PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA
Član 1.
U Zakonu o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS”, broj 104/09), u članu 3. stav 2. briše se.
Član 2.
U nazivu iznad člana 20. reči: „beleženje ili” brišu se.
U članu 20. stav 1. menja se i glasi:
„Autor ima isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani beleženje i umnožavanje svog dela u celosti ili delimično, bilo kojim sredstvima, u bilo kom obliku, na bilo koji trajni ili privremeni, posredni ili neposredni način.”
Stav 2. menja se i glasi:
„Delo se umnožava naročito, grafičkim postupcima, fotokopiranjem i drugim fotografskim postupcima kojima se postiže isti rezultat, zvučnim ili vizuelnim snimanjem, izgradnjom dela arhitekture, smeštanjem dela u elektronskom obliku u memoriju računara.”
U stavu 4. reči: „smeštanje celog ili dela programa u memoriju računara, odnosno” brišu se.
Član 3.
U članu 21. stav 1. posle reči: „stavljanje u promet” dodaju se reči: „originala ili umnoženih”, a umesto tačke stavlja se zapeta i dodaju reči: „prodajom ili drugim načinom prenosa svojine.”
Član 4.
U članu 22. stav 1. menja se i glasi:
„Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli davanje originala ili umnoženih primeraka svog dela u zakup. Davanje u zakup, u smislu ovog zakona, je davanje originala ili umnoženih primeraka dela drugome na korišćenje na ograničeno vreme u svrhu ostvarivanja neposredne ili posredne imovinske koristi.”
Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
„Pravo iz stava 1. ovog člana se ne iscrpljuje prodajom ili drugim radnjama stavljanja u promet originala ili umnoženih primeraka dela.”
Član 5.
Naziv iznad člana 24. i član 24. brišu se.
Član 6.
U članu 31. posle reči: „prilagođavanje” dodaje se reč: „prevođenje” i zapeta.
Član 7.
Član 35. menja se i glasi:
„Član 35.
Ako je original dela likovne umetnosti posle prve prodaje od strane autora ponovo prodat, autor ima pravo da bude obavešten o prodaji i novom vlasniku, kao i da potražuje naknadu u obimu koji je propisan ovim članom.
Kao originali dela likovnih umetnosti iz stava 1. ovog člana smatraju se slike, crteži, kolaži, grafike, fotografije, tapiserije, skulpture, umetnička dela izrađena u keramici, staklu ili drugom materijalu i slična dela koja je stvorio autor svojeručno.
Originalom dela likovne umetnosti iz stava 1. ovog člana smatraju se i umnoženi primerci tog dela (reprodukcije), ako ih je u ograničenom broju izradio sam autor ili lice koje je on ovlastio. Takvi primerci moraju da budu na uobičajeni način numerisani i potpisani ili na drugi način obeleženi od strane autora.
Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se na sve radnje preprodaje u koje su uključeni kao prodavci, kupci ili posrednici lica koja se profesionalno bave trgovinom umetničkim delima kao što su prodajni saloni, umetničke galerije, akcionarske kuće i sl.
Za obaveze iz stava 1. ovog člana solidarno odgovaraju prodavac, kupac i posrednik.
Naknada na osnovu prava sleđenja plaća se u procentu od prodajne cene originala bez poreza.
Naknada iz stava 6. ovog člana iznosi:
1) 4% od prodajne cene ostvarene u iznosu od 100.000-5.000.000 dinara;
2) 3% od prodajne cene ostvarene u iznosu od 5.000.001-20.000.000 dinara;
3) 1% od prodajne cene ostvarene u iznosu od 20.000.001-35.000.000 dinara;
4) 0,5% od prodajne cene ostvarene u iznosu od 35.000.001-50.000.000 dinara;
5) 0,25% od prodajne cene ostvarene u iznosu koji prelazi 50.000.001 dinara.
Nezavisno od prodajne cene originala, naknada na osnovu prava sleđenja ne sme da iznosi više od 1.300.000 dinara.
Lica navedena u stavu 5. ovog člana dužna su da u roku od 30 dana od dana kada je prodaja izvršena, obaveste autora o iznosu prodajne cene, imenu, odnosno nazivu i adresi prodavca, kupca i posrednika. Obaveza plaćanja naknade iz ovog člana dospeva u roku od 30 dana od dana kada je prodaja izvršena.”
Član 8.
Član 36. menja se i glasi:
„Član 36.
Autor se ne može odreći prava sleđenja niti može njime raspolagati. Posle smrti autora pravo sleđenja prelazi na njegove naslednike.
Pravo sleđenja ne može biti predmet prinudnog izvršenja.
Autor ima pravo da, u roku od tri godine od preprodaje originala dela likovne umetnosti, zahteva od lica navedenih u članu 35. stav 5. ovog zakona, bilo koju informaciju koja mu je potrebna za obezbeđenje naplate naknade koja mu pripada od te preprodaje.”
Član 9.
U članu 39. stav 1. menja se i glasi:
„Kada se autorsko delo umnožava bez dozvole autora, shodno odredbama člana 46. st.1. i 2. ovog zakona, autori dela za koja se, s obzirom na njihovu prirodu, može očekivati da će biti umnožavana fotokopiranjem ili snimanjem na nosače zvuka, slike ili teksta za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica (književna, muzička, filmska dela i dr.) imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za takvo umnožavanje.”
Posle stava 9. dodaje se novi stav 10. koji glasi:
„Autor se ne može odreći prava na posebnu naknadu iz st. 1. i 5. ovog člana. Pravo na posebnu naknadu ne može biti predmet odricanja, raspolaganja za života i prinudnog izvršenja.”
Dosadašnji stav 10. postaje stav 11.
Član 10.
Član 40. menja se i glasi:
„Član 40.
U slučaju davanja na poslugu originala ili umnoženih primeraka autorskih dela, od strane javnih biblioteka, odnosno drugih institucija kojima je to delatnost, autor ima pravo na odgovarajuću naknadu.
Davanje na poslugu, u smislu ovog zakona, je davanje originala ili umnoženih primeraka dela na korišćenje, u vremenski ograničenom periodu, bez ostvarivanja neposredne ili posredne imovinske koristi.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se prilikom davanja na poslugu:
1) originala ili umnoženih primeraka bibliotečkog materijala u nacionalnim bibliotekama, bibliotekama javnih obrazovnih institucija i javnim specijalizovanim bibliotekama;
2) originala ili umnoženih primeraka dela primenjenih umetnosti, odnosno industrijskog dizajna;
3) građevina;
4) originala ili umnoženih primeraka dela koja međusobno pozajmljuju institucije iz stava 1. ovog člana.
Pravo iz stava 1. ovog člana može se ostvariti samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.”
Član 11.
U članu 42. posle reči: „državnim organima” dodaju se reči: „ili u svrhu obezbeđenja javne sigurnosti”.
Član 12.
Član 43. menja se i glasi:
„Član 43.
Dozvoljeno je, u okviru izveštavanja javnosti putem štampe, radija, televizije i drugih medija o tekućim događajima, u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade:
1) umnožavanje primeraka objavljenih dela koja se pojavljuju kao sastavni deo tekućeg događaja o kome se javnost izveštava;
2) pripremanje i umnožavanje kratkih izvoda ili sažetaka iz novinskih i drugih sličnih članaka u pregledima štampe;
3) umnožavanje javnih političkih, verskih i drugih govora održanih u državnim organima, verskim ustanovama ili prilikom državnih ili verskih svečanosti;
4) slobodno korišćenje dnevnih informacija i vesti koje imaju prirodu novinskog izveštaja.
Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na sve oblike javnog saopštavanja pomenutih dela.”
Član 13.
Član 44. menja se i glasi:
„Član 44.
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade za nekomercijalne svrhe nastave:
1) javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog poučavanja na nastavi;
2) javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela na školskim priredbama, pod uslovom da interpretatori ne prime naknadu za svoje izvođenje i da se ne naplaćuju ulaznice;
3) javno saopštavanje emitovanih školskih emisija putem tehničkih uređaja unutar obrazovne ustanove.”
Član 14.
Član 45. menja se i glasi:
„Član 45.
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavanje dela od strane javnih biblioteka, obrazovnih ustanova, muzeja i arhiva, samo za sopstvene arhivske potrebe, ako se delo umnožava iz sopstvenog primerka i ako takvim umnožavanjem ove institucije nemaju nameru da ostvare neposrednu ili posrednu imovinsku korist.”
Član 15.
U članu 46. stav 3. tačka 5) menja se i glasi:
„5) računarske programe i elektronske baze podataka; ”
Posle tačke 5) dodaju se tač. 6) i 7) koje glase:
„6) umnožavanje pisanih dela u obimu cele knjige, osim ako su primerci te knjige rasprodati najmanje dve godine;
7) umnožavanje notnih zapisa muzike, osim ručnim prepisivanjem.”
Član 16.
U članu 49. stav 1. posle reči: „(pravo citiranja)” dodaju se reči: „odnosno pojedinačnih kratkih autorskih dela” i zapeta.
U tački 2) posle reči: „pomenuti delovi” dodaju se reči: „odnosno kratka dela” i zapeta, a posle reči „citatu” dodaju se reči: „i u skladu sa dobrim običajima”.
U tački 3) posle reči: „izdato” dodaje se zapeta i reči: „ukoliko su ti podaci poznati”.
Član 17.
Posle člana 54. dodaju se čl. 54a – 54v, koji glase:
„Član 54a
Dozvoljena je slobodna prerada objavljenog autorskog dela ako se radi o:
1) parodiji ili karikaturi, ako to ne stvara zabunu ili ne može dovesti do stvaranja zabune u pogledu izvora dela;
2) preradi dela za lične potrebe koja nije namenjena i nije dostupna javnosti;
3) preradi u vezi sa dozvoljenim korišćenjem dela, koja je prouzrokovana samom prirodom ili načinom tog korišćenja.
Član 54b
Ovlašćeni korisnik objavljene baze podataka ili njenog umnoženog primerka može slobodno da umnožava ili preradi tu bazu podataka ako je to potrebno radi pristupa njenom sadržaju i redovnog korišćenja tog sadržaja. Ako je korisnik ovlašćen samo za deo baze podataka, dozvoljeno mu je umnožavanje i prerada samo tog dela.
Odredbe ugovora koje su u suprotnosti sa stavom 1. ovog člana su ništave.
Član 54v
Objavljena dela koja predstavljaju nebitan sastojak u odnosu na glavno delo u koje su uključena ili u odnosu na stvar sa kojom se zajedno koriste, u slobodnoj su upotrebi pri iskorišćavanju takvog glavnog dela ili takve stvari.”
Član 18.
U članu 55. stav 1. menja se i glasi:
„Bez dozvole autora, a uz obavezu plaćanja autorske naknade, dozvoljeno je, u obliku zbirke namenjene nastavi, ispitu ili naučnom istraživanju, umnožavanje na papiru ili sličnom nosaču, putem fotokopiranja ili bilo kojeg oblika fotografske ili slične tehnike koja daje slične rezultate, odlomaka objavljenih autorskih dela, pojedinačnih kratkih objavljenih autorskih dela u oblasti nauke, književnosti i muzike ili pojedinačnih objavljenih autorskih dela fotografije, likovne umetnosti, arhitekture, primenjene umetnosti, industrijskog i grafičkog dizajna i kartografije ako se radi o objavljenim delima više različitih autora, osim ako to autor izričito ne zabrani.”
Član 19.
U članu 56. stav 2. briše se.
Član 20.
U članu 103. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:
„Autorsko pravo na kolektivnim delima traje 70 godina od dana zakonitog objavljivanja dela. ”
Član 21.
U članu 127. stav 6. reči: „odrede tarifu” zamenjuju se rečima: „odrede tarife naknada”.
Član 22.
U članu 136. tačka 1. posle reči: „emisije” dodaje se zapeta i reči: „bežično ili putem žica”.
Član 23.
U članu 138. stav 2. menja se i glasi:
„ Zaštita baze podataka obuhvata:
1) celokupan sadržaj baze podataka;
2) svaki kvalitativno ili kvantitativno bitan deo sadržaja baze podataka;
3) kvalitativno ili kvantitativno nebitne delove sadržaja baze podataka ako se ti delovi ponovljeno i sistematski koriste, a to korišćenje je u suprotnosti sa uobičajenim korišćenjem te baze podataka ili nerazumno oštećuje legitimne interese proizvođača baze podataka. ”
Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:
„Zaštita se ne odnosi na računarske programe koji su korišćeni za izradu baza podataka ili za rad sa bazama podataka koje su dostupne elektronskim putem.”
Član 24.
U članu 140. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:
„3) interaktivno činjenje dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem u smislu člana 30. ovog zakona i svaki drugi oblik javnog saopštavanja baze podataka u celini ili njenih bitnih delova.”
Stav 2. briše se.
Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.
Član 25.
Posle člana 140. dodaje se član 140a, koji glasi:
„Član 140a
Ovlašćeni korisnik objavljene baze podataka ili njenog umnoženog primerka može u bilo koju svrhu slobodno da koristi kvalitativno i kvantitativno nebitne delove njenog sadržaja. Ako je korisnik ovlašćen samo u pogledu dela baze podataka, ovaj stav se primenjuje samo na taj deo.
Ovlašćeni korisnik objavljene baze podataka ne sme da obavlja radnje koje su u suprotnosti sa uobičajenim korišćenjem takve baze ili koje nerazumno vređaju legitimne interese proizvođača baze podataka.
Ovlašćeni korisnik objavljene baze podataka ne sme da nanese štetu autorskom ili srodnim pravima u pogledu dela ili predmeta zaštite koji su sadržani u bazi podataka.
Odredbe ugovora koje su u suprotnosti sa odredbama ovog člana su ništave.”
Član 26.
U članu 142. stav 3. posle reči: „i ovog člana” dodaju se reči: „koju plaćaju proizvođači, odnosno uvoznici uređaja za fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja i fizička i pravna lica koja pružaju usluge fotokopiranja uz naknadu ” i zapeta.
Član 27.
U članu 148. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
„Za strane autore i nosioce srodnih prava koji uživaju zaštitu na osnovu ovog zakona važe rokovi trajanja tih prava iz ovog zakona s tim da ističu najkasnije na dan kada ističe zaštita u državi čiji su oni državljani ili u kojoj imaju svoje sedište i ne mogu biti duži od rokova propisanih ovim zakonom.”
Član 28.
U članu 156. stav 2. tačka 2) posle reči: „u ime i za račun” dodaju se reči: „ili u svoje ime a za račun”.
Član 29.
U članu 158. tačka 2) menja se i glasi:
„2) njeni članovi, koji su je na osnovu ovlašćenja ili ugovora ovlastili da ostvaruje prava na njihovim delima, odnosno predmetima srodnih prava, predstavljaju većinu nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava iz oblasti na koju se odnosi delatnost organizacije, a imaju prebivalište, odnosno sedište u Republici Srbiji ili su njeni državljani;”.
Član 30.
U članu 160. posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:
„Zahtev za obnovu dozvole za obavljanje delatnosti podnosi se nadležnom organu najkasnije 90 dana pre isteka važeće dozvole.”
Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.
Član 31.
U članu 162. stav 1. tačka 4) broj: „187” zamenjuje se brojem: „186”.
Član 32.
U članu 173. posle reči: „objavom poziva” dodaje se reč: „reprezentativnim”.
Član 33.
U nazivu iznad člana 177. reči: „jedinstvene tarife” zamenjuju se rečima: „jedinstvenih tarifa”.
U članu 177. stav 1. reči: „Jedinstvena tarifa” zamenjuju se rečima: „Jedinstvene tarife”, a reči: „određuje se” zamenjuju se rečima: „određuju se”.
U stavu 2. reči: „jedinstvenoj tarifi” zamenjuju se rečima: „jedinstvenim tarifama”.
Član 34.
U članu 187. stav 1. reči: „u skladu sa članom 183. ovog zakona” brišu se, a umesto tačke stavlja se zapeta i dodaju reči: „u svim slučajevima kada je dobijanje dozvole za iskorišćavanje predmeta zaštite propisano ovim zakonom.”
U stavu 2. posle reči: „relevantne za obračun”, dodaju se reči: „i raspodelu”.
Član 35.
U članu 188. stav 2. tačka 1) posle reči: „godišnji obračun” dodaje se reč: „naknada”.
U stavu 2. tačka 3) posle reči: „plan raspodele naknade i njegove izmene” dodaju se reči: „sve druge opšte akte i njihove izmene” i zapeta.
Član 36.
U članu 190. stav 1. posle reči: „godišnji obračun” dodaje se reč: „naknada”.
Član 37.
U članu 198. stav 1. u tački 3) tačka se zamenjuje tačkom zapetom.
Posle tačke 3) dodaje se tačka 4) koja glasi:
„4) dokaz o uplati srazmernog dela naknade za rad Komisije.”
Član 38.
U članu 199. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Uz izjašnjenje iz stava 1. ovog člana reprezentativno udruženje korisnika, odnosno individualni korisnik dostavlja i dokaz o uplati srazmernog dela naknade za rad Komisije. ”
Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.
Član 39.
U članu 201. stav 2. reči: „okružnog suda,”, zamenjuje se rečima: „višeg suda,”.
Član 40.
U članu 208. stav 1. tačka 3) posle reči: „uređaja” dodaje se zapeta i reči: „proizvoda, sastavnih delova, računarskih programa” i zapeta, a posle reči: „zaobilaženje bilo koje” dodaje se reč: „efikasne”.
U stavu 1. tačka 4) posle reči: „zaobilaženje bilo koje” dodaje se reč: „efikasne”.
U stavu 2. posle reči „saglasnost”, umesto tačke i zapete stavlja se tačka i dodaju reči: „Tehnološke mere smatraju se efikasnim kada nosioci prava iz ovog zakona korišćenje svojih autorskih dela ili predmeta srodnih prava ograničavaju putem kontrole pristupa ili putem zaštitnog postupka kao što su enkripcija, deformacija ili druga transformacija autorskog dela ili predmeta srodnog prava ili putem mehanizama za kontrolu umnožavanja kojima se postiže cilj zaštite. ”
Član 41.
Posle člana 208. dodaje se novi član 208a, koji glasi:
„Član 208a
Nosilac prava koji koristi tehnološke mere prema odredbama ovog zakona dužan je da licima koja na osnovu odredbi ovog zakona o ograničenjima autorskog prava imaju zakoniti pristup primerku dela i predmetu srodnog prava, na njihov zahtev, u najkraćem mogućem roku, omogući da ostvare sadržajna ograničenja prava, izmenom ili otklanjanjem tehnoloških mera ili na drugi način.
Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se na dela ili druge predmete zaštite koji su učinjeni dostupnim javnosti na osnovu dogovorenih ugovornih uslova na način koji omogućava pripadnicima javnosti da im pristupe sa mesta i u vreme koje sami odaberu.<0}
Nosilac prava, uvoznik ili drugo lice koje je primenilo tehnološke mere ili koje ima ovlašćenje da ih otkloni mora na svakom primerku dela ili predmeta srodnog prava, izrađenom ili uvezenom u komercijalne svrhe, jasno i vidljivo da naznači upotrebu tehnoloških mera prema odredbama ovog zakona i da navede:
podatke o upotrebljenoj tehnološkoj meri i njenim učincima;
2) svoje ime, odnosno naziv i kontakt adresu za omogućavanje efikasnog ostvarivanja sadržajnog ograničenja prava iz stava 1. ovog člana.
