PREDLOG ZAKONA
O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se postupak procene uticaja za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu, sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu, učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti, prekogranično obaveštavanje za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu druge države, nadzor i druga pitanja od značaja za procenu uticaja na životnu sredinu.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na projekte namenjene odbrani zemlje.
Značenje izraza
Član 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) javnost obuhvata jedno ili više fizičkih ili pravnih lica, njihova udruženja, organizacije ili grupe;
2) nadležni organ jeste organ odgovoran za sprovođenje postupka procene uticaja u okviru ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom, i to:
– ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) – za projekte za koje odobrenje za gradnju projekta izdaje republički organ;
– organ autonomne pokrajine uprave nadležan za poslove zaštite životne sredine – za projekte za koje odobrenje za izvođenje izdaje organ autonomne pokrajine;
– organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine – za projekte za koje odobrenje za izvođenje izdaje organ lokalne samouprave;
3) nosilac projekta jeste podnosilac zahteva za dobijanje dozvole ili odobrenja za izgradnju ili rekonstrukciju objekta ili ostalih intervencija u prirodi i prirodnom okruženju;
4) projekat jeste:
– izvođenje građevinskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja i opreme, njihova rekonstrukcija, uklanjanje i/ili promena tehnologije, tehnologije procesa rada, sirovine, repromaterijala, energenata i otpada;
– ostale intervencije u prirodi i prirodnom okruženju uključujući radove koji obuhvataju eksploataciju mineralnih sirovina;
5) procena uticaja na životnu sredinu jeste preventivna mera zaštite životne sredine zasnovana na izradi studija i sprovođenju konsultacija uz učešće javnosti i analizi alternativnih mera, sa ciljem da se prikupe podaci i predvide štetni uticaji određenih projekata na život i zdravlje ljudi, floru i faunu, zemljište, vodu, vazduh, klimu i pejzaž, materijalna i kulturna dobra i uzajamno delovanje ovih činilaca, kao i utvrde i predlože mere kojima se štetni uticaji mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti imajući u vidu izvodljivost tih projekata (u daljem tekstu: procena uticaja);
6)studija o proceni uticaja na životnu sredinu jeste dokument kojim se analizira i ocenjuje kvalitet činilaca životne sredine i njihova osetljivost na određenom prostoru i međusobni uticaji postojećih i planiranih aktivnosti, predviđaju neposredni i posredni štetni uticaji projekta na činioce životne sredine, kao i mere i uslovi za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi (u daljem tekstu: studija o proceni uticaja);
7) zainteresovana javnost obuhvata javnost na koju projekat utiče ili je verovatno da će uticati, uključujući i nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i evidentirane su kod nadležnog organa;
8) zainteresovani organi i organizacije su organi i organizacije Republike, odnosno autonomne pokrajine i lokalne samouprave i preduzeća,koji su ovlašćeni za utvrđivanje uslova i izdavanje dozvola, odobrenja i saglasnosti za izgradnju objekata, planiranje i uređenje prostora, praćenje stanja životne sredine, obavljanje delatnosti i zaštitu i korišćenje prirodnih i radom stvorenih vrednosti .
Predmet procene uticaja
Član 3.
Predmet procene uticaja su projekti koji se planiraju i izvode, promene tehnologije, rekonstrukcije, proširenje kapaciteta, prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu.
Predmet procene uticaja su i projekti koji su realizovani bez izrade studije o proceni uticaja, a nemaju odobrenje za izgradnju ili upotrebu ( u daljem tekstu: procena uticaja zatečenog stanja).
Procena uticaja vrši se za projekte iz oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobraćaja, turizma, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, upravljanje otpadom i komunalnih delatnosti, kao i za sve projekte koji se planiraju na zaštićenom prirodnom dobru i u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra.
Projekti za koje se vrši procena uticaja
Član 4.
Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) propisuje:
listu projekata za koje je obavezna procena uticaja;
listu projekata za koje se može zahtevati procena uticaja.
Nadležni organ odlučuje o potrebi procene uticaja za projekte iz stava 1. tačka 2) ovog člana primenom propisanih kriterijuma.
Propisom iz stava 1. ovog člana opisuju se projekti i utvrđuju kriterijumi za odlučivanje o potrebi izrade procene uticaja za projekte iz stava 1. tačka 2) ovog člana.
Obaveza pribavljanja saglasnosti na procenu uticaja
Član 5.
Nosilac projekta ne može pristupiti izvođenju projekta bez sprovedenog postupka procene uticaja i saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja.
II. POSTUPAK PROCENE UTICAJA
Faze u postupku procene uticaja
Član 6.
Postupak procene uticaja sastoji se od sledećih faza:
odlučivanje o potrebi procene uticaja za projekte iz člana 4. stav 1. tačka 2) ovog zakona;
određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja;
odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja.
Prikupljanje podataka i dokumentacije
Član 7.
Nadležni organi i drugi organi i organizacije dužni su da, na zahtev nosioca projekta, obezbede potrebne podatke i dokumentaciju od značaja za utvrđivanje i procenu mogućih direktnih i indirektnih uticaja projekta na životnu sredinu u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Ako organ i organizacija ne raspolaže traženim podacima, obaveštenjima i dokumentacijom, o tome pisanim putem obaveštava nosioca projekta u roku iz stava 1. ovog člana.
1. Odlučivanje o potrebi procene uticaja
Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja
Član 8.
Nosilac projekta za koji se može zahtevati procena uticaja podnosi zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja (u daljem tekstu: zahtev o potrebi procene uticaja) nadležnom organu.
