanja transparentnosti i predvidivosti parafiskalnog opterećenja privrede i ograničavanja uvođenja novih nameta koji su često neizdrživi za privredu i navode subjekte da deo ili poslovanje u celosti prevedu u sivu zonu. Javni registar bi trebalo da sadrži sveobuhvatan i preko internet stranice dostupan pregled taksi i naknada za usluge, koje imaoci javnih ovlašćenja naplaćuju u vršenju tih ovlašćenja, čime se eliminiše nepredvidivost i arbitrarnost uvođenja novih taksi i naknada i njihovih iznosa. Na ovaj način obezbeđuje se pravna sigurnost, kao i svrsishodnije planiranje troškova privrede. U skladu sa povećanjem transparentnosti i pravne sigurnosti u propisivanju svih naknada za korišćenje javnih dobara poželjno je utvrditi pravni osnov u vidu zakona kojim bi se uredile naknade za korišćenje javnih dobara, koji bi propisao i sistem za refundaciju nezakonito naplaćenih naknada. Da bi se Javni registar neporeskih nameta uspostavio na valjanim osnovama potrebno je prethodno izvršiti klasifikaciju neporeskih nameta u skladu sa utvrđenim oblastima, kao i pravno urediti nadležnosti organa javne uprave za ažuriranje podataka u tom registru.

Obezbeđivanje mehanizma za proveru usklađenosti obračuna taksi koje za svoje usluge naplaćuju pružaoci javnih usluga je ključno kako bi se obezbedila ujednačenost postupanja organa javne uprave u naplati usluga koje pružaju građanima i privredi. Izmenama odredbi Zakona o republičkim administrativnim taksama kojima bi se iznos takse izračunavao na osnovu procenjene vrednosti usluge u vezi sa kojima se taksa naplaćuje obezbedila bi se dosledna primena Pravilnika o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge. Uspostavljanje sistema za refundaciju nezakonito naplaćenih taksi bi dodatno unapredilo postupanje uprave ka građanima i privredi. Ujedno, potrebno je izvršiti ujednačavanje praksi organa javne uprave u smislu obezbeđivanja jednakosti visine taksi koje se naplaćuju korisnicima javnih usluga.

Od izuzetnog značaja bi bilo uspostavljanje javnog registra procedura, odnosno formalnosti, za sve građane i privredne subjekte. Procedure, odnosno formalnosti koje bi bile sadržane u registru, bile bi predstavljene na način koji bi bio pristupačan svima, a u cilju boljeg razumevanja samih procedura, organa koji su nadležni za njihovo sprovođenje i troškovi koji se odnose na sve učesnike u postupku.

Posebni cilj 4: Podizanje svesti građana i privrede o značaju suzbijanja sive ekonomije i motivacije za poštovanje propisa

Borba protiv sive ekonomije podrazumeva sinergiju, odnosno aktivno uključivanje svih državnih organa, organizacija, privrede i građana, jer bez potpunog uključivanja svih navedenih aktera nije moguće postići opšti cilj suzbijanja sive ekonomije.

Aktivno učestvovanje privrede i građana u suzbijanju sive ekonomije predstavlja dodatnu kontrolu kako neformalnih privrednih tokova, tako i formalne kontrole koja je organizovana na nivou javne uprave. Ovakav vid borbe protiv sive ekonomije daje i dodatni efekat pozitivnog pritiska građana i privrede na organe javne uprave da efikasnije obavljaju svoje poslove, kao i podrške uspostavljanju mehanizama za sprečavanje sive ekonomije. Kako bi se postigao navedeni dodatni efekat i aktivno privreda i građani uključili u borbu protiv sive ekonomije, prvenstveno je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se podigla poreska kultura i svest o negativnim posledicama sive ekonomije.

Do pre 15 godina ekonomija Republike Srbije funkcionisala je u potpuno drugačijim društveno-ekonomskim uslovima, koji nisu odgovarali uslovima konkurentne tržišne privrede. Reforme koje su sprovođene započete su na već poljuljanim osnovama urušene društvene ekonomije, koja je dodatno pogođena ratovima u regionu. U periodu koji je prethodio reformama, ekonomija Republike Srbije je bila pogođena sankcijama koje su dodatno oslabile poresku kulturu i povećale poresku evaziju. U tom periodu je neplaćanje poreskih obaveza, neprijavljivanje radnika i neregistrovanje privrednih subjekata postalo potpuno prihvatljivo usled potrebe za preživljavanjem. Istovremeno, industrija odnosno privredna i proizvodna aktivnost je zamirala, a jačao je trgovinski sektor koji se zasnivao na preprodaji u sivoj zoni. Ujedno, u istom periodu država je postala isuviše tolerantna prema takvom načinu privređivanja, uglavnom u cilju održavanja socijalnog mira.

Reforme koje su sprovođene u prethodnom periodu su samo ad hoc uticale na smanjenje neformalne, odnosno sive ekonomije u ukupnom učešću na tržištu, ali je izostao sistemski pristup suzbijanju sive ekonomije. U toku celog tog perioda održao se visok procenat učešća sive ekonomije u BDP Republike Srbije, koji je dodatno bio podržavan od strane građana i privrede, koji su bili vođeni idejom da se na takav način smanjuje njihova potrošnja. Plaćanje poreza se s njihove strane prvenstveno posmatra kao nepotrebna pojava, jer smatraju da se sredstva od poreza usmeravaju na plate ogromnog broja zaposlenih u javnom sektoru, a previđaju da se plaćanjem poreza omogućava šira javna potrošnja na opšta dobra – izgradnju škola, obdaništa, i drugih institucija od opšte društvene koristi, unapređenje zdravstvenog i socijalnog sistema, infrastrukture i životnog standarda svih građana.

Kako bi se ovakav pristup građana i privrede promenio, Vlada je u obavezi da posveti posebnu pažnju aktivnostima koje su usmerene na jačanje poreske kulture i svesti o štetnim uticajima sive ekonomije.

U vezi sa navedenim, sveukupna borba u suzbijanju sive ekonomije će podrazumevati prvenstveno kampanju na podizanju svesti građana o štetnim posledicama sive ekonomije i potrebi njihovog uključivanja u sveukupnu borbu na njenom suzbijanju. Aktivnosti će započeti proglašenjem 2016. godine godinom borbe protiv sive ekonomije, čime će se kroz kampanju i informisanje uticati na veću vidljivost borbe protiv sive ekonomije (izradiće se identitet nacionalne kampanje, kratki video zapisi, promotivni materijali, bilbordi, spotovi, reklame, brošure, posteri…).

Posebna pažnja će biti usmerena na edukaciju građana (posebno učenika osnovnih i srednjih škola) i poreskih obveznika, o štetnim posledicama sive ekonomije. U okviru promotivno edukativne kampanje, kao što su i ranija iskustva Poreske uprave pokazala, radi motivisanja građana da uzimaju fiskalne račune i na taj način budu prvi kontrolor legalnog poslovanja privrednih subjekata, organizovaće se nagradne igre za građane. Pored toga, u cilju povećavanja efekata nagradne igre, organizovaće se i takmičenja jedinica lokalne samouprave prema odnosu broja poslatih prijava/koverata za nagradnu igru i broja stanovnika u jedinici lokalne samouprave, a na osnovu utvrđene metodologije.

Ključni ciljevi kampanje su:

1) Bolje razumevanje građana o tome šta je to siva ekonomija, koje su njene posledice po životni standard i zašto je važno plaćati poreze;

2) Edukovanje građana kako da prepoznaju i prijave sivu ekonomiju;

3) Edukacija učenika usmerena ka razvoju fiskalne svesti i značaju poreza;

4) Jačanje poverenja u državu i način raspolaganja budžetskim sredstvima.

Prethodno navedeni ključni ciljevi će se reflektovati u jačanju poreske kulture i stvaranju okruženja koje podstiče poštovanje poreskih propisa, a konačno kroz porast priliva poreza u budžet Republike Srbije (pre svega PDV).

Kako bi se redovno pratila učinkovitost mera koje se sprovode u cilju podizanja svesti građana i privrede o značaju suzbijanja sive ekonomije i njenoj štetnosti, sprovodiće se ankete i istraživanja javnog mnjenja.

VII. SPROVOĐENJE I PRAĆENJE SPROVOĐENJA NACIONALNOG PROGRAMA

Sprovođenje Nacionalnog programa zasnivaće se na godišnjim akcionim planovima koji će se pripremati u saradnji sa svim resorno nadležnim organima javne uprave i kroz dijalog sa privatnim sektorom i civilnim društvom.

