Uredba o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine za period od 2017. do 2023. godine

3937000-114300020000

PROGRAM

OSTVARIVANjA STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO 2025. GODINE SA PROJEKCIJAMA DO 2030. GODINE ZA PERIOD OD 2017. DO 2023. GODINE

1. OPŠTI DEO

Na osnovu Zakona o energetici („Službeni glasnik RS”, broj 145/14) energetska politika Republike Srbije utvrđuje se Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 101/15) (u daljem tekstu: Strategija energetike), a uslovi, način, dinamika i mere za ostvarivanje Strategije energetike utvrđuju se Programom ostvarivanja Strategije (u daljem tekstu: POS), dok se godišnje potrebe za energijom, odnosno energentima, koje je neophodno obezbediti radi pouzdanog, sigurnog i kvalitetnog snabdevanja krajnjih kupaca, izvori obezbeđivanja potrebnih količina energije, odnosno energenata, kao i potreban nivo zaliha i rezervnih kapaciteta energetskih objekata za sigurno snabdevanje kupaca energijom i energentima utvrđuju Energetskim bilansom Republike Srbije (u daljem tekstu: Energetski bilans).

Strategijom energetike definisani su strateški prioriteti razvoja energetike Republike Srbije za navedeni period, i to:

1) Obezbeđenje energetske sigurnosti, kroz:

pouzdano, sigurno, efikasno i kvalitetno snabdevanje energijom i energentima;

uspostavljanje uslova za pouzdan i bezbedan rad svih sistema u okviru energetskog sektora i za njihov održivi razvoj.

Kako bi se omogućilo sigurno, pouzdano i kvalitetno snabdevanje energijom potrebno je promovisati racionalno korišćenje energije, obezbediti odgovarajuće rezerve nafte i prirodnog gasa, obezbediti različite izvore snabdevanja ovim energentima, zatim pristupiti izgradnji novih kapaciteta za proizvodnju električne energije (sa obnovljivim izvorima energije, kao i sa konvencionalnim izvorima energije, uz visoku energetsku efikasnost) i kapaciteta za prenos i distribuciju električne energije i energenata koji će obezbediti sigurno snabdevanje uz najniže ukupne troškove.

2) Razvoj tržišta energije, kroz:

obezbeđenje konkurentnosti na tržištu energije na načelima nediskriminacije, javnosti i transparentnosti;

zaštitu kupaca energije i energenata;

razvoj tržišta električne energije i prirodnog gasa i njihovo povezivanje sa jedinstvenim tržištem energije Evropske unije (u daljem tekstu: EU);

intenzivnije povezivanje energetskog sistema Republike Srbije sa energetskim sistemima drugih država, naročito onih iz neposrednog okruženja.

U skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, Republika Srbija je uspostavljanje regionalnog tržišta energije postavila kao jedan od svojih prioriteta. Ovo tržište bi trebalo da se integriše u energetsko tržište EU i da omogući više investicija u ovaj sektor i doprinese njegovom razvoju.

3) Tranzicija ka održivoj energetici, kroz:

obezbeđivanje uslova za unapređenje energetske efikasnosti u obavljanju energetskih delatnosti i potrošnji energije;

stvaranje ekonomskih, privrednih i finansijskih uslova za povećavanje udela energije iz obnovljivih izvora energije, kao i za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije;

stvaranje institucionalnih, finansijskih i tehničkih pretpostavki za korišćenje novih izvora energije (energije vetra, sunca, biomase, biogasa, i sl.);

unapređenje stanja i sistema zaštite životne sredine u svim oblastima energetskih delatnosti;

uspostavljanje povoljnijih zakonskih, institucionalnih i logističkih uslova za dinamičnije investiranje u energetiku.

Republika Srbija je Strategijom energetike, Nacionalnim akcionim planom za energetsku efikasnost („Službeni glasnik RS”, broj 1/17), Nacionalnim akcionim planom za korišćenje obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik RS”, broj 53/13), Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja za period od 2011. do 2017. godine („Službeni glasnik RS”, broj 62/11), Nacionalnim planom za smanjenje emisija i Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju, definisala ciljeve, mere i aktivnosti koji treba da doprinesu povećanju energetske efikasnosti, povećanju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije, smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte kao i reorganizaciji i restrukturiranju preduzeća u energetskom sektoru, kreiranju novih nacionalnih propisa i standarda, kao i usaglašavanju već postojećih sa propisima i standardima koji se primenjuju u EU. Pojedinačni merljivi ciljevi za svaki od sektora energetike prikazani su u poglavlju koje se odnosi na taj sektor.

Napomena: Dokument Nacionalni plan za smanjenje emisija je u procesu usvajanja. Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju je dokument koji sadrži precizan plan kako da se postignu svi kriterijumi neophodni da bi država postala članica EU i usvojen je 2008. godine.

Mere, aktivnosti i projekti koji doprinose realizaciji definisanih merljivih ciljeva u okviru pojedinih sektora usmereni su ka sveukupnoj tranziciji ka održivoj energetici u Republici Srbiji. Održivost razvoja proističe iz sveopšteg unapređenja energetske efikasnosti, povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije i unapređenja stanja životne sredine, koje delimično proističe iz prethodna dva faktora. Oblast energetske efikasnosti uređena je Zakonom o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RS”, broj 25/13), dok oba krovna zakona za oblast energetike: Zakon o energetici i Zakon o efikasnom korišćenju energije uređuju oblast obnovljivih izvora energije.

Pored nivoa energetske efikasnosti (odnosno indikatora koji ukazuju na energetsku efikasnost) i učešća obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije, treći značajan pokazatelj održivog razvoja je nivo unapređenja stanja životne sredine u oblasti zaštite životne sredine. Zakonsku osnovu za zaštitu životne sredine predstavljaju sledeći akti:

Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon, 72/09 – dr. zakon, 43/11 – US i 14/16),

Zakon o zaštiti zemljišta („Službeni glasnik RS”, broj 112/15),

Zakon o šumama („Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 93/12 i 89/15),

Zakon o vodama („Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 93/12 i 101/16),

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 80/10),

Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja („Službeni glasnik RS”, broj 36/09),

Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10 i 14/16),

Zakon o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 10/13),

Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 88/10),

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 36/09),

Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 25/15),

Zakon o hemikalijama („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15),

Zakon o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 91/10 – ispravka i 14/16).

Pored navedenog, zakonsku osnovu čine prateće uredbe i pravilnici i prihvaćeni međunarodni ugovori i sporazumi (Kjoto protokol, Okvirna konvencija UN o promeni klime, Parmska deklaracija o životnoj sredini i zdravlju, Sporazum iz Pariza, Evropska konvencija o predelu, Podgorička inicijativa/regionalni pristup pitanjima zaštite životne sredine i klimatskih promena u Jugoistočnoj Evropi, Protokol o vodi i zdravlju uz Konvenciju o korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera, Ugovor o osnivanju Energetske zajednice (Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, „Službeni glasnik RS”, broj 62/06), Konvencija o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav, Okvirni sporazum o slivu reke Save). Inventar gasova sa efektom staklene bašte za period 2010-2013. godina i projekcije do 2020. godine, dakle, za deo perioda koji pokriva Program ostvarenja strategije, dat je u „Prvom ažuriranom dvogodišnjem izveštaju prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime”. Projekcije emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine i nacionalno određeni doprinos smanjenju emisija od 9,8% u odnosu na emisije u baznoj, 1990. godini, date su u dokumentu „Intended Nationally Determined Contribution of the Republic of Serbia”. Poseban značaj za mere, aktivnosti i projekte pomenute u Programu ostvarenja strategije ima Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje („Službeni glasnik RS”, broj 6/16) koja uslovljava realizaciju čitavog niza projekta u oblasti elektroenergetike, toplotne energije, nafte i industrije u kojima postoje velika ložišta. 20 toplana u okviru sistema daljinskog grejanja, NIS a.d. i JP „Elektroprivreda Srbije” (u daljem tekstu: EPS) prepoznati su kao operatori koji podležu Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i obavezne su da podnesu zahtev nadležnom ministarstvu radi dobijanja integrisane dozvole.

Takođe, planiran je niz mera i aktivnosti koje bi trebalo da obezbede održivi energetski sektor u skladu sa međunarodno preuzetim obavezama i pozitivnom praksom.

Ovaj dokument u nastavku obuhvata sledeće celine, odnosno poglavlja:

1) Način definisanja strateških energetskih projekata i neophodne aktivnosti u vezi sa donošenjem odluke o tome da je neki projekat strateški i osnovne obaveze Vlade, njenih ministarstava i Agencije za energetiku Republike Srbije u vezi sa strateškim energetskim projektima;

2) Pregled merljivih ciljeva i indikatora njihovog ostvarenja koje je potrebno ostvariti kroz Program ostvarenja strategije i listu mera, aktivnosti i projekata po oblastima u okviru POS za ostvarenje postavljenih ciljeva, uzimajući u obzir i zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost za svaku od navedenih oblasti:

oblast električne energije;

oblast toplotne energije;

oblast obnovljivih izvora energije;

oblast nafte;

oblast prirodnog gasa;

oblast uglja;

oblast energetske efikasnosti u sektoru potrošnje energije.

U okviru POS posebno je izdvojena grupa projekata čije su osnovne karakteristike, trenutni status i dinamički plan realizacije detaljno prikazani. Ovi projekti su jedinstveno numerisani kroz ceo POS, ključni su za ostvarenje ciljeva po oblastima i njihova realizacija, pored realizacije predloženih mera i aktivnosti, biće predmet izveštavanja u periodu realizacije POS.

3) Određivanje prioriteta projekata definisanih u okviru poglavlja 4, koje je izvršeno koristeći posebnu Metodologiju za selekciju i prioritizaciju infrastrukturnih projekata koju je usvojila Vlada. Na osnovu valorizovane strateške relevantnosti svakog od projekata, formiran je predlog dopune Jedinstvene liste prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike – dokumenta koji je usvojila Vlada i čija se revizija očekuje u 2018. godini. Nakon izvršene analize, procenjeno je da su neki strateški ciljevi potcenjeni u sistemu ocenjivanja definisanog kriterijumima za procenu strateške relevantnosti projekata koji su korišćeni za formiranje Jedinstvene liste prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike. U tom smislu redefinisan je sistem ocena i parametara za ocenjivanje, kao i težinskih faktora pojedinih ocena da bi se adekvatno sagledao uticaj projekata na realizaciju ciljeva definisanih Strategijom energetike i formirana je posebna rang lista projekata definisanih u okviru POS koja bolje pokazuje njihov valorizovani uticaj na ostvarenje ciljeva čiji je pregled dat u poglavlju 4.

2. STRATEŠKI ENERGETSKI PROJEKTI

2.1. Osnovni pojmovi u vezi sa strateškim energetskim projektima

U cilju definisanja pojma strateški energetski projekat, načina promovisanja nekog projekta u strateški i obaveza i aktivnosti nadležnih institucija u pogledu praćenja realizacije strateških energetskih projekata koriste se pojmovi sa sledećim značenjem:

„energetska infrastruktura” predstavlja delove energetskog sistema, koji se nalaze u Republici Srbiji ili povezuju Republiku Srbiju sa jednom ili više zemalja;

„odluka o izgradnji objekta” predstavlja sve odluke koje se donose u postupku pribavljanja dozvole za izgradnju, ne uključujući odluke sudova i odluke donete u postupku po žalbama;

„projekat” predstavlja jedan ili više delova energetske infrastrukture;

„projekat od interesa za Energetsku zajednicu” predstavlja strateški energetski projekat koji je deo liste projekata od interesa za Energetsku zajednicu;

„usko grlo energetske infrastrukture” predstavlja ograničenje fizičkog protoka u energetskom sistemu zbog nedovoljnih kapaciteta, što uključuje, između ostalog, nedostatak infrastrukture;

„promoter projekta” je:

(a)operator prenosnog sistema (OPS), operator transportnog sistema (OTS), operator distributivnog sistema (ODS), ili drugi operator, ili investitor, koji razvija strateški energetski projekat;

(b)pravni subjekt koji je ugovorom ovlašćen do prihvati pravne obaveze i snosi finansijsku odgovornost u ime ugovornih strana, u slučaju da postoji više operatora sistema, investitora, ili grupa zainteresovanih subjekata;

„pametna mreža” je elektroenergetska mreža koja na isplativ način objedinjuje ponašanje i delovanje svih korisnika koji su na nju priključeni, odnosno povezani, uključujući proizvođače, krajnje kupce i one koji i proizvode i troše, da bi se obezbedio ekonomski efikasan i održiv elektroenergetski sistem sa niskim gubicima i visokim nivoima kvaliteta, sigurnosti snabdevanja i bezbednosti;

„radovi” su izgradnja objekta u smislu zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata, kao i nabavka opreme i usluga;

„studije” su aktivnosti potrebne za pripremu izvođenja projekta, u smislu zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata i zakona kojim se uređuje zaštita životne sredine;

„stavljanje u pogon” je postupak puštanja projekta u rad nakon izgradnje u smislu zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata.

2.2. Kategorije strateških energetskih projekata

1) Oblast električne energije:

(1) nadzemni elektroenergetski vodovi naponskog nivoa 110 kV ili višeg, ili podzemni elektroenergetski vodovi (kablovi) naponskog nivoa 110 kV ili višeg ili podvodni elektroenergetski vodovi (kablovi) naponskog nivoa 110 kV ili višeg;

(2) objekti za skladištenje električne energije koji se koriste za stalno ili privremeno skladištenje električne energije u nadzemnoj ili podzemnoj infrastrukturi ili geološkim lokacijama, pod uslovom da su direktno povezani s elektroenergetskim vodovima naponskog nivoa 110 kV ili višeg;

(3) oprema ili instalacije koje su bitne za siguran, pouzdan i efikasan rad prethodno pomenutih sistema iz podtač. (1) i (2) ove tačke, uključujući sisteme zaštite, nadzora i upravljanja za sve naponske nivoe i transformatorske stanice;

(4) oprema ili instalacije u prenosnom i distributivnom sistemu, koji obezbeđuju dvostranu digitalnu komunikaciju u realnom vremenu ili što bliže realnom vremenu, interaktivan i pametan nadzor i upravljanje proizvodnjom, prenosom, distribucijom i potrošnjom električne energije unutar elektroenergetske mreže, u pogledu razvoja elektroenergetske mreže koja na isplativ način objedinjuje ponašanje i delovanje svih subjekata koji su na nju povezani (proizvođača, potrošača i onih koji obavljaju obe funkcije), da bi se osigurao ekonomski efikasan i održiv elektroenergetski sistem sa niskim gubicima i visokim nivoom sigurnosti i kvaliteta snabdevanja i visokim nivoom bezbednosti.

2) Oblast gasa:

(1) gasovodi za transport prirodnog gasa i biogasa koji su deo transportnog sistema;

(2) podzemna skladišta prirodnog gasa povezana sa gasovodima pomenutim u podtački (1) ove tačke;

(3) postrojenja za prijem, skladištenje, regasifikaciju ili dekompresiju utečnjenog prirodnog gasa ili komprimovanog prirodnog gasa;

(4) oprema ili instalacije koje su od značaja za bezbedan, siguran i efikasan rad sistema, ili omogućuju dvosmeran protok prirodnog gasa, uključujući kompresorske stanice.

3) Oblast nafte:

(1) naftovodi za transport sirove nafte;

(2) pumpne stanice i skladišni objekti potrebni za rad naftovoda;

(3) svaka oprema ili instalacije koja je bitna za siguran, pouzdan i efikasan rad pomenutog sistema, uključujući sisteme zaštite, nadzora i upravljanja, kao i uređaje za reverzibilni tok;

4) Prioritetna tematska oblast koju treba razvijati:

Uvođenje pametnih mreža: primena tehnologija pametnih mreža u Republici Srbiji, s ciljem efektivne integracije ponašanja i delovanja svih korisnika povezanih sa elektroenergetskom mrežom, posebno proizvodnje velikih količina električne energije iz obnovljivih ili distribuiranih izvora energije i upravljive potrošnje.

2.3. Kriterijumi i procena kriterijuma

Da bi projekat bio određen kao strateški energetski projekat mora da ispuni opšte i posebne kriterijume.

Opšti kriterijumi su:

1) da projekat pripada jednoj od kategorija projekata iz odeljka 2.2 ovog poglavlja;

2) da ukupna potencijalna korist od projekta, procenjena u skladu sa posebnim kriterijumima dugoročno prevazilazi ukupne troškove projekta;

3) da projekat zadovoljava najmanje jedan od sledećih kriterijuma:

(1) da pored Republike Srbije uključuje najmanje još jednu susednu potpisnicu Ugovora o osnivanju Energetske zajednice ili državu članicu EU;

(2) da se nalazi na teritoriji Republike Srbije i ima značajan prekogranični uticaj na neku od zemalja sa kojima se Republika Srbija graniči.

Da bi projekat imao značajan prekogranični uticaj u skladu sa tačkom 3) ovog odeljka, opštih kriterijuma mora da ispunjava sledeće uslove:

(1)u pogledu prenosa električne energije da projekat povećava kapacitet prenosne elektroenergetske mreže ili raspoloživ kapacitet za komercijalne protoke, na granici Republike Srbije sa jednom ili nekoliko drugih država ili nekom drugom relevantnom preseku istog prenosnog koridora s učinkom povećanja prekograničnog kapaciteta prenosa elektroenergetske mreže, za najmanje 500 MW u poređenju sa stanjem kada projekat nije pušten u rad;

(2)u pogledu skladištenja da projekat predviđa najmanje 225 MW instalisanog kapaciteta i ima skladišni kapacitet koji omogućuje neto godišnju proizvodnju električne energije od 250 GWh godišnje;

(3)u pogledu transporta prirodnog gasa, da se projekat odnosi na ulaganje u dvosmerne kapacitete ili promene sposobnosti transporta prirodnog gasa preko granica Republike Srbije za najmanje 10% u odnosu na stanje pre puštanja projekta u rad;

(4)u pogledu skladištenja prirodnog gasa ili tečnog/komprimovanog prirodnog gasa, da je cilj projekta direktno ili indirektno snabdevanje najmanje dve potpisnice Ugovora o osnivanju Energetske zajednice ili članice EU ili zadovoljavanje infrastrukturnog standarda (N-1).

(5)u pogledu pametnih mreža da je projekat namenjen opremi i instalacijama napona 10 kV ili više. Pored navedenog ceni se i da li su operatori sistema iz najmanje dve potpisnice Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i da li pokrivaju najmanje 50.000 korisnika koji proizvode ili troše električnu energiju ili i jedno i drugo u konzumnom području sa potrošnjom od najmanje 300 GWh godišnje, od čega najmanje 20% dolazi iz obnovljivih izvora čija je proizvodnja po prirodi promenljiva.

Posebni kriterijumi su doprinos projekta kako sledi:

1) Za projekte prenosa i skladištenja električne energije:

(1) Integraciji tržišta i smanjenju uskih grla energetske infrastrukture, konkurenciji i prilagodljivosti sistema

Ovaj kriterijum se ceni računanjem i procenom.

Za prekogranične projekte računa se uticaj na prenosnu sposobnost mreže u oba smera protoka električne energije, izmerenog u odnosu na količinu snage (u MW) i njihovog doprinosa postizanju minimalnog kapaciteta interkonekcije od 10% instalisanog kapaciteta proizvodnje.

Za projekte sa značajnim prekograničnim uticajem, računa se uticaj na prenosnu sposobnost mreže na granicama između Republike Srbije i potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajednice ili članica EU, ili unutar Republike Srbije, te na ravnotežu ponude i potražnje i rad mreže u Republici Srbiji.

Procenom uticaja za svaki pojedinačni projekat koji obuhvata sve ugovorne strane i države članice na čijem području će se projekat graditi, sve susedne ugovorne strane i države članice i sve ostale ugovorne strane i države članice na koje projekat značajno utiče.

Posebno se procenjuje uticaj u odnosu na troškove proizvodnje i prenosa električne energije, razvoja i približavanja tržišnih cena za ceo projekat u okviru različitih planiranih scenarija, posebno imajući u vidu variranje nastalo u redosledu vrednosti.

(2) Održivosti, pored ostalog, putem uključivanja obnovljive energije u elektroenergetsku mrežu i prenosa te energije do velikih potrošačkih centara i skladišta

Ovaj kriterijum se ceni u skladu sa analizom sprovedenom u okviru najnovijeg važećeg desetogodišnjeg plana razvoja elektroenergetske mreže, a naročito kod prenosa električne energije, ocenom količine kapaciteta proizvodnje iz obnovljivih izvora energije (prema tehnologiji, u MW), koja je povezana i prenosi se zbog projekta, u poređenju s količinom planiranog ukupnog kapaciteta proizvodnje iz ovih vrsta izvora obnovljive energije u skladu sa ciljem koji treba dostići do 2020. godine u skladu Nacionalnim akcionim planom za obnovljive izvore energije u Republici Srbiji.

Kada je u pitanju skladištenje električne energije, ocena se vrši upoređenjem novog kapaciteta predviđenog projektom sa ukupnim postojećim kapacitetom za istu tehnologiju skladištenja u području koje obuhvata sve ugovorne strane i države članice na čijem području će se projekat graditi, sve susedne ugovorne strane i države članice i sve ostale ugovorne strane i države članice na koje projekat značajno utiče.

(3) Sigurnosti snabdevanja, pored ostalog, putem međusobne usaglašenosti, odgovarajućih povezivanja i sigurnog i pouzdanog rada sistema

Ovaj kriterijum se ceni u skladu sa analizom sprovedenom u okviru najnovijeg važećeg desetogodišnjeg plana razvoja elektroenergetske mreže, posebno procenom uticaja projekta na gubitak očekivanog opterećenja na području koje obuhvata sve ugovorne strane i države članice na čijem području će se projekat graditi, sve susedne ugovorne strane i države članice i sve ostale ugovorne strane i države članice na koje projekat značajno, u pogledu proizvodnje i adekvatnog prenosa za niz karakterističnih perioda opterećenja, uzevši u obzir očekivane promene kod ekstremnih vremenskih prilika i njihov uticaj na fleksibilnost infrastrukture. Pored navedenog, ako je potrebno, ceni se uticaj projekta na samostalnu i pouzdanu kontrolu rada i usluga sistema.

2) Za projekte iz prioritetne tematske oblasti koju treba razvijati:

(1) Povezivanju i uključivanju korisnika sistema sa novim tehničkim zahtevima u vezi sa njihovom ponudom i potražnjom električne energije

Ovaj kriterijum se ceni na osnovu procene metoda usvojenih za obračun taksi i tarifa, kao i njihove strukture, za proizvođače, kupce i one koji i proizvode i troše, te operativne prilagodljivosti za dinamičko uravnoteženje električne energije u mreži.

(2) Efikasnosti i međusobne usaglašenosti prenosa i distribucije električne energije u svakodnevnom radu mreže

Ovaj kriterijum se ceni procenom nivoa gubitaka u prenosnoj i distributivnoj mreži, određivanjem odnosa između najmanje i najveće potražnje za električnom energijom u određenom vremenskom periodu, učešća na strani potražnje na tržištima električne energije i u merama energetske efikasnosti, procenta iskorišćenosti (tj. prosečnog opterećenja) sastavnih delova elektroenergetske mreže, raspoloživosti sastavnih delova mreže (u vezi s planiranim i neplaniranim održavanjem) i uticaja na efikasnost rada mreže i stvarne raspoloživosti kapaciteta mreže s obzirom na standardnu vrednost.

(3) Sigurnosti mreže, kontroli sistema i kvalitetu snabdevanja

Ovaj kriterijum se ceni procenom odnosa između pouzdanog raspoloživog kapaciteta proizvodnje i vršne potrošnje, udela električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora, stabilnosti elektroenergetskog sistema, trajanja i učestalosti prekida po kupcu, uključujući poremećaje povezane s klimatskim uslovima i uticaja na kvalitet napona.

(4) Optimizovanom planiranju budućih isplativih investicija u mrežu

Ovaj kriterijum se ceni procenom smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i uticaja na elektroenergetske mrežne infrastrukture na životnu sredinu.

(5) Funkcionisanju tržišta i uslugama korisnicima sistema, odnosno doprinos prekograničnim tržištima električne energije upravljanjem tokovima snaga radi smanjenja cirkulatornih tokova snaga i povećanja kapaciteta interkonekcije

Ovaj kriterijum se ceni procenom odnosa između kapaciteta interkonekcije ugovorne strane i njene potražnje električne energije, iskorišćenja kapaciteta interkonekcije i naknada za zagušenje u interkonekcijama.

Pored ovoga, ceni se instalisani kapacitet distribuiranih izvora energije u distributivnim mrežama, najveći dozvoljeni plasmani električne energije bez rizika zagušenja u prenosnim mrežama i energije koja nije uključena u obnovljive izvore energije zbog rizika zagušenja ili rizika sigurnosti.

3) Za projekte iz oblasti transporta i skladištenja prirodnog gasa:

(1) Integraciji tržišta i smanjenju uskih grla energetske infrastrukture, međusobnoj usaglašenosti i prilagodljivosti sistema

Ovaj kriterijum se ceni računanjem dodatne vrednosti koju projekat ima na povezivanje tržišta i približavanje cena, celokupnu prilagodljivost sistema, uključujući nivo kapaciteta koji je ponuđen za dvosmerni protok prema različitim scenarijima.

(2) Konkurenciji, pored ostalog, putem diversifikacije izvora snabdevanja, ugovornih strana koje vrše snabdevanje i pravaca snabdevanja

Ovaj kriterijum se ceni na osnovu diversifikacije, uključujući olakšavanje pristupa domaćim izvorima snabdevanja, uzimajući u obzir sledeće: diversifikaciju izvora snabdevanja, raznovrsnost ugovornih strana, diversifikaciju pravaca snabdevanja, uticaj novog kapaciteta na Herfindahl-Hirschmann indeks (HHI) proračunat na području koje obuhvata sve ugovorne strane i države članice na čijem području će se projekat graditi, sve susedne ugovorne strane i države članice i sve ostale ugovorne strane i države članice na koje projekat značajno utiče.

(3) Sigurnosti snabdevanja, pored ostalog, putem odgovarajućih povezivanja, diversifikacije izvora snabdevanja, ugovornih strana koje vrše snabdevanje i pravaca snabdevanja

Ovaj kriterijum se ceni izračunavanjem dodatne vrednosti projekta na kratkoročnu i dugoročnu prilagodljivost sistema za transport prirodnog gasa i poboljšanje fleksibilnosti sistema u slučaju poremećaja u snabdevanju potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, prema raznim scenarijima, kao i dodatnog kapaciteta predviđenog projektom koji je izmeren u odnosu na infrastrukturni standard (N-1) na regionalnom nivou.

(4) Održivosti, pored ostalog, putem smanjenja emisija, kroz podršku povremenoj proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora energije i kroz povećanje korišćenja biogasa

Ovaj kriterijum se ceni na osnovu doprinosa projekta smanjenju emisija, radu rezervnog sistema proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora ili konverziji energije u gas i transportu biogasa, vodeći računa o očekivanim promenama u klimatskim uslovima.

4) Za projekte iz oblasti transporta nafte:

(1) Sigurnosti snabdevanja i smanjenju zavisnosti od jednog izvora ili jednog pravca snabdevanja

Ovaj kriterijum se ceni na osnovu procene dodatne vrednosti koji novi kapacitet predložen projektom ima na kratkoročnu i dugoročnu prilagodljivost sistema, kao i na preostalu fleksibilnost sistema u slučaju poremećaja snabdevanja prema raznim scenarijima.

(2) Efikasnom i održivom korišćenju resursa kroz smanjenje rizika po životnu sredinu

Ovaj kriterijum se ceni na osnovu procene obima u kojem projekat koristi već postojeću infrastrukturu i doprinosi smanjenju uticaja i rizika po životnu sredinu i klimatske promene.

(3) Međusobnoj usaglašenosti

Ovaj kriterijum se ceni na osnovu procene obima u kojem projekat poboljšava rad naftovodne mreže, posebno pružanjem mogućnosti reverzibilnog protoka.

Strateški energetski projekti iz odeljka 2.2 ovog poglavlja mogu da se kandiduju za projekte od interesa za Energetsku zajednicu u skladu sa odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice broj D/2015/09/MC-EnC.

2.4. Radna grupa za strateške energetske projekte

Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove energetike, formira stalnu Radnu grupu za strateške energetske projekte koju čine, pored predstavnika ministarstva nadležnog za poslove energetike, i sledeći predstavnici: ministarstvo nadležno za poslove planiranja i izgradnje objekata, ministarstva nadležna za poslove poljoprivrede i zaštite životne sredine, ministarstvo nadležno za poslove finansija, ministarstvo nadležno za poslove privrede, Agencije za energetiku Republike Srbije (u daljem tekstu: AERS), JP „Elektroprivreda Srbije” (u daljem tekstu: EPS), „Elektromreža Srbije” a.d. (u daljem tekstu: EMS a.d), JP „Srbijagas”, „Transportgas Srbija” d.o.o, Jugorosgaz, Jugorosgaz – transport a.d. i JP „Transnafta”. U rad Radne grupe mogu se uključiti i druge institucije i promoteri projekta.

Osnovni zadaci Radne grupe su da:

određuje šemu za donošenje odluke o izgradnji objekta;

razmatra zahteve Promotera projekta;

vrednuje projekte u skladu sa odeljkom 2.2. ovog poglavlja;

predlaže ministru nadležnom za poslove energetike liste kandidata za strateške energetske projekte. Odluku o proglašenju nekog projekta strateškim energetskim projektom donosi Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove energetike;

predlaže ministarstvu nadležnom za poslove energetike izradu nacrta zakona (u daljem tekstu: posebnog propisa) kojim će se urediti pitanja u vezi sa strateškim energetskim projektom;

prati realizaciju strateških energetskih projekata;

priprema godišnji izveštaj za svaki od strateških energetskih projekata iz oblasti električne energije i prirodnog gasa i dostavlja ga Sekretarijatu Eneregetske zajednice u skladu sa odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice broj D/2015/09/MC-EnC;

sarađuje sa koordinatorom projekta od interesa za Energetsku zajednicu kojeg imenuje stalna grupa na visokom nivou (PECI koordinatorom), kao i sa drugim zainteresovanim stranama za realizaciju projekta;

prati aktivnosti nadležnih organa u vezi sa odlukom o izgradnji objekta u cilju ispunjenja roka.

Osnovni zadaci Promotera su da:

u svemu postupa u skladu sa propisima kojima je regulisana oblast energetike, prostornog planiranja i izgradnje objekata, zaštite životne sredine;

donese plan sprovođenja projekta iz odeljka 2.5. ovog poglavlja;

zahtev Radne grupe, AERS i Sekretarijata Energetske zajednice dostavlja potrebne podatke i informacije u vezi sa projektom;

podatke i informacije iz tačke 3. ovog poglavlja, kao i Izveštaje koji se dostavljaju AERS i Sekretarijatu Energetske zajednice, dostavlja Radnoj grupi;

izradi posebnu internet stranicu na kojoj prezentuje strateški energetski projekat.

2.5. Sprovođenje i nadzor

Radna grupa za strateške energetske projekte prati realizaciju projekata na osnovu plana sprovođenja (realizacije) koji podnosi promoter projekta. U okviru plana implementacije neophodno je da se precizno definiše vremenski plan za:

izradu prostorno-planske i tehničke dokumentacije u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10-US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14 i 145/14);

izdavanje svih potrebnih odobrenja nadležnih organa i institucija;

izgradnju i puštanje u rad;

izdavanje svih potrebnih dozvola.

Postupak rešavanja administrativnih i pravnih pitanja koja se odnose na sticanje ili eksproprijaciju zemljišta na kojem će se realizovati projekat uređuju se u skladu sa posebnim propisom.

Rokovi za izdavanje akata iz stava 1. ovog odeljka biće propisani posebnim propisom i ukupno ne mogu biti duži od 3,5 godine.

Posebnim propisom iz stava 3. ovog odeljka se uređuje:

projekat koji je Odlukom proglašen strateškim energetskim projektom, opis projekta, prioritetni status i utvrđivanje javnog interesa;

obaveze promotera projekta, posebno u pogledu rokova izvršenja pojedinih faza;

način izveštavanja o realizaciji projekta na godišnjem nivou, za svaku godinu realizacije, uključujući rokove za izveštavanje, statuse dozvola i procedura za konsultacije, način izveštavanja o kašnjenju realizacije projekta i sl;

rokovi za izdavanje akata iz stava 1. ovog odeljka.

U cilju potpunog prenošenja zahteva Uredbe 347/13 evropskog parlamenta i veća o smernicama za transevropsku energetsku infrastrukturu neophodno je propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine i propisima kojima se uređuje prostorno planiranje i izgradnja objekata propisati da se rokovi za strateške energetske projekte utvrđuju posebnim propisom.

2.6. Uloga AERS

U procesu utvrđivanja i praćenja realizacije strateških energetskih projekata učestvuje i AERS koja će do 30. juna 2018. godine utvrditi i objaviti pokazatelje i odgovarajuće referentne vrednosti radi poređenja jediničnih troškova ulaganja za uporedive projekte infrastrukturnih kategorija prikazane u odeljku 2.2. tač. 1) i 2) ovog poglavlja, a koje promoteri projekta mogu da koriste za analize troškova i za projekte koje promovišu.

3. Pregled ciljeva, indikatora, mera, aktivnosti i projekata Programa ostvarenja strategije po oblastima

3.1. Oblast električne energije

Strategijom energetike su definisani strateški ciljevi Republike Srbije u sektoru elektroenergetike. Za svaki cilj definisani su indikatori preko kojih se prati njegova realizacija.

C.E.1. Obezbeđivanje sigurnog snabdevanja električnom energijom domaćeg tržišta

Meri se kroz mogućnost da se svim kupcima električne energije u periodu realizacije POS obezbedi snabdevanje električnom energijom u skladu sa Zakonom o energetici, propisom o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, pravilima o radu distributivnog sistema, pravilima o radu prenosnog sistema i pravilima o praćenju tehničkih i komercijalnih pokazatelja i regulisanju kvaliteta isporuke i snabdevanja električnom energijom i prirodnim gasom.

Pokazatelji neprekidnosti isporuke u prenosnoj mreži, koji se prate i proračunavaju su:

ispala snaga [MW] – ukupna ispala snaga na svim mernim mestima koja su ostala bez napajanja usled prekida,

ENS [MWh] – ukupna neisporučena električna energija, koja predstavlja ukupnu neisporučenu električnu energiju za vreme svih prekida,

ENS [%] – udeo neisporučene električne energije u ukupno isporučenoj električnoj energiji,

AIT [min] – prosečno trajanje prekida napajanja u minutima, koje predstavlja količnik neisporučene električne energije i srednje snage.

Neprekidnost isporuke u distributivnoj mreži se ocenjuje na osnovu pokazatelja:

SAIFI [broj prekida/korisnik] – prosečna učestalost prekida napajanja po korisniku, koja se računa kao količnik kumulativnog broja prekida napajanja korisnika i ukupnog broja korisnika i

SAIDI [min/korisnik] – prosečno trajanje prekida napajanja u minutima po korisniku, koje se računa kao količnik kumulativnog trajanja prekida napajanja korisnika i ukupnog broja korisnika.

Kako ne postoje međunarodno utvrđeni standardi zadovoljavajućeg nivoa neprekidnosti isporuke u prenosnoj i distributivnoj mreži, operatori prenosnog i distributivnog sistema u svojim strateškim dokumentima nisu u mogućnosti da definišu ciljane vrednosti ovih parametara. Takođe, svi navedeni parametri zavise u velikoj meri od vremenskih prilika tokom godine, a naročito od pojave neuobičajenih događaja (tzv. više sile) – elementarnih nepogoda katastrofalnih razmera. U tom smislu ispunjenje ciljeva predstavljenih u REF _Ref474706340 h * MERGEFORMAT tab. 1 po godinama, definisanih na osnovu analiza istorijskih podataka i ekspertskog iskustva, neophodno je kritički sagledavati prilikom izveštavanja.

tab. SEQ tab. * ARABIC 1: Indikatori neprekidnosti isporuke u prenosnoj i distributivnoj mreži

Merljivi cilj

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Ispala snaga (MW)

2000

1960

1920

1880

1840

1800

1760

ENS (MWh)

1600

1500

1400

1300

1200

1100

1000

ENS (%)

0,005

0,004

0,004

0,004

0,003

0,003

0,003

AIT (minuti)

30

29

28

27

25

23

21

SAIFI (broj prekida/korisnik)

8,5

8,2

7,9

7,6

7,3

7,0

6,7

SAIDI (minuta/korisnik)

850

800

750

700

650

600

550

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike svake godine podnosi izveštaj o sigurnosti snabdevanja u okviru kojeg su date vrednosti indikatora neprekidnosti isporuke u prenosnoj i distributivnoj mreži. Ove vrednosti prikuplja, sistematizuje i objavljuje AERS u okviru svog izveštaja o radu koji podnosi Narodnoj skupštini i objavljuje svake godine.

C.E.2. Razvoj tržišta električne energije na nacionalnom i regionalnom nivou

Za merenje razvijenosti tržišta električne energije koriste se sledeći indikatori:

maksimalno učešće tri snabdevača sa najvećim obimom trgovine (%) na veleprodajnom tržištu, koje uključuje bilateralno tržište i berzu (organizovano tržište) električne energije. Za svakog snabdevača, učesnika na nekom od pomenuta dva tržišta, se sumira obim kupovine i prodaje električne energije na oba pomenuta tržišta, a učešće snabdevača se izračunava kao procenat tako sumirane energije u ukupnom obimu trgovine na veleprodajnom tržištu. Indikator se proračunava kao suma tri najveća učešća. Proračun ovog indikatora obavlja AERS i dostavlja ga ministarstvu nadležnom za poslove energetike;

nivo koncentrisanosti veleprodajnog tržišta, koji se određuje na osnovu proračunatog Herfindahl-Hirschmann indeksa (HHI). Ovaj indeks se proračunava na osnovu učešća svih snabdevača na veleprodajnom tržištu, kao zbir kvadrata učešća pojedinih snabdevača na tom tržištu. Što je vrednost ovog indeksa manja to je razvijenija konkurencija na tržištu. Za ocenu koncentrisanosti veleprodajnog tržišta se koriste granice HHI<1000 – nisko koncentrisano, 1001≤HHI<2000 – umereno koncentrisano, 2001≤HHI – visoko koncentrisano. Proračun ovog indikatora obavlja AERS i dostavlja ga ministarstvu nadležnom za poslove energetike;

broj aktivnih snabdevača na veleprodajnom tržištu električne energije podnosi se kao direktan podatak u izveštaju. Vrednost ovog indikatora obezbeđuje AERS i dostavlja ga ministarstvu nadležnom za poslove energetike;

broj aktivnih snabdevača električnom energijom na maloprodajnom tržištu podnosi se kao direktan podatak u izveštaju. Vrednost ovog indikatora obezbeđuje AERS i dostavlja ga ministarstvu nadležnom za poslove energetike;

odnos godišnje energije kojom se trguje na berzi i ukupne godišnje potrošnje električne energije u Republici Srbiji za čiji proračun podatke obezbeđuju SEEPEX (o godišnjoj trgovini na berzi) i EMS (o ukupnoj godišnjoj potrošnji).

Na nacionalnom nivou, obezbeđeni su uslovi svim krajnjim kupcima električne energije za pristup tržištu na malo električne energije kroz slobodan izbor snabdevača električnom energijom. Kupci koji imaju pravo na garantovano snabdevanje još uvek ne koriste ovo pravo, tako da su snabdevanje na slobodnom tržištu na malo koristili kupci koji su potrošili 44% od ukupne potrošnje krajnjih kupaca u 2016. godini, a ostatak kupaca ima obezbeđeno garantovano snabdevanje električnom energijom po regulisanim cenama (za oko 56% od ukupne potrošnje krajnjih kupaca u 2016. godini). Dalji rast regulisanih cena električne energije do tržišnog nivoa, trebalo bi da dovede do povećanja procenta kupaca i prodate električne energije na slobodnom tržištu na malo električne energije, u odnosu na ukupnu potrošnju krajnjih kupaca.

Ciljne vrednosti indikatora prikazane su u REF _Ref468111634 h * MERGEFORMAT tab. 2:

tab. SEQ tab. * ARABIC 2: Indikatori razvijenosti tržišta električne energije

Merljivi cilj

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Maksimalno učešće tri snabdevača na veleprodajnom tržištu sa najvećim obimom trgovine (%)

≤50

≤50

≤45

≤45

≤45

≤40

≤40

Nivo koncentrisanosti veleprodajnog tržišta

umereno visok

umereno visok

srednji

srednji

srednji

nizak

nizak

Broj aktivnih snabdevača na veleprodajnom tržištu električne energije

>40

>40

>40

>40

>40

>40

>40

Broj aktivnih snabdevača električnom energijom na maloprodajnom tržištu

>10

>10

>10

>10

>10

>10

>10

Odnos godišnje energije kojom se trguje na berzi i ukupne godišnje potrošnje električne energije u Srbiji

>2%

>4%

>6%

>8%

>9%

>10%

>11%

C.E.3. Povećanje prenosnih kapaciteta/koridora preko Republike Srbije koji imaju regionalni i panevropski značaj

Ovaj cilj u vezi sa realizacijom izgradnje „Transbalkanskog koridora” i u tom smislu može se definisati kao povećanje kapaciteta/koridora preko Republike Srbije, koji imaju regionalni i panevropski značaj, za 500 MW u pravcu severoistok-jugozapad u periodu do 2023. godine. Izveštaj o godišnjem povećanju kapaciteta podnosi EMS.

C.E.4. Smanjenje gubitaka u distributivnim mrežama

Ovaj cilj je definisan strateškim dokumentima EPS, u nadležnosti je operatora distributivnog sistema i prikazuje se kao procentualna vrednost gubitaka električne energije u distributivnom sistemu u odnosu na ukupnu energiju koja se nabavlja na pragu distributivnog sistema za potrebe snabdevanja kupaca priključenih na distributivni sistem.

tab. SEQ tab. * ARABIC 3: Indikator smanjenja gubitaka u sektoru distribucije električne energije

Merljivi cilj

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Gubici energije (%)

12,8

11,9

10,8

10,4

10,1

9,8

9,6

Godišnji gubici električne energije u distributivnom sistem i njihov procenat u odnosu na ukupnu energiju koja se nabavlja na pragu distributivnog sistema za potrebe snabdevanja kupaca priključenih na distributivni sistem deo su informacije o ostvarenju elektroenergetskog bilansa elektrodistribucija Republike Srbije, koju će u narednom periodu obezbeđivati operator distributivnog sistema.

C.E.5. Stvaranje mogućnosti za neto izvoz električne energije

Mogućnost za neto izvoz električne energije stvara se ukoliko je razlika između izvoza i uvoza električne energije u toku jedne godine pozitivna. U skladu sa tim definisan je i cilj da razlika izvoza i uvoza električne energije u godišnjem bilansu električne energije u periodu realizacije POS bude veća od nule.