Zahtev o potrebi procene uticaja sadrži:
opis lokacije;
opis karakteristika projekta;
opis karakteristika mogućih uticaja projekta na životnu sredinu;
druge podatke i dokumentaciju.
Ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar) bliže propisuje sadržinu zahteva o potrebi procene uticaja.
Razmatranje zahtevao potrebi procene uticaja
Član 9.
Ako je zahtev o potrebi procene uticaja neuredan nadležni organ zahteva od nosioca projekta dodatne podatke i dokumentaciju i određuje rok za njihovo dostavljanje.
Ako nosilac projekta o potrebi procene uticaja ne dostavi dodatne podatke, obaveštenja i dokumentaciju u ostavljenom roku, nadležni organ odbacuje zahtev kao neuredan, osim u slučaju iz člana 7. stav 2. ovog zakona.
Odlučivanje o zahtevuo potrebi procene uticaja
Član 10.
Nadležni organ obaveštava zainteresovane organe i organizacije i javnost o podnetom zahtevu o potrebi procene uticaja u roku od deset dana od dana prijema urednog zahteva.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži naročito podatke o:
nosiocu projekta;
nazivu, vrsti i lokaciji projekta čije se izvođenje planira;
mestu i vremenu mogućnosti uvida u podatake, obaveštenja i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta;
prirodi odluke koja će biti doneta na osnovu podnetog zahteva;
nazivu i adresi nadležnog organa.
Zainteresovani organi i organizacije i zainteresovana javnost, u roku od deset dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana mogu dostaviti svoje mišljenje.
Nadležni organ, u roku od 15 dana od isteka roka utvrđenog u stavu 3. ovog člana, odlučuje o podnetom zahtevu uzimajući u obzir dostavljena mišljenja zainteresovanih organa i organizacija i zainteresovane javnosti.
Pravo na žalbu
Član 11.
Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu izjaviti žalbu protiv odluke nadležnog organa o zahtevu za odlučivanje o potrebi procene uticaja.
Žalba iz stava 1. ovog člana podnosi se nadležnom drugostepenom organu u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.
Nadležni drugostepeni organ dužan je da odluku po žalbi donese u roku od 20 dana od dana prijema žalbe.
2. Određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja
Zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja
Član 12.
Zahtev za određivanje obima i sadržaja sadrži:
podatke o nosiocu projekta;
opis projekta;
prikaz glavnih alternativa koje su razmatrane;
opis činilaca životne sredine koji mogu biti izloženi uticaju;
opis mogućih značajnih štetnih uticaja projekta;
opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja značajnih štenih uticaja;
netehnički rezime podataka navedenih od 2) do 6);
podaci o mogućim teškoćama na koje je naišao nosilac projekta u prikupljanju podataka i dokumentacije;
druge podatke i dokumentaciju.
Ministar bliže propisuje sadržinu zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja.
Član 13.
Po prijemu zahteva za određivanje obima i sadržaja nadležni organ postupa na način utvrđen u članu 9. ovog zakona.
Odlučivanje o zahtevu
Član 14.
Nadležni organ u roku od deset dana od dana prijema zahteva za određivanje obima i sadržaja, obaveštava zainteresovane organe i organizacije i javnost o podnetom zahtevu.
Zainteresovani organi i organizacije i zainteresovana javnost mogu dostaviti svoja mišljenja o podnetom zahtevu u roku od 20 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana.
Nadležni organ u roku od 15 dana od dana isteka roka iz stava 2. ovog člana, donosi odluku o sadržaju i obimu studije o proceni uticaja uzimanjem u obzir mišljenja zainteresovanih organa i organizacija i zainteresovane javnosti.
Nadležni organ dostavlja nosiocu projekta odluku iz stava 3. ovog člana i o njoj obaveštava zainteresovane organe i organizacije i javnost u roku od tri dana od dana donošenja odluke.
Pravo na žalbu protiv odluke o zahtevu za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja
Član 15.
Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu izjaviti žalbu protiv odluke nadležnog organa o zahtevu za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja.
Žalba iz stava 1. ovog člana podnosi se nadležnom drugostepenom organu u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.
Nadležni drugostepeni organ dužan je da odluku po žalbi donese u roku od 20 dana od dana prijema žalbe.
3. Odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja
Zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja
Član 16
Nosilac projekta podnosi zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja (u daljem tekstu: zahtev za saglasnost) nadležnom organu, zajedno sa studijom o proceni uticaja.
Ako je nadležni organ odlučivao o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja, nosilac projekta je dužan da zahtev za saglasnost podnese najkasnije u roku od godinu dana od dana prijema konačne odluke o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja.
Ako nosilac projekta iz stava 2. ovog člana podnese zahtev za davanje saglasnosti po isteku propisanog roka, nadležni organ će odlučiti o podnetom zahtevu u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja.
Član 17.
Studija o proceni uticaja obavezno sadrži:
podatke o nosiocu projekta;
opis lokacije na kojoj se planira izvođenje projekta;
opis projekta;
prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao;
prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini (mikro i makro lokacija);
opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu;
procenu uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa;
opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i, gde je to moguće, otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu;
program praćenja uticaja na životnu sredinu;
netehnički kraći prikaz podataka navedenih u tač. 2) do 9);
podaci o tehničkim nedostacima ili nepostojanju odgovarajućih stručnih znanja i veština ili nemogućnosti da se pribave odgovarajući podaci.