Sprovođenje politike organizovanog suzbijanja sive ekonomije odlikuje složenost i višedimenzionalnost, koja uslovljava poštovanje principa podele nadležnosti između resorno odgovornih organa javne uprave i njihovu koordinaciju. Drugi važan princip odnosi se na neophodnost stalnog dijaloga, uključivanja i saradnje sa predstavnicima privrede, civilnog društva, stručne i šire javnosti. Resorna ministarstva i organi javne uprave odgovorni su za sprovođenje mera i aktivnosti predviđenih akcionim planom, koje se nalaze u njihovoj nadležnosti.

Formirano Koordinaciono telo, kao telo Vlade, sa zadatkom da koordinira rad organa državne uprave i usmerava aktivnosti na pripremi i sprovođenju Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije nadzire i koordinira sprovođenje Nacionalnog programa. Administrativno-tehničke poslove za potrebe Koordinacionog tela obavljaće ministarstvo nadležno za poslove državne uprave i lokalne samouprave. U skladu sa tim navedeno ministarstvo je zaduženo za tehničku koordinaciju sprovođenja Nacionalnog programa, u saradnji sa Koordinacionim telom.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija će na kvartalnom nivou izveštavati Koordinaciono telo o napretku sprovođenja Nacionalnog programa, odnosno realizaciji Akcionog plana. Takođe, Koordinaciono telo će na godišnjem nivou izveštavati Vladu o realizaciji Nacionalnog programa.

Vlada

8229601524000 Godišnje izveštavanje

Koordinaciono telo

8286753302000

Izveštavanje kvartalno i godišnje

Ministarstvo nadležno za poslove finansija

Tehnička koordinacija

-70485381000

Nosioci aktivnosti

Kvartalno izveštavanje

o sprovođenju aktivnosti

Grafikon 3. – Koordinacija sprovođenja strategije

Tabela 1. – Ciklus sprovođenja Nacionalnog programa

Ciklus sprovođenja Nacionalnog programa

Period

Aktivnosti pre početka perioda

Aktivnosti tokom i na kraju perioda

2015. godina

Izrada Akcionog plana za 2016, sa projekcijom za 2017. godinu

Kvartalni izveštaji o sprovođenju

Godišnji izveštaj o sprovođenju

Ažuriranje indikatora

2016. godina

Izrada Akcionog plana za 2017, sa projekcijom za 2018. godinu

Kvartalni izveštaji o sprovođenju

Godišnji izveštaj o sprovođenju

– Ažuriranje indikatora

2017. godina

Izrada Akcionog plana za 2018, sa projekcijom za 2019. godinu

Kvartalni izveštaji o sprovođenju

Godišnji izveštaj o sprovođenju

Ažuriranje indikatora

– Analiza potrebe za revizijom – (mid-term external evaluation)

2018. godina

Revizija Nacionalnog programa (po potrebi)

Izrada Akcionog plana za 2019, sa projekcijom za 2020.

Usvajanje izmena i dopuna revidiranog Nacionalnog programa (po potrebi)

Kvartalni izveštaji o sprovođenju

Godišnji izveštaj o sprovođenju

Ažuriranje indikatora

2019. godina

Izrada Akcionog plana za 2020. godinu

Kvartalni izveštaji o sprovođenju

Godišnji izveštaj o sprovođenju

Ažuriranje indikatora

2020. godina

Sprovođenje Akcionog plana za 2020. godinu;

Revizija Nacionalnog programa u cilju njegovog usvajanja za naredni period

Kvartalni izveštaji o sprovođenju

Godišnji izveštaj o sprovođenju

Ažuriranje indikatora

Vrednovanje Nacionalnog programa (Final external evaluation)

Pokretanje postupka za izradu novog strateškog dokumenta

U 2018. godini, a po potrebi i ranije, sprovešće se spoljna ocena uspešnosti sprovođenja Nacionalnog programa (mid-term external evaluation), na osnovu čijih rezultata će biti preduzete potrebne korektivne mere.

Mere i aktivnosti sadržane u akcionim planovima za sprovođenje Nacionalnog programa finansiraće se iz budžeta Republike Srbije, donatorskih sredstava, kao i međunarodnih finansijskih institucija u skladu sa budžetskim ograničenjima. Ministarstvo nadležno za poslove državne uprave i lokalne samouprave, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za finansije, priprema godišnji pregled finansijskih sredstava i njihovih izvora predviđenih za sprovođenje akcionog plana za naredni period, na osnovu informacija koje dostavljaju resorni nadležni organi javne uprave, odnosno nosioci aktivnosti za sprovođenje pojedinih mera i aktivnosti iz akcionog plana. Priprema godišnjih pregleda potrebnih finansijskih sredstava i njihovih izvora odvijaće se istovremeno sa pripremom budžeta Republike Srbije za narednu godinu.

Najznačajniji identifikovani rizici za sprovođenje Nacionalnog programa su nedostatak finansijskih sredstava i nedovoljna saradnja i koordinacija nadležnih organa javne uprave. Koordinaciono telo predstavlja osnovni mehanizam kojim bi se mogao izbeći rizik koji se odnose na saradnju nadležnih organa javne uprave, a mera predviđena za izbegavanje, odnosno umanjenje rizika nedostatka finansijskih sredstava je projektno planiranje i korišćenje donatorskih sredstava.

U saradnji sa RSJP, ministarstvo nadležno za poslove državne uprave i lokalne samouprave razviće sistem za praćenje uticaja sprovođenja Nacionalnog programa, zasnovan na objektivno proverljivim pokazateljima uspešnosti, koji će se oslanjati na relevantne i verifikovane podatke.

Osnovni pokazatelji za praćenje sprovođenja strateških ciljeva dati su u Tabeli 2. – Indikatori za praćenje ostvarivanja strateških ciljeva.

Tabela 2. – Indikatori za praćenje ostvarivanja strateških ciljeva

Pregled najvažnijih indikatora za praćenje ostvarivanja strateških ciljeva

Poslednji raspoloživi podaci

2020

Izvori podataka

Generalni indikatori

Učešće sive ekonomije u BDP Republike Srbije

30,1% (2010)

26,7%

Studija o suzbijanju sive ekonomije

PDV jaz, u % hipotetičkog PDV

25,1% (2014)

Najviše 20%

Istraživanje Republičkog sekretarijata za javne politike

Učešće neformalno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti

24 % (2014)

17 %

Anketa o radnoj snazi (Republički zavod za statistiku)

VIII. AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE NACIONALNOG PROGRAMA ZA SUZBIJANJE SIVE EKONOMIJE

Aktivnosti, sa rokovima, organima i organizacijama nadležnim za sprovođenje aktivnosti, potrebnim finansijskim sredstvima i pokazateljima za praćenje sprovođenja mera Nacionalnog programa definisaće se godišnjim akcionim planovima, koje donosi Vlada.

Akcioni plan za sprovođenje Nacionalnog programa za 2016. godinu sa projekcijom za 2017. godinu, odštampan je uz Nacionalni program i čini njegov sastavni deo.

AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE NACIONALNOG PROGRAMA ZA SUZBIJANJE SIVE EKONOMIJE ZA 2016. SA PROJEKCIJOM ZA 2017. GODINU

Opšti cilj:

Suzbijanje sive ekonomije sa 30,1% na 26,7%

Pokazatelj na nivou opšteg cilja – pokazatelj uticaja: Smanjenje učešća sive ekonomije u BDP-u za 3,4 procentna poena

MERE NACIONALNOG PROGRAMA ZA SUZBIJANJE SIVE EKONOMIJE

Poseban cilj 1:

Efikasniji nadzor nad tokovima sive ekonomije/efikasniji inspekcijski nadzor

Mera 1.1.

Unapređenje sistema inspekcijskog nadzora

Pokazatelj rezultata mere – početna vrednost

Pokazatelj rezultata mere – ciljana vrednost

Izveštaj o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma – Kvalitet institucija 3,9

Efikasniji inspekcijski nadzor: Izveštaj o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma – Kvalitet institucija 5 (do kraja 2017.)

Aktivnosti

Rok za realizaciju

Pokazatelji učinka

Izvor verifikacije

Propis / Akt kroz koji se aktivnost sprovodi

Procenjena finansijska sredstva

Institucija ili telo odgovorno za realizaciju

Partner u realizaciji

Prethodni i povezani dokumenti

Budžetska – Linija programskog budžeta

Ostali izvori finansiranja

Praćenje sprovođenja smernica i izveštavanje o radu inspekcija, sa preporukama za efikasniji nadzor

Kontinuirano od 1. kvartala 2016.