Ako nosilac prava ne postupi u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana, tvrdeći da ne postoje uslovi pod kojima je dozvoljeno iskorišćavanje dela, odnosno primerka srodnog prava na osnovu odredbi o ograničenjima autorskog i srodnih prava koji su propisani odredbama ovog zakona, lice koje hoće da ostvari sadržajna ograničenja prava može da podnese tužbu protiv nosioca prava i da zahteva pristup autorskom delu, odnosno predmetu srodnog prava i korišćenje u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na ograničenja autorskog prava.”
Član 42.
U članu 212. stav 1. umesto tačke stavlja se zapeta i dodaju reči: „pod uslovom da se tužba podnese u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere, odnosno rešenja o određivanju obezbeđenja dokaza.”
Stav 2. menja se i glasi:
„U slučaju da se tužba ne podnese u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere, odnosno rešenja o određivanju obezbeđenja dokaza, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje izvršni postupak.”
Član 43.
U članu 215. stav 1. tačka 1) posle broja: „29” dodaje se broj: „30” i zapeta.
U tački 3) posle reči: „uređaje” dodaje se zapeta i reči: „proizvode, sastavne delove, računarske programe” i zapeta, a posle reči: „zaobilaženje bilo koje” dodaje se reč: „efikasne”.
U tački 4) posle reči: „bilo koju” dodaje se reč: „efikasnu”.
U tački 7) posle reči: „relevantne za obračun” dodaju se reči: „i raspodelu”.
Član 44.
U članu 217. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:
„3) u svojstvu profesionalnog trgovca umetničkim delima (prodajni saloni, umetničke galerije, akcionarske kuće i sl.) u roku od 30 dana od dana prodaje originala dela likovne umetnosti, ne obavesti autora dela o nazivu, odnosno imenu i adresi prodavca, posrednika i kupca njegovog dela, i o ceni po kojoj je delo prodato i ne plati autoru iznos naknade od prodajne cene dela (član 35. st. 1, 4, 5, 6, 7. i 9);”.
U tački 5) tačka se zamenjuje tačkom zapetom.
Posle tačke 5) dodaju se tač. 6) i 7) koje glase:
„6) licima koja na osnovu odredbi ovog zakona o ograničenjima autorskog prava imaju zakoniti pristup primerku autorskog dela ili predmeta srodnog prava, ne omogući da ostvare sadržajna ograničenja prava, izmenom ili otklanjanjem tehnoloških mera ili na drugi način (član 208a stav 1);
7) na primerku autorskog dela ili predmeta srodnog prava izrađenom ili uvezenom u komercijalne svrhe, ne označi jasno i vidljivo upotrebu tehnoloških mera (član 208a stav 3).”
Stav 5. menja se i glasi:
„Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje u roku od 30 dana od dana prodaje originala dela likovne umetnosti, ne obavesti autora dela o nazivu, odnosno imenu i adresi prodavca, posrednika i kupca njegovog dela i o ceni po kojoj je delo prodato i ne plati autoru iznos naknade od prodajne cene dela (član 35. st. 1, 4, 5, 6, 7. i 9).”
Član 45.
Zakon o autorskom i srodnim pravima primenjuje se na fonograme proizvođača fonograma i na njima snimljene interpretacije ako od beleženja odnosno od prvog izdanja ili objavljivanja, do dana stupanja na snagu ovog zakona, nije proteklo pedeset godina, s tim što se početak roka određuje u skladu sa članom 147. stav 8. Zakona o autorskom i srodnim pravima.
Član 46.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tač. 7. i 10. Ustava Republike Srbije, na osnovu kog Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, kao i sistem u oblasti kulture i kulturnih dobara.
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Materija autorskog i srodnih prava uređena je Zakonom o autorskom i srodnim pravima koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila u decembru 2009. godine. Postojećim Zakonom Republika Srbija je u potpunosti uskladila ovu oblast sa međunarodnim obavezama proisteklim iz dva međunarodna ugovora i to: WIPO Ugovorom o autorskom pravu i WIPO Ugovorom o interpretacijama i fonogramima. (WIPO je skraćenica od World Intellectual Property Organization, odnosno Svetska organziacija za intelektualnu svojinu). Takođe, materija autorsko-pravne zaštite u velikoj meri je usklađena sa pravnim tekovinama Evropske unije i Sporazumom o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (u daljem tekstu: TRIPS).
Na osnovu člana 75. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Republika Srbija se obavezala da obezbedi nivo zaštite intelektualne svojine koji je sličan nivou zaštite intelektualne svojine u Evropskoj uniji.
Odgovarajući na pitanja iz upitnika Evropske unije koja su se odnosila na Poglavlje 7. „Pravo intelektualne svojine”, utvrđeno je da pojedine odredbe nekih direktiva Evropske unije koje regulišu materiju autorskog i srodnih prava, nisu dosledno unete u domaći zakon. Iz tog razloga najveći deo predloženih izmena i dopuna je rezultat neophodnosti da se pojedine odredbe direktiva Evropske unije koje regulišu materiju autorskog i srodnih prava dosledno prenesu u odredbe domaćeg zakona. Sve predložene izmene i dopune su u skladu sa pregovaračkom pozicijom Republike Srbije za poglavlje 7. „Pravo intelekualne svojine”.
Takođe, u toku pregovora u vezi sa pristupanjem Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji pokazalo se da pojedine, malobrojne odredbe Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne-TRIPS, nisu na dosledan način prenete u Zakon o autorskom i srodnim pravima.
Iako je Zakon o autorskom i srodnim pravima iz 2009. godine gotovo u celini usklađen sa pravnim tekovinama Evropske unije i TRIPS-om, iz napred navedenih razloga, pokazalo se neophodnim da se izvrše dodatna usklađivanja spomenutog propisa sa relevantnim međunarodnim izvorima. Ta usklađivanja odnose se na retroaktivnu zaštitu za prava interpretatora i proizvođača fonograma, na detaljnije uređivanje ograničenja autorskog prava, kao i na doslednu implementaciju više evropskih direktiva: Direktive o informatičkom društvu, Direktive o pravu preprodaje u korist autora originala umetničkog dela, Direktive o zaštiti baza podataka, Direktiva o pravu zakupa i pravu posluge i Direktive {0><}100{>o usklađivanju određenih pravila o autorskom i srodnim pravima koja se primenjuju na satelitsko emitovanje i kablovsko reemitovanje, Direktive o roku trajanja zaštite autorskog i srodnih prava i Direktive o zaštiti računarskih programa.<0}
Glavni cilj Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima (u daljem tekstu: Predlog zakona), je postizanje potpune usklađenosti domaćeg zakona sa pravnim poretkom Evropske unije i sa odredbama TRIPS-a.
Kako bi se u praksi sprovela dosledena harmonizacija domaćeg propisa iz oblasti zaštite autorskog i srodnih prava sa propisima Evropske unije i Sporazumom o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine u Predlogu zakona je izvršeno usklađivanje sa sledećim međunarodnim aktima:
Direktive Evropske unije: 1. Direktiva o koordinaciji određenih pravila u vezi sa autorskim pravom i srodnim pravima primenjenih na satelitsko emitovanje i kablovsko reemitovanje (93/83); 2. Direktiva o pravnoj zaštiti računarskih programa (2009/24); 3. Direktiva o pravu zakupa i pravu posluge i određenim pravima srodnim autorskom pravu u oblasti intelektualne svojine (2006/115); 4. Direktiva o roku trajanja zaštite autorskog i određenih srodnih prava (2006/116); 5. Direktiva o pravnoj zaštiti baza podataka (96/9); 6. Direktiva o harmonizaciji određenih aspekata autorskog prava i srodnih prava u informatičkom društvu (2001/29); 7. Direktiva o pravu preprodaje u korist autora originala umetničkog dela (2001/84);
Akti Svetske trgovinske organizacije: Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (Agreement on Trade Related Aspects of Intellectual Property Rights- TRIPS).
Prilikom izrade Predloga zakona vodilo se računa da se ne naruši logički i sistematski čvrsta struktura Zakona iz 2009. godine i da se sačuva njegova terminološka ujednačenost.
III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH REŠENjA
Član 1. Uzimajući u obzir da je prvim stavom člana 3. Zakona već obuhvaćen pravni tretman i zaštita naslova autorskog dela kao jednog od elemenata autorskog dela, to je odredba stava 2. ocenjena kao suvišna.
Član 2. Svako beleženje autorskog dela na bilo koji nosač i na bilo koji način jeste radnja umnožavanja autorskog dela. Izmenama u stavu 1. ovog člana izvršeno je dodatno jezičko usklađivanje sa članom 2. Direktive o harmonizaciji određenih aspekata autorskog prava i srodnih prava u informatičkom društvu (Direktiva EU 2001/29) koji je ovom intervencijom u potpunosti dosledno ugrađena u zakonski tekst. Takođe izmenama u ovom članu su iz razloga praktične primene odredbi Zakona koje se odnose na radnje umnožavanja autorskog dela, nabrojani najčešći postupci umnožavanja različitih vrsta autorskih dela.
Član 3. Izmenama u ovom članu izvršeno je dodatno usklađivanje definicije prava autora da dozvoli ili zabrani stavljanje u promet primeraka svog dela, sa odredbama člana 4. Direktive o harmonizaciji određenih aspekata autorskog prava i srodnih prava u informatičkom društvu (Direktiva EU 2001/29).
Član 4. U postupku davanja odgovora Republike Srbije na pitanja Evropske unije u vezi sa implementacijom direktiva Evropske unije koje regulišu materiju autorskog i srodnih prava od strane Evropske komisije, ocenjeno je da definicije zakupa i posluge primeraka autorskog dela nisu dosledno prenete u domaće zakonodavstvo. Stoga je definicija zakupa autorskog dela pretrpela izmene da bi terminološki bila usklađena sa definicijom tog prava iz člana 2. stav 1a. Direktive o pravu zakupa i pravu posluge, kao i sa članom 11. TRIPS-a. Novim stavom 4. u domaći Zakon je preneta odredba člana 1. stav 2. Direktive o pravu zakupa i pravu posluge koja propisuje da se pravo zakupa ne iscrpljuje prodajom ili drugim radnjama stavljanja u promet originala ili umnoženih primeraka dela.
Član 5. Najpotpuniji međunarodni obrazac za rešenje pitanja prava autora da dozvoli ili zabrani poslugu originala ili umnoženog primerka svog dela je Direktiva o zakupu i posluzi. Članom 24. Zakona iz 2009. godine, bilo je predloženo brisanje prava na poslugu primeraka računarskog programa, dok je autorima svih ostalih vrsta autorskih dela pripalo pravo na naknadu u slučaju davanja na poslugu. To je predmet člana 40. važećeg Zakona. Član za koji je predloženo brisanje sadržao je i definiciju prava na davanje na poslugu. Međutim, u toku postupka davanja odgovora na pitanja Evropske Komisije u vezi sa usklađenošću odredbi domaćeg Zakona sa odredbama Direktive o pravu posluge i zakupa, ocenjeno je da definicija prava posluge nije u potpunosti usklađena sa odredbom čl. 2. Direktive o zakupu i posluzi. Takođe, kako je odredbom člana 5. Direktive o zakupu i posluzi ostavljena sloboda nacionalnom zakonodavcu da umesto isključivog prava autora na poslugu, predvidi samo pravo autora na naknadu u slučaju posluge, to je prilikom izrade ovog predloga zauzet stav da se u celosti iskoristi mogućnost derogacije isključivog prava autora da dozvoli ili zabrani poslugu, koju pruža član 5. Direktive, te da se pravo autora na naknadu u slučaju posluge u potpunosti reguliše jednim članom Zakona. Iz tih razloga predloženo je brisanje člana koji je do sada propisivao isključivo pravo autora na davanje na poslugu samo primeraka računarskog programa. Pravo autora na naknadu u slučaju posluge primeraka autorskog dela do detalja je regulisano odredbama člana 10. Predloga zakona u kojem je data i definicija tog prava, usklađena sa odredbom člana 2.1b Direktive o pravu zakupa i posluge.
Član 6. U pregovaračkom procesu koji se vodi u vezi sa pristupanjem Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, više puta je postavljano pitanje da li je domaćim zakonom propisano isključivo pravo autora da dozvoli ili zabrani prevođenje njegovog dela. Naime, u odredbi Zakona koja daje isključivo pravo autoru da dozvoli ili zabrani adaptaciju, aranžiranje ili drugu izmenu dela nije pomenuto i prevođenje dela kao primer adaptacije dela. Kako adaptacija, odnosno druga izmena dela obuhvata i prevođenje, to je odlučeno da se ovaj član dopuni i jasno navede i prevođenje kao jedan vid izmene dela za koje je neophodna dozvola autora dela koje se prevodi. Ovlašćenje autora iz ovog člana odgovara članu 8. Bernske konvencije.
Član 7. i 8. Ovim članovima Predloga zakona regulisano je pravo autora originalnog primerka dela likovne umetnosti na pravo na naknadu u slučaju ponovne preprodaje originala njegovog dela. Kroz odredbe člana 7. i 8. Predloga, u domaći zakon su u potpunosti i dosledno prenete odredbe direktive EZ o pravu sleđenja. Ovo pravo autora egzistira u našem pravnom sistemu već više od 30 godina, međutim, isto pravo, koliko je izrađivaču propisa poznato, nikada nije ostvareno u praksi zbog toga što se većina prometa originalnih dela likovne umetnosti i dalje odvija iz privatnih ruku u privatne ruke, bez ikakvog publiciteta, što otežava praktičnu primenu prava sleđenja. U zemljama sa dugom tradicijom trgovine umetničkim predmetima, najveći deo prometa se odvija preko registrovanih aukcijskih kuća i galerija kojima je i obaveza da nakon preprodaje obaveste autora ili naslednika o toj prodaji, kao i o ceni po kojoj je delo prodato. Kod nas to još uvek nije slučaj ali su vidljiva kretanja u pravcu institucionalizacije trgovine umetničkim predmetima. Pravo sleđenja ustanovljeno je za autore dela likovne umetnosti, jer se uvažava činjenica da su ti autori, u pogledu mogućnosti za iskorišćavanje svojih dela, uskraćeni okolnošću da je najčešće jedini oblik iskorišćavanja njihovog dela – prodaja originalnog primerka. Reč je o pravu autora da pod određenim uslovima i u određenom obimu učestvuje u ceni ostvarenoj daljom prodajom njegovog dela. Definicija prava sleđenja iz člana 7. Predloga zakona, kao i nabrajanje šta se sve za potrebe primene ovog prava, smatra originalom dela likovne umetnosti, ko su solidarni dužnici ove naknade, koliko iznosi naknada na ime prava sleđenja, ko ima obavezu obaveštavanja autora o učinjenoj preprodaju dela i druge odredbe člana 7. i 8. Predloga zakona u potpunosti su uklađene sa odredbama čl. 1-9 Direktive o pravu sleđenja. Iznosi naknade koje propisuje Direktiva određeni su u eurima, međutim, Predlog zakona, naravno koristi dinarsku vrednost pri određivanju iznosa prodajne cene originala likovnog dela.
Član 9. Stav 1. ovog člana usklađen je sa odredbama člana 5.2a. i b. Direktive o informatičkom društvu. Novi stav 10. unet je kao vid osiguranja ekonomskih interesa autora, što je uobičajena odredba i u zakonodavstvu razvijenih zemalja, kao i zemalja u razvoju. Novim stavom 10. onemogućeno je da autor za života sa ovim pravom raspolaže, što znači da ga ne može ustupati ili preneti na neko drugo lice. Ova odredba je uobičajena i u uporedno pravnom zakonodavstvu s obzirom da štiti ekonomske interese autora koji je najčešće slabija pregovaračka strana. Na ovaj način, ovo pravo je neotuđivo od autora.
Član 10. Odredba je usaglašena sa Direktivom o zakupu i posluzi (čl.5.) Odredba sadrži i sve izuzetke od prava na naknadu, koji su dopušteni Direktivom o zakupu i posluzi (čl. 2. st.3. i čl. 5. st. 3.). Najbitniji izuzetak tiče se oslobođenja od obaveze plaćanja naknade javnih biblioteka za davanje na poslugu uobičajenog bibliotečkog materijala (knjige, časopisi). S obzirom na tehničku nemogućnost individualnog ostvarivanja ovog prava, predviđeno je da se ono ostvaruje samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje prava.
Član 11. Ovom izmenom odredba se u potpunosti usklađuje sa čl. 5. st. 3, pod e) Direktive EU br. 2001/29 o harmonizaciji određenih aspekata autorskog prava i srodnih prava u informatičkom društvu.
Član 12. Izmenama člana 43. Zakona obuhvaćeni su svi slučajevi opštepriznatih ograničenja autorskog prava u svrhu informisanja javnosti: umnožavanje primeraka dela koji se pojavljuju kao sastavni deo događaja o kome se izveštava, pripremanje i umnožavanje kratkih izvoda ili sažetaka članaka u pregledima štampe, umnožavanje govora i slobodno korišćenje dnevnih informacija i vesti. Kod umnožavanja izvoda ili sažetaka članaka reč je o delovima objavljenih članaka a ne o čitavom članku, čije umnožavanje je predmet zakonske licence uspostavljene čl. 56. Zakona. Ovim izmenama se upotpunjuju odredbe ranijeg člana 43. Zakona. Izmene su u skladu sa čl. 3, st. 3, pod c) i f) Direktive EU br. 2001/29 o harmonizaciji određenih aspekata autorskog prava i srodnih prava u informatičkom društvu. Takođe, upotrebljena je sintagma «štampa, radio, televizija i drugi mediji» umesto termina korišćenih u ranijem čl. 43. Zakona «štampa, radio i televizija», kako bi se obuhvatili i Internet mediji, tj. sredstva informisanja koja isključivo postoje na Internetu.
Član 13. Član 44. Zakona iz 2009. godine je pretrpeo izmene, uzimajući u obzir da je umnožavanje odlomaka autorskih dela za potrebe nastave ili naučnog istraživanja uređeno članom 55. Zakona kojim je uspostavljena zakonska licenca. Novom odredbom predviđaju se opštepriznata ograničenja autorskog prava u nekomercijalne svrhe nastave. Izmenama se čl. 44. Zakona usklađuje sa čl. 5. st. 3. pod a) Direktive EU br. 2001/29 o harmonizaciji određenih aspekata autorskog prava i srodnih prava u informatičkom društvu.
Član 14. U toku pregovora o pristupanju Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji više puta je naglašena sumnja da ovo ograničenje prava autora u korist javnih biblioteka, obrazovnih ustanova, muzeja i arhiva nije u skladu sa čl. 13. TRIPS-a jer odredba domaćeg zakona koja dozvoljava javnim bibliotekama, arhivima i obrazovnim ustanovama da delo umnoži za nekomercijalne i arhivske potrebe prevazilazi okvire propisane članom 13. TRIPS-a, odnosno da tako definisano ograničenje ostavlja mogućnost ovim institucijama da umnožavanjem dela na osnovu tako definisanog ograničenja nerazumno povrede legitimne interese autora. Ocenjeno je da su primedbe iznete u toku pregovora opravdane, te je predloženim izmenama člana 45. u potpunosti otklonjena napred navedena sumnja, a odredbe člana 45. su usklađene sa zahtevima iz člana 13. TRIPS-a.
