OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 97. tačka 9) Ustava Republike Srbije, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređivanja životne sredine.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA I CILjEVI KOJI SE OSTVARUJU
Stanje normativne uređenosti
U skladu sa Ustavom, Republika Srbija uređuje sistem zaštite životne sredine Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09, 36/09–dr. zakon, 72/09–dr. zakon i 43/11-US) i posebnim zakonima i podzakonskim aktima (vazduh, vode, šume, zemljište, mineralni resursi, priroda, otpad, ambalaža i ambalažni otpad, hemikalije, biocidni proizvodi i dr.) U 2014. godini, u Briselu, sproveden je analitički pregled usklađenosti zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije, Skrining za poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene. U prvoj polovini 2015. godine usvojen je Dokument o statusu i planovima prenošenja i sprovođenja pravnih tekovina EU za Poglavlje 27. S obzirom na sprovedeni analitički pregled zakonodavstva i rokove transpozicije i implemantacije predviđene ovim dokumentom, ocenjena je važnost i nephodnost izmena i dopuna ovog zakona kao sistemskog zakona u oblasti zaštite životne sredine.
Sa stanovišta izmena i dopuna zakona koje se predlažu ovim zakonom relevantni su određeni propisi, i to:
Zakon o kontroli državne pomoći („Službeni glasnik RS”, broj 51/09) kojim se uređuju opšti uslovi i postupak kontrole državne pomoći u cilju zaštite slobodne konkurencije na tržištu, i to primenom načela tržišne ekonomije i podsticanja privrednog razvoja, obezbeđenje transparentnosti u dodeli državne pomoći, kao i izvršavanje preuzetih obaveza po zaključenim međunarodnim ugovorima, koji sadrže odredbe o državnoj pomoći.
Uredba o pravilima za dodelu državne pomoći („Službeni glasnik RS”, br. 13/10, 100/11, 91/12, 37/13 i 97/2013), kojom se uređuju pravila za dodelu državne pomoći, odnosno za ocenu dozvoljenosti prijavljene, odnosno dodeljene državne pomoći i pravni poredak Republike Srbije usklađuje sa sadržinom instrumenata tumačenja koje su u vezi sa državnom pomoći usvojile institucije Evropske zajednice. Ovom uredbom uređuje se i državna pomoć za upravljanje otpadom, za sanaciju kontaminiranih lokacija, za izradu studija zaštite životne sredine (čl.51.- 54. i član 60). Ovaj zakon sadrži usklađivanja vezana za državnu pomoć u oblasti zaštite životne sredine.
Zakon o budzetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 – dr.zakon i 103/15) koji uređuje planiranje, pripremu i izvršenje budzeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, pripremu i donošenje finansijskih planova kao i sva ostala pitanja vezana za funkcionisanje budzetskog sistema, i kojim se utvrđuju fiskalni principi i procedure. Tim zakonom uređuje se i institut budzetskog fonda, način njegovog finansiranja i obaveze koje proističnu iz budzetskog fonda.
Zakon o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 93/12) čijim stupanjem na snagu je prestao sa radom Fond za zaštitu životne sredine.
Uredba o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava („Službeni glasnik RS”, br. 88/09, 67/10, 101/10, 86/11, 35/12 i 41/13) kojom su utvrđeni visina i uslovi za dodelu podsticajnih sredstava za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije.
U tekstu ovog zakona predložen je pravni osnov za donošenje ove uredbe koji je do stupanja na snagu Zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine bio propisan u Zakonu o Fondu za zaštitu životne sredine.
Zakon o vodama („Službeni glasnik RS”, br. 30/10 i 93/12), koji uređuje pravni status voda, integralno upravljanje vodama, vodnim objektima, vodnim zemljištem, izvore i način finansiranja vodne delatnosti. Tim zakonom posebno je uređena zaštita, odnosno kvalitet površinskih i podzemnih voda, uključujući uticaj prekograničnog zagađenja (član 92.), kao i granične vrednosti emisije zagađujućih materija u vode. (član 93.).
Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS”, br. 67/11, 48/12 i 1/16) koja propisuje granične vrednosti emisije, odnosno najveće dozvoljeno ispuštanje zagađujućih materija u vode iz specifičnih industrijskih proizvodnih procesa (tehnološke otpadne vode), iz domaćinstava (komunalne otpadne vode) i drugih aktivnosti (druge otpadne vode), radi sprečavanja pogoršanja kvaliteta vode i životne sredine. Uredba takođe propisuje i obavezu pravnih lica i preduzetnika, koji imaju postrojenja za prečišćavanje optadnih voda i koji ispuštaju svoje otpadne vode u recipijent ili javnu kanalizaciju, da donesu akcione planove za dostizanje graničnih vrednosti emisije, utvrde rokove za postepeno dostizanje graničnih vrednosti emisije, da postupaju u skladu sa tim planom kao i da podnose izveštaj o sprovođenju akcionog plana ministarstvima nadležnim za poslove zaštite životne sredine i vodoprivrede, na svake dve godine.
U delu teksta zakona kojim se uređuje zaštite voda, obezbeđuje se implementacija propisa u oblasti zaštite i očuvanja kvaliteta podzemnih voda, postizanja graničnih vrednosti emisija od strane pravnih lica i preduzetnika koji ispuštaju otpadne vode u recipijent ili javnu kanalizaciju, i to kroz sistem nadzora. Takođe, do sada pravnom regulativom nije bio obuhvaćen deo koji se odnosi na mulj koji se javlja kao ostatak iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, odnosno nije bilo potpuno razgraničeno koji će propisi preciznije urediti ovu oblast.
