O B R A Z L O Ž E NJ E
USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom. Istovremeno član 16. Zakona o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 107/09, 78/11 i 68/15) propisuje da Republika Srbija može dati garanciju za izmirenje duga javnih preduzeća i drugih pravnih lica, čiji je osnivač.
RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Razlozi za donošenje ovog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni (u daljem tekstu: KfW), na ime obaveza iz Sporazuma o zajmu za Projekat obnovljive energije Kostolac – vetropark, BMZ br. 2013 66 582 (u daljem tekstu: Sporazum o zajmu) zaključenog 29. novembra 2017. godine između KfW i Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije”, Beograd (u daljem tekstu: Zajmoprimac) na iznos od 80.000.000 evra, sadržani su u članu 16. stav 4. Zakona o javnom dugu, odnosno u članu 7. Sporazuma o zajmu u vezi sa davanjem garancije Republike Srbije. Naime, članom 16. stav 4. Zakona o javnom dugu propisano je da se garancija Republike Srbije daje u formi zakona. Članom 7. Sporazuma o zajmu predviđeno je da Republika Srbija, kao garant da garanciju za plaćanje KfW-u, kao obezbeđenje tog zajma.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 113/17), u članu 3. predviđeno je davanje garancije Republike Srbije KfW-u u iznosu do 80.000.000 evra po osnovu zaduženja Zajmoprimca za sprovođenje Projekta obnovljive energije Kostolac – vetropark (u daljem tekstu: Projekat).
Realizacija Projekta je u skladu sa Nacionalnim akcionim planom za obnovljive izvore energije, da bi se dostigao obavezujući cilj Republike Srbije, koji se odnosi na učešće udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj finalnoj potrošnji energije 2020. godine od 27%.
Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 101/15) kao jedan od prioriteta ističe racionalno korišćenje prirodnih resursa i podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu: OIE), kao i energetski efikasnijih i ekološki prihvatljivijih tehnologija i opreme za korišćenje energije.
Osnov za eksploataciju OIE leži u međunarodnim i domaćim strateškim dokumentima, baziranim na održivom razvoju i efikasnoj proizvodnji i korišćenju električne i drugih vidova energije (Direktiva 2009/28/EC, Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije i srodni dokumenti). Kako je primarni izvor proizvodnje električne energije u Srbiji iz fosilnih izvora (uglja), potreba za primenom OIE se javlja u cilju usklađivanja sa strateškim dokumentima i razvojem zemlje uopšte. Naime, Republika Srbija ima značajnu proizvodnju električne energije iz hidropotencijala dok su ostali vidovi OIE veoma slabo zastupljeni. S obzirom na to da je Zajmoprimac glavni proizvođač električne energije, upotreba OIE u daljoj proizvodnji predstavlja značajan iskorak ka budućem usklađivanju delatnosti sa opštim interesima društva i obavezama koje Republika Srbija treba da ispuni.
Studija o potencijalu vetra za proizvodnju električne energije, pokazala je da region Kostolačkog basena ima najbolje parametre za izgradnju vetroparka.
Zbog značaja koji izgradnja vetroparka na lokalitetu Kostolačkog basena ima u pogledu iskorišćenja OIE ima, ovaj projekat je svrstan na listu projekata koji se razvijaju i finansiraju u okviru Programa razvojne saradnje između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke.
Procenjena vrednost Projekta je oko 96,41 milion evra, od čega će 80.000.000 evra biti obezbeđeno iz kredita KfW-a, uz garanciju Republike Srbije, 1.000.000 evra iz finansijskog doprinosa KfW-a, u vidu bespovratnih sredstava za finansiranje ekspertskih usluga, dok će preostali iznos obezbediti Zajmoprimac iz sopstvenih sredstava.
Zaključkom Vlade 05 Broj: 46-4592/2017 od 19. maja 2017. godine utvrđena je Osnova za pregovore sa KfW-om, i određena delegacija za pregovore, koju su sačinjavali predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva rudarstva i energetike i Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije”.
