PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONAO PREUZIMANJU AKCIONARSKIH DRUŠTAVA
Član 1.
U Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava („Službeni glasnik RS”, broj 46/06), u članu 8. stav 1. posle tačke 9) dodaje se tačka 9a), koja glasi:
„9a) akcije ciljnog društva stiče Republika, odnosno lica sa kojima Republika zajednički deluje, a koja imaju status profesionalnog investitora u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti;”.
Član 2.
U članu 11. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Samo dobrovoljna ponuda može biti uslovna.”
Dosadašnji st. 2. do 5. postaju st. 3. do 6.
Član 3.
U članu 34. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
„U periodu iz stava 2. ovog člana nesaglasni akcionar ne može zalagati svoje akcije.”
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.
Član 4.
Komisija za hartije od vrednosti izvršiće usklađivanje svojih akata sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 5.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je sadržan u odredbama člana 97. tač. 6. i 7. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, bankarski i devizni sistem, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakon o preuzimanju akcionarskih društava („Službeni glasnik RS”, broj 46/06 – u daljem tekstu: Zakon) stupio je na snagu 10. juna 2006. godine, a počeo je sa primenom 10. juna 2006. godine. Cilj donošenja ovog Zakona bio je da što potpunije uredi tržišno preuzimanje, kao oblik promene vlasničke strukture akcionarskih društava, uz nastojanje da se ostvari ravnopravnost akcionara, odnosno zaštita manjinskih akcionara, očuva integritet tržišta hartija od vrednosti i ostvari transparentnost procesa preuzimanja uz odgovarajuću superviziju, kao i povećanje konkurentnosti na tržištu kapitala i odgovornosti privrednih subjekata.
Međutim, u dosadašnjoj primeni Zakona uočeni su određeni nedostaci i teškoće u njegovoj praktičnoj primeni.
Naime, interes Republike Srbije je da privuče nove investicije, kako u finansijski, tako i u sve druge sektore. Kao jedan od primera može se navesti Strategija upravljanja akcijama banaka u vlasništvu Republike Srbije za period 2009-2012. godine, kojom je data mogućnost da se sprovede dokapitalizacija banaka u kojima Republika Srbija poseduje akcije, od strane profesionalnih investitora. Dokapitalizacijom banaka Republika Srbija u vremenu opšte ekonomske krize nastoji da zaštiti vrednost svog uloga u bankama i spreči nekontrolisano delutiranje kapitala time što bi sklopila ugovore sa reputabilnim profesionalnim investitorima koji su spremni da ulože kapital u pojedine banke u Srbiji. S obzirom da je zbog svetske krize došlo i do pada vrednosti kapitala na berzi, te da trenutno nije pogodan momenat za prodaju kapitala banaka, dokapitalizacijom bi se omogućilo stabilno poslovanje banaka u narednom periodu, očuvanje vrednosti već uloženog kapitala i prirodni rast banaka do trenutka donošenja konačne odluke o izlaznoj strategiji investitora i Republike Srbije zajedno. Posebno naglašavamo da se dokapitalizacijom banaka od strane profesionalnih investitora ne ugrožavaju prava malih akcionara već se, naprotiv, uvećava vrednost njihovih akcija.
Takođe je potrebno da Republika Srbija i u drugim sektorima privrede privuče nove investicije, odnosno investitore, potpiše sa njima specifične ugovore o saradnji i zajedničkom nastupanju radi ulaganja sredstava u privredne subjekte, a u cilju očuvanja njihovog kapitala i obezbeđivanja njihovog stabilnog poslovanja i pospešivanja daljeg razvoja.
Međunarodni investitori nisu zainteresovani, niti to njihova osnivačka akta dozvoljavaju, za preuzimanje svih akcija privrednog subjekta. Njihov isključivi interes je da izvrše dokapitalizaciju, finansijski podrže rast određenog privrednog društva i nakon nekoliko godina prodaju svoj kapital, zajedno sa Republikom Srbijom ili samostalno. U tom smislu je nužno da Republika Srbija sa profesionalnim investitorima zaključi akcionarski ugovor o zajedničkom vođenju privrednog subjekta, budućem otkupu manjinskog paketa Republike Srbije ili zajedničkoj prodaji kontrolnog paketa.