2. Razlozi za donošenje i ciljevi
Razlozi za donošenje ovog zakona sastoje se u potrebi za:
usklađivanjem Zakona o zaštiti životne sredine i drugih propisa u oblasti zaštite životne sredine sa propisima o dodeli državne pomoći: Zakonom o kontroli državne pomoći („Službeni glasnik RS”, broj 51/09) i Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći („Službeni glasnik RS”, br. 13/10, 100/11, 91/12, 37/13 i 97/13);
usklađivanje sa faktičkim stanjem usled prestanka rada Fonda za zaštitu životne sredine stupanjem na snagu Zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 93/12); i usklađivanjem Zakona o zaštiti životne sredine sa drugim sistemskim zakonima i to najpre sa Zakonom o budzetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispr., 108/13 i 142/14),
obezbeđivanjem finansiranja zaštite i unapređivanja životne sredine i funkcionisanje sistema ekonomskih instrumenata;
usklađivanje zakona sa sa relevantnim međunarodnim ugovorima i propisima Evropske unije, posebno sa:
Zakonom o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine („Službeni glasnik RS-Međunarodni ugovori”, broj 38/09);
Zakonom i potvrđivanju Konvencije o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore („Službeni list SRJ-Međunarodni ugovori”, broj 11/01);
Zakonom o potvrđivanju Evropske konvencije o predelu („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 4/11);
Direktivom 86/278/EEC o zaštiti životne sredine, posebno zemljišta, pri korišćenju kanalizacionog mulja u poljoprivredi (Council Directive 86/278/EEC of 12 June 1986 on the protection of the environment, and in particular of the soil, when sewage sludge is used in agriculture 31986L0278);
Uredbom 338/97/ES o zaštiti vrsta divlje faune i flore regulisanjem njihove trgovine (Council Regulation (EC) No 338/97 of 9 December 1996 on the protection of species of wild fauna and flora by regulating trade therein 31997R0338);
Direktivom 2003/4/EC o dostupnosti informacija o životnoj sredini (Directive 2003/4/EC of the European Parliament and of the Council of 28 January 2003 on public access to environmental information and repealing Council Directive 90/313/ 32003L0004);
Uredbom Evropskog Parlamenta i Saveta 1221/2009/EU od 25. novembra 2009 o dobrovoljnom učešću organizacija u sistemu menadzmenta zaštite životne sredine (EMAS), (Regulation 1221/2009 of European Parliament and of the Council of 25 November 2009 on the Voluntary Participation By Organisations in a Community Eco-Management and Audit Scheme (EMAS) 32009R1221).
obezbeđivanje efikasnije implementacije zakona.
Jedan od osnovnih ciljeva ovog zakona je da se u skladu sa načelom održivog razvoja obezbedi zaštita životne sredine, prirodnih resursa i zdravlja ljudi. Ovim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine ostvaruju se opšti ciljevi ustanovljeni zakonom, odnosno primena ustanovljenih načela:
primena načela „zagađivač plaća” i „korisnik plaća” pod jednakim uslovima za sva pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost na teritoriji Republike Srbije i obezbeđivanje sredstava namenjenih finansiranju projekata, programa i aktivnosti koje se odnose na zaštitu i unapređivanje životne sredine;
usklađenost podsticajnih mera sa šemom državne pomoći donošenjem podzakonskih propisa;
dostupnosti informacija o životnoj sredini i učešću javnosti u donošenju odluka.
Težište politike zaštite životne sredine razvijenih zemalja, uključujući zemlje EU je visok nivo zaštite životne sredine i njeno utemeljenje na ekonomskim principima („zagađivač plaća”). Politika zaštite životne sredine usmerena je na izvore zagađivanja, s ciljem da se obezbedi uravnotežen odnos između razvojnih interesa i potreba zaštite životne sredine, kroz održivi razvoj. Integralni pristup proglašen je osnovom politike zaštite životne sredine i svih politika na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou. Rešavanje problema industrijskog zagađenja zasniva se na primeni principa „zagađivač plaća” u skladu sa Preporukom Saveta 75/436 Euratom, ECSC, EEC – princip „zagađivač plaća” (Council Recommendation 75/436 Euratom, ECSC, EEC – Polluter Pay Principle ) i Preporukom OECD – „Zagađivač plaća”.
Donošenjem Zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine, prestao je sa radom Fond za zaštitu životne sredine. Zakon je donet septembra 2012. godine. Ovim zakonom je propisano da prava i obaveze Fonda preuzima Republika Srbija, da prava i obaveze u ime Republike Srbije vrši Vlada, kao i da će se o izvršavanju obaveza Fonda preuzetih u skladu sa zakonom, starati ministarstva u okviru svojih nadležnosti utvrđenih Zakonom o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 72/12). Vršenje poslova ugašenog Fonda, u kontekstu navedenih reformi, preuzela su resorna ministarstva.
Ukidanje Fonda uslovilo je potrebu za pronalaženjem rešenja za stabilno finansiranje zaštite životne sredine, u skladu sa Zakonom o budzetskom sistemu.
S obzirom da važeći Zakon o zaštiti životne sredine ne sadrži odredbe koje se odnose na dodelu državne pomoći, jedan od značajnih razloga za izmene i dopune ovog zakona jeste i njegovo usklađivanje sa propisima o dodeli državne pomoći. Naime, 2011. godine donet je Zaključak Vlade 05 Bpoj: 401-6830/2011-1 od 9. septembra 2011. godine o Popisu postojećih šema državne pomoći. Popis šema državne pomoći predstavlja popis propisa i i odredaba, koje je potrebno uskladiti sa propisima kojima se uređuje državna pomoć. Na navedenom Popisu šema državne pomoći nalazi se i važeći Zakon o zaštiti životne sredine. U cilju njegovog usklađivanja sa propisima u oblasti državne pomoći, predložene su izmene i dopune u tom domenu.
Ovaj zakon takođe sadrži predloge rešenja koja se odnose na usklađivanje sa relevantnim propisima Evropske unije i to najpre u domenu ostvarivanja zahteva zaštite životne sredine i ljudskog zdravlja pri tretmanu, odlaganju i korišćenju mulja koji nastaje prilikom prečišćavanja otpadnih voda.
Predložena rešenja predstavljaju delimično uskalađivanje sa Direktivom 86/278/EEC o zaštiti životne sredine, posebno zemljišta, pri korišćenju kanalizacionog mulja u poljoprivredi i odnose se na ponovnu upotrebu kanalizacionog mulja i odlaganje koji zaostaje nakon prečišćavanja komunalnih otpadnih voda, kao i mulja posle tretmana tehnoloških otpadnih voda način na koji se ne ugrožava životna sredina, a za koje do sada nije bilo predviđeno kojim će zakonom biti detaljnije uređeni. Predložena rešenja omogućavaju sistemsko usklađivanje sa propisima u oblasti zaštite voda od zagađivanja i njihovu efikasniju implementaciju.
Izmene i dopune u domenu prometa ugroženih vrsta divlje flore i faune, predstavljaju usklađivanje sa odredbama Zakona o potvrđivanju Konvencije o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore (CITES) i Uredbe 338/97 o zaštiti vrsta divlje faune i flore regulisanjem njihove trgovine. Takođe, usklađivanje sa ovim EU propisom i međunarodnim ugovorom predstavljaju i rešenja koja se odnose na propisivanja uloge naučnih i stručnih organizacija u njihovom sprovođenju. Zakon sadrži i rešenja za ispunjavanja obaveza iz ovog međunarodnog ugovora i ostalih nacionalnih propisa u ovoj oblasti, a koja se odnose na korišćenje sredstava Zelenog fonda RS kao budzetskog fonda. Naime, za sprovođenje odredaba CITES konvencije posebno člana 8. ovog međunarodnog ugovora, kao i odredaba ovog i drugih nacionalnih propisa koji detaljnije definišu oblast prekograničnog prometa i trgovine ugroženim, odnosno zaštićenim vrstama, takođe je neophodno da se obezbedi mehanizam za finansiranje aktivnosti koje čine sastavni deo sprovođenja nadzora.