3.1.1. Pregled mera i aktivnosti u oblasti električne energije

Radi ostvarenja ciljeva definisanih u odeljku 3.1. ovog poglavlja u periodu realizacije POS realizovaće se sledeće aktivnosti: obezbeđivanje nesmetanog i transparentnog funkcionisanja tržišta električne energije i nediskriminatorni pristup svim učesnicima na tržištu i usklađivanje podzakonskih akata sa Zakonom o energetici (pre svega donošenje novog propisa o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom). Imajući u vidu neizvesnost tržišnih kretanja na tržištu električne energije (povećanu proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u pojedinim evropskim zemljama i očekivanu povećanu mogućnost plasmana na tržištu Republike Srbije zbog integracije tržišta u narednom periodu, neizvesnosti oko trgovine CO2 sertifikatima, i sl.), energetski subjekti će u narednom periodu u okviru svoje poslovne politike i u okviru strateških i planskih dokumenata, posebnu pažnju posvetiti merama za ublažavanje posledica tržišnih rizika i predvideti sredstva za realizaciju aktivnosti za koje su nadležni.

Pored navedenog, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike preduzeće sve mere za realizaciju aktivnosti za koje je nadležno i u tu svrhu obezbediti sredstva iz budzeta Republike Srbije za odgovarajuću godinu.

tab. SEQ tab. * ARABIC 4: Pregled aktivnosti u sektoru elektroenergetike

Aktivnost

Period realizacije

Odgovorni subjekti

Indikatori realizacije

Donošenje podzakonskih akata u skladu sa Zakonom o energetici

2018.

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Donet propis o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom. Ova aktivnost direktno utiče na indikatore neprekidnosti isporuke prenosnoj i distributivnoj mreži prikazane u REF _Ref474706340 h * MERGEFORMAT tab. 1 i indikatore razvijenosti tržišta električne energije prikazane u REF _Ref468111634 h * MERGEFORMAT tab. 2.

Usaglašavanje Pravila o praćenju tehničkih i komercijalnih pokazatelja i regulisanju kvaliteta isporuke i snabdevanja električnom energijom i prirodnim gasom sa zahtevima Zakona o energetici

2017.

AERS

Usaglašena Pravila o praćenju tehničkih i komercijalnih pokazatelja i regulisanju kvaliteta isporuke i snabdevanja električnom energijom i prirodnim gasom. Ova aktivnost direktno utiče na indikatore neprekidnosti isporuke prenosnoj i distributivnoj mreži prikazane u REF _Ref474706340 h * MERGEFORMAT tab. 1.

Obezbeđenje pravnog okvira za vršenje procesa sertifikacije operatora prenosnog sistema kroz izmenu propisa kojim se uređuje rad Vlade, ministarstava, rad i poslovanje javnih preduzeća i drugih propisa neophodnih za sprovođenje procesa sertifikacije

2018.

Vlada, Narodna skupština, ministarstvo nadležno za poslove privrede, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Sproveden postupak sertifikacije i izvršena sertifikacija operatora prenosnog sistema od strane AERS. Ova aktivnost direktno utiče na indikatore razvijenosti tržišta električne energije prikazane u REF _Ref468111634 h * MERGEFORMAT tab. 2.

Preuzimanje mernih mesta od strane operatora distributivnog sistema i tehnološko unapređenje merne infrastrukture da bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje tržišta i obezbedila bolja ponuda na tržištu električne energije

2017-2020.

ODS EPS Distribucija, AERS, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Izvršenje obaveze iz Zakona o energetici (čl. 136. i 404.). Indikatori razvijenosti tržišta električne energije prikazane u REF _Ref468111634 h * MERGEFORMAT tab. 2.

Obezbeđivanje nesmetane, transparentne i nediskriminatorne raspodele prekograničnih prenosnih kapaciteta putem koordinisanih alokacija prenosnih kapaciteta uz pridruživanje aukcionoj kancelariji

2017.

OPS EMS, AERS

Indikatori razvijenosti tržišta električne energije prikazani u REF _Ref468111634 h * MERGEFORMAT tab. 2.

Usaglašavanje mrežnih pravila operatora prenosnog i distributivnog sistema saglasno Zakonu o energetici

2017-2020.

OPS EMS, ODS EPS Distribucija, AERS

Indikatori razvijenosti tržišta električne energije prikazani u REF _Ref468111634 h * MERGEFORMAT tab. 2.

Spajanje tržišta (berze) električne energije (market coupling) sa tržištima Crne Gore (1. faza), 4MMC (tržištem Mađarske, Rumunije, Češke i Slovačke) (2. faza), Italije (3. faza) i tržištima Hrvatske, Bugarske i Albanije (4. faza)

2017. – Crna Gora

2018. – 4MMC

2020. – Italija

2023. – Hrvatska, Bugarska i Albanija

SEEPEX

Indikatori razvijenosti tržišta električne energije prikazani u REF _Ref468111634 h * MERGEFORMAT tab. 2. i završeni procesi spajanja tržišta.

Donošenje podzakonskih akata u skladu sa Zakonom o efikasnom korišćenju energije u domenu elektroenergetike

2017.

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Donošenje uredbe i pravilnika kojim se propisuju minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju, prenos i distribuciju električne i toplotne energije. Ova aktivnost direktno utiče na indikatore smanjenja gubitaka u sektoru distribucije električne energije prikazane u REF _Ref495483192 h * MERGEFORMAT tab. 3 i realizaciju cilja REF EE_Cilj_5 h * MERGEFORMAT C.E.5. Stvaranje mogućnosti za neto izvoz električne energije

Unapređenje energetske efikasnosti u sektoru proizvodnje električne energije kroz unapređenje tehničke efikasnosti parnih kotlova i turbopostrojenja i ostalih postrojenja u skladu sa merama propisanih Akcionim planom za energetsku efikasnost

2017-2023.

EPS

Vrednosti stepena korisnosti novih i rekonstruisanih termoenergetskih postrojenja u skladu sa budućom Uredbom o minimalnim zahtevima energetske efikasnosti. Ova aktivnost direktno utiče na realizaciju cilja REF EE_Cilj_5 h * MERGEFORMAT C.E.5. Stvaranje mogućnosti za neto izvoz električne energije

Uključivanje postupka izdavanja energetske dozvole za izgradnju objekata za proizvodnju snage 1 MW i više, ili snage manje od 1 MW koji koriste vodu kao primarni energetski resurs, objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije i direktnih dalekovoda u elektronske usluge E-portala

2018.

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Privredna komora Srbije

Uspostavljena elektronska usluga na portalu E-uprave. Ova aktivnost direktno utiče na indikatore razvijenosti tržišta električne energije prikazane u REF _Ref468111634 h * MERGEFORMAT tab. 2 i realizaciju cilja REF EE_Cilj_5 h * MERGEFORMAT C.E.5. Stvaranje mogućnosti za neto izvoz električne energije

Izrada studije kojom bi se sagledala potreba uvođenja jednog od modela kapacitativnog mehanizma i definisali dalji koraci i aktivnosti na njegovoj eventualnoj primeni

2019.

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Izrađena studija u kojoj su sagledani različiti modeli primene kapacitativnog mehanizma, izabrano optimalno rešenje i definisani dalje aktivnosti i koraci u njegovoj primeni. Ova aktivnost direktno utiče na realizaciju cilja REF EE_Cilj_5 h * MERGEFORMAT C.E.5. Stvaranje mogućnosti za neto izvoz električne energije

U skladu sa odredbama Zakona o energetici planirana je izrada i donošenje propisa, čiji je pregled, rok donošenja i odgovorne institucije dat u tab. 5.

tab. SEQ tab. * ARABIC 5: Plan donošenja budućih propisa u oblasti sektora električne energije

Naziv budućeg propisa

Naziv EU propisa prema kojem se vrši usklađivanje

Rok donošenja

Odgovorne institucije

Uredba o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom

Direktiva 2009/72/EZ u tekstu implementiranom prema Odluci Ministarskog saveta EZ D/2011/02/MC-EnC od 6. oktobra 2011.

IV kvartal 2018. godine

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za elektroenergetiku)

Tehnički propisi u oblasti električne energije

IV kvartal 2019. godine

3.1.2. Lista projekata u oblasti električne energije

3.1.2.1. Projekti u oblasti proizvodnje električne energije

U oblasti proizvodnje električne energije u periodu realizacije POS planira se izgradnja i ulazak u pogon nekoliko većih proizvodnih kapaciteta i povlačenje iz pogona termoenergetskih blokova koji su na kraju eksploatacionog veka.

U periodu realizacije POS u pogon bi trebalo da uđu sledeći značajniji proizvodni objekti:

vetroelektrana Alibunar, do kraja februara 2018. godine, instalisane snage 42 MW, procenjene godišnje proizvodnje 100,8 GWh;

Napomena: Godišnja proizvodnja za sve vetroelektrane je procenjena na osnovu instalisane (maksimalne) snage i procenjenog ekvivalentnog efektivnog vremena rada od 2400 sati.

vetroelektrana Malibunar, do kraja aprila 2018. godine, instalisane snage 8 MW, procenjene godišnje proizvodnje 19,2 GWh;

vetroelektrana Plandište 1, do kraja novembra 2018. godine, instalisane snage 102 MW, procenjene godišnje proizvodnje 244,8 GWh;

vetroelektrana Kovačica, do kraja novembra 2018. godine, instalisane snage 104,5 MW, procenjene godišnje proizvodnje 250,8 GWh;

vetroelektrana Čibuk 1, do kraja novembra 2018. godine, instalisane snage 158,46 MW, procenjene godišnje proizvodnje 380,3 GWh;

vetroelektrana Košava, do kraja aprila 2019. godine, instalisane snage 68 MW, procenjene godišnje proizvodnje 163,2 GWh;

vetroelektrana Kostolac, do kraja 2020. godine, instalisane snage 66 MW, procenjene godišnje proizvodnje 145 GWh (ovaj projekat je uključen u Jedinstvenu listu prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike zajedno sa solarnom elektranom Petka u Kostolcu, instalisane snage 9,9 MW, procenjene godišnje proizvodnje 13 GWh);

parno-gasna TE-TO Pančevo, do kraja I kvartala 2019. godine, instalisane snage 140 MW, procenjene godišnje proizvodnje 910 GWh. Postoji mogućnost pomeranja roka koji sagledava investitor ukoliko se priključak uslovi završetkom prve etape TS Pančevo 7, s obzirom na investicioni status ovog objekta;

blok B3 u TE Kostolac B, do kraja 2020. godine, instalisane snage 350 MW, procenjene godišnje proizvodnje 2200 GWh.

Dakle, ukupna proizvodnja električne energije iz novih kapaciteta bi trebalo da se poveća za 4427 GWh. Na ovaj način bi se uspešno supstituisala energija proizvodnih kapaciteta čije se povlačenje iz pogona planira zbog završetka njihovog eksploatacionog veka.

Projekti izgradnje vetroelektrana, čija je izgradnja podstaknuta uvođenjem statusa povlašćenog proizvođača i podsticaja koji se ovoj vrsti proizvodnje električne energije obezbeđuju, biće iz tih razloga predstavljeni u poglavlju koje se odnosi na oblast obnovljivih izvora energije.

U periodu realizacije POS planira se nastavak revitalizacije hidroagregata, pri čemu se planira povećanje snage koju predaju u prenosni sistem sa sledećom dinamikom:

agregat G1 u HE Đerdap 1, sa novom instalisanom snagom 205 MW, biće u pogonu od 2017. godine;

Napomena: Odobrenje za eksploataciju novom snagom isporučilac daje po završetku garancijskih ispitivanja – važi za svaki od navedenih agregata.

agregat G2 u HE Đerdap 1, sa novom instalisanom snagom 205 MW, biće u pogonu od 2018. godine;

agregat G3 u HE Đerdap 1, sa novom instalisanom snagom 205 MW, biće u pogonu od 2019. godine;

agregat G2 u HE Zvornik, sa novom instalisanom snagom 31,4 MW (umesto 24 MW), biće u pogonu od 2017. godine;

agregat G3 u HE Zvornik, sa novom instalisanom snagom 31,4 MW (umesto 24 MW), biće u pogonu od 2018. godine;

agregat G4 u HE Zvornik, sa novom instalisanom snagom 31,4 MW (umesto 24 MW), biće u pogonu od 2019. godine;

agregat G1 u HE Potpeć, sa novom instalisanom snagom 19 MW (umesto 17 MW), biće u pogonu od 2021. godine;

agregat G2 u HE Potpeć, sa novom instalisanom snagom 19 MW (umesto 17 MW), biće u pogonu od 2022. godine;

agregat G3 u HE Potpeć, sa novom instalisanom snagom 19 MW (umesto 17 MW), biće u pogonu od 2023. godine;

novi Agregat G4 u HE Potpeć, sa novom instalisanom snagom 13 MW, biće u pogonu od 2020. godine.

Pored povećanja snage hidroagregata, proizvodnja električne energije u hidroelektranama će i dalje najviše zavisiti od hidrologije (dotoka vode).

U periodu realizacije POS planira se revitalizacija termo-bloka A4 u TE Nikola Tesla A, pri čemu se planira povećanje instalisane snage sa 308,5 MW na 335,3 MW od 2018. godine.

Do kraja 2023. godine planirano je povlačenje iz pogona osam termo-blokova (za TE Kostolac A1 će se vršiti dodatne analize o isplativosti povlačenja/rekonstrukcije) ukupne bilansne snage 622 MW i proizvodnje od oko 1717 GWh. To znači da bi se do kraja realizacije POS obezbedila dodatna električna energija u iznosu od oko 2,71 TWh iz domaćih izvora, pri čemu bi proizvodnja iz novih TE i TE-TO u potpunosti zamenila proizvodnju iz povučenih TE i TE-TO, čime bi se omogućilo ispunjenje dva strateška cilja iz oblasti elektroenergetike:

C.E.1. Obezbeđivanje sigurnog snabdevanja električnom energijom domaćeg tržišta

REF EE_Cilj_5 h * MERGEFORMAT C.E.5. Stvaranje mogućnosti za neto izvoz električne energije

Napomena: Navedeni redni brojevi ciljeva odgovaraju rednim brojevima ciljeva iz odeljka 3.1. ovog poglavlja. Ovakav način numeracije ciljeva zadržan je i u poglavljima koja se odnose na projekte u oblastima prenosa i distribucije električne energije. Ciljevi su pobrojani po značaju projekta za njihovo ostvarenje (prvi je naveden cilj za čije ispunjenje projekat ima najveći značaj).

Iako blokovi A1 i A2 u TE Nikola Tesla A dolaze do kraja eksploatacionog veka u toku realizacije POS, preliminarne analize pokazuju da je najekonomičnije rešenje rekonstrukcija blokova A1 i A2 u TE Nikola Tesla A uz primenu mera za zaštitu životne sredine i za to su potrebna procenjena ulaganja u iznosu od oko 230 miliona €. Konačno rešenje za status ovih blokova će se znati nakon izrade detaljnije investiciono-tehničke dokumentacije, koja je u toku.

Investicije potrebne za povlačenje iz pogona pet termo-blokova procenjene su na oko 26 miliona €.

U toku je izrada investiciono-tehničke dokumentacije za status lokacije TE Kostolac A. Preliminarne analize pokazuju da termo-blok A1 treba povući iz pogona, a blok A2 rekonstruisati uz primenu mera za zaštitu životne sredine i za to su potrebna investiciona sredstva na nivou od 187 miliona €. Konačno rešenje za status ovih blokova će se znati po okončanju izrade investiciono-tehničke dokumentacije.

Planira se da rekonstruisani i novi proizvodni blokovi budu realizovani korišćenjem savremenih tehnologija koje obezbeđuju optimalan nivo energetske efikasnosti u sektoru proizvodnje električne energije. Oni bi zamenili stare, energetski neefikasne termo-blokove koji se povlače iz pogona.

Unapređenje energetske efikasnosti u sektoru proizvodnje električne energije planira se kroz unapređenje tehničke efikasnosti parnih kotlova i turbopostrojenja. Plan aktivnosti na unapređenju kao i vrednosti indikatora realizacije ovih aktivnosti (stepena korisnosti pojedinih termo-blokova) će definisati EPS kroz svoj desetogodišnji plan razvoja.

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike pripremilo je uredbu i pravilnik kojima se propisuju minimalni zahtevi za nova i revitalizovana postrojenja za proizvodnju, prenos i distribuciju toplotne i električne energije, što će biti uslov za dobijanje energetske i/ili građevinske dozvole, a čija će primena započeti u 2017. godini.

Pored vetroelektrana, koje su posebno važne zbog zadovoljenja ciljeva u vezi sa obnovljivim izvorima energije, u okviru različitih scenarija Strategije razvoja energetike razmatran je niz potencijalnih projekata izgradnje proizvodnih kapaciteta u elektroenergetskom sektoru koji su prikazani u REF _Ref475474576 h * MERGEFORMAT tab. 6.

tab. SEQ tab. * ARABIC 6: Potencijalni projekti izgradnje novih proizvodnih kapaciteta u elektroenergetskom sektoru

Naziv projekta

Procenjena snaga

(MW)

Procenjena godišnja proizvodnja

(GWh)

TENT B3

750

5400

TE Kolubara B

750

5100

TE TO na gas

860 a

3000

HE Velika Morava

147,7 b

650

HE Zapadna Morava

66,45 b

297,14

HE Ibar v

117 b

451

HE Srednja Drina v

321 b

1445

RHE Bistrica

680

RHE Đerdap 3 (I faza)

600

a – Ukupna snaga više TE TO (Pančevo, Beograd, Niš i dr.)

b – Ukupna snaga više kaskadnih HE

v – Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o saradnji u oblasti energetike („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 7/12)

Pored navedenog, u Republici Srbiji se razmatra mogućnost pokretanja projekata izgradnje objekata za proizvodnju električne energije iz otpada.

Projekat izgradnje novog bloka u TE Kostolac B3

Projekat izgradnje novog bloka u TE Kostolac B3 (TEKO B3 snage 350 MW) doprineće povećanju proizvodnih kapaciteta, a time i unapređenje energetske stabilnosti u Republici Srbiji. Projekat obuhvata i proširenje površinskog kopa Drmno, odnosno povećanje proizvodnje uglja sa 9 na 12 miliona tona godišnje. Vrednost projekta TE Kostolac B3 je 715,6 miliona $ (oko 81.100 miliona RSD). Projekat se finansira iz dva izvora: 85% vrednosti projekta finansiraće se iz zajma kineske EKSIM banke pod preferencijalnim uslovima uz odobrenu državnu garanciju, a ostatak je obezbeđen iz sredstava EPS (15%). Rok za realizaciju projekta je 58 meseci. Blok TE Kostolac B3 zadovoljava sve standarde zaštite životne sredine propisane zakonima Republike Srbije. Realizacija izgradnje od izuzetne je važnosti za razvoj energetike Republike Srbije zbog pouzdanog i sigurnog snabdevanja energijom i energentima i uspostavljanja uslova za pouzdan i bezbedan rad i održivi razvoj energetskog sektora uopšte, što direktno utiče na konkurentnost i izvoznu sposobnost srpske ekonomije.

Sa aspekta unapređenja energetske efikasnosti detaljne procene biće poznate po izradi elaborata o energetskoj efikasnosti. Pošto će novi termo-blok svojom proizvodnjom zameniti proizvodnju starih termo-blokova niskog stepena korisnosti, pretpostavka je da će se stepen korisnosti proizvodnje električne energije novog bloka povećati za bar tri procentna poena. Dakle, ukoliko se pretpostavi da postojeći termo-blokovi koje će zameniti novi termo-blok imaju stepen korisnosti 35% (što je konzervativna pretpostavka jer je u 2015. godini prosečan stepen korisnosti termo-blokova bez utroška električne energije za sopstvenu potrošnju iznosio 34,9%), a da će novi termo-blok imati stepen korisnosti 38% (karakteristike pojedinih elemenata termo-bloka su nepoznate, jer je blok još uvek predmet projektovanja), na svaki kWh proizvedene energije iz novog termo-bloka uštedeće se oko 225 Wh primarne energije. To znači da godišnjoj proizvodnji od 2200 GWh odgovara godišnja ušteda primarne energije od 495 GWh, što čini oko 0,4% primarne proizvodnje energije u 2015. godini.

tab. SEQ tab. * ARABIC 7: Osnovne karakteristike i efekti projekta

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

TE Kostolac B3 350 MW

715,6 miliona $

(85% iz kredita kineske EKSIM banke, a 15% iz sopstvenih sredstava EPS)

Povećanje instalisane snage termoelektrana EPS za 350 MW, odnosno godišnje proizvodnje koja se plasira u prenosni sistem za oko 2200 GWh. Proizvodnja ovog termo-bloka će nadomestiti proizvodnju kapaciteta čije je povlačenje iz pogona planirano do 2023. godine što će uz izgradnju ostalih kapaciteta iz OIE obezbediti sigurnost snabdevanja električnom energijom kupaca na području Republike Srbije.

Godišnja proizvodnja električne energije koja se plasira u prenosni sistem: 2200 GWh;

Vrednost plasirane energije prema regulisanim cenama električne energije iz 2015. godine: 14.762 miliona RSD (135,5 miliona $ prema regulisanim cenama električne energije iz 2015. godine).

tab. SEQ tab. * ARABIC 8: Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Projekat

Status projekta u toku izrade POS

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Projekat izgradnje novog bloka u TE Kostolac B3

Završen je Idejni projekat i dobijena je saglasnost Revizione komisije 2014. godine, u toku je izmena i dopuna Idejnog projekta, usled izmenjenih uslova od strane kineskog partnera. U toku je izrada i pregled Projekta za građevinsku dozvolu.

Studija procene uticaja na životnu sredinu, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje (građevinski, mašinski, elektro i informaciono-komunikacioni deo), projekat izvedenog stanja, upotrebna dozvola.

Indikator realizacije ovog projekta je procenat realizacije termin plana usaglašenog sa izvođačem po kvartalima (i godinama).

tab. SEQ tab. * ARABIC 9: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS

Projekat:

Projekat izgradnje novog bloka u TE Kostolac B3

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

EPS, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

x

x

x

x

Priprema tehničke dokumentacije

x

x

Studija uticaja na životnu sredinu i društvo

x

Dozvole

x

x

Realizacija gradnje i puštanje u probni rad

x

x

x

3.1.2.2. Projekti u oblasti prenosa električne energije

Projekti u oblasti prenosa električne energije mogu se podeliti u dve grupe:

Projekti pojačanja veza prenosnog sistema Republike Srbije sa susednim prenosnim sistemima i dalje integracije prenosnog sistema Republike Srbije u regionalnu interkonekciju. Ovi projekti omogućavaju realizaciju sledećih strateških ciljeva u oblasti elektroenergetike (ciljevi su navedeni po redosledu veličine uticaja projekta):

REF EE_Cilj_2 h * MERGEFORMAT C.E.2. Razvoj tržišta električne energije na nacionalnom i regionalnom nivou

REF EE_Cilj_3 h * MERGEFORMAT C.E.3. Povećanje prenosnih kapaciteta/koridora preko Republike Srbije koji imaju regionalni i panevropski značaj

REF EE_Cilj_5 h * MERGEFORMAT C.E.5. Stvaranje mogućnosti za neto izvoz električne energije

REF EE_Cilj_1 h * MERGEFORMAT C.E.1. Obezbeđivanje sigurnog snabdevanja električnom energijom domaćeg tržišta

Projekti daljeg razvoja i rekonstrukcije postojeće mreže naponskog nivoa 110 kV radi obezbeđenja sigurnog napajanja korisnika prenosnog sistema. Ovi projekti omogućuju realizaciju sledećih strateških ciljeva u oblasti elektroenergetike:

REF EE_Cilj_1 h * MERGEFORMAT C.E.1. Obezbeđivanje sigurnog snabdevanja električnom energijom domaćeg tržišta

REF EE_Cilj_2 h * MERGEFORMAT C.E.2. Razvoj tržišta električne energije na nacionalnom i regionalnom nivou

U prvu grupu projekata spada projekat „Transbalkanski koridor” koji je u fazi realizacije i koji ima pretežno regionalni karakter. Drugu grupu projekata čine projekti rekonstrukcije postojećih vodova 110 kV koji su na kraju eksploatacionog veka, kao i izgradnje novih vodova kojima se rešavaju problemi nesigurnog, radijalnog napajanja pojedinih transformatorskih stanica 110/X kV.

Projekat „Transbalkanski koridor”

Projekat „Transbalkanski koridor” nalazi se na Jedinstvenoj listi infrastrukturnih projekata, Prioritetnoj listi infrastrukturnih energetskih projekata (PECI listi), Listi projekata od zajedničkog interesa (PCI listi) (sekcija Rešica – Pančevo), Listi projekata investicionog okvira Zapadnog Balkana (WBIF listi) i Listi projekata u okviru inicijative Zapadni Balkan 6 (WB6 listi) (sekcija Kragujevac 2 – Kraljevo 3 i dogradnja TS Kraljevo 3) i sastoji se iz dve faze.

Projekat „Transbalkanski koridor – faza 1” sastoji se iz četiri sekcije:

izgradnja dvostrukog dalekovoda 400 kV TS Pančevo 2 – TS Rešica;

izgradnja dalekovoda 400 kV TS Kragujevac 2 – TS Kraljevo 3;

izgradnja dvostrukog dalekovoda 400 kV TS Obrenovac – TS Bajina Bašta;

izgradnja regionalne interkonekcije 400 kV Republika Srbija – Bosna i Hercegovina – Crna Gora kroz izgradnju dvostrukog dalekovoda 400 kV TS Bajina Bašta – TE Pljevlja – HE Višegrad na koju bi se perspektivno priključila buduća RHE Bistrica.

Projekat „Transbalkanski koridor – faza 2” obuhvata više projekata izgradnje novih elektroenergetskih vodova 400 kV. Tek nakon završetka prve faze, a na osnovu kompletirane planske i tehničke dokumentacije, doneće se odluka o prioritetima projekata u okviru faze 2.

Planira se da se tokom realizacije POS završi izgradnja sekcija 1 i 2 faze 1 projekta, a izgradnja sekcija 3 i 4 iste faze uz uslov da se obezbede izvori finansiranja za te dve sekcije.

Za jednu sekciju faze 2 projekta u toku je izrada prethodne studije opravdanosti, tako da još uvek ne postoje raspoloživi podaci o konačnim tehničkim karakteristikama i efektima izgradnje dalekovoda.

Zbir efekata smanjenja gubitaka zbog realizacije svih projekata iznosi 202,3 GWh godišnje, što čini oko 0,2% finalne potrošnje energije (za energetske i neenergetske svrhe) u 2015. godini. Međutim, zbirni efekat realizacije svih projekata je manji zbog promene baznog stanja u odnosu na koje su proračuni rađeni. U svakom slučaju, zbirni efekat nije manji od 130,4 GWh godišnje (maksimalni efekat pojedinačnog projekta), što čini oko 0,13% finalne potrošnje energije (za energetske i neenergetske svrhe) u 2015. godini.

Do promena u odnosu na prethodno sagledane vrednosti projekta „Transbalkanski koridor – faza 1” u Jedinstvenoj listi infrastrukturnih projekata, odnosno REF _Ref478730171 h * MERGEFORMAT tab. 129 POS, došlo je zbog zaključivanja ugovora za kredit i donaciju za sekciju 2, čime je određena konačna vrednost investicije kao i preciznijeg sagledavanja troškova za sekcije 3 i 4, zbog potrebe popunjavanja aplikacije za dobijanje investicionog granta.

tab. SEQ tab. * ARABIC 10: Osnovne karakteristike i efekti projekta

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije (vrednosti su preuzete iz odgovarajućih studija)

dvostruki dalekovod 400 kV TS Pančevo 2 – Rešica – 65 km

25,6 miliona €

(sopstvena sredstva EMS)

Unapređenje ukupnog i neto prenosnog kapaciteta interkonekcije između Republike Srbije i Rumunije, olakšavanje priključenja budućih velikih vetroelektrana na području južnog Banata i priključenja buduće TS 400/110 kV Vršac, prevođenje prenosne mreže u zapadnoj Srbiji na 400 kV kroz postepeno preuzimanje funkcije preko 500 km 220 kV vodova u ovoj zoni čija je starost preko 50 godina i predviđeni su za povlačenje iz upotrebe, uz smanjenje gubitaka, povećanje kapaciteta vodova koji omogućuju pumpni režim RHE Bajina Bašta, povećanje prenosnog kapaciteta prenosne mreže u Republici Srbiji u pravcu istok-zapad, i sever-jugoistok i olakšanje plasmana jeftinije električne energije iz jugoistočne Evrope u Italiju čime se u Republici Srbiji: povećava sigurnost napajanja kupaca električnom energijom, omogućava priključenje obnovljivih izvora električne energije i obezbeđuje bolja integracija tržišta električne energije, a obezbediće se i uslovi za priključenje buduće RHE Bistrica na 400 kV mrežu.

5,1 miliona € (smanjenje gubitaka 0,6 miliona € i povećanje prenosnog kapaciteta 4,5 miliona €);

Smanjenje gubitaka: 13,3 GWh godišnje (oko 1,4% u odnosu na sadašnju vrednost gubitaka u prenosnom sistemu);

Smanjenje emisije CO2 ≈ 11000 t godišnje (procena).

dalekovod 400 kV TS Kragujevac 2 – TS Kraljevo 3 – 60 km

29,6 miliona €

(od toga: 8 miliona € sopstvena sredstva EMS, 6,6 miliona € donacija preko WBIF, 15 miliona € kredit KfW)

0,38 miliona € (smanjenje gubitaka);

Smanjenje gubitaka: 7 GWh godišnje (oko 0,8% u odnosu na sadašnju vrednost gubitaka u prenosnom sistemu);

Smanjenje emisije CO2 ≈ 4077 t godišnje (procena).

dvostruki dalekovod 400 kV TS Obrenovac – TS Bajina Bašta – 111 km

66,75 miliona €

(aplicirano za 26% iz pretpristupnih EU fondova, preostali iznos bi se obezbedio većim delom iz kreditne linije (64%) i manjim delom iz sopstvenih sredstava (10%))

9,8 miliona € (smanjenje gubitaka 7,8 miliona €, smanjenje emisije CO2 1,3 miliona € i povećanje prenosnog kapaciteta 0,7 miliona €)

Smanjenje gubitaka: 130,4 GWh godišnje (oko 14% u odnosu na sadašnju vrednost gubitaka u prenosnom sistemu);

Smanjenje emisije CO2 ≈ 108500 t godišnje (procena).

dvostruki dalekovod 400 kV koji povezuje TS Bajina Bašta, TE Pljevlja i HE Višegrad – 84 km

41,8 miliona €

(aplicirano za 26% iz pretpristupnih EU fondova, preostali iznos bi se obezbedio većim delom iz kreditne linije (64%) i manjim delom iz sopstvenih sredstava (10%))

6,4 miliona € (pojedinačni efekti nisu dati u raspoloživoj dokumentaciji);

Smanjenje gubitaka: 51,6 GWh godišnje (oko 5,5% u odnosu na sadašnju vrednost gubitaka u prenosnom sistemu);

Smanjenje emisije CO2 ≈ 42900 t godišnje (procena).

tab. SEQ tab. * ARABIC 11: Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

dvostruki dalekovod 400 kV TS Pančevo 2 – TS Rešica – 65 km

Izgradnja započeta 2016. godine

Projekat izvedenog objekta

dalekovod 400 kV TS Kragujevac 2 – TS Kraljevo 3 – 60 km

Završena je kompletna planska dokumentacija, usvojeni su planovi detaljne regulacije za teritorije tri lokalne samouprave kroz kojih prolazi dalekovod (Kragujevac, Knić i Kraljevo), obezbeđeni su lokacijski uslovi koji su izdati od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Studija opravdanosti sa idejnim projektom je završena i reviziona komisija Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je izdala pozitivno mišljenje na Studiju. Završena je kompletna procedura procene uticaja objekta na životnu sredinu. Urađena je Studija o proceni uticaja, održana javna rasprava i javni uvid, a potom i stručna revizija u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. U završnoj fazi je izrada tehničke dokumentacije i tehnička kontrola iste. Pri kraju je i rešavanje imovinsko-pravnih poslova, tj. eksproprijacija zemljišta za stubna mesta. Dobijena je građevinska dozvola za radove u TS Kraljevo 3.

Očekuje se da izdavanje građevinske dozvole za dalekovod i pokretanje tendera za izgradnju započnu tokom 2017. godine, a izgradnja dalekovoda tokom 2018. godine.

dvostruki dalekovod 400 kV TS Obrenovac – TS Bajina Bašta – 111 km

U toku je priprema elaborata o izboru idejne trase i Prostornog plana područja posebne namene. Takođe, priprema se dokumentacija za tender za izradu studije opravdanosti, idejnog projekta i studije procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji. Dokumenti koji su pripremljeni u prethodnom postupku ne odgovaraju zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji pa ih je potrebno prilagoditi.

Elaborat izbora idejne trase, Prostorni plan područja posebne namene, idejno rešenje, lokacijski uslovi, konačna verzija studije opravdanosti, idejnog projekta i studije procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat izvedenog objekta.

dvostruki dalekovod 400 kV koji povezuje Bajinu Baštu, TE Pljevlja i HE Višegrad – 84 km

U toku je priprema Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) u nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Paralelno se priprema studija opravdanosti, idejni projekat i studija procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji i oni će biti dostavljeni na reviziju po usvajanju PPPPN i idejnog rešenja i pribavljanja lokacijskih uslova.

Prostorni plan područja posebne namene, idejno rešenje, lokacijski uslovi, konačna verzija studije opravdanosti, idejnog projekta i studije procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat izvedenog objekta.

Indikator realizacije ovog projekta je realizacija aktivnosti prikazanih po godinama u tab 12. Brojevi u tabeli označavaju sekcije prve faze projekta.

tab. SEQ tab. * ARABIC 12: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS (po sekcijama)

Projekat:

Transbalkanski koridor

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

EMS

1-4

1-4

2-4

2-4

3-4

3-4

3-4

Priprema prostorno-planske dokumentacije

4

4

3-4

3

3

Priprema tehničke dokumentacije

4

3-4

3-4

3

3

Studija uticaja na životnu sredinu i društvo

3

Dozvole

2

4

4

3-4

3

Realizacija gradnje i puštanje u probni rad

1

1-2

2

2

4

3-4

3-4

Projekat rekonstrukcije elektroenergetskih vodova 110 kV u cilju povećanja sigurnosti napajanja i povećanja efikasnosti prenosa električne energije na naponskom nivou 110 kV

Preko 2000 km nadzemnih elektroenergetskih vodova 110 kV u prenosnoj mreži izgrađeno je pre više od 50 godina. Iako su u međuvremenu neki od njih rekonstruisani, u pitanju su bile zamene dotrajalih provodnika, a vrlo retko zamena stubova. Veliki broj elektroenergetskih vodova je izgrađen na betonskim stubovima i prolazi ugroženim trasama, što za posledicu ima smanjenje pokazatelja pouzdanosti napajanja. Da bi se obezbedio zadovoljavajući nivo pouzdanosti napajanja prenosnom mrežom 110 kV neophodno je realizovati faznu rekonstrukciju ove mreže u narednom periodu. U periodu realizacije POS planirano je da se godišnje izvrši rekonstrukcija oko 40 kilometara nadzemnih elektroenergetskih vodova 110 kV, odnosno, ukupno 280 kilometara.

Svaki pojedinačni vod zahteva posebnu analizu efekata na energetsku efikasnost, zavisno od njegove uloge u mreži (odnosno, maksimalnog godišnjeg opterećenja i ekvivalentnog vremena njegovog trajanja) i preseka provodnika pre i posle rekonstrukcije. Uz pretpostavku da je prosečno maksimalno opterećenje rekonstruisanih vodova 20 MW i 6 MVAr, i da će svi rekonstruisani vodovi menjati presek sa AlFe 3×150 mm2 na AlFe 3×240 mm2 pri čemu je ekvivalentno vreme trajanja maksimalne snage 4500 sati godišnje, očekivano godišnje smanjenje gubitaka energije po 1 km voda iznosi oko 6700 kWh (335 €/km uz pretpostavljenu cenu gubitaka energije od 0,05 €/kWh). Sa aspekta energetske efikasnosti procenjeni efekat realizacije kompletnog projekta je smanjenje gubitaka od 1,88 GWh godišnje posle 2023. godine, što čini oko 0,002% finalne potrošnje energije (za energetske i neenergetske svrhe) u 2015. godini.

tab. SEQ tab. * ARABIC 13: Osnovne karakteristike i efekti projekta

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

40 km/godišnje

Oko 4 miliona € godišnje

(sopstvena sredstva EMS)

Smanjenje godišnjih troškova održavanja, povećanje sigurnosti snabdevanja, smanjenje gubitaka.

Smanjenje godišnjih troškova za oko 52 hiljade € (usvojena je studijska procena od 1300 €/km, pri čemu nisu razdvojeni pojedinačni efekti smanjenja troškova održavanja, gubitaka,…)

Indikator realizacije ovog projekta je procenat realizacije aktivnosti prikazanih po godinama u tab. 14. Broj kilometara u tabeli označava ukupnu dužinu vodova za koju bi trebalo da se realizuje određena aktivnost.

tab. SEQ tab. * ARABIC 14: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS

Projekat:

Rekonstrukcija 110 kV mreže

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

EMS

x

x

x

x

x

x

x

Priprema prostorno-planske dokumentacije

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

Priprema tehničke dokumentacije

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

Studija uticaja na životnu sredinu i društvo

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

Dozvole

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

Realizacija gradnje

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

Projekat pojačanja nadzemnih i podzemnih (kablovskih) elektroenergetskih vodova 110 kV u cilju povećanja sigurnosti napajanja i povećanja efikasnosti prenosa električne energije na naponskom nivou 110 kV

Dvadesetak transformatorskih stanica ODS nema obezbeđeno sigurno napajanje. To su: Novi Sad 7, Senta 2, Ada, Temerin, Žabalj, Bela Crkva, Veliko Gradište, Kovin, Rudnik Kovin, Krupanj, Ljubovija, Knić, Stenjevac, Prijepolje, Arilje, Ivanjica, Novi Pazar 1 i 2, Raška, Sjenica, Jablanica, Vlasotince, Dimitrovgrad, Preševo. Naime, pri ispadu jedinog napojnog voda navedene TS ostaju bez napajanja na 110 kV nivou, pri čemu se za samo mali deo njihovog konzuma može obezbediti rezervno napajanje na nižim naponskim nivoima iz susednih TS 110/X kV. Takođe, pojedini 110 kV pravci zahtevaju pojačanje radi povećanja efikasnosti prenosa energije mrežom 110 kV. S tim u vezi, u periodu realizacije POS predviđa se ulazak u pogon sledećih 110 kV nadzemnih i podzemnih (kablovskih) elektroenergetskih vodova:

podzemni vod 110 kV TS 110/35/20 kV Novi Sad 7 – TS 110/20/10 kV Novi Sad 5 (Al 1000 mm2, 3,98 km);

dalekovod 110 kV TS 110/20 kV Bela Crkva – TS 110/35 kV Veliko Gradište (Alč 240 mm2, 34,13 km);

dalekovod 110 kV TS 110/35 kV Ljubovija – TS Srebrenica (BiH – Alč 240 mm2, ukupno 8,62 km, a deo u nadležnosti RS – 2,5 km);

dalekovod 110 kV TS 110/20 kV Ada – TS 110/20 kV Kikinda 2 (Alč 240 mm2, 29,56 km);

dalekovod 110 kV TS 110/35 kV Guča – TS 110/35 kV Ivanjica (Alč 240 mm2, 23 km);

dvostruki dalekovod 110 kV TS 220/110 kV Kraljevo 3 – TS 110/35 kV Novi Pazar 1 (2xAlč 240 mm2, 63,37 km).

Priprema planske i tehničke dokumentacije za ove vodove će se sukcesivno realizovati tokom realizacije POS.

Za navedene potprojekte ne postoje raspoložive studijske informacije o efektima smanjenja gubitaka u postojećem stanju mreže. Zbog toga su urađene procene uticaja na poboljšanje energetske efikasnosti na bazi raspoloživih modela prenosne mreže:

podzemni vod 110 kV TS 110/35/20 kV Novi Sad 7 – TS 110/20/10 kV Novi Sad 5: 1,9 GWh godišnje (≈0,002% finalne potrošnje energije (za energetske i neenergetske svrhe) u 2015. godini);

dalekovod 110 kV TS 110/20 kV Bela Crkva – TS 110/35 kV Veliko Gradište: 1,48 GWh godišnje (≈0,0014% finalne potrošnje energije (za energetske i neenergetske svrhe) u 2015. godini);

dalekovod 110 kV TS 110/35 kV Ljubovija – TS Srebrenica: efekti su približno nula;

dalekovod 110 kV TS 110/20 kV Ada – TS 110/20 kV Kikinda 2: efekti su približno nula;

dalekovod 110 kV TS 110/35 kV Guča – TS 110/35 kV Ivanjica: efekti su približno nula;

dvostruki dalekovod 110 kV TS 220/110 kV Kraljevo 3 – TS 110/35 kV Novi Pazar 1: 13,6 GWh godišnje (≈0,013% finalne potrošnje energije (za energetske i neenergetske svrhe) u 2015. godini).

tab. SEQ tab. * ARABIC 15: Osnovne karakteristike i efekti projekta

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

1. Podzemni vod 110 kV TS Novi Sad 7 – TS Novi Sad 5, Al 1000 mm2, 3,98 km

3,2 miliona €

(sopstvena sredstva EMS)

Poboljšanje sigurnosti napajanja, smanjenje gubitaka.

Smanjenje neisporučene električne energije za oko 37 MWh.

2. Dalekovod 110 kV TS Bela Crkva – TS Veliko Gradište, Alč 240 mm2, 34,13 km

2,8 miliona €

(sopstvena sredstva EMS)

Smanjenje neisporučene električne energije za oko 166 MWh.

3. Dalekovod 110 kV TS Ljubovija – TS Srebrenica (BiH), Alč 240 mm2, ukupno 8,62 km, a deo u nadležnosti RS – 2,5 km

0,7 miliona €

(sopstvena sredstva EMS)

Smanjenje neisporučene električne energije za oko 262 MWh.

4. Dalekovod 110 kV TS Ada – TS Kikinda 2, Alč 240 mm2, 29,56 km

2,2 miliona €

(sopstvena sredstva EMS)

Smanjenje neisporučene električne energije za oko 233 MWh.

5. Dalekovod 110 kV TS Guča – TS Ivanjica, Alč 240 mm2, 23 km

2,4 miliona €

(sopstvena sredstva EMS)

Smanjenje neisporučene električne energije za oko 340 MWh.

6. Dvostruki dalekovod 110 kV TS Kraljevo 3 – TS Novi Pazar 1, 2xAlč 240 mm2, 63,37 km

9,6 miliona €

(sopstvena sredstva EMS)

Smanjenje neisporučene električne energije za oko 157 MWh.

