IV NACIONALNI INVESTICIONI PLAN ZA 2007. I 2008. GODINU
Uvod
Republika Srbija je u periodu od 2001. do 2005. godine ostvarila pozitivne rezultate u sprovođenju ekonomske politike i strukturnih reformi. U ovom periodu ostvaren je privredni rast po prosečnoj stopi od 5,5% godišnje. U periodu od poslednje dve godine rast bruto društvenog proizvoda iznosio je čak 7,9% godišnje, dok se u 2006. godini ponovo očekuje njegov rast od 6,5% do 8%.
Nakon uspostavljanja makroekonomske stabilnosti, postignuti su značajni rezultati i u restrukturiranju privrede i privatizaciji društvenih preduzeća i banaka sa većinskim državnim udelom.
U 2005. godini je po prvi put u istoriji modernih javnih finansija ostvaren suficit, koji je iznosio 26,8 mlrd. dinara. Budžetski suficit je postignut zahvaljujući odgovornoj fiskalnoj politici zasnovanoj na principu tvrdog budžetskog ograničenja i značajnom smanjenju javnih rashoda, koji su u 2005. godini smanjeni za 2,9% BDP-a u odnosu na 2004. godinu.
Sredstva za investicije iz Nacionalnog investicionog plana (u daljem tekstu: NIP) opredeljena su po prioritetima, a osnovni ciljevi su da se obezbede:
visok i održiv privredni rast zasnovan na povećanju investicija i izvoza, uz povećanje konkurentnosti nacionalne privrede;
povećanje zaposlenosti;
uravnotežen regionalni razvoj;
povećanje životnog standarda;
smanjenje siromaštva.
Nakon postizanja pozitivnih rezultata na polju makroekonomske i fiskalne politike i strukturnih reformi, Srbiju u narednom periodu očekuju izazovi koji se tiču daljeg napretka u privrednom razvoju i poboljšanja kvaliteta života njenih građana. Kao sledeća faza razvoja zemlje ističe se potreba za izgradnjom privredne i socijalne infrastrukture i uravnoteženijim privrednim razvojem. S tim u vezi, Republika Srbija će u narednom srednjoročnom periodu (2006.-2011. godina) preduzimati obimne javne investicije u okviru NIP-a. Ove investicije predstavljaju ulaganja u manje profitabilne delatnosti za koje privatni kapital nije zainteresovan, ali koje stvaraju uslove za njegovo privlačenje i efikasniju upotrebu i doprinose rastu kvaliteta života ljudi. Takođe, uzimajući u obzir visinu sredstava planiranih za kapitalne investicije, predstavlja značajnu inicijalnu razvojnu komponentu za daleko brži rast BDP.
Sredstva potrebna za finansiranje projekata NIP-a obezbediće se korišćenjem više izvora. Osnovni izvori biće:
– budžetski suficit;
– privatizacioni prihodi;
– krediti međunarodnih finansijskih organizacija;
– predpristupni fondovi EU;
– neraspoređenog viška prihoda iz ranijih godina.
Zahvaljujući štednji države i sprovedenim reformama već drugu godinu zaredom biće ostvaren suficit u budžetu. Pored ovih sredstava, u toku ove i sledeće godine ostvariće se i značajan priliv sredstava po osnovu privatizacije velikih kompanija i banaka u državnom vlasništvu (Mobi 63, Vojvođanska i Panonska banka, NIS i druga preduzeća). Takođe, dalji napredak u procesu pridruživanja Evorpskoj uniji omogućiće korišćenje sredstava predpristupnih fondova ove organizacije. Ova sredstva, uz sredstva dobijena iz kredita od međunarodnih finansijskih organizacija (Svetska banka, EBRD, EIB…) koristiće se za finansiranje projekata od opšteg značaja, čiji je osnovni cilj stvaranje uslova za dalji razvoj srpske privrede, povećanje zaposlenosti, uravnotežen regionalni razvoj i smanjenje siromaštva.
Struktura Nacionalnog investicionog plana
U cilju sprovođenja NIP-a identifikovani su ključni sektori za njegovu realizaciju, koji je će predstavljati preduslov za ostvarivanje visokog i održivog privrednog rasta.
[pic]
Tokom 2007. i 2008. godine, u okviru NIP-a su predviđena ulaganja u iznosu od 1.260,1 mil. evra. Sredstva će biti obezbeđena iz dva izvora:
privatizacionih prihoda i budžetskog suficita (996,6 mil. evra, odnosno 79% ukupne vrednosti ulaganja) i
kredita i donacija (264 mil. evra, odnosno 21% ukupnih ulaganja).
U skladu sa prioritetima najviše sredstava će se uložiti u saobraćaj, zdravstvo, podsticanje preduzetništva, zapošljavanja i privrednog razvoja i stanogradnju (ukupno oko 68%).
Struktura NIP-a po sektorima ulaganja:
ULAGANjA PO SEKTORIMA Učešće SAOBRAĆAJ 27% ZDRAVSTVO 18% STANOGRADNjA 11% PODSTICANjE PREDUZETNIŠTVA, ZAPOŠLjAVANjA I PRIVREDNOG RAZVOJA 10% POLjOPRIVREDA, ŠUMARSTVO I VODOPRIVREDA 4% ENERGETIKA 4% PROSVETA 3% TURIZAM 3% KULTURA 3% SPORT 3% DRŽAVNA UPRAVA – ELEKTRONSKA UPRAVA 2% SOCIJALNA ZAŠTITA 2% KOSOVO I METOHIJA 2% DRŽAVNA UPRAVA – PRAVOSUĐE 2% DRŽAVNA UPRAVA – POLICIJA 2% DRŽAVNA UPRAVA – VOJSKA 2% ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE 2% NAUKA 1% DRŽAVNA UPRAVA – INSPEKCIJSKI ORGANI 1% VERSKI OBJEKTI 1%
Ravnomerni regionalni razvoj
Ujedanačen stepen razvijenosti pojedinih regiona je od izuzetne važnosti za ostvarivanje održivog privrednog rasta i društveno-ekonomsku stabilnost. Republiku Srbiju karakteriše neravnomeran regionalni razvoj, te je jedan od osnovnih zadataka NIP-a da smanji regionalne debalanse u pogledu stepena dostignutog razvoja i omogući razvoj i privredno oživljavanje nerazvijenim regionima.
Nerazvijenost pojedinih regiona Republike Srbije ogleda se u zaostajanju za prosekom Republike u ekonomskim pokazateljima (BDP po stanovniku, obim ostvarenih investicija po stanovniku, stopa nezaposlenosti), u nepovoljnoj demografskoj strukturi (prosečna starost stanovništva, izražena migracija stanovništva, depopulacija, učešće visoko obrazovanog stanovništva u radnom kontigentu) i u nedovoljnom stepenu izgrađenosti putne i telekomunikacione infrastrukture, kao i objekata od društvene važnosti (obrazovne, zdravstvene i kulturne institucije).