Član 15. Predloženom izmenom člana 46. stav 3. uvode se još dve zabrane umnožavanja dela za ličnu nekomercijalnu upotrebu koja se odnosi na umnožavanje pisanih dela u obimu cele knjige, osim ukoliko su primerci te knjige rasprodati već najmanje dve godine, kao i na umnožavanje notnih zapisa muzičkih dela, osim ukoliko se to ne čini ručnim prepisivanjem. Time se u Zakon unose zabrane koje postoje u većini evropskih pravnih sistema.
Član 16. Izmenama čl. 49. Zakona omogućava se citiranje pojedinačnog kratkog autorskog dela, npr. aforizama, što do sada nije bilo moguće pošto Zakon dozvoljava samo citiranje kratkih odlomaka autorskih dela. Zatim, uvodi se uslov usklađenosti citiranja sa dobrim običajima, čime se onemogućava zloupotreba prava citiranja, a Zakon usklađuje sa čl. 5, st. 3, pod d) Direktive EU br. 2001/29 o harmonizaciji određenih aspekata autorskog prava i srodnih prava u informatičkom društvu. Najzad, lice koje vrši citiranje oslobađa se od obaveze navođenja naziva citiranog dela, njegovog autora ili izdavača, ukoliko ti podaci nisu poznati, što je takođe propisano čl. 5, st. 3 pod d) Direktive.
Član 17. Ovim članom predloženo je unošenje tri nova člana o ograničenjima autorskog i srodnih prava.Izmenom Zakona kojom se uvodi novi čl. 54a, Zakon se usklađuje sa čl. 5, st. 3, pod k) Direktive EU br. 2001/29 o harmonizaciji određenih aspekata autorskog prava i srodnih prava u informatičkom društvu. Sličnu odredbu sadrže i zakoni drugih država koje svoje pravo harmonizuju sa pravom EU, npr. Bosna i Hercegovina i Hrvatska. Tačkom 1) izričito se dozvoljava parodija autorskog dela i karikatura, pod uslovom da se time ne stvara zabuna u pogledu dela koje je predmet parodije i njegovog autora. Tačkom 2) dozvoljava se prerada dela za lične potrebe. Tačkom 3) dozvoljava se prerada dela uslovljena samom prirodom ili načinom korišćenja dela, npr. objavljivanje reprodukcije u crno-beloj tehnici iako je samo delo u koloru. Predloženim članom 54b. se odredbe Zakona usklađuju sa zahtevima čl. 6. 1. i 15. Direktive o bazama podataka. Ovim članom se uvodi izuzetak od zabrane određenih radnji u korist ovlašćenog korisnika baze podataka, čime se direktno prenosi odredba člana 6.1 Direktive o bazama podataka, dok je stavom dva ovog člana predviđena sankcija ništavosti, čime se u domaći zakon prenosi odredba člana 15. Direktive o bazama podataka.
Izmenom Zakona kojom se uvodi novi čl. 54v. u Zakon se unosi ograničenje koje je neophodno iz praktičnih razloga. Ovim ograničenjem omogućava se neometano stvaranje i iskorišćavanje drugih autorskih dela. Ovakvo ograničenje poznaju i zakoni nekih drugih zemalja koje svoje pravo usklađuju sa pravom EU, npr. Bosna i Hercegovina.
Član 18. Članom 55. Zakona uspostavlja se zakonska licenca za umnožavanje u obliku zbirke namenjene nastavi, ispitu ili naučnom istraživanju odlomaka objavljenih autorskih dela, pojedinačnih kratkih objavljenih dela s područja nauke, književnosti i muzike, kao i pojedinačnih objavljenih autorskih dela fotografije, likovne umetnosti, arhitekture, primenjene umetnosti, industrijskog i grafičkog dizajna i kartografije ako se radi o objavljenim delima više različitih autora, pod uslovom da autor to nije izričito zabranio. Time se ovaj član usklađuje sa čl. 10, pod 2) Bernske konvencije i čl. 5, st. 2, pod a) Direktive EU br. 2001/29 o harmonizaciji određenih aspekata autorskog prava i srodnih prava u informatičkom društvu. Izuzetak u odnosu na notni zapis muzike, propisan u st. 2, ostaje na snazi.
Član 19. Umnožavanje kratkih izvoda ili sažetaka iz novinskih i drugih sličnih članaka u pregledima štampe sada je uređeno članom 12. pod 2) Predloga Zakona (tj. novim čl. 43. Ovim se postiže bolja sistematizacija samog Zakona, pošto se svi slučajevi suspenzije prava jasno odvajaju od članova kojima se uspostavlja zakonska licenca.
Član 20. Dodavanjem novog stava 3. rešeno je pitanje trajanja autorskog prava za kolektivna dela. Naime, članom 97. Zakona o autorskom i srodnim pravima propisano je kako nastaje kolektivno delo i ko ima pravo da to kolektivno delo objavi i da ga iskorišćava, međutim u odredbama koje propisuju trajanje autorskog prava nedostajala je odredba koja utvrđuje od kog datuma počinje da teče opši rok trajanja autorskog prava za kolektivna dela. Taj propust otklonjen je predloženim stavom 3. Na taj način ova odredba u potpunosti je usklađena i sa zahetvima člana 1.4. Direktive o roku trajanja zaštite autorskog i srodnih prava.
Član 21. Predložena izmena je tehničke prirode. Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa („Službeni glasnik RS“ broj 21/2010) propisano je da se izrazi u propisu upotrebljavaju u jednini, osim ako priroda stvari ne zahteva drugačije. Ovde je upravo takav slučaj. Naime, umesto jednine, predlaženo je da se izraz „odrede tarifu” zameni rečima „odrede tarife naknada”, kako bi se olakšala praktična primena odredbi iz člana 127. Zakona. Na ovaj način postaje jasno da organizacija proizvođača fonograma i organizacija interpretatora pregovaraju o tarifi naknada sa različitim reprezentativnim udruženjima korisnika ili individualnim korisnicima. Tako će u praksi ove dve organizacije imati ne jednu tarifu za naplatu jedinstvene naknade, već onoliko jedinstvenih tarifa koliko ima različitih delatnosti u okviru koje se emituju ili javno saopštavaju fonogrami i na njima zabeležene interpretacije. Na primer, ove organizacije imaće jedinstvenu tarifu naknada za emitovanje fonograma i interpretacija na javnom servisu, zatim jedinstvenu tarifu naknada za emitovanje na komercijalnim TV i radio stanicama, jedinstvenu tarifu naknada za javno saopštavanje fonograma i na njima zabeleženih interpretacija u hotelima i drugim smeštajnim objektima, jedinstvenu tarifu za javno saopštavanje u ugostiteljskim objektima itd. Predloženim izmenama precizirano je da je naknada za emitovanje i javno saopštavanje fonograma i na njima zabeleženim interpretacijama jedinstvena jer obuhvata dve naknade (za proizvođače fonograma i za interpretatore). Izraz „jedinstvena“ ne odnosi se međutim na tarife kojih će u praksi biti veći broj u zavisnosti od načina i vrste korišćenja, kao i delatnosti korisnika u okviru koje se koriste fonogrami i na njima zabeležene interpretacije.
Član 22. Izmena u ovom članu predložena je radi doslovnog usklađivanja sa terminologijom Direktive o informatičkom društvu član 3. stav 2. tačka d.
Član 23. Radi pravne sigurnosti proizvođača baze podataka, detaljnije je propisano izmenjenim stavom 2. šta sve obuhvata zaštita proizvođača baze podataka, odnosno obim zaštite. Izmenama u ovom članu tekst Predloga zakona usklađen je sa odredbama čl. 7.2 i 7.3. Direktive EZ o zaštiti baze podataka, dok je novim stavom 3. u domaći zakon u potpunosti preneta odredba člana 1.3 te Direktive.
Član 24. Predloženim izmenama u ovom članu odredbe o isključivim imovinskim pravima proizvođača baze podataka su u potpunosti usklađene sa odredbama člana 7. Direktive o bazama podataka. Stav 2. je brisan jer je sadržaj ovog stava u potpunosti obuhvaćen članom 22. Predloga zakona.
Član 25. Od strane Evropske Komisije, ocenjeno je da odredbe domaćeg propisa ne regulišu obaveze ovlašćenog korisnika baze podataka, kako propisuje član 8. Direktive o bazama podataka. Članom 140a. tekst Zakona u potpunosti usklađen sa zahtevima iz člana 8. Direktive o zaštiti baza podataka.
Član 26. Predložene izmene u ovom članu imaju za cilj da olakšaju primenu odredbi člana 142. Zakona. Naime, ovim izmenama je precizirano da izdavači štampanih izdanja i autori dela izdatih u štampanoj formi mogu da ostvare svoje pravo na posebnu naknadu obraćanjem proizvođačima, odnosno uvoznicima uređaja za fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja, kao fizičkim i pravnim licima koja pružaju usluge fotokopiranja uz naknadu. Ocenjeno je da je ova izmena potrebna i radi praktične primene odredbi člana 39. Zakona koje na sveobuhvatan način regulišu pravo autora svih vrsta autorskih dela na posebnu naknadu. Naime, ovim izmenama je jasno razgraničeno da pravo izdavača štampanih izdanja i pravo autora dela izdatih u štampanoj formi, na posebnu naknadu ne potpada pod režim ubiranja posebne naknade na osnovu jedinstvene tarife koji je propisan članom 178. Zakona.
Član 27. Novim stavom 4. se u odredbe domaćeg zakona prenose odredbe člana 7.1. i 7.2. Direktive o roku trajanja zaštite autorskog i srodnih prava. Novim stavom se uređuje princip upoređivanja rokova trajanja zaštite autorskog i srodnih prava. Taj princip za autorsko pravo je već ugrađen kroz odredbe člana 7/8 Bernske konvencije i važi automatski za sve države pripadnice Bernske unije a TRIPS u članu 9/1 izričito kaže da države članice moraju da poštuju odredbe čl. 1-21. Bernske konvencije. Tako da strogo gledajući, ne bi ni bilo potrebe da se taj princip ponavlja u domaćem propisu ali je sa stanovišta jasnoće to ipak korisno. Posebno, uzimajući u obzir da za srodna prava ne postoji isti princip u odredbama Rimske konvencije. Međutim, taj princip nalažu odredbe čl. 7.1.i 7.2. Direktive o roku trajanja zaštite autorskog i srodnih prava koje obavezuju države članice da u odnosu na strane autore i nosioce srodnih prava propišu rokove trajanja tih prava koje propisuje i nacionalni zakon za svoje autore s tim da ta prava ističu najkasnije na dan kada ističe zaštita u državi čiji su oni državljani ili u kojoj imaju svoje sedište, i pri tom ne mogu biti duži od rokova koje propisuje sam direktiva, odnosno u ovom slučaju domaći zakon. Pošto je međunarodnim konvencijama nacionalni tretman ograničen samo na minimalna prava koja su predviđena tim ugovorima, ova odredba je u skladu i sa odredbama TRIPS-a.
Član 28. Predložene izmene imaju za cilj da olakšaju primenu odredbe koja dozvoljava organizacijama za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava da obavljaju pojedine administrativneo-tehničke usluge u ime i za račun druge organizacije. Predloženom izmenom, organizaciji bi bilo dozvoljeno da te administrativno-tehničke usluge obavlja u svoje ime a za račun druge organizacije, odnosno da ih obavlja kao zastupnik.
Član 29. Ovom izmenom se predviđa da je za dobijanje dozvole za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, pored ostalog, neophodno da članovi organizacija predstavljaju većinu nosilaca prava koji imaju sedište na teritoriji naše zemlje ili su njeni državljani, Presudnu ulogu u radu i vođenju organizacije imaju njeni članovi, a ne njeni osnivači. Osnivači su fizička ili pravna lica koja su potpisala osnivački ugovor i tako osnovala udruženje, odnosno organizaciju, ali organziacija svoju društvenu funkciju ispunjava služeći svojim članovima. Članovi organizacije su ti koji vode organizaciju i koji su vitalno zainteresovani za njen efikasan i kvalitetan rad. Takođe, zbog monopolskog položaja koji po zakonu uživa, organizacija stiče legitimitet tek kada okupi većinu nosilaca prava iz oblasti određenog stvaralaštva, na primer većinu kompozitora, većinu interpretatora, fotografa i tako dalje, a to su, kako je rečeno, njeni članovi. Ova izmena ima za cilj da olakša organizaciji dokazivanje ispunjenosti uslova za izdavanje dozvole, ali i da omogući nosiocima prava koji su nezadovoljni radom svoje organizacije da iz njenog članstva istupe i osnuju novu organizaciju sa većim brojem članova. Ocenjeno je da ova izmena neminovno mora da dovede i do veće odgovornosti same organizacije prema nosiocima prava čija prava ostvaruje ali i da poveća efikasnost njenog rada.
Član 30. Iz praktičnih razloga propisan je rok u kojem se podnosi zahtev za obnovu dozvole za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, da se ne bi desilo da organizacija podnese zahtev za obnovu dozvole poslednji dan važenja prethodne dozvole. U tom slučaju bi nova dozvola mogla da bude izdata najranije nakon 30 dana od dana podnošenja zahteva za obnovu. Predloženo je da se zahtev podnosi najkasnije 90 dana pre isteka važeće dozvole. Ocenjeno je da je rok od 90 dana pre isteka važeće dozvole optimalan, uzimajući u obzir da nakon podnošenja zahteva nadležni organ ima obavezu da o zahtevu odluči u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, kao i da nadležni organ ima mogućnost da zaključkom naloži uređenje zahteva ukoliko je zahtev neuredan. Tome treba dodati i mogućnost podnosioca zahteva da traži produženje roka za postupanje po zaključku.
Čl. 31-33. vrši se pravnotehničko uređenje teksta.
Član 34. stav 1. člana 187. je ovom izmenom preciznije formulisan dok njegova suština nije menjana. Za korišćenje isključivih imovinskih autorskih i srodnih prava potrebna je prethodna dozvola nosioca prava, dok u slučajevima kada nosioci prava imaju samo pravo na naknadu, odnosno raspolažu relativnim pravima, korisnik nema obavezu da traži dozvolu za korišćenje već samo obavezu da plati naknadu. Izmenom u stavu 2. člana 187. precizirano je da podaci o korišćenim predmetima zaštite, koje su korisnici dužni da dostavljaju organizacije jesu značajni ne samo za obračun naknade koja se prema tarifi plaća već i za raspodelu ubrane naknade.
Članovi 35.i 36. Obaveza je organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava da sa korisnicima autorskih dela ili predmeta srodnih prava, pod ravnopravnim uslovima zaključi ugovore o neisključivom ustupanju prava iskorišćavanja predmeta zaštite sa njenog repertoara, kao i da od korisnika naplati naknadu a zatim da ubranu naknadu, nakon odbitka troškova svog rada raspodeli nosiocima prava kojima ta naknada pripada. Da bi organizacija raspodelila ubranu naknadu za svaku godinu, ona sastavlja godišnji obračun naknada iz kog je vidljivo koliki je ukupan iznos ubrane naknade za određenu godinu, koliki su troškovi rada organizacije za tu godinu i koliki iznos je nakon odbitka troškova rada, preostao za raspodelu, i kako je ta naknada raspodeljena nosiocima prava. Taj dokument se zove godišnji obračun naknada. Taj dokument ne izražava celokupan obračun poslovanja jedne organizacije već samo godišnji obračun ubrane naknade i on je takođe predmet nadzora od strane nadležnog organa. Stoga je potrebno navedeni dokument nazvati njegovim pravim imenom.
Članovi 37. i 38. Odredbama člana 201. Zakona propisano je da članovi Komisije za autorsko i srodna prava imaju pravo na naknadu za svoj rad a da tu naknadu snose stranke koje učestvuju u postupku pred Komisijom, u podjednakim delovima. Iako je organizacija obavezna da pokrene postupak za dobijanje mišljenja, Komisija uključuje i reprezentativno udruženje korisnika, odnosno individualnog korisnika. Dakle strane u postupku za dobijanje mišljenja su i organizacija i reprezentativno udruženje korisnika, odnosno individualni korisnik pod uslovima propisanim ovim zakonom. Predloženim izmenama u članu 37. Predloga zakona samo je precizirano da je jedan od uslova za urednost zahteva za davanje mišljenja i dostavljanje dokaza o uplati srazmernog dela nakanade. Taj uslov treba da ispuni podnosilac zahteva odnosno organizacija koja traži mišljenje. Članom 38. precizirana je obaveza druge strane u postupku, odnosno reprezentativnog udruženja korisnika da Komisiji dostavi dokaz o uplati srazmernog dela naknade za rad Komisije.
Član 39. Predložena izmena u ovom članu rezultat je primene Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08, 104/09 i 101/ 10) i reorganizacije sudova. Nekadašnji okružni sud je sada viši sud.
Član 40. Odredbe člana 208. zakona nisu u potpunosti bile usklađene sa terminologijom Direktive o informatičkom društvu. Predloženim izmenama odredbe člana 208. su u potpunosti usklađene sa odredbama člana 6. Direktive o informatičkom društvu.
Član 41. U postupku ocenjivanja usklađenosti odredbi domaćeg propisa sa odredbama direktiva EU koje regulišu materiju autorskog i srodnih prava, ocenjeno je od strane Evropske Komisije, da odredbe domaćeg propisa uopšte ne sadrže odredbe koje rešavaju pitanje obaveze nosioca prava da izmeni ili otkloni tehnološke mere na primerku autorskog dela kako bi licima koja imaju pravo na pristup primerku autorskog dela (na osnovu ograničenja i izuzetaka autorskog prava), bilo omogućeno da pristupe primerku autorskog dela. To je ujedno i zahtev iz člana 6. stav 4. Direktive o informatičkom društvu. U odgovorima na pitanja Evropske komisije Republika Srbija se izjasnila da će odredbe člana 6. stav 4. Direktive o informatičkom društvu preneti u domaći propis kroz izmene i dopune zakona. Stoga je predložena izmena u skladu sa pregovaračkom pozicijom Republike Srbije za poglavlje 7. „Pravo intelekualne svojine”. Novim članom 208a u nacionalno zakonodavstvo unete su odredbe koje predstavljaju nužnu posledicu primene tehnoloških mera zaštite (zaključavanja). Ove odredbe omogućavaju da se u zakonski određenim slučajevima (u korist posebno određenih privilegovanih lica ili za određene privilegovane namene), takve tehnološke mere otklone (otključaju) kako bi licima koja imaju pravo na pristup primerku autorskog dela (na osnovu ograničenja i izuzetaka autorskog prava), bilo omogućeno da pristupe primerku autorskog dela.