Najmanje 80% inspekcijskih službi u potpunosti primenjuje smernice

Izveštaj o radu Koordinacione komisije

Smernice za sprovođenje inspekcijskog nadzora

Redovna sredstva

N/A

Kordinaciona komisija,

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (u daljem tekstu: MDULS, sve inspekcije

USAID-BEP

Zakon o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS”, broj 36/15- u daljem tekstu: ZOIN)

Sprovođenje analize usaglašenosti propisa iz oblasti inspekcijskog nadzora

Kontinuirano od 3. kvartala 2016. godine

Formulisan i objavljen izveštaj Koordinacione komisije sa preporuka izmena/dopuna propisa i merama za unapređenje koordinacije inspekcija

Izveštaj Koordinacione komisije sa preporuka izmena/dopuna propisa i merama za unapređenje koordinacije inspekcija

Redovna sredstva

N/A

Koordinaciona komisija

Resorna ministarstva

Inspekcije

USAID-BEP

ZOIN

Uspostavljanje okvira za usaglašavanja propisa iz oblasti inspekcijskog nadzora

2016.

1. Dostavljene izjave o usaglašenosti svih nadležnih ministarstava 2. Donet zaključak Vlade kojim se nalažu izmene neophodnih propisa

Model izjave o usaglašenosti

Zaključak Vlade kojim se preporučuju izmene neophodnih propisa

Redovna sredstva

N/A

Koordinaciona komisija

MDULS

Ministarstva koja u svom sastavu imaju inspekcije

USAID-BEP

ZOIN

Unapređenje kapaciteta za vršenje nadležnosti inspekcija nad neregistrivanim subjektima, u skladu sa ZOIN

2016. godine

1. Najmanje 80% inspekcija u potpunosti postupa po smernicama za nadzor nad neregistrovanim subjektima

2. Sprovedeno minimum dve obuke za minimum 20 inspektora godišnje za postupanje sa neregistrovanim subjektima

1.Metodološka objašnjenja 2. Vodič za postupanje

2.Izveštaj o radu Koordinacione komisije

Redovna sredstva

N/A

MDULS

Inspekcije u okviru ministarstava

USAID-BEP

ZOIN

Mera 1.2.

Unapređenje kapaciteta inspekcija za planiranje, sprovođenje i izveštavanje o inspekcijskom nadzoru

Pokazatelj rezultata mere – početna vrednost

Pokazatelj rezultata mere – ciljana vrednost

Postojanje kontrolnih listi za postupanje inspektora u 2013. godini – 30% inspekcija

Postojanje godišnjih planova inspekcija za 2013. godinu 66%

Postojanje kontrolnih listi za postupanje inspektora zaključno sa 2016. godini – 100% inspekcija

Procenat postojanja godišnjih planova inspekcija – 100% i njihovo ispunjenje minimum 80% zaključno sa 2016. godinom

Aktivnosti

Rok za realizaciju

Pokazatelji učinka

Izvor verifikacije

Propis / Akt kroz koji se aktivnost sprovodi

Procenjena finansijska sredstva

Institucija ili telo odgovorno za realizaciju

Partner u realizaciji

Prethodni i povezani dokumenti

Budžetska – Linija programskog budžeta

Ostali izvori finansiranja

Sprovođenje analiza u oblasti procene rizika za sve oblasti u kojima se vrši inspekcijski nadzor

2016.

Izrađene i objavljene smernice u primeni metoda za procenu rizika u različitim oblastima na koje se primenjuje ZOIN

Smernice o primeni metoda za procenu rizika u različitim oblastima na koje se primenjuje ZOIN

Redovna sredstva

N/A

Ministarstva koja u svom sastavu imaju inspekcije

Koordinaciona komisija

USAID-BEP

ZOIN

Standardizacija procesa procene rizika pri planiranju i sprovođenju inspekcijskog nadzora

2016.

Doneti planovi inspekcija na osnovu procene rizika

1.Uredba o utvrđivanju metodologije sprovođenja procene rizika;

2. Planovi inspekcija

Uredba o utvrđivanju metodologije sprovođenja procene rizika

Redovna sredstva

N/A

Koordinaciona komisija,

sva ministarstva koja u svom sastavu imaju inspekcije

ZOIN

Uredba o zajedničkim elementima procene rizika u inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS”, broj 81/15)

Analiza poslovnih procesa inspekcija u cilju utvrđivanja polaznih osnova za uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti inspekcijskog nadzora

2016.

Izrađen izveštaj o poslovnim procesima inspekcija sa predlogom projekta

Izveštaj o poslovnim procesima inspekcija sa predlogom projekta

Redovna sredstva

N/A

MDULS

USAID – BEP

ZOIN

Organizacija konferencije pod pokroviteljstvom Republike Srbija u cilju prikupljanja sredstava za unapređenje tehničkih resursa inspekcija, pre svega informacionog sistema i opreme

2016.

Prikupljena potrebna sredstva utvrđena u Aktivnosti 3

Redovna sredstva

N/A

Koordinaciona komisija,

ministarstva koja u svom sastavu imaju inspekcije

Implementacija jedinstvenog informacionog sistema u oblasti inspekcijskog nadzora

2016. za pilot inspekcije

2017. za ostale inspekcije

1. IT sistem implementiran u 4 pilot inspekcije do 30.6. 2017. 2. IT sistem implementiran u svim inspekcijama do kraja 2018.

IT sistem

Redovna sredstva

N/A

Koordinaciona komisija,

ministarstva koja u svom sastavu imaju inspekcije

USAID – BEP

Sprovođenje stručnog usavršavanja inspektora za korišćenje IT sistema i u oblasti planiranja inspekcijskog nadzora

2017.

Sprovedene obuke za najmanje tri pilot inspekcije (poreska, tržišna, radna)

Redovna sredstva

N/A

Koordinaciona komisija,

Inspekcije

MDULS

Sprovođenje stručnog usavršavanja inspektora u oblasti inspekcijskog nadzora u odnosu na izmene sektorskih propisa

Kontinuirano

Sprovedene obuke za minimum 220 inspektora trenera

Redovna sredstva

N/A

Koordinaciona komisija,

Inspekcije,

MDULS

USAID – BEP

Sprovođenje analize kapaciteta inspekcija

2016.

Sačinjen izveštaj sa pregledom potreba za unapređenjem kapaciteta inspekcija

Izveštaj sa predlogom potreba za unapređenje kapaciteta inspekcija

Preporuka Koordinacione komisije

Redovna sredstva

N/A

Koordinaciona komisija,

Inspekcije

MDULS

Usklađivanje broja inspektora u skladu da utvrđenim potrebama

Kontinuirano od 2016 do kraja 2017. godine

Zaposlen potreban broj inspektora u skladu sa utvrđenim potrebama na osnovu analize kapaciteta inspekcija

Izveštaji o radu inspekcija

Pravilnici o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta u organima državne uprave

Redovna sredstva

N/A

MDULS

Inspekcije

10.

Obezbeđivanje nedostajućih sredstava za rad

Kontinuirano od 2016.

nabavljena oprema u skladu sa utvrđenim potrebama

Izveštaji o radu inspekcija

Redovna sredstva

N/A

Inspekcije,

Koordinaciona komisija

11.

Utvrđeni kriterijumi za vrednovanje učinka inspektora

2016.

Izmenjeni propisi kojima se utvrđuje način obračuna zarade i ocenjivanja inspektora

Zakon o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS”, br. 62/06, 63/06-ispravka, 115/06-ispravka, 101/07, 99/10, 108/13 i 99/14)

Uredba o ocenjivanju državnih službenika („Službeni glasnik RS”, br. 11/06 i 109/09)

Zakon o platama državnih službenika i nameštenika

Uredba o ocenjivanju državnih službenika

Redovna sredstva

N/A

MDULS

Koordinaciona komisija

Mera 1.3.

Uspostavljanje mehanizama za obezbeđenje transparentnosti inspekcijskog nadzora i interakcije sa građanima i privredom

Pokazatelj rezultata mere – početna vrednost

Pokazatelj rezultata mere – ciljana vrednost

regulatorna transparentnost 3,6 Globalni indeks konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma

do kraja 2017. godine; regulatorna transparentnost – 3,8 Globalni indeks konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma

Aktivnosti

Rok za realizaciju

Pokazatelji učinka

Izvor verifikacije

Propis / Akt kroz koji se aktivnost sprovodi

Procenjena finansijska sredstva

Institucija ili telo odgovorno za realizaciju

Partner u realizaciji

Prethodni i povezani dokumenti

Budžetska – Linija programskog budžeta

Ostali izvori finansiranja

Uspostavljanje portala (izrada internet strane) sa dostupnim podacima o inspekcijskom nadzoru

2016.