Predložena rešenja ovog zakona uslovljena su takođe potrebom usklađivanja sa Direktivom 2003/4/EC o dostupnosti javnosti informacija o životnoj sredini (Directive 2003/4/EC of the European Parliament and of the Council of 28 January 2003 on public access to environmental information and repealing Council Directive 90/313/) i Zakonom o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine („Službeni glasnik RS-Međunarodni ugovori”, broj 38/09) i to u domenu definisanja pojmova, preciziranja postupka i uslova za davanje informacije i njihovo odbijanje. Predložena rešenja, odnose se i na uspostavljanje i vođenja Nacionalnog metaregistra za informacije o životnoj sredini kao elektronske baze podataka i portala ka postojećim bazama i dokumentima, u posedu različitih institucija i organizacija, a koji je sastavni deo informacionog sistema. Nacionalni metaregistar, odnosno Ekoregistar je uspostavljen sa ciljem da se javnosti omogući lak, brz i jednostavan pristup informacijama o životnoj sredini i unapredi opšta dostupnost informacija iz ove oblasti širokoj javnosti, tako što je, putem različitih interaktivnih sistema pretrage, korisnicima omogućeno lako pronalaženje željenih informacija, direktan pristup dokumentima dostupnim u elektronskom obliku, kao i kontakt podaci nadležnih institucija za podnošenje zahteva za pristup informacijama koji nisu dostupni na Internetu.
Predložena rešenja odnose se takođe i na predlog koji se odnosi na propisivanje opštih uslova, zaštite, održavanja, obnove uništenih javnih zelenih površina javnih zelenih površina, čime bi se na efikasan način uredila oblast uređenja javnih zelenih površina, a u smislu zaštite životne sredine.
Donošenje nove uredbe EMAS (EMAS III) – Regulation (EC) No 1221/2009, uslovilo je takođe izmene odredaba Zakona o zaštiti životne sredine koje se odnose na sistem upravljanja životnom sredinom i to u smislu njihovog brisanja iz važećeg zakona, odnosno zamenu važećih rešenja novim rešenjima u skladu sa novom EMAS (EMAS III) uredbom. Naime, u vreme donošenja Zakona o zaštiti životne sredine kroz Regulation (EC) No 761/2001, bio je definisan tzv. EMAS II koji nije omogućavao učešće kompanijama iz Srbije u sistemu upravljanja i kontrole zaštite životne sredine. Zbog toga se Zakonom o zaštiti životne sredine krenulo u stvaranje okvira za sprovođenje srpskog sistema EMAS, u koji bi se mogle prijaviti i u kome bi učestvovale samo kompanije iz Srbije. U novoj uredbi za EMAS (EMAS III) – Regulation (EC) No 1221/2009, koja je stupila na snagu, Evropska Komisija je predvidela mogućnost da se kompanije iz država koje nisu članice EU, pa samim tim i iz Srbije, mogu prijaviti za EMAS sertifikaciju i dobiti EMAS znak ali na način kako to definiše ta regulativa i Commission Decision 2011/832/EU – Odluka Komisije 2011/832/EU i to samom prijavom kod kompetentnog tela neke države članice EU. Nova EU regulativa dakle pruža mogućnost kompanijama zemalja nečlanicama EU da kroz mehanizam učlanjenja za „Treće zemlje” kao i kroz „EMAS Global” i one postanu deo evropskog EMAS sistema. U cilju usklađivanja sa novom EU regulativom u ovoj oblasti predložene su izmene i dopune ovog zakona.
Zakonom o potvrđivanju Evropske konvencije o predelu („Službeni glansik RS – Međunarodni ugovori”, broj 4/11) Republika Srbija je prihvatila sve obaveze koje proizilaze iz ove konvencije radi ostvarivanja ciljeva zaštite, upravljanja i planiranja predela, kao i organizacije saradnje u ovoj oblasti u okviru Evrope. Ovom konvencijom definisane su i opšte mere za države članice koje se obavezuju: da će pravno priznati predeo kao osnovnu komponentu životnog okruženja stanovništva, kao izraz raznovrsnosti njihovog zajedničkog kulturnog i prirodnog nasleđa i temelje njihovog indentiteta, da će usvajanjem specijalnih mera utvrditi i sprovesti one politike predela koje imaju za cilj njegovu zaštitu, upravljanje i planiranje kao i da će ih integrisati u politike prostornog (regionalnog) i urbanističkog planiranja, u kulturne, poljoprivredne, socijalne, ekonomske i politike životne sredine, i sve ostale politike koje mogu da imaju posredan ili neposredan uticaj na njega. Imajući sve to u vidu, predloženo je brisanje dela odredbe koja određuje da predeli „obuhvataju i područja izvan zaštićenih prirodnih dobara” posebno s obzirom na činjenicu da se Konvencija o predelu odnosi na očuvanje, zaštitu i planiranje predela na celoj teritoriju zemlje članice uključujući i zaštićena područja a idući u susret razvoju ekološke mreže u Republici Srbiji. Principi očuvanja i zaštite predela kao dela prirodne i kulturne baštine na celoj teritoji Republike Srbije prihvaćeni su i u Zakonu o Prostornom planu Republike Srbije („Službeni glansik RS”, broj 99/11).
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
Članom 1. predložena je izmena i dopuna u članu 3. Zakona na taj način što je tačka 20) zamenjena novim pojmom otpada u skladu sa Okvirnom direktivom o otpadu, a tačka 22) je izmenjena tako da sada definiše pojam opasne supstance, dok je raniji pojam najbolje dostupnih tehnika brisan sobzirom da je definisan drugim posebnim zakonom. Takođe, dodate su tačke: 29a) kojom se definiše organ javne vlasti; 33a) kojom se definiše informacija o životnoj sredini; 33b) kojom se definiše informacija koje se čuva u ime organa javne vlasti; 33v) kojom se definiše mulj; 33g) kojom se definiše tražilac informacije kao svako ko zahteva informacije o životnoj sredini, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pristup informacijama od javnog značaja i tačka 33d) kojom se definiše informacija koja se odnosi na ugrožavanje, odnosno zaštitu životne sredine.