Član 42. Izmenama u ovom članu preciziran je rok u kome mora biti podneta tužba nakon izricanja privremene mere, odnosno obezbeđenja dokaza. Ranijim odredbama zakona bilo je propisano da taj rok ne može biti kraći od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere, odnosno obezbeđenja dokaza. Međutim, u toku pregovora Republike Srbije u vezi sa njenim pristupanjem Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ocenjeno je da odredba člana 212. Zakona nije u skladu sa odredbom čl. 50. stav 6. TRIPS-a koja propisuje da taj rok ne može biti kraći od 20 radnih dana odnosno 31 kalendarski dan u zavisnosti koji rok ističe kasnije. Kako se u Srbiji, u skladu sa propisima, rokovi računaju na kalendarske dane, to je predložena takva formulacija odredbe da zadovoljava zahteve nacionalnih propisa u vezi sa načinom računanja rokova ali i zahteve iz odredbe člana 50.6 TRIPS-a.
Član 43. Predložene izmene su rezulatat izmena koje su učinjene u čl. 33. i 40. Predloga zakona. Odredba člana 215. su odredbe o privrednim prestupima i visini novčanih kazni za njihovo izvršenje. Članom 215. Zakona su sankcionisane određene neovlašćene ili protivzakonite radnje. Kako su pojedine odredbe Zakona, ovim izmenama i dopunama pretrpele određene izmene to je moralo da se odrazi i u odredbama o privrednim prestupima iz ovog člana.
Član 44. Predložene izmene su rezulatat izmena koje su učinjene u čl. 7, 40. i 41. Predloga zakona. Ovim članom predloženo je prekršajno sankcionisanje određenih radnji iz čl. 35. st. 1, 4, 5, 6, 7. i 9, 208a, stav 1. i 208a stav 3. Zakona.
Član 45. Ovim članom propisuje se neprava, tzv, lažna retroaktivna zaštita za fonograme i na njima snimljene interpretacije u trajanju od 50 godina od beleženja odnosno prvog izdanja ili objavljivanja. Naime, odredbama važećeg zakona propisano je opšte pravilo kako se računaju rokovi trajanja za srodna prava (pravo proizvođača fonograma, interpretatora, proizvođača videograma, emisije, baѕe podataka itd) i to pravilo je propisano članom 147. stav 8. Zakona koji se nije menjao. Taj član kaže da se rokovi za potrebe utvrđivanja datuma prestanka imovinskih prava nosilaca srodnih prava računaju od 1. januara godine koja neposredno sledi za godinom u kojoj se desio događaj koji je relevantan za početak roka. Dakle to pravilo koje važi za sva srodna prava već postoji u važećem propisu, međutim kako je Srbija preuzela obaveze u toku pregovora za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji da domaći propis u svemu uskladi sa odredbama TRIPS-a koji međunarodni ugovor izričito u članu 14.6. i 70.2. TRIPS-a upućuje na implementaciju člana 18. Bernske konvencije i u slučaju prava proizvođača fonograma i interpretatora i zahteva predloženu formulaciju odredbe, to je ovom predloženom odredbom Zakon usklađen sa zahtevim iz čl. 14. st. 6. i čl. 70. st. 2. TRIPS-a i ujedno se na taj način ispunjavaju preuzete obaveze iz pregovora oko pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
IV FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Sprovođenje ovog zakona ne stvara potrebu za dodatnim sredstvima iz budzeta Republike Srbije.
PREGLED ODREDABA VAŽEĆEG ZAKONA KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU
I. PREDMET ZAKONA
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se prava autora književnih, naučnih, stručnih i umetničkih dela (u daljem tekstu: autorsko pravo), pravo interpretatora, pravo prvog izdavača slobodnog dela, prava proizvođača fonograma, videograma, emisija, baza podataka i pravo izdavača štampanih izdanja kao prava srodna autorskom pravu (u daljem tekstu: srodna prava), način ostvarivanja autorskog i srodnih prava i sudska zaštita tih prava.
II. AUTORSKO PRAVO
1. Autorsko delo
Član 2.
Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.
Autorskim delom smatraju se, naročito:
1) pisana dela (knjige, brošure,članci, prevodi, računarski programi u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.);
2) govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.);
3) dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora;
4) muzička dela, sa rečima ili bez reči;
5) filmska dela (kinematografska i televizijska dela);
6) dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, skulpture i dr.);
7) dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja;
8) kartografska dela (geografske i topografske karte);
9) planovi, skice, makete i fotografije;
10) pozorišna režija.
Član 3.
Nezavršeno autorsko delo, delovi autorskog dela, kao i naslov autorskog dela smatraju se autorskim delom ako ispunjavaju uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona.
Nezavisno od odredbe stava 1. ovog člana zaštita za autorsko delo obuhvata i naslov tog dela.
Član 4.
Prerade autorskih dela smatraju se autorskim delom ako ispunjavaju uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona.
Delo prerade je delo u kome su prepoznatljivi karakteristični elementi prerađenog (izvornog) dela (muzičke obrade, aranžmani, adaptacije i drugo).
Zaštita autorskog dela iz stava 1. ovog člana ni na koji način ne ograničava prava autora izvornog dela.
Član 5.
Autorskim delom smatra se i zbirka, koja s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova, ispunjava uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona (enciklopedija, zbornik, antologija, izabrana dela, muzička zbirka, zbirka fotografija, grafička mapa, izložba i sl.).
Autorskim delom se smatra i zbirka narodnih književnih i umetničkih tvorevina, kao i zbirka dokumenata, sudskih odluka i slične građe, koja s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova ispunjava uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona.
Zbirkom se smatra i baza podataka, bez obzira da li je u mašinski čitljivoj ili drugoj formi, koja s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova, ispunjava uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona.
Zaštita zbirke ni na koji način ne ograničava prava autora dela koja su sastavni deo zbirke.
Član 6.
Autorskopravnom zaštitom nisu obuhvaćene opšte ideje, postupci, metode rada, ili matematički koncepti kao takvi, kao i načela, principi i uputstva koji su sadržani u autorskom delu.
Ne smatraju se autorskim delom:
1) zakoni, podzakonski akti i drugi propisi;
2) službeni materijali državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju;
3) službeni prevodi propisa i službenih materijala državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju;
4) podnesci i drugi akti u upravnom ili sudskom postupku.
Član 7.
Autorsko delo je objavljeno kad je, na bilo koji način i bilo gde u svetu, prvi put saopšteno javnosti od strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio.
Autorsko delo je saopšteno javnosti ako je učinjeno dostupnim većem broju lica koja nisu međusobno povezana rodbinskim ili drugim ličnim vezama.
Autorsko delo je izdato kad su primerci dela pušteni u promet od strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio, u broju koji, imajući u vidu vrstu i prirodu dela, može da zadovolji potrebe javnosti.
Delo likovne umetnosti se smatra izdatim i onda kad je originalni primerak, ili najmanje jedna kopija dela učinjena trajno pristupačnom javnosti od strane autora, odnosno lica sa njegovom dozvolom.
2. Nastanak prava
Član 8.
Autor uživa moralna i imovinska prava u pogledu svog autorskog dela od trenutka nastanka autorskog dela.
3. Subjekat autorskog prava
Član 9.
Autor je fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo (u daljem tekstu: delo).
Autorom se smatra lice čije su ime, pseudonim ili znak naznačeni na primercima dela ili navedeni prilikom objavljivanja dela, dok se ne dokaže drukčije. Izuzetno, pravno ili fizičko lice čiji naziv, odnosno ime je na uobičajen način naznačeno na filmskom delu smatra se proizvođačem tog dela, dok se ne dokaže drukčije.
Autor dela je nosilac autorskog prava.
Pored autora nosilac autorskog prava može biti i lice koje nije autor, a koje je u skladu sa ovim zakonom steklo autorsko pravo.
Član 10.
Koautor je fizičko lice koje je zajedničkim stvaralačkim radom sa drugim licem stvorilo delo.
Koautori su nosioci zajedničkog autorskog prava na koautorskom delu, ako ovim zakonom ili ugovorom kojim se uređuju njihovi međusobni odnosi nije drukčije predviđeno.
Za ostvarivanje autorskog prava i prenošenje tog prava neophodna je saglasnost svih koautora. Koautor ne sme uskratiti svoju saglasnost protivno načelu savesnosti i poštenja, niti činiti bilo šta što škodi ili bi moglo škoditi interesima ostalih koautora.
Svaki koautor je ovlašćen da podnosi tužbe za zaštitu autorskog prava na koautorskom delu, s tim da može da postavlja tužbene zahteve samo u svoje ime i za svoj račun.
Ako se nisu drugačije sporazumeli koautori dele ekonomsku korist od iskorišćavanja koautorskog dela srazmerno stvarnom doprinosu, koji je svaki dao u stvaranju dela.
Član 11.
Koautorima filmskog dela se smatraju pisac scenarija, režiser i glavni snimatelj.
Ako je muzika bitan elemenat filmskog dela (muzički film) i komponovana je za to delo, onda je i kompozitor koautor filmskog dela.
Ako se radi o crtanom, odnosno animiranom filmu ili su crtež ili animacija bitni elementi filmskog dela, onda je i glavni animator koautor filmskog dela.
Član 12.
Ako dva ili više autora spoje svoja dela radi zajedničkog iskorišćavanja, svaki od autora zadržava autorsko pravo na svom delu.
Odnosi između autora spojenih dela se utvrđuju ugovorom.
Član 13.
Autorsko pravo na autorskom delu čiji autor nije poznat (anonimno delo ili delo pod pseudonimom) ostvaruje:
1) za izdato delo – izdavač;
2) za objavljeno ali neizdato delo – lice koje je delo objavilo.
Ako se dokaže da lica iz stava 1. ovog člana nisu stekla od autora ili njegovog pravnog sledbenika pravo na izdavanje, odnosno objavljivanje dela, odredbe stava 1. ovog člana ne primenjuju se.
Kad se utvrdi identitet autora dela iz stava 1. ovog člana, prestaju prava izdavača, odnosno lica koje je delo objavilo.
4. Sadržina autorskog prava
4.1. Moralna prava autora
4.1.1. Pravo paterniteta
Član 14.
Autor ima isključivo pravo da mu se prizna autorstvo na njegovom delu.
4.1.2. Pravo na naznačenje imena
Član 15.
Autor ima isključivo pravo da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno.
Autor se može u pojedinačnim slučajevima na izričit način odreći prava iz stava 1. ovog člana.
4.1.3. Pravo objavljivanja
Član 16.
Autor ima isključivo pravo da objavi svoje delo i da odredi način na koji će se ono objaviti.
Do objavljivanja dela samo autor ima isključivo pravo da javno daje obaveštenja o sadržini dela ili da opisuje svoje delo.
4.1.4. Pravo na zaštitu integriteta dela
Član 17.
Autor ima isključivo pravo da štiti integritet svog dela, i to naročito:
1) da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica;
2) da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi;
3) da daje dozvolu za preradu svog dela.
4.1.5. Pravo na suprotstavljanje nedostojnom
iskorišćavanju dela
Član 18.
Autor ima isključivo pravo da se suprotstavlja iskorišćavanju svog dela na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu čast ili ugled.
4.2. Imovinska prava autora
Član 19.
Autor ima pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela, kao i dela koje je nastalo preradom njegovog dela.
Za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada ako ovim zakonom ili ugovorom nije drukčije određeno.
4.2.1. Pravo na beleženje ili umnožavanje
Član 20.
Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli beleženje ili umnožavanje svog dela u celosti ili delimično na bilo koji telesni ili bestelesni, trajni ili privremeni, posredni ili neposredni način.
AUTOR IMA ISKLjUČIVO PRAVO DA DRUGOME DOZVOLI ILI ZABRANI BELEŽENjE I UMNOŽAVANjE SVOG DELA U CELOSTI ILI DELIMIČNO, BILO KOJIM SREDSTVIMA, U BILO KOM OBLIKU, NA BILO KOJI TRAJNI ILI PRIVREMENI, POSREDNI ILI NEPOSREDNI NAČIN
Umnožavanjem dela arhitekture smatra se pored činjenja iz stava 1. ovog člana i građenje objekta prema planu, odnosno projektu.
DELO SE UMNOŽAVA NAROČITO, GRAFIČKIM POSTUPCIMA, FOTOKOPIRANjEM I DRUGIM FOTOGRAFSKIM POSTUPCIMA KOJIMA SE POSTIŽE ISTI REZULTAT, ZVUČNIM ILI VIZUELNIM SNIMANjEM, IZGRADNjOM DELA ARHITEKTURE, SMEŠTANjEM DELA U ELEKTRONSKOM OBLIKU U MEMORIJU RAČUNARA
Umnožavanje dela postoji nezavisno od broja primeraka dela, tehnike kojom su umnoženi i trajnosti primeraka.
Ako je autorsko delo računarski program, umnožavanjem se smatra i smeštanje celog ili dela programa u memoriju računara, odnosno puštanje programa u rad na računaru.
4.2.2. Pravo stavljanja primeraka dela u promet
Član 21.
Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli stavljanje u promet ORIGINALA ILI UMNOŽENIH primeraka svog dela, PRODAJOM ILI DRUGIM NAČINOM PRENOSA SVOJINE.
Stavljanje primeraka dela u promet obuhvata i:
1) nuđenje primeraka dela radi stavljanja u promet;
2) skladištenje primeraka dela radi stavljanja u promet;
3) uvoz primeraka dela.
Pravo autora na stavljanje primeraka dela u promet ne deluje prema onom vlasniku primerka dela koji je taj primerak legalno pribavio u Republici Srbiji od autora ili od autorovog pravnog sledbenika (iscrpljenje prava). Vlasnik može slobodno otuđiti primerak dela koji je legalno pribavio od autora ili autorovog pravnog sledbenika.
4.2.3. Pravo davanja primeraka dela u zakup
Član 22.
Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli davanje primeraka svog dela u zakup. Davanje u zakup, u smislu ovog zakona, je davanje primerka dela drugome na ograničeno vreme uz neposrednu ili posrednu imovinsku korist.
AUTOR IMA ISKLjUČIVO PRAVO DA DRUGOME ZABRANI ILI DOZVOLI DAVANjE ORIGINALA ILI UMNOŽENIH PRIMERAKA SVOG DELA U ZAKUP. DAVANjE U ZAKUP, U SMISLU OVOG ZAKONA, JE DAVANjE ORIGINALA ILI UMNOŽENIH PRIMERAKA DELA DRUGOME NA KORIŠĆENjE NA OGRANIČENO VREME U SVHU OSTVARIVANjA NEPOSREDNE ILI POSREDNE IMOVINSKE KORISTI.
Ako autor ustupi proizvođaču fonograma, odnosno videograma svoje pravo iz stava 1. ovog člana on zadržava pravo na pravičnu naknadu od davanja u zakup primeraka autorskog dela (dela zabeleženog na video kaseti, audio kaseti, kompakt disku i sl.).
Autor se ne može odreći prava na naknadu iz stava 2. ovog člana.
PRAVO IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SE NE ISCRPLjUJE PRODAJOM ILI DRUGIM RADNjAMA STAVLjANjA U PROMET ORIGINALA ILI UMNOŽENIH PRIMERAKA DELA.
Član 23.
Autor nema isključivo pravo iz člana 22. stav 1. ovog zakona ako je reč o:
1) građevinski realizovanom delu arhitekture;
2) delu primenjene umetnosti, realizovanom u vidu industrijskog ili zanatskog proizvoda;
3) delu koje je nastalo ili je umnoženo radi davanja u zakup kao isključivog oblika iskorišćavanja dela, ugovorenog između autora i vlasnika primerka dela.
Autor računarskog programa ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli davanje na poslugu primeraka svog dela. Davanje na poslugu, u smislu ovog zakona je davanje primeraka dela drugome od strane institucija dostupnih javnosti, bez neposredne ili posredne imovinske koristi.
4.2.5. Pravo izvođenja
Član 25.
Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli izvođenje svoga dela.
Izvođenjem, u smislu stava 1. ovog člana smatra se javno saopštavanje nescenskih dela (govor, muzika) uživo pred publikom.
4.2.6. Pravo predstavljanja
Član 26.
Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli predstavljanje svoga dela.
Predstavljanjem, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se javno saopštavanje scenskih dela (dramsko, dramsko-muzičko, koreografsko, pantomimsko delo) uživo pred publikom.
4.2.7. Pravo prenošenja izvođenja ili predstavljanja
Član 27.
Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli prenošenje izvođenja ili predstavljanja svog dela.
Prenošenjem izvođenja ili predstavljanja, u smislu stava 1. ovog člana smatra se istovremeno javno saopštavanje dela koje se izvodi ili predstavlja, publici koja se nalazi izvan prostora u kome se delo izvodi ili predstavlja uživo, uz pomoć tehničkih uređaja kao što su zvučnik, odnosno ekran i zvučnik.
4.2.8. Pravo emitovanja
Član 28.
Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli emitovanje svoga dela.
Emitovanjem, u smislu stava 1. ovog člana smatra se javno saopštavanje dela žičnim ili bežičnim prenosom radijskih ili televizijskih programskih signala namenjenih za javni prijem (radio-difuzija i kablovska difuzija).
Bežično emitovanje i žično emitovanje su odvojene radnje iskorišćavanja dela i predmet su dva posebna autorskopravna ovlašćenja, osim:
1) ako je žična reemisija dela koje se bežično emituje tehnički neophodan uslov za prijem emisije;
2) ako se žičnom reemisijom dela koje se bežično emituje signalom snabdeva manje od sto prijemnika, na nekomercijalnoj osnovi.
Posebna radnja emitovanja, u smislu stava 2. ovog člana postoji i kad se pod kontrolom subjekta koji vrši emitovanje (u daljem tekstu: organizacija za radiodifuziju), i na njegovu odgovornost, programski signali koji su namenjeni za javni prijem šalju u neprekinutom komunikacionom lancu ka satelitu i nazad na zemlju.
Ako su programski signali kodirani, emitovanje preko satelita postoji pod uslovom da su sredstva za dekodiranje signala dostupna javnosti preko organizacije za radiodifuziju iz stava 4. ovog člana ili preko trećeg lica koje ima ovlašćenje organizacije za radiodifuziju.
4.2.9. Pravo reemitovanja
Član 29.
Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli da se autorsko delo koje je emitovano radiodifuzijom istovremeno u neizmenjenom obliku i u celosti saopšti javnosti:
1) kada saopštavanje javnosti obavlja druga organizacija za radiodifuziju, a ne ona koja je autorsko delo izvorno emitovala;
2) kada se saopštavanje javnosti obavlja kablovskim ili mikrotalasnim sistemom ili kada se delo izvorno emituje iz druge države (kablovsko reemitovanje).
U slučaju kablovskog reemitovanja autorskih dela, pravo autora ostvaruje se samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Odredba stava 2. ovog člana ne primenjuje se u slučaju kablovskog reemitovanja ako se radi o vlastitim emisijama organizacija za radiodifuziju, nezavisno od toga da li su to izvorna prava radiodifuznih organizacija ili prava koja su na njih preneli drugi nosioci prava.
4.2.10. Pravo na javno saopštavanje, uključujući interaktivno činjenje dela
dostupnim javnosti
Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli javno saopštavanje dela, uključujući činjenje dela dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem na način koji omogućuje pojedincu individualni pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere.
4.2.11. Pravo na prilagođavanje, aranžiranje i drugu izmenu dela
Član 31.
Autor ima isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani prilagođavanje, PREVOĐENjE, aranžiranje i druge izmene dela.
4.2.12. Pravo javnog saopštavanja dela koje se emituje
Član 32.
Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli da njegovo delo koje se emituje, odnosno reemituje istovremeno javno saopštava publici na javnim mestima kao što su vozila javnog saobraćaja, restorani, čekaonice i sl. putem tehničkih uređaja kao što su radio aparat ili televizor.
4.2.13. Pravo javnog saopštavanja dela sa nosača zvuka ili slike
Član 33.
Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli da njegovo delo koje je zabeleženo na nosaču zvuka, odnosno nosaču slike (kompakt disk, audio kaseta, video kaseta, filmska traka, optički disk, dijapozitiv) javno saopštava uz pomoć tehničkih uređaja za reprodukovanje zvuka, odnosno slike.
4.3. Prava autora prema vlasniku
primerka autorskog dela
4.3.1. Pravo na pristup primerku dela
Član 34.
Autor ima pravo da od vlasnika primerka njegovog dela traži da mu omogući pristup tom primerku, ako je to neophodno radi umnožavanja dela, i ako se time bitno ne ugrožavaju opravdani interesi vlasnika, odnosno lica koje drži taj primerak dela.
Vlasnik dela, odnosno lice koje drži primerak dela iz stava 1. ovog člana nije dužno da autoru preda primerak dela.
4.3.2. Pravo sleđenja
Član 35.
Ako vlasnik originalnog primerka dela likovne umetnosti, ili originalnog rukopisa književnog, naučnog ili muzičkog dela proda taj primerak, odnosno rukopis drugome, autor dela ima pravo da o tome bude obavešten i da potražuje naknadu u iznosu od 3% od prodajne cene.
Autor se ne može odreći prava iz stava 1. ovog člana niti može njime raspolagati.
Pravo iz stava 1. ovog člana se nasleđuje.
Pravo iz stava 1. ovog člana ne postoji za dela iz oblasti arhitekture i filmskih dela, kao i za dela čiji je originalni primerak, odnosno rukopis predmet prodaje između fizičkih lica koja istupaju u ličnom svojstvu.
AKO JE ORIGINAL DELA LIKOVNE UMETNOSTI POSLE PRVE PRODAJE OD STRANE AUTORA PONOVO PRODAT, AUTOR IMA PRAVO DA BUDE OBAVEŠTEN O PRODAJI I NOVOM VLASNIKU, KAO I DA POTRAŽUJE NAKNADU U OBIMU KOJI JE PROPISAN OVIM ČLANOM.
KAO ORIGINALI DELA LIKOVNIH UMETNOSTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SMATRAJU SE SLIKE, CRTEŽI, KOLAŽI, GRAFIKE, FOTOGRAFIJE, TAPISERIJE, SKULPTURE, UMETNIČKA DELA IZRAĐENA U KERAMICI, STAKLU ILI DRUGOM MATERIJALU I SLIČNA DELA KOJA JE STVORIO AUTOR SVOJERUČNO.
ORIGINALOM DELA LIKOVNE UMETNOSTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SMATRAJU SE I UMNOŽENI PRIMERCI TOG DELA (REPRODUKCIJE), AKO IH JE U OGRANIČENOM BROJU IZRADIO SAM AUTOR ILI LICE KOJE JE ON OVLASTIO. TAKVI PRIMERCI MORAJU DA BUDU NA UOBIČAJENI NAČIN NUMERISANI I POTPISANI ILI NA DRUGI NAČIN OBELEŽENI OD STRANE AUTORA.
ODREDBA STAVA 1. OVOG ČLANA PRIMENjUJE SE NA SVE RADNjE PREPRODAJE U KOJE SU UKLjUČENI KAO PRODAVCI, KUPCI ILI POSREDNICI LICA KOJA SE PROFESIONALNO BAVE TRGOVINOM UMETNIČKIM DELIMA KAO ŠTO SU PRODAJNI SALONI, UMETNIČKE GALERIJE, AKCIONARSKE KUĆE I SL.
ZA OBAVEZE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SOLIDARNO ODGOVARAJU PRODAVAC, KUPAC I POSREDNIK.
NAKNADA NA OSNOVU PRAVA SLEĐENjA PLAĆA SE U PROCENTU OD PRODAJNE CENE ORIGINALA BEZ POREZA.
NAKNADA IZ STAVA 6. OVOG ČLANA IZNOSI:
1) 4% OD PRODAJNE CENE OSTVARENE U IZNOSU OD 100.000-5.000.000 DINARA;
2) 3% OD PRODAJNE CENE OSTVARENE U IZNOSU OD 5.000.001-20.000.000 DINARA;
3) 1% OD PRODAJNE CENE OSTVARENE U IZNOSU OD 20.000.001-35.000.000 DINARA;
4) 0,5% OD PRODAJNE CENE OSTVARENE U IZNOSU OD 35.000.001-50.000.000 DINARA;
5) 0,25% OD PRODAJNE CENE OSTVARENE U IZNOSU KOJI PRELAZI 50.000.001 DINARA.
NEZAVISNO OD PRODAJNE CENE ORIGINALA, NAKNADA NA OSNOVU PRAVA SLEĐENjA NE SME DA IZNOSI VIŠE OD 1.300.000 DINARA.
LICA NAVEDENA U STAVU 5. OVOG ČLANA DUŽNA SU DA U ROKU OD 30 DANA OD DANA KADA JE PRODAJA IZVRŠENA, OBAVESTE AUTORA O IZNOSU PRODAJNE CENE, IMENU, ODNOSNO NAZIVU I ADRESI PRODAVCA, KUPCA I POSREDNIKA. OBAVEZA PLAĆANjA NAKNADE IZ OVOG ČLANA DOSPEVA U ROKU OD 30 DANA OD DANA KADA JE PRODAJA IZVRŠENA.
Član 36.
Za obaveze iz člana 35. ovog zakona solidarno odgovaraju prodavac i galerista ili organizator javne prodaje originalnog primerka dela, odnosno rukopisa.
Obaveza obaveštavanja iz člana 35. stav 1. ovog zakona dospeva u roku 15 dana po izvršenoj prodaji, i obuhvata sledeće informacije: iznos prodajne cene, ime i adresu prodavca i kupca. Obaveza plaćanja naknade dospeva u roku od 30 dana po izvršenoj prodaji, s tim da se iznos naknade izračunava u odnosu na prodajnu cenu bez poreza.
Ako postoji osnovana sumnja u ispravnost i potpunost obaveštenja iz stava 2. ovog člana autor ima pravo da traži na uvid odgovarajuću dokumentaciju galeriste ili organizatora javne prodaje. Ako se utvrdi da obaveštenje sadrži netačne ili nepotpune podatke, troškove u vezi sa ostvarenjem uvida u dokumentaciju snosi galerista ili organizator javne prodaje.
AUTOR SE NE MOŽE ODREĆI PRAVA SLEĐENjA NITI MOŽE NjIME RASPOLAGATI. POSLE SMRTI AUTORA PRAVO SLEĐENjA PRELAZI NA NjEGOVE NASLEDNIKE.
PRAVO SLEĐENjA NE MOŽE BITI PREDMET PRINUDNOG IZVRŠENjA.
AUTOR IMA PRAVAO DA, U ROKU OD TRI GODINE OD PREPRODAJE ORIGINALA DELA LIKOVNE UMETNOSTI, ZAHTEVA OD LICA NAVEDENIH U ČLANU 35. STAV 5. OVOG ZAKONA, BILO KOJU INFORMACIJU KOJA MU JE POTREBNA ZA OBEZBEĐENjE NAPLATE NAKNADE KOJA MU PRIPADA OD TE PREPRODAJE.
4.3.3. Pravo zabrane izlaganja originalnog primerka dela likovne umetnosti
Član 37.
Vlasnik originalnog primerka dela slikarstva, skulpture i fotografije ima pravo da taj primerak izlaže, bez obzira na to da li je delo objavljeno, osim ako je autor, prilikom otuđenja tog originalnog primerka, to izričito i u pisanoj formi zabranio.
Autor ne može zabraniti izlaganje originalnog primerka dela koji pripada muzeju, galeriji ili drugoj sličnoj javnoj instituciji.
4.3.4. Preče pravo autora na preradu primerka
dela arhitekture
Član 38.
Ako vlasnik građevine kao materijalizovanog primerka dela arhitekture ima nameru da vrši određene izmene na građevini obavezan je da preradu dela prvo ponudi autoru ako je dostupan. Autor je dužan da se o ponudi vlasnika građevine izjasni u roku od 30 dana od dana prijema ponude.
Autor arhitektonskog dela ne može da se protivi izmenama svog dela ako je potreba za izmenama dela proizašla iz okolnosti, kao što su sigurnosni ili tehnički razlozi.
Ako se izmene na građevini vrše prema delu prerade koje nije sačinio autor, moraju se poštovati moralna prava autora.
4.4. Pravo autora na posebnu naknadu
Član 39.
Autori dela za koja se, s obzirom na njihovu prirodu, može očekivati da će biti umnožavana za lične nekomercijalne potrebe na nosače zvuka, slike i teksta (književna, muzička, filmska i dr.) imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za takvo umnožavanje.
KADA SE AUTORSKO DELO UMNOŽAVA BEZ DOZVOLE AUTORA, SHODNO ODREDBAMA ČLANA 46. ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA, AUTORI DELA ZA KOJA SE, S OBZIROM NA NjIHOVU PRIRODU, MOŽE OČEKIVATI DA ĆE BITI UMNOŽAVANA FOTOKOPIRANjEM ILI SNIMANjEM NA NOSAČE, ZVUKA, SLIKE ILI TEKSTA ZA LIČNE NEKOMERCIJALNE POTREBE FIZIČKIH LICA (KNjIŽEVNA, MUZIČKA, FILMSKA DELA I DR.) IMAJU PRAVO NA POSEBNU NAKNADU OD UVOZA, ODNOSNO PRODAJE TEHNIČKIH UREĐAJA I PRAZNIH NOSAČA ZVUKA, SLIKE I TEKSTA ZA KOJE SE OPRAVDANO MOŽE PRETPOSTAVITI DA ĆE BITI KORIŠĆENI ZA TAKVO UMNOŽAVANjE.
Naknadu iz stava 1. ovog člana plaćaju proizvođači uređaja za tonsko i vizuelno snimanje, proizvođači uređaja za fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja, proizvođači praznih nosača zvuka, slike i teksta, i solidarno sa njima uvoznici uređaja za tonsko i vizuelno snimanje, uređaja za fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja i praznih nosača zvuka, slike i teksta, osim ako se radi o uvozu malih količina namenjenih za privatno i nekomercijalno korišćenje, kao deo ličnog prtljaga.
Ako se uređaji i predmeti iz stava 1. ovog člana ne proizvode u Republici Srbiji, naknadu plaća uvoznik.
Obaveza plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana nastaje:
1) pri prvoj prodaji u Republici Srbiji ili uvozu u Republiku Srbiju, novih uređaja za tonsko i vizuelno snimanje;
2) pri prvoj prodaji u Republici Srbiji ili uvozu u Republiku Srbiju, praznih nosača zvuka, slike i teksta;
3) pri prvoj prodaji u Republici Srbiji ili uvozu u Republiku Srbiju, novih uređaja za fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja.
U slučaju umnožavanja autorskih dela fotokopiranjem ili sličnom tehnikom, pored prava na naknadu iz stava 1. ovog člana autor ima pravo i na naknadu od pravnog ili fizičkog lica koje pruža usluge fotokopiranja uz naknadu.
Lica iz stava 2. ovog člana ne plaćaju naknadu za:
1) tehničke uređaje i prazne nosače zvuka, slike i teksta ako su oni namenjeni izvozu;
2) tehničke uređaje koji se uobičajeno ne koriste za umnožavanje autorskih dela za lične, nekomercijalne potrebe (na primer, studijska oprema i uređaji, diktafoni i sl.);
3) prazne nosače zvuka, slike i teksta primenljive isključivo uz tehničke uređaje iz stava 6. tačka 2. ovog člana.
Lica iz st. 2. i 5. ovog člana dužna su, na zahtev organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, da dostave informacije o tipu i broju prodatih odnosno uvezenih uređaja ili nosača zvuka, slike i teksta, kao i informacije o broju učinjenih fotokopija, kao osnov za izračunavanje naknade. Informacije dobijene na ovaj način, organizacija može koristiti samo za obračunavanje naknade i ne sme ih koristiti u druge svrhe.
Naknade iz st. 1. i 5. ovog člana su pravične naknade pri čijem određivanju se uzima u obzir verovatna šteta koja autoru nastaje kada se njegovo delo bez njegovog odobrenja umnožava za lične nekomercijalne potrebe, primena tehničkih mera zaštite kao i druge okolnosti koje mogu uticati na pravilno odmeravanje iznosa posebne naknade.
Autori mogu ostvariti svoje pravo na naknadu iz st. 1. i 5. ovog člana samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
AUTOR SE NE MOŽE ODREĆI PRAVA NA POSEBNU NAKNADU IZ ST. 1. I 5. OVOG ČLANA. PRAVO NA POSEBNU NAKNADU NE MOŽE BITI PREDMET ODRICANjA, RASPOLAGANjA ZA ŽIVOTA I PRINUDNOG IZVRŠENjA.
Na predlog organa državne uprave nadležnog za poslove intelektualne svojine (u daljem tekstu: nadležni organ), uz prethodno pribavljeno mišljenje organa državne uprave nadležnog za razvoj informacionog društva, Vlada utvrđuje listu tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknada prema uslovima iz st. 1. do 9. ovog člana.
4.5. Pravo autora na naknadu za davanje na poslugu
Član 40.
U slučaju davanja na poslugu primeraka autorskih dela, izuzev računarskih programa, od strane lica čija je to privredna delatnost, autor ima pravo na naknadu od tih lica.
Odredba stava1. ovog člana ne primenjuje se prilikom davanja na poslugu:
1) bibliotečkog materijala u javnim bibliotekama;
2) građevina;
3) primeraka dela primenjenih umetnosti, odnosno industrijskog dizajna.
Pravo iz stava 1. ovog člana može se ostvariti samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
U SLUČAJU DAVANjA NA POSLUGU ORIGINALA ILI UMNOŽENIH PRIMERAKA AUTORSKIH DELA, OD STRANE JAVNIH BIBLIOTEKA, ODNOSNO DRUGIH INSTITUCIJA KOJIMA JE TO DELATNOST, AUTOR IMA PRAVO NA ODGOVARAJUĆU NAKNADU.
DAVANjE NA POSLUGU, U SMISLU OVOG ZAKONA, JE DAVANjE ORIGINALA ILI UMNOŽENIH PRIMERAKA DELA NA KORIŠĆENjE, U VREMENSKI OGRANIČENOM PERIODU, BEZ OSTVARIVANjA NEPOSREDNE ILI POSREDNE IMOVINSKE KORISTI.
ODREDBE ST. 1. I 2. OVOG ČLANA NE PRIMENjUJU SE PRILIKOM DAVANjA NA POSLUGU:
1) ORIGINALA ILI UMNOŽENIH PRIMERAKA BIBLIOTEČKOG MATERIJALA U NACIONALNIM BIBLIOTEKAMA, BIBLIOTEKAMA JAVNIH OBRAZOVNIH INSTITUCIJA I JAVNIM SPECIJALIZOVANIM BIBLIOTEKAMA;
2) ORIGINALA ILI UMNOŽENIH PRIMERAKA DELA PRIMENjENIH UMETNOSTI, ODNOSNO INDUSTRIJSKOG DIZAJNA;
3) GRAĐEVINA;
4) ORIGINALA ILI UMNOŽENIH PRIMERAKA DELA KOJA MEĐUSOBNO POZAJMLjUJU INSTITUCIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
PRAVO IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE SE OSTVARITI SAMO PREKO ORGANIZACIJE ZA KOLEKTIVNO OSTVARIVANjE AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA.
5. Ograničenja autorskog prava
5.1. Zajednička odredba
Član 41.
U slučajevima iskorišćavanja autorskog dela na osnovu odredaba ovog zakona o ograničenju autorskog prava, moraju se navesti ime autora dela i izvor iz koga je delo preuzeto (izdavač dela, godina i mesto izdanja, časopis, novina, televizijska ili radio stanica gde je delo, odnosno odlomak dela izvorno objavljen ili neposredno preuzet i sl.).
U svakom konkretnom slučaju, obim ograničenja isključivih prava ne sme biti u suprotnosti sa normalnim iskorišćavanjem dela niti sme nerazumno vređati legitimne interese autora.
5.2. Suspenzija isključivih prava i prava na naknadu
Član 42.
Bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade objavljeno autorsko delo može se umnožavati i javno saopštavati radi sprovođenja postupka pred sudskim ili drugim državnim organima ILI U SVRHU OBEZBEĐENjA JAVNE SIGURNOSTI.
Član 43.
U okviru izveštavanja javnosti putem štampe, radija i televizije o tekućim događajima, dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavanje primeraka dela, kao i vršenje svih drugih oblika javnog saopštavanja dela, pod sledećim uslovima:
1) da je delo objavljeno;
2) da se delo pojavljuje kao sastavni deo tekućeg događaja o kome se javnost izveštava;
3) da se umnožavanje primeraka dela, kao i drugi oblici javnog saopštavanja dela vrše samo u onom obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju.
Ako su predmet izveštavanja govor, odnosno beseda ili drugo delo iste prirode, dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade delo u celini umnožiti i javno saopštiti.
DOZVOLjENO JE, U OKVIRU IZVEŠTAVANjA JAVNOSTI PUTEM ŠTAMPE, RADIJA, TELEVIZIJE I DRUGIH MEDIJA O TEKUĆIM DOGAĐAJIMA, U OBIMU KOJI ODGOVARA SVRSI I NAČINU IZVEŠTAVANjA O TEKUĆEM DOGAĐAJU, BEZ DOZVOLE AUTORA I BEZ PLAĆANjA AUTORSKE NAKNADE:
1) UMNOŽAVANjE PRIMERAKA OBJAVLjENIH DELA KOJA SE POJAVLjUJU KAO SASTAVNI DEO TEKUĆEG DOGAĐAJA O KOME SE JAVNOST IZVEŠTAVA;
2) PRIPREMANjE I UMNOŽAVANjE KRATKIH IZVODA ILI SAŽETAKA IZ NOVINSKIH I DRUGIH SLIČNIH ČLANAKA U PREGLEDIMA ŠTAMPE;
3) UMNOŽAVANjE JAVNIH POLITIČKIH, VERSKIH I DRUGIH GOVORA ODRŽANIH U DRŽAVNIM ORGANIMA, VERSKIM USTANOVAMA ILI PRILIKOM DRŽAVNIH ILI VERSKIH SVEČANOSTI;
4) SLOBODNO KORIŠĆENjE DNEVNIH INFORMACIJA I VESTI KOJE IMAJU PRIRODU NOVINSKOG IZVEŠTAJA.
ODREDBA STAVA 1. OVOG ČLANA SHODNO SE PRIMENjUJE NA SVE OBLIKE JAVNOG SAOPŠTAVANjA POMENUTIH DELA.
Član 44.
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavanje kratkih odlomaka objavljenih dela za nekomercijalne svrhe nastave, ispita ili naučnog istraživanja.