Nakon završenih pregovora, Vlada je Zaključkom 05 Broj: 48-11452/2017 od 24. novembra 2017. godine prihvatila Izveštaj sa pregovora i tekstove Sporazuma o zajmu, Sporazuma o finansiranju, kojim se uređuje korišćenje bespovratnih sredstava i Posebnog sporazuma uz Sporazum o zajmu (80 miliona evra) i Sporazum o finansiranju (1 milion evra), kojim su utvrđeni detalji i odgovornosti strana u sprovođenju Projekta, termin plan, ukupni troškovi finansiranja i njihova struktura, način izmene projektne dokumentacije, tenderska procedura za izbor izvođača, vrste ekspertskih usluga, angažovanje i zadaci konsultanta, način izveštavanja, ekološki standardi i druga pitanja iz oblasti zaštite životne sredine, socijalne zaštite i bezbednosti na radu. Svi pomenuti sporazumi su zaključeni 29. novembra 2017. godine između KfW i Zajmoprimca. Istim Zaključkom usvojen je Nacrt garancije za plaćanje Republike Srbije po zaduženju Zajmoprimca, koju je u ime Vlade, kao zastupnika Republike Srbije, 29. februara 2017. godine potpisao Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike. Davanje garancije Republike Srbije u korist KfW-a i donošenje odgovarajućeg zakona o davanju garancije predstavljaju uslov za stupanje na snagu Sporazuma o zajmu, korišćenje kreditnih sredstava i sprovođenje Projekta.
Sporazumom o zajmu predviđeno je da KfW odobri zajam Zajmoprimcu pod sledećim uslovima:
– iznos zaduženja 80.000.000 evra;
– period raspoloživosti zajma je do 30. decembra 2021. godine ili do drugog datuma koji zajmoprimac i KfW mogu da dogovore, ukoliko bude potrebno, u pisanoj formi;
– isplata sredstava zajma vršiće se u tranšama u skladu sa napretkom Projekta i u iznosu ne manjem od 200.000 evra, osim kada su u pitanju plaćanja za konsultantske usluge i isplata poslednje tranše za koje nije ograničen minimalni iznos;
– fiksna kamatna stopa od 0,85% godišnje;
– period dospeća zajma je 15 godina, uključujući period počeka od četiri (4) godine, tako da se glavnica otplaćuje u 23 polugodišnje rate (prva rata glavnice dospeva na plaćanje 30. decembra 2021. godine, a poslednja 30. decembra 2032. godine);
– provizija za organizovanje posla je 0,75% iznosa zajma i plaća se jednokratno;
– provizija na neiskorišćeni iznos zajma je 0,25% godišnje;
– troškovi kamate i provizije na neiskorišćeni iznos zajma biće plaćani polugodišnje, 30. juna i 30. decembra svake godine.
Po standardnim uslovima KfW-a potrebno je da Republika Srbija kao sredstvo obezbeđenja da garanciju za plaćanje KfW-u kojem se, u svojstvu garanta, obavezuje da će KfW-u nadoknaditi sve iznose koji dospevaju na naplatu po osnovu Sporazuma o zajmu, koji su zaključili KfW i Zajmoprimac 29. novembra 2017. godine. Zahtev da Republika Srbija garantuje za iznos zajma do 80.000.000 evra svoj osnov ima u tome, što KfW želi da se obezbedi u slučaju da sredstva zajma ne budu iskorišćena na način kako je to predviđeno Sporazumom o zajmu, a Zajmoprimac ne bude bio u mogućnosti da ispuni svoje obaveze plaćanja o dospeću i pozajmljena sredstva vrati KfW-u u skladu sa planom otplate. Takođe, Sporazum o zajmu stupa na snagu kada Garancija za plaćanje stupi na snagu tj. osmog dana od dana objavljivanja ovog zakona u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Odredbom člana 1. Predloga zakona predviđa se preuzimanje obaveze Republike Srbije da kao garant izmiri obaveze Zajmoprimca po osnovu zaduženja kod KfW, u iznosu do 80.000.000 evra (slovima: osamdeset miliona evra).
Odredbom člana 2. Predloga zakona predviđa se da garanciju iz člana 1. ovog zakona, Republika Srbija daje u korist KfW, na ime obaveza iz Sporazuma o zajmu.
Odredbom člana 3. Predloga zakona uređuju se pitanja koja se odnose na obaveze koje Zajmoprimac ima u vezi sa ovim zajmom.
Odredbom člana 4. Predloga zakona predviđa se regresno pravo Republike Srbije, ako po osnovu date garancije izvrši obavezu umesto Zajmoprimca, kao korisnika zajma.
Odredbom člana 5. Predloga zakona uređuje se stupanje na snagu ovog zakona.
IV. FINANSIJSKE OBAVEZE I PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA KOJI NASTAJU IZVRŠAVANJEM ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona obezbeđivaće se sredstva u budžetu Republike Srbije. Davanje garancije Republike Srbije na iznos zajma KfW-a do 80.000.000 evra za ovaj projekat predviđeno je članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12-prečišćen tekst), proizlaze iz činjenice da su stupanje na snagu i primena Sporazuma o zajmu, odnosno povlačenje i korišćenje sredstava zajma, kao i rokovi dospeća obaveza Zajmoprimca, uslovljeni stupanjem na snagu ovog zakona.