1. Objavljeni i besplatno dostupni propisi, kontrolne liste, planovi nadzora i drugih dokumenata i podataka u vezi sa inspekcijskim nadzorom 2. Mogućnost ostavljanja komentara i pitanja u vezi inspekcijskog nadzora

Portal sa dostupnim podacima o inspekcijskom nadzoru na elektronskoj prezentaciji Koordinacione komisije

Redovna sredstva

N/A

Koordinaciona komisija,

Inspekcije,

MDULS

USAID – BEP

ZOIN

Uspostavljen efikasan sistem za podnošenje anonimnih prijava (telefonom i mejlom) o slučajevima sive ekonomije i obaveštavanje o statusu prijave u roku od 72 sata

2016.

Pokrenuti aplikaciju i „call centar” koji omogućava da se u roku od 72 sata građani obaveštavaju o statusu podnete prijave

N/A

Koordinaciona komisija,

Inspekcije,

MDULS

Mera 1.4.

Unapređenje sistema procesuiranja krivičnih dela i prekršaja protiv privrede

N/A

Pokazatelj rezultata mere – početna vrednost

Pokazatelj rezultata mere – ciljana vrednost

Procenat korišćenja procene rizika u inspekcijskom nadzoru u 2013. godini 54%

Procenat korišćenja procene rizika u inspekcijskom nadzoru u 2017. godine 100%

Aktivnosti

Rok za realizaciju

Pokazatelji učinka

Izvor verifikacije

Propis / Akt kroz koji se aktivnost sprovodi

Procenjena finansijska sredstva

Institucija ili telo odgovorno za realizaciju

Partner u realizaciji

Prethodni i povezani dokumenti

Budžetska – Linija programskog budžeta

Ostali izvori finansiranja

Sprovođenje stručnog usavršavanja u cilju uspešnijeg suzbijanja sive ekonomije za inspekcije, carinu, tužioce, policiju i poresku policiju

2016.

Sprovedeno minimum dve obuke za minimum 40 inspektora, carinika godišnje

Izveštaj Koordinacione komisije

Redovna sredstva

N/A

Služba za upravljanje kadrovima (u daljem tekstu: SUK)

MDULS,

Ministarstvo finansija – Uprava carina i Poreska uprava,

Ministarstvo pravde,

Ministarstvo unutrašnjih poslova,

ministarstva u čijoj nadležnosti su inspekcije

Uspostavljen sistem razmene informacija između svih učesnika u procesu utvrđivanja krivične i prekršajne odgovornosti u oblasti sive ekonomije

2016.

Uspostavljena efikasna razmena informacija između svih učesnika u procesu utvrđivanja krivične i prekršajne odgovornosti u oblasti sive ekonomije, tzv. službenici za vezu i udarne grupe.

Pravilnici o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u svim inspekcijama, Upravi carina, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Prekršajni sudovi i Tužilaštva

Redovna sredstva

N/A

Inspekcije,

Uprava carina, Prekršajni sudovi, Tužilaštva

MDULS, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija

Strategija istrage finansijskog kriminala

Uspostavljanje posebnih organizacionih jedinica tužilaštava za procesuiranje krivičnih dela protiv privrede

2016.

Promenjeni pravilnici o sistematizaciji i uređenju tužilaštava i angažovanju tužilaca na tim poslovima

1.Pravilnici o sistematizaciji i uređenju tužilaštava

2.Izveštaji o radu tužilaštava

Pravilnici o sistematizaciji organizaciji radnih mesta u tužilaštvima

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo pravde

Tužilaštva

Ministarstvo finansija

Strategija istrage finansijskog kriminala

Uspostavljanje posebnih organizacionih jedinica u prekršajnim sudovima za procesuiranje prekršaja iz oblasti inspekcijskog nadzora

2016.

Promenjeni pravilnici o sistematizaciji prekršajnih sudova i angažovan potreban broj sudija u svakom prekršajnom sudu na tim poslovima

1.Pravilnici o sistematizaciji prekršajnog suda

2.Izveštaji o radu prekršajnog suda

Pravilnici o sistematizaciji organizaciji radnih mesta u prekršajnim sudovima

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo pravde

Prekršajni sudovi

MDULS

Sprovođenje stručnog usavršavanja tužilaca i policije za krivično gonjenje izvršilaca krivičnih dela protiv privrede

2016.

Sprovedeno minimum 4 obuke za minimum 80 tužilaca i minimum 60 policajaca

Izveštaj o radu Pravosudne akademije

Redovna sredstva

N/A

Pravosudna akademija

Kriminalističko policijska akademija

Sprovođenje stručnog usavršavanja sudija u oblasti procesuiranja krivičnih dela protiv privrede

2016.

Sprovedeno minimum 4 obuke obuka za minimum 80 sudija

Izveštaj o radu Pravosudne akademije

Redovna sredstva

N/A

Pravosudna akademija

Uspostavljanje kapaciteta inspekcija za sprovođenje prvostepenih prekršajnih postupaka za izvršenje prekršaja manjeg stepena društvene opasnosti

2016.

1. Izmenjeni sektorski propisi kojima se utvrđuju fiksne mandatne kazne za prekršaje koji predstavljaju manji stepen društvene opasnosti;

2. Sprovedeno stručno usavršavanje za primenu izmena propisa za minimum 30 inspektora u minimum 5 inspekcija

Izveštaj Koordinacione komisije

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija,

Ministarstvo finansija,

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

Mera 1.5.

Unapređenje koordinacije rada carine, inspekcija i policije

Pokazatelj rezultata mere – početna vrednost

Pokazatelj rezultata mere – ciljana vrednost

Procenat rešenih predmeta u kalendarskoj godini u 2013. godini: 47%

Procenat rešenih predmeta u kalendarskoj godini u 2017. godine: 55%

Aktivnosti

Rok za realizaciju

Pokazatelji učinka

Izvor verifikacije

Propis / Akt kroz koji se aktivnost sprovodi

Procenjena finansijska sredstva

Institucija ili telo odgovorno za realizaciju

Partner u realizaciji

Prethodni i povezani dokumenti

Budžetska – Linija programskog budžeta

Ostali izvori finansiranja

Definisanje jasnih kriterijuma koji se koriste u procesu procene rizika u Upravi carina, njihovo stalno ažuriranje, kao i njihova kompatibilnost sa sistemom procene rizika kod inspekcijskih organa

2016.

Izmenjeni odgovarajući propisi

Službeni glasnik

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija – Uprava carina

ZOIN Carinski zakon („Službeni glasnik RS”, br.18/10, 111/12 i 29/15)

Uključivanje svih nadležnih organa u rad Koordinacionog tela i Operativne radne grupe za koordinaciju integrisanog upravljanja granicom i jasno definisana dinamika aktivnosti

2016.

Izmenjeni akti o formiranju i radu Koordinacionog tela u Operativne radne grupe

Odluka Vlade

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo unutrašnjih poslova ( u daljem tekstu: MUP)

Ministarstvo finansija,

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine,

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija,

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Uspostavljanje kontinuirane saradnje Koordinacionog tela za integrisano upravljanje granicom i Koordinacione komisije

2016.

Izmenjen Carinski zakon kojim se definiše saradnja ova dva tela

Službeni glasnik

Carinski zakon

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

MUP,

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

Zakona o zaštiti državne granice,

Strategija integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, broj 111/12)

Sprovođenje pilota integrisane kontrole graničnih prelaza

2016.

Sprovedeno 2 pilota u 2016. godini

Izveštaj o radu Koordinacionog tela za integrisano upravljanje granicom

Redovna sredstva

N/A

MUP,

Ministarstvo finansija,

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine,

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija,

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Zakon o zaštiti državne granice

Ujednačavanje prakse vrednovanja i daljeg praćenja carinjene robe

2016.

Upoređivanja stvarne i deklarisane količine cene robe, provere nabavne cene, evidentiranje adrese na kojoj se nalazi skladište dobavljača, ustanovljen način kontrole materijalnog razduženja robe

Izveštaj o radu Uprave carina

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija – Uprava carina

Uredba o usklađivanju nomenklature carinske tarife za 2016. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 98/15)

Carinski zakon

Uspostavljanje ujednačene prakse kontrole porekla robe koja se prodaje na otvorenim tržnim centrima (pijace i sl) u postupku izdavanja prodajnih mesta (tezgi), kao i kod prodaje polovnih odevnih predmeta (tzv. „second hand”)

2016.

Uspostavljena ujednačena praksa kontrole robe koja se prodaje na otvorenim tržnim centrima

Izveštaj o radu Uprave carina

Izveštaj o radu Tržišne inspekcije

Izveštaj o radu Komunalne inspekcije

Redovna sredstva

N/A

Komunalne inspekcije,

Uprava carina,

Tržišna inspekcija

Javna komunalna preduzeća

Uspostavljanje mehanizma za koordinaciju aktivnosti i prioritizaciju na suzbijanju sive ekonomije na graničnim prelazima

2016.