Uz studiju o proceni uticaja prilažu se pribavljeni uslovi i saglasnosti drugih nadležnih organa i organizacija u skladu sa posebnim zakonom.
Studija o proceni uticaja sadrži i osnovne podatke o licima koja su učestvovala u njenoj izradi, o odgovornom licu, datum izrade, potpis odgovornog lica i overu potpisa pečatom ovlašćene organizacije koja je izradila studiju.
Ministar bliže propisuje sadržinu studije o proceni uticaja.
Obaveza izrade studije o proceni uticaja u postupku pribavljanja dozvole ili odobrenja za izvođenje projekta
Član 18.
Studija o proceni uticaja je sastavni deo dokumentacije potrebne za pribavljanje dozvole ili odobrenja za početak izvođenja projekta (izgradnja, izvođenje radova, promena tehnologije, promena delatnosti i druge aktivnosti).
Ovlašćenje za izradu studije o proceni uticaja
Član 19.
Studiju o proceni uticaja može da izrađuje pravno lice i preduzetnik ako je upisano u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti projektovanja, inženjeringa i izrade studija i analiza.
Pravno lice i preduzetnik iz stava 1. ovog člana može za izradu studije o proceni uticaja obrazovati multidisciplinarni tim sastavljen od lica kvalifikovanih za analizu svakog od činilaca životne sredine.
Lice je kvalifikovano za izradu studije o proceni uticaja ako ima visoku stručnu spremu odgovarajućeg smera i najmanje pet godina rada u struci ili zvanje odgovornog projektanta.
Javni uvid, prezentacija i rasprava o studiji o proceni uticaja
Član 20.
Nadležni organ obezbeđuje javni uvid, organizuje prezentaciju i sprovodi javnu raspravu o studiji o proceni uticaja.
Nadležni organ u roku od sedam dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja obaveštava nosioca projekta, zainteresovane organe i organizacije i javnost o vremenu i mestu javnog uvida, javne prezentacije, kao i javne rasprave o studiji o proceni uticaja.
Javna rasprava može se održati najranije 20 dana od dana obaveštavanja javnosti.
Nosilac projekta učestvuje u javnoj prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja.
Ministar bliže propisuje postupak javnog uvida, prezentacije i rasprave.
Izmene i dopune studije o proceni uticaja
Po završenoj javnoj raspravi, nadležni organ u roku od 15 dana od dana završetka javne rasprave, na osnovu mišljenja zainteresovanih organa i organizacija i zainteresovane javnosti dostavlja nosiocu projekta pregled mišljenja, sa predlozima za izmene i dopune studije o proceni uticaja.
Nosilac projekta nadležnom organu podnosi studiju o proceni uticaja, po potrebi izmenjenu i dopunjenu, sa pregledom mišljenja i predlozima iz stava 1. ovog člana u roku od 15 dana od dana njihovog prijema.
Nadležni organ u roku od 15 dana od dana prijema izmenjene i dopunjene studije o proceni uticaja, dostavlja tehničkoj komisiji studiju o proceni uticaja, sa sistematizovanim pregledom mišljenja zainteresovanih organa i organizacija i zainteresovane javnosti i izveštajem o sprovedenom postupku procene uticaja.
Tehnička komisija
Član 22.
Za ocenu studije o proceni uticaja nadležni organ obrazuje tehničku komisiju.
Predsednik tehničke komisije imenuje se iz reda zaposlenih ili postavljenih lica u nadležnom organu.
Za članove tehničke komisije mogu biti imenovana lica sa visokom stručnom spremom odgovarajuće struke, odnosno smera i odgovarajućim stručnim rezultatima, iz reda:
zaposlenih ili postavljenih lica u nadležnom organu;
zaposlenih ili postavljenih lica u zainteresovanim organima i organizacijama;
nezavisnih stručnjaka.
Članovi tehničke komisije ne mogu biti lica koja su:
učestvovala u izradi studije o proceni uticaja koja je predmet ocene;
osnivači pravnog lica ili preduzetnik koji je izradio studiju o proceni uticaja ili zaposleni kod tih lica;
osnivači ili zaposleni kod nosioca projekta;
bračni drugovi, krvni srodnici do četvrtog stepena srodstva i srodnici po tazbini do drugog stepena srodstva lica navedenih u tač. 1) do 3).
Nadležni organ može obrazovati jednu ili više tehničkih komisija.
.
Postupak ocene studije o proceni uticaja
Član 23.
Tehnička komisija ispituje studiju o proceni uticaja, sa sistematizovanim pregledom mišljenja zainteresovanih organa i organizacija i zainteresovane javnosti i izveštajem o sprovedenom postupku procene uticaja i ocenjuje podobnost predviđenih mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje mogućih štetnih uticaja projekta na stanje životne sredine na lokaciji i bližoj okolini, u toku izvođenja projekta, rada projekta, u slučaju udesa i po prestanku rada projekta.
Predsednik tehničke komisije može na sednicu komisije pozvati nosioca projekta, obrađivače studije o proceni uticaja, kao i predstavnike nadležnih organa i organizacija koji su izdali uslove, saglasnosti i mišljenja u prethodnom postupku.
Tehnička komisija može zahtevati od nosioca projekta da u određenom roku izvrši izmene i dopune u dostavljenoj studiji o proceni uticaja.
Tehnička komisija dužna je da izveštaj sa ocenom studije o proceni uticaja i predlogom odluke dostavi nadležnom organu najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema dokumentacije od nadležnog organa.
Rok iz stava 3. ovog člana ne teče za vreme ostavljeno nosiocu projekta za izmene i dopune studije o proceni uticaja.