Republika Srbija je izuzeta od primene odredaba Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata („Službeni glasnik RS”, broj 47/06) u delu obaveze trgovanja akcijama na organizovanom tržištu – berzi. Takođe su članom 8. stav 2. tačka 4) i članom 8. stav 3. tačka 3) Zakona izuzeti od obaveze davanja ponude za preuzimanje sva lica koja stiču akcije od Republike Srbije na berzi ili putem javnog tendera, dok sama Republika Srbija kao sticalac akcija ciljnog društva nije eksplicitno oslobođena obaveze davanja ponude za preuzimanje. U tom smislu, potrebno je uvesti i izuzetak koji se odnosi, kako na Republiku Srbiju, tako i na profesionalne investitore kada se zaključuje ugovor između Republike Srbije i profesionalnih investitora radi formiranja zajedničkog paketa akcija koji bi u narednom periodu bio ponuđen na prodaju.
Zakon definiše i uslovnu i bezuslovnu ponudu za preuzimanje, a shodno odredbama člana 11. predviđa da je uslovna ponuda za preuzimanje ona kojom ponuđač traži sticanje označenog najmanjeg broja, odnosno procenta akcija s pravom glasa ciljnog društva kao minimuma koji on želi da stekne, tako da ona prestaje da ga obavezuje ako se označeni uslov ne ispuni do isteka roka za njeno prihvatanje.
U slučaju uslovne ponude zabranjeno je da ponuđač, odnosno zajednički sticalac, ponuđačeva podređena društva, društva koje neposredno ili posredno kontroliše lice koje kontroliše i ponuđača, ili lica koja pružaju usluge ponuđaču u vezi sa preuzimanjem, svojim delovanjem utiču na ispunjenje tog uslova.
Bezuslovna ponuda za preuzimanje je ona u kojoj nije izričito i jasno označen uslov.
U primeni Zakona su primećene zloupotrebe odredaba o obavezujućoj ponudi tako što bi je ponuđač označio i kao uslovnu. Naime, kao minimalni uslov za sticanje akcija mogao bi se navesti neki izuzetno visok procenat vlasništva za koji ponuđač sa sigurnošću pretpostavlja da ne može biti ispunjen. U tom slučaju on bi ispoštovao odredbe Zakona, uputio obaveznu ponudu za preuzimanje uz navođenje tog „nemogućeg” uslova, ponuda za preuzimanje bi bila neuspešna, a ponuđač bi regularno ostao na prvobitnom pragu.
Iz navedenog razloga neophodno je bilo izmeniti Zakona u smislu da samo dobrovoljna ponuda može biti uslovna, odnosno obavezna ponuda za preuzimanje akcija ciljnog društva ne može biti uslovna.
Što se tiče uspostavljanja zaloge na hartijama od vrednosti, ovo pitanje je pre svega regulisano odredbama Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ” br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ” br. 31/93, 22/99 i 44/99). Navedeni zakon dozvoljava zalaganje potraživanja iz hartija od vrednosti, ali ne reguliše konkretna pitanja i postupke koji se odnose na međusobni odnos instituta prinudne prodaje i založnog prava na hartijama od vrednosti, već u odredbi člana 996. navodi da se odredbe o davanju u zalogu stvari primenjuju i na zaloge potraživanja i drugih prava, ukoliko za njih nije propisano što drugo.
Međutim, Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS”, br. 57/03, 61/05 i 64/06) izričito u odredbi člana 14. stav 2. propisuje da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na zalogu hartija od vrednosti, za koje je ustanovljen registar prema posebnim propisima u koji se upisuju prava trećih lica na hartijama od vrednosti.
Dalje, ni Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata („Službeni glasnik RS”, broj 47/06) niti Zakon ne regulišu pitanje zaloge na hartijama od vrednosti na specifičan način, tako da su u primeni Zakona primećene zloupotrebe u smislu da manjinski akcionar založi svoje akcije i na taj način praktično onemogući primenu instituta kao što je prinudna prodaja. Ovaj institut je uveden u skladu sa Direktivom o preuzimanju (Directive 2004/25/EC), kao i svetskom praksom i dozvoljava da, kada ponuđač u postupku preuzimanja otkupi najmanje 95% akcija ciljnog društva, ima pravo da kupi i akcije akcionara koji nisu prihvatili prodaju akcija po toj ponudi (nesaglasni akcionar), a pod uslovima iz ponude za preuzimanje.