1.Uspostavljeni kontrolni punktovi na identifikovanim mestima pojačane trgovine na crno

2. Izmenjen Carinski zakon i prateći podzakonski akt kojim se definiše evidentiranje lica koje je preuzelo robu

Izveštaj o radu Uprave carina

Službeni glasnik

Carinski zakon

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija – Uprava carina

Strategija o integrisanom upravljanju granicom u Republici Srbiji

Izrada planskog dokumenta za zajednično delovanje nadležnih tela za kritične oblasti/delatnosti/pojavne oblike sive ekonomije

2016.

Usvojen akcioni plan zajedničkog delovanja inspekcija, carine, policije i tužilaštava za naredni period za oblasti suzbijanja krijumčarenja akcizne robe , voća, povrća, mesa, mlinarsko-pekarskih i tekstilnih proizvoda

Akcioni plan zajedničkog delovanja inspekcija, carine, policije i tužilaštava

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

Ministarstvo pravde,

MUP

Republičko javno tužilaštvo,

Inspekcije

Bolja kontrola i prevencija osnivanja tzv „peračkih” i „fantom” preduzeća

2016.

Uvedena evidencije osnivača i povezanih lica privrednog subjekta kojem je privremeno oduzet PIB, radi privremenog onemogućavanja osnivanja novih privrednih subjekata. do okončanja postupka

Službeni glasnik

Zakon o registraciji privrednih subjekata

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo privrede, Agencija za privredne registre

Ministarstvo finansija

Mera 1.6.

Uspostavljenje ujednačene politike sankcionisanja sive ekonomije

Pokazatelj rezultata mere – početna vrednost

Pokazatelj rezultata mere – ciljana vrednost

Procenat rešenih predmeta u 2013. godini: 47%

Procenat rešenih predmeta u 2017. godine: 55%

Aktivnosti

Rok za realizaciju

Pokazatelji učinka

Izvor verifikacije

Propis / Akt kroz koji se aktivnost sprovodi

Procenjena finansijska sredstva

Institucija ili telo odgovorno za realizaciju

Partner u realizaciji

Prethodni i povezani dokumenti

Budžetska – Linija programskog budžeta

Ostali izvori finansiranja

Sprovedena analiza kaznenih mera u sektorskim propisima i izrečenih kazni

2016.

Pripremljen izveštaj o pregledu trenutnog stanja sa predlozima za izmene propisa u oblasti

Izveštaj o pregledu trenutnog stanja sa predlozima za izmene propisa u oblasti

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo pravde

Usklađivanje sektorskih propisa u skladu sa izvršenom analizom srazmernosti i celishodnosti izrečenih kazni

2016.

Usvojen zaključak Vlade kojim se nalaže priprema i predlaganje izmene propisa i primena preporuke za reviziju praksi

Zaključak Vlade

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo pravde

Mera 1.7.

Unapređenje sistema evidencije o zaradama i doprinosima zaposlenih

Pokazatelj rezultata mere – početna vrednost

Pokazatelj rezultata mere – ciljana vrednost

Broj utvrđenih neprijavljenih radnika u 2014.- u 30.226 izvršenih inspekcijskih nadzora ustanovljeno 5.831 lice na faktičkom radu (neprijavljeno lice)

Smanjen broj utvrđenih neprijavljenih radnika za 20% do kraja 2017. godine

Aktivnosti

Rok za realizaciju

Pokazatelji učinka

Izvor verifikacije

Propis / Akt kroz koji se aktivnost sprovodi

Procenjena finansijska sredstva

Institucija ili telo odgovorno za realizaciju

Partner u realizaciji

Prethodni i povezani dokumenti

Budžetska – Linija programskog budžeta

Ostali izvori finansiranja

Revizija sistema prijave i evidentiranja zaposlenih

2016.

1.Izmena propisa kojom se propisuje da se prijava radnika vrši najmanje jedan dan pre stupanja na rad novozaposlenog lica 2. Izmene propisa kojim se reguliše registracija zaključenih ugovora o radu kod nadležnog državnog organa

Službeni glasnik

Zakon o radu

Zakon o zapošljavanju

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju

Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja

Zakon o zdravstvenom osiguranju

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Ministarstvo finansija

Centralni registar za socijalno osiguranje (u daljem tekstu: CROS),

Ministarstvo zdravlja,

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: PIO)

Omogućiti razmenu podataka između poslovnih banaka i Poreske uprave (u daljem tekstu : PU)

2016.

1. Utvrđen regulatorni okvir za razmenu podataka o zaradama, porezima i doprinosima između banaka, PU, CROS, PIO i Republičkog fond za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: RFZO)

2. Implementirano tehničko rešenje za razmenu podataka

Službeni glasnik

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija,

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo zdravlja

CROS,

RFZO,

PIO

Uspostavljanje mehanizma za efikasniju prijavu sezonskih radnika

2016.

Izmena propisa kojima se uspostavlja sistem vaučera

Službeni glasnik

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Planski suzbiti sivu ekonomiju koja se manifestuje kroz rad na crno radno sposobnih lica koja su korisnici prava na novčanu pomoć

2016.

1. Donet plan kojim je uređeno da radno sposobna lica – korisnici prava na novčanu pomoć, imaju obavezu evidentiranja u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (u daljem tekstu: NSZ) kako bi s preduzele aktivnosti na njihovom zapošljavanju; 2. NSZ sprovodi programe usavršavanja ovih lica radi efikasnijeg uključivanja u proces rada; 3. Uvedena obaveza redovnog javljanja korisnika novčane pomoći NSZ-u

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Mera 1.8.

Unapređenje nadzora nad delatnostima za čije je obavljanje potrebna licenca

Pokazatelj rezultata mere – početna vrednost

Pokazatelj rezultata mere – ciljana vrednost

Početna vrednost će biti utvrđena u 2016. analizom stanja

Smanjen broj lica za koje se utvrdi da obavljaju delatnost bez licence ili koja ne ispunjavaju uslove za dalje poslovanje sa licencom za 10%

Aktivnosti

Rok za realizaciju

Pokazatelji učinka

Izvor verifikacije

Propis / Akt kroz koji se aktivnost sprovodi

Procenjena finansijska sredstva

Institucija ili telo odgovorno za realizaciju

Partner u realizaciji

Prethodni i povezani dokumenti

Budžetska – Linija programskog budžeta

Ostali izvori finansiranja

Analiza stanja u oblasti, identifikovanje svih izdavalaca licenci i broja nosilaca licenci

2016.

Izveštaj o sprovedenoj analizi stanja sa popisom izdavalaca i nosilaca licenci

Izveštaj o sprovedenojanalizi

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo privrede

Ministarstvo finansija,

Privredna komora Srbije (u daljem tekstu: PKS)

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (u daljem tekstu: NALED)

Uspostaviti javno dostupnu bazu podataka o izdavaocima i nosiocima licenci

2017.

Registar procedura/formalnosti je operativan i redovno ažuriran (poseban cilj 3)

Registar procedura

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

PKS

NALED

Republički sekretarijat za javne politike (u daljem tekstu: RSJP)

Uspostavljanje mehanizama za podizanje odgovornosti izdavalaca licenci i praćenja ispunjenosti uslova za posedovanje licenci

2017.

1. Propisana obaveza dostavljanja potvrde saobraznosti

2. Redovna kontrola ispunjenosti uslova u skladu sa metodologijom procene rizika

Službeni glasnik

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

Svi izdavaoci licenci

Poseban cilj 2:

Unapređenje funkcionisanja fiskalnog sistema

Mera 2.1.

Stimulisanje poštovanja propisa i podsticaji prevođenju sive ekonomije u legalne tokove

Pokazatelj rezultata mere – početna vrednost

Pokazatelj rezultata mere – ciljana vrednost

Učešće neformalno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti u 4.kv 2014. godine: 24%

Učešće neformalno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti do kraja 2017 godine – 15%

Aktivnosti

Rok za realizaciju

Pokazatelji učinka

Izvor verifikacije

Propis / Akt kroz koji se aktivnost sprovodi

Procenjena finansijska sredstva

Institucija ili telo odgovorno za realizaciju

Partner u realizaciji

Prethodni i povezani dokumenti

Budžetska – Linija programskog budžeta

Ostali izvori finansiranja

Izrada Plana fiskalnih mera za stimulisanje zapošljavanja

do 1. februara2016.

Izrađen Plan fiskalnih mera za stimulisanje zapošljavanja sa preporukama o izmena propisa kojim bi se uvele određene stimulativne mere i razmotrenim eventualnim izmenama visine neoporezivog iznosa zarada u skladu sa novim zakonom koji uređuje pitanja finansiranja lokalnih samouprava

Plan fiskalnih mera za stimulisanje zapošljavanja

Redovna sredstva

N/A

Koordinaciono telo Vlade za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije (u daljem tekstu: Koordinaciono telo) i

Ministarstvo finansija

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja,

NALED

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Usklađivanje rokova za izmirenje poreskih obaveza (registrovanih i neregistrovanih subjekata)

2016.