Predloženi pojmovi predstavljaju usklađivanje sa Direktivom 2003/4/ES o dostupnosti javnosti informacija o životnoj sredini (Directive 2003/4/EC of the European Parliament and of the Council of 28 January 2003 on public access to environmental information and repealing Council Directive 90/313/) i Zakonom o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine („Službeni glasnik RS-Međunarodni ugovori”, broj 38/09) i Okvirnom Direktivom o otpadu 2008/98.
Članom 2. predložena je izmena člana 10. stav 1. Zakona, tako što se dodaju tačke i to: tačka 8a) koja predviđa da se održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine uređuju i propisom kojim se uređuje kontrola opasnosti od velikog udesa koji uključuje opasne supstance i tačka 8b) koja definiše prekogranični promet i trgovinu divljim vrstama.
Ovakvo rešenje obezbeđuje donošenje posebnog zakona, kojim bi se izvršilo usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa Direktivom 2012/18/EU (Seveso III direktivom) o kontroli opasnosti od velikog udesa koji uključuje i opasne supstance.
Članom 3. predviđena je izmena člana 15. Zakona u cilju njegovog preciziranja i poboljšanja implementacije u segmentu zaštite prirodnih resursa u toku i nakon njihovog korišćenja. Tako što nadležni organ ne može izdati odobrenje za korišćenje prirodnih resursa, bez saglasnosti na Projekat zaštite i sanacije životne sredine tokom i posle korišćenja resursa. Takođe, predložena su i različita rešenja u zavisnosti od toga da li radovi i aktivnosti prilikom korišćenja ovih resursa podležu proceduri procene uticaja na životnu sredinu.
Članom 4. predložena je izmena člana 16. Zakona, u cilju utvrđivanja i preciziranja načina sprovođenja sanacije i remedijacije degradirane životne sredine, tako što je predviđeno da je pravno i fizičko lice koje degradira životnu sredinu dužno da izvrši sanaciju i remedijaciju degradirane životne sredine, u skladu sa projektom sanacije i remedijacije na koje saglasnost daje Ministarstvo, osim za projekte sanacije i remedijacije rudarskih objekata. U slučaju da pravno i fizičko lice koje degradira životnu sredinu, ne izvrši sanaciju i/ili remedijaciju degradirane površine, Ministarstvo će o trošku ovog lica izvršiti potrebne radnje u cilju sanacije i/ili remedijacije degradirane površine. Takođe predloženo je da se, u slučaju otvaranja postupka likvidacije ili stečaja nad tim licem, iz likvidacione ili stečajne mase podmiruju i troškovi sanacije i remedijacije. Ministar bliže propisuje sadržinu projekata sanacije i remedijacije, postupak i uslove za izdavanje saglasnosti na projekat kao i dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za davanje saglasnosti. Predlog izmene se odnosi i na izostavljanje reči „metodologija” iz budućeg podzakonskog akta, iz razloga što predstavlja suviše širok pojam, nedovoljno precizan dok propisivanje sadržine projekata sanacije i remedijacije daje mogućnost preciznijeg uređenja ove odredbe i samog postupka davanja saglasnosti; jedan od razloga za zamenu metodologije sadržinom projekata sanacije remedijacije je i objektivno postojanje nemogućnosti propisivanja jedinstvene metodologije za sve vrste sanacionih radova. Navedene izmene predložene su u cilju poboljšanja efikasnosti primene propisa.
Članom 5. predložena je izmena člana 20. stav 3. Zakona kojim se predlaže da skupština jedinice lokalne samouprave posebnom odlukom uređuje opšte uslove zaštite, način podizanja i održavanja, obnove uništenih javnih zelenih površina i vođenje podataka o javnim zelenim površinama, čime bi se na efikasan način uredila oblast uređenja javnih zelenih površina, a u smislu zaštite životne sredine.
Članom 6. predloženo je da se u članu 23. posle stava 2. dodaju novi st. 3-5. koji predviđaju obavezu pravnih lica i preduzetnika koji imaju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ili treba da ih izgrade i ispuštaju svoje otpadne vode u recipijent ili javnu kanalizaciju, osim postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole, da donesu Akcioni plan za postepeno dostizanje graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija u vode i njime utvrde rokove za njihovo postepeno dostizanje, kao i da postupaju saglasno tom Akcionom planu, a u skladu sa propisom kojim se uređuju granične vrednosti emisije zagađujućih materija u vode i rokovi za njihovo dostizanje. Predviđeno je i da se mulj koji je nastao u procesu prečišćavanja komunalnih otpadnih voda mora tretirati, odlagati i koristiti na način da se ne ugrozi životna sredina i zdravlje ljudi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita voda od zagađivanja, a mulj koji je nastao u procesu prečišćavanja tehnoloških otpadnih voda mora se tretirati, odlagati i koristiti u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom, osim mulja koji je rudarski otpad nastao u procesu eksploatacije i pripreme mineralnih sirovina.
Izmene ovog člana predložene su u skladu sa Direktivom Saveta 86/278/EES o zaštiti životne sredine, posebno zemljišta, pri korišćenju kanalizacionog mulja u poljoprivredi, i služe obezbeđivanju efikasnije implementacije odredaba u oblasti zaštite i očuvanja kvaliteta podzemnih voda, postizanja graničnih vrednosti za ispuštanje otpadnih voda u recipijent ili javnu kanalizaciju. Takođe, razgraničenje propisa koji će bliže urediti mulj koji se javlja kao ostatak iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, do sada nije bilo predviđeno važećim propisima. Ovo razgraničenje je važno za dalju transpoziciju ove direktive u nacionalno zakonodavstvo i dalju implementaciju propisa.
Članom 7. predložena je izmena člana 28. Zakona u cilju preciziranja ove odredbe i postizanja njene potpune usaglašenosti sa odredbama CITES konvencije, Uredbom Evropske Komisije 338/97 i Zakonom o zaštiti prirode, u smislu proširenja primene ove odredbe na sve primerke i populacije ugroženih, odnosno zaštićenih vrsta i na međunarodnom nivou, a ne samo na primerke na teritoriji Republike Srbije, a takođe i na sve vidove prekograničnog prometa i trgovine, na uvoz i na izvoz, a ne samo izvoz kako je to trenutno propisano važećom odredbom zakona. Predviđena je i dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole. Takođe, ovim članom se predviđa koje stručne poslove obavljaju naučne i stručne organizacije (utvrđivanje da li uvoz, izvoz, ponovni izvoz ili unos iz mora ugrožava opstanak u prirodi strogo zaštićenih, zaštićenih i drugih divljih vrsta, postupanje sa zaplenjenim i oduzetim primercima, uslove za držanje živih primeraka divljih vrsta u zatočeništvu i dr). Ova izmena predložena je u skladu sa čl. 3, 4, 8. i 9. CITES konvencije i Uredbom 338/97, u cilju preciznog određivanja uloge naučnih i stručnih organizacija u sprovođenju odredaba ovog međunarodnog ugovora. Precizirano je i ovlašćenje ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine da određuje naučne i stručne organizacije za obavljanje stručnih poslova, kao i način pribavljanja i dostavljanja stručnog mišljenja i obavezu vođenja registra izdatih dozvola.