Iz navedenog razloga, odnosno radi nesmetanog obavljanja prinudne kupovine u skladu sa Zakonom, potrebno je precizirati da, u periodu dok traje prinudna kupovina, nesaglasni akcionar ne može zalagati svoje akcije.
SADRŽINA ZAKONA – OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. Predloga zakona dopunjuju se odredbe člana 8. Zakona tako što se propisuje da ne postoji obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje ukoliko akcije ciljnog društva stiče Republika Srbija i profesionalni investitor sa kojim Republika Srbija zajednički deluje.
Članom 2. Predloga zakona dopunjuju se odredbe člana 11. Zakona tako što se propisuje da samo dobrovoljna ponuda može da bude uslovna.
U članu 3. Predloga zakona dopunjuju se odredbe člana 34. Zakona tako što se propisuje da u periodu dok traje prinudna prodaja nesaglasni akcionar ne može zalagati svoje akcije.
Članom 4. Predloga zakona propisuje se da je Komisija za hartije od vrednosti dužna da donese potrebna podzakonska akta u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Članom 5. Predloga zakona određeno je da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Naročito opravdani razlozi za ranije stupanje ovog zakona na snagu, saglasno članu 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, sastoje se u potrebi da što pre stupi na snagu, kako bi se izbegle značajne negativne posledice, koji bi se ogledale, pre svega, u nemogućnosti brze realizacije pregovora sa međunarodnim investitorima koji su u toku, a koji podrazumevaju raspolaganje akcijama u vlasništvu Republike Srbije, što bi se sve odrazilo i na produbljivanje krize na finansijskom tržištu, kao i privredu u celini.
FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, saglasno članu 164. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, proizlaze iz sagledavanja aktuelnih problema na finansijskom tržištu i neophodnosti adekvatnijeg uređenja uslova i načina sticanja i raspolaganja akcijama koje su u vlasništvu Republike Srbije. Ovaj zakon će na indirektan način doprineti uspešnijoj realizaciji paketa mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize koje je sačinila Vlada. Naime, bilo je neophodno predložiti hitne izmene kako bi se omogućilo da Republika Srbija na najefikasniji način izvrši dokapitalizaciju predviđenih subjekata i prodaju akcija u svom vlasništvu.
Nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku proizvelo bi značajne negativne efekte, koji bi se ogledali, pre svega, u nemogućnosti brze realizacije pregovora sa međunarodnim investitorima koji su u toku, a koji podrazumevaju raspolaganje akcijama u vlasništvu Republike Srbije, što bi se sve odrazilo i na produbljivanje krize na finansijskom tržištu, kao i privredu u celini.
PREGLED ODREDABA
ZAKONA O PREUZIMANJU AKCIONARSKIH DRUŠTAVAKOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU
Izuzeci od obaveze objavljivanja ponude za preuzimanje
Član 8.
Sticalac nije obavezan da objavi ponudu za preuzimanje ako:
1) stekne akcije ciljnog društva nasleđivanjem;
2) stekne akcije ciljnog društva deobom zajedničke imovine bračnih drugova;
3) stekne akcije samo privremeno u obavljanju registrovane delatnosti preuzimanja (pokroviteljstva) emisije ili preprodaje hartija od vrednosti na tržištu, pod uslovom da preuzimalac emisije, odnosno pokrovitelj ne koristi pravo glasa po osnovu stečenih akcija;
4) stekne akcije ciljnog društva kao stečajnog dužnika u stečajnom postupku;
5) stekne akcije ciljnog društva u postupku pripajanja privrednih društava, ali isključivo onda kada samo jedno od privrednih društava koja učestvuju u postupku pripajanja ima akcije ciljnog društva;
6) stekne akcije promenom pravne forme privrednog društva;
7) stekne akcije ciljnog društva od drugog pravnog lica čiji su članovi ili akcionari neposredno ili posredno ista lica, ili kad stekne akcije prenosom radi restrukturiranja unutar holdinga;
8) stekne akcije u novom društvu, koje je nastalo spajanjem postojećih društava ili podelom postojećeg društva, pod uslovom da su zaštićena sva prava nesaglasnih akcionara prestalih društava;
9) je isključivi cilj sticanja akcija obezbeđenje potraživanja koje ponuđač ima prema društvu, pod uslovom da poverilac ne koristi pravo glasa po osnovu stečenih akcija;
9A) AKCIJE CILjNOG DRUŠTVA STIČE REPUBLIKA, ODNOSNO LICA SA KOJIMA REPUBLIKA ZAJEDNIČKI DELUJE, A KOJA IMAJU STATUS PROFESIONALNOG INVESTITORA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE HARTIJA OD VREDNOSTI;
10) je stekao više od 25% akcija ciljnog društva s pravom glasa pre stupanja na snagu ovog zakona.