Ministar bliže propisuje način rada tehničke komisije.
Odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja
Član 24.
Nadležni organ donosi odluku o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja ili o odbijanju zahteva za davanje saglasnosti na studiju uticaja, na osnovu sprovedenog postupka i izveštaja tehničke komisije i dostavlja nosiocu projekta u roku od deset dana od dana prijema izveštaja.
Odlukom o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja utvrđuju se naročito uslovi i mere sa sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu.
Obaveštavanje zainteresovanih organa i organizacija i javnosti
Član 25.
O odluci o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja ili o odbijanju zahteva za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja, nadležni organ je dužan da u roku od deset dana od dana njenog donošenja obavesti zainteresovane organe i organizacije i javnost o:
sadržini odluke;
glavnim razlozima na kojima se odluka zasniva;
najvažnijim merama koje je nosilac projekta dužan da preduzima u cilju sprečavanja, smanjenja ili otklanjanja štetnih uticaja.
Pravo vođenja upravnog spora
Član 26.
Odluka nadležnog organa iz člana 24. ovog zakona je konačna.
Protiv odluke iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva i zainteresovana javnost mogu pokrenuti upravni spor.
Stavljanje dokumentacije na uvid
Član 27.
Nadležni organ je dužan da zainteresovanim organima i organizacijama i predstavnicima javnosti stavi na uvid kompletnu dokumentaciju o sprovedenom postupku procene uticaja, na zahtev podnet u pisanoj formi, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Od obaveze stavljanja na uvid dokumentacije iz stava 1. ovog člana izuzimaju se dokumenti zaštićeni poslovnom, službenom ili državnom tajnom.
Poslovnom, službenom ili državnom tajnom iz stava 2. ovog člana ne mogu biti zaštićeni podaci koji se odnose na emisije, rizike od udesa, rezultate monitoringa i inspekcijski nadzor.
Ažuriranje studije o proceni uticaja na životnu sredinu
Član 28.
Nosilac projekta dužan je da sa izvođenjem projekta otpočne u roku od dve godine od dana prijema odluke o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana, na zahtev nosioca projekta, nadležni organ može doneti odluku o izradi nove studije o proceni uticaja ili ažuriranju postojeće studije o proceni uticaja.
Zahtev iz stava 2. ovog člana sadrži podatke propisane za zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja.
Na postupak po zahtevu iz stava 2. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja i odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja.
4. Način obaveštavanja javnosti
Član 29.
Nadležni organ je dužan da o svojim odlukama iz člana 10. st. 1. i 4., člana 14. st. 1. i 4., čl. 20. i 25. ovog zakona obavesti javnost putem najmanje jednog lokalnog lista na svakom od službenih jezika koji izlazi na području koje će biti zahvaćeno uticajem planiranog projekta, odnosno aktivnosti.
Nadležni organ obaveštava zainteresovane organe i organizacije u pisanoj formi.
Obaveštavanje iz st. 1. i 2. ovog člana može se vršiti i putem elektronskih medija.
Član 30.
Nosilac izvedenog projekta za koji se po odredbama ovog zakona vrši procena uticaja, a koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nije pribavio odobrenje za izgradnju ili upotrebnu dozvolu, dužan je da podnese zahtev za dobijanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu (u daljem tekstu: studija zatečenog stanja), odnosno zahtev za određivanje potrebe izrade studije zatečenog stanja.
Studija zatečenog stanja izrađuje se na osnovu projekta izvedenog objekta i merenja i ispitivanja činilaca životne sredine i ima sadržaj propisan ovim zakonom za studiju o proceni uticaja.
Nadležni organ odlučuje o potrebi izrade studije zatečenog stanja i o davanju saglasnosti ili odbijanju zahteva za davanje saglasnosti na studiju zatečenog stanja po postupku propisanom ovim zakonom.
6. Provera ispunjenosti uslova iz saglasnosti na procenu uticaja
Član 31.
U postupku tehničkog pregleda za projekte za koje je data saglasnost na studiju o proceni uticaja utvrđuje se da li su ispunjeni uslovi iz odluke o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.
Nadležni organ imenuje lice koje učestvuje u radu komisije za tehnički pregled.
Upotrebna dozvola ne može se izdati ako nisu ispunjeni uslovi iz odluke o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja.
7. Obaveštavanje o mogućim prekograničnim uticajima
Član 32.
Ako projekat može imati značajan uticaj na životnu sredinu druge države ili ako država čija životna sredina može biti značajno ugrožena to zatraži, Ministarstvo u što kraćem roku, a najkasnije kada ono ili nadležni organ bude obavestio svoju javnost, dostavlja drugoj državi na mišljenje obaveštenja o:
projektu zajedno sa svim dostupnim podacima o njegovim mogućim uticajima;
prirodi odluke koja može biti doneta;
roku u kome druga država može da saopšti svoju nameru da učestvuje u postupku procene uticaja.
O odluci o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja ili o odbijanju zahteva za davanje saglasnosti Ministarstvo obaveštava državu koja je učestvovala u postupku procene uticaja dostavljanjem obaveštenja o sadržini odluke i uslovima koji su određeni; glavnim razlozima na kojima je odluka zasnovana, uključujući razloge o prihvatanju ili odbijanju pribavljenih mišljenja zainteresovanih organa, organizacija i zainteresovane javnosti; po potrebi, najvažnijim merama koje je nosilac projekta dužan da preduzima u cilju sprečavanja, smanjenja ili otklanjanja štetnih uticaja na životnu sredinu.