Članom 8. predložena je dopuna člana 30. Zakona u smislu usklađivanja odredaba Zakona sa Zakonom o upravljanju otpadom i okvirnom Direktivom o upravljanju otpadom, u pogledu skladištenja, pripreme za ponovnu upotrebu, odnosno ponovnog iskorišćenja, kao i u pogledu termina „vlasnik” otpada.
Članom 9. predloženo je brisanje dela odredbe člana 34. stav 1. tačka 2a) Zakona koji se odnosi na utvrđivanje mera integrisane zaštite i planiranja predela i to za one predele koje obuhvataju područja izvan zaštićenih prirodnih dobara. Ovaj predlog predstavlja usklađivanje sa Zakonom o potvrđivanju Evropske konvencije o predelu („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 4/11). Tim Zakonom, Republika Srbija je prihvatila sve obaveze koje proizilaze iz ove konvencije radi ostvarivanja ciljeva zaštite, upravljanja i planiranja predela, kao i organizacije saradnje u ovoj oblasti u okviru Evrope. U skladu sa ovim Zakonom, predloženo je brisanje dela ove odredbe, posebno imajući u vidu činjenicu da se Konvencija o predelu odnosi na očuvanje, zaštitu i planiranje predela na celoj teritoriju zemlje članice uključujući i zaštićena područja, a u skladu sa razvojem ekološke mreže u Republici Srbiji. Principi očuvanja i zaštite predela kao dela prirodne i kulturne baštine na celoj teritoriji Republike Srbije prihvaćeni su i u Zakonu o prostornom planu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 99/11). U stavu 1. tačka 3) istog člana predložena je zamena pojma „objekti za preradu i odlaganje otpada” pojmom „postrojenja za skladištenje, pripremu za ponovnu upotrebu, tretman, odnosno, ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada”. Ova predložena izmena predstavlja usklađivanje sa Okvirnom direktivom o otpadu.
Članom 10. predložena je izmena naziva člana i člana 38. Zakona tako da se sam naziv odnosi na zaštitu od hemijskog udesa. Ova izmena predstavlja međusobno terminološko usklađivanje odredaba važećeg zakona, poglavlja 3.2 Zaštita od hemijskog udesa.
U članu 11. predložena je izmena člana 44. Zakona koji se odnosi na sistem EMAS. Ova izmena izvršena je u skladu sa novom uredbom EMAS (EMAS III) – Regulation (EC) No 1221/2009 koja predviđa mogućnost da se kompanije iz država koje nisu članice EU, pa samim tim i iz Srbije, mogu prijaviti za EMAS sertifikaciju i dobiti EMAS znak prijavom kod kompetentnog tela neke države članice EU i u skladu sa Commission Decision 2011/832/EU koja se odnosi na pojašnjenja u vezi registracija u EMAS sistem, organizacija koje nisu članice EU. Ovim predlogom predviđeno je da se u Republici Srbiji primenjuju srpski standardi za upravljanje i sertifikaciju sistema upravljanja zaštitom životne sredine i precizira se procedura koja prethodi uključivanju u sistem EMAS a koja se odnosi na prethodno pribavljanje potvrde o podacima o kojima se vodi službena evidencija u ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine, sadržinu zahteva, kao i obavezu vođenja evidencije o izdatim potvrdama. Takođe, propisano je i ovlašćenje ministra da bliže uredi sadržinu zahteva, dokumentaciju, sadržinu i obrazac potvrde i sadržinu i način vođenja evidencije.
Članom 12. predloženo je brisanje čl. 45. – 50. važećeg zakona koji se odnose na uređivanje sistema EMAS u Republici Srbiji. Brisanje ovih odredaba izvršeno je u cilju usklađivanja sa uredbom EMAS (EMAS III) – Regulation (EC) No 1221/2009 i Commission Decision 2011/832/EU koja se odnosi na pojašnjenja u vezi registracija u EMAS sistem, organizacija koje nisu članice EU.
Članom 13. predložena je dopuna člana 66. Zakona dodavanjem novog stava 4. tako što je predviđeno da se u sanacioni plan Vlade unose propisi o državnoj pomoći za sanaciju kontaminiranih lokacija i drugi propisi o državnoj pomoći koji su potrebni za primenu propisa o državnoj pomoći za sanaciju kontaminiranih lokacija. Ovakvim rešenjem izvršeno je usklađivanje sa Zakonom o kontroli državne pomoći, Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći a u skladu sa Zaključkom Vlade 05 Bpoj: 401-6830/2011-1 od 9. septembra 2011. godine o Popisu postojećih šema državne pomoći.
Članom 14. najpre je predloženo da se član 74. stav 2. Zakona dopuni rečju „obrada”, u cilju usaglašavanja sa članom 3. stav 5. tačka c) Direktive 2003/4/ES o dostupnosti informacija o životnoj sredini koja propisuje uspostavljanje i održavanje sistema za obradu traženih informacija o životnoj sredini. Predložena je takođe dopuna ovog člana novim stavovima na taj način što predviđa da Agencija za zaštitu životne sredine uspostavlja i vodi Nacionalni metaregistar za informacije o životnoj sredini koji je sastavni deo informacionog sistema kao i da navedeni registar predstavlja elektronsku bazu podataka i portal ka postojećim bazama i dokumentima sa informacijama iz oblasti životne sredine različitih organa i organizacija, da je Agencija je dužna da obezbedi i održava sredstva za obradu informacija o životnoj sredini kao i obaveze organa. Ovim dopunama člana 74. izvršeno je usaglašavanje sa Direktivom 2003/4/EC o dostupnosti informacija o životnoj sredini i predstavlja zakonsko regulisanje uspostavljanja prvog Nacionalnog metaregistra za informacije o životnoj sredini.