Napomena: U 6. koloni REF _Ref491026823 h * MERGEFORMAT tab. 15 sadržane su vrednosti smanjenja neisporučene električne energije koje su dobijene na bazi aproksimativnih proračuna zasnovanih na prosečnim vrednostima učestalosti i vremena trajanja ispada za kompletnu 110 kV mrežu i one za pojedinačne vodove mogu da budu veće od vrednosti koje se mogu očekivati u realnosti.

tab. SEQ tab. * ARABIC 16: Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Potprojekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

1. Podzemni vod 110 kV TS Novi Sad 7 – TS Novi Sad 5

Postoji kompletna urbanističko-planska dokumentacija.

U toku je postupak kompletiranja tehničke dokumentacije, obezbeđivanja potrebnih dozvola i rešavanja imovinsko-pravnih odnosa.

2. Dalekovod 110 kV TS Bela Crkva – TS Veliko Gradište

Postoji kompletna urbanističko-planska dokumentacija i tehnička dokumentacija.

U toku je postupak obezbeđivanja dozvola za gradnju i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.

3. Dalekovod 110 kV TS Ljubovija – TS Srebrenica (BiH)

Projekat je u razvojnoj fazi.

Nedostaje kompletna urbanističko-planska i tehnička dokumentacija, nije započeto obezbeđivanje potrebnih dozvola i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.

4. Dalekovod 110 kV TS Ada – TS Kikinda 2

Postoji kompletna urbanističko-planska dokumentacija i tehnička dokumentacija.

U toku je postupak obezbeđivanja potrebnih dozvola i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.

5. Dalekovod 110 kV TS Guča – TS Ivanjica

Postoji kompletna urbanističko-planska dokumentacija.

Nije započet proces obezbeđenja potrebne tehničke dokumentacije, nisu obezbeđene dozvole, nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi.

6. Dvostruki dalekovod 110 kV TS Kraljevo 3 – TS Novi Pazar 1

Postoji kompletna urbanističko-planska dokumentacija.

U toku je postupak kompletiranja tehničke dokumentacije i obezbeđivanja potrebnih dozvola. Nije započet postupak rešavanja imovinsko-pravnih odnosa.

Indikator realizacije ovog projekta je realizacija aktivnosti prikazanih po godinama u tab. 17. Brojevi u tabeli odgovaraju rednim brojevima pojedinih potprojekata iz REF _Ref470845774 h * MERGEFORMAT tab. 16

tab. SEQ tab. * ARABIC 17: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS (po sekcijama)

Projekat:

„Projekat pojačanja nadzemnih i podzemnih elektroenergetskih vodova 110 kV”

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

EMS

1-6

1-6

2-6

4-6

5-6

Priprema prostorno-planske dokumentacije

3

Priprema tehničke dokumentacije

1, 5-6

3

Dozvole

1, 2, 4

1-6

3, 5-6

Realizacija gradnje

1-2

2-6

4-6

5-6

3.1.2.3. Projekti u oblasti distribucije električne energije

Osnovna funkcija projekata u oblasti distribucije električne energije je povećanje nivoa pouzdanosti napajanja kupaca električne energije, smanjenje gubitaka električne energije i optimalno korišćenje kapaciteta distributivne mreže. Dakle, ovi projekti obezbeđuju realizaciju sledećih strateških ciljeva u oblasti elektroenergetike:

C.E.1. Obezbeđivanje sigurnog snabdevanja električnom energijom domaćeg tržišta

REF EE_Cilj_4 h * MERGEFORMAT C.E.4. Smanjenje gubitaka u distributivnim mrežama

Projekti se mogu podeliti u dve grupe: projekti uvođenja savremenih tehnologija koje omogućuju unapređenje funkcionisanja i smanjenje gubitaka u distributivnom sistemu i projekti rekonstrukcije i pojačanja distributivne mreže s ciljem da se unapredi pouzdanost napajanja kupaca i da se smanje gubici u distributivnoj električnoj mreži.

U prvoj grupi projekata nalaze se projekti „Unapređenje merne infrastrukture” i „Automatizacija distributivne mreže”. Drugu grupu projekata čine „Projekat rekonstrukcije TS 110/X kV na kraju eksploatacionog veka” i „Projekat izgradnje novih TS 110/X kV”.

Ukupna investiciona vrednost navedena četiri projekta iznosi oko 277 miliona €.

Projekat „Unapređenje merne infrastrukture”

Cilj projekta „Unapređenje merne infrastrukture” je zamena dotrajale merne infrastrukture i implementacija savremenih sistema za daljinsko očitavanje i upravljanje potrošnjom, kao i informacionih sistema koji omogućavaju korišćenje ovako prikupljenih podataka. Projekat se realizuje fazno, kroz zamenu brojila i implementaciju sistema na područjima na kojima je izvršena prethodna priprema i snimanje postojećeg stanja. Trenutno je pripremljena i raspoloživa dokumentacija za zamenu indirektnih, poluindirektnih i direktnih mernih grupa na području kompletnog ODS-a (130 indirektnih mernih grupa klase 02, 4.087 indirektnih mernih grupa klase 05, 29.830 poluindirektnih mernih grupa i 24.295 direktnih mernih grupa) i zamenu brojila za ukupno oko 50.000 domaćinstava i 25.343 indirektne merne grupe koje će se ugraditi na TS X/0,4 kV. Takođe, pripremljena je dokumentacija za implementaciju informacionog sistema koji će omogućiti daljinsko očitavanje, upravljanje potrošnjom i korišćenje podataka dobijenih na ovaj način.

U REF _Ref469046671 h * MERGEFORMAT tab. 19 dat je indikativni plan realizacije projekta. Konačan plan realizacije projekta biće definisan na početku njegove realizacije i biće formiran na osnovu procene o mogućnosti isporuke opreme i raspoložive tehničke dokumentacije za njenu instalaciju.

Sa aspekta energetske efikasnosti procenjeni efekat projekta je smanjenje gubitaka od 96 GWh godišnje, što čini oko 0,09% finalne potrošnje energije (za energetske i neenergetske svrhe) u 2015. godini.

tab. SEQ tab. * ARABIC 18: Osnovne karakteristike i efekti projekta

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Zamena 83.685 indirektnih, poluindirektnih i direktnih mernih grupa i 330.000 brojila kod domaćinstava i industrijskih kupaca i implementacija AMI/MDM sistema u skladu sa tehničkom specifikacijom

80 miliona €

(50% kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i 50% kredit Evropske investicione banke (EIB))

Praćenje toka električne energije kroz distributivni sistem, od njenog ulaska do izlaska i optimizacija tokova. Smanjenje troškova i vremena potrebnog za očitavanje, isključenje i uključenje kupaca električne energije, smanjenje komercijalnih gubitaka kao rezultat izmeštanja mernih mesta, povećanje stepena naplate (discipline u plaćanju električne energije), mogućnost brze implementacije novih tarifnih stavova kod kupaca, povećanje mogućnosti upravljanja potrošnjom, smanjenje broja prigovora na tačnost očitavanja (obračuna), kvalitetniji nadzor i optimizacija funkcionisanja distributivnog sistema, smanjenje troškova održavanja, obezbeđivanje ekonomičnijeg i pravovremenog investiranja u elektroenergetsku mrežu, kvalitetnije i brže rešavanje zahteva novih korisnika za priključenje, stvaranje preduslova za kvalitetnije funkcionisanje tržišta električne energije, jednostavnija procedura promene snabdevača i fleksibilnost u snabdevanju električnom energijom, obezbeđivanje podataka i informacija u realnom vremenu ovlašćenim subjektima (krajnjem kupcu, trenutnom snabdevaču, i potencijalnom snabdevaču), praćenje kvaliteta napona i kontinuiteta napajanja.

6,4 miliona €

(4,8 miliona € – smanjenje troškova gubitaka – ≈96 GWh godišnje,

1,6 miliona € – smanjenje troškova očitavanja)

Indikator realizacije ovog projekta je procenat realizacije aktivnosti prikazanih po godinama u tab. 19.

tab. SEQ tab. * ARABIC 19: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS (broj brojila koji se obrađuje)

Projekat: Unapređenje merne infrastrukture

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

EPS, ODS

x

x

x

x

x

x

Priprema tehničke dokumentacije

16.000

66.000

66.000

66.000

66.000

Realizacija projekta

25.343 IMG za TS X/0,4 kV, 4.217 IMG, 29.830 PIMG, 24.295 DMG

66.000

66.000

66.000

66.000

66.000

Napomena: IMG – indirektna merna grupa, PIMG – poluindirektna merna grupa, DMG – direktna merna grupa.

Projekat „Automatizacaja distributivne mreže”

Cilj projekta „Automatizacaja distributivne mreže” je poboljšanje pouzdanosti napajanja potrošača, skraćenje vremena trajanja prekida, zaštita posebno osetljivih kupaca (javne službe, bolnice, procesna industrija koja je osetljiva na prekide napajanja), povećanje nivoa manipulativnosti mreže srednjeg napona, poboljšanje iskorišćenja postojeće opreme kroz ujednačavanje godišnjeg dijagrama opterećenja daljinskim upravljanjem opterećenjem, odnosno, promenom načina njegovog napajanja kroz korišćenje sistema daljinskog upravljanja u mreži srednjeg napona. Projekat će se realizovati kroz ugradnju novih rastavnih elemenata u srednjenaponskoj mreži (recloser-a i rastavljača snage) koji će biti daljinski upravljani, ugradnjom opreme za daljinsko upravljanje na postojećoj rastavnoj opremi, ugradnjom novih TS X/0,4 kV sa ring main unit prekidačkom opremom, ugradnjom ring main unit prekidačke opreme na postojećim TS X/0,4 kV, ugradnjom SCADA sistema i njihovom integracijom u postojeće dispečerske centre upravljanja.

Ovaj projekat nema značajnijeg uticaja na unapređenje energetske efikasnosti.

tab. SEQ tab. * ARABIC 20: Osnovne karakteristike i efekti projekta

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Automatizacija srednjenaponske mreže kroz ugradnju i opremanje opremom za daljinski nadzor i upravljanje ukupno 1.050 tačaka u mreži i automatizacija TS 35/X kV kroz ugradnju SCADA sistema po TS

10,5 miliona €

(1,3 milijarde RSD)

Skraćenje vremena prekida napajanja potrošača (naročito posebno osetljivih potrošača), brže uspostavljanje posthavarijskih režima nakon ispada objekata 110/X kV i 35/X kV, ujednačavanje dijagrama opterećenja objekata 110/X kV i 35/10 kV (bolja iskorišćenost istih i odlaganje investicija u nove), poboljšanje operativnog upravljanja mrežom i zaštite energetskih vodova.

360.000 € (bez uvaženih efekata na sniženje opterećenja objekata 110/X kV i 35/X kV i efekata smanjenja broja prekida napajanja posebno osetljivih kupaca)

Indikator realizacije ovog projekta je procenat realizacije aktivnosti prikazanih po godinama u tab. 21.

tab. SEQ tab. * ARABIC 21: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS (broj tačaka koji se automatizuje u mreži srednjeg napona)

Projekat:

Automatizacaja distributivne mreže

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

EPS, ODS

x

x

x

x

x

x

x

Priprema tehničke dokumentacije

150

150

150

150

150

150

150

Dozvole

150

150

150

150

150

150

150

Realizacija projekta

150

150

150

150

150

150

150

Projekat rekonstrukcije TS 110/X kV na kraju eksploatacionog veka u cilju povećanja bezbednosti rada i sigurnosti napajanja i povećanja efikasnosti distribucije električne energije na naponskom nivou 110 kV

Više od 50 TS 110/X kV na području energetskih subjekata za distribuciju električne energije u Republici Srbiji je staro 40 i više godina. Mada je u međuvremenu u pojedinim transformatorskim stanicama vršena zamena neispravne opreme i rekonstrukcije najmanjeg obima da bi se omogućio njihov bezbedan rad, većina ovih TS funkcioniše sa starom i neujednačenom opremom, a i njihova uloga u mreži je značajno promenjena od momenta njihovog ulaska u rad (ove TS su uglavnom bile građene izvan urbanizovanih zona, a danas su u potpuno urbanizovanim područjima sa različitom strukturom mreže koja se iz njih ili u njihovoj okolini napaja sa naponskog nivoa 110 kV). Takođe, promenjena je i struktura i funkcija napojne 110 kV mreže, što zahteva i eventualnu izmenu načina povezivanja ovih objekata. Zbog navedenih razloga, a da bi se obezbedilo sigurno snabdevanje kupaca koji se napajaju posredstvom ovih TS, neophodna je hitna rekonstrukcija velikog broja TS 110/X kV u distributivnoj mreži. Projekat rekonstrukcije sadrži sledeći skup potprojekata rekonstrukcije pojedinih TS 110/X kV koji bi trebalo da se realizuje u periodu koji pokriva POS:

rekonstrukcija TS 110/35 kV Požarevac 1 (instalisana snaga 20+31,5 MVA, projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 2,5 miliona € – 309 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35 kV Petrovac (instalisana snaga 20+31,5 MVA, projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3,3 miliona € – 408 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35/10 kV Lapovo (instalisana snaga 31,5 MVA, projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 2,35 miliona € – 290 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/10 kV Kragujevac 5 (Divlje Polje) (instalisana snaga 31,5 MVA, projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3,142 miliona € – 388 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35 kV Raška (instalisana snaga 31,5+20 MVA, projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 2,5 miliona € – 309 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/10 kV Novi Pazar 2 (instalisana snaga 31,5 MVA, projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 1,6 miliona € – 198 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/10 kV Paraćin 3 (instalisana snaga 31,5 MVA, projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 0,68 miliona € – 84 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35 kV Ćićevac (instalisana snaga 31,5 MVA, projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 0,68 miliona € – 84 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35/10 kV Lešnica (instalisana i projektovana snaga 2×20 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3 miliona € – 371 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35 kV Užice 1 (instalisana i projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 0,72 miliona € – 89 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/20 kV Šabac 5 (instalisana snaga 31,5 MVA, projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 1,2 miliona € – 148 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35/6,3 kV Šabac 1 (instalisana snaga 3×31,5+20 MVA, projektovana snaga 4×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 2,8 miliona € – 346 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35 kV Gornji Milanovac 1 (instalisana i projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 2,7 miliona € – 333 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/10 kV Niš 5 (instalisana snaga 20 MVA, projektovana snaga 2×20 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 0,5 miliona € – 62 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35 kV Aleksinac (instalisana snaga 31,5+20 MVA, projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3,3 miliona € – 408 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35 kV Niš 1 (instalisana i projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 2 miliona € – 247 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/10 kV Ristovac (instalisana snaga 10 MVA, projektovana snaga 2×16 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 1 milion € – 124 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35 kV Pirot 2 (instalisana snaga 31,5 MVA, projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 1 milion € – 124 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35 kV Vlasotince (instalisana snaga 31,5 MVA, projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 1 milion € – 124 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35 kV Bor 1 (instalisana i projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 2,5 miliona € – 309 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35 kV Vranje 1 (instalisana i projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 2,5 miliona € – 309 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35 kV Kuršumlija (instalisana snaga 31,5 MVA, projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 2,5 miliona € – 309 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35 kV Zrenjanin 1 (instalisana i projektovana snaga 2×31,5MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 2,59 miliona € – 320 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35 kV Novi Sad 4 (instalisana i projektovana snaga 2×63 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 2,45 miliona € – 303 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/20 kV Novi Sad 5 (instalisana i projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3,2 miliona € – 395 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35/20 kV Subotica 1 (instalisana i projektovana snaga 2×31,5+20 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 1,676 miliona € – 207 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35 kV Kikinda 1 (instalisana i projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3,03 miliona € – 374 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/10 kV FOB (instalisana i projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3,17 miliona € – 391 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35/10 kV Beograd 1 (2×40+31,5+30 MVA, projektovana snaga 2×40+2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3,17 miliona € – 391 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35 kV Beograd 6 (instalisana snaga 63+60 MVA, projektovana snaga 2×63 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 4,891 miliona € – 604 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35 kV Beograd 2 (instalisana snaga 2×31,5 MVA, projektovana snaga 2×63 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3,17 miliona € – 391 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35 kV Beograd 9 (instalisana i projektovana snaga 2×63 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3,17 miliona € – 391 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35 kV Beograd 7 (instalisana i projektovana snaga 2×63 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3,17 miliona € – 391 miliona RSD);

rekonstrukcija TS 110/35 kV Beograd 10 (instalisana i projektovana snaga 2×31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3,25 miliona € – 401 miliona RSD).

Planira se da se u toku realizacije POS završi rekonstrukcija 28 TS 110/X kV, da bude u toku rekonstrukcija tri TS 110/X kV (Paraćin 3, Ćićevac i Kuršumlija), a da bude pripremljena potrebna prostorno-planska i tehnička dokumentacija za tri TS 110/X kV (Ristovac, Pirot 2 i Vlasotince).

Rekonstrukcija ostalih pomenutih TS (starijih od 40 godina), koja je potrebna u cilju povećanja bezbednosti rada i sigurnosti napajanja i povećanja efikasnosti distribucije električne energije na naponskom nivou 110 kV biće započeta u periodu nakon 2023. godine.

Sa aspekta energetske efikasnosti procenjeni efekat projekta je smanjenje gubitaka od 1,5 GWh godišnje što čini oko 0,0015% finalne potrošnje energije (za energetske i neenergetske svrhe) u 2015. godini. Procena je formirana na osnovu podataka o povećanju instalisane snage transformatorskih stanica i pretpostavci o prosečnom opterećenju transformatora koji se zamenjuju ili kojima se pridružuje nova jedinica u transformatorskoj stanici.

tab. SEQ tab. * ARABIC 22: Osnovne karakteristike i efekti projekta

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Rekonstrukcija 34 TS 110/X kV ukupne instalisane snage u planskom periodu 2.638 MVA

80,409 miliona € (9.931 miliona RSD)

(sopstvena sredstva EPS i krediti stranih finansijskih institucija: Svetske banke, EBRD, EIB, itd.)

Podizanje nivoa sigurnosti snabdevanja, optimalan razvoj mreže srednjeg napona.

Povećanje sigurnosti snabdevanja za ukupnu isporučenu energiju: 6.621 GWh;

Broj kupaca za koje se obezbeđuje sigurnost napajanja: ≈920.000.

tab. SEQ tab. * ARABIC 23: Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Projekat

Opis rekonstrukcije

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/35 kV Požarevac 1

Zamena kompletne elektroenergetske opreme svih naponskih nivoa kojoj je istekao eksploatacioni vek (osim transformatora) i izgradnja nove pogonske zgrade za opremu 35 kV. Implementacija novih tehnologija.

Ne postoji urađena investiciono-tehnička dokumentacija. Usvojen projektni zadatak na Tehničkom savetu EPS.

Idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Petrovac

Kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani.

Postoji prethodna studija opravdanosti, idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, rešeni su imovinsko pravni odnosi i obezbeđen dokaz o pravu svojine, formirana je specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35/10 kV Lapovo

Ugradnja i povezivanje drugog transformatora koji je već nabavljen, sa opremanjem kompletnih polja na primaru, sekundaru i tercijeru i zamena opreme kojoj je istekao eksploatacioni vek u priključnim poljima postojećeg transformatora.

Postoji investiciono-tehnička dokumentacija, u toku je priprema tenderske dokumentacije za opremu i radove.

U toku je postupak za dobijanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova. Postojeći objekat ima građevinsku i upotrebnu dozvolu na projektnu dokumentaciju sa dva transformatora.

TS 110/10 kV Kragujevac 5 (Divlje Polje)

Ugradnja i povezivanje drugog transformatora koji je već nabavljen, sa opremanjem kompletnih polja na primaru, sekundaru i tercijeru i zamena opreme kojoj je istekao eksploatacioni vek u priključnim poljima postojećeg transformatora.

Postoji investiciono-tehnička dokumentacija, u toku je priprema tenderske dokumentacije za opremu i radove.

U toku je postupak za dobijanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova. Postojeći objekat ima građevinsku i upotrebnu dozvolu na projektnu dokumentaciju sa dva transformatora.

TS 110/35 kV Raška

Kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani.

Postoji prostorno-planska dokumentacija. U toku je izrada Idejnog projekta. Specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija su u fazi pripreme.

Studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za izvođenje, rešenje o odobrenju za izvođenje radova. Postojeći objekat ima građevinsku i upotrebnu dozvolu na projektnu dokumentaciju sa dva transformatora.

TS 110/10 kV Novi Pazar 2

Ugradnja drugog transformatora 110/10 kV i opremanje priključnih polja 110 kV i 10 kV i ugradnja dodatnih ćelija 10 kV.

Postoji prostorno-planska i tehnička dokumentacija. Specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija su u fazi pripreme.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/10 kV Paraćin 3

Ugradnja drugog transformatora 110/10 kV i opremanje priključnih polja 110 kV i 10 kV i ugradnja dodatnih ćelija 10 kV.

Ne postoji urađena investiciono-tehnička dokumentacija.

Idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Ćićevac

Ugradnja drugog transformatora 110/35 kV i opremanje priključnih polja 110 kV i 35 kV.

Ne postoji urađena investiciono-tehnička dokumentacija.

Idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35/10 kV Lešnica

Kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani.

Postoji prethodna studija opravdanosti, idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, rešeni su imovinsko pravni odnosi i obezbeđen dokaz o pravu svojine, formirana je specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Užice 1

Postrojenje 110 kV: zamena postojeće opreme sa izradom novih temelja u trafo poljima, demontaža postojeće opreme i temelja u dalekovodnim poljima i izgradnja novih dalekovodnih polja prema „H” – šemi, kompletna rekonstrukcija sistema zaštite i upravljanja, rekonstrukcija i izgradnja saobraćajnica i proširenje ograde oko postrojenja;

Postrojenje 35 kV: demontaža temelja i opreme razvodnog postrojenja na otvorenom i kompletna izgradnja zatvorenog razvodnog postrojenja sa sistemom zaštite i upravljanja.

Postrojenje 110 kV: pribavljena građevinska dozvola,odabran izvođač radova, radovi u toku;

Postrojenje 35 kV: Izabran je obrađivač koji će izraditi potrebnu investiciono-tehničku dokumentaciju, na osnovu koje će se formirati i obezbediti specifikacija za opremu i radove i koji će pribaviti sve potrebne dozvole.

Za postrojenje 110 kV: upotrebna dozvola, za postrojenje 35 kV: idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/20 kV Šabac 5

Kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani, ugradnja novog transformatora 110/20 kV 31,5 MVA, opremanje 20 kV ćelija, građevinska rekonstrukcija (zadržava se postojeći gabarit postrojenja).

Postoji kompletan projekat i građevinska dozvola iz 2011. godine. Dokumenta treba da se prilagode Zakonu o planiranju i izgradnji.

Studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35/6,3 kV Šabac 1 (buduća 110/35/20 kV)

Kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani, zamena jednog postojećeg transformatora 110/6 kV transformatorom 110/20 kV, ugradnja novog postrojenja 20 kV i građevinska rekonstrukcija (zadržava se postojeći gabarit postrojenja).

Usvojeni su idejni projekat i studija opravdanosti, završena tenderska procedura nabavke opreme.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Gornji Milanovac 1

Kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani.

Do sada je prikupljena sledeća dokumentacija: prethodna studija opravdanosti, idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, u toku je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, formirana je specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/10 kV Niš 5

Opremanje dva dalekovodna polja 110 kV, zamena primarne opreme i opreme zaštite i upravljanja.

Prikupljena je kompletna investiciono-tehnička dokumentacija. Formirana je specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija i završen je tender i ugovoren deo nabavke opreme. Radovi se planiraju za 2017. godinu.

Građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Aleksinac

Kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani i dogradnja polja za priključenje 110 kV dalekovoda ka TS Soko Banja.

Do sada je prikupljena sledeća dokumentacija: prethodna studija opravdanosti, idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, u toku je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, a formirana je specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Niš 1

Sanacija TS koja je čvorna, priključena na mrežu 110 kV sa četiri voda 110 kV, opremljena sa dva energetska transformatora. U postojećem postrojenju 110 kV će se zameniti kompletne sabirnice, oprema 110 kV (prekidač, SMT), sabirnički portali, izgraditi uljna jama itd.

Izrađena je studija opravdanosti sa idejnim projektom, pripremljena je specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, u toku je rešavanje pravno-imovinskih odnosa s obzirom na to da je TS preuzeta od EMS.

Projekat za građevinsku dozvolu, projekat za izvođenje, građevinska dozvola/ odobrenje za izvođenje radova.

TS 110/10 kV Ristovac

Nije formiran detaljan opis rekonstrukcije – verovatna kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani.

Nema raspoložive investiciono-tehničke dokumentacije. Priprema dokumentacije će započeti u 2017. godini

Nema raspoložive investiciono-tehničke dokumentacije.

TS 110/35 kV Pirot 2

Nije formiran detaljan opis rekonstrukcije – verovatna kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani.

Nema raspoložive investiciono-tehničke dokumentacije. Priprema dokumentacije će započeti u 2020. godini

Nema raspoložive investiciono-tehničke dokumentacije.

TS 110/35 kV Vlasotince

Nije formiran detaljan opis rekonstrukcije – verovatna kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani.

Nema raspoložive investiciono-tehničke dokumentacije. Priprema dokumentacije će započeti u 2020. godini

Nema raspoložive investiciono-tehničke dokumentacije.

TS 110/35 kV Bor 1

U prvoj etapi rekonstrukcije predviđena je:

– zamena jednog transformatora 31,5 MVA transformatorom 63 MVA;

– ugradnja nove primarne i sekundarne opreme 110 kV i 35 kV;

– rekonstrukcija građevinskog dela objekta TS i nosača aparata u poljima 110 kV u skladu sa građevinskim projektom.

U drugoj etapi rekonstrukcije predviđena je:

– zamena drugog transformatora snage 31,5MVA transformatorom snage 63 MVA;

– dogradnja postrojenja 35 kV sa opremanjem četri nova izvodna polja 35 kV.

Ne postoji urađena investiciono-tehnička dokumentacija. Usvojen projektni zadatak na Tehničkom savetu EPS.

Idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Vranje 1

Kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani.

Ne postoji urađena investiciono-tehnička dokumentacija. Usvojen projektni zadatak na Tehničkom savetu EPS.

Idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Kuršumlija

Kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani.

Ne postoji urađena investiciono-tehnička dokumentacija. Usvojen projektni zadatak na Tehničkom savetu EPS.

Idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Zrenjanin 1

Izgradnja TS 110/35/20 kV „Zrenjanin 1” na lokaciji postojeće TS 110/35 kV. Rekonstrukcija novog RP 110 kV, rekonstrukcija RP 35 kV, postavljanje ET 110/20 kV, izgradnja novog RP 20 kV, zamena kompletne ZU opreme.

Postoji prostorno-planska dokumentacija. Izrađena je studija opravdanosti i idejni projekat.

Specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Novi Sad 4

Dogradnja RP 110 kV, rekonstrukcija RP 35 kV, ugradnja transformatora 110/20 kV, izgradnja RP 20 kV (otkup parcele za proširenje TS) – priprema i zamena kompletne zaštitno-upravljačke opreme.

Objekat predviđen u prostornim i urbanističkim planovima s tim što je potrebno proširenje postojeće parcele. Ne postoji urađena investiciono-tehnička dokumentacija.

Idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/20 kV Novi Sad 5

Adaptacija postrojenja 110 kV radi povezivanja na prenosni sistem.

Pripremljena je prostorno-planska dokumentacija

Studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35/20 kV Subotica 1

Rekonstrukcija RP 110 kV, rekonstrukcija RP 20 kV i zamena kompletne zaštitno-upravljačke opreme.

Postoji pripremljena kompletna investiciono-tehnička dokumentacija, potpisan je ugovor sa izvođačem radova i isporučiocima opreme. Obezbeđeno je rešenje o odobrenju radova.

Projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Kikinda 1

Formiranje napojne tačke 20 kV u postojećoj TS 110/35 kV Kikinda 1: dogradnja RP 110 kV, rekonstrukcija RP 35 kV, ugradnja transformatora 110/20 kV, izgradnja RP 20 kV i zamena kompletne zaštitno-upravljačke opreme.

U pripremi je prostorno-planska i tehnička dokumentacija.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/10 kV FOB

Predviđena je rekonstrukcija kompletne TS 110/10 kV FOB, a zbog prognoze opterećenja i predviđene izgradnje TS 110/10 kV Beograd 41 – Blok 32 nije potrebno povećanje instalisane snage transformatora, već ostaje ista instalisana snaga 2×31,5MVA.

Nema raspoložive investiciono-tehničke dokumentacije. Priprema dokumentacije će započeti u 2017. godini

Nema raspoložive investiciono-tehničke dokumentacije.

TS 110/35/10 kV Beograd 1

Predviđena je rekonstrukcija razvodnog postrojenja 110 kV i rekonstrukcija i povećanje broja ćelija u RP 35 kV.

Nema raspoložive investiciono-tehničke dokumentacije. Priprema dokumentacije će započeti u 2017. godini

Nema raspoložive investiciono-tehničke dokumentacije.

TS 110/35 kV Beograd 6

Predviđena je zamena starog postrojenja 110 kV novim postrojenjem u SF6 tehnici, zatim kompletna zamena razvodnog postrojenja 35 kV novim u SF6 tehnici sa dva sistema sabirnica, zamena relejne zaštite novom mikroprocesorskom, uvođenje daljinskog upravljanja, zamena kompletne sopstvene potrošnje i rekonstrukcija instalacija.

Postoje studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Beograd 2

Predviđeno je povećanje instalisane snage zamenom oba transformatora snage 31,5 MVA transformatorima snage 63 MVA. Postrojenje 110 kV će se rekonstruisati u celini kao postrojenje na otvorenom prostoru (zadržava se postojeći broj polja sa nešto izmenjenim redosledom i dva sistema sabirnica, ostavlja se prostor za jedno rezervno 110 kV polje). Predviđena je zamena 35 kV postrojenja u zgradi, na mestu postojećeg postrojenja 35 kV, novim postrojenjem sa dva sistema sabirnica uz dogradnju 4 izvodne rezervne ćelije. Novo 35 kV postrojenje predviđeno je u SF6 tehnici.

Do sada je prikupljena sledeća dokumentacija: prethodna studija opravdanosti, idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, u toku je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, a formirana je specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Beograd 9

Predviđena zamena starih transformatora T1 i T2 novim transformatorima iste snage i ugradnja novog transformatora T3 snage 63 MVA. Prvo se izvode radovi na izgradnji postrojenja za priključenje transformatora T3. Rekonstrukcija RP 110 kV predviđena je u dve faze.U prvoj će biti u pogonu jedan transformator preko svog 110 kV trafo polja, a ostali deo RP 110 kV će biti demontiran i izvršeni potrebni građevinski i elektromontažni radovi na montaži nove opreme. Potrebno je obezbediti prevezivanje 110 kV vodova, van kruga postrojenja TS Beograd 9 (u skladu sa mogućnostima i uslovima EMS). U drugoj fazi rekonstrukcije u pogonu će biti drugi transformator 110/35 kV preko rekonstruisanog dela RP 110 kV. Za to vreme će se izvršiti rekonstrukcija preostalog dela RP 110 kV koje je bilo u pogonu u prvoj fazi rekonstrukcije.

Ne postoji urađena investiciono-tehnička dokumentacija. Usvojen projektni zadatak na Tehničkom savetu EPS.

Studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Beograd 7

Postojeće stanje 2x63MVA, a planirano stanje 2×63 MVA + 2×31,5 MVA (zadržava se T2, zamenjuje se T1, ugrađuju se novi T3 i T4 snage 31,5 MVA, prenosnog odnosa 110/10 kV). Rekonstrukcija RP 110 kV predviđena je u dve faze. U prvoj fazi u pogonu će biti jedan transformator preko svog 110 kV polja, a ostali deo RP 110 kV će biti demontiran i izvršeni potrebni građevinski i elektromontažni radovi na montaži nove opreme. U drugoj fazi rekonstrukcije u pogonu će biti drugi transformator 110/35 kV preko rekonstruisanog dela RP 110 kV. Za to vreme će se izvršiti rekonstrukcija preostalog dela RP 110 kV koje je bilo u pogonu u prvoj fazi rekonstrukcije, kao i izgradnja dodatnog postrojenja za priključenje transformatora T3 i T4.

Ne postoji urađena investiciono-tehnička dokumentacija. Usvojen projektni zadatak na Tehničkom savetu EPS.

Studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Beograd 10

Predviđena je kompletna zamena opreme u 110 kV postrojenju, zamena kompletnog postrojenja 35 kV, zadržavaju se oba postojeća transformatora snage od po 31,5 MVA, predviđena je kompletna rekonstrukcija sopstvene potrošnje, uzemljenja, osvetljenja, gromobranske instalacije,… Rekonstrukcija RP 110 kV će se realizovati u dve faze. U prvoj će biti u pogonu jedan transformator preko svog 110 kV trafo polja, a ostali deo RP 110 kV će biti demontiran i izvršeni potrebni građevinski i elektromontažni radovi na montaži nove opreme. U drugoj fazi rekonstrukcije u pogonu će biti drugi transformator preko rekonstruisanog dela RP 110 kV.

Ne postoji urađena investiciono-tehnička dokumentacija. Usvojen projektni zadatak na Tehničkom savetu EPS.

Studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

Indikator realizacije ovog projekta je procenat realizacije aktivnosti prikazanih po godinama u tab. 24.

tab. SEQ tab. * ARABIC 24: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS

Projekat: Rekonstrukcija TS 110/X kV na kraju eksploatacionog veka

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

EPS, ODS

19 TS

18 TS

16 TS

13 TS

11 TS

8 TS

8 TS

Priprema prostorno-planske dokumentacije

4 TS

3 TS

3 TS

2 TS

1 TS

Priprema tehničke dokumentacije

9 TS

8 TS

6 TS

5 TS

5 TS

3 TS

3 TS

Dozvole

5 TS

5 TS

5 TS

3 TS

3 TS

2 TS

3 TS

Realizacija gradnje

9 TS

9 TS

8 TS

6 TS

3 TS

5 TS

5 TS

Ulazak u pogon

5 TS

5 TS

5 TS

5 TS

3 TS

3 TS

Projekat izgradnje novih TS 110/X kV u cilju povećanja sigurnosti napajanja i povećanja efikasnosti distribucije električne energije

U prethodnih 25 godina izgradnja novih TS 110/X kV nije bila u skladu sa potrebama nastalim zbog promene prostorne raspodele i strukture potrošnje kao i zbog porasta potrošnje koji se dogodio u međuvremenu. Proces izgradnje novih TS 110/X kV koje preuzimaju funkciju neekonomično opterećene srednjenaponske mreže, rešavaju problem nesigurnog napajanja iz postojećih TS 110/X kV i TS 35/X kV, visokih gubitaka i loših naponskih prilika u mreži srednjeg napona intenziviran je u prethodnih 5-10 godina, i nastaviće se u narednih desetak godina zbog velikog broja objekata čija je izgradnja neophodna. Projekat izgradnje novih TS 110/X kV sadrži sledeći skup potprojekata izgradnje novih TS:

TS 110/X kV Beograd 23 – Autokomanda (2×40 MVA, 9 miliona € – 1112 miliona RSD);

TS 110/35 kV Beograd 42 – Grocka (1×31,5 MVA, 3,5 miliona € – 432,3 miliona RSD);

TS 110/35 kV Beograd 44 – Surčin (2×31,5 MVA, 5,65 miliona € – 697,3 miliona RSD);

TS 110/10 kV Beograd 43 (2×20 MVA, 4 miliona € – 494 miliona RSD);

TS 110/35/10 kV Sokobanja (1×31,5 MVA, 1,97 miliona € – 243,3 miliona RSD);

TS 110/10 kV Niš 6 (2×31,5 MVA, 5,02 miliona € – 620 miliona RSD);

TS 110/X kV Bela Palanka (2×20 MVA, 2,5 miliona € – 308,8 miliona RSD);

TS 110/X kV Boljevac (1×31,5 MVA, 2,6 miliona € – 321 miliona RSD);

TS 110/10 kV Leskovac 5 (2×31,5 MVA, 4 miliona € – 494 miliona RSD);

TS 110/X kV Stara planina (2×31,5 MVA, 3,25 miliona € – 401 miliona RSD);

TS 110/20 kV Srbobran 2 (1×31,5 MVA, 1,9 miliona € – 234,7 miliona RSD);

TS 110/20 kV Krnješevci (1×31,5 MVA, 2,2 miliona € – 271,7 miliona RSD);

TS 110/20 kV Perlez (1×20 MVA, 1,94 miliona € – 240 miliona RSD);

TS 110/X kV Plandište (1×31,5 MVA, 3,5 miliona € – 432,3 miliona RSD);

TS 110/20 kV Beočin (1×31,5 MVA, 3 miliona € – 370,5 miliona RSD);

TS 110/X kV Novi Sad 8 (1×31,5 MVA, 3,5 miliona € – 432,3 miliona RSD);

TS 110/X kV Kraljevo 6 (2×31,5 MVA, 1,74 miliona € – 214,9 miliona RSD);

TS 110/X kV Užice 2 (2×31,5 MVA, 2,84 miliona € – 350,7 miliona RSD);

TS 110/X kV Kopaonik (2×31,5 MVA, 8,68 miliona € – 1071,6 miliona RSD);

TS 110/X kV Ub 2 (2×31,5 MVA, 2,5 miliona € – 308,8 miliona RSD);

TS 110/20 kV Tutin (2×20 MVA, 2,5 miliona € – 308,8 miliona RSD);

TS 110/35 kV Priboj (2×31,5 MVA, 2,5 miliona € – 308,8 miliona RSD);

TS 110/20 kV Aranđelovac 2 (2×31,5 MVA, 2,5 miliona € – 308,8 miliona RSD);

TS 110/20 kV Koceljeva (1×31,5 MVA, 1,0 milion € – 123,5 miliona RSD);

TS 110/20 kV Svilajnac (2×20 MVA, 2,5 miliona € – 308,8 miliona RSD);

TS 110/35 kV Gornji Milanovac 2 (2×31,5 MVA, 2,5 miliona € – 308,8 miliona RSD);

TS 110/20 kV Novi Pazar 3 (2×31,5 MVA, 3 miliona € – 370,5 miliona RSD);

TS 110/35 kV Despotovac (2×20 MVA, 2,5 miliona € – 308,8 miliona RSD);

TS 110/X kV Loznica 2 (2×31,5 MVA, 2,5 miliona € – 308,8 miliona RSD);

TS 110/35/10 kV Ušće (2×31,5 MVA, 2,52 miliona € – 311,2 miliona RSD);

TS 110/35/20 kV Kragujevac 21 – Nova Zastava (2×63 MVA, 3,904 miliona € – 468 miliona RSD);

TS 110/X kV Smederevo 5 (2×31,5 MVA, 3 miliona € – 494 miliona RSD);

TS 110/10 kV Kragujevac 22 – Centar (2×31,5 MVA, 5 miliona € – 617,5 miliona RSD);

TS 110/35 kV Požarevac 2 (2×31,5 MVA, 4 miliona € – 494 miliona RSD);

TS 110/X kV Smederevska Palanka 2 (1×31,5 MVA, 1,9 miliona € – 234,7 miliona RSD).

Planira se da se u toku realizacije POS završi izgradnja 32 TS 110/X kV, a da bude pripremljena potrebna prostorno-planska i tehnička dokumentacija i obezbeđene dozvole za tri TS 110/X kV (Boljevac, Leskovac 5 i Stara planina).

Sa aspekta energetske efikasnosti procenjeni efekat projekta je smanjenje gubitaka od 49,464 GWh godišnje što čini oko 0,048% finalne potrošnje energije (za energetske i neenergetske svrhe) u 2015. godini. Procena je formirana na osnovu raspoloživih studija dugoročnog razvoja mreža, studija prethodne opravdanosti i raspoloživih modela distributivnih sistema.

tab. SEQ tab. * ARABIC 25: Osnovne karakteristike i efekti projekta

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Novih 35 TS 110/X kV ukupne instalisane snage u planskom periodu 1.789 MVA

115,1 miliona € (13.929,2 miliona RSD)

(sopstvena sredstva EPS).

Poboljšanje naponskih prilika u mreži srednjeg napona, smanjenje gubitaka, podizanje nivoa sigurnosti, optimalan razvoj mreže srednjeg napona.

Godišnje smanjenje gubitaka: 49.464 MWh (1,16% od sadašnje vrednosti gubitaka u distributivnom sistemu);

Smanjenje godišnjih troškova gubitaka: 2,465 miliona €;

Smanjenje emisije CO2 ≈ 39.507 t godišnje (procena);

Povećanje sigurnosti snabdevanja za ukupnu isporučenu energiju: 3072 GWh;

Broj kupaca za koje se obezbeđuje sigurnost napajanja: ≈430.000.

tab. SEQ tab. * ARABIC 26: Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Potprojekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/X kV Beograd 23 (Autokomanda) – 2×40 MVA

Ugovorena je I faza nabavke opreme i radova. U toku je tender za II fazu. Započeti su građevinski radovi na lokaciji.

Projekat izvedenog objekta i upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Beograd 42 (Grocka) – 1×31,5 MVA

U toku je priprema studije opravdanosti i idejnog projekta.

Studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Beograd 44 (Surčin) – 2×31,5 MVA

U toku je priprema prostorno planske dokumentacije.

Plan detaljne regulacije, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/10 kV Beograd 43 (Železnik) – 2×20 MVA

Završena je izrada idejnog rešenja.

Lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/35/10 kV Sokobanja – 1×31,5 MVA

U toku je izgradnja objekta.

Upotrebna dozvola.

TS 110/10 kV Niš 6 – 2×31,5 MVA

Projekat je trenutno u procesu dobijanja građevinske dozvole.

Građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Bela Palanka – 2×20 MVA

Nema realizovanih investicionih aktivnosti.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Boljevac – 2×31,5 MVA

Nema realizovanih investicionih aktivnosti.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/10 kV Leskovac 5 – 2×31,5 MVA

Nema realizovanih investicionih aktivnosti.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Stara planina – 2×31,5 MVA

Nema realizovanih investicionih aktivnosti.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/20 kV Srbobran 2 – 1×31,5 MVA

Pripremljeno je idejno rešenje i lokacijski uslovi.

Studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/20 kV Krnješevci – 1×31,5 MVA

U toku su pripremni radovi na izgradnji objekta.

Projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/20 kV Perlez – 1×20 MVA

Završena je izrada idejnog rešenja i obezbeđeni su lokacijski uslovi. Nije jasan status idejnog projekta, studije opravdanosti i studije procene uticaja na životnu sredinu.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Plandište – 1×31,5 MVA

Nema realizovanih investicionih aktivnosti.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/20 kV Beočin – 2×31,5 MVA

Nema realizovanih investicionih aktivnosti.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Novi Sad 8 – 1×31,5 MVA

Nema realizovanih investicionih aktivnosti.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Kraljevo 6 – 2×31,5 MVA

U toku je izgradnja objekta.

Projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Užice 2 – 2×31,5 MVA

U toku je izrada studije opravdanosti i idejnog projekta.

Studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Kopaonik – 2×31,5 MVA

U toku je izgradnja objekta.

Projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Ub 2 – 2×31,5 MVA

U toku je izrada idejnog rešenja.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/20 kV Tutin – 2×20 MVA

U toku je izrada studije opravdanosti i idejnog projekta.

Studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/35/10 kV Priboj – 2×31,5 MVA

Završeni su idejni projekat i studija opravdanosti, u toku je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/35/20 kV Aranđelovac 2 – 2×31,5 MVA

Završeni su idejni projekat, studija opravdanosti i rešeni su imovinsko pravni odnosi.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Koceljeva – 1×31,5 MVA

Nema realizovanih investicionih aktivnosti. TS je već izgrađena kao TS 110/20 kV, ali je neophodno opremanje priključnih dalekovodnih polja 110 kV i transformatorskog polja 110 kV, kao i ugradnja transformatora 110/20 kV.

Studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/20 kV Svilajnac – 2×20 MVA

Određena je lokacija.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Gornji Milanovac 2 – 2×31,5 MVA

Određena je lokacija.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/20 kV Novi Pazar 3 – 2×31,5 MVA

Određena je lokacija.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Despotovac – 2×20 MVA

Određena je lokacija.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Loznica 2 – 2×31,5 MVA

U toku je izrada studije opravdanosti i idejnog projekta.

Studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/35/10 kV Ušće

Nema realizovanih investicionih aktivnosti.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/35/20 kV Kragujevac 21 (Nova Zastava)- 2×63 MVA

Završeni su studija prethodne opravdanosti i generalni projekat.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Smederevo 5 – 1×31,5 MVA

Završena je studija opravdanosti. U toku je izrada idejnog projekta.

Idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Kragujevac 22 (Centar) – 2×31,5 MVA

Nema realizovanih investicionih aktivnosti.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Požarevac 2 – 2×31,5 MVA

U toku je izrada idejnog projekta i studije opravdanosti.

Studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Smederevska Palanka 2 – 1×31,5 MVA

Nema realizovanih investicionih aktivnosti.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

Indikator realizacije ovog projekta je procenat realizacije aktivnosti prikazanih po godinama u tab. 27.

tab. SEQ tab. * ARABIC 27: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS

Projekat:

Izgradnja novih TS 110/X kV

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

EPS, ODS

24 TS

22 TS

24 TS

21 TS

21 TS

10 TS

8 TS

Priprema prostorno-planske dokumentacije

2 TS

13 TS

13 TS

7 TS

5 TS

3 TS

3 TS

Priprema tehničke dokumentacije

15 TS

14 TS

7 TS

5 TS

3 TS

3 TS

Dozvole

4 TS

2 TS

3 TS

11 TS

2 TS

5 TS

4 TS

Realizacija gradnje

8 TS

6 TS

6 TS

14 TS

13 TS

7 TS

5 TS

Ulazak u pogon

5 TS

3 TS

3 TS

3 TS

11 TS

2 TS

3.1.3. Podoblast zaštite životne sredine u oblasti električne energije

Povlačenje osam termo-blokova pomenutih u tački 3.1.2.1. iz pogona posledica je, pored njihove starosti (što važi za blokove A1 i A2 u TE Kolubara A koji će u pogonu biti samo do kraja 2017. godine), i potrebe da se zadovolje zahtevi Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje, odnosno, primene mehanizma ograničenog rada postrojenja (20.000 radnih sati u periodu 2018-2023. godina). Radi unapređenja zaštite životne sredine u sektoru za proizvodnju električne energije iz fosilnih goriva planirano je da se emisije sumpor-dioksida, azotnih oksida i praškastih materija svedu na propisane granične vrednosti emisija definisanih uredbom. Svođenje emisije na propisane granične vrednosti je deo Nacionalnog plana za smanjenje emisija čije je donošenje posledica Odluke Ministarskog Saveta EZ D/2013/05/MC-EnC o pravilima implementacije Direktive o velikim ložištima (2001/80/EC) i Odluke Ministarskog Saveta EZ D/2013/06/MC-EnC o implementaciji dela Direktive o industrijskim emisijama (2010/75/EU). Odredbama Direktive 2001/80/EC podležu postrojenja čija je instalisana toplotna snaga veća ili jednaka 50 MWth. Primena Nacionalnog plana za smanjenje emisija predviđena je u periodu 1. januar 2018. godine – 31. decembar 2027. godine.

U toku su realizacija projekta izgradnje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova (ODG) na blokovima A3-A6 u TENT A i pripremne aktivnosti za izgradnju postrojenja za ODG na blokovima B1 i B2 u TENT B. Postrojenja za smanjenje emisija će, usled sopstvene potrošnje, uzrokovati smanjenje raspoložive snage na pragu prenosa. Potrošnja postrojenja za smanjenje emisija iznosi najviše 2% u odnosu na raspoloživu snagu, te je očekivana redukcija od 4 MW po bloku u TE Kostolac B (blokovi B1 i B2) do 10 MW po bloku u TENT A i B (blokovi A3-A6 i B1-B2). Iako ova postrojenja imaju uticaja na smanjenje raspoložive energije za plasman u prenosni sistem, ovaj uticaj nije od presudnog značaja za bilans električne energije kao što je to u slučaju kapitalnih remonta u periodu realizacije POS.

Države potpisnice Konvencija o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav ulažu napore za izradu studije o mogućnostima migracije ribljeg sveta (naročito jesetri) kroz koju su identifikovane mogućnosti finansiranja mogućih tehničkih mera kroz koje se unapređuje podužna povezanost vode Dunava.

Pored poštovanja regulative u vezi sa emisijom štetnih materija u vazduh, u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje, produženi rad rekonstruisanih termo-blokova za narednih 100.000 radnih sati uslovljen je poštovanjem zahteva regulative koja se odnosi na zaštitu kvaliteta voda i zemljišta, kao i postupanje sa svim vrstama otpada. U tom smislu, neophodno je da radovi na produženju radnog veka termo-blokova obuhvate, najmanje, sledeće aktivnosti:

izgradnju postrojenja za tretman otpadnih voda u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS”, br. 67/11, 48/12 i 1/16),

izgradnju novih prostora za deponovanje otpada u skladu sa Uredbom o odlaganju otpada na deponije („Službeni glasnik RS”, broj 92/10) i

izradu procedura za upravljanje otpadom.

Navedene aktivnosti u vezi sa unapređenjem životne sredine su obuhvaćene kroz projekte koji su deo Jedinstvene liste prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike. Ovi projekti su u okviru POS grupisani i uključeni u jedinstveni projekat zaštite životne sredine.

Projekat zaštite životne sredine u oblasti proizvodnje električne energije iz elektrana EPS

Projekat zaštite životne sredine u oblasti elektroenergetike obuhvata 13 potprojekata čija je namena smanjenje emisije otrovnih gasova SO2 i NOx i njihovo svođenje u dozvoljene granice i rešavanje problema otpepeljavanja, skladištenja otpada i prečišćavanja otpadnih voda na lokacijama pojedinih proizvodnih kapaciteta u EPS. Pored činjenice da obezbeđuje tranziciju ka održivoj energetici, projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja električnom energijom (jer omogućava zadržavanje postojećih kapaciteta u pogonu) i razvoju tržišta energije (jer omogućuje plasman energije iz EPS elektrana na regionalno tržište, pri čemu su obezbeđeni neophodni uslovi u pogledu zaštite životne sredine).

smanjenje emisija SO2 i NOx u Termoelektrani Nikola Tesla A, blok A1 – vrednost projekta je 36 miliona € – još nije jasno definisan termin realizacije projekta;

smanjenje emisija SO2 i NOx u Termoelektrani Nikola Tesla A, blok A2 – vrednost projekta je 36 miliona € – još nije jasno definisan termin realizacije projekta;

smanjenje emisija SO2 u Termoelektrani Kostolac A, blok A2 – vrednost projekta je 49 miliona € – projekat će se realizovati u toku 2022-2023. godine;

smanjenje emisija NOx u Termoelektrani Kostolac A, blok A2 – vrednost projekta je 10 miliona € – projekat će se realizovati u toku 2022. godine;

smanjenje emisija NOx u Termoelektrani Nikola Tesla A, blok A6 – vrednost projekta je 12,2 miliona € – projekat će se realizovati u toku 2020-2021. godine;

smanjenje emisija NOx u Termoelektrani Nikola Tesla B, blok B1 – vrednost projekta je 12,3 miliona € – projekat će se realizovati u toku 2019-2020. godine;

smanjenje emisija NOx u Termoelektrani Nikola Tesla B, blok B2 – vrednost projekta je 12,2 miliona € – projekat će se realizovati u toku 2022-2023. godine;

smanjenje emisija NOx u Termoelektrani Kostolac B, blok B2 – vrednost projekta je 12,2 miliona € – projekat će se realizovati u toku 2018-2019. godine;

smanjenje emisija SO2 i NOx u Termoelektrani Kostolac A, blok A1 – vrednost projekta je 27 miliona € – još nije jasno definisan termin realizacije projekta;

smanjenje emisija SO2 u Termoelektrani Nikola Tesla B, blok B1 i B2 (odsumporavanje) – vrednost projekta je 190 miliona € – projekat će se realizovati u toku 2021-2022. godine;

novi sistem za otpepeljavanje u Termoelektrani Nikola Tesla A – vrednost projekta je 65,8 miliona € – projekat će se realizovati u toku 2020-2021. godine;

adaptacija deponije u skladu sa direktivom Evropske unije za deponije (Termoelektrana Nikola Tesla A, Termoelektrana Nikola Tesla B, Termoelektrana Kolubara A, Termoelektrana Morava) – vrednost projekta je 55 miliona € – još nije jasno definisan termin realizacije projekta;

konstrukcija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u: Termoelektrani Kostolac A, Hidroelektrani Đerdap (osam lokacija) i Hidroelektrani Drinsko-Limske (osam lokacija) – vrednost projekta je 18 miliona € – još nije jasno definisan termin realizacije projekta.

Procenjene vrednosti pojedinih projekata razlikuju se od vrednosti koje su navedene u REF _Ref478730171 h * MERGEFORMAT tab. 129 POS u kojoj su navedene vrednosti iz Jedinstvene liste infrastrukturnih projekata u oblasti energetike. Razlika je posledica ažuriranih informacija nastalih na osnovu dostupne dokumentacije i/ili izbora različite tehnologije. Korekcije će biti primenjene tokom sledećeg ažuriranja Jedinstvene liste infrastrukturnih projekata. Ukupna procenjena vrednost projekta je 535,7 miliona €.

Indikatori toka realizacije ovih projekata su procenti realizacije termin plana usaglašenog sa izvođačem po kvartalima, u godinama kada su projekti planirani za realizaciju. S obzirom na to da je uobičajeno trajanje ovakvih projekata jedna godina, to znači da je sa aspekta praćenja njihove realizacije u okviru POS relevantan indikator „Projekat je završen”.

Pri izgradnji i rekonstrukciji dalekovoda i transformatorskih stanica, koje su predmet projekata u oblasti prenosa i distribucije električne energije, i u toku njihove eksploatacije javljaju se uticaji na životnu sredinu koje će za svaki projekat pojedinačno obraditi odgovarajuća studija procene uticaja na životnu sredinu. Za izabrani skup projekata u okviru POS, na osnovu raspoloživih informacija, osnovne informacije o uticaju na životnu sredinu (emisije CO2, emisije štetnih materija u vazduh, povećano nejonizujuće zračenje, količine otpadnih voda, otpada, hemikalija, zagađenja zemljišta i akcidenata koji su izvor zagađenja životne sredine, sa potrebnim merama zaštite životne sredine) će se obraditi u Izveštaju o strateškoj proceni uticaja POS za period od 2017. do 2023. godine na životnu sredinu.

Procenjeni zbirni doprinos analiziranih projekata u oblasti električne energije u pogledu smanjenja godišnje emisija gasova sa efektom staklene bašte, izuzimajući izgradnju vetroparkova koji su razmatrani u poglavlju koje se odnosi na oblast obnovljivih izvora energije, iznosi 3.033 Gg CO2eq, što čini oko 37% nameravanog nacionalno određenog doprinosa za 2030. godinu.

Takođe, ostvarivanjem ciljeva koji su predviđeni Nacionalnim akcionim planom za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije u sektoru elektroeneregetike postiže se smanjenje emisije sumpordioksida.

Aspekti životne sredine na koje utiče izgradnja i rekonstrukcija dalekovoda su:

zagađenje vazduha,

pojačana buka i vibracije,

potencijalno zagađenje vode,

potencijalno zagađenje zemljišta i zauzimanje obradivog zemljišta,

negativan uticaj na biološku raznovrsnost,

potencijalno povećano nejonizujuće zračenje u okolini dalekovoda,

negativan uticaj na predeo.

Aspekti životne sredine na koje utiče izgradnja i rekonstrukcija transformatorskih stanica su:

zagađenje vazduha,

pojačana buka i vibracije,

potencijalno zagađenje vode,

potencijalno zagađenje zemljišta,

negativan uticaj na biološku raznovrsnost,

potencijalno povećano nejonizujuće zračenje unutar i u okolini transformatorske stanice,

negativan uticaj na predeo.

3.2. Oblast toplotne energije

U okviru sistema daljinskog grejanja u Republici Srbiji posluje 59 energetskih subjekata sa ukupno raspoloživim kapacitetima toplotnih izvora od oko 6900 MW (2880 MW pripada JKP Beogradske elektrane), više od 2100 km distributivne mreže i 23500 toplotno-predajnih podstanica. Prosečna starost kotlovskih jedinica, distributivne mreže i toplotno-predajnih podstanica je 21-24 godine.

Strateški ciljevi u oblasti toplotne energije definisani su Strategijom energetike:

obezbeđenje toplotne energije za sigurno snabdevanje široke potrošnje i industrije uz striktno poštovanje normi zaštite životne sredine;

povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i snabdevanju toplotnom energijom;

povećanje udela korišćenja obnovljivih izvora energije (OIE) i diversifikacija korišćenih energenata;

održivo poslovanje energetskih subjekata koji se bave proizvodnjom, distribucijom i snabdevanjem toplotnom energijom.

Napomena: U daljem delu teksta za energetske subjekte koji se bave proizvodnjom, distribucijom i snabdevanjem toplotnom energijom će se koristiti termin toplane.

Strateški pravci delovanja su:

kontinualna modernizacija postojećih toplifikacionih sistema;

formiranje i primena jedinstvenog tarifnog sistema za proizvodnju, distribuciju i snabdevanje toplotnom energijom;

institucionalno povezivanje sistema;

širenje postojećih sistema daljinskog grejanja;

promocija primene energenata i njihovog efikasnijeg korišćenja kroz:

smanjenje učešća tečnih goriva i uglja, značajnije korišćenje biomase (moguće kosagorevanje u postojećim toplanama na ugalj), uvođenje kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije; povećanje broja priključaka za korišćenje sanitarne tople vode; podizanje kapaciteta jedinica lokalnih samouprava u vezi sa regulisanjem tržišta (naplata prema utrošenoj količini toplotne energije).

3.2.1. Pregled mera u oblasti toplotne energije

Mere u oblasti toplotne energije usmerene su ka ispunjenju strateških ciljeva i obuhvataju:

3.2.1.1. Unapređenje regulatornog okvira u oblasti toplotne energije

Delatnost energetskih subjekata koji učestvuju u radu ovog sistema uređuju: Zakon o energetici, Zakon o efikasnom korišćenju energije, Zakon o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS”, br. 88/11 i 104/16), Zakon o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS”, broj 15/16), Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon i 5/15), Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama („Službeni glasnik RS”, br. 88/11, 15/16 i 104/16), Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS”, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon i 101/16 – dr. zakon), Zakon o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS”, br. 124/12, 14/15 i 68/15), Zakon o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik RS”, broj 104/16) i prateća podzakonska akta ovih zakona.

Jedinica lokalne samouprave izdaje licencu za obavljanje energetskih delatnosti: proizvodnja, distribucija i snabdevanje toplotnom energijom. Pri tome, vodi registar izdatih licenci i evidenciju proizvođača toplotne energije snage od 0,1 do 1 MW, propisima koje samostalno donosi utvrđuje uslove isporuke i snabdevanja toplotnom energijom kupaca na svom području, definiše prava i obaveze proizvođača, distributera i snabdevača i krajnjih kupaca toplotne energije, donosi propise kojim se uređuje način raspodele troškova sa zajedničkog mernog mesta u toplotno-predajnoj stanici, kao i uslove i način održavanja dela sistema od završetka distributivnog sistema do krajnjeg kupca, uključujući i njegovu grejnu opremu. Jedinica lokalne samouprave definiše: prava i obaveze krajnjih kupaca toplotne energije, posebno u slučaju prestanka ugovora, kao i uslove podnošenja i rešavanja zahteva krajnjeg kupca za obustavu isporuke toplotne energije, daje saglasnost na cene toplotne energije i propisuje druge uslove za obezbeđivanje pouzdanog i sigurnog snabdevanja kupaca toplotnom energijom, u skladu sa Zakonom o energetici. Energetski subjekt koji obavlja energetsku delatnost snabdevanja toplotnom energijom utvrđuje cenu snabdevanja krajnjih kupaca, a metodologija za utvrđivanje cene se utvrđuje aktom Vlade.

U skladu sa Zakonom o efikasnom korišćenju energije i zakonom kojim se utvrđuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja životne sredine nova i revitalizovana postrojenja za proizvodnju toplotne energije, odnosno sistemi za distribuciju toplotne energije moraju ispunjavati minimalne zahteve u pogledu energetske efikasnosti (minimalni stepen korisnosti postrojenja za proizvodnju i minimalni stepen sistema za distribuciju), Vlada na predlog ministra bliže propisuje minimalne zahteve energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju nova i revitalizovana postrojenja i sistemi. Uz zahtev za izdavanje energetske dozvole za izgradnju novih ili rekonstrukciju postojećih postrojenja za proizvodnju toplotne energije, podnosilac zahteva je u obavezi da priloži elaborat o energetskoj efikasnosti postrojenja, pri čemu ovaj elaborat za postrojenje za proizvodnju toplotne energije mora sadržati i tehno-ekonomsku analizu povećanja energetskog stepena korisnosti postrojenja, koji bi se ostvario korišćenjem kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije. Uz zahtev za dobijanje građevinske dozvole za izgradnju novih ili rekonstrukciju starih sistema ili delova sistema za distribuciju toplotne energije, investitor je dužan da kao sastavni deo tehničke dokumentacije priloži i elaborat o energetskoj efikasnosti sistema za distribuciju toplotne energije. Ovim elaboratom se dokazuje da će biti ispunjen zahtev o propisanoj minimalnoj energetskoj efikasnosti sistema. U pripremi su sledeći dokumenti:

uredba o minimalnim zahtevima energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju postrojenja za proizvodnju električne energije, kao i postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, sistemi za prenos i distribuciju električne energije, postrojenja za proizvodnju toplotne energije i sistema za distribuciju toplotne energije;

pravilnik o sadržini elaborata o energetskoj efikasnosti postrojenja za proizvodnju električne energije, postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, sistema za prenos i distribuciju električne energije, postrojenja za proizvodnju i distribuciju toplotne energije.

Zakonom o efikasnom korišćenju energije se uređuje da jedinice lokalne samouprave imaju obavezu da u tarifni sistem za usluge daljinskog grejanja uključe kao jedan od elemenata za obračun cene usluge grejanja izmerenu, odnosno stvarno predatu količinu toplotne energije. U određivanju cena pojedinih tarifnih elemenata u tarifnim sistemima za distribuciju toplotne energije ne mogu se koristiti vrednosti gubitaka ako su veće od vrednosti maksimalnih gubitaka koje se utvrđuju aktom Vlade iz člana 45. stav 2. Zakona o efikasnom korišćenju energije.

Zakon o efikasnom korišćenju energije propisuje da svi vlasnici kotlova snage veće od 20 kW dužni su da obezbede sprovođenje redove kontrole procesa sagorevanja u cilju utvrđivanja stepena korisnosti kotlova, kao i da preduzmu mere sa ciljem dostizanja vrednosti propisanih veličina stanja sagorevanja.

Zakon o efikasnom korišćenju energije propisuje i ko su subjekti sistema energetskog menadzmenta, pa tako definiše uslove (granične vrednosti potrošnje primarne energije) koje ako privredna društva ispunjavaju postaju obveznici sistema energetskog menadzmenta. Zakonom se propisuju obaveze obveznika sistema energetskog menadzmenta: realizacija planiranih ciljeva uštede energije na godišnjem nivou, imenovanje potrebnog broja energetskih menadzera, donošenje programa i plana energetske efikasnosti, dostavlja nadležnom ministarstvu godišnje izveštaje o ostvarivanju ciljeva sadržanih planom i programom energetske efikasnosti, obezbeđuje sprovođenje energetskih pregleda najmanje jednom u pet godina i druge aktivnosti i mere koje su u skladu sa odredbama Zakona.

Zakonom o energetici definisan je pojam povlašćenog proizvođača toplotne energije – koji koriste obnovljive izvore energije i pri tome ispunjavaju uslove u pogledu energetske efikasnosti, a podsticajna sredstva dodeljuje jedinica lokalne samouprave Jedinica lokalne samouprave vodi registar povlašćenih proizvođača toplotne energije i dužne su da najmanje jedanput godišnje obaveštava ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike o podacima sadržanim u ovom registru.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem odredaba Zakona o energetici u oblasti toplotne energije, kao jedne od dužnosti u okviru svoje delatnosti, obavlja energetski inspektor, čime se indirektno ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike uključuje u nadzor i praćenje svih aktivnosti na polju toplotne energije.

Aktivnost – uspostavljanje grupe za lokalnu energetiku i angažovanje energetskih inspektora u ministarstvu nadležnom za poslove rudarstva i energetike shodno Zakonu o energetici, čija delatnost pokriva oblast toplotne energije.

Aktivnost – usklađivanje pravnih akata koje su donele jedinice lokalne samouprave sa odredbama Zakona o energetici i Zakona o efikasnom korišćenju energije koje tretiraju oblast toplotne energije. Proveru usklađenosti pravnih akata koje donose jedinice lokalne samouprave periodično proveravati na svake 2 do 3 godine, osim u slučaju promene zakonske regulative. Nadzor nad ovom aktivnošću treba da bude sprovedena implementacijom LEP baze ministarstva nadležnog za poslove rudarstva i energetike koju popunjavaju jedinice lokalne samouprave potrebnom dokumentacijom, a koja se u propisanom periodu ažurira. Energetski inspektori u ministarstvu nadležnom za poslove rudarstva i energetike obavljaju nadzor i kontrolu nad podacima u bazi. Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike i jedinice lokalne samouprave su u stalnoj komunikaciji putem LEP baze. LEP baza treba da posluži i za formiranje registra lokalnih kotlarnica koje se koriste za grejanje prostora, a koje nisu u sastavu toplana.

Aktivnost – prema Zakonu o energetici i Zakonu o efikasnom korišćenju energije prelazak na naplatu toplotne energije po utrošku (ova aktivnost ne sme biti vezana za jedan trenutak, već je to proces). Svi učesnici u sektoru toplotne energije moraju biti uključeni u ovaj proces. Lokalne samouprave moraju biti više uključene u realizaciju ove aktivnosti, a krajnje kupce toplotne energije treba edukovati i obaveštavati o načinu sprovođenja navedene aktivnosti. Sa jedne strane, očekuje se da će najduže tri godine posle uvođenja naplate po utrošku doći do pada prihoda preduzeća koja se bave proizvodnjom, distribucijom i snabdevanjem toplotne energije, dok sa druge strane naplata po utrošku nosi sa sobom benefit umanjenja troškova poslovanja toplana, budući da se očekuje smanjenje troškova za energente. Jedna od najvažnijih tačaka kod realizacije pomenute aktivnosti, odnosi se na uspostavljanje ekonomske cene za jedinicu isporučene toplotne energije krajnjim kupcima. Jedino u tom slučaju transfer naplate sa paušalnog vida plaćanja usluga na naplatu po utrošku toplotne energije neće predstavljati kritičnu tačku koja bi potencijalno mogla da ugrozi poslovanje toplana. Indikator za praćenje realizacije navedene Aktivnosti – praćenje prelaska na obračun i naplatu prema utrošku toplotne energije (% uvećanje kupaca toplotne energije koji su prešli na obračun prema utrošku toplotne energije).

Aktivnost – usklađivanje Programa razvoja toplana sa programima razvoja jedinica lokalne samouprave. Svoje programe i planove razvoja jedinice lokalne samouprave moraju uskladiti sa odredbama Zakona o efikasnom korišćenju energije, prema kojim je distributer toplotne energije dužan da svojim Planom razvoja utvrđuje način i dinamiku izgradnje novog i rekonstruisanog postojećeg distributivnog sistema i drugih distributivnih kapaciteta za period od pet godina. Distributer je u obavezi da podnese godišnji izveštaj jedinici lokalne samouprave. Najznačajniju ulogu usklađivanja planova razvoja infrastrukture imaju jedinice lokalne samouprave.

U REF _Ref475640393 h * MERGEFORMAT tab. 28 prikazane su sumarno aktivnosti koje se odnose na unapređenje regulatornog okvira u oblasti toplotne energetike.

tab. SEQ tab. * ARABIC 28: Aktivnosti za unapređenje regulatornog okvira u oblasti toplotne energije

Aktivnost

Rok donošenja

Indikator

Odgovorne institucije

Unapređenje kadrovskih kapaciteta ministarstva nadležnog za poslove energetike popunjavanjem radnih mesta u Grupi za lokalnu energetiku i angažovanje energetskih inspektora

IV kvartal 2017. godine

Uspostavljena grupa i postavljeni inspektori za oblast lokalne energetike

Ministarstvo nadležno za poslove energetike

Usklađivanje pravnih akata koje su donele lokalne samouprave i usklađivanje istih sa odredbama Zakona o energetici koje tretiraju oblast toplotne energije

II kvartal 2018. godine

Popunjena i ažurirana LEP baza (inspektori za oblast lokalne energetike proveravaju usklađenost akata)

Jedinice lokalne samouprave, ministarstvo nadležno za poslove energetike

Naplata po utrošku toplotne energije

2017-2020.

Uspostavljen sistem naplate prema utrošku toplotne energije kod svih korisnika u SDG

Jedinice lokalne samouprave, energetski subjekti koji se bave proizvodnjom, distribucijom i snabdevanjem toplotnom energijom, ministarstvo nadležno za poslove energetike

Usklađivanje Programa razvoja toplana sa Programima razvoja jedinica lokalne samouprave i sa okvirima sistema energetskog menadzmenta

II kvartal 2018.godine

Donet akt jedinice lokalne samouprave o usklađenosti programa razvoja infrastrukture (toplovodnamreža i distributivna mreža za prirodni gas)

Jedinice lokalne samouprave i energetski subjekti koji se bave proizvodnjom, distribucijom i snabdevanjem toplotnom energijom,

Donošenje uredbe i pravilnika koji su u vezi sa čl. 45. i 46. Zakona o efikasnom korišćenju energije*1

IV kvartal 2017. godine

Doneti akti uredba i pravilnik

Ministarstvo nadležno za poslove energetike

Donošenje Pravilnika saglasno članu 51. Zakona o efikasnom korišćenju energije*2

IV kvartal 2017. godine

Donet akt – Pravilnik

Ministarstvo nadležno za poslove energetike

Napomene:

*1U okviru dokumenta Metodologija za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom definisani su minimalni stepeni korisnosti kod postojećih proizvodnih postrojenja u zavisnosti od vrste goriva, kao i minimalni stepen korisnosti postojeće distributivne mreže u zavisnosti od njenog kapaciteta.

*2Ministar nadležan za poslove energetike propisuje uslove pod kojima bi opremanje grejne instalacije mernim uređajima bilo tehnički neizvodljivo ili u odnosu na dugoročno procenjenu uštedu energije nije ekonomski isplativo.

3.2.1.2. Tehničke mere za obezbeđenje toplotne energije za sigurno snabdevanje potrošača, unapređenje energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i isporuci toplotne energije, povećanje udela OIE kod toplotnih izvora

Aktivnost – potencijalna realizacija projekta Izgradnja toplodalekovoda Beograd – Obrenovac (korišćenje toplote iz TENT A – 600 MWth na račun smanjenja raspoložive snage za proizvodnju električne energije od 150 MWe) – povećanje sigurnosti snabdevanja potrošača, smanjenje emisije zagađujućih komponenata iz toplana, povećanje korišćenja energije iz kogenerativnih sistema, niža cena grejanja, povećana mogućnost zatvaranja malih lokalnih kotlarnica. Indikatori za praćenje realizacije aktivnosti su smanjenje potrošnje uvoznog energenta (prirodnog gasa) u toplanama i predata količina toplote u toplodalekovod iz TENT A3-A6. Za dalju potencijalnu realizaciju projekta neophodno je donošenje potrebnih poslovnih odluka svih učesnika na projektu.

Aktivnost – implementacija projekata koji se odnose na unapređenje toplotnih izvora toplana – izgradnja novih toplotnih izvora, gašenje dotrajalih i neuslovnih kotlarnica, konverzija goriva prirodnim gasom gde je to tehnički izvodljivo, prelazak na korišćenje OIE, ugradnja eksternih ekonomajzera na dimni trakt radi iskorišćenja otpadne toplote dimnog gasa, unapređenje sistema za automatsku kontrolu toplotnih izvora, CHP postrojenje. Indikatori za praćenje realizacije aktivnosti – procentualno poboljšanje efikasnosti sistema kroz unapređenje efikasnosti toplotnih izvora, procentualno povećanje učešća obnovljivih izvora energije kao osnovnog goriva, procentualno povećanje udela kogenerativnih postrojenja u sistemima daljinskog grejanja.

Aktivnost – implementacija projekata koji se odnose na unapređenje distributivnog sistema toplana – rehabilitacija mreže daljinskog grejanja uz zamenu dotrajalih deonica distributivnog toplovoda, dalji razvoj mreže radi priključivanja novih krajnjih kupaca toplotne energije. Indikator – smanjenje gubitaka distributivnoj mreži; poboljšanje pouzdanosti snabdevanja potrošača toplotnom energijom kroz praćenje broja reklamacija u toku grejne sezone.

Aktivnost – implementacija projekata koji se odnose na unapređenje rada toplotno-predajnih podstanica – osavremenjavanje merno-regulacione opreme u toplotno-predajnim stanicama, daljinski sistem nadzora i upravljanja konzumom, daljinsko očitavanje utrošene toplotne energije ugradnja novih kompaktnih podstanica. Indikatori za praćenje realizacije navedene aktivnosti – povećanje pouzdanosti rada, poboljšanje energetske efikasnosti, ispunjenje neophodnih uslova za uvođenje naplate prema utrošenoj toplotnoj energiji.

3.2.2. Merljivi cilj i indikatori

Merljivi cilj

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Povećanje udela CHP u proizvodnji toplotne energije (%)*1

4,16

4,16

4,33

4,50

4,66

4,83

5

Smanjenje gubitaka u distributivnoj mreži (%)

18

17

16

15

14

13

12

Uvećanje toplotnog konzuma izraženo preko grejane površine (106 m2)*2

43,21

43,77

44,33

44,90

45,48

46,07

46,66

Razvoj distributivne mreže (km)*3

3860

3898,6

3937,6

3977

4036,6

4097,2

4158,6

Napomene:

Udeo OIE u sektoru toplotne energije prati se u okviru izveštavanja o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za korišćenje OIE shodno članu 66. Zakona o energetici.

*1Instalirani kapacitet u toplotnim izvorima u sistemima daljinskog grejanja u Republici Srbiji iznosi 6900 MWth od čega se 4,16% toplote proizvodi u CHP postrojenjima koja u odnosu na instalisani kapacitet toplotnih izvora iznosi 287,31 MWth. Prema postojećim planovima i programima razvoja toplana u Republici Srbiji u periodu od 2017. do 2023. potencijal za izgradnju novih CHP postrojenja iznosi 43,3 MWth. U tom smislu, projektovano povećanje udela CHP postrojenja u instalisanim toplotnim izvorima u okviru sistema daljinskog grejanja dato je u tabeli merljivih ciljeva i indikatora.

JKP Beogradske elektrane u svoj plan razvoja uvrstile su Projekat Snabdevanje Beograda toplotnom energijom iz kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije u postojećoj TE Nikola Tesla A, Obrenovac korišćenjem kolubarskog lignita. Prema tom projektu predviđeno je da se izgradi toplodalekovod kapaciteta 600 MWth. Pod uslovom da se ovaj veliki projekat realizuje, povećao bi se udeo CHP postrojenja u proizvodnji toplotne energije za 8,7% u odnosu na instalisani kapacitet toplotnih izvora sistema daljinskog grejanja, što znači da bi ukoliko bi se projekat izgradnje toplodalekovoda realizovao u periodu od 2017. do 2023. udeo CHP postrojenja u proizvodnji toplotne energije u odnosu na sadašnju instalisanu snagu toplotnih izvora u sistemu daljinskog grejanja iznosio 13,5%.

*2Uvećanje toplotnog konzuma je uzeto u obzir preko proširenja priključene grejne površine na sistem daljinskog grejanja. Na osnovu pojedinih strateških dokumenata JKP Beogradske elektrane, a prevashodno oslanjajući se na strategiju razvoja Beograda od 2016. do 2021. (najveći konzum se nalazi na području grada Beograda – 52%) i razvoja JKP Beogradske elektrane, predviđen je rast konzuma na području glavnog grada od 1,289%. U tom smislu, ispraćena je ova projekcija za uvećanje toplotnog konzuma, izraženog preko grejne površine.

*3Uzimajući u obzir planove razvoja najvećih sistema za proizvodnju (pre svega se misli na JKP Beogradske elektrane koji sa svojim instalisanim kapacitetima toplotnih izvora pokriva 42% od ukupno instalisane snage svih kotlova), distribuciju i snabdevanje, odnosno mogućnosti realnog širenja mreže, predviđen je širenje mreže od po 1% godišnje do 2020. godine, a od 2020. godine nadalje predviđa se stopa rasta mreže od 1,5%. Kao polazni podatak uzeta je ukupna dužina mreže za distribuciju toplote (dvocevni sistem – potisni i povratni vod).

3.2.3. Lista projekata u oblasti toplotne energije

U oblasti toplotne energije u toku realizacije POS započeće se sa realizacijom sledećih projekata iz oblasti toplotne energije:

snabdevanje Beograda toplotnom energijom iz TE „Nikola Tesla A” toplodalekovodom kapaciteta od 600 MW toplotne energije

izgradnja novih toplotnih izvora, gašenje dotrajalih i neuslovnih kotlarnica, konverzija goriva, prelazak na korišćenje OIE, ugradnja eksternih ekonomajzera na dimni trakt radi iskorišćenja otpadne toplote dimnog gasa, unapređenje sistema za automatsku kontrolu toplotnih izvora, CHP postrojenja

rehabilitacija mreže daljinskog grejanja uz zamenu dotrajalih deonica distributivnog toplovoda, dalji razvoj mreže radi priključivanja novih krajnjih kupaca toplotne energije

rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Republici Srbiji – Faza V

podsticaj korišćenja obnovljivih izvora energije: Razvoj tržišta biomase u Srbiji (BMZ-ID 201197888)

tab. SEQ tab. * ARABIC 29: Osnovne karakteristike i efekti projekta

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Snabdevanje Beograda toplotnom energijom iz TE „Nikola Tesla A” toplodalekovodom kapaciteta od 600 MW toplotne energije

165.000.000,00 €

Model finansiranja će biti naknadno utvrđen

Predviđeni kapacitet toplovoda od 600 MWth obezbeđuje toplotnu energiju za više od 50% toplotnog konzuma toplane Novi Beograd. Komplementarni projekat je i povezivanje velikih i efikasnijih toplana (Novi Beograd, Dunav, Konjarnik,…) u jedinstven sistem za snabdevanje potrošača, kao i ugradnja sistema skladišta toplotne energije. SDG Beograda će se potencijalno snabdevati sa 600 MWth iz blokova A3 do A6 TENT-A, što će uticati na smanjenje raspoložive snage na TENT A od oko 150 MWe.

Projekat omogućava:

– povećanje udela proizvodnje/korišćenje toplotne energije iz CHP postrojenja (ovaj projekat doprinosi da se za 8,7% uveća učešće CHP postrojenja iz kojih se proizvodi toplotna energija u odnosu na dosadašnji instalisani kapacitet toplotnih izvora u SDG);

– smanjenje potrošnje uvoznih energenata i uvozne zavisnosti (ušteda u primarnoj energiji je ekvivalentna 164.940.000 m3/god (n.u));

– smanjenje štetnih emisija i unapređenje zaštite životne sredine (umanjenje emisije CO2 za 327.876 t/god.;

– smanjenje upotreba fosilnih goriva u JKP „Beogradske elektrane”;

– povećana je sigurnost rada el. energetskog sistema zbog pouzdanog SDG;

– niža cena grejanja za krajnje kupce i mogućnost priključenja novih krajnjih kupaca na SDG;

– stabilnost cene grejanja u dužem periodu;

– brz povraćaj investiranih sredstava;

– mogućnost gašenja lokalnih kotlarnica – najvećih zagađivača.

Ušteda u primarnoj energiji za 600 MWth:

– izraženo u prirodnom gasu iznosi 164.940.000 m3/god (n.u.);

– izraženo u mazutu 143.167.920 kg/god.

Umanjenje emisije CO2:

– za 327.876 t/god. ukoliko se uštede izražavaju u prirodnom gasu,

– 458.851 t/god. ukoliko se uštede izražavaju u mazutu.

Izgradnja novih toplotnih izvora, gašenje dotrajalih i neuslovnih kotlarnica, konverzija goriva, prelazak na korišćenje OIE, ugradnja eksternih ekonomajzera na dimni trakt radi iskorišćenja otpadne toplote dimnog gasa, unapređenje sistema za automatsku kontrolu toplotnih izvora, CHP postrojenje.

Projekti obuhvataju 28 toplana.

121.012.572,00 €

Izvor sredstava finansiranja:

– sopstvena sredstva JKP,

– nepovratna sredstva ministarstva nadležnog za poslove energetike kroz Budzetski fond za EE,

donacije,

– kreditne linije,

– programi KfW, GIZ, IPA projekti

Predloženi projekat podrazumeva:

– zamenu dotrajalih kotlovskih jedinica koje su koristile fosilna goriva i prelazak na biomasu ili prirodni gas;

– ugradnja novih kotlovskih jedinica koje kao osnovno gorivo koriste biomasu;

– izgradnja CHP postrojenja koja kao osnovno gorivo koriste biomasu;

– implementacija tehnologija za korišćenje geotermalne energije;

– iskorišćenje „otpadne toplote” dimnog gasa ugradnjom ekonomajzera na dimnom traktu

Projekat omogućava:

– povećanje udela proizvodnje toplotne energije iz obnovljivih izvora energije, odnosno umanjenje upotrebe fosilnih goriva;

– smanjenje potrošnje uvoznih energenata i uvozne zavisnosti (ušteda u primarnoj energiji koja je ekvivalentna > 8.000,00 ten);

– smanjenje štetnih emisija i unapređenje zaštite životne sredine (umanjenje emisije CO2 za > 25.000 t/god.;

– povećana je pouzdanost rada sistema zanavljanjem proizvodnih pogona;

– povećanje kvaliteta isporučene toplotne energije;

– mogućnost priključenja novih krajnjih kupaca na SDG;

– mogućnost gašenja lokalnih kotlarnica – najvećih zagađivača.

Godišnje smanjenje potrošnje energenata: >8.000,00 ten (1,32% u odnosu na ukupno utrošenu primarnu na godišnjem nivou energiju za proizvodnju toplotne energije u SDG);

Novčane uštede: > 3.300.000,00 €

Smanjenje emisije CO2: >25.000 tCO2

Broj kupaca (postojeći i novi) na koji će se odnositi efekti projekata: >105.000

Potrebno je izraditi detaljne studije izvdljivosti radi detaljne kvantifikacije efekata ušteda u energentima i efekata umanjenja emisija štetnih komponenti u atmosferu.

Rehabilitacija mreže daljinskog grejanja uz zamenu dotrajalih deonica distributivnog toplovoda, dalji razvoj mreže radi priključivanja novih krajnjih kupaca toplotne energije.

Projekti obuhvataju 16 toplana

50.000.000,00 €

Izvor sredstava finansiranja:

– sopstvena sredstva JKP,

– nepovratna sredstva ministarstva nadležnog za poslove energetike kroz Budzetski fond za EE,

donacije,

– kreditne linije,

– programi KfW, GIZ, IPA projekti.

Predloženi projekat podrazumeva:

– zamenu dotrajalih deonica distributivne mreže

– proširenje distributivne mreže radi priključivanja novih krajnjih kupaca na SDG.

Projekat omogućava:

– zamena stare tehnologije sa novom – predizolovanim toplovodima;

– smanjenje gubitaka – kroz toplotnu izolaciju i usled curenja;

– smanjenje broja kvarova na distributivnoj mreži i smanjenje potrebe za hitnim intervencijama, dodatnim ekipama i izvođačima za sanaciju kvarova i havarija na toplovodima;

– povećanje kvaliteta isporučene toplotne energije krajnjim kupcima;

– smanjenje potrebe za dopunom sistema hemijskih pripremljenom vodom čime se dodatno utiče na smanjenje troškova;

– manji broj prekida isporuke/snabdevanja toplotnom energijom; smanjen broj reklamacija i žalbi i broja bonifikacija zbog prekida snabdevanja toplotnom energijom.

Godišnje smanjenje potrošnje energenata: >6.000,00 ten (1% u odnosu na ukupno utrošenu primarnu energiju na godišnjem nivou za proizvodnju toplotne energije u SDG)

Novčane uštede: >3.700.000,00 €

Broj kupaca (postojeći i novi) na koji će se odnositi efekti projekata: >477.000

Potrebno je izraditi detaljne studije izvodljivosti radi detaljne kvantifikacije efekata ušteda u energentima i efekata umanjenja emisija štetnih komponenti u atmosferu.

Osavremenjavanje merno-regulacione opreme u toplotno-predajnim stanicama, daljinski sistem nadzora i upravljanja konzumom, ugradnja novih kompaktnih podstanica.

Projekti obuhvataju 12 toplana

14.096.800,00 €

Izvor sredstava:

– sopstvena sredstva JKP,

– nepovratna sredstva ministarstva nadležnog za poslove energetike kroz Budzetski fond za EE,

donacije,

– kreditne linije,

– programi KfW, GIZ, IPA pojekti.

Predloženi projekat podrazumeva:

– ugradnju novih kompaktnih podstanica;

– ugradnja kalorimetara u kućnim podstanicama;

– automatizacija i uvođenje sistema daljinskog nadzora i optimizacija radom toplotno-predajnih podstanica.

Projekat omogućava:

– kvalitetnija isporuka toplotne energije krajnjim kupcima;

– ostvarivanje uslova za naplatu prema utrošku toplotne energije;

– detaljan uvid u obračun troškova za isporučenu toplotnu energiju;

– optimizacija rada sistema.