Trinaest okruga Republike Srbije i osamdeset osam opština imaju vrednost korigovanog dohotka po glavi stanovnika ispod 70% proseka Republike, čime se samo dokazuje niska akumulativna sposobnost pojedinih regiona za investiciona ulaganja i neophodnost stvaranja investicionog plana na državnom nivou. U prilog napred navedenoj činjenici stoji podatak da je u 2004. godini obim ostvarenih investicija po stanovniku u dvadeset regiona bio ispod 70% proseka Republike, dok se po ovom pokazatelju stoosamnaest opština našlo ispod napred navedene granice. Ovaj pokazatelj još više naglašava neophodnost kreiranja NIP-a.
Ukoliko se ovim činjenicama doda i permanentan problem sa nepostojanjem adekvatne putne, telekomunikacione i socijalne infrastrukture u nerazvijenim regionima, prouzrokovan nedovoljnim investiranjem u proteklom periodu i izostankom adekvatne politike regionalnog razvoja, jasno je da jedan od najtežih i za rešavanje neodložan problem uklanjanje dispariteta između razvijenih i nerazvijenih regiona Republike.
NIP predstavlja instrument ekonomske politike koji treba da posluži kao pokretač novog ekonomskog ciklusa Republike Srbije, čime bi se održao postojeći tempo privrednog rasta i omogućilo stvaranje realnih osnova za održivi ekonomski rast i razvoj u narednom periodu. Pored efekata koji će se osetiti ubrzo pošto počne realizacija planiranih projekata kroz povećanje zaposlenosti radne snage i domaćih privrednih kapaciteta, rast potrošnje i domaćeg proizvoda, NIP će biti uspešan ukoliko omogući privlačenje direktnih stranih investicija i pokretanje investicija iz domaćih izvora u regionima koji budu uživali najveće benefite ovog plana na duži rok.
[pic]
Predloženi investicioni projekti i sredstva za njihovo finansirenje raspoređeni su na način koji omogućuje da se postigne ravnomerniji regionalni razvoj. Ovo iz razloga jer brži privredni rast, pre svega, zahteva veća ulaganja u nerazvijene delove Republike:
u evrima –
Projekte NIP-a je moguće razvrstati na tri grupe: projekti nacionalnog značaja, projekti lokalno-regionalnog značaja i projekti čija se sredstva raspodeljuju putem konkursa. Polazeći od projekata koji se mogu direktno alocirati na pojedine regione, evidentno je da nerazvijeni regioni dobijaju više sredstava po glavi stanovnika.
Komparacijom planiranih investicija prema NIP-u i ostvarenih investicija po glavi stanovnika u 2004. godini, uočava se značajni porast investicija u nerazvijenim regionima. Izuzetan značaj NIP-a za nerazvijene regione jasno se uočava ukoliko se posmatra obim planiranih investicija po nerazvijenim opštinama Republike Srbije. Više od polovine najnerazvijenijih opština dobija, prema planu, obim investicija koji po stanovniku prelazi stotinu evra, što ukoliko se napomene da su ove opštine u ranijem periodu imale obim ostvarenih investicija po stanovniku manji od deset evra, pokazuje da se planira višestruki rast investicione aktivnosti na ovim područjima i da NIP za ova područja ima ogroman značaj.
Proces upravljanja i kontrole realizacije projekata NIP-a
1. Učesnici u procesu realizacije NIP-a i njihova uloga
Koordinaciono telo za realizaciju Nacionalnog investicionog plana (u daljem tekstu Koordinaciono telo)
Koordinaciono telo čini 5 ministara i to:
ministar finansija, predsednik Koordinacionog tela,
ministar za kapitalne investicije,
ministar privrede,
ministar trgovine i turizma,
ministar za nauku i zaštitu životne sredine.
Zadaci Koordinacionog tela su:
Ustanovljavanje procedure i kriterijuma po kojima će se vršiti izbor projekata.
Upoznavanje javnosti s predlozima projekata, koordiniranje javne rasprave, razmatranje i odlučivanje o primedbama i sugestijama datim tokom javne rasprave
Formiranje stručnih tela za praćenje pojedinih oblasti
Saradnja sa predstavnicima lokalnih samouprava, regiona i strukovnih udruženja prilikom izrade i realizacije Nacionalnog investicionog plana
Izrada nacrta i dostavljanje Vladi na usvajanje predloga Nacionalnog investicionog plana za period od 2006. do 2011. godine.
Praćenje sprovođenja NIP-a
Izveštavanje Vlade o sprovedenim aktivnostima
Nadležna ministarstva su sva resorna ministarstva, uključujući koordinaciona tela i centre, koja predlažu projekte i sastavljaju sektorske planove:
Saveti za upravljanje projektima se formiraju radi efikasnijeg upravljanja i kontrole nad projektima iz srodnih tipskih oblasti. Koordinaciono telo inicira formiranje šest Saveta za upravljanje projektima:
Savet za upravljanje niskograđevinskim projektima (saobraćajna i lokalna komunalna infrastruktura, hidrotehnički objekti, gasovodi …)
Savet za upravljanje visokograđevinskim projektima (stanogradnja, rekonstrukcije, adaptacije, zanatski radovi, proizvodni pogoni …)
Savet za upravljanje projektima nabavke opreme i vozila
Savet za upravljanje projektima kreditiranja privrednog razvoja
Savet za upravljanje projektima informacionih tehnologija i naučnog razvoja
Savet za upravljanje edukacionim projektima
Članove svakog pojedinačnog saveta čine:
Predsednik Saveta (na predlog ministarstva čiji su projekti najviše zastupljeni)
Stručno lice (na predlog predsednika Republike Srbije)
Stručna lica iz državnih institucija
Nezavisni eksperti
Tehničko-administrativni sekretar
Projektni tim čine ljudi koji neposredno učestvuju u izvršavanju odobrenog projekta NIP-a. Projektni tim sačinjavaju:
Rukovodilac ili vođa projektnog tima
Članovi projektnog tima
Rukovodioca projektnog tima imenuje ministarstvo u čijoj se nadležnosti nalazi projekat. Rukovodilac projekta formira projektni tim.
Tim za tenderske procedure (procedure javnih nabavki) obezbeđuje transparentnost procesa javne nabavke (tendera). Tim takođe, definiše strategiju prilikom realizacije velikih nabavki, u smislu određivanja da li će se nabavka vršiti odjednom ili u lotovima (na primer: prilikom nabavke kompjutera za sve škole u Srbiji ili nabavke neophodnih kreveta za sve bolnice u Srbiji). Članovi ovog tima su ljudi koji poznaju zakonodavni okvir i u praksi sprovode javne nabavke. Ovaj tim sarađuje sa Projektnim timovima prilikom kreiranja Plana javnih nabavki i sastavljanja potrebne tenderske dokumentacije.