Članom 15. predloženo je da se doda naziv i novi član 75a, kojim se propisuje kontrola dostavljanja podataka i kontrola tačnosti dostavljenih podataka za Nacionalni registar izvora zagađivanja, a kojim je predviđeno da Agencija za zaštitu životne sredine samostalno ili u saradnji sa nadležnom inspekcijskom službom, vrši kontrolu dostavljanja podataka za Nacionalni registar izvora zagađivanja i kontrolu tačnosti dostavljenih podataka.
Članom 16. predložena je izmena u članu 76. Zakona u pogledu dostavljanja informacija, imajući u vidu neravnomernost prikupljanja podataka za pojedine tematske celine koje se u Izveštaju obrađuju, kao i nemogućnost uključivanja relevantnih izvora podataka (primer, republički zavod za statistiku koji podatke objavljuje tek 30. septembra za prethodnu godinu). Predloženim izmenama bi se obezbedila relevantnost godišnjeg izveštaja u smislu uključivanja i prikaza svih podataka prikupljenih i dostupnih Agenciji do 31. maja. U suprotnom, čitave tematske celine bi morale da budu izostavljene, zbog nedostatka podataka a neke tematske celine bi zapravo bile kopije prošlogodišnjih zbog toga sto u prethodnoj godini nije bilo novih rezultata monitoringa (npr. biodiverzitet).
Članom 17. predložena je izmena se člana 78. Zakona koja predviđa da se pristup informacijama o životnoj sredini ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje pristup informacijama od javnog značaja. U slučaju kada se zahtev odnosi na neke informacije o životnoj sredini a odnosi se na procedure merenja, uključujući analize, uzorkovanje i pred-tretman uzoraka, koje su korišćene u prikupljanju informacija, organ javne vlasti, uz obaveštenje o internet adresi na kojoj su informacije dostupne, tražiocu/podnosiocu zahteva dostavlja i obaveštenje o standardnoj proceduri koja je korišćena. U slučaju kada organ javne vlasti iz tehničkih razloga nije u mogućnosti da informaciju o životnoj sredini dostavi u obliku ili formatu u kome je tražena, dostaviće je u drugom obliku ili formatu uz navođenje razloga za takvo postupanje. Organi javne vlasti su dužni da čuvaju informacije o životnoj sredini kojima raspolažu ili koje se čuvaju u njihovo ime u obliku ili formatu koje je moguće lako reprodukovati i koji su dostupni preko kompjuterskih telekomunikacija ili drugih elektronskih sredstava. Ova izmena je propisana iz razloga povećanja efikasnosti dostavljanja informacija o životnoj sredini i usaglašavanja sa Direktivom 2003/4/EC o dostupnosti informacija o životnoj sredini kao i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10).
Članom 18. predloženo je brisanje člana 79. Zakona – „Dostavljanje informacija na zahtev”, što predstavlja usklađivanje sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
U članu 19. Predložena je izmena naziva člana i člana 80. Zakona – „Širenje informacija o životnoj sredini” koji predstavlja usaglašavanje sa Direktivom 2003/4/EC o dostupnosti informacija o životnoj sredini. Ovaj član predviđa da su organi javne vlasti dužni da preduzimaju sve neophodne mere da obezbede da se informacije o životnoj sredini koje poseduju ili se čuvaju u njihovo ime aktivno i sistematski šire javnosti, posebno putem sredstava kompjuterske telekomunikacione i/ili elektronske tehnologije. Organi javne vlasti su dužni da obezbede da informacije o životnoj sredini postanu postepeno dostupne u vidu elektronskih baza podataka koje su lako dostupne javnosti putem javnih telekomunikacionih mreža. Organi javne vlasti su dužni da redovno ažuriraju i redovno objavljuju informacije o životnoj sredini, a posebno: 1) tekstove međunarodnih ugovora i sporazuma, kao i propise u oblasti zaštite životne sredine ili u vezi sa njom; 2) strategije, planove, programe i druga dokumenta koji se odnose na životnu sredinu; 3) izveštaje o sprovođenju propisa iz oblasti zaštite životne sredine, uključujući sprovođenje međunarodnih ugovora, strateških dokumenata, planova i programa u oblasti zaštite životne sredine, kada su ih organi javne vlasti pripremili ili ih čuvaju u elektronskom obliku; 4) izveštaje o stanju životne sredine; 5) podatke koji se dobijaju na osnovu monitoringa aktivnosti koje utiču ili mogu uticati na životnu sredinu; 6) dozvole i ovlašćenja za obavljanje aktivnosti koje imaju značajan uticaj na životnu sredinu; 7) ugovore koji su zaključeni u cilju zaštite životne sredine; 8) studije o proceni uticaja na životnu sredinu i procene rizika koje se odnose na činioce životne sredine, kao i odluke koje se donose u sve tri faze postupka procene uticaja. Uređena je obaveza obaveštavanja javnosti bez odlaganja u slučaju opasnosti po život i zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna dobra.
U članu 20. predložena je izmena člana 81. Zakona u pogledu učešća javnosti i zainteresovane javnosti u postupku donošenja odluka o: 1) strateškoj proceni uticaja planova i programa na životnu sredinu; 2) proceni uticaja projekata čija realizacija može dovesti do zagađivanja životne sredine ili predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi; 3) odobravanju rada novih, odnosno postojećih postrojenja; 4) izradi, izmeni, dopuni, pregledu i usvajanju planova kvaliteta vazduha, regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom, odnosno planova upravljanja opasnim otpadom, Nacionalnog plana za upravljanje otpadom, programa prevencije otpada, akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini, kao i Plana zaštite voda od zagađivanja. Učešće javnosti je uređeno i u pogledu strateške procene uticaja, procene uticaja i u odlučivanju o puštanju u rad novih, odnosno postojećih postrojenja. Ova predložena izmena je u skladu sa važećim odredbama Zakona o upravljanja otpadom, i zakonu kojim se uređuje integrisano sprečavanje i kontrole zagađivanja. Predviđen je i pravni osnov za donošenje akta Vlade kojim se uređuje postupak učečća javnosti u postupku izrade, izmene, dopune, pregleda i usvajanja planova navedenih planova i programa. Učešće javnosti propisano u cilju usklađivanja sa direktivom 2003/35EC o učešću javnosti u izradi određenih planova i programa u vezi sa životnom sredinom. Takođe, ova odredba predstavlja usklađivanje i sa nizom drugih direktiva u oblasti zaštite vazduha, zaštite od buke u životnoj sredini u delu u kome predviđaju učešće javnosti u donošenju planova i programa.