Godišnje smanjenje potrošnje energenata: >940,00 ten (0,2% u odnosu na ukupno utrošenu primarnu energiju na godišnjem nivou za proizvodnju toplotne energije u SDG)

Novčane uštede: >390.000,00 €

Broj kupaca (postojeći i novi) na koji će se odnositi efekti projekata: >225.000

Potrebno je izraditi detaljne studije izvodljivosti radi detaljne kvantifikacije efekata ušteda u energentima i efekata umanjenja emisija štetnih komponenti u atmosferu.

Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Republici Srbiji – Faza V

30.000.000,00 € iz kredita

2.000.000,00 € donacija

Do 10 Toplana Republike Srbije.

U okviru Programa sprovode se sledeće tehničke mere:

rekonstrukcija postojećih i izgradnja novih proizvodnih kapaciteta računajući i izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije (CHP);

zamena dotrajalih deonica i/ili proširenje distributivne mreže;

rekonstrukcija postojećih ili ugradnju novih podstanica;

rekonstrukcija postojećih ili ugradnju savremenih SCADA sistema.

Realizacijom programa biće omogućeno:

– kvalitetnija isporuka toplotne energije krajnjim kupcima;

– detaljan uvid u obračun troškova za isporučenu toplotnu energiju;

– unapređenje efikasnosti proizvodnih kapaciteta;

– priključivanje novih kupaca na SDG.

Podsticaj korišćenja obnovljivih izvora energije: Razvoj tržišta biomase u Srbiji (BMZ-ID 201197888)

Obezbeđena sredstva u iznosu od 100.000.000 € (uz donaciju od 7.000.000 € obezbeđeno od strane Nemačke i Švajcarske vlade); Projekat će se realizovati u više faza. Početak realizacije projekta je 2017.

Prva faza: 20.000.000 €

Druga faza: 80.000.000 €

Program će se realizovati kroz više faza, prva faza će se realizovati u periodu 2017-2021.

Glavne investicije odnose se na ugradnju kotlova na biomasu, toplotnih pumpi, rekonstrukciju toplovodne mreže, izgradnja skladišta za biomasu i nabavku ostale opreme neophodne za snabdevanje biomasom, sisteme nadzora i kontrole u kotlarnicama, građevinske radove.

Realizacijom Programa biće omogućeno:

– unapređenje zaštite životne sredine smanjenjem emisija CO2 i SO2 za 70%;

– povećanje efikasnosti, (smanjenje gubitaka toplotne energije za 25%);

– unapređenje održivosti i raspoloživosti snabdevanja (kroz veće korišćenje obnovljivih izvora energije, smanjenje broja prekida i unapređenje javnih usluga snabdevanja toplotnom energijom);

– pozitivan uticaj na lokalno okruženje i stimulisanje lokalne privrede.

tab. SEQ tab. * ARABIC 30: Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Snabdevanje Beograda toplotnom energijom TE „Nikola Tesla A” toplodalekovodom kapaciteta od 600 MW toplotne energije

Predlog Studije opravdanosti i idejnog projekta je završen u 2016. godini i čeka se usvajanje predloga Plana detaljne regulacije u prvom kvartalu 2017. godine, kako bi se predala Revizionoj komisiji ministarstva nadležnog za oblast građevinarstva na davanje mišljenja o projektu.

Studija opravdanosti i idejni projekat snabdevanja Beograda toplotnom energijom iz kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije u postojećoj TE Nikola Tesla A u Obrenovcu korišćenjem kolubarskog lignita (Inovacioni centar Mašinskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu), predlog urađen jul 2016. godine, a po usvajanju planskog dokumenta biće predat Revizionoj komisiji.

PDR za snabdevanje grada Beograda toplotnom energijom iz TENT A preko toplovoda – dalekovoda TENT A-TO Novi Beograd, predlog urađen i u toku je sprovođenje procedure usvajanja pred Komisijom za planove grada Beograda, a zatim i u Skupštini grada.

Po usvajanju PDR i pozitivnom mišljenju Revizione komisije, pristupiće se izradi projektne dokumentacije za dobijanje lokacijskih uslova, građevinsku dozvolu i prijavu radova (izvođenje).

Za dalju potencijalnu realizaciju projekta neophodno je donošenje potrebnih poslovnih odluka svih učesnika na projektu.

Potrebno je da EPS pripremi dokumentaciju za optimizaciju dobijanja toplotne energije sa lokacije TENT A i preduzme aktivnosti za rekonstrukciju blokova A4-A6 na lokaciji TENT A.

Urađeno je samo idejno rešenje. Po dobijanju pozitivnog mišljenja Revizione komisije ministarstva nadležnog za oblast građevinarstva pristupiće se izradi preostale tehničke dokumentacije – za dobijanje građevinske dozvole i za izvođenje.

Izgradnja novih toplotnih izvora, gašenje dotrajalih i neuslovnih kotlarnica, konverzija goriva, prelazak na korišćenje OIE, ugradnja eksternih ekonomajzera na dimni trakt radi iskorišćenja otpadne toplote dimnog gasa, unapređenje sistema za automatsku kontrolu toplotnih izvora, CHP postrojenje.

Projekti obuhvataju 28 toplana u 28 gradova i opština Republike Srbije.

Veći broj projekata je još uvek u razvojnoj fazi, odnosno realizovane su studije opravdanosti.

Samo manji broj projekata ima pripremljenu projektno-tehničku dokumentaciju u obliku da je moguće podneti zahtev za dobijanje građevinske dozvole.

Prostorno-planska, tehnička za dobijanje građevinske dozvole i studija uticaja na životnu sredinu.

Rehabilitacija mreže daljinskog grejanja uz zamenu dotrajalih deonica distributivnog toplovoda, dalji razvoj mreže radi priključivanja novih krajnjih kupaca toplotne energije.

Projekti obuhvataju 16 toplana

Projekti revitalizacije distributivnog sistema se sprovode planski, na godišnjem nivou, pa se u skladu sa time obezbeđuje i plansko-tehnička dokumentacija.

Prostorno-planska, tehnička za dobijanje građevinske dozvole i studija uticaja na životnu sredinu.

Osavremenjavanje merno-regulacione opreme u toplotno-predajnim stanicama, daljinski sistem nadzora i upravljanja konzumom, ugradnja novih kompaktnih podstanica

Projekti obuhvataju 12 toplana.

Veći broj projekata je još uvek u razvojnoj fazi, odnosno realizovane su studije opravdanosti.

Samo manji broj projekata ima pripremljenu projektno-tehničku dokumentaciju u obliku da je moguće podneti zahtev za dobijanje građevinske dozvole.

Prostorno-planska, tehnička za dobijanje građevinske dozvole i studija uticaja na životnu sredinu.

Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Republici Srbiji – Faza V.

Projekat je u početnoj fazi i očekuje se kandidovanje do deset toplana u Republici Srbiji za učešće u programu.

Prostorno-planska, tehnička za dobijanje građevinske dozvole i studija uticaja na životnu sredinu.

Podsticaj korišćenja obnovljivih izvora energije: Razvoj tržišta biomase u Srbiji (BMZ-ID 201197888).

Projekat je u početnoj fazi.

Prostorno-planska, tehnička za dobijanje građevinske dozvole i studija uticaja na životnu sredinu.

tab. SEQ tab. * ARABIC 31: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS

Projekat: Snabdevanje Beograda toplotnom energijom iz TE „Nikola Tesla A” toplodalekovodom kapaciteta od 600 MW toplotne energije

Odgovorna institucija

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

Odgovorna institucija

JKP Beogradske elektrane, EPS

x

Priprema prostorno-planske dokumentacije

x

Priprema tehničke dokumentacije

x

x

Dozvole

x

Realizacija gradnje

x

x

x

Ulazak u pogon

x

Projekat: Izgradnja novih toplotnih izvora, gašenje dotrajalih i neuslovnih kotlarnica, konverzija goriva, prelazak na korišćenje OIE, ugradnja eksternih ekonomajzera na dimni trakt radi iskorišćenja otpadne toplote dimnog gasa, unapređenje sistema za automatsku kontrolu toplotnih izvora, CHP postrojenje.

Projekti obuhvataju 28 toplana u 28 gradova i opština Republike Srbije.

Odgovorna institucija

Pojedinačne toplane u kojima se sprovodi projekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

JKP Beogradske elektrane, EPS

x

x

Priprema prostorno-planske dokumentacije

x

x

x

Priprema tehničke dokumentacije

x

x

x

Dozvole

x

x

x

x

Realizacija gradnje

x

x

x

x

x

x

x

Ulazak u pogon

x

x

x

x

x

x

x

Projekat: Rehabilitacija mreže daljinskog grejanja uz zamenu dotrajalih deonica distributivnog toplovoda, dalji razvoj mreže radi priključivanja novih krajnjih kupaca toplotne energije.

Projekti obuhvataju 16 toplana

Odgovorna institucija

Pojedinačne toplane u kojima se sprovodi projekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

JKP Beogradske elektrane, EPS

x

x

Priprema prostorno-planske dokumentacije

x

x

x

Priprema tehničke dokumentacije

x

x

x

Dozvole

x

x

x

x

Realizacija gradnje

x

x

x

x

x

x

x

Ulazak u pogon

x

x

x

x

x

x

x

Projekat: Osavremenjavanje merno-regulacione opreme u toplotno-predajnim stanicama, daljinski sistem nadzora i upravljanja konzumom, ugradnja novih kompaktnih podstanica.

Projekti obuhvataju 12 toplana

Odgovorna institucija

Pojedinačne toplane u kojima se sprovodi projekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

JKP Beogradske elektrane, EPS

x

Priprema prostorno-planske dokumentacije

x

Priprema tehničke dokumentacije

x

Dozvole

x

x

Realizacija gradnje

x

x

x

Ulazak u pogon

x

x

x

Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Republici Srbiji – Faza V – Projekat će obuhvatiti 10 toplana

Odgovorna institucija

Pojedinačne toplane u kojima se sprovodi projekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

JKP Beogradske elektrane, EPS

x

Priprema prostorno-planske dokumentacije

x

Priprema tehničke dokumentacije

x

Dozvole

x

x

Realizacija gradnje

Ulazak u pogon

x

x

x

x

x

Svi prikazani projekti u REF _Ref475640464 h * MERGEFORMAT tab. 29 u svojoj osnovi imaju unapređenje energetske efikasnosti koja je kvantifikovana kroz iznos ušteda energenata. Sve toplane su obveznici sistema energetskog menadzmenta (SEM) koji je ustrojen odredbama Zakona o efikasnom korišćenju energije. U tom kontekstu, svaki obveznik SEM u obavezi je da na godišnjem nivou ostvari unapređenje energetske efikasnosti od najmanje 1%, odnosno u periodu od pet godina najmanje 5% ušteda. Sistem energetskog menadzmenta kao jedna od značajnih mera imaće uticaj na unapređenje energetske efikasnosti. U kontekstu mogućih efekata implementacije SEM, očekivani efekti u oblasti toplotne energije su najmanje 1% od godišnje potrošnje primarne energije (Napomena: Nivo efikasnosti energetskih subjekata koji se bave proizvodnjom, distribucijom i snabdevanjem toplotnom energijom nije isti. U tom smislu, treba voditi računa o ostvarivosti zadatog cilja – uštede 1% primarne energije na godišnjem nivou. U tom kontekstu, treba preći na praćenje nivoa efikasnosti preko indikatora – specifične potrošnje energije). Na nivou svih toplana, ušteda od 1% primarne energije iznosi 6000 ten.

3.2.4. Podoblast zaštite životne sredine u oblasti toplotne energije

Trenutna zakonska regulativa čijim se odredbama reguliše rad sistema daljinskog grejanja u oblasti zaštite i očuvanja životne sredine su:

Zakon o zaštiti životne sredine,

Zakon o zaštiti zemljišta,

Zakon o vodama,

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini,

Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja,

Zakon o upravljanju otpadom,

Zakon o zaštiti vazduha,

Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu,

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu,

Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine,

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine,

Zakon o hemikalijama i

Zakon o zaštiti prirode.

Pored navedenog, zakonsku osnovu čine prateće uredbe i pravilnici i prihvaćeni međunarodni ugovori i sporazumi. Poseban značaj za oblast ograničenja emisija u vazduh imaju:

Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduhu iz postrojenja za sagorevanje i

Uredba o merenjima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja („Službeni glasnik RS”, broj 5/16).

Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine utvrđeni su uslovi i postupci za izdavanje integrisanih dozvola za postrojenja i aktivnosti koji mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna dobra, i uređene su vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja odnosi se na nova, ali i postojeća postrojenja sa visokim potencijalom zagađenja, u skladu sa definicijama iz Uredbe o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola („Službeni glasnik RS”, broj 84/05). Preliminarna lista postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu obuhvata postojeća postrojenja na koja se odnosi Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola, u Republici Srbiji i ovaj spisak se redovno ažurira od strane radne grupe u okviru ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine. Prema ovoj listi 20 toplana (TO Novi Beograd, TO Zemun, TO Dunav, TO Voždovac, TO Konjarnik, TO Mirijevo, TO Cerak, TO Banovo Brdo, TO Miljakovac, TO Medaković, TO Subotica, „Energetika” d.o.o. Kragujevac, JKP „Toplana” Bor, JKP „Gradska toplana” Kruševac, JKP „Energetika” Trstenik, JP „Gradska toplana” Niš – Toplana Krivi Vir, JP „Gradska toplana” Niš – Toplana Jug, JKP „Novosadska toplana” – TO Zapad, JKP „Novosadska toplana” – TO Jug, JKP „Novosadska toplana” – TO Istok) su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu. Jedinice lokalne samouprave su nadležne za izdavanje integrisane dozvole za sprečavanje zagađivanja.

Pod odredbe Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje prema kriterijumu veličine postrojenja za sagorevanje potpada rad svih toplana u sistemu daljinskog grejanja. Prema kriterijumu veličine postrojenja za sagorevanje definišu se granične vrednosti emisija zagađujućih materija u vazduh. Saglasno članu 4. Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje prema kriterijumu veličine postrojenja za sagorevanje velika postrojenja za sagorevanje su postrojenja čija je instalisana toplotna snaga jednaka 50 MWth ili veća, nezavisno od vrste goriva koja se koriste (čvrsta, tečna ili gasovita).

U toplanama se nalazi ukupno 40 postrojenja za sagorevanje čija je toplotna snaga veća od 50 MWth (ukupna toplotna snaga > 3200 MWth) koja imaju obavezu da usklade emisije zagađujućih materija u vazduh saglasno definisanim vrednostima emisija iz Priloga 1 Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje.

Srednja postrojenja za sagorevanje su postrojenja za sagorevanje u kojima se korišćenjem čvrstog goriva proizvodi toplotna energija i čija je instalisana toplotna snaga jednaka ili veća od 1 MWth i manja od 50 MWth, odnosno, korišćenjem tečnog goriva proizvodi toplotna energija za zagrevanje domaćinstava i čija je instalisana toplotna snaga jednaka ili veća od 5 MWth i manja od 50 MWth, kao i korišćenjem gasovitog goriva proizvodi toplotna energija za zagrevanje domaćinstava i čija je instalisana toplotna snaga jednaka ili veća od 10 MWth i manja od 50 MWth.

U toplanama je okvirno evidentirano 145 srednjih postrojenja za sagorevanje (ukupna toplotna snaga > 1900 MWth) koja imaju obavezu da usklade emisije zagađujućih materija u vazduh saglasno definisanim vrednostima emisija iz Priloga 2 Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje.

Budući da u oblasti toplotne energije u strukturi potrošnje energenata dominira prirodni gas, u ovom sektoru podsticaj treba dati korišćenju prirodnog gasa i OIE koji u značajnoj meri imaju uticaj na smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu.

Procenjeni zbirni doprinos analiziranih projekata u oblasti toplotne energije u pogledu smanjenja godišnje emisija gasova sa efektom staklene bašte, izuzimajući izgradnju ili prelazak kotlarnica na biomasu koji su razmatrani u poglavlju koje se odnosi na oblast obnovljivih izvora energije, iznosi 328 Gg CO2eq, što čini oko 4% nameravanog nacionalno određenog doprinosa za 2030. godinu.

3.3. Oblast obnovljivih izvora energije

Strateški ciljevi Republike Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije definisani su Strategijom energetike. Za svaki cilj definisani su parametri na osnovu kojih se prati njegova realizacija.

Povećanje proizvodnje energije iz OIE važno je zbog smanjenja uvozne zavisnosti, podizanja nivoa energetske bezbednosti i zaštite životne sredine.

Nacionalnim akcionim planom za korišćenje OIE planirano je da do 2020. godine Republika Srbija dostigne učešće od 27% OIE u ukupnoj bruto finalnoj potrošnji energije Republike Srbije i udeo od najmanje 10% OIE u bruto finalnoj potrošnji energije Republike Srbije u saobraćaju. Shodno tome formirana je tabela merljivih ciljeva.

tab. SEQ tab. * ARABIC 32: Indikatori u vezi sa obnovljivim izvorima energije

Merljivi cilj

2020.

Učešće OIE u ukupnoj bruto finalnoj potrošnji energije Republike Srbije (%)

27

Učešće OIE u bruto finalnoj potrošnji energije Republike Srbije u saobraćaju (%)

10

Ukupno projektovano neto smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem OIE (t SO2eq)

19.333.265

Projektovano neto smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem OIE u saobraćaju (t SO2eq)

726.684

Metodologija proračuna učešća OIE definisana je u skladu sa Direktivom 2009/28/EZ, koja je preneta u Zakon o energetici. Način proračuna projektovanog neto smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem OIE proračunat je koristeći metodologiju objašnjenu u napomeni ispod REF _Ref474861782 h * MERGEFORMAT tab. 33.

Zadovoljenje ciljeva u oblasti obnovljivih izvora energije uzrokovano je, između ostalog, i potrebom da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ciljevi vezani za povećanje učešća obnovljivih izvora i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte su u direktnoj vezi i oni su za period realizacije POS prikazani u REF _Ref474861782 h * MERGEFORMAT tab. 33.

Ukupna emisija gasova sa efektom staklene bašte u 1990. godini (bez ponora), iznosila je 83.519,50 Gg CO2eq, a nameravani nacionalno određeni doprinos smanjenja iznosi 9,8% od te vrednosti, što iznosi 8.184,911 Gg CO2eq. Kroz projektovano neto smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem obnovljivih izvora energije (19.333,265 Gg CO2eq u odnosu na početnih 14.833,472 Gg CO2eq u 2009. godini, što je proračunato koristeći metodologiju objašnjenu u napomeni ispod REF _Ref474861782 h * MERGEFORMAT tab. 33) trebalo bi da se do 2020. godine postigne dodatno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 4.499,793 Gg CO2eq. To čini oko 55% nameravanog nacionalno određenog doprinosa za 2030. godinu. Daljom realizacijom projekata u oblasti obnovljivih izvora energije u periodu 2021-2030. godina, dodatno će se povećati doprinos obnovljivih izvora energije smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Konačno učešće OEI u bruto finalnoj potrošnji i projektovano smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte će biti moguće proceniti tek nakon donošenja novih akcionih planova u ovom sektoru.

tab.  SEQ tab. * ARABIC 33: Pregled ciljeva proizvodnje energije iz obnovljivih izvora po sektorima i ciljeva smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte kao posledica proizvodnje energije iz obnovljivih izvora po godinama realizacije POS

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Očekivana BFPE iz OIE u sektoru grejanja i hlađenja (hiljada ten)

1.127

1.143

1.152

1.167

1.175

1.181

1.188

Očekivana BFPE iz OIE u sektoru proizvodnje električne energije (hiljada ten)

1.031

1.059

1.108

1.151

1.171

1.190

1.210

Očekivana BFPE iz OIE u sektoru saobraćaja (hiljada ten)

117

159

203

246

250

256

262

Ukupna očekivana BFPE iz OIE (hiljada ten)

2.275

2.361

2.463

2.564

2.596

2.627

2.660

Projektovano neto smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem obnovljivih izvora energije u sektoru grejanja i hlađenja (t SO2eq)

3.761.712

3.815.117

3.845.157

3.895.224

3.921.927

3.941.954

3.965.318

Projektovano neto smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem električne energije iz obnovljivih izvora (t SO2eq)

13.177.592

13.535.471

14.161.758

14.711.357

14.966.984

15.209.830

15.465.458

Projektovano neto smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem obnovljivih izvora energije u saobraćaju (t SO2eq)

345.618

469.686

599.662

726.684

738.500

756.224

773.948

Ukupno projektovano neto smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem obnovljivih izvora energije (t SO2eq)

17.284.922

17.820.274

18.606.577

19.333.265

19.627.411

19.908.008

20.204.724

Napomena: Ciljevi za 2021, 2022. i 2023. godinu biće revidirani u skladu budućim Nacionalnim akcionim planom za korišćenje obnovljivih izvora energije koji će biti donet do 2020. godine. Projektovano smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem OIE proračunato je korišćenjem sledećih emisionih faktora koji su pomnoženi sa proizvedenom energijom: za toplane 0,287 tCO2/MWh proizvedene toplotne energije (emisioni faktor sa kojim je računato u Strategiji energetike), za električnu energiju 1,099 tCO2/MWh (kombinovani emisioni faktor za proizvodnju električne energije u EES Srbije: 1,099 tCO2/MWh (nacionalni emisioni faktori za 2017.)) i za gorivo 2.954 tCO2/ten (emisioni faktor sa kojim je računato u Strategiji energetike).

3.3.1. Specifičnosti oblasti OIE

Prilikom kreiranja mera i aktivnosti za dostizanje ciljeva u oblasti OIE definisanih Strategijom, POS polazi od specifičnosti oblasti OIE, preuzetih međunarodnih obaveza Republike Srbije i stanja u toj oblasti. Specifičnosti u ovoj oblasti posledica su korišćenja OIE u tri različita sektora: sektoru električne energije, sektoru toplotne energije i sektoru saobraćaja.

U sektoru električne energije, u skladu sa Zakonom o energetici i konceptom liberalizacije tržišta električne energije, proizvodnja električne energije se još od 2011. godine obavlja po tržišnim principima, što se može smatrati najvažnijom specifičnošću u sektoru električne energije. Iz toga proizilazi da je proizvodnja električne energije jednako omogućena kako preduzećima čiji je osnivač Republika Srbija, AP Vojvodina i jedinice lokalne samouprave, tako i privatnim investitorima, odnosno, navedeni subjekti su ravnopravni na tržištu električne energije.

U sektoru toplotne energije praksa ukazuje na to da se predviđeni ciljevi ne realizuju planiranom dinamikom, zbog čega je potrebno izvršiti analizu uzroka i definisati odgovarajuće mere i aktivnosti koje bi doprinele većem korišćenju OIE u ovom sektoru.

U sektoru saobraćaja, proizvodnja biogoriva je energetska delatnost koja se obavlja u skladu sa tržišnim principima. Politika u ovoj oblasti treba da se usmerava na stvaranje osnove za uspostavljanje transparentnih i nediskriminatornih regulatorno-finansijskih mera u cilju stimulisanja investitora da ulažu u proizvodnju biogoriva i dobijeno biogorivo plasiraju na tržište. Angažovanje domaćih resursa u proizvodnji biogoriva, uz uvažavanje pravila o konkurenciji, i jednakom tretmanu domaćih i stranih lica na tržištu, treba da bude osnova za donošenje podzakonskog okvira u ovoj oblasti. Dodatnu složenost u sektoru saobraćaja nameću i zahtevi održivosti biogoriva sa stanovišta životne sredine i poljoprivrede, pa je, prilikom određivanja mera u ovom sektoru, potrebno uključiti ministarstva nadležna za poslove poljoprivrede i zaštite životne sredine. Pored biogoriva, stimulisanje korišćenja električnih vozila može značajno doprineti ostvarivanju sektorskog cilja od 10%, pa je potrebno razmotriti i tu mogućnost.

Ostale specifičnosti: Značaj korišćenja OIE i koristi koje se postižu nisu dovoljno poznati javnosti, zbog čega je jedan od ciljeva koje definiše Strategija informisanje i edukacije javnosti o značaju korišćenja OIE. Obaveza jačanja svesti građana o OIE propisana je i Zakonom o energetici, a proizilazi iz propisa EU. Da bi se povećala svest građana o značaju OIE neophodno je uključiti medije, obrazovne i naučne institucije i organizacije civilnog društva.

Dodatno, veoma bitan aspekt u oblasti OIE su administrativne procedure za izgradnju postrojenja. S obzirom na to da su ove procedure relativno složene, a da su propisi od kojih zavisi postupak i brzina izdavanja odobrenja i dozvola pretežno u delokrugu rada ministarstva nadležnog za poslove u oblasti građevinarstva i ministarstva nadležnog za poslove državne uprave, mere za racionalizaciju administrativnih procedura moraju se razmatrati u saradnji sa ta dva ministarstva. U razmatranje je neophodno uključiti Republički sekretarijat za javne politike koji, saglasno Operativnom planu aktivnosti na uspostavljanju jedinstvenog javnog registra administrativnih postupaka i ostalih uslova za poslovanje, realizuje Projekat uspostavljanja jedinstvenog javnog registra administrativnih postupaka i ostalih uslova poslovanja i koji će kasnije voditi taj registar.

Polazeći od svega navedenog, može se zaključiti da je u kreiranju mera za dostizanje ciljeva iz Strategije u oblasti OIE potreban međusektorski pristup da bi se one učinile efektnim.

Naročito, prilikom osmišljavanja regulatorno-finansijskih mera, treba razmotriti mogućnost uspostavljanja jedinstvenog finansijskog fonda za celu oblast OIE kako bi se, osim institucionalne stabilnosti za finansiranje projekata u oblasti OIE, omogućilo sveobuhvatno planiranje finansiranja, lakše praćenje finansijskih tokova i kvalitetnije usaglašavanje svih šema podsticaja za veće korišćenje OIE koje se uspostavljaju u različitim sektorima (poljoprivreda, zaštita životne sredine, šumarstvo i sl.).

3.3.2. Pregled aktivnosti i mera u oblasti obnovljivih izvora energije

Da bi se ostvarili predviđeni ciljevi u oblasti OIE, u POS su definisane mere, kao i aktivnosti kojima se te mere ostvaruju.

Aktivnosti i mere u oblasti OIE se mogu svrstati u dve osnovne grupe:

usklađivanje propisa Republike Srbije sa preuzetim međunarodnim obavezama u oblasti OIE, a koje nisu obuhvaćene Zakonom o energetici;

analiza efekata primene postojećih propisa, a naročito propisa kojima se uređuje podsticanje proizvodnje električne energije iz OIE, i na osnovu rezultata sveobuhvatne tehno-ekonomske analize, eventualna izmena postojećih propisa.

Pregled mera i aktivnosti dat je u tab. 34-35.

tab. SEQ tab. * ARABIC 34: Pregled mera u oblasti obnovljivih izvora energije

Redni broj

Sadržina mere

Cilj mere

Realizatori mere

Pokazatelj (indikator) realizovanosti mere

Rok za realizaciju mere

Oblast primene mere

1.

Razmatranje mogućnosti uspostavljanja šema podrške za proizvođače električne energije koji koriste OIE zasnovanih na tržišnim principima

Postepeno usmeravanje proizvodnje električne energije iz OIE ka tržišnim principima

Smanjenje troškova podsticaja za krajnje kupce električne energije

Ekonomsko održivi rast proizvodnje električne energije iz OIE

Vlada, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Odabran optimalni model koji može poslužiti kao osnov za eventualnu izmenu propisa na osnovu izvršene analize u okviru aktivnosti REF OIE_Aktivnost_1_broj h * MERGEFORMAT 1. prikazane u REF _Ref475708412 h * MERGEFORMAT tab. 35

2020. godina

Sektor električne energije

2.

Razmatranje mogućnosti uspostavljanja posebnih modela podsticaja za učešće građana u proizvodnji električne energije iz OIE

Povećanje učešća građana, udruženja, energetskih zadruga i lokalnih zajednica u proizvodnji električne energije iz OIE

Ravnomernija geografska raspodela proizvodnje električne energije

Raspodela ekonomske koristi od upotrebe OIE neposredno na građane i lokalne zajednice

Vlada, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Izrađena studija sa predlogom optimalnog rešenja, koja može poslužiti kao osnov za eventualnu izmenu propisa, na osnovu izvršene analize u okviru aktivnosti REF OIE_Aktivnost_2_broj h * MERGEFORMAT 5. prikazane u REF _Ref475708412 h * MERGEFORMAT tab. 35

2020. godina

Sektor električne energije

3.

Zamena fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije u toplanama na daljinsko grejanje

Povećanje udela OIE u toplanama na daljinsko grejanje

Smanjenje zavisnosti toplana na daljinsko grejanje od uvoznih energenata

Povećanje sigurnosti snabdevanja energijom

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstva nadležna za poslove poljoprivrede i zaštite životne sredine, telo nadležno za upravljanje javnim ulaganjima, jedinice lokalnih samouprava, toplane

Povećan udeo OIE u ukupnoj finalnoj potrošnji toplotne energije u skladu sa indikativnom putanjom u okviru NAPOIE

2023. godina

Sektor toplotne energije

4.

Razmatranje mogućnosti uvođenja poreskih i finansijskih podsticaja građana da koriste energetske efikasne kotlove/peći/šporete na biomasu

Povećanje udela OIE u potrošnji toplotne energije

Usmeravanje potrošnje biomase na održiv način

Povećanje sigurnosti snabdevanja energijom, bezbednosti građana i smanjenje zavisnosti od uvoza energenata

Vlada, ministarstvo nadležno za poslove finansija, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, finansijske organizacije

Urađena analiza kojom se definišu modeli podsticaja građana da koriste energetski efikasne uređaje na biomasu i efekti njihove primene na osnovu koje bi se izvršila eventualna izmena propisa

2020. godina

Sektor toplotne energije

5.

Razmatranje mogućnosti uvođenja poreskih i finansijskih podsticaja za korišćenje geotermalne energije

Povećanje udela OIE u potrošnji toplotne energije

Vlada, ministarstvo nadležno za poslove finansija, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Urađena analiza kojom se definišu modeli podsticaja za korišćenje geotermalne energije i efekti njihove primene na osnovu koje bi se izvršila eventualna izmena propisa

2020. godina

Sektor toplotne energije

6.

Razmatranje mogućnosti uvođenja poreskih i finansijskih podsticaja za korišćenje energetskih zasada

Povećanje tehnički iskoristivog potencijala biomase za korišćenje u energetske svrhe

Vlada, ministarstvo nadležno za poslove finansija, ministarstva nadležna za poslove poljoprivrede i životne sredine, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Izrađena studija sa predlogom optimalnog rešenja izbora vrste drveća, načina sadnje, vrste i tipova zemljišta pogodnog za uzgajanje energetskih zasada, koja može poslužiti kao osnov za eventualnu izmenu propisa za poreske i finansijske podsticaje za korišćenje energetskih zasada

2021. godina

Sektor energetike

7.

Uspostavljanje nacionalne šeme verifikacije ispunjenosti održivosti biogoriva

Proizvodnja biogoriva na održiv način

Smanjenje zavisnosti domaćih proizvođača od inostranih verifikatora ispunjenosti održive proizvodnje biogoriva

Vlada, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstva nadležna za poslove poljoprivrede i zaštite životne sredine

Uspostavljena nacionalna šema verifikacije ispunjenosti održivosti biogoriva

2019. godina

Sektor saobraćaja

8.

Razmatranje mogućnosti uvođenja poreskih i finansijskih podsticaja kako za proizvodnju biogoriva tako i za njihovo stavljanje na tržište

Povećanje korišćenja OIE u saobraćaju

Angažovanje domaćih resursa

Ruralni razvoj

Vlada, ministarstvo nadležno za poslove finansija, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstva nadležna za poslove poljoprivrede i zaštite životne sredine

Izrađena studija sa predlogom optimalnog rešenja, koja može poslužiti kao osnov za izradu propisa

2018. godina

Sektor saobraćaja

9.

Razmatranje mogućnosti uvođenja podsticaja za korišćenje električnih vozila

Smanjenje korišćenja fosilnih izvora u saobraćaju

Smanjenje uvozne zavisnosti od fosilnih energenata

Vlada, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, ministarstvo nadležno za poslove finansija

Izrađena studija sa predlogom optimalnog rešenja, koja može poslužiti kao osnov za izradu propisa

2019. godina

Sektor saobraćaja

10.

Stvaranje uslova za obrazovanje i informisanje građana i mladih o značaju i prednostima korišćenja OIE

Povećanje svesti o značaju OIE za stvaranje uslova za unapređenje stanja zaštite životne sredine i racionalno korišćenje prirodnih resursa

Vlada, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, mediji

Doneti programi obrazovanja i informisanja koji uključuju promovisanje OIE

2019. godina

Sektor energetike, sektor obrazovanja, sektor medija

11.

Razmatranje mogućnosti za uvođenje podsticaja za inovacije i promotivne projekte u proizvodnji i korišćenju OIE

Podsticanje domaćih resursa u oblasti nauke i inovatorstva na razvijanje i uvođenje novih tehnologija u oblasti OIE

Povećanje energetske efikasnosti i ekonomske isplativosti OIE

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Izrađena studija sa predlogom optimalnog rešenja, koja može poslužiti kao osnov za eventualnu izradu propisa

2019. godina

Sektor energetike

12.

Uključivanje postupka izdavanja energetske dozvole za objekte snage snage do 10 MW i sticanje statusa privremenog povlašćenog proizvođača, povlašćenog proizvođača i proizvođača iz OIE u elektronske usluge portala E-uprave

Pojednostavljenje administrativne procedure i otklanjanje administrativnih barijera

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Privredna komora Srbije

Uspostavljena elektronska usluga na portalu E-uprave

2019. godina

Sektor energetike

13.

Promocija proizvodnje električne energije iz OIE u javnom sektoru

Povećanje proizvodnje energije iz OIE

Jačanje svesti o značaju OIE za racionalno korišćenje prirodnih resursa i unapređenje stanja zaštite životne sredine

Vlada, ministarstva nadležna za poslove poljoprivrede i zaštite životne sredine, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, jedinice lokalnih samouprava

Povećan udeo OIE u javnom sektoru

2023. godina

Sektor električne energije, sektor zaštite životne sredine,

tab. SEQ tab. * ARABIC 35: Plan aktivnosti za realizaciju mera u oblasti obnovljivih izvora energije

Redni broj

Aktivnost

Nosilac aktivnosti

Pokazatelj (indikator) realizovanosti aktivnosti

Rok za realizaciju aktivnosti

Mera na koju se odnosi aktivnost

1.

Analiza mogućih modela podsticaja proizvođača električne energije iz OIE zasnovanih na tržišnim principima (aukcije, tenderi, fid-in premije i zeleni sertifikati) i analiza domaćeg tržišta električne energije i berze da proizvođači iz OIE postanu tržišni učesnici sa procenom optimalnog ekonomskog modela podsticaja za domaće uslove

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, AERS, SEEPEX

Izrađena analiza mogućih modela podsticaja

2018. godina

Mera br. REF OEI_Mera_1_broj h * MERGEFORMAT 1.

Mera br. REF OEI_Mera_2_broj h * MERGEFORMAT 2.

2.

Analiza uticaja rada vetroelektrana na prenosni sistem Republike Srbije u pogledu svih aspekata kvaliteta električne energije i angažovanja ostalih elektrana u sistemu

Operator prenosnog sistema

Izrađena analiza uticaja rada vetroelektrana na prenosni sistem

2019. godina

Mera br. REF OEI_Mera_1_broj h * MERGEFORMAT 1.

3.

Analiza uticaja distribuirane proizvodnje električne energije na parametre kvaliteta električne energije (napon, više harmonike, flikere i kontinuitet napajanja) i gubitke u distributivnom sistemu

Operator distributivnog sistema

Izrađena analiza uticaja distribuirane proizvodnje na distributivni sistem

2019. godina

Mera br. REF OEI_Mera_1_broj h * MERGEFORMAT 1.

Mera br. REF OEI_Mera_2_broj h * MERGEFORMAT 2.

4.

Analiza hidropotencijala Republike Srbije za hidroelektrane snage do 10 MW

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Izrađen katastar MHE

2019. godina

Mera br. REF OEI_Mera_1_broj h * MERGEFORMAT 1.

5.

Analiza modela podsticaja građana i malih projekata u oblasti OIE (fid-in tarife, energetske zadruge, net metering, zeleni sertifikati itd.) po ugledu na međunarodnu praksu sa procenom optimalnog ekonomskog modela podsticaja za domaće uslove

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Izrađena analiza mogućih modela podsticaja

2018. godina

Mera br. REF OEI_Mera_2_broj h * MERGEFORMAT 2.

6.

Osnivanje radne grupe sa zadatkom da prikupi i analizira informacije o mogućnostima i načinima formiranja jedinstvenog finansijskog fonda za celu oblast OIE

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Osnovana radna grupa

2018. godina

Mera br. REF OEI_Mera_2_broj h * MERGEFORMAT 2.

7.

Uspostavljanje mehanizma za redovno statističko praćenje i unapređenje kvaliteta podataka iz oblasti OIE

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, Republički zavod za statistiku

U potpunosti uspostavljeno redovno i kvalitetno statističko izveštavanje u oblasti OIE

2020. godina

Mera br. REF OEI_Mera_3_broj h * MERGEFORMAT 3.

Mera br. REF OEI_Mera_4_broj h * MERGEFORMAT 4.

8.

Osnivanje radne grupe sa zadatkom da prikupi informacije o troškovima i isplativosti zamene fosilnih goriva OIE, izradi zajednički plan za prelazak toplana na biomasu, pruži podršku toplanama u pronalaženju načina finansiranja, praćenju realizacije projekata i sl.

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstva nadležna za poslove poljoprivrede i zaštite životne sredine, telo nadležno za upravljanje javnim ulaganjima, jedinice lokalne samouprave

Osnovana radna grupa

2018. godina

Mera br. REF OEI_Mera_3_broj h * MERGEFORMAT 3.

9.

Osnivanje radne grupe sa zadatkom da ispita mogućnost, opravdanost i ograničenja poreskih podsticaja ili drugih finansijskih modela za građane da koriste energetski efikasne kotlove/peći/šporete na biomasu i izradi predlog konkretnih mera

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove finansija, ministarstva nadležna za poslove poljoprivrede i zaštite životne sredine

Osnovana radna grupa

2018. godina

Mera br. REF OEI_Mera_4_broj h * MERGEFORMAT 4.

10.

Osnivanje radne grupe sa zadatkom da ispita mogućnost, opravdanost i ograničenja poreskih podsticaja ili drugih finansijskih modela za korišćenje geotermalne energije

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove finansija

Osnovana radna grupa

2018. godina

Mera br. REF OEI_Mera_5_broj h * MERGEFORMAT 5.

11.

Uspostavljanje elektronskog portala za trgovinu biomasom u okviru projekta „Smanjenje barijera za veće korišćenje biomase”

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstva nadležna za poslove poljoprivrede i zaštite životne sredine, Privredna komora Srbije

Uspostavljen elektronski portal za trgovinu biomasom

2018. godina

Mera br. REF OEI_Mera_3_broj h * MERGEFORMAT 3.

Mera br. REF OEI_Mera_4_broj h * MERGEFORMAT 4.

Mera br. REF OEI_Mera_6_broj h * MERGEFORMAT 6.

12.

Identifikacija zemljišta pogodnog za energetske zasade

ministarstva nadležna za poslove poljoprivrede i zaštite životne sredine, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, Republički geodetski zavod

Identifikovano i mapirano zemljište pogodno za energetske zasade

2020. godina

Mera br. REF OEI_Mera_6_broj h * MERGEFORMAT 6.

Mera br. REF OEI_Mera_7_broj h * MERGEFORMAT 7.

Mera br. REF OEI_Mera_8_broj h * MERGEFORMAT 8.

13.

Osnivanje radne grupe sa zadatkom da ispita mogućnosti i opravdanost uvođenja modele podsticaja energetskih zasada i izradi predlog modela za podsticaje

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstva nadležna za poslove poljoprivrede i zaštite životne sredine

Osnovana radna grupa

2018. godina

Mera br. REF OEI_Mera_6_broj h * MERGEFORMAT 6.

Mera br. REF OEI_Mera_7_broj h * MERGEFORMAT 7.

Mera br. REF OEI_Mera_8_broj h * MERGEFORMAT 8.

14.

Realizacija Projekta izrade nacionalne šeme verifikacije ispunjenosti kriterijuma održivosti biogoriva iz IPA 2014

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Uspostavljena nacionalna šema verifikacije ispunjenosti kriterijuma održivosti biogoriva

2020. godina

Mera br. REF OEI_Mera_7_broj h * MERGEFORMAT 7.

15.

Osnivanje radne grupe sa zadatkom da ispita mogućnosti i ograničenja poreskih ili drugih finansijskih podsticaja za podsticanje proizvodnje biogoriva iz domaćih resursa i izradi predlog konkretnog modela za podsticaje

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstva nadležna za poslove poljoprivrede i zaštite životne sredine, ministarstvo nadležno za poslove finansija

Osnovana radna grupa

2018. godina

Mera br. REF OEI_Mera_8_broj h * MERGEFORMAT 8.

16.

Osnivanje radne grupe sa zadatkom da ispita mogućnosti, opravdanost i ograničenja podsticaja korišćenja električnih vozila i izradi predlog konkretnog modela za podsticaje

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, ministarstvo nadležno za poslove finansija

Osnovana radna grupa

2018. godina

Mera br. REF OEI_Mera_9_broj h * MERGEFORMAT 9.

17.

Izrada studije sa predlogom optimalnog rešenja uklapanja potrošnje električnih vozila u dnevne dijagrame proizvodnje električne energije sa analizom efekata integracije električnog transporta u nacionalni energetski sistem koja može poslužiti kao osnov za uvođenje podsticaja i za izradu propisa.

Operator distributivnog sistema, EPS

Izrađena studija sa predlogom optimalnog rešenja uklapanja potrošnje električnih vozila u dnevne dijagrame proizvodnje električne energije

2019. godina

Mera br. REF OEI_Mera_9_broj h * MERGEFORMAT 9.

18.

Osnivanje radne grupe sa zadatkom da sagleda mogućnost i predloži način uvođenja nastave u školske programe u oblasti OIE, medijske promocije značaja OIE i naučnih otkrića u oblasti OIE.

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ministarstvo nadležno za poslove kulture i informisanja

Osnovana radna grupa

2018. godina

Mera br. REF OEI_Mera_10_broj h * MERGEFORMAT 10.

19.

Priprema nacionalne internet platforme o OIE u Republici Srbiji sa aplikacijom za mobilne telefone

Privredna komora Srbije, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Postavljena nacionalna internet platforma o OIE (Zeleni portal)

2018. godina

Mera br. REF OEI_Mera_10_broj h * MERGEFORMAT 10.

20.

Priprema Vodiča za građane o značaju OIE i mogućnostima njihovog investiranja u OIE

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Pripremljeni Vodiči za građane

2019. godina

Mera br. REF OEI_Mera_10_broj h * MERGEFORMAT 10.

21.