Projektni centar Ministarstva finansija pruža svu tehničku podršku Koordinacionom telu, Savetima za upravljanje projektima, Projektnim timovima, Kancelariji za saradnju s medijima tokom svih faza realizacije NIP-a.
Vladina Kancelarija za saradnju s medijima je zadužena za organizaciju i koordinaciju promotivnih aktivnosti prilikom realizacije projekata NIP-a. Njeni članovi sarađuju sa predstavnicima za odnose sa javnošću iz resornih ministarstava u cilju usklađenog obaveštavanja javnosti o napretku u realizaciji kapitalnih projekata NIP-a.
Kancelarija za saradnju s medijima objedinjuje sve oglase i tendere i objavljuje ih u Službenom glasniku, sredstvima javnog informisanja, i centralizovano vrši nabavku promotivnog materijala za NIP.
2. Životni ciklus projekata Nacionalnog investicionog plana
Svaki projekat, od ideje, preko realizacije do završetka, prolazi kroz određeni broj različitih faza. Ovaj vremenski period, u kome se, kroz određeni broj faza i veliki broj aktivnosti, projekat dovodi do završetka, naziva se životni ciklus projekta.
Na sledećoj slici. je prikazan životni ciklus projekta sa definisanim fazama.
Životni ciklus projekata Nacionalnog investicionog plana
Svaki projekat NIP-a prolazi kroz sledeće faze:
A. Predlaganje
B. Selekcija
V. Planiranje
G. Realizacija
D. Zaključenje
A. Predlaganje projekata
Projekte mogu predlagati:
Ministarstva
Lokalne samouprave
Nevladine organizacije (NVO)
Udruženja građana
Ostali
Projekti se predlažu na obrascima, koristeći Uputstvo za predlaganje projekata. Ovi dokumenti se nalaze u elektronskom obliku na web sajtu www.nip.sr.gov.yu. Popunjeni obrasci se šalju elektronskom poštom na adresu [email protected] . Projektni centar obrađuje ove obrasce i vrši unos u centralni registar projekata.
Proces predlaganja se odvija na sledeći način:
U dogovoru sa neposrednim koordinatorom, predlagač projekta u propisanoj formi i sa propisanim podacima predaje predlog projekta koordinatoru institucije. Koordinator institucije provera formalnu i sadržinsku ispravnost prispelih predloga. Ukoliko je predlog neispravan ili nepotpun, koordinator ga vraća predlagaču na dopunu ili ispravku.
Verifikovani predlozi projekata se zatim prosleđuju Projektnom centru Ministarstva finansija. Projektni centar registruje projekte u centralnom registru projekata.
B.Selekcija projekata
Nakon faze predlaganja projekata, kada su projekti uneti u centralni registar projekata, sledi faza selekcije. Projekti se biraju za realizaciju na osnovu strateških kriterijuma, usvojenih odlukom Koordinacionog tela. Kriterijumi su sledeći:
Investiciono ulaganje, bez tekuće potrošnje
Brza realizacija s rezultatima vidljivim u kratkom vremenskom periodu
Mogućnost sufinansiranja projekta
Uticaji koje investicije imaju na ljudske resurse (obrazovanje, zapošljavanje, uslovi rada, životni standard i dr.)
Uticaji na ravnomerni regionalni razvoj
Usklađnost sa sektorskim strategijama
Uticaj na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita
Postupak izbora projekta se vrši kroz više nivoa.
U prvoj fazi selekcije, nadležna ministarstva sprovode postupak analize predloženih projekata. Nadležna ministarstva u ovoj fazi treba da sačine dinamiku realizacije projekata u srednjoročnom periodu, kao i da procene troškove vezane za njihovu primenu.
Na osnovu ustanovljenih osnovnih kriterijuma za konačni izbor, odnosno ocena projekata sa aspekta njihove ekonomske opravdanosti i usklađenosti sa NIP-om, uključujući i eventualne mogućnosti učešća privatnog ulaganja ili zajedničkog ulaganja državnih i privatnih privrednih subjekata, a posebno za kapitalne projekte, kao i standardizovane zahteve u vezi sa analizom isplativosti (tzv. cost benefit analiza, za projekte čiji je budžet veći od 20 mil. €), troškovima i njihovim uticajem na budžetske pozicije, na ovaj način se sačinjava godišnji raspored sredstava i pravi se plan raspodele za sledeće godine po namenama.
Selekcija projekata se sastoji od sledećih aktivnosti:
Nadležna ministarstva pregledaju, klasifikuju i utvrđuju prioritete registrovanih predloga projekata i na osnovu toga sastavljaju Sektorske planove. Koordinaciono telo uz tehničku pomoć Projektnog centra vrši evaluaciju, korekciju budžeta i konačnu selekciju projekata u okviru Sektorskog plana investicija. Koordinaciono telo, zatim, donosi odluku o usvajanju Sektorkog plana investicija. Sektorski plan se odobrava na sednici Vlade. Po odobravanju svih sektorskih planova, Vlada usvaja Globalni Nacionalni investicioni plan.
Projektni centar Ministarstva finansija sastavlja listu odobrenih projekata i obaveštava predlagače i koordinatore nadležnih institucija.
V. Planiranje projekta
Svrha projektnog planiranja je utvrđivanje i ažuriranje planova koji definišu projektne aktivnosti. Po odobrenju projekta, Projektni tim priprema:
Izveštaj o stepenu spremnosti
Projektni plan, čiji su sastavni delovi:
Plan aktivnosti i troškova
Plan javnih nabavki
Plan upravljanja rizicima
Izveštaj o stepenu spremnosti sadrži spisak sve završene i nedostajuće dokumentacije, dozvola i ostalog potrebnog za početak realizacije projekta.
Projektni plan stvara osnov za sprovođenje i kontrolu projektnih aktivnosti. Projektni plan obično mora da se revidira tokom projekta da bi se pratile promene u zahtevima i obavezama, ispravile greške u procenama, preduzele korektivne aktivnosti, odredile promene u procesima.
Projektni tim radi na izradi Izveštaja o stepenu spremnosti i Projektnog plana (uz saradnju sa Timom za tenderske procedure) i dostavlja ga Projektnom centru, koji ga prosleđuje nadležnom Savetu za upravljanje projektima na proveru i odobravanje. Savet mora svoju odluku da donese u roku od sedam dana od dana prijema projektne dokumentacije.
U slučaju da Savet utvrdi da projekat nije spreman za realizaciju, može se doneti odluka o otkazivanju ili odlaganju realizacije projekta. Ovu odluku potvrđuje Koordinaciono telo.
Odluka o odobrenom projektu se dostavlja Projektnom timu i Projektnom centru, koji prosleđuje Plan aktivnosti i troškova Upravi za trezor. Uprava za trezor ima pravo da uloži prigovor na ovaj plan i da izmeni kvote.