Članom 21. predložena je izmena naziva člana i člana 89. Zakona koja se odnosi na sredstva za finansiranje zaštite životne sredine. Finansiranje zaštite životne sredine vrši se primenom načela „korisnik plaća”, „zagađivač plaća” i „odgovornosti”. Predloženo rešenje predviđa da se sredstva obezbeđuju iz sredstava budzeta Republike Srbije, budzeta autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, sredstava drugih država, međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i tela, kao i domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, fondova Evropske unije i drugih međunarodnih fondova, donacija, poklona, priloga, pomoći i dr. Propisano je da se sredstva fonda EU koriste za finansiranje projekata u skladu sa akreditovanim sistemom upravljanja EU fondovima.
Članom 22. predložena je izmena naziva podoodeljka, naziva člana i člana 90. Zakona, tako da navedeni član uređuje osnivanje Zelenog fonda Republike Srbije kao budzetskog fonda radi evidentiranja sredstava namenjenih finansiranju pripreme, sprovođenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređivanja životne sredine. Budzetski fond se osniva na neodređeno vreme, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budzetski sistem. Budzetskim fondom upravlja Ministarstvo. Predloženo rešenje predstavlja obezbeđivanje daljeg funkcionisanja sistema finansiranja životne sredine.
Članom 23. predloženo je dodavanje novih čl. 90a – 90g. Članom 90a predviđeno je da se sredstva za finansiranje aktivnosti iz člana 90a stav 1. ovog zakona obezbeđuju iz aproprijacija u budzetu Republike Srbije za tekuću godinu, donacija i kredita kao i drugih javnih prihoda. Članom 90b predviđeno je da se sredstva Zelenog fonda Republike Srbije dodeljuju korisnicima sredstava u svrhu finansiranja zaštite i unapređivanja životne sredine, a na osnovu javnih konkursa koje objavljuje Ministarstvo. Predviđen je i izuzetak od obaveze sprovođenja konkursa. Korisnici sredstava su pravna i fizička lica sa sedištem, odnosno prebivalištem na teritoriji Republike Srbije koja ispunjavaju uslove za dodelu sredstava na osnovu javnog konkursa. Ugovor o dodeli sredstava zaključuje Ministarstvo sa korisnicima sredstava. Ministarstvo prati, analizira i vrši nadzor nad realizacijom projekata i korišćenjem sredstava. Vlada propisuje bliže uslove koje moraju da ispunjavaju korisnici sredstava, uslove i način raspodele sredstava, kriterijume i merila za ocenjivanje zahteva za raspodelu sredstava, način praćenja korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i druga pitanja od značaja za dodeljivanje i korišćenje sredstava Zelenog fonda Republike Srbije. Predviđeno je da Ministar propisuje bliže uslove za dodelu i korišćenje sredstava Zelenog fonda Republike Srbije. Članom 90v predviđeno je da se korišćenje sredstava Zelenog fonda Republike Srbije vrši u skladu sa zakonom, nacionalnim programom zaštite životne sredine i strateškim dokumentima, listom prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti životne sredine i taksativno je navedena lista za šta se sredstva koriste. Korisnici sredstava obavezni su da sredstva koriste namenski, na način i u rokovima utvrđenim ugovorom o korišćenju sredstava. Ako korisnik sredstava dodeljena sredstva ne koristi na način i za namene utvrđene ugovorom, dužan je da nenamenski utrošena sredstva vrati u budzet Republike Srbije, a za nanetu štetu odgovara na način utvrđen ugovorom o korišćenju sredstava i u skladu sa opštim pravilima zakona o obligacionim odnosima. Sredstvima Zelenog fonda Republike Srbije mogu se finansirati/sufinansirati i programi, projekti i druge aktivnosti na teritoriji Republike Srbije, ako ih organizuju i finansiraju međunarodne organizacije, finansijske institucije i tela ili druga pravna lica, kao i ukoliko se organizuju i finansiraju kroz bilateralnu pomoć. Članom 90g predviđeno je da je Ministarstvo obavezno da vodi evidenciju obveznika plaćanja svih naknada u oblasti zaštite životne sredine. Evidencija obavezno sadrži podatke o: iznosu naknade, dospelosti obaveze, obračunu kamate, izdatim opomenama i visini duga, postupcima prinudne naplate i druge podatke. Obveznik je dužan da prijavi Ministarstvu i Agenciji prestanak poslovanja, statusne promene i/ili promene delatnosti, promenu vlasništva, zakupa ili drugog prava obveznika, početak rada novog pojedinačnog izvora zagađivanja, kao i datum trajnog zatvaranja postojećeg izvora zagađivanja. Prijavu je obveznik plaćanja dužan da dostavi u roku od 30 dana od dana nastanka promene. Ministar propisuje sadržinu, izgled i način vođenja evidencije.
Članom 24. predložena je izmena člana 100. Zakona tako da Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave otvaraju budzetski fond u skladu sa zakonom kojim se uređuje budzetski sistem; budzetski fond AP se finansira iz prihoda ostvarenih na teritoriji autonomne pokrajine, a za budzetski fond jedinice lokalne samouprave po osnovu naknada propisanih Zakonom i drugih izvora; da se sredstva budzetskog fonda koriste za finansiranje zaštite i unapređivanje životne sredine, na osnovu utvrđenog programa korišćenja sredstava budzetskog fonda koji donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave u skladu sa akcionim i sanacionim planovima u skladu sa Zakonom, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva o nameni korišćenja sredstava; kao i da izveštaj o korišćenju sredstava budzetskog fonda, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave dostavljaju ministarstvu najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, odnosno na zahtev Ministarstva. Ministar propisuje obrazac programa korišćenja sredstava budzetskog fonda i izveštaja o korišćenju sredstava budzetskog fonda, način i rokove njihovog dostavljanja. Ove izmene su u skladu sa drugim predloženim rešenjima ovog zakona, Zakonom o budzetskom sistemu, Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, a predstavljaju istovremeno i preciziranje važećih odredaba zakona u cilju obezbeđivanja efikasnije implementacije propisa.