Izmenjeni propisi na način da se propiše rok od 15 dana za plaćanje poreskih obaveza i poseban rok za registraciju neregistrovanog subjekta

Službeni glasnik

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Redovna sredstva

Koordinaciono telo i

Ministarstvo finansija

NALED

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Uvođenje poreskih olakšica tokom prve godine poslovanja privrednim društvima i preduzetnicima

2016.

Izmenjen propis na način da se propiše niža stopa poreza na dobit za privredna društva i preduzetnike u prvoj godini uz ograničenje trajanja te olakšice do tri godine od uvođenja mere.

Službeni glasnik

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

Koordinaciono telo,

NALED

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Uvođenje olakšica tokom prve godine poslovanja privrednim društvima i preduzetnicima pri utvrđivanju visine neporeskih nameta

2016.

Izmene propisa kojima se predviđa niži iznos naknada za privredna društva i preduzetnike koji su u prvoj godini poslovanja

Službeni glasnik

Zakon o republičkim administrativnim taksama

Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

Koordinaciono telo,

RSJP,

NALED

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Uvođenje poreskih olakšica za preduzetnike koji iz statusa nezaposlenog počinju sa obavljanjem delatnosti

2016.

Izmene propisa kojima preduzetnik koji je bio na evidenciji nezaposlenih u prvih 6 meseci od registracije bio oslobođen od plaćanja poreza na zaradu i doprinosa

Službeni glasnik

Zakon o porezu na dobit pravnih lica

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju

Zakona o obaveznom socijalnom osiguranju

Zakon o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Koordinaciono telo,

NALED,

NSZ

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Mera 2.2.

Unapređenje pravičnosti u fiskalnoj politici

Pokazatelj rezultata mere – početna vrednost

Pokazatelj rezultata mere – ciljana vrednost

Za 2014. je utvrđeno procentualno učešće ukupne dobrovoljne naplate poreza u ukupnom poreskom prihodu procenjene u budžetu Republike Srbije 85%

Procentualno učešće ukupne dobrovoljne naplate poreza u ukupnim poreskim prihodima procenjenim u budžetu Republike Srbije za 2017. godine – 87%

Aktivnosti

Rok za realizaciju

Pokazatelji učinka

Izvor verifikacije

Propis / Akt kroz koji se aktivnost sprovodi

Procenjena finansijska sredstva

Institucija ili telo odgovorno za realizaciju

Partner u realizaciji

Prethodni i povezani dokumenti

Budžetska – Linija programskog budžeta

Ostali izvori finansiranja

Uspostaviti listu privrednih subjekata koji uredno izmiruju poreske obaveze i posluju u skladu sa zakonom – „Bela lista”

2016.

1. Uspostavljeni kriterijumi na osnovu kojih se klasifikuju privredni subjekti u uredne platiše na „Belu listu”

2. Definisane procedure za ulazak privrednih društava na „Belu listu”

Akt Vlade

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

Uvođenje olakšica u poslovanju za privredne subjekte koja su na listi redovnih platiša

2016.

Izmene propisa kojima se propisuje kraći rok za povraćaj PDV- automatska primena pojednostavljenih carinskih postupaka, oslobađanje od dostavljanja sredstava obezbeđenja u carinskim postupcima i, kao i u postupcima sa akciznom robom

Službeni glasnik

Uredba o carinski dozvoljenom postupanju s robom, Carinski zakon,

Zakon o akcizama, Zakon o porezu na dodatu vrednost

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija,

Uprava carina,

Koordinaciono telo,

NALED

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Uvođenje mehanizama za neposrednu komunikaciju redovnih platiša sa organima državne uprave

2016.

Definisane procedure komunikacije sa organima državne uprave

Interni akti PU

Redovna sredstva

N/A

Poreska uprava

Koordinaciono telo,

NALED

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Podsticanje projekata grupnog uvođenja integrisanih sistema upravljanja i unapređenja kvaliteta i konkurentnosti u lancima snabdevanja privrednih subjekata

2017.

Uspostavljena najmanje dva sistema lanca logistike, dobavljača i partnera u kojima je osnov za uključivanje legalno poslovanje sa internom kontrolom na osnovu standarda upravljanja kvalitetom, zaštitom životne sredine i zaštitom zdravlja i bezbednosti na radu

Akt Vlade

Program Ministarstva privrede

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo privrede

Ministarstvo finansija, PKS, Savez za fer konkurenciju,

Klasteri i druga privredna udruženja

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Utvrđivanje mehanizama za stimulicaju redovnih platiša u procedurama javne nabavke

2016.

Izmeniti propise tako da se ograniči učešće privrednim subjektima koji neredovno izmiruju poreske obaveze i obaveze prema zaposlenima kroz implementaciju kriterijuma da u postupku mogu učestvovati samo lica koja dokažu da nemaju dugovanja u poslednjih 6 meseci prema državi, drugim nosiocima javnih ovlašćenja i prema zaposlenima

Službeni glasnik

Zakon o javnim nabavkama

Redovna sredstva

N/A

Uprava za javne nabavke

Ministarstvo finansija

Unapređenje sistema odgovornosti nadležnog tela u postupcima javnih nabavki

2016.

Izmenjen Zakon o javnim nabavkama kojim bi se regulisala obaveza Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki da izvrši ocenu dokaza o ispunjenosti uslova

Službeni glasnik

Zakon o javnim nabavkama

Redovna sredstva

N/A

Uprava za javne nabavke

Ministarstvo finansija,

Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki

Mera 2.3.

Unapređenje sistema fiskalizacije

Pokazatelj rezultata mere – početna vrednost

Pokazatelj rezultata mere – ciljana vrednost

Broj delatnosti iz oblasti, grana i grupa klasifikacije izuzet od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase u skladu sa odredbama Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase („Službeni glasnik RS”, br. 61/10, 101/10, 94/11, 83/12, 59/13 i 100/14) – 2015. godina

Smanjen broj delatnosti izuzetih od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase, a u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje klasifikacija delatnosti do kraja 2017. godine

Aktivnosti

Rok za realizaciju

Pokazatelji učinka

Izvor verifikacije

Propis / Akt kroz koji se aktivnost sprovodi

Procenjena finansijska sredstva

Institucija ili telo odgovorno za realizaciju

Partner u realizaciji

Prethodni i povezani dokumenti

Budžetska – Linija programskog budžeta

Ostali izvori finansiranja

Utvrđivanje polaznih osnova za izmenu sistema fiskalizacije i predloga proširenja obuhvata fiskalizacije

2016.

Sprovedena analiza i formirane preporuka za unapređenje sistema fiskalizacije i proširenje obuhvata fiskalizacije

Izveštaj o radu Koordinacionog tela

Izveštaj Radne grupe za unapređenje sistema fiskalizacije u Republici Srbiji, kroz sagledavanje funkcionalnih i tehničkih karakteristika fiskalizacije, troškova s tim u vezi, kao i analiza potreba za proširenjem obuhvata fisklaizacije

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

Proširenje obuhvata fiskalizacije

2017.

Usvojene preporuke i izmenjeni propisi u oblasti fiskalizacije sa proširenim obuhvatom fiskalizacije

Službeni glasnik

Izmena propisa iz oblasti fiskalizacije

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

Koordinaciono telo,

RSJP,

NALED

Unapređenje sistema fiskalizacije u skladu sa rezultatima analize efekata i preporukama Radne grupe za unapređenje sistema fiskalizacije

2017.

Početak primene izmenjenih propisa u oblasti fiskalizacije

Evidencije Poreske uprave

Izmena propisa iz oblasti fiskalizacije

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

Koordinaciono telo,

RSJP,

NALED

Sprovođenje podsticanja implementacije unapređenog sistema fiskalizacije, kao i elektronskog plaćanja (bezgotovinskog plaćanja)

2017.

Izmenjeni propisi kojima se: 1. Uvodi online sistem fiskalizacije; 2. Uvodi obaveznost posedovanja terminala za bezgotovinsko plaćanje za većinu delatnosti (trgovina i pružanje usluga); 3. Uređen način subvencionisanja nabavke terminala preduzetnicima i mikro privrednim subjektima

Službeni glasnik

Izmena propisa iz oblasti fiskalizacije

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

Poseban cilj 3:

Smanjenje administrativnog opterećenja za privredu i građane

Mera 3.1.