G. Realizacija projekta: Praćenje, izveštavanje i kontrola
Realizaciji projekta se pristupa po dobijanju odobrenja Saveta za upravljanje projektima. Ključno je da se projektom aktivno upravlja da bi se obezbedilo da se planirani rezultati ostvare prema odgovarajućim standardima, na vreme i u okviru predviđenog budžeta. Realizacija projekta obuhvata sledeće aktivnosti:
Praćenje delokruga, vremena, troškova, angažovanih ljudskih resursa i rizika
Izveštavanje
Kontrola
Praćenje, izveštavanje i kontrola projekata se vrši na svim nivoima u okviru strukture upravljanja NIP-om tokom celog trajanja projekta.
Rukovodilac projektnog tima neposredno prati realizaciju projekta i podnosi izveštaje Projektnom centru i nadležnom Savetu za upravljanje projektima elektronskim putem, po unapred utvrđenoj učestalosti (nedeljno, mesečno …). Po dobijanju izveštaja, Projektni centar proverava da li realizacija projekta teče u skladu sa projektnim planom u smislu poštovanja vremenske i finansijske dinamike plana. U slučaju nepredviđenih problema, Rukovodilac bez odlaganja obaveštava Savet za upravljanje projektima o problemima i daje predloge za njihovo rešavanje.
Savet, na osnovu ovih izveštaja i komunikacije sa Projektnim timom, prati izvršavanje projekata iz svog delokruga, daje smernice, donosi važne odluke i mesečno izveštava Koordinaciono telo.
Koordinaciono telo, na osnovu dobijenih izveštaja, donosi ključne odluke o daljim aktivnostima i kvartalno izveštava Vladu.
Tokom realizacije odvijaće se procesi javnih nabavki i plaćanja, i to po sledećoj propisanoj proceduri:
Projektni tim, uz saradnju Tima za tendersku proceduru sastavlja dokumentaciju za sprovođenje javnih nabavki, koju prosleđuju nadležnom Ministarstvu. Ova dokumentacija se, takođe, dostavlja na uvid Savetu za upravljanje projektima, kao dodatni vid kontrole. Postoje dve vrste komisije za sprovođenje javnih nabavki:
a) Mala komisija se formira za projekte u vrednosti do €1.000.000,00, osim ukoliko Savet za upravljanje projektima ne odluči drugačije. Za projekte do ove vrednosti, resorno ministarstvo donosi Odluku o pokretanju postupka javne nabavke za ovu vrstu projekata i formira tendersku komisiju
b) Velika komisija se formira za projekte u vrednosti od preko €1.000.000,00. Velika komisija se sastoji od sledećih članova:
predstavnika predlagača,
predstavnika Ministarstva finansija Republike Srbije
predstavnika koga imenuje Predsednik Republike Srbije
eksperta (jednog ili dva) iz odgovarajuće oblasti po predlogu Saveta i/ili
javne ličnosti
Kada se donese odluka o raspisivanju tendera, ona se dostavlja Kancelariji za medije Vlade Republike Srbije. Resorno ministarstvo objavljuje tender u Službenom glasniku, dok Kancelarija za saradnju s medijima objavljuje isti u sredstvima javnog informisanja.
Komisija za sprovođenje javnih nabavki, sprovodi ceo proces, vrši selekciju i donosi odluku o najboljem ponuđaču, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.
Nadzorne organe (za projekte koji imaju takvu zakonsku obavezu) određuje resorno ministarstvo (za projekte u vrednosti do €1.000.000,00) ili Savet (za projekte u vrednosti od preko €1.000.000,00).
Po uspešno okončanom procesu, nadležno ministarstvo prosleđuje nalog za plaćanje Upravi za trezor Ministarstva finansija. Kao dodatni vid kontrole, Projektni centar, pošto u okviru projektnih planova poseduje podatke o svim aktivnostima u okviru realizacije projekata i sredstvima potrebnim za njihovu realizaciju, upoređuje nalog za plaćanje sa planom i utvrđuje opravdanost troška. Izvođačima se isplate vrše po fazama i po dostavljanju faktura i ostale potrebne dokumentacije.
Pored toga, prisutna je i terenska kontrola realizacije projekta gde zaposleni u Projektnom centru obilaze mesta realizacije projekata i na licu mesta upoređuju izveštaje o realizaciji projekata sa realnim stanjem na terenu.
Kontrola realizacije NIP-a je višestepena. Pored mehanizama izveštavanja Saveta za upravljanje projektima, Koordinacionog tela i Vlade, kao i uključivanja predsednika Republike i nezavisnih ličnosti iz javnog života u samu realizaciju i praćenje projekata i Narodna skupština Republike Srbije obaveštava se o aktivnostima i realizaciji NIP-a.
D. Zaključenje projekta
Pošto se rezultati projekta realizuju prema projektnom planu, projektni tim zaključuje projekat. Rukovodilac projektnog tima sačinjava završni izveštaj koji dostavlja Savetu za upravljanje projektima. Završni izveštaj predstavlja zvanični kraj realizacije projekta.
Revizija budžeta NIP-a vrši se u okviru redovne revizije budžeta Republike Srbije, od strane nezavisne revizorske kuće.
Koordinaciono telo priprema Godišnju analizu realizacije NIP-a na osnovu Eksterne revizije budžeta i redovnog praćenja realizacije projekata.
Bitno je istaći da će se realizacija NIP-a vršiti putem finansiranja projekata, što je značajna promena u odnosu na dosadašnji, klasični budžetski način finansiranja. Sredstva za svaki projekat se posebno utvrđuju i ne postoji mogućnost prenosa neutrošenih sredstava sa jednog na druge projekte.
U skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu sredstva potrebna za izvršenje NIP-a planiraju se budžetom za tekuću godinu, a posebno se izkazuju sredstva koja su potrebna u narednim godinama, što je u skladu sa praksom u drugim zemljama.
S obzirom na činjenicu da NIP podrazumeva velike javne investicije, odnosno ulaganje velikih finansijskih sredstava vodi se računa o njegovim uticajima na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost. U tom cilju, poštuju se ograničenja iz Memoranduma o budžetu, tako da bi ovi izdaci bili kompatibilni sa postavljenim makroekonomskim i fiskalnim okvirom.
Sektorski planovi
1. Investicije iz oblasti obrazovanja
Ulaganja u obrazovanje su po svom značaju jedan od prioritetnijih projekata NIP-a. Ulaganja u ljudski kapital predstavljaju jedan od ključnih faktora razvoja koji najviše doprinosi privrednom rastu ukupne ekonomije. Istovremeno su ulaganja u znanje prioritet i glavni stub ravnomernog regionalnog razvoja Republike, bez čega nije moguće stvaranje visoke stope privrednog rasta.