O primljenim obaveštenjima o prekograničnim uticajima predloženog projekta druge države Ministarstvo obaveštava javnost.
Pribavljena mišljenja zainteresovane javnosti Ministarstvo uzima u obzir prilikom davanja mišljenja nadležnom organu druge države.
8. Troškovi nosioca projekta
Član 33.
Nosilac projekta snosi troškove izrade, izmene i dopune i ažuriranja studije o proceni uticaja, izrade studije zatečenog stanja, obaveštavanja i učešća javnosti u postupku procene uticaja i rada tehničke komisije.
9. Obaveza vođenja evidencije
Član 34.
Nadležni organ vodi evidenciju o sprovedenim postupcima i donetim odlukama kao javnu knjigu.
Ministar propisuje sadržinu, izgled i način vođenja javne knjige.
III. NADZOR
Član 35.
Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši Ministarstvo.
Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko inspektora za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrđenog ovim zaknom.
Prava i dužnosti inspektora
Član 36.
U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da utvrđuje:
da li je izvršena obaveza podnošenja zahteva za dobijanje saglasnosti na procenu uticaja za projekte iz člana 4. stav 1. tač. 1) ovog zakona;
da li je izvršena obaveza podnošenja zahgeva za odlučivanje o potrebi procene uticaja za projekte iz člana 4. stav 1 tač. 2) ovog zakona;
da li je izvršena obaveza nosioca projekta iz odluke o davanju saglasnosti na studiju procene uticaja;
da li je izvršena obaveza nosioca izvedenog objekta za podnošenje zahteva za odlučivanje o potrebi izrade studije zatečenog stanja i o davanju saglasnosti ili odbijanju zahteva za davanje saglasnosti na studiju zatečenog stanja;
da li je izvršena obaveza nosioca izvedenog projekta iz odluke o saglasnosti na studiju zatečenog stanja.
Ovlašćenja inspektora za zaštitu životne sredine
Član 37.
U vršenju poslova inspekcijskog nadzora inspektor je ovlašćen da:
naloži izradu studije o proceni uticaja;
naloži izradu studije zatečenog stanja;
zabrani izvođenje projekta dok se ne pribavi saglasnost nadležnog organa na studiju o proceni uticaja;
naloži ispunjenje uslova i sprovođenje mera utvrđenih u odluci o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja i odluci o davanju saglasnosti na studiju zatečenog stanja;
zabrani obavljanje delatnosti do ispunjenja uslova i sprovođenja mera utvrđenih u odluci o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja i odluci o davanju saglasnosti na studiju zatečenog stanja;
podnese prijavu protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu za učinjeni privredni prestup po odredbama ovog zakona;
podnese prijavu protiv fizičkog lica i odgovornog lica u pravnom licu za učinjeni prekršaj po odredbama ovog zakona.
Protiv rešenja inspektora iz stava 1. tač. 1) do 5) može se u roku od 15 dana od dana prijema rešenja izjaviti žalba ministru.
Saradnja nadležnih inspekcijskih i drugih organa
Član 38.
Ako u toku vršenja inspekcijskog nadzora inspektor zaštite životne sredine oceni da su povređeni drugi zakoni dužan je da bez odlaganja obavesti organ nadležan za sprovođenje tih zakona.
Poveravanje inspekcijskog nadzora
Član 39.
Autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave poveravaju se poslovi inspekcijskog nadzora nad primenom odredaba ovog zakona za projekte za koje je organ autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave nadležan za vođenje postupka procene uticaja.
Protiv rešenja inspektora iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
IV. KAZNENE ODREDBE
Privredni prestup
Član 40.
Novčanom kaznom od 150.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice – nosilac projekta ako:
pristupi izvođenju projekta bez saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja (član 5);
ne ispuni uslove ili ne sprovede mere iz odluke o davanju saglasnosti na studiju procene uticaja (član 24. stav 2);
ne pribavi saglasnost nadležnog organa na studiju zatečenog stanja (član 30. stav 1.)
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu-nosiocu projekta novčanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara.
Zaštitne mere
Član 41.
Za privredni prestup iz člana 40. ovog zakona, pored propisane novčane kazne, pravnom licu se može izreći mera zabrane obavljanja određene delatnosti, a odgovornom licu mera zabrane vršenja određene dužnosti u trajanju do pet godina.
Prekršajna odgovornost nosioca projekta
Član 42.
Novčanom kaznom od 30.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice-nosilac projekta ako:
ne podnese zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja (član 8);
ne podnese zahtev za saglasnost na studiju o proceni uticaja (član 16).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu- nosiocu projekta novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara.
Prekršajna odgovornost odgovornog lica u nadležnom organu
Član 43.
Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu ako:
ne donese odluku o potrebi izrade studije o proceni uticaja, odluku o obimu i sadržini studije o proceni uticaja i odluku o davanju saglasnosti na studiju o procen uticaja protivno odredbama ovog zakona (čl. 10, 14. i 24);
ne stavi na uvid dokumentaciju o sprovedenom postupku procene uticaja (član 20);
ne sprovodi postupak prekograničnog obaveštavanja (član 32);
ne vodi propisane evidencije(član 34).
V. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Rok za podnošenje zahteva za dobijanje saglasnosti na studiju zatečenog stanja
Član 44.
Nosilac izvedenog projekta iz člana 4. stav 1. tačka 1) ovog zakona dužan je da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona podnese nadležnom organu zahtev za dobijanje saglasnosti na studiju zatečenog stanja.