DOZVOLjENO JE BEZ DOZVOLE AUTORA I BEZ PLAĆANjA AUTORSKE NAKNADE ZA NEKOMERCIJALNE SVRHE NASTAVE:
1) JAVNO IZVOĐENjE ILI PREDSTAVLjANjE OBJAVLjENIH DELA U OBLIKU NEPOSREDNOG POUČAVANjA NA NASTAVI;
2) JAVNO IZVOĐENjE ILI PREDSTAVLjANjE OBJAVLjENIH DELA NA ŠKOLSKIM PRIREDBAMA, POD USLOVOM DA INTERPRETATORI NE PRIME NAKNADU ZA SVOJE IZVOĐENjE I DA SE NE NAPLAĆUJU ULAZNICE;
3) JAVNO SAOPŠTAVANjE EMITOVANIH ŠKOLSKIH EMISIJA PUTEM TEHNIČKIH UREĐAJA UNUTAR OBRAZOVNE USTANOVE.
Član 45.
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavanje dela od strane javnih biblioteka, obrazovnih ustanova, muzeja i arhiva, samo za sopstvene arhivske i nekomercijalne svrhe.
DOZVOLjENO JE BEZ DOVOLE AUTORA I BEZ PLAĆANjA AUTORSKE NAKNADE UMNOŽAVANjE DELA OD STRANE JAVNIH BIBLIOTEKA, OBRAZOVNIH USTANOVA, MUZEJA I ARHIVA, SAMO ZA SOPSTVENE ARHIVSKE POTREBE, AKO SE DELO UMNOŽAVA IZ SOPSTVENOG PRIMERKA I AKO TAKVIM UMNOŽAVANjEM OVE INSTITUCIJE NEMAJU NAMERU DA OSTVARE NEPOSREDNU ILI POSREDNU IMOVINSKU ILI KOMERCIJALNU KORIST.
Član 46.
Dozvoljeno je fizičkom licu da bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožava primerke objavljenog dela za lične nekomercijalne potrebe, čime nije isključena primena člana 208. stav 1. tač. 4. i 5. ovog zakona.
Umnoženi primerci dela iz stava 1. ovog člana ne smeju se stavljati u promet niti koristiti za bilo koji drugi oblik javnog saopštavanja dela.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na:
snimanje izvođenja, predstavljanja i prikazivanja dela;
trodimenzionalnu realizaciju planova za dela likovne umetnosti;
građevinsku realizaciju dela arhitekture;
4) pravljenje nove građevine po uzoru na postojeću građevinu koja je autorsko delo;
5) računarske programe I ELEKTRONSKE BAZE PODATAKA;
6) UMNOŽAVANjE PISANIH DELA U OBIMU CELE KNjIGE, OSIM AKO SU PRIMERCI TE KNjIGE RASPRODATI NAJMANjE DVE GODINE;
7) UMNOŽAVANjE NOTNIH ZAPISA MUZIKE, OSIM RUČNIM PREPISIVANjEM.
Obeštećenje zbog korišćenja dela na način predviđen st. 1. i 2. ovog člana, autori imaju na osnovu odredaba člana 39. ovog zakona.
Član 47.
Ako je autorsko delo računarski program, dozvoljeno je licu koje je na zakonit način pribavilo primerak računarskog programa da, radi sopstvenog uobičajenog namenskog korišćenja programa, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade:
1) smešta program u memoriju računara i pušta program u rad;
2) otklanja greške u programu, kao i da vrši druge neophodne izmene u njemu koje su u skladu sa njegovom svrhom, ako ugovorom nije drukčije određeno;
3) načini jedan rezervni primerak programa na trajnom telesnom nosaču;
4) izvrši dekompilaciju programa isključivo radi pribavljanja neophodnih podataka za postizanje interoperabilnosti tog programa sa drugim, nezavisno stvorenim programom ili određenom računarskom opremom, pod uslovom da taj podatak nije bio na drugi način dostupan i da je dekompilacija ograničena samo na onaj deo programa koji je neophodan za postizanje interoperabilnosti.
Podatak dobijen radnjom iz stava 1. tačka 4. ovog člana ne sme se saopštavati drugima ili koristiti za druge svrhe, posebno za stvaranje ili plasman drugog računarskog programa kojim bi se povredilo autorsko pravo na prvom
Radnju iz stava 1. tačka 4. ovog člana može izvršiti neposredno lice koje je na zakonit način pribavilo primerak računarskog programa ili drugo stručno lice koje radi po njegovom nalogu.
Član 48.
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade privremeno umnožavanje autorskog dela, pod sledećim uslovima:
1) umnožavanje je prolazno ili slučajno;
2) umnožavanje čini sastavni i bitni deo tehnološkog procesa;
3) svrha umnožavanja je da omogući prenos podataka u računarskoj mreži između dva ili više lica preko posrednika, ili da omogući zakonito korišćenje autorskog dela i
4) umnožavanje nema zaseban ekonomski značaj.
Član 49.
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavanje, kao i drugi oblici javnog saopštavanja kratkih odlomaka autorskog dela (pravo citiranja), ODNOSNO POJEDINAČNIH KRATKIH AUTORSKIH DELA, pod sledećim uslovima:
1) da je delo objavljeno;
2) da se pomenuti delovi, ODNOSNO KRATKA DELA, bez izmena, integrišu u drugo delo ako je to neophodno radi ilustracije, potvrde ili reference, uz jasnu naznaku da je reč o citatu, I U SKLADU SA DOBRIM OBIČAJIMA;
3) da se na pogodnom mestu navede ko je autor citiranog dela, koji je naslov citiranog dela, kada je i gde je citirano delo objavljeno, odnosno izdato, UKOLIKO SU TI PODACI POZNATI.
Član 50.
Organizaciji za radiodifuziju koja ima dozvolu za emitovanje dela, dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade da snimi sopstvenim sredstvima to delo na nosač zvuka ili nosač slike, odnosno nosač zvuka i slike radi emitovanja u sopstvenoj emisiji.
Snimak dela iz stava 1. ovog člana mora biti izbrisan najdocnije u roku od 90 dana po emitovanju dela.
Snimak dela iz stava 1. ovog člana može biti sačuvan u zvaničnoj javnoj arhivi ako ima dokumentarnu vrednost.
Delo snimljeno u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana ne sme se ponovo emitovati bez dozvole autora.
Član 51.
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade dvodimenzionalno umnožavanje, stavljanje u promet tako umnoženih primeraka, kao i drugi oblici javnog saopštavanja dela koja se trajno nalaze izložena na ulicama, trgovima i drugim otvorenim javnim mestima.
Član 52.
Za potrebe izrade kataloga javnih izložbi ili javnih prodaja dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade odgovarajuće umnožavanje izloženih dela i stavljanje u promet tako umnoženih primeraka.
Član 53.
U prodavnicama, na sajmovima i drugim mestima gde se demonstrira rad uređaja za snimanje, reprodukovanje i prenos zvuka i slike, dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavanje dela na nosač zvuka i slike, javno saopštavanje dela sa tog nosača, kao i javno saopštavanje dela koje se emituje, ali samo u meri u kojoj je to neophodno za demonstriranje rada uređaja.
Snimci koji se načine na osnovu odredbe stava 1. ovog člana moraju se bez odlaganja brisati.
Član 54.
Za potrebe osoba sa invaliditetom, dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade, umnožavanje i stavljanje u promet autorskog dela, ako to delo ne postoji u traženom obliku, ako je njegova upotreba u direktnoj vezi sa invaliditetom tih osoba i u obimu koji zahteva određena vrsta invaliditeta i ako to umnožavanje i stavljanje u promet nije učinjeno radi ostvarivanja posredne ili neposredne imovinske koristi.
ČLAN 54A
DOZVOLjENA JE SLOBODNA PRERADA OBJAVLjENOG AUTORSKOG DELA AKO SE RADI O:
1) PARODIJI ILI KARIKATURI, AKO TO NE STVARA ZABUNU ILI NE MOŽE DOVESTI DO STVARANjA ZABUNE U POGLEDU IZVORA DELA;
2) PRERADI DELA ZA LIČNE POTREBE KOJA NIJE NAMENjENA I NIJE DOSTUPNA JAVNOSTI;
3) PRERADI U VEZI SA DOZVOLjENIM KORIŠĆENjEM DELA, KOJA JE PROUZROKOVANA SAMOM PRIRODOM ILI NAČINOM TOG KORIŠĆENjA.
ČLAN 54B
OVLAŠĆENI KORISNIK OBJAVLjENE BAZE PODATAKA ILI NjENOG UMNOŽENOG PRIMERKA MOŽE SLOBODNO DA UMNOŽAVA ILI PRERADI TU BAZU PODATAKA AKO JE TO POTREBNO RADI PRISTUPA NjENOM SADRŽAJU I REDOVNOG KORIŠĆENjA TOG SADRŽAJA. AKO JE KORISNIK OVLAŠĆEN SAMO ZA DEO BAZE PODATAKA, DOZVOLjENO MU JE UMNOŽAVANjE I PRERADA SAMO TOG DELA.
ODREDBE UGOVORA KOJE SU U SUPROTNOSTI SA STAVOM 1. OVOG ČLANA SU NIŠTAVE.”
ČLAN 54V
OBJAVLjENA DELA KOJA PREDSTAVLjAJU NEBITAN SASTOJAK U ODNOSU NA GLAVNO DELO U KOJE SU UKLjUČENA ILI U ODNOSU NA STVAR SA KOJOM SE ZAJEDNO KORISTE, U SLOBODNOJ SU UPOTREBI PRI ISKORIŠĆAVANjU TAKVOG GLAVNOG DELA ILI TAKVE STVARI.
5.3. Zakonska licenca
Bez dozvole autora, a uz obavezu plaćanja autorske naknade, dozvoljeno je u državnim organima, obrazovnim institucijama i javnim bibliotekama umnožavanje, za potrebe nastave ili naučnog istraživanja, na papiru ili sličnom nosaču odlomaka iz publikacija putem fotokopiranja ili bilo kojeg oblika fotografske ili slične tehnike koja daje slične rezultate.
BEZ DOZVOLE AUTORA, A UZ OBAVEZU PLAĆANjA AUTORSKE NAKNADE, DOZVOLjENO JE, U OBLIKU ZBIRKE NAMENjENE NASTAVI, ISPITU ILI NAUČNOM ISTRAŽIVANjU, UMNOŽAVANjE NA PAPIRU ILI SLIČNOM NOSAČU, PUTEM FOTOKOPIRANjA ILI BILO KOJEG OBLIKA FOTOGRAFSKE ILI SLIČNE TEHNIKE KOJA DAJE SLIČNE REZULTATE, ODLOMAKA OBJAVLjENIH AUTORSKIH DELA, POJEDINAČNIH KRATKIH OBJAVLjENIH AUTORSKIH DELA U OBLASTI NAUKE, KNjIŽEVNOSTI I MUZIKE, ILI POJEDINAČNIH OBJAVLjENIH AUTORSKIH DELA FOTOGRAFIJE, LIKOVNE UMETNOSTI, ARHITEKTURE, PRIMENjENE UMETNOSTI, INDUSTRIJSKOG I GRAFIČKOG DIZAJNA I KARTOGRAFIJE AKO SE RADI O OBJAVLjENIM DELIMA VIŠE RAZLIČITIH AUTORA, OSIM AKO TO AUTOR IZRIČITO NE ZABRANI.
Odredba stav 1. ovog člana ne odnosi se na notni zapis muzike.
Član 56.
Bez dozvole autora, a uz obavezu plaćanja autorske naknade, dozvoljeno je u sredstvima javnog obaveštavanja umnožavanje, stavljanje u promet primeraka, kao i drugi oblici javnog saopštavanja članaka koji su objavljeni u drugim sredstvima javnog obaveštavanja, pod uslovom da se ti članci odnose na tekuća ekonomska, politička ili verska pitanja, a da autor to nije izričito zabranio.
Obaveza plaćanja naknade ne postoji ako se na način iz stava 1. ovog člana u vidu pregleda više različitih komentara ili članaka iskorišćavaju samo kratki odlomci iz komentara ili članaka.
Član 57.
Bez dozvole autora, a uz obavezu plaćanja autorske naknade dozvoljeno je trodimenzionalno umnožavanje dela koja su trajno izložena na ulicama, trgovima i drugim otvorenim javnim mestima, kao i stavljanje u promet tih primeraka, osim ako se:
1) primerak dela skulpture dobija otiskom iz originalnog kalupa iz kojeg je dobijen i primerak koji je trajno izložen na otvorenom javnom mestu ili iz kalupa koji je načinjen otiskivanjem sa primerka dela skulpture;
2) pravi nova građevina po uzoru na postojeću građevinu;
3) proizvod oblikuje prema delu primenjene umetnosti.
6. Prenos autorskog prava
6.1. Prenos nasleđivanjem
Član 58.
Naslednici autora mogu vršiti ovlašćenja koja se tiču moralnih prava autora, osim prava na objavljivanje neobjavljenog dela ako je autor to zabranio i prava na izmenu dela.
Zaštitu moralnih prava autora koja se tiču paterniteta, integriteta dela i zabrane nedostojnog iskorišćavanja dela mogu, osim naslednika, vršiti i udruženja autora, kao i institucije iz oblasti kulture, nauke i umetnosti.
Član 59.
Imovinska prava autora se nasleđuju.
6.2. Prenos na osnovu ugovora
6.2.1. Moralna prava autora
Član 60.
Moralna prava autora ne mogu se prenositi ugovorom.
6.2.2. Imovinska prava autora
Član 61.
Autor, odnosno njegov pravni sledbenik može ustupiti pojedina ili sva imovinska prava na svome delu drugom licu.
Član 62.
Ustupanje imovinskih prava može biti isključivo ili neisključivo.
U slučaju isključivog ustupanja imovinskih prava, jedino je sticalac prava ovlašćen da na način propisan ugovorom iskorišćava autorsko delo, kao i da uz posebnu dozvolu autora, odnosno njegovog pravnog sledbenika ustupa drugima to pravo. Pravo koje sticalac prava ustupa drugima je neisključivo pravo, ako ugovorom nije drukčije određeno.
U slučaju neisključivog ustupanja imovinskih prava, sticalac prava nije ovlašćen da zabrani drugome da iskorišćava autorsko delo, niti je ovlašćen da ustupa drugome svoje pravo.
Ako u ugovoru nije naznačeno da se radi o isključivom ili neisključivom ustupanju smatra se da se radi o neisključivom ustupanju imovinskih prava.
Član 63.
Ustupanje imovinskih prava može biti predmetno, prostorno i vremenski ograničeno.
U slučaju predmetnog ograničenja sticalac prava je ovlašćen da vrši jednu ili više određenih radnji iskorišćavanja autorskog dela.
U slučaju prostornog ograničenja sticalac prava je ovlašćen da iskorišćava autorsko delo na određenoj teritoriji koja je uža od one na kojoj autorsko pravo postoji.
U slučaju vremenskog ograničenja sticalac prava je ovlašćen da iskorišćava autorsko delo u određenom vremenu koje je kraće od trajanja autorskog prava za to delo.
Član 64.
Lice koje je ustupanjem steklo imovinsko pravo od autora ili njegovog naslednika može to svoje pravo u celini preneti na drugog uz dozvolu autora, odnosno autorovog naslednika.
Dozvola autora, odnosno autorovog naslednika nije potrebna u slučaju prenosa privrednog društva koje je nosilac imovinskog prava.
Član 65.
Prenos svojine na originalnom primerku autorskog dela ne podrazumeva sticanje autorskih prava na delu.
Član 66.
Ustupanje imovinskih prava za delo koje još nije stvoreno dozvoljeno je pod uslovom da se odrede vrsta budućeg dela i radnje iskorišćavanja dela.
Ustupanje imovinskih prava za sva buduća dela jednog autora, kao i za još nepoznate oblike iskorišćavanja dela je ništavo.
6.2.3. Autorski ugovor
Član 67.
Autorskim ugovorom se autorska prava ustupaju ili u celini prenose.
Na autorski ugovor primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuju obligacioni odnosi, ako odredbama ovog zakona nije drukčije određeno.
Autorski ugovori se zaključuju u pisanoj formi, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Član 68.
U sumnji o sadržini i obimu prava koje se ustupa, odnosno prenosi autorskim ugovorom smatra se da je ustupljeno, odnosno preneseno manje prava.
Dozvola za objavljivanje dela, za beleženje dela na nosač zvuka ili slike i dozvola za emitovanje dela moraju biti izričito ugovorene, ako odredbama ovog zakona nije drukčije određeno.
Ustupanje, odnosno prenos određenog prava na iskorišćavanje dela ne podrazumeva i ustupanje, odnosno prenos prava na autorsku naknadu u slučajevima iskorišćavanja autorskog dela po osnovu zakonske licence.
Ustupanje, odnosno prenos određenog prava na iskorišćavanje dela podrazumeva i davanje dozvole za one izmene na delu koje su tehnički neminovne ili uobičajene za taj način iskorišćavanja dela.
Član 69.
Autorski ugovor sadrži: imena ugovornih strana, naslov, odnosno identifikaciju autorskog dela, prava koja su predmet ustupanja, odnosno prenosa, visinu, način i rokove plaćanja autorske naknade ako je ugovorena, kao i sadržinska, prostorna i vremenska ograničenja ako postoje.
Član 70.
Ako se korišćenjem autorskog dela ostvari dobit koja je u očiglednoj nesrazmeri sa ugovorenom autorskom naknadom, autor, odnosno njegov naslednik ima pravo da traži izmenu autorskog ugovora radi otklanjanja te nesrazmere.
Ako autorska naknada nije ugovorena a prihod ostvaren korišćenjem autorskog dela premašuje troškove njegovog korišćenja u meri koja omogućuje plaćanje autorske naknade, autor, odnosno njegov naslednik, ima pravo da traži izmenu autorskog ugovora radi ugovaranja naknade.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana zastareva u roku od dve godine od dana saznanja za postojanje nesrazmere, odnosno za prihod ostvaren korišćenjem autorskog dela,a najduže u roku od šest godina od kraja godine u kojoj je nesrazmera nastupila, odnosno u kojoj je prihod ostvaren.
Autor, odnosno njegov naslednik ne može se unapred odreći svog prava iz st. 1. i 2. ovog člana.
Radi ostvarivanja prava iz st. 1. i 2. ovog člana, korisnik autorskog dela je dužan da autoru, odnosno njegovom nasledniku pruži verodostojne podatke o ekonomskim efektima korišćenja autorskog dela u roku od mesec dana od dana upućivanja zahteva.
Član 71.
Autor, odnosno njegov naslednik može uskratiti dozvolu koju je dao, odnosno povući ustupljeno imovinsko pravo ako sticalac dozvole, odnosno prava neostvaruje pravo koje je pribavio, ili ga ostvaruje u obimu manjem od ugovorenog, čime ugrožava interese autora, odnosno njegovog naslednika.
Autor, odnosno njegov naslednik ne može uskratiti dozvolu koju je dao, odnosno povući ustupljeno imovinsko pravo ako je ne ostvarivanje ili nedovoljno ostvarivanje prava od strane sticaoca nastalo zbog razloga za koje je odgovoran autor, odnosno njegov naslednik.