Cilj je da se podizanjem dostignutog nivoa obrazovanja, kao osnove, uz dalje investicije osvoje nova znanja i postigne znatno viši nivo opšteg znanja, koji je i drugim zemljama obezbedio prosperitetan razvoj. Jačanje ljudskih resursa, uz dostupnost obrazovanja svima i pristup modernim svetskim standardima, obezbediće visoko obrazovanu radnu snagu i omogućiti brže integracije u savremene obrazovne procese.
Zahvaljujući prioritetu koji je dat obrazovnoj delatnosti, kao opštem nacionalnom interesu u okviru NIP-a, predviđena sredstva uložiće se u projekte koji su u funkciji povećanja kvaliteta i efikasnosti obrazovanja, uvažavajući trajno opredeljenje zasnovano na principima doživotnog učenja. U tom smislu posebna ulaganja usmeriće se u razvoj srednjog stručnog obrazovanja i uvođenje novih obrazovnih profila i programa.
Investicije u obrazovanje na taj način biće najdirektnije u funkciji pospešivanja privrednog rasta, s obzirom da će ulaganja u ljudski kapital omogućiti da se komparativne i konkurentne prednosti privrede Republike iskoriste za preduzimanje aktivnosti i mera u pravcu ravnomernijeg, odnosno uravnoteženijeg razvoja svih delova Republike. Pozitivna iskustava drugih zemalja pokazuju da ulaganja u projekte koji obezeđuju ravnomerniji regionalni razvoj, a pre svega kroz obrazovanje i saobraćajnu infrastrukturu, obezbeđuju uravnotežen regionalni razvoj, kao imperativ ubrzanog privrednog razvoja.
Planirani iznos ulaganja u oblast obrazovanja u toku 2007. i 2008. godine iznosi 32,1 milion evra.
2. Investicije iz oblasti zdravstva
NIP u oblasti zdravstvene zaštite je formulisan na osnovu jednog od strateških ciljeva reforme zdravstva, što je poboljšanje funkcionisanja, efikasnosti i kvaliteta zdravstvenog sistema, uz definisanje posebnih nacionalnih programa u oblasti kadrova, mreže institucija, tehnologije i medicinskog snabdevanja.
Poboljšanje performansi sistema zdravstvene zaštite putem reformi bi trebalo da dovede do:
Poboljšanja zdravstvenog stanja stanovništva;
Smanjenja troškova, kroz rast efikasnosti pružanja zdravstvene zaštite;
Povećanja zadovoljstva pacijenata radom zdravstvene službe;
Povećanje mogućnosti izbora za korisnike i davaoce usluga u zdravstvu.
Ciljevi NIP-a u oblasti zdravstvene zaštite su:
veći kvalitet zdravstvenih usluga,
profesionalna satisfakcija zdravstvenih radnika uslovima rada,
bezbednija sredina kako za pacijente, tako i za zdravstvene radnike i
efikasniji i kvalitetniji rad u sistemu zdravstvene zaštite.
Modernizacija sistema zdravstvene zaštite vršiće se kroz osavremenjivanje zdravstvenih ustanova, uključujući rekonstrukciju prostora i snabdevanje novom opremom, prodaju ili iznajmljivanje viška prostora i kroz racionalizaciju broja nemedicinskog (administrativnog i tehničkog) osoblja.
Planirani iznos ulaganja u oblast zdravstva u toku 2007. i 2008. godine iznosi 86,7 miliona evra iz primanja budžeta i 137,35 iz međunarodnih kredita.
3. Investicije iz oblasti saobraćajne infrastrukture
Kao jedan od prioriteta u okviru NIP-a identifikovana su i ulaganja u obnovu i unapređenje saobraćajne infrastrukture. Naime, u infrastrukturnom smislu Srbija znatno zaostaje za zemljama Evropske unije, pa se ova vrsta ulaganja nameće kao imperativ. Stvaranje razvijene infrastrukture jedan je od osnovnih zadataka NIP-a i podrazumeva intenzivna ulaganja u saobraćajnice od nacionalnog i regionalnog značaja, povezivanje manjih sredina sa regionalnim centrima i modernizaciju graničnih prelaza, pruga, luka i aerodroma u mestima gde se alternativni vidovi saobraćaja (šinski, rečni i vazdušni) smatraju ekonomsku isplativim.
Osnovni ciljevi ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu su:
– privlačenja novih investicija. Jedan od ograničavajućih faktora za strane direktne investicije jeste i loše stanje saobraćajne infrastrukture u zemlji. S tim u vezi, ova vrsta ulaganja doprineće smanjenju transportnih troškova što će dodatno unaprediti uslove poslovanja u Republici Srbiji i učiniti je privlačnom za nove investicije;
– iskorišćavanje vrlo povoljnog geostrateškog položaja zemlje. Koridori VII i X su značajni saobraćajni čvorovi Evrope, a zbog činjenice da važni delovi ovih koridora prolaze kroz Republiku Srbiju ovo je i velika razvojna šansa Republike. Naročito je značajan Koridor X, koji predstavlja vezu Zapadne i Srednje Evrope sa Bliskim istokom, pa je njegova izgradnja i unapređenje od velike važnosti za ceo region;
– razvoj nerazvijenih regiona. Investicije u regionalnu i lokalnu infrastrukturu znatno će unaprediti uslove života u slabije razvijenim područjima i zahvaljujući boljoj komunikaciji između naselja, privrednih i turističkih centara i objekata istorijsko-kulturnog nasleđa, omogućiti jači privredni razvoj regiona;
– povećanje bezbednosti u saobraćaju.
Planirani iznos ulaganja u oblast saobraćajne infrastrukture u toku 2007. i 2008. godine iznosi 220,6 miliona evra iz primanja budžeta i 124,5 miliona evra iz kredita.
4. Investicije iz oblasti podsticaja preduzetništva, zapošljavanja i privrednog razvoja
Osnovni ciljevi Vlade u narednom periodu su očuvanje visoke stope rasta BDP-a, povećanje zaposlenosti, investicija i izvoza. Takođe, imajući u vidu činjenicu da postoje velike razlike u pogledu razvijenosti između opština u Republici Srbiji velika pažnja će se posvetiti i ravnomernom regionalnom razvoju.
S tim u vezi, u okviru NIP-a značajna sredstva će se investirati radi postizanja zacrtanih ciljeva ekonomske politike. Sredstva će biti uložena za:
formiranje industrijskih zona i parkova;
podsticaj direktnih (greenfield) investicija koje će omogućiti otvaranje novih radnih mesta, ujednačavanje razvoja i transfer znanja i tehnologija;
podsticaj izvoza;
kredite za podsticanje zapošljavanja i oživljavanja proizvodnje u nerazvijenim opštinama;
kreiranje inkubatora za podsticanje preduzetništva;
podršku razvoju lokalne komunalne infrastrukture.
Planirana ulaganja u oblast podsticaj preduzetništva, zapošljavanja i privrednog razvoja u toku 2007. i 2008. godine iznose 132 miliona evra.