Nosilac izvedenog projekta iz člana 4. stav 1. tačka 2) ovog zakona dužan je da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona podnese nadležnom organu zahtev za odlučivanje o potrebi izrade studije zatečenog stanja.
Rešavanje ranije podnetih zahteva
Član 45.
Rešavanje zahteva podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama Zakona o zaštiti životne sredine (”Službeni glasnik RS”, br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95).
Prestanak važnosti propisa
Član 46.
Do donošenja akta iz člana 4. stav 1. i člana 17. stav 4. ovog zakona primenjivaće se Pravilnik o analizi uticaja objekata, odnosno radova na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, br. 61/92) i Pravilnik o uslovima i kriterijumima za izradu analize uticaja objekata i radova na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, br. 49/01).
Završna odredba
Član 47.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 72. tačka 5) Ustava Republike Srbije, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređivanja životne sredine
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA I CILJEVI KOJI SE OSTVARUJU
1. Normativna uređenost sistema zaštite životne sredine
Zaštite životne sredine obezbedjuje održivo/integralno upravljanje, očuvanje celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti, zaštitu i unapradjivanje životne sredine, sprečavanje opasnosti i rizika po životnu sredinu, očuvanje i unapredjivanje kvaliteta ekosistema i uslova za opstanak svih živih bića.
Jedan od načina ostvarivanja politike zaštite životne sredine je sprečavanje stvaranja zagadjivanja i značajnih promena koje mogu nastati u činiocima životne sredine usled preduzimanja određenih aktivnosti. Da bi se te značaje promene ili zagađivanje mogle sprečiti, umanjiti ili ublažiti potrebno je u početnoj fazi svih tehničkih planiranja kao i u procesu odlučivanja sprovesti procenu uticaja na životnu sredinu.
Potreba za procenom uticaja na životnu sredinu – Environmental Impact Assessment (EIA) nastala je kao rezultat povećane svesti o nužnosti zaštite životne sredine 50-tih i 60-tih godina. Usklađivanje razvoja sa uslovima i mogućnostima životne sredine imperativ je sadašnjosti i budućnosti.
Procena uticaja na životnu sredinu je proces identifikacije, procene i objavljivanja mogućih uticaja na životnu sredinu predloženog projekta, odnsno aktivnosti na životnu sredinu, kao i određivanje načina i mera prevencije, minimizacije, ublažavanja, remedijacije mogućih posledica, odnosno štetnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Pristup je interdisciplinaran i jedan od nezaobilaznih upravljačkih instrumenata u politici zaštite životne sredine modernih zemalja.
Ove direktive polaze od principa preventivne zaštite životne sredine, što podrazumeva, da se dozvola za izvođenje projekta, odnosno aktivnosti ne može izdati pre nego što se ne proceni štetan uticaj na životnu sredinu. Obaveza postupanja postoji kada postoji sumnja da bi određeni projekat ili aktivnost mogli bitno uticati na životnu sredinu, posebno zbog prirode projekta, njegove dimenzije ili lokacije.
Direktive EU kojima su uređena pitanja procene uticaja na životnu sredinu, zasnivaju se na naglašenom stavu da je najbolja politika zaštite životne sredine sprečavanje stvaranja zagađivanja ili posledica po životnu sredinu na samom izvoru, odnosno pre izgradnje objekata ili preduzimanja aktivnosti u životnoj sredini. Kako su zakonska rešenja o proceni uticaja na životnu sredinu projekta i aktivnosti u zemljma Evropske Unije različita, a mogući značajni negativni uticaji projekata i aktivnosti na životnu sredinu u procesu daljeg razvoja raznovrsni i veliki, pomenutim direktivama se obezbeđuje usaglašavanje nacionalnih pristupa radi postizanja zajedničkog, istovetnog cilja – zadovoljavajućeg novoa proizvodnih aktivnosti i željenog nivoa zaštite životne sredine.
Direktiva ima za cilj:
– održanje raznolikosti vrsta i sposobnost reprodukcije ekosistema kao osnovnog životnog resursa;
– određivanje i obavljanje procene verovatnog značajnog uticaja određenih objekata, projekata ili aktivnosti na životnu sredinu pre nego što se oni preduzmu;
– da se značajni uticaji na životnu sredinu određuju u zavisnosti od prirodnih karakteristika država;
– da se za određene grupe – vrste objekata, projekata ili aktivnosti mora sprovesti procena uticaja na životnu sredinu;
– da građani – javnost budu obavešteni o planiranom projektu ili aktivnosti.
U tom cilju doneta je Direktiva 2003/35/EZ od 26. maja 2003. godine kojom se omogućuje učešće javnosti u postupku davanja saglasnosti na studiju procene uticaja na životnu sredinu i izdavanja integrisane dozvole, odnosno menjaju i dopunjuju odredbe direktive Saveta 85/337/EEZ i 96/61/EZ. Ovom direktivom uređeno je pravo na pravnu zaštitu predstavnicima zainteresovane javnosti protiv odluke nadležnog organa, odnosno pokretanja postupka revizije pred redovnim sudom ili drugim nadležnim organom, kako bi osporili materijalnopravnu ili procesnopravnu zakonitost odluka, činjenja ili nečinjenja na koje se odnose odredbe ove direktive.