Autor, odnosno njegov naslednik ne može ostvarivati pravo iz stava 1. ovog člana pre isteka roka od dve godine od zaključenja autorskog ugovora, ili predaje primerka dela sticaocu prava ako je ta predaja usledila posle zaključenja ugovora.
Ako se radi o prilogu (članak, ilustracija i sl.) koji je namenjen za objavljivanje, odnosno izdavanje u novinama ili časopisu rok iz stava 3. iznosi šest meseci.
Autor, odnosno njegov naslednik dužan je da pre nego što uskrati dozvolu, odnosno povuče pravo, obavesti o tome sticaoca dozvole, odnosno prava, i ostavi mu primeren rok da otpočne sa ostvarivanjem prava koje je pribavio, odnosno da vrši pravo u obimu koji je pribavio.
Autor, odnosno njegov naslednik ne može se unapred odreći svog prava iz stava 1. ovog člana.
Član 72.
Autor može uskratiti dozvolu koju je dao, odnosno povući ustupljeno imovinsko pravo ako smatra da bi iskorišćavanje njegovog dela moglo da nanese štetu njegovom stvaralačkom ili ličnom ugledu, i to iz razloga koji su nastali posle zaključenja autorskog ugovora, a za koje ne odgovara sticalac prava.
Autor ima obavezu da sticaocu prava naknadi nastalu stvarnu štetu.
Izjava o uskraćenju dozvole, odnosno prava iz stava 1. ovog člana proizvodi dejstvo od dana kad autor položi obezbeđenje za naknadu štete iz stava 2. ovog člana.
Sticalac prava dužan je da na zahtev autora, u roku od devedeset dana od prijema izjave o uskraćenju dozvole, odnosno prava iz stava 1. ovog člana, saopšti autoru iznos troškova koje je imao u vezi sa pripremom za iskorišćavanje autorskog dela do dana prijema obaveštenja o uskraćenju dozvole, odnosno prava. Ako sticalac prava ne izvrši svoju obavezu iz ovog stava, izjava o uskraćenju dozvole, odnosno prava proizvodi dejstvo istekom roka iz ovog stava.
Autor se ne može unapred odreći svog prava iz stava 1. ovog člana.
6.2.3.1. Izdavački ugovor
Član 73.
Izdavačkim ugovorom autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ustupa, odnosno prenosi na izdavača pravo na umnožavanje autorskog dela štampanjem, i na stavljanje u promet tako umnoženih primeraka dela, a izdavač se obavezuje da delo umnoži i stavi primerke u promet, kao i da za to plati naknadu, ako je ugovorena, autoru, odnosno drugom nosiocu autorskog prava.
Ako autorsko delo iz stava 1. ovog člana nije objavljeno, autorskim ugovorom izdavaču se daje dozvola za objavljivanje dela.
Izdavačkim ugovorom autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava može izdavaču ustupiti, odnosno preneti pravo na prevođenje svog dela, kao i ovlašćenje na umnožavanje i stavljanje u promet prevedenog dela.
Član 74.
Izdavački ugovor čiji je predmet izdavanje članaka, crteža i drugih autorskih priloga u novinama i periodičnoj štampi ne mora biti zaključen u pisanoj formi.
Član 75.
Ustupanje prava na osnovu izdavačkog ugovora je isključivo, ako nije drugačije ugovoreno.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na izdavanje članaka, crteža i drugih autorskih priloga u novinama i periodičnoj štampi.
Član 76.
Izdavački ugovor, pored elemenata iz člana 73. ovog zakona, sadrži i sledeće:
1) rok u kome je autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava dužan da izdavaču preda uredan rukopis ili drugi originalni primerak dela, kako bi izdavaču omogućio umnožavanje dela. Ako nije drukčije ugovoreno, taj rok iznosi godinu dana od dana zaključenja ugovora;
2) rok u kome je izdavač dužan da otpočne sa puštanjem primeraka dela u promet. Ako nije drukčije ugovoreno taj rok iznosi godinu dana od dana prijema urednog rukopisa ili drugog originalnog primerka dela;
3) broj izdanja koji je izdavač ovlašćen da izda. Ako nije drukčije ugovoreno izdavač ima pravo samo na jedno izdanje dela;
4) visinu tiraža jednog izdanja. Ako visina tiraža nije ugovorena, a iz poslovnih običaja ili drugih okolnosti očigledno ne proizilazi drukčije, tiraž iznosi 500 primeraka;
5) rok u kome izdavač, po iscrpljenju tiraža prethodnog izdanja, mora otpočeti sa puštanjem u promet primeraka narednog izdanja, ako je ono ugovoreno. Ako nije drukčije ugovoreno taj rok iznosi godinu dana od dana kad je autor to zahtevao;
6) izgled i tehničku opremu primeraka dela.
U slučaju povrede ugovorne obaveze iz stava 1. tač. 1, 2. i 5. ovog člana, druga ugovorna strana ima pravo na raskid ugovora i na naknadu štete zbog ne izvršenja ugovora.
Član 77.
Obaveza je izdavača:
1) da se stara o prometu primeraka dela, i da o tome povremeno obaveštava autora, odnosno drugog nosioca autorskog prava, na njegov zahtev;
2) da autoru, odnosno drugom nosiocu autorskog prava, na njegov zahtev, u odgovarajućoj fazi tehničkog procesa umnožavanja dela omogući korekturu;
3) da prilikom pripreme svakog narednog izdanja dela omogući autoru da unese odgovarajuće izmene, pod uslovom da to ne menja karakter dela i da, imajući u vidu celinu izdavačkog ugovora, ne predstavlja nesrazmerno veliku obavezu za izdavača.
Član 78.
Rukopis ili drugi originalni primerak autorskog dela koji je predat izdavaču ne postaje svojina izdavača, osim članaka, crteža i drugih priloga u novinama i periodičnoj štampi, ili ako je ugovorom drukčije određeno.
Član 79.
Ako jedini postojeći primerak autorskog dela propadne usled više sile posle njegove predaje izdavaču radi izdavanja, autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ima pravo na pravičnu naknadu koja bi mu pripala da je delo bilo objavljeno.
Član 80.
Izdavač koji je pribavio pravo da izda delo u formi knjige ima tokom perioda od tri godine od dana zaključenja izdavačkog ugovora preče pravo pribavljanja prava na umnožavanje dela i stavljanje u promet primerka tog dela u formi elektronskog zapisa.
Preče pravo iz stava 1. ovog člana prestaje ako izdavač u roku od 30 dana od dana učinjene ponude u pisanoj formi ne prihvati ponudu autora, odnosno drugog nosioca autorskog prava.
Član 81.
Ako izdavač namerava da neprodate primerke dela proda kao staru hartiju, dužan je da prethodno ponudi autoru, odnosno njegovom nasledniku ako je dostupan da te primerke otkupi, po ceni za staru hartiju.
6.2.3.2. Ugovor o predstavljanju i ugovor o izvođenju
Član 82.
Ugovorom o predstavljanju, odnosno ugovorom o izvođenju autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ustupa korisniku pravo na predstavljanje ili pravo na izvođenje autorskog dela, a korisnik se obavezuje da to delo predstavi, odnosno izvede u određenom roku, na način i pod uslovima koji su određeni ugovorom.
Član 83.
Ako autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ne preda korisniku delo (rukopis, partituru i sl.) u ugovorenom roku ili korisnik delo ne predstavi, odnosno ne izvede u ugovorenom roku, autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ili korisnik dela može zahtevati raskid ugovora o predstavljanju, odnosno ugovora o izvođenju i tražiti naknadu štete.
Član 84.
Rukopis, partitura ili drugi original dela koje je predmet ugovora o predstavljanju, odnosno ugovora o izvođenju ostaje svojina autora, ako ugovorom nije drukčije određeno.
Član 85.
Korisnik je dužan da autoru, odnosno drugom nosiocu autorskog prava omogući uvid u predstavljanje, odnosno izvođenje dela, kao i da mu dostavi program i da ga povremeno obaveštava o prihodima od predstavljanja, odnosno izvođenja dela.
6.2.3.3. Ugovor o preradi autorskog dela
Član 86.
Ugovorom o preradi autorskog dela autor, odnosno njegov naslednik daje drugom licu dozvolu za preradu dela radi scenskog prikazivanja, odnosno izvođenja, radi snimanja filmskog dela ili za druge potrebe.
Član 87.
Ako ugovorom o preradi autorskog dela radi snimanja filmskog dela nije drukčije određeno, autor, odnosno njegov naslednik njime ustupa sledeća isključiva prava:
1) na preradu dela za stvaranje filmskog dela;
2) na umnožavanje primeraka tako stvorenog filmskog dela i njihovo stavljanje u promet;
3) na prikazivanje filmskog dela;
4) na emitovanje filmskog dela;
5) na titlovanje i sinhronizaciju filmskog dela na drugim jezicima.
Ugovor iz stava 1. ovog člana ovlašćuje sticaoca prava na samo jednu preradu i jedno snimanje, ako nije drukčije ugovoreno.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i na ugovor o preradi autorskog dela radi snimanja televizijskog dela.
6.2.3.4. Ugovor o filmskom delu
Član 88.
Ugovorom o filmskom delu se jedno ili više lica obavezuju proizvođaču filmskog dela da stvaralački sarađuju na izradi filmskog dela i ustupaju mu svoja imovinska prava na to delo.
Član 89.
Pisac scenarija i kompozitor filmske muzike, kao koautori filmskog dela u smislu člana 11. ovog zakona zadržavaju pravo da svoje delo samostalno iskorišćavaju, odvojeno od filmskog dela, osim ako je u ugovoru o filmskom delu predviđeno drugačije.
Član 90.
Filmsko delo se smatra završenim kada je postignut dogovor o konačnoj verziji između koautora i proizvođača filmskog dela.
Član 91.
Ako proizvođač filmskog dela namerava da filmsko delo iskorišćava u verziji koja se razlikuje od one iz člana 90. ovog zakona, mora pribaviti saglasnost većine koautora filmskog dela, među kojima je glavni režiser.
Član 92.
U ugovoru o filmskom delu odredbama o autorskoj naknadi, ako je ugovorena, određuje se koji iznos autorske naknade odgovara kom obliku i obimu iskorišćavanja filmskog dela.
Ugovorena naknada za snimanje filmskog dela ne obuhvata naknadu za druge oblike iskorišćavanja filmskog dela.
Proizvođač filmskog dela je dužan da završeno filmsko delo koristi.
Proizvođač filmskog dela je obavezan da koautore filmskog dela, kao i autore pojedinih doprinosa filmskom delu obaveštava o ostvarenim prihodima, kao i da im omogući uvid u poslovne knjige.
Član 93.
Koautori filmskog dela imaju pravo na raskid ugovora, kao i pravo da zadrže ugovorenu naknadu ako proizvođač filmskog dela ne završi filmsko delo u roku od tri godine od dana zaključenja ugovora o filmskom delu, ako nije drugačije ugovoreno.
Osim prava iz stava 1. ovog člana koautori filmskog dela imaju pravo na naknadu štete ako proizvođač filmskog dela ne otpočne sa iskorišćavanjem filmskog dela u roku od jedne godine od dana završetka filmskog dela, ako ugovorom nije predviđen drugi rok.
Član 94.
Ako koautor filmskog dela ili autor pojedinih doprinosa filmskom delu odbije da sarađuje na izradi filmskog dela ili ako usled više sile nije u mogućnosti da nastavi saradnju, ne može se protiviti da se rezultat njegovog stvaralačkog rada upotrebi za dovršenje filmskog dela.
Koautor filmskog dela, odnosno autor pojedinih doprinosa filmskom delu iz stava 1. ovog člana ima odgovarajuća autorska prava na dati doprinos filmskom delu.
6.2.3.5. Ugovor o narudzbini autorskog dela
Član 95.
Ugovorom o narudzbini autorskog dela autor se obavezuje da za naručioca izradi autorsko delo i preda mu primerak istog.
Naručilac ima pravo da objavi delo i da stavi u promet primerak dela koji mu je autor predao, a autor zadržava ostala autorska prava, ako ugovorom o narudzbini nije drukčije određeno.
Ako je na osnovu ugovora o narudzbini autorskog dela izrađen računarski program, naručilac stiče sva prava iskorišćavanja računarskog programa, ako ugovorom nije drukčije određeno.
Član 96.
Naručilac autorskog dela ima pravo da usmerava i kontroliše postupak stvaranja dela, ali ne i da time suštinski ograničava slobodu umetničkog, stručnog ili naučnog izražavanja autora.
Član 97.
Autorsko delo nastalo spajanjem priloga većeg broja autora u jednu celinu (enciklopedija, antologija, računarski program, baza podataka i sl.), smatra se kolektivnim autorskim delom.
Autori priloga u kolektivnom autorskom delu na isključiv način ustupaju sva svoja imovinska prava licu koje je organizator izrade kolektivnog dela, ako ugovorom nije drukčije određeno.
Lice koje je organizator izrade kolektivnog autorskog dela ima pravo da objavi i da iskorišćava delo pod svojim imenom, s tim da na svakom primerku dela mora biti navedena lista autora čije autorske priloge kolektivno delo sadrži.
7. Autorsko delo stvoreno u radnom odnosu
Član 98.
Ako je autor stvorio delo tokom trajanja radnog odnosa izvršavajući svoje radne obaveze, poslodavac je ovlašćen da to delo objavi i nosilac je isključivih imovinskih prava na njegovo iskorišćavanje u okviru svoje privredne delatnosti u roku od pet godina od završetka dela, ako opštim aktom ili ugovorom o radu nije drukčije određeno. Autor ima pravo na posebnu naknadu zavisno od efekata iskorišćavanja dela.
Autor dela stvorenog u radnom odnosu zadržava na tom delu sva autorska prava osim prava iz stava 1. ovog člana.
Posle isteka roka iz stava 1. ovog člana isključiva imovinska prava na delu stiče autor.
Ako je autorsko delo računarski program trajni nosilac svih isključivih imovinskih prava na delu je poslodavac, ako ugovorom nije drukčije određeno.
Član 99.
Kriterijumi za utvrđivanje visine i način plaćanja naknade iz člana 98. stav 1. ovog zakona određuju se opštim aktom ili ugovorom o radu.
Član 100.
Prilikom izdavanja sabranih dela autor ima pravo da i pre isteka roka iz člana 98. stav 1. ovog zakona objavi svoje delo stvoreno u radnom odnosu.
Za objavljivanje dela iz stava 1. ovog člana nije potrebna dozvola poslodavca.
Član 101.
Prilikom korišćenja dela stvorenog u radnom odnosu poslodavac je dužan da navede ime, pseudonim ili znak autora.
8. Trajanje autorskog prava
Član 102.
Imovinska prava autora traju za života autora i 70 godina posle njegove smrti.
Moralna prava autora traju i po prestanku trajanja imovinskih prava autora.
Član 103.
Imovinska prava koautora prestaju po isteku 70 godina od smrti koautora koji je poslednji umro.
Imovinska prava na delu čiji se autor ne zna (anonimno delo ili delo pod pseudonimom) prestaju po isteku 70 godina od dana objavljivanja dela. Ako autor otkrije svoj identitet pre navedenog roka, imovinsko pravo traje kao da je identitet autora poznat od dana objavljivanja dela.
AUTORSKO PRAVO NA KOLEKTIVNIM DELIMA TRAJE 70 GODINA OD DANA ZAKONITOG OBJAVLjIVANjA DELA.
Član 104.
Ako se početak roka trajanja autorskog prava računa od objavljivanja dela, a delo je objavljivano u nastavcima, za svaki nastavak teče zaseban rok zaštite.
Za filmsko delo rok trajanja autorskog prava ističe 70 godina od smrti režisera, scenariste, autora dijaloga ili kompozitora muzike posebno komponovane za film, zavisno od toga ko od njih poslednji umre.
Član 105.
Za dela za koja se rok zaštite ne računa od smrti autora ili koautora, a koja nisu zakonito objavljena tokom 70 godina od njihovog nastanka, zaštita prestaje istekom tog roka.
Član 106.
Rokovi za potrebe utvrđivanja datuma prestanka imovinskih prava autora računaju se od 1. januara godine koja neposredno sledi za godinom u kojoj se desio događaj koji je relevantan za početak roka.
Član 107.
Po isteku roka trajanja imovinskih prava autora o zaštiti moralnih prava autora staraju se udruženja autora i institucije iz oblasti kulture, nauke i umetnosti.
Pored subjekata iz stava 1. ovog člana, svako lice ima pravo da štiti paternitet i integritet dela, kao i da se suprotstavi svakom obliku nedostojnog iskorišćavanja autorskog dela.
9. Lica na koja se zakon primenjuje
Član 108.
Autorsko delo stranog autora zaštićeno je u Republici Srbiji pod uslovom:
1) da je autor lice koje ima autorska prava na osnovu međunarodnog ugovora koji je ratifikovala Republika Srbija;
2) da postoji uzajamnost između Republike Srbije i zemlje kojoj autor pripada.
Postojanje uzajamnosti iz stava 1. tačka 2. ovog člana dokazuje lice koje se na uzajamnost poziva.
Član 109.
Pravo sleđenja iz člana 35. ovog zakona priznaje se stranom državljaninu isključivo na osnovu uzajamnosti.
Član 110.
Moralna prava autora priznaju se stranom državljaninu bez obzira na to da li su ispunjeni uslovi iz člana 108. stav 1. ovog zakona.
III. SRODNA PRAVA
1. Pravo interpretatora
1.1. Ustanovljenje prava
Član 111.
Za svoju interpretaciju autorskog dela, interpretator ima moralna prava i imovinska prava u skladu sa ovim zakonom.
1.2. Interpretacija
Član 112.
Interpretacija, u smislu ovog zakona, jeste duhovno dobro koje nastaje ličnim angažovanjem interpretatora prilikom zvučnog, odnosno vizuelnog ili zvučno-vizuelnog saopštavanja autorskog dela.
Delo koje je predmet interpretacije ne mora biti zaštićeno autorsko delo.
1.3. Interpretator
Član 113.
Interpretator, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje se lično angažuje na interpretaciji dela (muzičar, glumac, igrač, pantomimičar, pevač, dirigent).
Lica koja pružaju samo tehnički doprinos interpretaciji dela nisu interpretatori.
Odnosi između dva ili više interpretatora koji učestvuju u interpretaciji jednog dela uređuju se shodnom primenom odredaba ovog zakona koje se odnose na koautore.
1.4. Sadržina prava
1.4.1. Moralna prava interpretatora
Član 114.
Interpretator ima isključivo pravo:
1) da bude priznat kao takav;
2) da njegovo ime bude naznačeno na svakom primerku snimka, na programu ili na drugi prikladan način prilikom svakog iskorišćavanja njegove interpretacije, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik iskorišćavanja, tehnički nemoguće ili necelishodno;
3) da se suprotstavi izmeni svoje interpretacije, odnosno svakom iskorišćavanju svoje interpretacije u izmenjenoj formi, ako se time ugrožava njegov stvaralački ili stručni renome;
4) da se suprotstavi stavljanju u promet snimka svoje interpretacije, ako snimak sadrži tehničke nedostatke koji ugrožavaju integritet interpretacije, a time i renome interpretatora;
5) da se suprotstavlja iskorišćavanju svoje interpretacije na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu čast ili ugled.