5. Investicije iz oblasti energetike
Projekti identifikovani u okviru energetskog sektora najviše se odnose na ulaganja u gasnu privredu i to izgradnju podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru i gasifikaciju centralne, zapadne i istočne Srbije. Njihov doprinos najviše će biti vidljiv na polju sigurnosti snadbevanja potrošača prirodnim gasom, stabilizaciji cene ovog energenta, ostvarivanju ciljeva u pogledu energetske efikasnosti (ušteda električne energije i prednosti gasa kao jeftinijeg energenta), zaštiti životne sredine i stvaranju pretpostavki za dalji razvoj gasne infrastrukture i njenom integrisanju sa okruženjem. Od ostalih projekata navodi se kreditiranje radi povećanja energetske efikasnosti građevinskih objekata (uštede u toplotnoj energiji), korišćenja solarne energije i eksploatacije termalnih voda.
Planirana ulaganja u oblast energetike u toku 2007. i 2008. godine iznose 44,9 miliona evra.
6. Investicije iz oblasti poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede
Značaj ulaganja u sektor poljoprivrede proističe iz samog značaja poljoprivrede i njenom visokom učešću u BDP-u i izvozu Republike Srbije, kao i velikom broju ljudi koje zapošljava ovaj sektor. Projekti NIP-a predstavljaju podršku investicijama u poljoprivredi i povećavaće se kroz agrarni budžet Republike Srbije i kroz predpristupne fondove Evropske Unije. Oni se odnose na nadoknadu dela troškova za nabavku poljoprivredne opreme i mehanizacije koja može najviše doprineti rastu profitabilnosti i konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje.
Sredstva se planiraju za investicije u svrhu unapređenja konkurentnosti poljoprivrede, podsticaja ruralnog razvoja (pojačanje elektro mreže, izgradnja, popravka i uređenje atarskih puteva, uređenje vodovodne i kanalizacione mreže), za investicije u vodoprivredu, u oblasti šumarstva, kao i za izgradnju i opremanje laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka. Takođe, veliki broj projekata predviđen je za realizaciju u marginalnim područjima.
Planirana ulaganja u oblast poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u toku 2007. i 2008. godine iznose 49,8 miliona evra.
7. Investicije iz oblasti nauke i zaštite životne sredine
Naučna istraživanja imaju ključnu ulogu kao pokretač sveukupnih ekonomskih i društvenih promena, u procesu stvaranja društva baziranog na naučnom znanju, a u funkciji podsticanja privrednog razvoja. Po svom značaju ulaganja u nauku, jednako su značajna kao ulaganja u obrazovanje, jer rezultati naučnih istraživanja, u suštini su ulaganja u ljudski kapital koji omogućuju postizanje novih tehničkih i tehnoloških inovacija, koja su imperativ bržeg razvoja. Savremene tendencije u svetskoj privredi ukazuju da ulaganja u nauku predstavlja investiranje u budućnost, odnosno promoviše se kao najrentabilnija investicija.
Polazeći od činjenice da su naučni rezultati u direktnoj vezi i proporciji sa sveukupnim razvojem društva, cilj je da naučnoistraživačka delatnost, zajedno sa visokim obrazovanjem postane glavni nosilac privrednog i društvenog razvoja. Stepen ulaganja u istraživanja i razvoj direktno korenspodira sa ekonomskim rastom. Ulaganja koja se predviđaju iz NIP-a treba da doprinesu da se smanji jaz u odnosu na standard evropskih zemalja u pogledu naučnih istraživanja. Na taj način stvaraju se preduslovi da se Republika uključi u svetske naučne tokove, posebno imajući u vidu da u Srbiji postoji visoko kompetentni naučnoistraživački kadar.
Planirana ulaganja u oblast nauke u toku 2007. i 2008. godine iznose 16,1 milion evra.
Paralelno sa povećanjem ulaganja u nauku, istraživanje i razvoj, nameće se potreba i za ulaganjima u oblasti zaštite životne sredine, jer su to imperativni standardi svih razvijenih zemalja. Dugogodišnji loš odnos našeg društva prema problematici zaštite životne sredine je doveo do toga da smo u određenim segmentima u velikom zaostatku za razvijenim zemljama, koji što pre moramo da prevaziđemo. To se posebno odnosi na problematiku upravljanja otpadom, kao i tretmana otpadnih voda, uz razvoj sistema za permanentno praćenje stanja u životnoj sredini. Takođe, usled stanja u kome se nalazimo, neophodno je i stalno povećanje nivoa obrazovanja, kako stručnjaka, tako i svih stanovnika Republika Srbije, u oblasti zaštite životne sredine. Ulaganjem u ove oblasti stvoriće se pretpostavke za dugoročni razvoj privrede, podizanjem nivoa inovativnosti i prezervacije okoline.
Planirana ulaganja u oblast zaštite životne sredine u toku 2007. i 2008. godine iznose 19,2 miliona evra.
8. Investicije iz oblasti turizma
Sa aspekta funkcionisanja ukupne ekonomije, turizam se tretira kao jedan od ključnih generatora privrednog razvoja, naročito ako se ima u vidu njegov doprinos uravnoteženju platnog bilansa zemlje, s obzirom na visok devizni priliv koji je moguće ostvariti od ove grane. Trenutna situacija u pogledu turističkog potencijala Republike Srbije, iako značajna, ne nalazi se na odgovarajućem nivou iskorišćenosti. To nije slučaj i sa zemljama u okruženju u kojima je ova grana zamajac privrednog razvoja. Za postizanje ovog cilja potrebno je alocirati značajna finansijska sredstva u izgradnju, rekonstrukciju, poboljšanje strukture i optimizaciju lokaliteta ugostiteljsko – turističkih objekata.
Finansiranje projekata iz oblasti turizma ima za cilj unapređenje konkurentnosti turističke privrede, povećanje deviznog priliva od turizma, povećanje obima domaćeg turističkog prometa i rast zaposlenosti u turizmu.
Najveći deo predloženih projekata odnosi se na izgradnju infrastrukture koja je neophodna za intenzivni turistički razvoj. Sredstva bi se uložila u izgradnju skijališta, komunalne, energetske i turističke infrastrukture na zimskim turističkim centrima, rekonstrukciju i uređenje objekata kod najatraktivnijih banja u Republici Srbiji, izgradnju i sanaciju infrastrukture oko manastirskih kompleksa i veliki broj drugih objekata infrastrukture u turističkim centrima.
Planirana ulaganja u oblast zaštite životne sredine u toku 2007. i 2008. godine iznose 31,7 miliona evra.
9. Investicije iz oblasti stanogradnje
Oblast stambene izgradnje je od izuzetnog značaja za celokopnu privredu, s obzirom da zahteva učešće velikog broja privrednih delatnosti, a sve u cilju zadovoljavanja osnovnih ljudskih potreba kao i povećanja standarda života u svakoj zemlji.