Ovaj zakon ne primenjuje se na trgovinu vlasničkim hartijama od vrednosti određenog izdavaoca kada se one prodaju putem javnog tendera, odnosno na organizovanom tržištu, i to:
1) akcijama koje su prenete Akcijskom fondu u skladu sa zakonom, kao i akcijama pojedinačnih akcionara koje se nude na prodaju istovremeno sa akcijama Akcijskog fonda u skladu sa Zakonom o Akcijskom fondu („Službeni glasnik RS“, br. 38/01 i 45/05);
2) akcijama čiji je zakoniti imalac Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;
3) akcijama čiji je zakoniti imalac Republički fond za razvoj;
4) akcijama čiji je zakoniti imalac Republika.
Ako aktom Vlade nije drukčije određeno, odredbe ovog zakona ne primenjuju se:
1) na prenos svojine bez naknade na akcijama koje su izdale banke, sa državne zajednice Srbija i Crna Gora na Republiku po osnovu Zakona o regulisanju odnosa između Savezne Republike Jugoslavije i pravnih lica i banaka sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije koje su prvobitni dužnici ili garanti prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba („Službeni list SRJ“, br. 36/02 i 7/03);
2) na trgovinu akcijama koje su izdale banke kad je zakoniti imalac tih akcija Republika po osnovu Zakona o regulisanju odnosa između Savezne Republike Jugoslavije i pravnih lica i banaka sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije koje su prvobitni dužnici ili garanti prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba („Službeni list SRJ“, br. 36/02 i 7/03) i Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana („Službeni list SRJ“, broj 36/02);
3) na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kad je zakoniti imalac tih akcija Republika;
4) na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kad je u skladu sa zakonom, zakoniti imalac tih akcija Agencija za osiguranje depozita;
5) na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kada su zakoniti imaoci tih akcija posebnim ugovorom, koji mora biti zaključen u pismenoj formi, ovlastili Agenciju za osiguranje depozita da u njihovo ime i za njihov račun izvrši prodaju takvih akcija trećem licu;
6) na trgovinu akcijama koje su izdala društva za osiguranje, kada zakoniti imaoci tih akcija posebnim ugovorom, koji mora biti zaključen u pismenoj formi, ovlaste Agenciju za osiguranje depozita da u njihovo ime i za njihov račun izvrši prodaju takvih akcija trećem licu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje;
7) na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kad se ta trgovina vrši u postupku unovčenja imovine banaka u stečaju, odnosno likvidaciji u kojima funkciju stečajnog, odnosno likvidacionog upravnika vrši Agencija za osiguranje depozita;
8) na trgovinu akcijama Centralnog registra, berzi i drugih lica u finansijskom sektoru, u smislu zakona kojim se uređuje poslovanje i organizacija banaka, kad je zakoniti imalac tih akcija Republika;
9) na trgovinu akcijama Centralnog registra, berzi i drugih lica u finansijskom sektoru, u smislu zakona kojim se uređuje poslovanje i organizacija banaka, kada su zakoniti imaoci tih akcija posebnim ugovorom, koji mora biti zaključen u pismenoj formi, ovlastili Agenciju za osiguranje depozita da u njihovo ime i za njihov račun izvrši prodaju takvih akcija trećem licu.