Članom 25. predložena je izmena člana 101. stav 2. Zakona koja predviđa da se mogu utvrditi posebne podsticajne mere: podsticaji, subvencije, depoziti i njihovo refundiranje, pod uslovima i na način utvrđen ovim i posebnim zakonom i to za potrošače koji organizovano vraćaju korišćene i neupotrebljive uređaje ili njihove delove, proizvode ili njihovu ambalažu, proizvođače plastičnih kesa – tregerica, operatere postrojenja za ponovnu upotrebu, ponovno iskorišćenje otpada, sakupljanje otpada i druge subjekte u sistemu upravljanja otpadom; takođe predviđeno je i ovlašćenje Vlade da propiše vrstu, visinu, kriterijume, uslove i način dodele podsticajnih sredstava i klasifikaciju korisnika podsticajnih sredstava u svrhu dodele podsticajnih sredstava, uzimajući u obzir klasifikaciju operatera i drugih subjekata upravljanja otpadom propisanu zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom. Ovaj predlog predstavlja takođe obezbeđivanje daljeg nesmetanog funkcionisanja sistema finansiranja zaštite životne sredine obzirom da se pravni osnov za donošenje podzakonskog akta o vrsti, visini, uslovima i načinu dodele podsticajnih sredstava nalazio u Zakonu o Fondu za zaštitu životne sredine Navedeni zakon prestao je da važi stupanjem na snagu Zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine. Osnov za donošenje ovog podzakonskog akta potrebno je da bude obezbeđen u sistemskom propisu kojim se uređuje obezbeđivanje funkcionisanja zaštite životne sredine.
Članom 26. predložene su izmene i dopune člana 110. Zakona koji se odnosi na prava i dužnosti inspektora a u skladu sa predloženim izmenama u ovom zakonu koje se tiču EMAS sistema i obaveza u pogledu Akcionog plana o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode.
Članom 27. predložene su izmene i dopune člana 111. Zakona koje se odnose na ovlašćenja inspektora u pogledu predloženih izmena i dopuna u ovom zakonu a koje se odnose na: upotrebu prirodnih resursa, projekte sanacije i remedijacije, donošenje Akcionog plana za dostizanje graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija u vode, postupanje saglasno Akcionom planu, ne dostavljanje podataka Ministarstvu i Agenciji, kao i ovlašćenja inspektora u odnosu na dokument Politike prevencije udesa.
Članom 28. predložene su izmene i dopune člana 116. Zakona koji se odnosi na privredni prestup za ne donošenje Akcionog plana za postepeno dostizanje graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija u vode ne utvrđivanje rokova za njihovo postepeno dostizanje i ne postupa u skladu sa Akcionim planom.
Članom 29. predložene su izmene i dopune člana 117. Zakona koje se odnose na prekršaje u vezi sa obavezama sadržanim u predloženim odredbama ovog zakona, i to u vezi sa ne dostavljanjem podataka Ministarstvu i Agenciji, kao i brisanjem odredbe u pogledu EMAS sistema.
Članom 30. predložene su dopune člana 117a Zakona koje se odnose na prekršaje preduzetnika takođe u pogledu predloženih odredaba ovog zakona u slučaju ne donošenja Akcionog plana za dostizanje graničnih vrednosti emisija zagađujućih materija u vode, ne postupanjem u skladu sa Akcionim planom, ne dostavljanje podataka Ministarstvu i Agenciji.
Članom 31. predložene su izmene u članu 118. Zakona u pogledu brisanja odredaba koje se odnose na prekršaje fizičkog lica vezanih za odredbe o EMAS sistemu, a u skladu sa predloženim rešenjima o EMAS sistemu datim u ovom zakonu.
Članom 32. predložena je izmena i dopuna člana 120. Zakona koji se odnosi na prekršaj odgovornog lica u organu uprave a tiče se predloženih izmena i to u pogledu: sistema EMAS, evidencije izdatih potvrda radi uključivanja u sistem EMAS, ne donošenje akcionih, odnosno sanacionih planova, dostavlja informacije suprotno novim materijalnim odredbama koje se odnose na javnost i dostavljanje informacija, ne dostavljanje Agenciji i Ministarstvu podatke i izveštaje.
Čl. 33. i 34. predložene su prelazne odredbe kojima je predviđeno da su pravna lica i preduzetnici koja ispuštaju svoje otpadne vode u recipijent ili javnu kanalizaciju, osim postrojenja koja podležu izdavanju integrisanih dozvola, dužna da donesu Akcioni plan, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Da su autonomna pokrajina, odnosno jedinice lokalne samouprave dužne da donesu program zaštite životne sredine, akcione, odnosno sanacione planove u skladu sa Zakonom, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Predviđen je rok od godinu dana za donošenje podzakonskih propisa na osnovu ovog zakona, kao i da će se do donošenja propisa na osnovu ovog zakona primenjivati važeći propisi. Ovom odredbom obezbeđuje se funkcionisanje sistema finansiranja zaštite životne sredine.
Članom 35. predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba čl. 22. i 23. ovog zakona koje se primenjuju od 1. januara 2017. godine.
IV. SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budzeta Republike Srbije.
Finansijska sredstva za 2016. godinu, obezbeđena su Zakonom o budzetu Republike Srbije za 2016. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 103/15) u okviru Razdela 23 – Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Glava 23.0 – Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Program 0406 – Integrisano upravljanje otpadom, hemikalijama i biocidnim proizvodima, Funkcija 560 – Zaštita životne sredine neklasifikovana na drugom mestu, Programska aktivnost/Projekat 0003 – Podsticaji za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada, Ekonomska klasifikacija 454 – Subvencije privatnim preduzećima, u iznosu od 2.010.000.000 dinara.
Finansijska sredstva potrebna za sprovođenje navedenog zakona u 2017. godini, obezbediće se u okviru limita određenih na razdelu ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst) predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku s obzirom da bi nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice u pogledu ostvarivanja strateškog opredeljenja Republike Srbije u procesu pristupanja EU, odnosno po život i zdravlje ljudi, razvoj i modernizaciju sistema zaštite životne sredine i uspostavljanja sistema finansiranja zaštite životne sredine. Donošenje ovog zakona po hitnom postupku je takođe značajno u kontekstu harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU.
Ovaj zakon potrebno je u skupštinskoj proceduri razmotriti zajedno sa predlozima izmena i dopuna drugih posebnih zakona kojima se uređuju pojedine oblasti zaštite životne sredine, kojima se obezbeđuje ubrzan proces harmonizacije propisa u oblasti zaštite od životne sredine u skladu sa EU zahtevima, uspostavljanje novih zakonodavnih rešenja i kontinuirano funkcionisanje sistema finansiranja u ovoj oblasti, kao i sistema izveštavanja i inspekcijskog nadzora u ovoj oblasti.
S obzirom na kompleksnost i povezanost materije koja prethodi osnivanju Zelenog fonda Republike Srbije kao budzetskog fonda, donošenjem zakona po hitnom postupku obezbeđuje se zakonodavni i organizaciono-institucionalni okvir za nesmetano funkcionisanje sistema finansiranja zaštite životne sredine u Republici Srbiji i postizanje blagovremenog usklađivanja sa propisima Evropske unije donošenjem podzakonskih akata.