Osnivanje radne grupe sa zadatkom da ispita mogućnosti i ograničenja za finansiranje inovacija i promotivnih projekata u oblasti OIE i izradi predlog konkretnog modela finansijske podrške inovacionim i promotivnim projektima

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Osnovana radna grupa

2018. godina

Mera br. REF OEI_Mera_11_broj h * MERGEFORMAT 11.

22.

Osnivanje radne grupe sa zadatkom da identifikuje probleme u vezi sprovođenja administrativnih procedura u oblasti OIE i razmotri mogućnost primene elektronske usluge portala E-uprave

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ministarstvo nadležno za poslove državne uprave i lokalne samouprave

Osnovana radna grupa

2018. godina

Mera br. REF OEI_Mera_12_broj h * MERGEFORMAT 12.

23.

Priprema podloga za izradu NAPOIE na osnovu predloga i rezultata analiza dobijenih iz aktivnosti red. br. 1-21 ove tabele

Vlada, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Usvojen NAPOIE

2020. godina

Mere br. 1 – REF OEI_Mera_13_broj h * MERGEFORMAT 13.

24.

Izrada nacrta propisa kojim se menjaju postojeći propisi u oblasti OIE

Vlada, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike i druga ministarstva u zavisnosti od nadležnosti

Izmenjeni propisi u oblasti OIE na osnovu rezultata sveobuhvatnih analiza

Kontinualno u skladu sa drugim aktivnostima

Mere br. 1 – REF OEI_Mera_13_broj h * MERGEFORMAT 13.

3.3.3. Lista projekata u oblasti obnovljivih izvora energije

Oblast OIE je karakteristična zbog veoma raznolike liste subjekata koji realizuju pojedinačne projekte u ovoj oblasti, a zahvaljujući kojima se ostvaruju nacionalni ciljevi.

Budući da su uglavnom u pitanju privatni investitori koji realizuju pojedinačne projekte, ne mogu se obezbediti kompletne informacije (izvor sredstava, status pripreme projekta, nedostajuća planska i tehnička dokumentacija) u vezi sa pojedinačnim projektima kao u slučaju ostalih sektora. Iz tog razloga ovde se navode samo najveći projekti. Većina projekata nabrojanih u okviru ovog poglavlja navedeni su i u poglavljima koja se odnose na oblast električne energije i oblast toplotne energije, u skladu sa prirodom svakog projekta i ciljevima u navedenim oblastima čijem ostvarenju doprinose.

P. 15. Projekat izgradnje novih vetroelektrana na području Republike Srbije za koje su izdati statusi privremenih povlašćenih proizvođača ukupne snage do 500 MW

Projekat obuhvata izgradnju sledećih objekata u periodu 2017-2023. godina:

vetroelektrana Alibunar, do kraja februara 2018. godine, instalisane snage 42 MW, procenjene godišnje proizvodnje 100,8 GWh;

vetroelektrana Malibunar, do kraja aprila 2018. godine, instalisane snage 8 MW, procenjene godišnje proizvodnje 19,2 GWh;

vetroelektrana Plandište 1, do kraja novembra 2018. godine, instalisane snage 102 MW, procenjene godišnje proizvodnje 244,8 GWh;

vetroelektrana Kovačica, do kraja novembra 2018. godine, instalisane snage 104,5 MW, procenjene godišnje proizvodnje 250,8 GWh;

vetroelektrana Čibuk, do kraja novembra 2018. godine, instalisane snage 158,46 MW, procenjene godišnje proizvodnje 380,3 GWh;

vetroelektrana Košava, do kraja aprila 2019. godine, instalisane snage 68 MW, procenjene godišnje proizvodnje 163,2 GWh;

vetroelektrana Kostolac, do kraja 2020. godine, instalisane snage 66 MW, procenjene godišnje proizvodnje 145 GWh (ovaj projekat je uključen u Jedinstvenu listu prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike zajedno sa solarnom elektranom Petka u Kostolcu, instalisane snage 9,9 MW, procenjene godišnje proizvodnje 13 GWh. Jedinstvena lista prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike je lista za čije je formiranje bila zadužena Kancelarija za evropske integracije, a koja se formira prema posebnim pravilima koje odobrava Vlada i dostupna je na internet adresi: http://www.mre.gov.rs/doc/medjunarodna-saradnja/Revidirana%20Jedinstvena%20lista%20prioritetnih%20infrastrukturnih%20projekata%20u%20oblasti%20energetike_srb.pdf);

Ukupna vrednost investicija u izgradnju novih vetroelektrana procenjuje se na oko 706 miliona €, a ukupna godišnja proizvodnja navedenih elektrana procenjuje se na oko 1.303 GWh. Ove elektrane sa svojom proizvodnjom treba da obezbede značajnih 1,2% BFPE Republike Srbije.

P. 16. Projekat prelaska kotlarnica na biomasu

Radi realizacije ciljeva u vezi sa grejanjem na biomasu u pripremi je više projekata uvođenja biomase ili korišćenja geotermalne energije kao energenta u toplanama, očekivane ukupne snage oko 105 MW, odnosno godišnje proizvodnje 21.000 ten. Navedeni ciljevi realizovaće se kroz aktivnosti u okviru projekta „Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije – razvoj tržišta biomase”, kao i kroz pojedinačne komercijalne projekte. Dakle, projekat pripada grupi projekata za koja su alocirana sredstva u okviru više rundi bilateralnih pregovora između Vlada Nemačke i Vlade Republike Srbije. Informacije o pojedinim projektima detaljnije su navedene u odeljku 3.2. ovog poglavlja koja se odnosi na oblast toplotne energije.

Ukupna ulaganja u realizaciju projekata iznose 100 miliona € (20 miliona € u prvoj fazi, a 80 miliona € u drugoj fazi), a planirano je da se projekti realizuju u periodu 2017-2021. godina. Ukupna procenjena proizvodnja toplotne energije iz biomase iznosi oko 244 GWh (21 hiljada ten), što obezbeđuje 0,2% BFPE Republike Srbije.

P. 17. Projekti EPS koji se realizuju na osnovu zaključenih memoranduma i sporazuma

U toku realizacije POS nastaviće se sa projektom rekonstrukcije malih hidroelektrana EPS priključenih na distributivnu elektroenergetsku mrežu uz obnavljanje proizvodnje na projektovanom nivou (hidroelektrane Radaljska Banja, Vrelo, Turica, Pod Gradom, Moravica, Seljašnica, Kratovska Reka, Raška, Jelašnica, Vučje, Sićevo, Sveta Petka, Temac, Sokolovica i Gamzigrad) i nastaviće se aktivnosti na izgradnji dve male hidroelektrane na vodoprivrednim objektima (MHE Rovni i MHE Ćelije). Svi navedeni projekti se finansiraju iz kredita EBRD na osnovu Zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (EPS projekat za male hidroelektrane) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovoriˮ, broj 1/12).

Na osnovu zaključenih memoranduma i sporazuma u narednom periodu će se analizirati izvodljivost nastavka realizacije sledećih započetih projekata:

deset kaskadnih HE na reci Ibar, ukupne snage 120 MW (lokacije Bojanići, Gokčanica, Ušće, Glavica, Cerje, Gradina, Bela Glava, Dobre Strane, Maglič i Lakat), godišnje proizvodnje 451 GWh i ukupne investicione vrednosti od oko 350 miliona €, na osnovu Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o saradnji u oblasti energetike;

sistem HE na reci Velika Morava, ukupne snage 150 MW (lokacije Ljubičevo, Trnovče, Svilajnac, Mijatovac i Varvarin), godišnje proizvodnje 650 GWh i ukupna investicione vrednosti od oko 350 miliona €, na osnovu Sporazuma o saradnji zaključenog između JP „Elektroprivreda Srbije”, Beograd i RWE AG, Opernplatz 1, Esen, Nemačka od 14.7.2010. godine i Memoranduma o razumevanju o strateškom partnerstvu između JP „Elektroprivreda Srbije”, Beograd i RWE AG, Opernplatz 1, Esen, Nemačka kojeg predstavlja RWE Innogy GmbH, Gildehofstrasse 1, Esen, Nemačka RWE Innogy Serbia d.o.o., Beograd, Francuska 27, RWE Technology GmbH, Huyssenallee 12-14, Esen, Nemačka odobrenog zaključkom Vlade 05 Broj: 018-5850/2012-1 od 8. septembra 2012. godine.

Nabrojani projekti će se realizovati u skladu sa navedenim aktima dok su isti na snazi, odnosno dok se ne stave van snage, otkažu ili okončaju.

3.3.3.1. Ostali projekti u oblasti OIE

U Jedinstvenu listu prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike, pored pomenutih projekata izgradnje vetroelektrane i solarne elektrane u Kostolcu uključeno je još nekoliko projekata u vezi sa obnovljivim izvorima energije:

korišćenje geotermalne energije u Bogatiću – vrednost projekta je 2,7 miliona € – još nije jasno definisan termin realizacije projekta;

elektrana za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije koja koristi komunalni otpad u Šapcu – vrednost projekta je 30 miliona € – još nije jasno definisan termin realizacije projekta;

promocija obnovljivih izvora energije – razvijanje tržišta biomase u Srbiji, komponenta I – vrednost projekta je 20 miliona € – još nije jasno definisan termin realizacije projekta;

instaliranje kotla na biomasu 2×1,25MW u Tivolu u Rumi – vrednost projekta je 1,6 miliona € – još nije jasno definisan termin realizacije projekta;

elektrana za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije na biomasu u Šapcu – vrednost projekta je 17 miliona € – još nije jasno definisan termin realizacije projekta;

izgradnja postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije na biomasu 4,0 MW u Pećincima – vrednost projekta je 9 miliona € – još nije jasno definisan termin realizacije projekta;

unapređenje energetske efikasnosti i veće korišćenje obnovljivih izvora energije u osnovnim školama i javnim zgradama u Kraljevu – vrednost projekta je 1 milion € – još nije jasno definisan termin realizacije projekta.

Pored navedenih projekata obnovljivih izvora energije, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike je u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština uredilo deo informacione baze podataka – SLAP baze (www.slap.skgo.org) koja je u upotrebi od 2009. godine, i u koju mogu biti uneti predlozi projekata koji se odnose na povećanje energetske efikasnosti i upotrebe OIE u objektima koji su u nadležnosti lokalnih samouprava. Ovom bazom podstiču se upravljačke strukture, ali i svi zaposleni u javnom sektoru da predlože projekte koji se odnose na njihove objekte, a koji bi mogli da doprinesu većoj upotrebi OIE.

Predloženi projekti u okviru SLAP baze služe Ministarstvu da stekne uvid u obim i prirodu mogućih investicija u narednom periodu. Takođe, prikupljene informacije će omogućiti da se potencijalnim donatorima i finansijerima predlože projekti za dalje unapređenje i realizaciju.

Realizacija ovih projekata je u različitim fazama, a izveštavanje po zbirnim efektima ovih projekata (budući da je uglavnom reč o manjim investicijama, npr. uvođenja biomase kao energenta u bolnicama ili školama, koji su prostorno distribuirani po lokalnim samoupravama) biće deo izveštaja o realizaciji NAPOIE.

3.4. Oblast nafte

Postizanje strateških ciljeva u oblasti naftnog sektora ostvaruje se primenom mera i realizacijom projekata koji su definisani tako da omoguće ostvarivanje jednog ili istovremeno više ciljeva datih u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine. Radi se o kompleksnim merama koje obuhvataju regulatorne, organizacione, tehničke, tehnološke i druge aktivnosti, kao i kapitalne investicione projekte. Usvojeni strateški ciljevi u oblasti naftnog sektora su:

obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta naftnim derivatima čiji kvalitet odgovara najvišim EU standardima;

smanjenje uvozne zavisnosti;

obezbeđenje novih pravaca snabdevanja sirovom naftom.

stepen realizacije pojedinih strateških ciljeva pratiće se indikatorima datim u REF _Ref475611066 h * MERGEFORMAT tab. 36.

3.4.1. Mere u oblasti naftnog sektora

Mere u oblasti naftnog sektora primarno usmerene ka obezbeđenju ostvarivanja strateških ciljeva obuhvataju:

1. Usklađivanje nacionalnog zakonodavnog okvira sa pravnim tekovinama EU i propisima EZ. Skup aktivnosti koji prate ovu meru odnosi se na donošenje novih ili harmonizaciju postojećih zakona i podzakonskih akata sa Direktivama i preporukama EU, kao i odlukama i preporukama Energetske zajednice i dat je u REF _Ref475611086 h * MERGEFORMAT tab. 37.

2. Mere u podoblasti naftnog sektora – istraživanje i proizvodnja su:

povećanje resursne baze i proizvodnje;

ostvarivanje planiranog obima proizvodnje ( REF _Ref475611186 h * MERGEFORMAT tab. 39) povećanjem iskorišćenja postojećih ležišta i merama za smanjenje gubitaka u proizvodnji;

eksploatacija nekonvencionalnih naftnih resursa – uljnih škriljaca (uljnih šejlova).

Skup aktivnosti koje prati ove mere prikazan je u REF _Ref475611109 h * MERGEFORMAT tab. 38.

tab.  SEQ tab. * ARABIC 36: Indikatori za praćenje efekata primene mera i realizacije projekata u naftnom sektoru

Strateški cilj

Indikator

Opis

Način računanja

Vrednost u 2016. godini

Ciljna/

proračunata vrednost u 2023. godini

Obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta naftnim derivatima čiji kvalitet odgovara najvišim EU standardima

Odnos bilansnih rezervi nafte i ukupne godišnje proizvodnje nafte1)

Indikator ukazuje na raspolaganje bilansnim rezervama nafte pri određenim vrednostima godišnjih proizvodnji; izražava se u godinama.

R/P =bilansne rezerve (mil. t)/ godišnja proizvodnja nafte (mil.t/god.)

14,30

16,47

Indikatori unapređenja prerade2)

Indikator ukazuje na povećanje dubine prerade; izražava se u procentima.

Dubina prerade (%) = Dubina prerade (t) / Ukupan ulaz* (t)

Dubina prerade (t) = Ukupan ulaz* (t) – gubici (t) – sopstvena potrošnja (t) – mazut (t)

*ukupan ulaz obuhvata: sirovu naftu, eksterne poluproizvode koji idu na preradu (bez prirodnog gasa) i vodonik (koji se dobije iz prirodnog gasa preradom na jednom rafinerijskom postrojenju)

84,89%

92%

u 2020. god.

Indikator ukazuje na povećanje proizvodnje belih derivata; izražava se u procentima.

Beli derivati (%) = Beli derivati* (t)/ Ukupan ulaz (t)

*U bele derivate se ubrajaju: TNG, propilen, motorni benzin, avio benzin, mlazno gorivo, sva gasna ulja, primarni benzin, aromati (benzen, toluen

74,10%

85,8%

u 2020. god.

Broj dana formiranja obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata3)

Indikator ukazuje na dinamiku formiranja obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata; izražava se u danima.

Broj dana formiranja rezervi = Uskladištene rezerve (t) / (Potrebne rezerve (t) /61)

13

61

Smanjenje uvozne zavisnosti

Odnos bilansnih rezervi nafte i ukupne godišnje proizvodnje nafte1)

Indikator ukazuje na raspolaganje bilansnim rezervama nafte pri određenim vrednostima godišnjih proizvodnji; izražava se u procentima.

R/P =bilansne rezerve (mil. t)/ godišnja proizvodnja nafte (mil.t/god.)

14,30

16,47

Energetski indikator održivog razvoja-ekonomska dimenzija, izvor: Energy Indicators For Sustainable Development: Guidelines And Methodologies, International Atomic Energy Agency, United Nations Department Of Economic And Social Affairs, International Energy Agency, Eurostat And European Environment Agency, 2005, http://www.unosd.org/content/documents/1237Pub1222_web%20EISD.pdf; izvor podataka: NIS.a.d.

Napomena: Treba uzeti u obzir da je vrednost parametra rezervi u ovom indikatoru promenljiva veličina zbog uticaja brojnih faktora kao što su otkrića novih ležišta, primena novih tehnologija, kao i promena ekonomskih uslova.

Energetski indikator održivog razvoja-ekonomska dimenzija, izvor: NIS.a.d.

Energetski indikator održivog razvoja-ekonomska dimenzija, definisan u skladu sa: Energy Indicators For Sustainable Development: Guidelines And Methodologies, International Atomic Energy Agency, United Nations Department Of Economic And Social Affairs, International Energy Agency, Eurostat And European Environment Agency, 2005, http://www.unosd.org/content/documents/1237Pub1222_web%20EISD.pdf; izvor podataka: JP Transnafta, Republička direkcija za robne rezerve i ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike.

tab.  SEQ tab. * ARABIC 37: Aktivnosti za usklađivanje nacionalnog zakonodavnog okvira sa pravnim tekovinama EU i propisima EZ

Aktivnost

Naziv EU propisa prema kojem se vrši usklađivanje

Rok donošenja

Odgovorne institucije.

Usvajanje akcionog plana usaglašavanja sa pravnim tekovinama o minimalnim rezervama nafte i derivata nafte.

Direktiva 119/2009/EZ

U fazi izrade

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za naftu i gas i Sektor za geologiju i rudarstvo), Uprava za rezerve energenata kao organ u sastavu Ministarstva rudarstva i energetike.

Usvajanje Pravilnika o rokovima, sadržaju i načinu dostavljanja podataka o nabavci i prodaji nafte, derivata nafte, biogoriva i komprimovanog prirodnog gasa i podataka o cenama derivata nafte i biogoriva sa i bez akciza i poreza.

Odluka Saveta 99/280/EZ i Uredba Saveta 2964/95

IV kvartal 2018. godine

Donošenje Uredbe o programu mera za stavljanje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte na tržište u slučaju kada je ugrožena sigurnost snabdevanja energijom i energentima – Krizni plan.

Direktiva 119/2009/EZ

IV kvartal 2018. godine

Transponovanje Direktive 94/22/EZ u skladu sa drugim revidiranim Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), usvojenim u novembru 2016. godine.

Direktiva 94/22/EZ

IV kvartal 2018. godine

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za naftu i gas i Sektor za geologiju i rudarstvo).

Usvajanje Pravilnika o izveštaju o poslovanju kompanija koja vrše istraživanja i eksploataciju nafte i gasa.

Direktiva 2013/30/EU – čl. 20-22.

IV kvartal 2018. godine

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za naftu i gas i Sektor za geologiju i rudarstvo).

Analiza odredbi Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kao osnova za transponovanje Direktive 94/22/EZ u skladu sa drugim revidiranim Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), usvojenim u novembru 2016. godine.

Direktiva br. 94/22/EZ

2017-2018. godine

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za geologiju i rudarstvo).

Usvajanje podzakonskih akata Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kojima će se regulisati pitanja u vezi sa odlaganjem i upravljanjem rudarskim otpadom odnosno uslovi, kriterijumi i postupak izdavanja dozvole za upravljanje otpadom.

Direktiva br. 2006/21/EZ 

U fazi izrade

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike.

Uspostavljanje ili jačanje institucionalne strukture i administrativnih kapaciteta u cilju sprovođenja i primene propisa, odnosno sprovođenja postupka javnog tendera za izdavanje i korišćenje ovlašćenja za prospekciju i proizvodnju ugljovodonika.

2019-2021. godine

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za geologiju i rudarstvo).

Uspostavljanje ili jačanje institucionalne strukture i administrativnih kapaciteta u cilju praćenja ispunjenja obaveze dostavljanja prijave okolnosti svake veće nesreće u kojoj su uključene kompanije koje su registrovane na svojoj teritoriji za istraživanje i/ili eksploataciju nafte i gasa, a sami ili preko zavisnih preduzeća, izvode ofšor aktivnosti na istraživanju ili eksploataciji nafte i gasa izvan teritorija EU.

2019-2021. godine

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za geologiju i rudarstvo).

Realizacija planirane dinamike postepenog povećavanja količine obaveznih rezervi nafte i/ili derivata nafte.

Direktiva 119/2009/EZ o uspostavljanju obaveznih rezervi nafte i/ili derivata nafte u minimalnoj količini koja je jednaka devedesetodnevnom neto uvozu ili šezdesetjednodnevnoj domaćoj potrošnji

2021-31. decembar 2022. godine

Uprava za rezerve energenata kao organ u sastavu Ministarstva rudarstva i energetike.

Uključivanje postupka izdavanja energetske dozvole za izgradnju objekata za proizvodnju derivata nafte, naftovoda i i produktovoda, objekata za skladištenje nafte, derivata nafte,biogoriva, komprimovanog prirodnog gasa i utečnjenog prirodnog gasa ukupnog rezervoarskog prostora većeg od 10 m3 u elektronske usluge E-portala.

2018. godina

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Privredna komora Srbije.

tab. SEQ tab. * ARABIC 38: Aktivnosti u podoblasti naftnog sektora – istraživanje i proizvodnja

Mera

Aktivnost

Rok za izvršenje

Odgovorni subjekat

Povećanje resursne baze i proizvodnje

Nastavak naftno-geoloških istraživanja u jugoistočnom delu Panonskog basena u Republici Srbiji

2017-2020/2021. godine

NIS a.d.

Zahtevi za nastavak naftno-geoloških istraživanja u jugoistočnom delu Panonskog basena u Republici Srbiji

2020/2021.-2023. godine

Projekti geološko-istražnih radova u BiH i na licencnim blokovima u Mađarskoj i Rumuniji

2017-2023. godine

Završetak „Studije regionalnog geološkog modela i ocena perspektivnosti na naftu i gas Panonskog basena”

do 2018. godine

Ulaganja u koncesiona prava u inostranstvu

2017-2023. godine

Ostvarivanje planiranog obima proizvodnje povećanjem iskorišćenja postojećih ležišta i merama za smanjenje gubitaka u proizvodnji

Ulaganja u geološko-tehničke mere

2017-2023. godine

NIS a.d.

Bušenje razradnih bušotina

2017-2023. godine

Primena dopunskih metoda povećanja iskorišćenja (utiskivanje CO2)

2017-2023. godine

Primena stimulativnih metoda za povećanje proizvodnje

2017-2023. godine

Eksploatacija nekonvencionalnih naftnih resursa – uljnih škriljaca (uljnih šejlova)

Reorganizacija JP PEU Resavica – „Aleksinački rudnik”

ministarstvo nadležno za poslove privrede i ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Plan proizvodnje nafte za period 2017-2023. godine dat je u REF _Ref475611186 h * MERGEFORMAT tab. 39. U ukupnom obimu planirane proizvodnje nafte prikazana je planirana proizvodnja na trenutno aktivnim eksploatacionim poljima: Jermenovci, Lokve, Janošik, Velika Greda jug, Elemir, Zrenjanin, Zrenjanin sever, Itebej, Boka, Rusanda, Mihajlovo, Srpska Crnja, Vojvoda Stepa, Turija sever, Čoka, Kikinda, Kikinda Varoš, Kikinda Varoš jug, Kikinda Varoš sever, Majdan, Mokrin, Čantavir, Kelebija, Palić, Velebit, Sirakovo, Bradarac-Maljurevac i Kasidol, kao i proizvodnja planirana na otkrivenim ležištima nafte: Kikinda zapad, Iđoš, Rusanda severoistok, Kikinda istok, Vrbica Podlokanj, Crna bara jug, Kurjače i Obilićevo.

tab. SEQ tab. * ARABIC 39: Plan proizvodnje nafte u periodu 2017-2023. godine

Planirana proizvodnja nafte* (t)

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

858.051

762.028

669.482

627.030

589.455

565.329

533.700

*Napomena: Obim planirane proizvodnje sirove nafte na poljima u eksploataciji definisan je na osnovu aktivnih odobrenja, a proizvodnja planirana na otkrivenim ležištima bazirana je na aktuelnim pretpostavkama o očekivanoj ceni sirove nafte u narednom periodu.

Na teritoriji Republike Srbije kompanija NIS a.d. izvodi naftno-geološka istraživanja na sedam odobrenih istražnih prostora, sa istražnim rokom do 31. decembra 2019. godine na jednom odobrenom istražnom prostoru na teritoriji Republike Srbije južno od Save i Dunava i do 31. decembra 2020. godine na šest odobrenih istražnih prostora na teritoriji AP Vojvodine. Kompanija NIS.a.d. će u skladu sa odredbama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Službeni glasnik RS”, broj 101/15) i Zakona o odbrani („Službeni glasnik RS”, br. 116/07,88/09, 88/09-dr. zakon, 104/09-dr.zakon i 10/15), aplicirati za nastavak naftno-geoloških istraživanja za period od pet godina (istražni periodi 3+2 godine).

Budućim projektima geoloških istraživanja, utvrdiće se potrebne geološke, geofizičke, geohemijske, laboratorijske i druge metode koje će se u definisanom obimu primeniti na lokalitetima perspektivnim za otkrivanje naftnih ležišta.

Plan izrade projektne dokumentacije, realizacija geoloških istražnih radova i ostalih zakonom propisanih obaveza dat je u REF _Ref475611199 h * MERGEFORMAT tab. 40.

tab. SEQ tab. * ARABIC 40: Projekti geoloških istraživanja

R.b.

Naziv

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

1

Projekat GI na istražnom prostoru severni Banat

izrada projekta

X

X

X

pribavljanje odobrenja za nastavak istraživanja

X

X

realizacija projekta

X

X

X

X

X

X

X

X

X

godišnji/završni izveštaji o izvedenim geološkim istraživanjima

X

X

X

X/X

X

X

X/X

X

X/X

2

Projekat GI na istražnom prostoru srednji Banat

izrada projekta

X

X

X

pribavljanje odobrenja za nastavak istraživanja

X

X

realizacija projekta

X

X

X

X

X

X

X

X

X

godišnji/završni izveštaji o izvedenim geološkim istraživanjima

X

X

X

X/X

X

X

X/X

X

X/X

3

Projekat GI na istražnom prostoru južni Banat

izrada projekta

X

X

X

pribavljanje odobrenja za nastavak istraživanja

X

X

realizacija projekta

X

X

X

X

X

X

X

X

X

godišnji/završni izveštaji o izvedenim geološkim istraživanjima

X

X

X

X/X

X

X

X/X

X

X/X

4

Projekat GI na istražnom prostoru severna Bačka

izrada projekta

X

X

X

pribavljanje odobrenja za nastavak istraživanja

X

X

realizacija projekta

X

X

X

X

X

X

X

X

X

godišnji/završni izveštaji o izvedenim geološkim istraživanjima

X

X

X

X/X

X

X

X/X

X

X/X

5

Projekat GI na istražnom prostoru južna Bačka

izrada projekta

X

X

X

pribavljanje odobrenja za nastavak istraživanja

X

X

realizacija projekta

X

X

X

X

X

X

X

X

X

godišnji/završni izveštaji o izvedenim geološkim istraživanjima

X

X

X

X/X

X

X

X/X

X

X/X

6

Projekat GI na istražnom prostoru Srem

izrada projekta

X

X

X

pribavljanje odobrenja za nastavak istraživanja

X

X

realizacija projekta

X

X

X

X

X

X

X

X

X

godišnji/završni izveštaji o izvedenim geološkim istraživanjima

X

X

X

X/X

X

X

X/X

X

X/X

7

Projekat GI na istražnom prostoru Srbije južno od Save i Dunava

izrada projekta

X

X

X

X

pribavljanje odobrenja za nastavak istraživanja

X

X

realizacija projekta

X

X

X

X

X

X

X

X

godišnji/završni izveštaji o izvedenim geološkim istraživanjima

X

X

X/X

X

X

X/X

X

X/X

Do 2020. godine će u okviru odobrenih istražnih prostora za vršenje geoloških istraživanja nafte i gasa biti realizovana planirana 3D seizmička ispitivanja na svim velikim poligonima, na osnovu čega će biti vršena seizmo-geološka interpretacija u cilju izdvajanja perspektivnih lokaliteta za istražno bušenje.

Planirani broj istražnih bušotina koji će se realizovati na teritoriji Republike Srbije u periodu 2017-2023. godine prikazan je u REF _Ref475611218 h * MERGEFORMAT tab. 41. Za period od 2017. do 2020. godine, broj istražnih bušotina dat je na osnovu važećih projekata geoloških istraživanja, a za period 2021-2023.godine dat je plan bušenja prema do sada ostvarenim rezultatima, a što će biti definisano novim projektima.

tab. SEQ tab. * ARABIC 41: Planirani broj istražnih bušotina*

Godina

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Broj bušotina

7

8

7

8

10

11

14

*Napomena: Planirani broj istražnih bušotina baziran je na aktuelnim pretpostavkama o očekivanoj ceni sirove nafte u narednom periodu.

Projekti geološko-istražnih radova u BiH i na licencnim blokovima u Mađarskoj i Rumuniji odnose se na:

Rezultati istraživanja ugljovodonika na teritoriji Republike Srpske u BiH koje izvodi „Jadran-Naftagas” (ćerka kompanije NIS a.d. i „Njeftegazinkor”) definisaće dinamiku istraživanja i proizvodnje u ovom regionu.

U Rumuniji je NIS a.d. započeo geološko-istražne delatnosti na šest licencnih blokova.

U Mađarskoj je NIS a.d. u partnerstvu sa austrijskom kompanijom RAG (Austrija), započeo geološko-istražne delatnosti u dva istražna bloka

Završetak „Studije regionalnog geološkog modela i ocena perspektivnosti na naftu i gas Panonskog basena” sa ciljem da se na bazi analize i interpretacije prikupljenih geoloških podataka sa prostora Srbije, Mađarske, Rumunije i BiH uradi geološko modelovanje Panonskog basena i izaberu najperspektivniji regioni za buduća naftno-geološka istraživanja NIS a.d. planiran je za kraj 2017. godine.

Plan izrade razradnih bušotina na aktivnim eksploatacionim poljima u periodu 2017-2023. godina prikazan je u REF _Ref475611245 h * MERGEFORMAT tab. 42.

Vrednost indikatora odnosa bilansnih rezervi i projekcija buduće godišnje proizvodnje nafte (R/P) data je u REF _Ref475611259 h * MERGEFORMAT tab. 43.

tab. SEQ tab. * ARABIC 42: Planirani projekti bušenja na aktivnim eksploatacionim poljima u periodu 2017-2023. godina

Godina

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Broj razradnih bušotina

30

20

20

20

20

20

20

tab. SEQ tab. * ARABIC 43: Vrednost indikatora odnosa bilansnih rezervi i projekcija buduće godišnje proizvodnje nafte

Godina

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

R/P (god.)

14,99

15,75

16,79

16,86

16,87

16,55

16,47

3. Mere u podoblasti naftnog sektora – prerada

Nastavak modernizacije rafinerije nafte u Pančevu

Skup aktivnosti koji prati ove mere prikazan je u REF _Ref475611272 h * MERGEFORMAT tab. 44.

4. Mere u podoblasti naftnog sektora – transport

Izgradnja prvog objekta sistema produktovoda

Razvoj međunarodne saradnje u cilju povezivanja naftovodnih sistema, kao i sistema produktovoda

Skup aktivnosti koji prati ove mere prikazan je u REF _Ref475611282 h * MERGEFORMAT tab. 45.

5. Mere u podoblasti naftnog sektora – promet

Obezbeđenje obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata u skladu sa direktivom 119/2009/EZ.

Skup aktivnosti koji prate ove mere prikazan je u REF _Ref475611292 h * MERGEFORMAT tab. 46.

6. Mere za unapređenje energetske efikasnosti

U REF _Ref475611305 h * MERGEFORMAT tab. 47 prikazane su aktivnosti Akcionog plana energetske efikasnosti NIS a.d. za 2017. godinu. Akcioni plan energetske efikasnosti u kompaniji NIS a.d. planira se na godišnjem nivou.

Rafinerija nafte u Pančevu uključena je od 2008. godine u program uporedne analize ključnih pokazatelja poslovanja rafinerija po „Solomon” metodologiji po kome se prati Indeks energetskog intenziteta („IEI”). Vrednost „IEI” po realizaciji projekta „Duboka prerada” data je u okviru prikaza navedenog projekta.

7. Mere zaštite životne sredine

U REF _Ref475611317 h * MERGEFORMAT tab. 48 date su aktivnosti za zaštitu životne sredine u cilju usaglašavanja rada NIS a.d. Novi Sad, sa propisima Republike Srbije i EU do 2025. godine. U REF _Ref484343826 h * MERGEFORMAT tab. 49 dati su projekti i aktivnosti za zaštitu životne sredine u JP Transnafta u periodu 2016-2023. godine.

Prikaz emisije štetnih materija u vazduh, količine otpadnih voda, otpada, hemikalija, zagađenja zemljišta i akcidenata koji su izvor zagađenja životne sredine sa preduzetim merama zaštite životne sredine koje se u NIS a.d. Novi Sad daju na godišnjem nivou, biće obrađen u Izveštaju o strateškoj proceni uticaja POS za period od 2017. do 2023. godine na životnu sredinu.

tab.  SEQ tab. * ARABIC 44: Aktivnosti u podoblasti naftnog sektora – prerada

Mera

Aktivnost

Rok za izvršenje

Odgovorni subjekti

Nastavak modernizacije rafinerije nafte u Pančevu

Druga faza modernizacije rafinerije u Pančevu unapređenjem proizvodnje i povećanjem energetske efikasnosti prerade i procesnih postrojenja

2017-2019. godine

NIS a.d.

tab.  SEQ tab. * ARABIC 45: Aktivnosti u podoblasti naftnog sektora – transporta

Mera

Aktivnost

Rok za izvršenje

Odgovorni subjekti

Izgradnja sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju

Izgradnja deonice Pančevo-Smederevo

Kraj 2020. godine

JP Transnafta

Izgradnja deonice Pančevo-Novi Sad

Kraj 2022. godine

JP Transnafta

Razvoj međunarodne saradnje u cilju povezivanja sistema za transport sirove nafte, kao i sistema produktovoda

Sporazumi sa zainteresovanim stranama u regionu i šire

Kraj 2022. godine

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike i operator transportnog sistema – JP Transnafta

tab.  SEQ tab. * ARABIC 46: Aktivnosti u podoblasti naftnog sektora – promet

Mera

Aktivnost

Rok za izvršenje

Odgovorni subjekti

Formiranje obaveznih rezervi

Nabavka sirove nafte i naftnih derivata

kraj 2022. godine

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Izmena zakonske regulative

2017. godina

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove finansija

Obezbeđenje novih skladišnih kapaciteta

kraj 2022. godine

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Republička direkcija za robne rezerve i JP Transnafta (skladišta u javnoj svojini)

tab. SEQ tab. * ARABIC 47: Akcioni plan energetske efikasnosti NIS a.d. za 2017. godinu

Naziv bloka NIS a.d.

Aktivnosti

Vrsta energije

Energetske uštede

Jedinica mere

Novčane uštede[hilj.RSD]

Istraživanje i proizvodnja

Kompenzacija reaktivne energije

Električna energija

2,908

Balansiranje, remont, zamena pumpnih jedinica, rad u nižoj tarifi

Električna energija

2,771

hilj. kWh

23,397

Smanjenje potrošnje i troškova na grejanje rezervoara i ugradnja energetski efikasnije opreme, prelazak na TS sa dizel agregata

Električna energija

8,462

hilj. kWh

74,706

Modernizacija osvetljenja

Električna energija

117

hilj. kWh

869

Prerada

Smanjenje potrošnje električne energije ugradnjom izmenjivača, promenom dimenzije parovoda i druge operativne aktivnosti

Električna energija

13,100

hilj. kWh

88,065

Investicione mere za povećanje energetske efikasnosti

Toplotna

77,428

Gcal

325,707

Organizaciono tehničke

Toplotna

19,961

Gcal

92,457

Investicione mere za povećanje energetske efikasnosti

Goriva

25,447

ten

622,752

Organizaciono tehničke

Goriva

3,400

ten

80,192

Energetika

Ugradnja energetski efikasnije opreme

Električna energija

940

hilj. kWh

5,800

Automatizacija i modernizacija pogona

Električna energija

2,427

hilj. kWh

17,212

Rekonstrukcija dela pogona

Toplotna

87

Gcal

803

Automatizacija i modernizacija pogona

Goriva

668

ten

20,215

Promet

Nabavka novih vozila

Goriva

62

ten

8,818

Poslovni centri

Modernizacija klimatizacije

Električna energija

300

hilj. kWh

2,400

Modernizacija klimatizacije

Toplotna

1,500

Gcal

10,800

Pogon za proizvodnju pijaće vode „Jazak”

Modernizacija rasveta

Električna energija

15

hilj. kWh

81

tab. SEQ tab. * ARABIC 48: Aktivnosti za zaštitu životne sredine u cilju usaglašavanja rada NIS a.d. Novi Sad sa propisima Republike Srbije i EU do 2025. godine

Mera

Aktivnost

Iznos ulaganja

(milioni €)

Rok

za izvršenje

Odgovorni subjekti

Blok Prerada

1

Sanacija i razdvajanje uljne i atmosferske kanalizacije u RNP

0,05

2017-2025. godine

NIS a.d.

2

Projekat pranja ejektorskog gasa na S-2200 (smanjenje emisije SOx)

1,06

2017-2025. godine

NIS a.d.

3

Ugradnja separatora na liniji SLOP-a

1,06

2017-2025. godine

NIS a.d.

4

Rekonstrukcija zgrade dispečera u RNP

0,02

2017-2025. godine

NIS a.d.

5

CEMS na S-5000

0,17

2017-2025. godine

NIS a.d.

6

Rekonstrukcija sistema gasne detekcije i protivpožarne zaštite na pećima

0,44

2017-2025. godine

NIS a.d.

7

Rekonstrukcija rezervoara FB-0805

0,41

2017-2025. godine

NIS a.d.

8

Rekonstrukcija rezervoara FB-1109

0,20

2017-2025. godine

NIS a.d.

9

Aminsko pranje za gas sa DA-2107 na postrojenju Atmosferska destilacija II u skladu sa IED direktivom br. 2010/75/EU

2,10

2017-2025. godine

NIS a.d.

10

Ugradnja brenera za smanjenje emisije „Low NOx” na procesnim pećima i kotlovima

2,78

2017-2025. godine

NIS a.d.

11

Preusmeravanje off-gasa iz S-5000 na baklju

0,10

2017-2025. godine

NIS a.d.

12

Izgradnja zatvorenog sistema uzimanja uzoraka u proizvodnji

0,22

2017-2025. godine

NIS a.d.

13

Rekonstrukcija i modernizacija pristaništa RNP na Dunavu

0,03

2017-2025. godine

NIS a.d.

14

Modernizacija instalacija za utovar/istovar bitumena na ŽP/AP, spaljivanje otpadnih gasova iz rezervoara i ugradnja radarskih mešača i temperaturnih sondi na rezervoarima

0,87

2017-2025. godine

NIS a.d.

15

Adaptacija sistema grejanja prirodnog gasa na S-9900,S-9950 i regulacija protoka prirodnog gasa na S-9900

0,01

2017-2025. godine

NIS a.d.

16

Izrada novih platformi i sanacija postojećih platformi i gazišta u RNP i RNS u cilju povećanja zaštite i bezbednosti zaposlenih u RNP i RNS

0,38

2017-2025. godine

NIS a.d.

17

Uređenje lokacije za izvođače radova prema planu za 2016. godinu

0,01

2017-2025. godine

NIS a.d.

18

Odsumporavanje dimnih gasova za peć BA-0252

1,00

2017-2025. godine

NIS a.d.

19

Rekonstrukcija sistema VME

0,50

2017-2025. godine

NIS a.d.

20

Ugradnja EC filtera na dimnom kanalu postrojenja FCC

4,00

2017-2025. godine

NIS a.d.

21

Rekonstrukcije za usaglašavanje u skladu sa zahtevima „VOC” direktiva 1994/63/EZ i 2009/126/EZ

0,68

2017-2025. godine

NIS a.d.

Blok Energetika

22

Projekti geotermalne energije

0,21

2017-2025. godine

NIS a.d.

23

Projekat Termoelektrana-toplana Pančevo – deo NIS a.d.

70,6

2017-2025. godine

NIS a.d.

24

Izgradnja kogenerativnih postrojenja

15,61

2017-2025. godine

NIS a.d.

25

Projekti komprimovanja prirodnog gasa (KPG)

2,27

2017-2025. godine

NIS a.d.

26

Projekat rekonstrukcija sistema za grejanje u RNS

0,67

2017-2025. godine

NIS a.d.

27

Adaptacija sistema za povrat kondenzata

0,24

2017-2025. godine

NIS a.d.

Blok Istraživanje i proizvodnja

28

Ekološki projekti

10,27

2017-2025. godine

NIS a.d.

Blok Promet

29

Investicija u tehničko tehnološke mere koje je potrebno preduzeti u delu postrojenja za manipulaciju i skladištenje benzina u skladu sa zahtevima „VOC” direktiva 1994/63/EZ i 2009/126/EZ

6,02

2017-2025. godine

NIS a.d.

30

Ugradnja separatora, pijezometara i merača protoka za zauljene otpadne vode sa pratećom projektnom dokumentacijom na SSG i skladištima

0,92

2017-2025. godine

NIS a.d.

31

Sanacija vodozahvata sa ugradnjom filtera, rekonstrukcija kanalizacije i TOV u RNS

0,40

2017-2025. godine

NIS a.d.

32

Rekonstrukcija i dogradnja fekalne kanalizacije SND NS

0,28

2017-2025. godine

NIS a.d.

Blok Servisi

33

Nabavka i ugradnja uređaja za merenje ispuštenih otpadnih voda

0,12

2017-2025. godine

NIS a.d.

34

Izgradnja sistema kanalizacije – NAFTAGAS Naftni Servisi Pogon Šangaj

0,10

2017-2025. godine

NIS a.d.

35

Izgradnja i opremanje skladišta za odlaganje opasnog i neopasnog otpada (oprema za manipulaciju i merenje otpada, apsorbenti, tankvani)

0,15

2017-2025. godine

NIS a.d.