Na politiku stambene izgradnje, koja ima multiplikativni efekat na ukupnu privrednu aktivnost u Republici Srbiji, značajnije će uticati realizacija NIP-a kroz izgradnju neprofitabilnih stanova u 2006. i 2007. godini za zaposlene u državnoj upravi i javnom sektoru, što će doprineti, kako oživljavanju građevinske aktivnosti, tako i podsticanju drugih industrijskih grana.
Prioritet državne podrške je, u ovom projektu, usmeren na pomoć zaposlenima u državnoj upravi i javnom sektoru u obezbeđivanju pristupačnog stanovanja. Na ovaj način se pomaže u rešavanju egzistencijalnog pitanja toj grupi ljudi, imajući u vidu njihova niža primanja i manju sposobnost za kupovinu stanova na stambenom tržištu u odnosu na zaposlene u nekim drugim sektorima.
Kriterijum za raspodelu stanova je procentualno učešće zaposlenih u pojedinim organima državne uprave i javnim službama u ukupnom broju zaposlenih.
Na taj način, zaposlenima u zdravstvu opredeljeno je 30% od ukupnog broja stanova, zaposlenima u oblasti obrazovanja je takođe opredeljeno 30%, zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova (Uprava za izvršenje zatvorskih sankcija, BIA) opredeljeno je 15%, zaposlenima u Ministarstvu odbrane 10%, zaposlenima u državnoj upravi 9%, zaposlenima u pravosuđu 5%, dok je zaposlenima u oblasti kulture pripao 1% od ukupnog broja novoizgrađenih stanova.
Sektorski investicioni plan iz oblasti stanogradnje treba da obzbedi realizaciju sledećih ciljeva: zadovoljavanje stambenih potreba ljudi zaposlenih u državnoj upravi i javnim službama – stan će postati pristupačniji, čime će se približiti želje i mogućnosti, odnosno preklopiti ponuda i tražnja; uspostavljanje osnova stanogradnje na zdravim ekonomskim temeljima; unapređenje gradnje, kao podsticajnog elementa privrede u celini.
Planirana ulaganja u oblast stanogradnje u toku 2007. i 2008. godine iznose 130,3 miliona evra.
10. Investicije iz oblasti sporta
Oblast sporta, zajedno sa obrazovanjem i zdravljem predstavlja faktor koji je od uticaja na formiranje obrazovane i zdrave nacije, kao bitnog činioca za podizanje ukupnog prosperiteta ekonomije. Cilj je da se ulaganjem u sport obezbedi s jedne strane omasovljavanje razvoja opšte sportske kulture (naročito kod mlade populacije), dok se razvojem vrhunskog sporta promoviše i Republika na međunarodnom planu, s druge strane.
Očekuje se da će investiciono ulaganje države u sektor sporta svojim dalekosežnim dometom obezbediti pre svega jačanje školskog sporta, kao polazne osnove za organizovani razvoj sporta, a naročito doprineti suzbijanju negativnih pojava u sportu (doping, nasilje, korupcija). Ulaganjem u sportske objekte koji su od nacionalnog interesa obezbediće se organizovanje velikih međunarodnih sportskih manifestacija, kao podsticaj za razvoj sporta i postizanje vrhunskih sportskih rezultata. Takođe, ulaganja u projekte od lokalnog značaja, izgradnjom novih ili rekonstrukcijom postojećih sportskih objekata, treba da doprinesu širem promovisanju zdravnog sportskog duha i života celokupnog stanovništva.
Planirana ulaganja u oblast sporta u toku 2007. i 2008. godine iznose 37,2 miliona evra.
11. Investicije iz oblasti kulture
Delatnost kulture je važan razvojni društveni resurs, posebno očuvanje, razvoj i širenje kulture na nacionalnom i lokalnim nivoima, kao i prezentacija nacionalne kulture na regionalnom i međunarodnom nivou. S toga je zaštita kulturnog nasleđa, kao i razvoj savremenog kulturnog stvaralaštva od šireg društvenog interesa za dalji sveukupni društveni razvoj Republike Srbije.
U okviru predviđenih ulaganja u kulturu prioritet je da se iz planiranih sredstava podrže projekti koji će zaštititi i obnoviti kulturne institucije, kako od nacionalnog, tako i regionalnog i lokalnog značaja. To podrazumeva da se ulaganja usmere ne samo u rekonstrukciju i adaptaciju objekata kulture, nego i opremu koja će obezbediti da se kulturno blago naše zemlje štiti, čuva i prezentuje u skladu sa stvetskim standardima. Od izuzetnog je značaja je da se očuva istorijsko i kulturno nasleđe na trajnim osnovama za buduće generacije.
Investiranjem u razvoj oblasti kulture, steći će se uslovi da ustanove kulture adekvatno odgovore svojoj društvenoj ulozi, ali i da se, takođe, uključe u razvojne programe i izmene dosadašnji način poslovanja, upravljan skoro isključivo, prema budžetskom finansiranju.
Planirana ulaganja u oblast kulture u toku 2007. i 2008. godine iznose 33,4 miliona evra.
12. Investicije u izgradnju i rekonstrukciju verskih objektata
Sakralno graditeljstvo u Republici Srbiji decenijama je bilo u zastoju. U mnogim gradovima naše države poslednji hrišćanski hramovi su podignuti pre stotinu, čak i pre dve stotine godina. U drugoj polovini 20. veka gradilo se malo, bez potpuno jasnog plana i sistema, prema finansijskim mogućnostima samih crkava i verskih zajednica, odnosno njihovih organizacionih jedinica u pojedinim područjima; najmanje se gradilo u velikim gradovima. Nedostatak sredstava često je uzrokovao duge prekide radova, što je negativno uticalo kako na krajnju cenu tako i na kvalitet gradnje.
U modernim demokratskim društvima i versko obrazovanje i klasična hrišćanska kultura se tretiraju kao sastavni deo i važan činilac društvene suprastrukture – zajedno i uporedo sa prosvetiteljskim obrazovanjem, građanskom kulturom, modernom naukom i sportom. Realizacija projekta Nacionalnog investicionog plana iz ove oblasti će doprineti: sređivanju i arhitektonskom oplemenjivanju gradskih jezgara, revitalizaciji ruralnih područja u kojima se nalaze značajni manastiri, podizanju opšteg kulturnog standarda stanovništva i modernizaciji društva, razvoju duhovne kulture i umetnosti, razvoju verskog turizma i obogaćivanju metoda socijalne preventive i širenju mreže socijalno-humanitarnih ustanova.
Planirana ulaganja u oblast izgradnje i rekonstrukcije verskih objekata u toku 2007. i 2008. godine iznose 9 miliona evra.