Republika Srbija, kao jedna od poslednjih evropskih zemalja koja kreće na put tranzicije, ka tržišnoj privredi i demokratiji, a koji vodi članstvu u Evropskoj uniji u sagledivoj budućnosti, ima, kao i druge zemlje u tranziciji, potrebu da se njen sistem pravnih propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine uskladi sa propisima Evropske unije. U tom smislu u Republici Srbiji se pristupilo usaglašavanju pravnih normi i u oblasti planiranja projekata i aktivnosti koje svojim delovanjem mogu da izazovu štetne posledice po životnu sredinu izradom Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.
3. Pravni osnov za donošenje Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu
Pravni osnov za donošenje Zakona o proceni uticaju na životnu srdinu sadržan je u članu 72. Ustava Republike Srbije.
Posebno treba napomenuti da je u Republici Srbije u primeni Pravilnik o izradi analize uticaja objekata i radova na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, 62/92), da su iskustva veoma različita i neujednačena, i da je potrebno, saglasno promenama koje je Savet Evrope prihvatio 1997. godine ugraditi u pravni sistem zaštite životne sredine Republike.
Zakon utvrđuje da je procena uticaja na životnu sredinu (u daljem tekstu: procena uticaja) obavezno se izrađuje za projekte koji se planiraju i realizuju u prostoru, a mogu da dovedu do zagađivanja činilaca životne sredine ili predstavljaju rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Procena uticaja izrađuje se za projekte iz oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobraćaja, turizma, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i komunalnih delatnosti, kao i za sve projekte koji se planiraju na prirodnom dobru posebnih vrednosti i u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra.
Procena uticaja je sastavni deo tehničke dokumentacije i izrađuje se u postupku privođenja prostora nameni i pribavljanja građevinske dozvole.
Harmonizacija sa ovom direktivom prioritetna je aktivnost koja se sprovodi u okviru projekta “Razvoj propisa o zaštiti životne sredine u Saveznoj Republici Jugoslaviji,” koji se realizuje na osnovu sporazuma Vlade Republike Finske i Vlade Savezne Republike Jugoslavije, potpisanog u Beogradu 23. juna 2002. godine.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH ISTITUTA
I.Osnovne odredbe (član 1-5)
U ovom poglavlju definiše se predmet zakona, značenje izraza, predmet procene uticaja, projekti za koje se vrši procena uticaja kao i obaveza pribavljanja saglasnosti na procenu uticaja. Predmet uređivanja ovog zakona je postupak procene uticaja za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu, sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu, učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti, prekogranično obaveštavanje za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu druge države, nadzor i druga pitanja od značaja za procenu uticaja na životnu sredinu. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na projekte namenjene odbrani zemlje.
Zakonom je definisano da Vlada Republike Srbije utvrđuje spisak projekata, odnosno aktivnosti za koje se obavezno izrađuje procena uticaja na životnu sredinu, kao i za projekate za koje se može zahtevati izrada procene uticaja o čemu odlučuje nadležni organ primenom kriterijuma koje propisuje Vlada Republike Srbije. Takođe je predviđeno obaveznost sprovođenja postupka procene uticaja, odnosno pribavljanja saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja.
II. Postupak procene uticaja (član 6 -35)
Postupak procene uticaja sastoji se od sledećih faza:
odlučivanje o potrebi procene uticaja za projekte iz člana 4. stav 1 tač. 2 ovog zakona;
određivanje obima i sadržaja studije procene uticaja;
odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju procene uticaja.
Faza odlučivanja o potrebi procene uticajana životnu sredinu započinje podnošenjem zahteva nosioca projekta za odlučivanje o potrebi procene uticaja u kome nadleži organ razmatra podneti zahtev i odlučuje o njemu. U ovoj fazi, kao i u svim drugim fazama nadležni organ je dužan da o planiranom projektu obavesti zainteresovane organe i organizacije i javnost. U ovoj fazi postupka, protiv odluke nadležnog organa nosilac projekta i zaiteresovana javnost mogu izjaviti žalbu.
U fazi određivanja obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu nadležni organ razmatra zahtev nosioca projekta i odlučuje o njemu. Zakonom je predviđeno da zahtev za određivanjem obima i sadržaja studije sadrži naročito: podatke o nosiocu projekta; opis projekta; prikaz glavnih alternativa koje su razmatrane; opis činilaca životne sredine koji mogu biti izloženi uticaju; opis mogućih značajnih štetnih uticaja projekta; opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja značajnih štenih uticaja; netehnički rezime podataka navedenih od 2) do 6); podaci o mogućim teškoćama na koje je naišao nosilac projekta u prikupljanju podataka i dokumentacije, kao i druge podatke i dokumentaciju. I u ovoj fazi postupka, nadležni organ obaveštava nosioca projekta, zaiteresovane organe i organizacije i javnost o svojoj odluci kojom utvrđuje obim i sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu, a protiv te odluke nosilac projekta i zaiteresovana javnost mogu izjaviti žalbu.
U fazi odlučivanja o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja nosilac projekta se obraća nadležnom organu sa zahtevom i izrađenom studijom uticaja na životnu sredinu u roku od jedne godine od dana kada je nadležni organ odredio obim i sadržaj studije uticaja, u suprotnom, nadležni organ će odlučiti u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja. Zakonom je utvrđen osnovni sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu čiji bliži sadržaj propisuje ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine.
Radi usklađivanja sa propisima kojima se uređuje izgradnja objekta, odnosno njihovog međusobnog povezivanja ovim zakonom je utvrđeno da je saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu sastavni deo dokumentacije potrebne za pribavljanje dozvole za izgradnju ili odobrenja za početak izvođenja projekta (izgradnja, izvođenje radova, promena tehnologije, promena delatnosti i druge aktivnosti) ili upotrebne dozvole.