Uspostavljanje javnog registra neporeskih nameta

Pokazatelj rezultata mere – početna vrednost

Pokazatelj rezultata mere – ciljana vrednost

Nepostojanje Javnog registra neporeskih nameta; regulatorna transparentnost 3,6 Globalni indeks konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma

Uspostavljanje javnog registra neporeskih nameta sa unetim svim nametima do kraja 2017. godine; regulatorna transparentnost – 3,8 Globalni indeks konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma

Aktivnosti

Rok za realizaciju

Pokazatelji učinka

Izvor verifikacije

Propis / Akt kroz koji se aktivnost sprovodi

Procenjena finansijska sredstva

Institucija ili telo odgovorno za realizaciju

Partner u realizaciji

Prethodni i povezani dokumenti

Budžetska – Linija programskog budžeta

Ostali izvori finansiranja

Sprovođenje analize neporeskih nameta i njihova klasifikacija

2016.

Definisan spisak svih taksi i naknada i drugih nameta, po utvrđenim oblastima

Izveštaj o radu Koordinacionog tela

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

RSJP

NALED

Smanjenje broja parafiskalnih nameta

2016.

Donet akt Vlade kojim se nalaže ukidanje parafiskalnih nameta za koje je analizom utvrđeno neopravdano postojanje

Službeni glasnik

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

RSJP

Uspostavljanje efikasnijeg sistema naplate i sistema raspodele neporeskih prihoda

2016.

Izrađena analiza i metodologije obračuna i raspodele neporeskih prihoda

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

NALED

Utvrđivanje javnog registra neporeskih nameta

2017.

1. Donet propis kojima je registar neporeskih nameta definisan kao javni

2. Utvrđene nadležnosti organa državne uprave za razmenu podataka i ažuriranje registra

Službeni glasnik

zakon o jedinstvenom registru neporeskih nameta

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

Koordinaciono telo,

RSJP,

NALED

Uspostavljanje besplatno dostupnog online portala sa pregledom taksi, naknada i drugih neporeskog nameta

2017.

Besplatno dostupan online portal sa pregledom taksi, naknada i drugih nameta

Internet portal javnog registra neporeskih nameta

Redovna sredstva

N/A

Direkcija za elektronsku upravu

Ministarstvo finansija,

Koordinaciono telo,

RSJP,

NALED

Mera 3.2.

Uspostavljanje jedinstvenog pravnog osnova za propisivanje naknada za korišćenje javnih dobara

Pokazatelj rezultata mere – početna vrednost

Pokazatelj rezultata mere – ciljana vrednost

Ne postoji jedinstveni pravni okvir za propisivanje naknada za korišćenje javnih dobara

Uspostavljen jedinstveni pravni okvir za propisivanje naknada za korišćenje javnih dobara

Aktivnosti

Rok za realizaciju

Pokazatelji učinka

Izvor verifikacije

Propis / Akt kroz koji se aktivnost sprovodi

Procenjena finansijska sredstva

Institucija ili telo odgovorno za realizaciju

Partner u realizaciji

Prethodni i povezani dokumenti

Budžetska – Linija programskog budžeta

Ostali izvori finansiranja

Pravno uređenje naknada i taksi

2016.

Donet Zakon o naknadama kojim se propisuje kontrolni mehanizam i metodologija za propisivanje naknada

Službeni glasnik

Zakon o naknadama

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

Koordinaciono telo,

NALED

Usvojeni implementacioni propisi

2016.

Usvojeni podzakonski akti predviđeni zakonom o naknadama

Službeni glasnik

Pravilnici Ministarstva finansija

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

Koordinaciono telo,

NALED

Uspostavljen sistem za refundaciju nezakonito naplaćenih naknada i taksi

2016.

Odredba implementirana u zakonu o naknadama

Službeni glasnik

Zakon o naknadama

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

Koordinaciono telo,

NALED

Mera 3.3.

Uspostavljanje javnog registra procedura/formalnosti koje primenjuju građani i privreda

Pokazatelj rezultata mere – početno stanje

Pokazatelj rezultata mere – ciljana vrednost

ne postoji jedinstveno mesto na kome su vidljive sve procedure, niti popis procedura/formalnosti

Popisane sve procedure i uspostavljen jedinstveni javni registar procedura/formalnosti

Aktivnosti

Rok za realizaciju

Pokazatelji učinka

Izvor verifikacije

Propis / Akt kroz koji se aktivnost sprovodi

Procenjena finansijska sredstva

Institucija ili telo odgovorno za realizaciju

Partner u realizaciji

Prethodni i povezani dokumenti

Budžetska – Linija programskog budžeta

Ostali izvori finansiranja

Sprovođenje analize procedura/formalnosti i njihova klasifikacija

2016.

Definisan spisak svih procedura/formalnosti, po utvrđenim oblastima

Izveštaj o radu Koordinacionog tela

Redovna sredstva

N/A

RSJP

NALED

Utvrđivanje javnog registra procedura/formalnosti

2017.

1. Doneti propisi kojima je registra procedura/formalnosti definisan kao javni 2. Utvrđene nadležnosti organa državne uprave za razmenu podataka i ažuriranje registra

Službeni glasnik

zakon o jedinstvenom registru procedura/formalnosti

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

Koordinaciono telo,

RSJP,

NALED

Uspostavljanje tehničke platforme za javni registar procedura/formalnosti

2017.

Besplatno dostupan online portal sa pregledom procedura/formalnosti

Internet portal javnog registra neporeskih nameta

Redovna sredstva

N/A

RSJP

Direkcija za elektronsku upravu,

Ministarstvo finansija,

Koordinaciono telo,

NALED

Poseban cilj 4:

Podizanje svesti građana i privrede o značaju suzbijanja sive ekonomije i motivacije za poštovanje propisa

Mera 4.1.

Podizanje opšte svesti o oblicima i pojavama sive ekonomije kroz informaciono–edukativne kampanje

Pokazatelj rezultata mere – početna vrednost

Pokazatelj rezultata mere – ciljana vrednost

Anketa koju je sproveo NALED u 2015. godini pokazuje da 53% građana ne opravdava postojanje sive ekonomije i svesni su njenih negativnih posledica

Povećan broj građana koji ne ne opravdava postojanje sive ekonomije i svesni su njenih negativnih posledica na 65% i više do kraja 2017. godine

Aktivnosti

Rok za realizaciju

Pokazatelji učinka

Izvor verifikacije

Propis / Akt kroz koji se aktivnost sprovodi

Procenjena finansijska sredstva

Institucija ili telo odgovorno za realizaciju

Partner u realizaciji

Prethodni i povezani dokumenti

Budžetska – Linija programskog budžeta

Ostali izvori finansiranja

Proglašenje 2016. i 2017. godine „Godinama borbe protiv sive ekonomije”

1 kvartal 2016.

Vlada posebnim aktom proglasila 2016. i 2017. godinu „Godinama borbe protiv sive ekonomije”

Akt Vlade

Akt Vlade (Odluka Vlade)

Redovna sredstva

Nisu potrebna sredstva

Koordinaciono telo i Ministarstvo finansija

RSJP,

NALED ,Savet za fer konkurenciju

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Povećanje vidljivosti borbe protiv sive ekonomije kroz kampanju i informisanje

2016.

2017.

Izrada identiteta nacionalne kampanje za promovisanje godina 2016/17 kao godina borbe protiv sive ekonomije – izrađen i postavljen materijal o svim informacijama o borbi protiv sive ekonomije na elektronskoj prezentaciji eUprave/Ministarstva finansija;

Izrađen i postavljen baner na elektronskoj prezentaciji svih organa, organizacija i tela Vlade;

Izrađen promotivni materijal i plasiran – džingl, spot – reklama, posteri, brošure, bilbordi….

Emitovanje reklama, džinglova i spotova na svim medijima koji se priključe borbi protiv sive ekonomije

Postavljeni bilbordi i posteri i njihova ravnomerna rasprostranjenost

Izveštaj o radu Koordinacionog tela

Akt Vlade (Odluka Vlade) i Javni poziv, obraćanje Predsednika i potpredsednice Vlade potencijalnim donatorima/ sponzorima

Redovna sredstva

N/A

Koordinaciono telo i NALED

Ministarstvo finansija,

RSJP,

Jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: JLS), JP

Pošta Srbije,

RTS i druge televizije,

Privredni subjekti i poslovna udruženja

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Sprovođenje nacionalne kampanje za promovisanje godina 2016/17 kao godina borbe protiv sive ekonomije

2016/2017.