13. Investicije iz oblasti unapređenja rada državne uprave
Projekti Ministarstva odbrane
Vojska kroz plan investicija polazi od izmenjenog karaktera savremenih izazova, rizika i pretnji nacionalnoj bezbednosti i opredelenja integracije u evroatlantske bezbedonosne strukture. Postoje potencijali i mogućnosti za održavanje perspektivnih sistema na potrebnom nivou što se nastojalo iskoristiti i ovim NIP-om.
Planirani iznos ulaganja u oblast odbrane u toku 2007. i 2008. godine iznosi 21,5 miliona evra.
Projekti Ministarstva unutrašnjih poslova
Policija svake zemlje mora da ima obezbeđene uslove za rad kako bi mogla nesmetano da vrši svoje funkcije u smislu očuvanja javnog reda, mira i bezbednosti, kao i adekvatnog reagovanja u slučaju vanrednih situacija. Opremljenost ekipa saobraćajne policije po evropskim standardima predstavlja deo Nacionalne strategije Srbije za pristupanje Republike Srbije Evropskoj Uniji, a kroz povećanje bezbednosti građana u saobraćaju i Resornu strategiju.
S obzirom da je policija preuzela poslove obezbeđenja državne granice od vojske , to je neophodno da se izvrši opremanje granične policije svom neophodnom opremom i sredstvima veze. Time će se doprineti olakšanom prekograničnom kretanju ljudi, kapitala, dobara i usluga, kao i prevenciji i suzbijanju svih oblika prekograničnog kriminala, međunarodnog terorizma, ilegalnih migracija, trgovine ljudima i drugih nedozvoljenih aktivnosti. Samim tim, svakako će se povećati stabilnost i sigurnost svih granica i opšte bezbednosti u regionu.
Pored ovih, kroz NIP će se obezbediti neophodni uslovi rada i pripadnicima vatrogasnih jedinica, jedinica saobraćajne policije za vršenje uviđaja, kao i uslovi za školovanje kvalitetnih kadrova.laganja u oblast policije.
Planirani iznos ulaganja u oblast unapređenja rada Ministarstva unutrašnjih poslova u toku 2007. i 2008. godine iznosi 23,2 miliona evra.
Projekti pravosuđa
Predviđeni projekti su u skladu sa opredeljenjem Vlade na sprovođenju programa reformi radi postizanja delotvornijeg, adekvatnijeg i modernijeg pravosuđa. Polazni dokument je Nacionalna strategija razvoja pravosuđa koja je usmerena na jačanju institucija u skladu sa osnovnim načelima (nezavisnost, transparentnost, odgovornost i efikasnost), kojima se obezbeđuju okvir za uspostavljanje, razvoj i organizovanje pravosudnih ustanova.
Krajnji cilj navedenih projekata je podrška Ministarstvu pravde Republike Srbije u naporima da ostvari pravosudnu reformu, uključujući i podršku pravosuđu u neophodnim usaglašavanjima pravnih propisa i poboljšanju sudske uprave, povećanju efikasnosti, smanjenju neobavljenih poslova, a sve to u cilju izgradnje profesionalnih standarda koji bi vodili sudsku upravu ka standardima Evropske Unije.
Planirani iznos ulaganja u oblast pravosuđa u toku 2007. i 2008. godine iznosi 25,8 miliona evra.
Projekti uvođenja elektronske uprave i modernizacije inspekcijskih službi (Poreska uprava, Uprava carina i tržišna i turistička inspekcija)
Ulaganja u izgradnju demokratske države zasnovane na vladavini prava, odgovornosti, ekonomičnosti i efikasnosti imaju za cilj da se nastavi i zaokruži reforma državne uprave i obezbedi povećanje kvaliteta i funkcionisanje uprave, odnosno sektora države, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou. Podizanje efikasnosti javnog sektora u funkciji je uspostavljanja novog okvira organizacije i modernizacije upravljanja, zasnovanog na uvođenju informacionih tehnologija i mehanizama za kontrolu rada državne uprave.
U skladu sa novim zakonodavnim okvirom koji je usklađen sa pravnom regulativom Evropske Unije omogućena je raspodela vlasti između centralne i nižih nivoa vlasti, čime je uspostavljen odgovarajući pravni okvir, a koji omogućava profesionalizaciju i depolitizaciju državne uprave u celini.
Ciljevi koji će se ostvariti uvođenjem elektronske uprave:
modernizacija i efikasniji rad državne uprave i lokalnih samouprava;
veća transparentnost u komunikaciji državnih institucija sa građanima;
podizanje kapaciteta svih lokalnih samouprava i izjednačavanje kvaliteta pružanja usluga građanima;
omogućavanje razmene podataka između različitih informacionih sistemima da bi se postigla jednoznačnost relevantnih podataka o građanima i privrednim subjektima;
priprema sistema elektronske uprave Republike Srbije za integraciju u sistem elektronske uprave zemalja članica Evropske Unije a po važećim standardima Evropske Unije.
Ulaganja u oblast elektronske uprave u toku 2007. i 2008. godine iznosiće 26,7 miliona evra.
Ulaganja u oblast unapređenja rada poreske uprave u toku 2007. i 2008. godine iznosiće 7,2 miliona evra.
14. Investicije na teritoriji Kosova i Metohije
Imajući u vidu strateške principe i prioritete u cilju povratka i opstanka stanovništva na teritoriju AP Kosovo i Metohija, a na osnovu ciljnih grupa, predhodnih aktivnosti, rizika i očekivanih rezultatata i na osnovu podnetih zahteva za realizaciju projekata od strane državnih organa i organizacija, organa lokalne samouprave, javnih preduzeća, organizacija i pojedinaca sa teritorije AP Kosovo i Metohija jedan deo sredstava NIP-a namenjen je projektima koji će se realizovati na teritoriji AP Kosovo i Metohija.
Projekti ulaganja na teritoriji AP Kosovo i Metohija, koji su uvršteni u NIP-u, usaglašeni su sa merama i aktivnostima za stvaranje uslova za održivi povratak na teritoriju AP Kosovo i Metohija, sastavni deo usaglašenih Akcionih planova potreba zajednica sa KiM, usaglašeni i verifikovani kao prioriteti investiranje od nivoa korisnika i po vertikali svih nivoa upravljanja i odlučivanja, usaglašeni sa tekućim ulaganjima kroz Programe pomoći stanovništu na teritoreiji AP Kosovo i Metohija (ministarstva, institucije i organi Vlade), usaglašeni sa planiranom i tekućom realizacijom donatorskih sredstava međunarodnih organizacija, organa i organizacija koji nisu finansirani iz budžeta Republike Srbije.
Ulaganja na teritoriji AP Kosovo i Metohija u 2007. i 2008. godini će iznositi 23,6 miliona evra.
———————–
Sredstva NIP-a
Sredstva NIP-a
po stanovniku
Ukupno
2007. i 2008. godina
2007. i 2008. godina