Saglasno Direktivi Evropske Unije 85/337/EEZ i 97/11/EZ zakon, kao sastavni deo postupka procene uticaja na životnu sredinu, obavezuje nadležni organ da u svim fazama postupka, o planiranom projektu, odnosno aktivnosti obavesti javnost i zainteresovana javnost, organe i organizacije. Za razliku od dosadašnje prakse, u primeni propisa kojim je regulisanao pitanje procene uticaja na životnu sredinu određenih objekata, odnosno radova, predloženi zakon o proceni uticaja utvrđuje:
– da stručnu ocenu studije o proceni uticaja na životnu sredinu vrši tehnička komisija, a nadležni organ, u zavisnosti od vrste projekta, odnosno aktivnosti formira jednu ili više tehničkih komisija za stručnu ocenu studije procene uticaja,
– kao i da u fazi davanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja nadležni organ je obezbedi javni uvid, organizuje prezentaciju i sprovede javnu raspravu.
Polazeći od toga da je procena uticaja na životnu sredinu preventivna mera očuvanja životne sredine i jedan od osnovnih uslova izdavanja integrisane dozvole, ovaj zakon propisuje obavezu da se za izvedene projekte i postrojenja, a za koje se po odredbama ovog zakona vrši procena uticaja a koji do stupanja na snagu ovog zakona nemaju odobrenje za izgradnju ili upotrebnu dozvolu, a samim tim ni saglasnost na procenu uticaja, izrađuje studija o proceni uticaja zatečenog stanja o čemu odlučuje nadležni organ.
U zakonu je utvrđena obaveza ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine da u slučaju da projekat može imati značajan uticaj na životnu sredinu druge države ili ako država čija životna sredina može biti značajno ugrožena to zatraži, obavesti drugu državu dostavljanjem obaveštenja o projektu koji se planira, prirodi odluke koju je nadležni organ doneo.
Zakonom je takođe utvrđeno da:
– troškove vođenja postupka procene uticaja na životnu sredinu snosi nosilac projekta,
– nadležni organ vodi evidenciju, u vidu javne knjige o sprovedenim postupcima i donetim odlukama.
III Nadzor (član 35- 39.)
Upravni nadzor nad primenom odredaba ovog zakona vrši ministarstvo, a inspekcijske poslove inspektor za zaštitu životne sredine. U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor je ovlašćen da vrši kontrolu i izriče zabrane i naredbe. Autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave poveravaju se poslovi inspekcijskog nadzora nad primenom mera zaštite životne sredine u onim objektima za koje odobrenje za izgradnju daju organi autonomne pokrajine, odnosno organi jedinice lokalne samouprave, nadležni za vođenje postupka procene uticaja.
IV Kaznene odredbe (član 40- 43.)
Utvrđeni su privredni prestupi i prekršaji za nosioca projekta i za odgovorno lice u pravnom licu koje je nosilac projekta, odgovornog lica u organu uprave čije su radnje izdiferencirane u skladu sa Zakonom o privrednim prestupima i Zakonom o prekršajima. Zakonom je propisana i zaštitna mera zabrane obavljanja određene delatnosti, odnosno odgovornom licu zabrana vršenja određene dužnosti trajanju do pet godina.
V.Prelazne i završne odredbe (44- 47.)
U ovom poglavlju date su odredbe koje se odnose na: obavezu nosioca izvedenog projekta da u određenom roku od dana stupanja na snagu ovog zakona podnese nadležnom organu zahtev za dobijanje saglasnosti na studiju zatečenog stanja; rešavanje ranije podnetih zahteva; prestanak važenja propisa i stupanje na snagu zakona.
IV. SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA
Sredstva potrebna za sprovođenje zakona planirana su u finansijskom planu za 2005. godinu Ministarstva nauke i zaštite životne sredine – Upravi za zaštitu životne sredine u iznosu od 352.505.000 dinara, saglasno utvrđenim i poverenim poslovima Uprave za zaštitu životne sredine, a koji se, pre svega odnose na: sprovođenje EIA Direktive, a preko ovog zakona, a posebno na uspostavljanje postupka izdavanja saglasnosti na studiju procene uticaja na životnu sredinu; a posebno za obezbeđenje kontinuirane obuke i usavršavanja kadrova za obavljanje navedenih poslova, kao i za tehničko i funkcionalno unapređivanje organizacije i rada nadležnih organa i organizacija, vođenje evidencije o postupku procene uticaja, rad inspekcijskih službi i druge namene u vezi sa institucionalnim jačanjem u oblasti održivog upravljanja prirodnim resursima i životnom sredinom.
Zakonom o budžetu za 2004. godinu Ministarstvu nauke i životne sredine – Upravi za zaštiti životne sredine obezbeđena su sredstva, na godišnjem nivou u iznosu 594.123.752,00 dinara, za sprovođenje zakona a na aproprijacijama u iznosu od 313.583.000,00 dinara.
S obzirom da autonomna pokrajina ima inspektore za zaštitu životne sredine, a na nivou lokalne samouprave samo 10% opština nema inspektore, stredstva koja su potrebna za vršenje poverenih poslova u tim opštinama, prikazaće se po sagledavanju potreba i prioriteta po opštinama i dostaviti Ministarstvu finansija.
U okviru sprovođenja ovog zakona potrebno je obezbeđivanje potpune intersektorske saradnje i koordinacije, obezbeđenje pravnih i materijalnih uslova za implementaciju međunarodnih obaveza i zahteva koji proizilaze iz navedene direktive.