Na sticaoca akcija iz ovog člana, ukoliko namerava da dalje stiče akcije tog društva, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o obavezi objavljivanja ponude za preuzimanje i postupku preuzimanja.
Isto fizičko i pravno lice i lica koja sa njim zajednički deluju ne mogu sticati akcije u iznosu koji prelazi 5% od ukupnog broja glasova koje daju akcije s pravom glasa sportskih organizacija koje su osnovane, odnosno organizovane u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport, kao i pravnih lica osnovanih, odnosno organizovanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje radiodifuzija, osim ukoliko drugim propisima nije drukčije određeno.
Uslovna i bezuslovna ponuda za preuzimanje
Član 11.
Uslovna ponuda za preuzimanje je ponuda kojom ponuđač traži sticanje označenog najmanjeg broja, odnosno procenta akcija s pravom glasa ciljnog društva kao minimuma koji on želi da stekne, tako da ona prestaje da ga obavezuje ako se označeni uslov ne ispuni do isteka roka za njeno prihvatanje.
SAMO DOBROVOLjNA PONUDA MOŽE BITI USLOVNA.
U slučaju uslovne ponude iz stava 1. ovog člana zabranjeno je da ponuđač, odnosno zajednički sticalac, ponuđačeva podređena društva, društva koje neposredno ili posredno kontroliše lice koje kontroliše i ponuđača, ili lica koja pružaju usluge ponuđaču u vezi sa preuzimanjem, svojim delovanjem utiču na ispunjenje tog uslova.
Kada je ponuđač uslovio ponudu sticanjem u njoj označenog najmanjeg broja akcija ciljnog društva, pa taj broj nije stekao do isteka roka za njeno prihvatanje, ne sme da kupi ni akcije koje su mu akcionari ciljnog društva položili na račun, već je dužan da im ih vrati o svom trošku najkasnije u roku od tri radna dana pošto je od Centralnog registra dobio potvrdu o takvom ishodu ponude.
Kada je ponuđač uslovio ponudu sticanjem u njoj označenog najmanjeg broja akcija ciljnog društva, i taj broj stekao do isteka roka za njeno prihvatanje, dužan je da kupi sve akcije koje su mu akcionari ciljnog društva položili na račun preko tog broja pod uslovima iz ponude.
Bezuslovna ponuda za preuzimanje je ona u kojoj nije izričito i jasno označen uslov.
Prinudna prodaja
Član 34.
Kada ponuđač u postupku preuzimanja otkupi najmanje 95% akcija ciljnog društva, ima pravo da kupi i akcije akcionara koji nisu prihvatili prodaju akcija po toj ponudi (nesaglasni akcionar), a pod uslovima iz ponude za preuzimanje.
Ponuđač iz stava 1. ovog člana podnosi Centralnom registru, preko člana Centralnog registra, zahtev za prinudnu prodaju akcija nesaglasnih akcionara najkasnije u roku od 120 dana od dana isteka krajnjeg roka iz ponude za preuzimanje, uz navođenje uslova kupovine akcija iz ponude za preuzimanje i izvršava uplatu po osnovu prinudne prodaje akcija na namenski novčani račun ciljnog društva u Centralnom registru kada se plaćanje vrši u novcu, odnosno poseban račun hartija od vrednosti Centralnog registra kada se plaćanje vrši u hartijama od vrednosti.
U PERIODU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA NESAGLASNI AKCIONAR NE MOŽE ZALAGATI SVOJE AKCIJE.
Ponuđač je dužan da istovremeno sa podnošenjem zahteva iz stava 2. ovog člana preko člana Centralnog registra obavesti nesaglasne akcionare o podnetom zahtevu za prinudnu prodaju akcija, i to obaveštenje objavi u jednim dnevnim novinama koje se redovno distribuiraju na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka.
Po proteku roka od 15 dana od dana objavljivanja obaveštenja iz stava 3. ovog člana, na pismeni zahtev ponuđača, Centralni registar vrši prenos sa računa hartija od vrednosti nesaglasnih akcionara na račun hartija od vrednosti ponuđača, odnosno novca na račun nesaglasnih akcionara, na način propisan Pravilima poslovanja Centralnog registra.