Sprovedena kampanja 2016/2017 – „Godine borbe protiv sive ekonomije”;

Česte medijske aktivnosti – pojavljivanje u medijima, reklame, namenske emisije

Promocije

Događaji i radionice

Godišnja konferencija o borbi protiv sive ekonomije

Minimum 4 promotivna događaja na lokalnom nivou godišnje

Izveštaj o radu Koordinacionog tela

Akt Vlade (Odluka Vlade)

Redovna sredstva

N/A

Koordinaciono telo i NALED

Ministarstvo finansija,

PU,

RSJP,

JLS,

JP Pošta Srbije,

RTS i druge televizije

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Sprovođenje edukacija o štetnim posledicama sive ekonomije

2016/

2017.

Sprovedena edukacija o štetnim posledicama sive ekonomije

Izveštaj o radu Koordinacionog tela

Akt Vlade (Odluka Vlade)

Redovna sredstva

N/A

Koordinaciono telo i

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

RSJP,

NALED,

Savet za fer konkurenciju,

PKS

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

2016/

2017.

Održano minimum dve radionice ili javna skupa po kvartalu za građane i privrednike

Ministarstvo finansija, RSJP i NALED

NALED i Savet za fer konkurenciju

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

2016/

2017.

Održano minimum dva treninga za predstavnike medija i medijske agencije

2016.

Pripremljen program edukacije preko elektronske prezentacije i društvenih mreža

2016/

2017.

Promocija borbe protiv sive ekonomije na društvenim mrežama

2016.

Pripremljen program za časove u svim razredima osnovne i srednje škole o štetnim posledicama sive ekonomije

2016.

Održani časovi o štetnim posledicama sive ekonomije u svim razredima osnovne i srednje škole

Sprovesti anketu o sivoj ekonomiji i merama Vlade za njeno suzbijanje

2016

i 2017.

Sprovedena anketa o sivoj ekonomiji i merama Vlade za njeno suzbijanje

Izveštaj Koordinacionog tela

Redovna sredstva

N/A

NALED

PU,

MDULS,

RSJP,

PKS

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Pripremljen izveštaj o sprovedenim merama sa predlogom za unapređenje

2016.

i 2017.

Usvojen izveštaj o sprovedenim merama za borbu protiv sive ekonomije i usvojeni predlozi mera za unapređenje

Izveštaj Koordinacionog tela

Zaključak Vlade

Redovna sredstva

N/A

Koordinaciono telo i Ministarstvo finansija

PU,

PKS,

RSJP

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Mera 4.2.

Sprovođenje nagradne igre

Pokazatelj rezultata mere – početna vrednost

Pokazatelj rezultata mere – ciljana vrednost

Naplata PDV u 2014. godini – 409.564,2 miliona dinara

Naplata PDV uvećana za 10% po sprovođenju mere

Aktivnosti

Rok za realizaciju

Pokazatelji učinka

Izvor verifikacije

Propis / Akt kroz koji se aktivnost sprovodi

Procenjena finansijska sredstva

Institucija ili telo odgovorno za realizaciju

Partner u realizaciji

Prethodni i povezani dokumenti

Budžetska – Linija programskog budžeta

Ostali izvori finansiranja

Definisanje mehanizama, broja kola, dinamike i načina izvlačenja za sprovođenje nagradne igre za građane i takmičenja za jedinice lokalne samouprave

2016.

Sačinjen dokument o definisanim mehanizmima broja kola, dinamike i načina izvlačenja za sprovođenje nagradne igre za građane i takmičenja za JLS

Izveštaj o radu Koordinacionog tela

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

NALED

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Uspostavljanje saradnje između nadležnih organa, organizacija i institucija na sprovođenju nagradne igre za građane i takmičenja za JLS

2016.

Pripremljen i potpisan Memorandum o saradnji između svih nosilaca aktivnosti na sprovođenju nagradne igre za građane i takmičenja za JLS

Memorandum o saradnji

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

JP Pošta Srbije,

medijske kuće,

RSJP i

NALED

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Identifikovanje sponzora nagradne igre i takmičenja

2016.

Identifikovani sponzori za nagradnu igru i takmičenje

Izveštaja Koordinacionog tela

Ugovori o donaciji

Redovna sredstva

N/A

NALED

Ministarstvo finansija

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Identifikovati medijske sponzore za nagradnu igru, takmičenje i kampanju i potpisati sa njima memorandume o saradnji

2016.

Identifikovani sponzori za nagradnu igru, takmičenje i kampanju

Izveštaja Koordinacionog tela

Memorandum o saradnji

Redovna sredstva

N/A

NALED

Ministarstvo finansija,

PU,

JP Pošta Srbije

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Formiranje nagradnog fonda

2016.

Formiran nagradni fond i uspostavljen mehanizam privlačenja donatora

Izveštaj o radu Koordinacionog tela

Akt o formiranju fonda za nagradnu igru i takmičenje

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

NALED

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Utvrđivanje i određivanje priređivača nagradne igre za građane i takmičenja za JLS

2016.

Usvojen zaključak kojim se određuje priređivač nagradne igre za građane i takmičenja za JLS

zaključak Vlade kojim se određuje priređivač nagradne igre za građane i takmičenja za JLS

zaključak Vlade kojim određuje priređivač nagradne igre za građane i takmičenja za JLS

Redovna sredstva

N/A

Ministarstvo finansija

NALED

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Priređivanje nagradne igre za građane i takmičenja za JLS

2016.

zaključkom određen organ ili organizacija donela Odluku o priređivanju nagradne igre i pravila nagradne igre

Pribavljena saglasnost Ministra finansija ukoliko je potrebna na Pravila nagradne igre

Donet akt Vlade o davanju saglasnosti za priređivanje nagradne igre

Doneto Rešenje kojim se utvrđuje naknada za priređivanje nagradne igre u robi i uslugama

Pripremljena tehnička uputstava za sprovođenje i učesnike u sprovođenju nagradne igre za građane i takmičenja za JLS

Odluka o priređivanju nagradne igre i Pravila nagradne igre;

Akt Vlade o davanju saglasnosti za priređivanje nagradne igre

Rešenje kojim se utvrđuje naknada za priređivanje nagradne igre u robi i uslugama

Tehnička uputstava za sprovođenje i učesnike u sprovođenju nagradne igre za građane i takmičenja za JLS

Izveštaj Koordinacionog tela

Odluka o priređivanju nagradne igre i Pravila nagradne igre

Akt Vlade o davanju saglasnosti za priređivanje nagradne igre

Rešenje kojim se utvrđuje naknada za priređivanje nagradne igre u robi i uslugama

Redovna sredstva

N/A

Određeni nosilac nagradne igre

Ministarstvo finansija,

NALED,

JP Pošta Srbije,

MTS,

RTS

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Uspostavljanje call centra za pitanja, sugestije i kritike građana, kao i web prezentacije sa odgovorima na pitanja i svim potrebnim podacima o nagradnoj igri i takmičenju

2016.

Uspostavljen funkcionalni call centar i web prezentacija

Izveštaj Koordinacionog tela

Akt nosioca nagradne igre

Redovna sredstva

N/A

Određeni nosilac nagradne igre

NALED,

JP Pošta Srbije,

MTS

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Definisanje kampanje i javni poziv za kreatora idejnih rešenja kampanje i ključnih poruka za nagradnu igru za građane i takmičenje za JLS

2016.

Definisana kampanja i sproveden javni poziv za kreatora idejnih rešenja i ključnih poruka za kampanju za nagradnu igru za građane i takmičenje za JLS

Izveštaj Koordinacionog tela

Javni poziv za kreatora idejnih rešenja i ključnih poruka za kampanju za nagradnu igru za građane i takmičenje za JLS

Redovna sredstva

N/A

NALED

Određeni nosilac nagradne igre

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Pripremiti operacioni plan za sprovođenje kampanje i nagradne igre i takmičenja sa unapred predviđenim odgovorima na probleme

2016.

Donet operacionalni plan za sprovođenje kampanje i nagradne igre i takmičenja sa unapred predviđenim odgovorima na probleme

Sprovedena kampanja za nagradnu igru i takmičenje

Obavljene medijske aktivnosti – pojavljivanje u medijima, reklame, namenske emisije

Promocije

Pripremljen i plasiran promotivni materijal – džingl, spot – reklama, posteri, brošure, bilbordi….

Za nagradnu igru i takmičenje

Emitovanja

Postavljeni bilbordi i posteri i njihova ravnomerna rasprostranjenost

Izveštaj Koordinacionog tela

Redovna sredstva

N/A

NALED

Određeni nosilac nagradne igre

Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Sprovođenje nagradne igre i takmičenja

2016. i 2017.

Nagradna igra i takmičenje su sprovedeni – minimum jedan ciklus

Formiran tim i utvrđen plan organizovanja emisija izvlačenja nagrada u nagradnoj igri za građane i takmičenja za JLS

Izveštaj Koordinacionog tela

Redovna sredstva

N/A

Određeni nosilac nagradne igre

NALED,

JP Pošta Srbije

Ostavite komentar Odustani od odgovora