36

Izgradnja tri nova bazena za odlaganje isplačnog materijala

2,98

2017-2025. godine

NIS a.d.

tab. SEQ tab. * ARABIC 49: Projekti i aktivnosti za zaštitu životne sredine u JP Transnafta u periodu 2016-2023. godine

Redni broj

Projekat/aktivnost

Opis

Procenjena vrednost ulaganja

Rok

za izvršenje

Odgovorni subjekti

1

Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa – lokacija Terminal – sirova nafta

Identifikacija opasnosti i prikaz mogućeg razvoja udesa, analiza posledica i mere prevencije

5.000.000,00 RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta

2

Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa – produktovod – lokacija Rafinerija – skladištenje derivata

Identifikacija opasnosti i prikaz mogućeg razvoja udesa, analiza posledica i mere prevencije

5.000.000,00 RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta

3

Procena uticaja na životnu sredinu sa planom zaštite od udesa skladišta pogonskog goriva „Ledinci”

Mere zaštite životne sredine

Opis mogućih značajnih uticaja skladišta pogonskog goriva na životnu sredinu

1.000.000,00 RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta

4

Procena uticaja na životnu sredinu sa planom zaštite od udesa za skladište Knić, Umac baza i Jeminska stena

Mere zaštite životne sredine

Opis mogućih značajnih uticaja skladišta pogonskog goriva na životnu sredinu

3.000.000,00 RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta

5

Monitoring u životnoj sredini na objektima JP Transnafta

Monitoring vazduha / imisije u vazduhu i emisija – ukupni ugljovodonici BTX i NO2 i CO)

Monitoring površinskih voda na prisustvo ugljovodonika naftnog porekla

Monitoring podzemnih voda na prisustvo ugljovodonika naftnog porekla

Monitoring voda na izlasku iz separatora zauljenih voda – ugljovodonici C10-C40

Kvalitet zemljišta

Nivo buke i vibracija

Nivo podzemnih voda

5.000.000,00 RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta

6

Projekti sanacije i remedijacije u slučaju kontaminacije / akcidenta

Stanje životne sredine na lokaciji nakon kontaminacije – Istražni radovi

Količine i koncentracija opasnih materija na lokaciji i uticaj na životnu sredinu

Projektno rešenje sanacije i remedijacije

Mere kontrole

21.000.000,00

RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta

7

Preventivne mere u cilju sprečavanja zagađenja na objektima JP Transnafta

Angažovanje ovlašćene firme u cilju sprečavanja zagađenja -postavljanje zaštitnih brana na vodotokovima

Obezbeđivanje adsorbenata i zaštitnih sredstava

Obezbeđivanje polietilenskih folija za bezbedno odlaganje kontaminiranog otpada

Selektivno razdvajanje otpada i bezbedno skladištenje

12.000.000,00 RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta

8

Mere i aktivnosti u cilju sprečavanja zagađenja nastalog akcidentom – Terminal i cevovodni sistem

Izgradnja sabirnih šahtova

Crpljenje nafte pomoću vakum pumpi iz zemljišta i vode

Remedijacija kontaminiranog zemljišta i vode

Rekultivacija terena

Izgradnja pijezometarskih konstrukcija

40.000.000,00 RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta

9

Mere i aktivnosti u cilju sprečavanja zagađenja nastalog akcidentom – produktovod

Izgradnja sabirnih šahtova

Crpljenje derivata pomoću vakum pumpi iz zemljišta i vode

Remedijacija kontaminiranog zemljišta i vode i trajno zbrinjavanje otpada

Rekultivacija terena

Izgradnja pijezometarskih konstrukcija

2016-2023. godine

JP Transnafta

10

Mere i aktivnosti u cilju sprečavanja zagađenja nastalog akcidentom – skladište „Ledinciˮ

Postavljanje upijajućih brana i sakupljanje izlivenog goriva sa vodenih i betonskih površina

Upotreba sredstava za razgradnju i razgradnja ugljovodonika na vodenim površinama

Sakupljanje izlivenog goriva iz rezervoara, slivnih cisterni i šahtova

Čišćenje separatora

Remedijacija kontaminiranog zemljšta i trajno zbrinjavanje opasnog otpada

Rekultivacija terena

Izgradnja pijezometarskih konstrukcija kao osmatračnica podzmenih voda

15.000.000,00 RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta

11

Mere i aktivnosti u cilju sprečavanja zagađenja nastalog akcidentom – Skladišta Knić, Umac baza i Jeminska stena

Postavljanje upijajućih brana i sakupljanje izlivenog goriva sa vodenih i betonskih površina

Upotreba sredstava za razgradnju i razgradnja ugljovodonika na vodenim površinama

Sakupljanje izlivenog goriva iz rezervoara, slivnih cisterni i šahtova

Čišćenje separatora

Remedijacija kontaminiranog zemljšta i trajno zbrinjavanje opasnog otpada

Rekultivacija terena

Izgradnja pijezometarskih konstrukcija kao osmatračnica podzmenih voda

2016-2023. godine

JP Transnafta

12

Zbrinjavanje opasnog i neopasnog otpada na objektima JP Transnafta

Ispitivanje otpada i određivanje indeksnog broja otpada

Nabavka kontejnera i buradi za selektivno odvajanje i sakupljanje otpada

Adaptacija privremenih skladišta za sakupljanje otpada na lokacijama JP Transnafta

Obeležavanje otpada i vođenje lista otpada

Zbrinjavanje opasnog i neopasnog otpada

Izrada i ažuriranje planova upravljanja otpadom

15.000.000,00 RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta

13

Sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda i kontrola ispravnosti objekata za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda

Zbrinjavanje otpadnih voda

Kontrola vodonepropusnosti

10.000.000,00 RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta

3.4.2. Lista projekata u oblasti nafte

3.4.2.1. Projekti u podoblasti prerade

P.18. Strateški projekat „Duboka prerada”

tab. SEQ tab. * ARABIC 50: Osnovne karakteristike projekta „Duboka prerada”

Tehničke karakteristike i opis projekta

Efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Vrednost projekta i izvor sredstava

Implementacija tehnologije odloženog koksovanja kao druga faza modernizacije prerađivačkih kapaciteta rafinerije nafte u Pančevu

Ovim projektom će se omogućiti povećanje dubine prerade (na 92%) i povećanje proizvodnje belih derivata (na 85,8%), uz istovremeno unapređenje i povećanje efikasnosti procesa prerade, uz povećanje dostupnosti postrojenja i maksimizaciju nivoa optimizacije energetskih troškova.

Realizacijom projekta će se obezbediti implementacija Direktive 1999/32/EZ u delu sadržaja sumpora u uljima za loženje, odnosno usklađivanje sa zakonskom regulativom EU u oblasti zaštite životne sredine.

Realizacijom projekta, zajedno sa drugim merama koje će se takođe realizovati u Rafineriji Pančevo, Indeks energetskog intenziteta („IEI”, utvrđen na osnovu Solomon metodologije) će se skoro izjednačiti sa svetskim rafinerijama čiji je IEI postavljen kao reperni indeks.

Prema makroekonomskim pokazateljima korišćenim za proračun projekta, očekivano prosečno povećanje profita pre oduzimanja kamate, poreza na dobit i amortizacije (tzv. EBITDA) za period nakon starta projekta je na nivou od 87 miliona $ godišnje.

330 miliona $ bez PDV-a

(sopstvena sredstva NIS a.d.)

tab. SEQ tab. * ARABIC 51: Status projekta

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Duboka prerada

Tokom 2013-2014. godine urađena je studija izvodljivosti projekta. U studiji su razmatrana tri tehnološka rešenja za povećanje dubine prerade i tehnologija odloženog koksovanja (DCU) se pokazala kao optimalno rešenje (pored činjenice da je i najviše u primeni). Početkom 2015. godine potpisan je ugovor sa kompanijom CB&I za izradu baznog i proširenog baznog projekta (BDP/FEED) za projekat „Duboka prerada”. Tokom 2015. godine CB&I je izradila konceptualnu studiju projekta i dostavila bazni projekat (BDP), a u 2016. su završene aktivnosti na izradi proširenog baznog projekta za potrebe izgradnje glavnog, kao i pomoćnih postrojenja za odloženo koksovanje. Sprovedena je tenderska procedura i CB&I je odabran za realizaciju EPCm faze projekta. Projekat ima dva „radna paketa”: WP1 – izgradnja DCU i pratećih postrojenja, WP2 – modernizacija i rekonstrukcija postojećih postrojenja zbog promene režima rada rafinerije.

Pribavljanje nedostajućih dozvola

tab. SEQ tab. * ARABIC 52: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS

Projekat:

„Duboka prerada”

Odgovorna subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Izgradnja DCU i pratećih postrojenja

NIS a.d.

h

Modernizacija i rekonstrukcija postojećih postrojenja zbog promene režima rada rafinerije

h

h

Testiranje novih mogućnosti prerade

x

3.4.2.2. Projekti u podoblasti transporta

P. 19. Projekat „Izgradnja Prvog objekta sistema produktovoda”

Cilj izgradnje sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju je obezbeđivanje ekonomičnog, efikasnog i sa aspekta zaštite životne sredine povoljnijeg načina transporta naftnih derivata proizvedenih u rafineriji nafte Pančevo i predstavlja projekat od nacionalnog i strateškog interesa jer doprinosi sigurnosti snabdevanja.

Sa ekonomske tačke gledišta transport produktovodom je najefikasniji u smislu visine operativnih troškova, gubici pri transportu su minimalni i u pitanju je transport „just-in-time”, odnosno obezbeđuje se velika preciznost i pouzdanost predviđanja vremena transporta.

Sa društveno-ekonomske tačke gledišta, transport produktovodima može znatno da doprinese redukciji saobraćajnih zagušenja, kao i da smanji eksterne troškove koji se nadoknađuju iz budzeta (brojni saobraćajni akcidenti, zagađenje životne sredine, habanje i oštećenje saobraćajnica). Indirektna društvena korist je i manja potrošnja energije pri transportu naftnih derivata produktovodom u odnosu na druge vidove transporta.

Sa ekološko-bezbedonosnog aspekta, cevovodni transport je najbezbedniji vid transporta naftnih derivata koji ima najmanje negativnih uticaja na životnu sredinu (najmanja emisija ugljen-dioksida, azotnih oksida i isparljivih organskih jedinjenja, nema buke) i najmanje akcidenata sa smrtnim ishodom ili ozbiljnim povredama.

Druge prednosti produktovoda su veliki transportni kapacitet, kraće trase s obzirom da se cevovodi polažu i u vodi, prostor koji zauzimaju je mali, a veoma značajna je i mogućnost prekograničnog regionalnog povezivanja, što je podržano Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice zemalja Jugoistočne Evrope.

tab. SEQ tab. * ARABIC 53: Osnovne karakteristike projekta „Izgradnja Prvog objekta sistema produktovoda

Tehničke karakteristike

Opis

Efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Vrednost projekta i izvor finansiranja

Prvi objekat sistema produktovoda ima dužinu 26,9 +90,3 km =117,2 km i tri terminala (otpremni u Pančevu, prijemni u Smederevu i Novom Sadu)

Izgradnja Prvog objekta sistema produktovoda predviđena je u tri faze: izgradnja produktovoda koji povezuju Rafineriju nafte Pančevo i postojeće skladišne rezervoare u Smederevu i Novom Sadu, izgradnja novih rezervoara u Pančevu i Smederevu i obezbeđenje uslova za dalji transport.

Polazna tačka je od terminala u Pančevu, od koga se granaju dva pravca: južni – prema Smederevu i severni – prema Novom Sadu.

Južni pravac započinje trasom produktovoda Pančevo-Smederevo, od otpremnog terminala uz rafineriju nafte Pančevo, duž trase puta Pančevo-Kovin, i dovodi se na prijemni terminal Smederevo, koji se nalazi na lokaciji uz postojeće skladište NIS a.d. u Smederevu

Severni pravac započinje trasom produktovoda Pančevo-Novi Sad u zoni trase postojećeg naftovoda (bivšeg jugoslovenskog naftovoda) i povezuje se na prijemni terminal, na lokaciji uz rafineriju nafte Novi Sad.

Povećanje sigurnosti snabdevanja derivatima nafte.

Ekonomičniji način transporta po ceni nižoj od sadašnjih 4,7 € /t za brodski transport i do 9 € /t za drumski transport.

Značajno će se smanjiti i potrošnja energenata po toni transportovanih derivata nafte čime se povećava energetska efikasnost transporta za oko 60%.

Očuvanje saobraćajne infrastrukture na dosadašnjim pravcima snabdevanja.

Smanjenje zagađenja životne sredine i posledično smanjenje uticaja na zdravlje stanovništva i smanjenje troškova zdravstvenih usluga.

Prema idejnom projektu vrednost je 30 miliona €, a primenom racionalnijih tehnoloških rešenja, trebalo bi da bude znatno niža;

JP Transnafta.

tab. SEQ tab. * ARABIC 54: Status projekta

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Prvi objekat sistema produktovoda

Kompletna planska dokumentacija je završena, dok je od projektno-tehničke dokumentacije urađena Studija opravdanosti sa Idejnim projektom i Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za potrebe izgradnje Prvog objekta sistema produktovoda (deonice Pančevo – Smederevo i Pančevo – Novi Sad).

Projekat za izvođenje i Projekat za građevinsku dozvolu deonice Pančevo-Smederevo.

Projekat za izvođenje i Projekat za građevinsku dozvolu deonice Pančevo-Novi Sad.

Tenderska dokumentacija za izgradnju.

tab. SEQ tab. * ARABIC 55: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS

Projekat:

„Izgradnja prvog objekta sistema produktovoda”

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Projekat za izvođenje i Projekat za građevinsku dozvolu deonice Pančevo-Smederevo

JP Transnafta

h

Rešavanje imovinsko-pravnih poslova za deonicu Pančevo-Smederevo

JP Transnafta

x

Izrada tenderske dokumentacije

JP Transnafta

h

Izgradnja

JP Transnafta

h

h

Projekat za izvođenje i Projekat za građevinsku dozvolu deonice Pančevo-Novi Sad

JP Transnafta

x

Rešavanje imovinsko-pravnih poslova za deonicu Pančevo-Smederevo

JP Transnafta

x

Izrada tenderske dokumentacije

JP Transnafta

h

Izgradnja

JP Transnafta

h

h

3.4.2.3. Projekti u podoblasti prometa

P.20. Projekat „Formiranje obaveznih rezervi”

U Republici Srbiji planirano je da se obavezne rezerve nafte i naftnih derivata (OR) formiraju u periodu 2015 – 31. decembra 2022. godine, počevši od rezervi za 9,5 dana u 2015. godini u količini od šezdesetjednodnevne prosečne potrošnje. OR će se utvrđivati za svaku tekuću godinu na osnovu podataka iz prethodne godine u količini koja je jednaka devedesetodnevnom neto uvozu ili šezdesetjednodnevnoj domaćoj potrošnji u Republici Srbiji, u zavisnosti koja količina bude veća. Takođe, za svaku godinu će se utvrđivati i struktura obaveznih rezervi kojom će biti zastupljeni oni derivati nafte čija je zajednička zastupljenost, izražena u ekvivalentu sirove nafte, jednaka najmanje 75% ukupne domaće potrošnje iz prethodne godine.

Uprava za rezerve energenata je formirala OR u 2015. godini na nivou od 9,5 dana prosečne neto potrošnje i nastavila rad na njihovom formiranju tokom 2016. godine.

Pri nabavci derivata nafte prisutan je problem obaveze plaćanja akciznog dela njihove cene od strane Uprave za rezerve energenata. Kroz izmenu Zakona o akcizama potrebno je omogućiti nabavku derivata bez akcize čime bi se direktno uticalo na brže formiranje OR, s obzirom na ograničena budzetska sredstva za tu namenu.

U cilju formiranja OR, JP Transnafta je započela revitalizaciju i dovođenje u funkcionalno stanje određenog broja skladišta derivata koja pripadaju vojsci Republike Srbije, u skladu sa propisima koji uređuju planiranje i izgradnju i odbranu zemlje, a na terminalu Novi Sad je počela izgradnju dva rezervoara za naftu kapaciteta po 20.000 m3 čiji se završetak očekuje u drugoj polovini 2017. godine. U skladu sa tim, potrebno je izmeniti definisanu strukturu OR pri čemu bi se količina rezervi nafte povećala sa 20.000 t na oko 51.000 t, a smanjile količine rezervi u derivatima.

Takođe, Republička direkcija za robne rezerve (RDRR) planira da poveća skladišne kapacitete kroz izgradnju novih rezervoara.

U REF _Ref475611334 h * MERGEFORMAT tab. 56 prikazani su podaci o raspoloživim skladišnim kapacitetima u javnoj svojini i svojini javnih preduzeća (JP Transnafta i RDRR) i definisana dinamika njihovog povećanja u cilju formiranja OR. U REF _Ref475611357 h * MERGEFORMAT tab. 57 data je dinamika realizacije projekta „Formiranje obaveznih rezervi”.

Na osnovu urađene analize utvrđeno je da nedostaje skladišnog prostora za formiranje OR od oko 155.000 tona, u visini od 20,4 dana prosečne dnevne potrošnje, ukoliko bi se sve skladištilo u robi.

Problem nedostajućih skladišnih kapaciteta može se rešiti korišćenjem postojećih raspoloživih skladišnih kapaciteta u Republici Srbiji (koji se ne koriste), izgradnjom novih skladišnih kapaciteta u javnoj svojini, izgradnjom novih skladišnih kapaciteta kroz javno privatno partnerstvo i ugovorenim pravima na kupovinu određenih količina derivata nafte.

Za formiranje OR, koje obuhvata obezbeđenje novih skladišnih kapaciteta, nabavku derivata, troškove skladištenja i ostale neophodne troškove (osiguranje, kontrola kvaliteta i dr.), potrebno je obezbediti oko 650 miliona €.

tab. SEQ tab. * ARABIC 56: Raspoloživi kapaciteti za skladištenje OR u javnoj svojini i svojini javnih preduzeća

Godina

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

JP Transnafta, t

45.600

92.400

103.200

114.600

121.656

121.656

121.656

121.656

RDRR, t

115.739

115.739

115.739

154.939

170.939

186.939

186.939

186.939

Ukupni kapacitet, t

161.339

208.139

218.939

269.539

292.595

308.595

308.595

308.595

OR, dan

21,2

27,4

28,8

35,5

38,5

40,6

40,6

40,6

Planirana dinamika formiranja OR, dan

17

23

31

39

47

54

61

61

tab. SEQ tab. * ARABIC 57: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS

Projekat:

„Formiranje obaveznih rezervi”

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Nabavka nafte i derivata nafte

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

h

h

h

h

h

h

Izmena zakona o akcizama

ministarstvo nadležno za poslove finansija

h

Redefinisanje postojeće strukture OR

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

h

h

Obezbeđenje novih skladišnih kapaciteta

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, Republička direkcija za robne rezerve i JP Transnafta (skladišta u javnoj svojini)

h

h

h

h

h

h

3.4.2.4. Mogućnost eksploatacije i prerade uljnih škriljaca (uljnih šejlova)

Procenjene rezerve uljnih škriljaca (uljnih šejlova) u Republici Srbiji su oko 4,8 milijardi tona. Rezerve su utvrđene u sledećim basenima: Aleksinački, Vranjski, Senonski tektonski rov, Valjevsko-mionički, Zapadno-moravski, Kruševački, Babušnički, Kosanički, Niški i Levački.

Za sada je jedino Aleksinački basen detaljnije istražen. Potencijalne rezerve procenjuju se na oko dve milijarde tona.

Za potrebe JP PEU Resavica- Aleksinačkog rudnika, 2012. godine urađen je Elaborat o rezervama uljnih škriljaca (uljnih šejlova). Bilansne rezerve ležišta Dubrava, koje su overene 2012. godine, iznose 352.759.195 tona pri čemu se sadržaj naftnog ulja kreće od 9,9% u povlati do 12,5% u podini ležišta. JP PEU Resavica – „Aleksinački rudnik” je i nosilac eksploatacionog prava broj 04-783/2.

Za eksploataciju uljnih škriljaca (uljnih šejlova) ima više zainteresovanih partnera.

Ekonomičnost eksploatacije uljnih škriljaca (uljnih šejlova) iz Aleksinačkog basena je u direktnoj vezi za cenom sirove nafte. Prema urađenim analizama početak i realizacija eksploatacije su uslovljene cenom sirove nafte na svetskom tržištu od 70 do 80 $/barelu.

Uljni škriljci (šejlovi) mogu efikasno da se iskoriste za proizvodnju naftnog ulja (ekstrakcijom) iz kojeg bi se preradom (u rafineriji) dobijala nafta, dok bi se prestali deo ekstrahovanih uljnih škriljaca (šejlova) koristio za proizvodnju električne energije.

Sa aspekta uticaja na životnu sredinu projekat je prihvatljiv pošto nema deponovanja ekstrahovanih uljnih škriljaca (uljnih šejlova), s obzirom na to da se oni u elektrani koriste za proizvodnju toplotne i električne energije. Kao nus proizvod javljao bi se pepeo nakon sagorevanja koji je potrebno deponovati, mada bi se i on mogao iskoristiti kao sirovina u građevinarstvu. Primenom savremenih tehnologija emisija štetnih gasova bila bi svedena na minimum, dok bi sve otpadne vode bile podvrgnute tretmanu u postrojenju za pripremu.

Projekat eksploatacije i prerade uljnih škriljaca (uljnih šejlova) ima višestruke pozitivne efekte kao što su:

valorizovanje do sada neiskorišćenog rudnog potencijala;

povećanje domaće proizvodnje nafte;

proizvodnja električne i toplotne energije;

razvoj nerazvijenog regiona Republike Srbije;

otvaranje novih radnih mesta i

direktan uticaj na povećanje BDP-a.

S obzirom na sadašnje stanje u JP PEU Resavica – „Aleksinački rudnici” neophodno je preduzeti odgovarajuće mere i aktivnosti u smislu finansijske konsolidacije preduzeća. Ovo je moguće realizovati kroz reorganizaciju ovog preduzeća, čime bi se pružila mogućnost za pronalaženje zainteresovanog strateškog partnera ili privatizaciju. Zbog ovakve situacije ne može se definisati dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS.

3.5. Oblast prirodnog gasa

Postizanje strateških ciljeva u oblasti prirodnog gasa se ostvaruje primenom mera i realizacijom projekata koji su izabrani i definisani tako da utiču na postizanje jednog ili istovremeno, više usvojenih strateških ciljeva. Radi se o kompleksnim merama koje obuhvataju regulatorne, organizacione, tehničke i druge aktivnosti, odnosno o inženjerski zahtevnim i investiciono intenzivnim projektnim aktivnostima, čija zajednička realizacija sinergetski doprinosi ostvarenju ciljeva Strategije. Usvojeni strateški ciljevi u oblasti prirodnog gasa su:

obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom;

uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa;

diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom.

Stepen realizacije pojedinih strateških ciljeva će se pratiti indikatorima prikazanim u REF _Ref469186601 h * MERGEFORMAT tab. 58.

3.5.1. Mere u oblasti prirodnog gasa

Mere u oblasti prirodnog gasa primarno usmerene ka obezbeđenju strateških ciljeva obuhvataju:

Usklađivanje legislative sa obavezama preuzetim članstvom u Energetskoj zajednici

Skup aktivnosti koji prati ovu meru odnosi se na donošenje planova i uputstava u vezi sa obezbeđenjem sigurnog snabdevanja prirodnim gasom, uslove za pristup mrežama za transport prirodnog gasa, kao i na usvajanje novog zakonskog okvira u vezi sa istraživanjem i eksploatacijom ugljovodonika, odnosno pravila o izveštavanju za kompanije koje vrše istraživanja i eksploataciju nafte i gasa. Takođe, da bi se obezbedilo nesmetano odvijanje procesa sertifikacije operatora transportnog sistema, neophodno je pristupiti izmeni propisa kojima se uređuje rad Vlade, ministarstava, rad i poslovanje javnih preduzeća i drugih propisa neophodnih za sprovođenje procesa sertifikacije operatora transportnog sistema.

Unapređenje regulatorne i tehničke osnove za funkcionisanje gasovodne infrastrukture

Ključne aktivnosti u okviru ove mere su usvajanje pravila za rad transportnih sistema, revizija i unapređenje metodologije za određivanje cene pristupa sistemu za distribuciju prirodnog gasa, opremanje transportnih gasovodnih sistema merno-akvizicionom opremom neophodnom za funkcionisanje i razvoj tržišta prirodnog gasa, kao i preuzimanje mernih uređaja i merno-regulacionih stanica u objektima postojećih kupaca, odnosno proizvođača od strane operatora distributivnih sistema.

Planiranje razvoja gasne infrastrukture

Ova mera se odnosi na donošenje desetogodišnjih planova razvoja transportnih i skladišnih kapaciteta, kao i petogodišnjih planova razvoja distributivnih sistema, odnosno na istražne radove i izradu planske dokumentacije za budući razvoj gasovodne infrastrukture.

Reorganizaciju sektora distibucije prirodnog gasa

Ova mera obuhvata niz aktivnosti usmerenih na razvoj domaćeg tržišta prirodnog gasa kroz regulatorne i druge podsticaje za ukrupnjavanje postojećih distributivnih preduzeća ili njihovo fuzionisanje sa drugim komunalnim preduzećima, a sve u cilju postizanje njihove finansijske održivosti.

Ostvarivanje planirane proizvodnje prirodnog gasa u Republici Srbiji

Mera obuhvata skup tehničko-tehnoloških i organizacionih aktivnosti koje za cilj imaju postizanje optimalne proizvodnje prirodnog gasa, čime se značajno doprinosi sigurnosti snabdevanja domaćeg tržišta. Plan proizvodnje gasa rastvorenog u nafti i slobodnog gasa za period do 2023. godine dat je u REF _Ref484246973 h * MERGEFORMAT tab. 59.

Poseban skup mera se odnosi na unapređenje energetske efikasnosti u proizvodnji, transportu i distribuciji prirodnog gasa. Ove mere pozitivno utiču na funkcionisanje sektora prirodnog gasa u celini i obuhvataju:

unapređenje efikasnosti procesa proizvodnje nafte i prirodnog gasa;

održavanje i rehabilitaciju transportnog sistema;

održavanje i rehabilitaciju distributivnog sistema.

Navedene mere, zajedno sa aktivnostima koje obuhvataju, predviđenim rokovima za donošenje, institucijama odgovornim za realizaciju i indikatorima za praćenje su prikazane u REF _Ref469187765 h * MERGEFORMAT tab. 60 – 63.

tab. SEQ tab. * ARABIC 58: Indikatori za praćenje efekata primene mera i realizacije projekata u sektoru prirodnog gasa

Strateški cilj

Indikator

Opis

Način računanja

Obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom

(N-1) indeks raspoloživosti sistema

Indikator ukazuje na dnevnu operativnu fleksibilnost gasovodnog sistema, kao i sposobnost sistema da odgovori zahtevima potrošnje u ekstremnim uslovima.

N-1 = (tehnički kapacitet gasovoda + količina proizvedenog gasa + maksimalna isporuka iz skladišta + maksimalna isporuka iz LNG- maksimalni kapacitet snabdevanja)/Maksimalna dnevna potrošnja gasa sa verovatnoćom pojavljivanja jednom u 20 godina h 100%.

Uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa

Otvorenost tržišta

Indikator ukazuje na stepen liberalizacije tržišta prirodnog gasa, a odnosi se na količinu prirodnog gasa koja se proda na slobodnom tržištu .

Procentualni odnos količine prirodnog gasa prodatog na slobodnom tržištu i ukupne potrošnje prirodnog gasa.

Diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom

Indeks diversifikacije uvoznih pravaca snabdevanja (IDUPS)

Indeks daje meru diversifikacije uvoznih pravaca snabdevanja, a zavisi od raspoloživih kapaciteta interkonekcija.

Zbir kvadrata procentualnog učešća pojedinih interkonekcija i isporuka sa LNG terminala.

Što je vrednost indeksa manja, to je veća diversifikacija pravaca snabdevanja.

tab. SEQ tab. * ARABIC 59: Plan proizvodnje prirodnog gasa za period 2017 – 2023. godina (hilj. m3)

Planirana proizvodnja gasa

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

516.632

469.781

429.924

397.369

364.912

343.522

322.353

tab. SEQ tab. * ARABIC 60: Mere za obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom

Strateški cilj:

Obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom

Mera

Aktivnost

Rok za izvršenje

Odgovorni subjekat

Indikator aktivnosti

Usklađivanje legislative sa obavezama preuzetim članstvom u Energetskoj zajednici

Donošenje uredbe o utvrđivanju preventivnog akcionog plana radi obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom.

2018. godina

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za naftu i gas)

Donet propis usklađen sa Uredbom 994/2010.

Donošenje uredbe o utvrđivanju kriznog plana radi obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom.

2018. godina

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za naftu i gas)

Donet propis usklađen sa Uredbom 994/2010.

Transponovanje Direktive 94/22/EZ u skladu sa drugim revidiranim Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), usvojenim u novembru 2016. godine.

2018. godina

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za naftu i gas i Sektor za geologiju i rudarstvo)

Izvršeno transponovanje Direktive 94/22/EZ u skladu sa drugim revidiranim Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU.

Donošenje pravilnika o izveštaju o poslovanju kompanija koja vrše istraživanja i eksploataciju nafte i gasa.

2018. godina

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za naftu i gas i Sektor za geologiju i rudarstvo)

Usvojen propis usklađen sa Direktivom 2013/30/EU – čl. 20-22.

Planiranje razvoja gasne infrastrukture

Donošenje desetogodišnjeg plana razvoja transportnog sistema (donosi se svake godine).

2017-2023. godina

Operatori transportnog sistema – OTS (Transportgas Srbija d.o.o. i „Yugorosgaz-Transport” d.o.o.), AERS

Dobijena saglasnost AERS.

Donošenje desetogodišnjeg plana razvoja skladišta prirodnog gasa (donosi se svake godine).

2017-2023. godina

Operator skladišta prirodnog gasa (OSPG)

Dokument dostavljen AERS.

Donošenje planova razvoja distributivnog sistema (donosi se svake godine za period od pet godina).

2017-2023. godina

Operatori distributivnog sistema (ODS)

Dokument javno dostupan

Unapređenje regulatorne i tehničke osnove za funkcionisanje gasovodne infrastrukture

Donošenje pravila o radu transportnog sistema prirodnog gasa.

2018. godina

OTS – Transportgas Srbija d.o.o, AERS

Dobijena saglasnost AERS na dokument.

Uključivanje postupka izdavanja energetske dozvole za izgradnju objekata za transport prirodnog gasa, objekata za distribuciju prirodnog gasa, objekata za skladištenje prirodnog gasa i direktnih gasovoda u elektronske usluge E-portala.

2018. godina

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Privredna komora Srbije

Uspostavljena elektronska usluga na portalu E-uprave.

tab. SEQ tab. * ARABIC 61: Mere za uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa

Strateški cilj:

Uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa

Mera

Aktivnost

Rok za izvršenje

Odgovorni subjekat

Indikator aktivnosti

Usklađivanje legislative sa obavezama preuzetim članstvom u Energetskoj zajednici.

Donošenje Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja prirodnim gasom.

2018. godina

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za naftu i gas)

Donet propis usklađen sa Direktivom 2009/73/EZ, Uredbom 715/2009 i Uredbom 994/2010.

Obezbeđenje pravnog okvira za vršenje procesa sertifikacije operatora transportnog sistema.

Izmena propisa kojima se uređuje rad Vlade, ministarstava, rad i poslovanje javnih preduzeća i drugih propisa neophodnih za sprovođenje procesa sertifikacije operatora transportnog sistema.

2018. godina

Vlada, Narodna skupština,ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Sproveden postupak sertifikacije i izvršena sertifikacija operatora transportnog sistema prirodnog gasa od strane AERS.

Unapređenje regulatorne i tehničke osnove za funkcionisanje gasovodne infrastrukture

Revizija i unapređenje Metodologija za određivanje cene pristupa sistemu za distribuciju prirodnog gasa.

2020. godina

AERS

Usvojena nova Metodologija koja promoviše ekonomiju obima i podstiče efikasnost u radu distributivnih preduzeća.

Opremanje transportnih gasovodnih sistema merno-akvizicionom opremom (merna oprema, merna i operativna platforma, SCADA) neophodnom za funkcionisanje i razvoj tržišta.

2020. godina

OTS – Transportgas Srbija d.o.o.

Procentualna pokrivenost izlaza sa transportnog sistema merno-akvizicionom opremom (trenutno 34% u sistemu OTS – Transportgas Srbija d.o.o i 100% u sistemu OTS – Yugorosgaz-Transport d.o.o.).

Donošenje planova preuzimanja mernih uređaja i merno-regulacionih stanica u objektima postojećih kupaca, odnosno proizvođača.

Do 2020. godine

ODS

Usvojeni planovi preuzimanja od strane osnivača distributivnih preduzeća.

Reorganizacija sektora distribucije prirodnog gasa

Analiza poslovanja i predlaganje mera za konsolidaciju sektora distribucije prirodnog gasa i reorganizaciju distributivnih preduzeća sa negativnim finansijskim bilansima poslovanja.

2018-2021. godina

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Jedinice lokalne samouprave

Usvojeni planovi reorganizacije od strane osnivača distributivnih preduzeća.

tab. SEQ tab. * ARABIC 62: Mere za diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom

Strateški cilj:

Diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom

Mera

Aktivnost

Rok za izvršenje

Odgovorni subjekat

Indikator aktivnosti

Planiranje razvoja gasne infrastrukture.

Izrada studija opravdanosti izgradnje magistralnih gasovoda do granica sa Rumunijom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom.

2020-2023. godina

OTS (Transportgas Srbija d.o.o.)

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Urađene studije opravdanosti.

Izrada studije opravdanosti izgradnje kompresorskih stanica.

2020-2023. godina

OTS (Transportgas Srbija d.o.o.)

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Urađene studije opravdanosti.

Geološka istraživanja i izrada studije opravdanosti izgradnje podzemnog skladišta gasa Itebej.

2018-2021. godina

OTS (Transportgas Srbija d.o.o.)

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Urađena studija opravdanosti.

Geološka istraživanja i izrada studije opravdanosti izgradnje podzemnog skladišta gasa Tilva.

2020-2023. godina

OTS (Transportgas Srbija d.o.o.)

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Urađena studija opravdanosti.

tab. SEQ tab. * ARABIC 63: Mere za unapređenje energetske efikasnosti u proizvodnji, transportu i distribuciji prirodnog gasa

Mera

Aktivnost

Rok za izvršenje

Odgovorni subjekat

Indikator za praćenje energetske efikasnosti

Unapređenje procesa proizvodnje nafte i prirodnog gasa.

Uvođenje efikasnijih tehnologija i optimizacija proizvodnje nafte i prirodnog gasa.

2017-2023. godina

NIS a.d.

Specifična potrošnja prirodnog gasa pri proizvodnji nafte i prirodnog gasa:

2015. godine: 66,67 m3/ten (RZS, Ukupan energetski bilans za 2015. godinu).

Održavanje i rehabilitacija transportnog sistema,uključujući i revitalizaciju kompresorske stanice.

Dijagnostika stanja postojeće transportne infrastrukture, zamena kritičnih deonica i investiciono održavanje opreme i instalacija.

2017-2023. godina

Operatori transportnog sistema

Procentualno učešće gubitaka u transportovanoj količini prirodnog gasa:2015. godine: 0,32% (AERS, Izveštaj za 2015.)Željena vrednost u 2023. godini: 0,3% .

Održavanje i rehabilitacija distributivnog sistema.

Dijagnostika stanja postojeće distributivne infrastrukture, zamena kritičnih deonica i investiciono održavanje opreme i instalacija.

2017-2023. godina

Operatori distributivnog sistema

Procentualno učešće gubitaka u distribuiranoj količini prirodnog gasa2015. godine: 0,57% ukupno, u pojedinim distribucijama značajno lošije (AERS, Izveštaj za 2015.).Željena vrednost u 2023. godini:< 0,5% ukupno, < 2% za svaku pojedinačnu distribuciju.

3.5.2. Projekti u oblasti prirodnog gasa

P.21. Projekat gasne interkonekcije Srbija – Bugarska, magistralni gasovod MG-10 Niš – Dimitrovgrad (granica sa Bugarskom)

Projekat interkonekcije Srbija – Bugarska se nalazi na Jedinstvenoj listi infrastrukturnih projekata u oblasti energetike, Prioritetnoj listi infrastrukturnih energetskih projekata (PECI listi), Listi projekata od zajedničkog interesa (PCI listi) i Listi projekata za povezanost gasom srednjeistočne i jugoistočne Evrope (CESEC listi).

tab. SEQ tab. * ARABIC 64: Osnovne karakteristike projekta

Tehničke karakteristike

Opis

Efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Vrednost projekta i izvor finansiranja

Magistralni jednocevni gasovod dužine 109 km, prečnika DN 700, tehničkog kapaciteta 1,8 milijardi m3/godišnje, maksimalni radni pritisak 55 bar

MG-10 Niš – Dimitrovgrad predstavlja infrastrukturnu osnovu za uspostavljanje gasne interkonekcije sa Republikom Bugarskom. Primarni tehnički elementi gasovoda su cevovod, objekti i prateća infrastruktura. Sastavni deo gasovoda čine:

-2 primopredajne i čistačke stanice (PPS) – na lokaciji u blizini državne granice i u okviru postojećeg GRČ „Niš 2”.

-6 blok stanica

-2 čistačke stanice u okviru PPS

-4 glavne merno regulacione stanice (GMRS) i to: GMRS „Niš 2” kapaciteta 30.000 m³/h, GMRS „Bela palanka 2” kapaciteta 3.000 m³/h, GMRS „Pirot” kapaciteta 35.000 m³/h, GMRS „Dimitrovgrad” kapaciteta 7.000 m³/h

– Uređaji katodne zaštite linijskog dela gasovoda

– Uređaji i oprema za potrebe daljinskog nadzora i upravljanja postrojenjima

Obezbeđenje novog pravca snabdevanja

Povećanje raspoloživih količina prirodnog gasa iz uvoza za 38% (sa 12,96 miliona m3/dan na 17,89 miliona m3/dan).

U odnosu na maksimalnu dnevno uvezenu količinu u periodu 2011-2015. godine za potrebe kupaca u Republici Srbiji (11,2 miliona m3/dan), ova interkonekcija pokriva 44% potreba za uvozom.

85,5 miliona €

Pretpristupni EU fondovi, kredit i budzet Republike Srbije

(izvor podatka: JP Srbijagas)

tab. SEQ tab. * ARABIC 65: Uticaj projekata na ostvarenje strateških ciljeva

Strateški cilj

Opis

Vrednost indikatora po realizaciji projekta

Promena u odnosu na 2015. godinu

Obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom

Značajno se unapređuje; Dodatni ulaz prirodnog gasa u mrežu povećava sigurnost snabdevanja, pouzdanost rada sistema i otvara mogućnost nabavke prirodnog gasa iz drugih izvora.

(N-1) = 64,3%

+86%

Uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa

Unapređuje se; Otvara mogućnost smanjenja tranzitnih troškova i gasifikacije područja istočne i južne Srbije. Predstavlja preduslov za stvaranje regionalnog tržišta prirodnog gasa. Potencijalno povećanje broja učesnika na tržištu.

Diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom

Značajno se unapređuje; Uvodi se novi pravac snabdevanja. Otvara se mogućnost za snabdevanje prirodnim gasom iz Rusije i drugih pravaca snabdevanja tzv. Južni koridor (Azerbejdzan, tečni prirodni gas iz terminala u Grčkoj i dr.).

IDUPS = 6007

-39,9%

tab. SEQ tab. * ARABIC 66: Status projekta

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Magistralni gasovod MG-10 Niš – Dimitrovgrad (granica sa Bugarskom)

Urađen PPPPN sa elementima detaljne regulacije

Idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, studija procene uticaja na životnu sredinu, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta sve u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji, energetska dozvola u skladu sa Zakonom o energetici, tenderska dokumentacija za izgradnju.

tab. SEQ tab. * ARABIC 67: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS

Projekat:

Magistralni gasovod MG-10 Niš – Dimitrovgrad

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Istražni radovi

Transportgas Srbija d.o.o.

h

Idejno rešenje i lokacijska dozvola

Transportgas Srbija d.o.o.

h

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu i društvo

Transportgas Srbija d.o.o.

h

Rešavanje imovinsko-pravnih poslova

ministarstvo nadležno za poslove finansija, Transportgas Srbija d.o.o.

h

Idejni projekat i studija opravdanosti

Transportgas Srbija d.o.o.

h

Energetska dozvola

ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

h

Projekat za građevinsku dozvolu i građevinska dozvola

Transportgas Srbija d.o.o.

h

Izrada tenderske dokumentacije

ministarstvo nadležno za poslove finansija – Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU (CFCU), Transportgas Srbija d.o.o.

h

h

Projekat za izvođenje

Transportgas Srbija d.o.o.

h

x

Izgradnja

h

h

P.22. Projekat gasne interkonekcije Srbija – Hrvatska, magistralni gasovod MG- 08 Gospođinci (Futog) – Sotin (granica sa Hrvatskom)

Projekat gasne interkonekcije Srbija – Hrvatska se nalazi na Jedinstvenoj listi infrastrukturnih projekata u oblasti energetike, Prioritetnoj listi infrastrukturnih energetskih projekata (PMI listi), Listi projekata od zajedničkog interesa (PCI listi) i Listi projekata za povezanost gasom srednjeistočne i jugoistočne Evrope (CESEC listi).

tab. SEQ tab. * ARABIC 68: Osnovne karakteristike projekta

Tehničke karakteristike

Opis

Efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Vrednost projekta i izvor finansiranja

Magistralni jednocevni gasovod dužine 95 km, prečnika DN600, kapaciteta 1,5 milijardi m3/godišnje

Projektovani pritisak 75 bar

Magistralni gasovod MG-08 Gospođinci (Futog) – Sotin predstavlja infrastrukturnu osnovu za uspostavljanje gasne interkonekcije sa Republikom Hrvatskom. Primarni tehnički elementi gasovoda su cevovod, objekti koji su sastavni deo gasovoda i prateća infrastruktura. Sastavni deo gasovoda predstavljaju sledeći objekti i instalacije:

– 1 primopredajna i čistačka stanica na lokaciji u blizini državne granice;

– Blok stanice;

– Uređaji katodne zaštite linijskog dela gasovoda;

– Uređaji i oprema za potrebe daljinskog nadzora i upravljanja postrojenjima.

Obezbeđenje dodatnog pravca snabdevanja

Povećanje raspoloživih količina prirodnog gasa iz uvoza za 31 % (sa 12,96 miliona m3/dan na 17,06 miliona m3/dan).

U odnosu na maksimalnu dnevno uvezenu količinu u periodu 2011-2015. godine za potrebe kupaca u Srbiji (11,2 miliona m3/dan) ova interkonekcija pokriva 37% potreba.

60 miliona € (izvor podatka: JP Srbijagas)

Pretpristupni EU fondovi, budzet Republike Srbije i drugi izvori finansiranja

Napomena: Razradom koncepcije projekta interkonekcije Srbija – Hrvatska, u saradnji sa hrvatskom stranom, usvojena je početna tačka u Gospođincima, čime je uvećana dužina gasovoda, na osnovu čega je nastala razlika u vrednosti projekta između date i one iz Jedinstvene liste infrastrukturnih projekata u oblasti energetike (videti REF _Ref478730171 h * MERGEFORMAT tab. 129).

tab. SEQ tab. * ARABIC 69: Uticaj projekata na ostvarenje strateških ciljeva

Strateški cilj

Opis

Vrednost indikatora po realizaciji projekta

Promena u odnosu na 2015. godinu

Obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom

Značajno se unapređuje; Dodatni ulaz prirodnog gasa u mrežu povećava sigurnost njenog funkcionisanja i otvara mogućnost nabavke prirodnog gasa iz drugih izvora.

(N-1) = 58,9%

+70,9%

Uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa

Unapređuje se; Otvara mogućnost smanjenja tranzitnih troškova. Predstavlja preduslov za stvaranje regionalnog tržišta prirodnog gasa. Potencijalno povećanje broja učesnika na tržištu.

Diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom

Unapređuje se; Otvara mogućnost za dobijanje alternativnog izvora i pravca snabdevanja alžirskim gasom iz pravca Republike Italije preko Republike Hrvatske ili preko budućeg terminala za tečni prirodni gas u Republici Hrvatskoj (predviđeni kapacitet 5-6 milijardi m3), a za potrebe potrošača u Republici Srbiji.

IDUPS = 6348

-36,5%

tab. SEQ tab. * ARABIC 70: Status projekta

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

MG- 08 Gospođinci/Futog – Sotin (granica sa Hrvatskom)

Trasa na nivou generalnog projekta.

Prostorni plan područja posebne namene, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, studija procene uticaja na životnu sredinu, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta sve u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji, energetska dozvola u skladu sa Zakonom o energetici, tenderska dokumentacija za izgradnju.

tab. SEQ tab. * ARABIC 71: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS

Projekat:

MG- 08 Gospođinci/Futog – Sotin (granica sa Hrvatskom)

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Priprema planske dokumentacije

Transportgas Srbija d.o.o.

h

Istražni radovi

h

Idejno rešenje i lokacijska dozvola

h

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu i društvo

h

Rešavanje imovinsko-pravnih poslova

x

x

h

Idejni projekat i studija opravdanosti

h

Energetska dozvola

h

Projekat za građevinsku dozvolu i građevinska dozvola

x

Izrada tenderske dokumentacije

h

Projekat za izvođenje

Izgradnja

P.23. Projekat gasne interkonekcije Srbija – Rumunija, gasovod Mokrin – Arad (granica sa Rumunijom)

Projekat gasne interkonekcije Srbija – Rumunija se nalazi na Jedinstvenoj listi infrastrukturnih projekata u oblasti energetike.

tab. SEQ tab. * ARABIC 72: Osnovne karakteristike projekta

Tehničke karakteristike

Opis

Efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Vrednost projekta i izvor finansiranja

Magistralni jednocevni gasovod dužine 6 km, prečnika DN 600, tehničkog kapaciteta 1,6 milijardi m3/godišnje,

maksimalni radni pritisak 50 bar

Magistralni gasovod Mokrin – Arad predstavlja infrastrukturnu osnovu za uspostavljanje gasne interkonekcije sa Rumunijom. Primarni tehnički elementi gasovoda su cevovod, objekti koji su sastavni deo gasovoda i prateća infrastruktura. Sastavni deo gasovoda predstavljaju sledeći objekti i instalacije:

– 1 primopredajna i 2 čistačke stanice

– Blok stanice

– Uređaji katodne zaštite linijskog dela gasovoda

– Uređaji i oprema za potrebe daljinskog nadzora i upravljanja postrojenjima

Povećanje raspoloživih količina prirodnog gasa iz uvoza za 34% (sa 12,96 miliona m3/dan na 17,34 miliona m3/dan).

U odnosu na maksimalnu dnevno uvezenu količinu u periodu 2011-2015. godine za potrebe kupaca u Srbiji (11,2 miliona m3/dan) ova interkonekcija pokriva 39% potreba.

Procenjena vrednost projekta 85 miliona € (izvor podatka: Market report: Serbia natural gas sector: prospects, market structure and strategy, 22 August 2016, EY)

Deo u Srbiji 6 miliona € (izvor podatka: JP Srbijagas)

Pretpristupni EU fondovi, budzet Republike Srbije i drugi izvori finansiranja

Napomena: Razradom koncepcije projekta interkonekcije Srbija – Rumunija, u saradnji sa rumunskom stranom, predviđena je merna stanica na teritoriji Republike Srbije, na osnovu čega je nastala razlika u vrednosti projekta između date i one iz Jedinstvene liste infrastrukturnih projekata u oblasti energetike (videti REF _Ref478730171 h * MERGEFORMAT tab. 129).

tab. SEQ tab. * ARABIC 73: Uticaj projekata na ostvarenje strateških ciljeva

Strateški cilj

Opis

Vrednost indikatora po realizaciji projekta

Promena u odnosu na 2015. godinu

Obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom

Značajno se unapređuje; Dodatni ulaz prirodnog gasa u mrežu povećava sigurnost snabdevanja, pouzdanost funkcionisanja sistema i otvara mogućnost nabavke prirodnog gasa iz drugih izvora. Značajno rasterećenje osnovnog magistralnog pravca Horgoš-Batajnica.

(N-1) = 60,6%

+76%

Uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa

Unapređuje se; Otvara mogućnost smanjenja tranzitnih troškova. Predstavlja preduslov za stvaranje regionalnog tržišta prirodnog gasa. Potencijalno povećanje broja učesnika na tržištu. Otvara mogućnost uključivanje postojećeg i budućih skladišta gasa u regionalno tržište prirodnog gasa.

Diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom

Unapređuje se; Posebno u slučaju realizacije transkontinentalnih projekta snabdevanja prirodnim gasom trasom preko Rumunije.

IDUPS = 6224

-37,7%

tab. SEQ tab. * ARABIC 74: Status projekta

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Projekat gasne interkonekcije Srbija – Rumunija, gasovod Mokrin – Arad (granica sa Rumunijom)

Trasa na nivou generalnog projekta.

Prostorni plan područja posebne namene, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, studija procene uticaja na životnu sredinu, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta sve u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji, energetska dozvola u skladu sa Zakonom o energetici, tenderska dokumentacija za izgradnju.

tab. SEQ tab. * ARABIC 75: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS

Projekat:

Gasna interkonekcija Srbija – Rumunija

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Priprema planske dokumentacije

Transportgas Srbija d.o.o.

x

Istražni radovi

x

Idejno rešenje i lokacijska dozvola

x

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu i društvo

x

Rešavanje imovinsko-pravnih poslova

x

Idejni projekat i studija opravdanosti

x

Energetska dozvola

Projekat za građevinsku dozvolu i građevinska dozvola

Izrada tenderske dokumentacije

Projekat za izvođenje

Izgradnja

P.24. Projekat proširenja kapaciteta podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor

tab. SEQ tab. * ARABIC 76: Osnovne karakteristike projekta

Tehničke karakteristike

Opis

Efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Vrednost projekta i izvor finansiranja

Proširenje tehničkog kapaciteta skladišta na 800-1.000 miliona m3 sa kapacitetom dnevnog povlačenja do 10 miliona m3 prirodnog gasa

Proširenje podzemnog skladišta prirodnog gasa u Banatskom Dvoru sa sadašnjeg kapaciteta od 450 miliona m3 na kapacitet od 800 miliona do 1 milijarde m3 sa maksimalnim tehničkim kapacitetom proizvodnje od 9,96 miliona m3/dan (415.000 m3/h) i maksimalnim tehničkim kapacitetom utiskivanja od 5,52 miliona m3/dan (230.000 m3/h).

Udvostručenje raspoloživih količina prirodnog gasa dostupnih iz skladišta (sa 5 miliona m3/dan na 10 miliona m3/dan).

U odnosu na maksimalnu dnevno uvezenu količinu u periodu 2011-2015. godine za potrebe kupaca u Republici Srbiji (11,2 miliona m3/dan) dodatni kapacitet pokriva 44,6% potreba.

65 miliona €

Projektno finansiranje

(izvor podatka: JP Srbijagas)

tab. SEQ tab. * ARABIC 77: Uticaj projekata na ostvarenje strateških ciljeva

Strateški cilj

Opis

Vrednost indikatora po realizaciji projekta

Promena u odnosu na 2015. godinu

Obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom

Značajno se unapređuje se; Projektom se značajno povećavaju raspoložive količine prirodnog gasa u periodima maksimalne dnevne potrošnje.

(N-1) = 66,6%

+93,3%

Uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa

Unapređuje se; Dodatni skladišni kapaciteti, zajedno sa predviđenim interkonekcijama, otvaraju mogućnost njihovog korišćenja na regionalnom tržištu prirodnog gasa.

Diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom

Nema uticaja

tab. SEQ tab. * ARABIC 78: Status projekta

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Proširenje kapaciteta podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor

Nivo generalnog projekta

Prostorni plan područja posebne namene, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, studija procene uticaja na životnu sredinu, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta sve u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji, energetska dozvola u skladu sa Zakonom o energetici, tenderska dokumentacija za izgradnju.

tab. SEQ tab. * ARABIC 79: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS

Projekat:

Proširenje kapaciteta podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Istražni radovi

Operator skladišta prirodnog gasa (Podzemno skladište gasa „Banatski Dvor” d.o.o. Novi Sad)

h

Idejno rešenje i lokacijska dozvola

h

h

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu

h

h

Rešavanje imovinsko-pravnih poslova

h

h

Idejni projekat i studija opravdanosti

h

Energetska dozvola

h

Projekat za građevinsku dozvolu i građevinska dozvola

h

Izrada tenderske dokumentacije

h

Projekat za izvođenje

h

x

Izgradnja

h

h

P.25. Izgradnja magistralnih, razvodnih i distributivnih gasovoda

tab. SEQ tab. * ARABIC 80: Osnovne karakteristike projekta (izvori podatka: dokumentacija JP Srbijagas i Jugorosgaz ad, Market report: Serbia natural gas sector: prospects, market structure and strategy, 22 August 2016, EY) Tokom 2017. godine nije predviđeno korišćenje sredstava iz budzeta Republike Srbije. U narednim godinama sredstva iz budzeta Republike Srbije će biti obezbeđena u okviru utvrđenih limita u skladu sa bilansnim mogućnostima budzeta Republike Srbije.

Projekat

Opis

Efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Vrednost projekta i izvor finansiranja

Izgradnja transportnih gasovoda (2015. god.: dužina transportne mreže 2.423 km, broj merno regulacionih stanica na izlazu sa transportnog sistema 269)

Magistralni gasovod RG 1102

Magistralni jednocevni gasovod RG 11-02 Leskovac-Vladičin Han-Vranje dužine 70,7 kilometara, prečnika 323,9 mm, maksimalnog radnog pritiska do 50 bar, 6 blok stanica, 3 glavne merno-regulacione stanice (GMRS “Vlasotince” 5.000 m³/h, GMRS „Vladičin Han/Surdulica” 5.000 m³/h, GMRS „Vranje” 10.000 m³/h)

Širenje transportne mreže Republike Srbije u Južnom Pomoravlju, u opštinama Vlasotince, Vladičin Han, Surdulica i gradu Vranju, stvaranje mogućnosti za dalji razvoj gasovodnog sistema prema Bujanovcu i Preševu, kao i mogućnost povezivanja sa gasovodnim sistemom u Republici Makedoniji.

15,6 miliona $ vrednost projekta kompletnog gasovoda RG 11-02. U periodu do 2023. godine planirano ulaganje 7,8 miliona $ (projektna dokumentacija, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i kupovina dela opreme i cevi, izgradnja gasovoda od GRČ Niš do GMRS Vladičin Han) Sopstvena sredstva Jugorosgaz ad

Magistralni gasovod MG 01/II Itebej – Beograd jug

Magistralni jednocevni gasovod dužine oko 130 km i prečnika 610 mm

Povećanje sigurnosti funkcionisanja transportnog sistema Republike Srbije;

Rasterećenje gasovoda Kikinda – Pančevo;

Stvaranje mogućnosti za lakše funkcionisanje domaćeg tržišta prirodnog gasa

65,1 miliona €

Sopstvena sredstva operatora transportnog sistema, budzet Republike Srbije

Magistralni gasovod Batajnica -Velika Plana – Niš

Magistralni gasovod dužine 116 + 161 km i prečnika DN 700

Povećanje sigurnosti funkcionisanja transportnog sistema Republike Srbije;

Povezivanje gasovoda Niš – Dimitrovgrad sa Batajnicom;

Stvaranje mogućnosti za lakše funkcionisanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa.

91,7 + 115,7 miliona €

Sopstvena sredstva operatora transportnog sistema, budzet Republike Srbije

Razvodni gasovod RG 09-04/2 Aleksandrovac -Tutin

Razvodni gasovod radnog pritiska do 50 bar dužine oko 121 km i prečnika 323,9 mm

Razvoj transportne mreže Republike Srbije i gasifikacija opština (Brus-Kopaonik, Raška, Novi Pazar, Tutin) na trasi gasovoda.

53 miliona €

Sopstvena sredstva operatora transportnog sistema, budzet Republike Srbije

Razvodni gasovod Mokrin – PSG Banatski Dvor

Razvodni gasovod radnog pritiska do 50 bar dužine 50 km i prečnika DN 600

Povezivanje PSG Banatski Dvor sa gasovodom iz Rumunije;

Stvaranje mogućnosti za lakše funkcionisanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa.

30 miliona €

Sopstvena sredstva operatora transportnog sistema, budzet Republike Srbije

Izgradnja distributivnih gasovoda (2015. godine: dužina distributivne mreže 16.532 km, broj aktivnih priključaka 262.506)

Maksimalni radni pritisak distributivnih gasovoda 16 bar i 4 bar, gasovodi od čeličnih i poletilenskih cevi različitog prečnika

Smanjenje potrošnje električne energije u domaćinstvima, supstitucija tečnih goriva (mazut, lož ulje) u toplanama i industriji;

Povećanje efikasnosti korišćenja primarne energije primenom efikasnijih tehnologija (kogeneracija, kondenzacioni kotlovi i dr.).

245 miliona €

Sopstvena sredstva ODS, budzet Republike Srbije

tab. SEQ tab. * ARABIC 81: Uticaj projekata na ostvarenje strateških ciljeva

Strateški cilj

Opis

Obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom

Unapređuje se; Izgradnjom gasovoda Itebej – Beograd jug podiže se sigurnost snabdevanja Beograda i centralne Srbije prirodnim gasom

Uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa

Značajno se unapređuje; Stvaraju se infrastrukturni preduslovi (transportni sistem) za korišćenje prirodnog gasa u južnoj, jugozapadnoj i centralnoj Srbiji. Grade se nove i razvijaju postojeće mreže za distribuciju prirodnog gasa čime se omogućava povećani obim korišćenja i razvoj domaćeg tržišta prirodnog gasa.

Diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom

Nema uticaja

tab. SEQ tab. * ARABIC 82: Status projekta

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Izgradnja magistralnih, razvodnih i distributivnih gasovoda

U zavisnosti od projekta: Idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, studija procene uticaja na životnu sredinu, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta sve u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji, energetska dozvola u skladu sa Zakonom o energetici, tenderska dokumentacija za izgradnju.

U zavisnosti od projekta: Idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, studija procene uticaja na životnu sredinu, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta sve u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji, energetska dozvola u skladu sa Zakonom o energetici, tenderska dokumentacija za izgradnju.

tab. SEQ tab. * ARABIC 83: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS

Projekat:

Izgradnja magistralnih, razvodnih i distributivnih gasovoda

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Idejno rešenje i lokacijska dozvola

Transportgas Srbija d.o.o, Jugorosgaz a.d, Operatori distributivnih sistema

h

h

h

h

h

h

h

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu i društvo

h

h

h

h

Rešavanje imovinsko-pravnih poslova

h

h

h

h

h

h

h

Idejni projekat i studija opravdanosti

h

h

h

h

Energetska dozvola

h

h

h

h

Projekat za građevinsku dozvolu i građevinska dozvola

h

h

h

h

h

h

h

Izrada tenderske dokumentacije

h

h

x

h

h

h

h

Projekat za izvođenje

h

h

h

h

h

h

h

Izgradnja

h

h

h

h

h

h

h

Napomena: Za finansiranje aktivnosti tokom 2017. godine nije predviđeno korišćenje sredstava iz budzeta Republike Srbije. U narednim godinama sredstva iz budzeta Republike Srbije će biti obezbeđena u okviru utvrđenih limita u skladu sa bilansnim mogućnostima budzeta Republike Srbije.

3.5.3. Podoblast zaštite životne sredine u oblasti prirodnog gasa

Prirodni gas je energent sa izrazitim ekološkim prednostima u odnosu na druga fosilna goriva. Emisija azotnih oksida pri sagorevanju prirodnog gasa je višestruko manja u odnosu na ugalj, tečna goriva i biomasu, a emisija čestica i oksida sumpora praktično nema. Koeficijent emisija ugljendioksida za prirodni gas je značajno niži u odnosu na sva ostala fosilna goriva.

Direktne mere zaštite životne sredine u sektoru prirodnog gasa se odnose na smanjenje količina prirodnog gasa koji se spaljuje na baklji prilikom proizvodnje nafte i prirodnog gasa, odnosno emituje prilikom transporta i distribucije. Ove mere, aktivnosti koje ih prate, rokovi izvršenja, odgovorni subjekti, kao i indikatori za njihovo praćenje su navedene u REF _Ref484247968 h * MERGEFORMAT tab. 84.

tab. SEQ tab. * ARABIC 84: Mere za unapređenje zaštite životne sredine i smanjenje uticaja na klimatske promene u proizvodnji, transportu i distribuciji prirodnog gasa

Mera

Aktivnost

Rok za izvršenje

Odgovorni subjekat

Indikator za praćenje uticaja na životnu sredinu i klimatske promene

Unapređenje procesa proizvodnje nafte i prirodnog gasa

Uvođenje efikasnijih tehnologija i optimizacija proizvodnje nafte i prirodnog gasa

2017-2023. godina

NIS a.d.

Specifična količina prirodnog gasa spaljenog na baklji pri proizvodnji nafte i prirodnog gasa [m3/ten]

Održavanje i rehabilitacija transportnog sistema,uključujući i revitalizaciju kompresorske stanice

Dijagnostika stanja postojeće transportne infrastrukture, zamena kritičnih deonica i investiciono održavanje opreme i instalacija

2017-2023. godina

Operatori transportnog sistema

Emitovana količina prirodnog gasa:

2015. godine: 8 miliona m3 (AERS, Izveštaj za 2015.)

Održavanje i rehabilitacija distributivnog sistema

Dijagnostika stanja postojeće distributivne infrastrukture, zamena kritičnih deonica i investiciono održavanje opreme i instalacija

2017-2023. godina

Operatori distributivnog sistema

Emitovana količina prirodnog gasa:

2015. godine: 8 miliona m3 (AERS, Izveštaj za 2015.)

3.6. Oblast uglja

Strategijom energetike u oblasti uglja definisani su sledeći strateški ciljevi:

Sigurno i pouzdano snabdevanje elektroenergetskih termo kapaciteta i

Obezbeđivanje potrebnih količina uglja za finalnu potrošnju i za proizvodnju toplotne energije.

tab. SEQ tab. * ARABIC 85: Bilans proizvodnje električne energije u termoelektranama i uglja za proizvodnju u referentnom scenariju i scenariju sa primenom mera energetske efikasnosti

Redni

Pozicija

Godina

broj

2015.

2020.

2025.

2030.

(1)

(2)

(3)

(4)

(5)

(6)

1.

Referentni scenario

1.1.

Proizvodnja električne energije u termoelektranama (u GWh)

26.679

23.865

25.563

27.284

1.2.

Ugalj za proizvodnju električne energije (u 1000 t)

38.772

34.203

34.946

37.711

2.

Scenario sa primenom mera energetske efikasnosti

2.1.

Proizvodnja električne energije u termoelektranama (u GWh)

26.621

24.283

25.481

27.284

2.2.

Ugalj za proizvodnju električne energije (u 1000 t)

38.772

34.203

34.946

37.706

U okviru ovog poglavlja definisani su parametri preko kojih se prati realizacija pojedinih ciljeva.

Indikator br. 1

Cilj: Obezbeđenje potrebnih količina uglja za finalnu potrošnju i za proizvodnju toplotne energije

Indikator: Odnos domaće proizvodnje uglja i uglja potrebnog za finalnu potrošnju i trnsformaciju u toplanama; Indikator ukazuje na mogućnost zadovoljenja potreba za ugljem u ovim oblastima iz domaće proizvodnje. Indikatorom se ne uzima u obzir činjenica da se u zemlji proizvode visokokvalitetni ugljevi u veoma malim količinama (antracit, kameni ugalj i sl.). Računa se kao odnos energetske vrednosti proizvedenog uglja i zbira finalne energije i energije potrebne za transformaciju toplanama i energanama.

2015. godina:

Domaća proizvodnja uglja:

rudnici PEU595.284 t,17.000 kJ/kg

rudnik podvodni225.000 t,9.000 kJ/kg

EPS(7.500 kJ/kg)

sušenje548.752 t

industrija231.921 t

toplane211.197 t

Finalna potrošnja:27.984 TJ

Toplane:2.732 TJ

Energane (bez visokopećnog gasa):2.845 TJ

Potrošnja:33.561 TJ

Vrednost indikatora:0,58 (58%)

Ciljana vrednost indikatora 2023: 0,75.

Indikator br. 2

Cilj: Sigurno i pouzdano snabdevanje elektroenergetskih termokapaciteta

Indikator: Odnos ostvarenog efektivnog kapaciteta i teoretskog kapaciteta BTO sistema. Ovaj indikator ukazuje kakvo je iskorišćenje instalisanog kapaciteta opreme. Drugi indikator se odnosi na na odnos ostvarenog vremena rada BTO sistema i teoretskog vremena. Ovaj indikator ukazuje kakvo je iskorišćenje vremena rada opreme. Indikatori su prikazani odvojeno za ugalj i jalovinu.

tab. SEQ tab. * ARABIC 86: Ostvareni rezultati indikatora za ugalj i jalovinu u 2015. godini

Basen

Kop

Vremensko iskorišćenje

Kapacitetno iskorišćenje

Kolubara

Polje B/C

0,24

0,24

Polje D

0,45

0,32

Veliki Crljeni

0,46

0,36

Tamnava zapadno polje

0,22

0,38

Ukupno

0,31

0,34

Kostolac

Drmno

0,31

0,31

Ukupno

0,31

0,31

EPS

Ukupno

0,31

0,33

tab. SEQ tab. * ARABIC 87: Ostvareni parametri proizvodnje otkrivke u 2015. godini

Basen

Kop

Vremensko iskorišćenje

Kapacitetno iskorišćenje

Kolubara

Polje B/C

0,43

0,28

Polje D

0,34

0,36

Veliki Crljeni

0,62

0,37

Tamnava zapadno polje

0,37

0,43

Ukupno

0,38

0,36

Kostolac

Drmno

0,44

0,49

Ukupno

0,44

0,49

EPS

Ukupno

0,40

0,40

Ciljana vrednost indikatora 2023: Za planiranu proizvodnju neophodno je povećati vrednost indikatora koeficijent kapacitetnog iskorišćenja na 0,5, čime će se stvoriti preduslovi za racionalizaciju vremenskog iskorišćenja i racionalizaciju radne snage (preduslov da sistemi ne rade vikendom).

Indikator br. 3

Cilj: Ostvarivanje potrebnog kapaciteta na otkopavanju uglja i jalovine u cilju sigurnog snabdevanja termoelektrana

Indikator: Odnos ostvarene i planirane proizvodnje jalovine i uglja na površinskim kopovima; Ovaj indikator ukazuje na ostvarivanje potrebnog kapaciteta na otkopavanju uglja i jalovine u cilju sigurnog snabdevanja termoelektrana.

tab. SEQ tab. * ARABIC 88: Ostvareni indikatori proizvodnje uglja u 2015. godini

Basen

Kop

Plan proizvodnje, t

Proizvodnja uglja, t

Indikator

Kolubara

Polje B/C

3.300.000

1.296.938

0,39

Polje D

11.382.000

12.298.460

1,08

Veliki Crljeni

3.500.000

3.673.013

1,04

Tamnava zapadno polje

10.100.000

11.419.040

1,13

Ukupno

28.282.000

28.687.451

1,01

Kostolac

Drmno

8.499.000

8.341.640

0,98

Ukupno

8.499.000

8.341.640

0,98

EPS

Ukupno

36.781.000

37.029.091

1,00

tab. SEQ tab. * ARABIC 89: Ostvareni indikatori proizvodnje jalovine u 2015. godini

Basen

Kop

Plan proizvodnje, m3

Proizvodnja otkrivke, m3

Indikator

Kolubara

Polje B/C

10.000.000

7.713.293

0,77

Polje D

21.000.000

16.461.944

0,78

Veliki Crljeni

1.550.000

1.643.653

1,06

Tamnava zapadno polje

23.000.000

21.479.029

0,93

Ukupno

55.550.000

47.297.919

0,85

Kostolac

Drmno

42.000.000

36.897.434

0,87

Ukupno

42.000.000

36.897.434

0,87

EPS

Ukupno

97.550.000

84.195.353

0,86

Indikatori ukazuju na zaostatak u otkopavanju jalovine od oko 15% što za posledicu dugoročno može imati za rezultat neostvarivanje potrebne proizvodnje uglja. Količine otkrivke moraju biti usaglašene sa koeficijentom otkrivke. Odnos ostvarene proizvodnje jalovine 84.195.353 m3 i uglja 37.029.091 t (2,27) ne odgovara tekućem koeficijentu otkrivke.

Ciljana vrednost indikatora 2023: za jalovinu indikator treba da bude 1,0 uz plan koji je usaglašen sa proizvodnjom uglja i koeficijentom otkrivke za tekuću godinu.

Indikator br. 4

Cilj: Optimizacija i koncentracija proizvodnje uglja iz podzemne eksploatacije

Indikator: Odnos utrošenih i planiranih investicionih sredstava pokazuje stepen realizacije predviđenih projekta Optimizacija i koncentracija proizvodnje uglja iz podzemne eksploatacije i ukazuje na potencijalne opasnosti nedostatka proizvodnje zbog smanjenog obima investicija.

2015 godina

Planirana sredstva:998.213.000 RSD

Realizovana sredstva:324.063.770 RSD

Vrednost indikatora:0,32 (32%)

Ciljana vrednost indikatora 2023: 0,90

Indikator br. 5

Cilj: Intenziviranje istraživanja ležišta uglja na celoj teritoriji Republike Srbije

Indikator: Odnos izvršenih i planiranih istraživanja ležišta pokazuje stepen realizacije predviđenih projekta „Inteziviranje istraživanja ležišta uglja na celoj teritoriji Republike Srbije” i ukazuje na potencijalne opasnosti nedostatka kvalitetnih podataka zbog smanjenog obima investicija.

Primer za JP za PEU, za ostale objekte (EPS) važi ista metodologija:

2016. godina

Planirana istraživanja:5.190,0 m

Realizovana istraživanja:650,8 m

Vrednost indikatora:0,12 (12%)

Ciljana vrednost indikatora 2023: 0,90

Indikator br. 6

Cilj: Intenziviranje istraživanja ležišta uglja na celoj teritoriji Republike Srbije

Indikator: Odnos rezervi kategorije A+B sa ukupnim rezervama (A+B+C1). Indikator pokazuje stepen istraženosti ležišta sa aspekta pouzdanosti kvalitetne prognoze rezervi uglja.

Kolubarski basen:

Rezerve A kategorije:64.882.090 t

Rezerve B kategorije1.127.278.570 t

Rezerve C1 kategorije:913.064.140 t

Indikator:Rezerve (A+B)/(A+B+C1) = 0,566

PK Drmno:

Rezerve A kategorije:0 t

Rezerve B kategorije238.675.082 t

Rezerve C1 kategorije:159.310.462 t

Indikator:Rezerve (A+B)/(A+B+C1) = 0,599

JP za podzemnu eksploataciju uglja:

Rezerve A kategorije:3.888.810 t

Rezerve B kategorije436.106.730 t

Rezerve C1 kategorije:595.356.870 t

Indikator:Rezerve (A+B)/(A+B+C1) = 0,739

Ciljana vrednost indikatora 2023: 0,60

Indikator br. 7

Cilj: Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja

Indikator: Broj kompozicija uglja neadekvatnog kvaliteta – isporučenog ispod potrebne vrednosti (ispod 6500 kJ/kg), preko potrebne vrednosti (preko 7500 kJ/kg) i ukupnog broja vozova.

Primer za PK Tamnava zapadno polje:

2015. godina

Broj isporučenih vozova:9891

Broj vozova sa neadekvatnim kvalitetom:

– broj vozova sa kvalitetom manjim od 6500 kJ/kg1106

– broj vozova sa kvalitetom većim od 7500 kJ/kg2606

Vrednost indikatora:0,375

Indikator ukazuje na veliki broj vozova sa neadekvatnim kvalitetom pre svega sa visokim kvalitetom.

Ciljana vrednost indikatora 2023: 0,20

3.6.1. Lista mera u oblasti uglja

Strateški pravci delovanja zacrtani u Strategiji su:

intenziviranje istraživanja ležišta uglja na celoj teritoriji Republike Srbije;

otvaranje zamenskih kapaciteta za postojeće površinske kopove koji prestaju sa radom i otvaranje kopova koji će biti namenjeni za nove termoenergetske kapacitete;

optimizacija i koncentracija proizvodnje uglja iz podzemne eksploatacije;

uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja.

Pored navedenih strateških pravaca delovanja koji određuju koji će se projekti realizovati, u tab. 90 su date aktivnosti radi usklađivanja nacionalnog zakonodavnog okvira sa pravnim tekovinama EU i propisima Energetske zajednice u oblasti uglja.

tab. SEQ tab. * ARABIC 90: Aktivnosti za usklađivanje nacionalnog zakonodavnog okvira sa pravnim tekovinama EU i propisima Energetske zajednice u oblasti uglja

Obaveza

Naziv EU propisa prema kojem se vrši usklađivanje

Rok donošenja

Odgovorne institucije

Utvrđuju se pravila za davanje državne pomoći industriji uglja, sa ciljem doprinosa restrukturiranju industrije ulja. Pravila će uzeti u obzir socijalne i regionalne aspekte restrukturiranja sektora i potrebe za održavanjem kao predostrožne mere, minimum količine domaće proizvodnje uglja za garanciju pristupa rezervama.

Utvrđuje se značenje i ograničavaju prilike za državnu pomoć industriji uglja, kao i ciljevi za pristup rezervama uglja, smanjivanje pomoći i ciljevi za smanjivanje izuzetnih troškova.

Propisuju se slučajevi, ograničenja i uslovi kada se ta pomoć može smatrati prihvatljivom sa stanovišta funkcionisanja jedinstvenog tržišta.

Propisuje se relativni obim pomoći i postavljaju uslovi javnosti i transparentnosti koje moraju zadovoljiti privredni subjekti – primaoci pomoći kao i procedure za dodelu i kontrolu upotrebe dodeljene pomoći te ulogu Evropske komisije u tim procesima.

Uvode se elementi dobre uprave u korišćenje prirodnih resursa uglja.

Izveštavanje Komisije, koja dalje izveštava Evropski parlament.

Aktivnosti su značajne sa aspekta unapređenja konkurentnosti jedinstvenog tržišta i životne sredine, kao i efikasnosti proizvodnje resursa.

2010/787/EU: Odluka Saveta od 10. decembra 2010. o državnoj pomoći za olakšavanje zatvaranja nekonkurentnih rudnika uglja

U drugoj reviziji Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina evropske unije za period 2016-2018, koji je Vlada, 17. novembra 2016. godine, usvojila i donela Zaključak 05 Broj: 337-10957/2016-2 kojim se usvaja drugi revidirani Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) u okviru Poglavlja 3.8.2. Državna pomoć i planiranih mera za ovaj period. U pogledu usklađivanja zakonodavstva u oblasti državne pomoći ministarstvo nadležno za poslove finansija kao okvirni plan za usklađivanje ove odluke sa Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći („Službeni glasnik RS”, br. 13/10, 100/11, 91/12, 37/13, 97/13 i 119/14), dalo je rok: decembar 2017. godine.

ministarstvo nadležno za poslove finansija

3.6.2. Lista projekata u oblasti uglja

P.26. Intenziviranje istraživanja ležišta uglja na celoj teritoriji Republike Srbije

Kolubarski basen

Jedinstveni prostor istočnog dela Kolubarskog ugljonosnog basena

Podaci o istraživanjima ležišta uglja potiču iz dugoročnog programa eksploatacije uglja u ugljonosnim basenima EPS, za period do 2025. godine sa projekcijom razvoja do 2050. godine. S obzirom na to da se na površinskim kopovima Polje D i Polje C eksploatacija završava 2020, odnosno 2025. godine, predviđena su višenamenska geološka istraživanja manjeg obima, a na površinskom kopu Polje C i geološka istraživanja u funkciji sanacije unutrašnjeg odlagališta. Zbog nedovoljne istraženosti ležišta, a u skladu sa dinamikom otvaranja površinskog kopa Polje E, projektom su planirana geološka istraživanja, koja treba da se realizuju u periodu od četiri godine sa početkom 2016. godine. Specifikacije geoloških radova i dinamika istraživanja po površinskim kopovima prikazane su tabelarno.

tab. SEQ tab. * ARABIC 91: Dinamika geoloških istraživanja na PK Polje C u funkciji sanacije unutrašnjeg odlagališta

Br.

Naziv

Dinamika

1.

Terenski radovi

2016.

2.

Laboratorijska istraživanja

2016.

tab. SEQ tab. * ARABIC 92: Dinamika geoloških istraživanja na PK Polje C

Br.

Naziv

Dinamika

1.

Istražno bušenje

2016.

2.

Geološki radovi

2017.

3.

Hidrogeološki radovi

2017.

4.

Laboratorijska istraživanja

2017.

tab. SEQ tab. * ARABIC 93: Dinamika geoloških istraživanja na PK Polje D

Br.

Naziv

Dinamika

1.

Istražno bušenje

2016.

2.

Geološki radovi

2017.

3.

Laboratorijska istraživanja

2017.

tab. SEQ tab. * ARABIC 94: Dinamika geoloških istraživanja na PK Polje E

Br.

Naziv

Dinamika

1.

Višenamenski istražni radovi

Istražno bušenje, 31.000 m

Ostali radovi

2016, 2017. i 2018.

2.

ILMS radovi

2016, 2017. i 2018.

3.

Geotehnički istražni radovi

2016, 2017. i 2018.

4.

Hidrogeološki istražni radovi

2016, 2017. i 2018.

Do kraja eksploatacije na površinskom kopu Polje E planirana su višenamenska geološka istraživanja manjeg obima, u iznosu 200.000 do 250.000 € godišnje, na bazi kojih se mogu elaborirati petogodišnji izveštaji.

Polje G

Sa aspekta visoke zastupljenosti rudnih rezervi uglja A i B kategorije od 100%, stepen istraženosti uglja na ležištu Polje G je na visokom nivou. Za razliku od uglja, na ležištu praktično nisu vršena detaljna geološka istraživanja i ispitivanja pratećih korisnih nemetaličnih mineralnih sirovina kojih evidentno ima na ležištu. Planirano je da se projektovana geološka istraživanja izvrše najkasnije u periodu od 2018. do 2022. godine. Dinamika geoloških istražnih radova, u periodu 2018-2022. godina, prikazana je u REF _Ref465410843 h * MERGEFORMAT tab. 95.

tab. SEQ tab. * ARABIC 95: Dinamika geoloških istražnih radova na Polju G u periodu 2018-2022. godina

Radovi

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

Višenamenski istražni radovi

x

x

x

x

x

Geološki istražni radovi

x

x

x

x

x

Geotehnički radovi

x

x

x

x

x

Hidrogeološki radovi

x

x

Do kraja eksploatacije, na površinskom kopu Polje G, neće se vršiti detaljna geološka istraživanja.

Tamnava zapadno polje

Geološka istraživanja planirana su tako da se vremenski izvode ispred fronta radova na površinskom kopu najmanje toliko da se obezbede svi parametri na kojima se zasniva blagovremena i pouzdana geološka interpretacija ležišta neophodna za nesmetano planiranje i izvođenje radova na otkrivci i eksploataciji uglja. Dinamika geoloških istražnih radova na ležištu Tamnava zapadno polje, prikazana je u REF _Ref465410898 h * MERGEFORMAT tab. 96.

tab. SEQ tab. * ARABIC 96: Dinamika geoloških istražnih radova na ležištu Tamnava zapadno polje

Radovi

2018.

2019.

2020.

Višenamenski istražni radovi

x

x

x

Geološki istražni radovi

x

x

x

Geotehnički radovi

x

x

x

Hidrogeološki radovi

x

x

x

Osim pomenutih primenjenih geoloških istraživanja u periodu 2018-2020. godina, tokom 2015. godine realizovana su ulaganja iz prethodnog plana u iznosu od 300.000 €. Do kraja eksploatacije, u periodima 2022-2026. godina i 2029-2033. godina, potrebno je realizovati manji obim primenjenih geoloških istraživanja za koja se planiraju ulaganja u iznosu od 400.000 €, odnosno godišnje 80.000 € u planiranom periodu od pet godina na bazi kojih se mogu elaborirati petogodišnji izveštaji.

tab. SEQ tab. * ARABIC 97: Planirane investicije za geološke istražne radove na ležištu Tamnava

Radovi

Iznos (€)

Višenamenski istražni radovi

573.653

Geološki istražni radovi

323.518

Geotehnički radovi

55.856

Hidrogeološki radovi

43.227

Ukupno

996.255

Dinamika i kumulativna investiciona ulaganja u planirana primenjena detaljna geološka po godinama prikazana su u REF _Ref469243276 h * MERGEFORMAT tab. 98.

tab. SEQ tab. * ARABIC 98: Dinamika ulaganja u geološka istraživanja

Radovi

2018.

2019.

2020.

Ukupno (€)

Višenamenski istražni radovi

194.913

190.827

187.914

573.653

Geološki istražni radovi

107.278

101.205

115.035

323.518

Geotehnički radovi

25.480

14.629

15.747

55.856

Hidrogeološki radovi

15.289

18.308

9.630

43.227

Ukupno

342.959

324.969

328.327

996.255

Polje Radljevo

Zbog nedovoljne istraženosti ležišta, a u skladu sa dinamikom otvaranja površinskog kopa Radljevo, projektom su planirana geološka istraživanja, koja treba da se realizuju u periodu od četiri godine sa početkom 2016. godine. Dinamika geoloških istražnih radova u periodu 2016-2019. godina prikazana je u REF _Ref465411207 h * MERGEFORMAT tab. 99.

tab. SEQ tab. * ARABIC 99: Dinamika geoloških istražnih radova na ležištu Radljevo

Radovi

2016.

2017.

2018.

2019.

Višenamenski istražni radovi

x

x

x

x

Geološki istražni radovi

x

x

x

x

Geofizički istražni radovi

x

x

x

x

Geotehnički radovi

x

x

x

x

Hidrogeološki radovi

x

x

x

x

Geološka istraživanja do kraja veka eksploatacije površinskog kopa Radljevo planirana su tako da se vremenski izvode ispred fronta radova na površinskom kopu najmanje toliko da se obezbede svi parametri na kojima se zasniva blagovremena i pouzdana geološka interpretacija ležišta neophodna za nesmetano planiranje i izvođenje radova na otkrivci i eksploataciji uglja. Zbog toga je potrebno, u periodu 2023-2028. godina, realizovati geološka istraživanja po obimu i sadržaju slično, kakva se vrše u periodu 2016-2019. godine. Dinamika geoloških istražnih radova, u periodu 2023-2028. godina, prikazana je u REF _Ref469243578 h * MERGEFORMAT tab. 100.

tab. SEQ tab. * ARABIC 100: Dinamika geoloških istražnih radova na ležištu Radljevo u periodu 2023-2027. godina

Radovi

2023.

2024.

2025.

2026.

2027.

Višenamenski istražni radovi

x

x

x

x

x

Geološki istražni radovi

x

x

x

x

x

Geofizički istražni radovi

x

x

x

x

x

Geotehnički radovi

x

x

x

x

x

Hidrogeološki radovi

x

x

x

x

x

Do kraja eksploatacije, u periodima 2030-2034. godina, 2037-2041. godina i 2043-2047. godina, potrebno je realizovati manji obim primenjenih geoloških istraživanja za koja se planiraju ulaganja u iznosu od 500.000 €, odnosno godišnje 100.000 € u planiranom periodu od pet godina na bazi kojih se mogu elaborirati petogodišnji izveštaji. Prikazana dinamika geoloških istraživanja za svako ležište na kome će se u planskom periodu do 2025. godine, odnosno do 2050. godine vršiti eksploatacija uglja planirana su tako da se vremenski izvode ispred fronta radova na površinskim kopovima najmanje toliko da se obezbede svi parametri na kojima se zasniva blagovremena i pouzdana geološka interpretacija ležišta neophodna za nesmetano planiranje i izvođenje radova na otkrivci i eksploataciji uglja.

tab. SEQ tab. * ARABIC 101: Specifikacija geoloških radova i rekapitulacija ukupnih troškova istraživanja (€) na ležištu Radljevo, po vrstama radova, u periodu 2016-2019. godina

Radovi

2016.

2017.

2018.

2019.

Ukupno (€)

Višenamenski istražni radovi

509.659

540.459

723.854

265.311

2.039.283

Geološki istražni radovi

900.379

696.886

933.064

261.711

2.792.040

Geofizički istražni radovi

172.703

229.450

167.792

268.339

838.284

Geotehnički radovi

182.361

154.817

129.583

84.706

551.467

Hidrogeološki radovi

204.859

402.937

116.824

242.896

967.516

Ukupno

1.969.961

2.024.548

2.071.118

1.122.963

7.188.589

tab. SEQ tab. * ARABIC 102: Ulaganja (€) u geološka istraživanja u istočnom delu kolubarskog basena

Broj

Naziv

Ukupna ulaganja u periodu 2015-2049.

Ulaganja u periodu 2015-2020.

Ulaganja u periodu 2021-2049.

1

Geološka istraživanja

1.1

Istraživanja u funkciji sanacije unutrašnjeg odlagališta Polja C

80.000

80.000

0

1.2

Geološka istraživanja na Polju C

440.000

440.000

0

1.3

Geološka istraživanja na Polju D

480.000

480.000

0

1.4

Geološka istraživanja na Polju E

7.530.000

5.280.000

2.250.000

1.4.1

Višenamenski istražni radovi

4.280.000

2.030.000

2.250.000

1.4.2

ILMS radovi

1.450.000

1.450.000

0

1.4.3

Geotehnički radovi

450.000

450.000

0

1.4.4

Hidrogeološki radovi

1.350.000

1.350.000

0

2

Projektovanje

2.500.000

1.500.000

1.000.000

Ukupno

11.030.000

7.780.000

3.250.000

Rezerve uglja

Kolubarski ugljeni basen

Ukupne eksploatabilne rezerve u kolubarskom ugljenom basenu na kraju 2015 godine iznose 2.105.224.800 t uglja, dok su ukupne vanbilansne rezerve 2.645.574.081 t uglja. U REF _Ref469245564 h * MERGEFORMAT tab. 103 prikazane su rezerve po eksploatacionim poljima u kolubarskom ugljenom basenu.

tab. SEQ tab. * ARABIC 103: Tabelarni prikaz rezervi uglja u Kolubarskom ugljonosnom basenu

Ležište

Kategorija

Bilansne rezerve (t)

Vanbilansne rezerve (t)

Geološke rezerve (t)

Polje Cpo starom Polje B i C

A

7.355.290

3.260.760

10.616.040

B

33.704.980

3.959.420

37.664.400

A+B

41.060.260

7.220.180

48.280.440

Polje D

A

34.276.560

43.875.950

78.152.510

B

24.053.510

24.053.551

A+B