Ako interpretaciju vrši ansambl interpretatora, pravo iz stava 1. tačka 2. ovog člana imaju ansambl kao celina i solisti.
Član 115.
Ako više interpretatora učestvuje u interpretaciji jednog dela, ostvarivanje moralnih prava ne može biti na štetu interesa drugih.
1.4.2. Imovinska prava interpretatora
Član 116.
Interpretator ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:
1) beleženje (snimanje) svoje nesnimljene interpretacije i umnožavanje takvih snimaka interpretacije, u bilo kom obliku i na bilo koji način u smislu člana 20. stav 1. ovog zakona;
2) stavljanje u promet snimaka svoje interpretacije;
3) davanje u zakup snimaka svoje interpretacije;
4) emitovanje i javno saopštavanje svoje nesnimljene interpretacije, osim u slučaju kada se radi o već emitovanoj interpretaciji;
5) interaktivno činjenje dostupnim interpretacije javnosti žičnim ili bežičnim putem, u smislu člana 30. ovog zakona.
Interpretator nema isključivo pravo na emitovanje svoje interpretacije koja je snimljena i izdata na nosaču zvuka, kao ni interpretacije koja je sa dozvolom interpretatora snimljena na nosaču zvuka i slike.
Ako interpretator ustupi proizvođaču fonograma, odnosno videograma svoje pravo iz stava 1. tačka 3. ovog člana, on zadržava pravo na pravičnu naknadu od davanja u zakup primeraka snimka interpretacije. Interpretator se ne može odreći tog prava.
Ako ugovorom između interpretatora i proizvođača filmskog dela nije predviđeno drukčije, smatra se da je interpretator takvim ugovorom ustupio proizvođaču svoje pravo na davanje u zakup snimaka svoje interpretacije.
Član 117.
Interpretator ima pravo na naknadu za:
1) emitovanje i reemitovanje njegove interpretacije sa snimka izdatog na nosaču zvuka;
2) javno saopštavanje njegove interpretacije koja se emituje sa snimka izdatog na nosaču zvuka;
3) javno saopštavanje njegove interpretacije sa snimka izdatog na nosaču zvuka.
Pravo na naknadu iz stava 1. ovog člana interpretatori mogu ostvariti samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Način naplate naknade iz stava 1. ovog člana određen je članom 127. ovog zakona.
1.5. Prenos prava
Član 118.
Interpretator može svoja imovinska prava iz člana 116. ovog zakona ustupiti, odnosno preneti na drugo lice interpretatorskim ugovorom.
Lice kome je ustupljeno pravo iz stava 1. ovog člana ne može to pravo ustupati trećem licu bez saglasnosti interpretatora, ako interpretatorskim ugovorom nije drugačije određeno.
Član 119.
Ako u interpretaciji jednog dela, pored dirigenta i solista učestvuje više od pet interpretatora, smatra se da interpretaciju vrši ansambl (hor, orkestar, dramski ansambl, baletski ansambl, operski ansambl).
U ostvarivanju prava iz ovog zakona ansambl zastupa lice koje ovlasti većina članova ansambla.
Ako u interpretaciji jednog dela pored ansambla učestvuju dirigent, solisti i nosioci glavnih uloga koji nisu članovi ansambla, u ostvarivanju prava iz ovog zakona potrebna je saglasnost i ovih lica ako između njih i ansambla nije drukčije ugovoreno.
Član 120.
Interpretatorski ugovor sadrži: imena ugovornih strana, vrstu i način korišćenja interpretacije, ime autora i naziv autorskog dela koje se interpretira i visinu, način i rokove plaćanja naknade, ako je ugovorena.
Interpretatorski ugovor koji se odnosi na emitovanje interpretacije, osim elemenata iz stava 1. ovog člana, sadrži i broj emitovanja i period u kome se može izvršiti emitovanje, a interpretatorski ugovor koji se odnosi na snimanje i umnožavanje primeraka snimka interpretacije sadrži i broj primeraka koji se mogu umnožiti.
Interpretatorski ugovor se zaključuje u pisanoj formi.
Član 121.
Lice kome je ustupljeno određeno pravo iz člana 116. ovog zakona dužno je da interpretatoru dostavlja potpune podatke o korišćenju interpretacije.
1.6. Prava interpretatora iz radnog odnosa
Član 122.
Prava interpretatora koji su svoju interpretaciju stvorili na osnovu ugovora o radu, uređuju se shodnom primenom odredaba ovog zakona o odnosu autora i poslodavca.
2. Pravo proizvođača fonograma
2.1. Ustanovljenje prava
Član 123.
Za svoj fonogram, proizvođač fonograma ima imovinska prava u skladu sa ovim zakonom.
2.2. Fonogram
Član 124.
Fonogram je snimak zvuka, odnosno niza zvukova na nosaču zvuka.
Snimak zvuka je fiksiranje zvukova na nosač sa kojeg se oni mogu slušati, umnožiti ili saopštiti putem nekog uređaja.
Pravo na postojećem fonogramu nije ni na koji način ograničeno ugrađivanjem tog fonograma u videogram.
2.3. Proizvođač fonograma
Član 125.
Proizvođač fonograma je fizičko ili pravno lice u čijoj je organizaciji i čijim je sredstvima fonogram načinjen i koji snosi odgovornost za prvo snimanje zvuka, odnosno niza zvukova.
2.4. Sadržina prava
Član 126.
Proizvođač fonograma ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:
1) umnožavanje svog fonograma u bilo kom obliku i na bilo koji način u smislu člana 20. stav 1. ovog zakona, i stavljanje u promet tako umnoženih primeraka fonograma;
2) davanje u zakup primeraka fonograma;
3) interaktivno činjenje dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem svog fonograma, u smislu člana 30. ovog zakona.
Član 127.
Proizvođač izdatog fonograma ima pravo na naknadu za:
1) emitovanje i reemitovanje fonograma;
2) javno saopštavanje fonograma;
3) javno saopštavanje fonograma koji se emituje.
Pravo na naknadu iz stava 1. ovog člana proizvođač fonograma može ostvariti samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Naknada iz stava 1. ovog člana i interpretatorska naknada iz člana 117. ovog zakona naplaćuju se od korisnika u vidu jedinstvene naknade. Naplatu jedinstvene naknade vrši jedna organizacija, određena ugovorom zaključenim između organizacije interpretatora i organizacije proizvođača fonograma.
Ugovorom iz stava 3. ovog člana organizacije su dužne da odrede i: visinu troškova naplate jedinstvene naknade i učestalost predaje dela jedinstvene naknade drugoj organizaciji. Ugovor se objavljuje o trošku organizacija u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Ukoliko organizacija proizvođača fonograma i organizacija interpretatora ne zaključe ugovor iz stava 3. ovog člana u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, Vlada će, na predlog ministra nadležnog za nauku i tehnološki razvoj, odrediti organizaciju koja će vršiti naplatu jedinstvene naknade.
Organizacija proizvođača fonograma i organizacija interpretatora dužne su da zajednički odrede TARIFE NAKNADA na način određen članom 177. ovog zakona.
Jedinstvena naknada ubrana na način predviđen ovim članom raspodeljuje se organizacijama u skladu sa ugovorom zaključenim između organizacije proizvođača fonograma i organizacije interpretatora. Ako ugovorom između organizacija nije drugačije određeno, organizacija koja naplaćuje jedinstvenu naknadu obavezna je da po odbitku iznosa troškova nastalih u vezi sa naplatom jedinstvene naknade, koji ne može biti veći od 10 % njene vrednosti, bez odlaganja a najmanje na kvartalnom nivou, preda polovinu ubrane naknade drugoj organizaciji.
Ako ugovorom između organizacija nije drugačije određeno, organizacija koja naplaćuje jedinstvenu naknadu, ne sme vršiti raspodelu ubrane jedinstvene naknade između svojih članova pre nego što preda ugovoreni ili zakonom određeni deo ubrane naknade drugoj organizaciji.
Ako ugovorom između organizacija nije drugačije određeno organizacija koja naplaćuje jedinstvenu naknadu dužna je da preda drugoj organizaciji kopije svih podataka o iskorišćavanju fonograma i na njima zabeleženih interpretacija dobijenih od korisnika koji emituju i javno saopštavaju fonograme i na njima zabeležene interpretacije, najkasnije u roku od 30 dana od dana predaje dela ubrane naknade.
3. Pravo filmskog producenta (proizvođača videograma)
3.1. Ustanovljenje prava
Član 128.
Za svoj videogram, filmski producent (proizvođač videograma) ima imovinska prava u skladu sa ovim zakonom.
3.2. Videogram
Član 129.
Videogram je snimak filmskog dela kao i određenog niza pokretnih slika sa ili bez pratećeg zvuka na nosaču slike, odnosno nosaču slike i zvuka.
3.3. Filmski producent (proizvođač videograma)
Član 130.
Filmski producent (proizvođač videograma) je fizičko ili pravno lice koje u svoje ime daje inicijativu, prikuplja finansijska sredstva, organizuje, rukovodi i preuzima odgovornost za prvo snimanje filmskog dela ili niza pokretnih slika praćenih zvukom ili bez zvuka (videogram).
3.4. Sadržina prava
Član 131.
Filmski producent (proizvođač videograma) ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:
1) umnožavanje svog videograma u bilo kom obliku i na bilo koji način u smislu člana 20. stav 1. ovog zakona i stavljanje u promet tako umnoženih primeraka;
2) javno saopštavanje svog videograma sa nosača slike, odnosno sa nosača slike i zvuka (prikazivanje);
3) davanje primeraka svog videograma u zakup;
4) interaktivno činjenje dostupnim javnosti svog videograma žičnim ili bežičnim putem u smislu člana 30. ovog zakona.
Član 132.
Proizvođač videograma ima pravo da se suprotstavi iskorišćavanju svog videograma u izmenjenoj formi, ako se takvim iskorišćavanjem mogu ugroziti njegovi opravdani imovinski interesi.
4. Pravo proizvođača emisije
4.1. Ustanovljenje prava
Član 133.
Proizvođač emisije ima imovinska prava u skladu sa ovim zakonom.
4.2. Emisija
Član 134.
Emisija je u električni, elektromagnetni ili drugi signal pretvoren zvučni, vizuelni, odnosno zvučno-vizuelni sadržaj koji se emituje radi saopštavanja javnosti.
4.3. Proizvođač emisije
Član 135.
Proizvođač emisije je fizičko ili pravno lice u čijoj je organizaciji i čijim je sredstvima emisija proizvedena.
4.4. Sadržina prava
Član 136.
Proizvođač emisije ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:
1) reemitovanje svoje emisije, BEŽIČNO ILI PUTEM ŽICA;
2) snimanje svoje emisije na nosač zvuka ili slike, odnosno zvuka i slike;
3) umnožavanje tog snimka u bilo kom obliku i na bilo koji način u smislu člana 20. stav 1. ovog zakona i stavljanje u promet tako umnoženih primeraka snimka;
4) davanje primeraka snimka emisije u zakup;
5) javno saopštavanje svojih emisija na mestima koja su publici dostupna uz plaćanje ulaznice;
6) interaktivno činjenje dostupnim javnosti svoje emisije žičnim ili bežičnim putem u smislu člana 30. ovog zakona.
5. Pravo proizvođača baze podataka
5.1. Ustanovljenje prava
Član 137.
Proizvođač baze podataka ima imovinska prava u skladu sa ovim zakonom.
5.2. Baza podataka
Član 138.
Baza podataka, u smislu ovog zakona, je zbirka zasebnih podataka, autorskih dela ili drugih materijala uređenih na sistematičan ili metodičan način, koji su pojedinačno dostupni elektronskim ili drugim putem.
ZAŠTITA BAZE PODATAKA OBUHVATA:
1) CELOKUPAN SADRŽAJ BAZE PODATAKA;
2) SVAKI KVALITATIVNO ILI KVANTITATIVNO BITAN DEO SADRŽAJA BAZE PODATAKA;
3) KVALITATIVNO ILI KVANTITATIVNO NEBITNE DELOVE SADRŽAJA BAZE PODATAKA AKO SE TI DELOVI PONOVLjENO I SISTEMATSKI KORISTE, A TO KORIŠĆENjE JE U SUPROTNOSTI SA UOBIČAJENIM KORIŠĆENjEM TE BAZE PODATAKA ILI NERAZUMNO OŠTEĆUJE LEGITIMNE INTERESE PROIZVOĐAČA BAZE PODATAKA.
Bazom podataka ne smatra se računarski program koji se koristi za njeno stvaranje ili rad.
ZAŠTITA SE NE ODNOSI NA RAČUNARSKE PROGRAME KOJI SU KORIŠĆENI ZA IZRADU BAZA PODATAKA ILI ZA RAD SA BAZAMA PODATAKA KOJE SU DOSTUPNE ELEKTRONSKIM PUTEM.
5.3. Proizvođač baze podataka
Član 139.
Proizvođač baze podataka je fizičko ili pravno lice koje je sačinilo bazu podataka, tako što je u kvalitativnom, odnosno kvantitativnom smislu učinilo značajno ulaganje u pribavljanje, proveru ili prezentaciju njenog sadržaja.
5.4. Sadržina prava
Član 140.
Proizvođač baze podataka ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:
1) povremeno ili stalno umnožavanje bilo kojim sredstvima baze podataka u celini ili njenih bitnih delova, za bilo koju namenu i u bilo kojoj formi;
2) stavljanje u promet i davanje u zakup primeraka cele baze podataka ili njenih bitnih delova;
3) povezivanje na računarsku mrežu i svaki drugi oblik javnog saopštavanja baze podataka u celini ili njenih bitnih delova.
3) INTERAKTIVNO ČINjENjE DOSTUPNIM JAVNOSTI ŽIČNIM ILI BEŽIČNIM PUTEM U SMISLU ČLANA 30. OVOG ZAKONA I SVAKI DRUGI OBLIK JAVNOG SAOPŠTAVANjA BAZE PODATAKA U CELINI ILI NjENIH BITNIH DELOVA.
Pravo iz stava 1. tačke 1. ovog člana odnosi se i na nebitne delove baze podataka ukoliko su oni predmet ponovljenog ili sistematskog korišćenja koje je u suprotnosti sa normalnim korišćenjem te baze ili nerazumno oštećuje legitimne interese njenog proizvođača.
Pravo iz stava 1. ovog člana postoji nezavisno od podobnosti konkretne baze podataka ili njenog sadržaja za autorskopravnu ili drugu zaštitu.
ČLAN 140A
OVLAŠĆENI KORISNIK OBJAVLjENE BAZE PODATAKA ILI NjENOG UMNOŽENOG PRIMERKA MOŽE U BILO KOJU SVRHU SLOBODNO DA KORISTI KVALITATIVNO I KVANTITATIVNO NEBITNE DELOVE NjENOG SADRŽAJA. AKO JE KORISNIK OVLAŠĆEN SAMO U POGLEDU DELA BAZE PODATAKA, OVAJ STAV SE PRIMENjUJE SAMO NA TAJ DEO.
OVLAŠĆENI KORISNIK OBJAVLjENE BAZE PODATAKA NE SME DA OBAVLjA RADNjE KOJE SU U SUPROTNOSTI SA UOBIČAJENIM KORIŠĆENjEM TAKVE BAZE ILI KOJE NERAZUMNO OŠTEĆUJU LEGITIMNE INTERESE PROIZVOĐAČA BAZE PODATAKA.
OVLAŠĆENI KORISNIK OBJAVLjENE BAZE PODATAKA NE SME DA NANESE ŠTETU AUTORSKOM ILI SRODNIM PRAVIMA U POGLEDU DELA ILI PREDMETA ZAŠTITE KOJI SU SADRŽANI U BAZI PODATAKA.
ODREDBE UGOVORA KOJE SU U SUPROTNOSTI SA ODREDBAMA OVOG ČLANA SU NIŠTAVE.
6. Pravo izdavača
6.1. Pravo prvog izdavača slobodnog dela
Član 141.
Lice koje, po isteku imovinskih prava autora, prvi put zakonito izda ili na drugi način saopšti javnosti delo koje pre toga nije bilo izdato, ima imovinska prava koja odgovaraju imovinskim pravima autora.
6.2. Pravo izdavača štampanih izdanja na posebnu naknadu
Član 142.
Izdavači štampanih izdanja imaju pravo na posebnu naknadu propisanu u članu 39. st. 1. i 5. ovog zakona pod istim uslovima koji važe za autore.
Izdavači štampanih izdanja i autori dela izdatih u štampanoj formi mogu ostvariti svoja prava iz člana 39. st. 1. i 5. ovog zakona i ovog člana samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Naknada ostvarena na osnovu člana 39. st. 1. i 5. ovog zakona i ovog člana KOJU PLAĆAJU PROIZVOĐAČI, ODNOSNO UVOZNICI UREĐAJA ZA FOTOKOPIRANjE ILI DRUGIH UREĐAJA SA SLIČNOM TEHNIKOM UMNOŽAVANjA I FIZIČKA I PRAVNA LICA KOJA PRUŽAJU USLUGE FOTOKOPIRANjA UZ NAKNADU, deli se između autora i izdavača u srazmeri 50:50.
7. Zajedničke odredbe o srodnim pravima
7.1. Odnos između autorskog i srodnih prava
Član 143.
Srodna prava ni na koji način ne utiču na zaštitu prava autora u pogledu njihovih dela.
Na srodna prava shodno se primenjuju odredbe o objavljivanju, saopštavanju javnosti i izdavanju autorskog dela iz člana 7. ovog zakona.
7.2. Ograničenja srodnih prava i iscrpljenje prava
Član 144.
Na srodna prava shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o ograničenjima i iscrpljenju autorskog prava.
7.3. Prenos srodnih prava
Član 145.
Srodna prava su prenosiva, osim ličnih prava interpretatora.
7.4. Pravo na posebnu naknadu
Član 146.
Proizvođač fonograma, interpretator i proizvođač videograma imaju pravo na posebnu naknadu, koja je propisana u članu 39. ovog zakona, i to pod istim uslovima koji važe za autore.
7.5. Trajanje prava
Član 147.
Imovinska prava interpretatora traju 50 godina od dana nastanka interpretacije. Ako je interpretacija snimljena i zakonito izdata ili objavljena tokom tog roka, pravo traje 50 godina od dana prvog izdavanja ili objavljivanja, zavisno od toga koji je datum raniji. Moralna prava interpretatora traju i po prestanku trajanja njegovih imovinskih prava.
Pravo proizvođača fonograma, odnosno proizvođača videograma traje 50 godina od dana nastanka fonograma, odnosno videograma. Ako je fonogram, odnosno videogram zakonito izdat ili objavljen tokom tog roka, pravo prestaje 50 godina od dana tog izdavanja ili objavljivanja, zavisno od toga koji datum je raniji.
Pravo proizvođača emisije traje 50 godina od dana prvog emitovanja zaštićene emisije.
Pravo proizvođača baze podataka traje 15 godina od dana nastanka baze podataka. Ako je baza podataka učinjena dostupnom javnosti na bilo koji način tokom tog roka, pravo traje 15 godina od tog dana.
Ako nastanu bitne promene u selekciji ili uređenju sadržaja baze podataka rok iz stava 4. ovog člana produžava se za još 15 godina. Bitnim promenama u selekciji ili uređenju sadržaja baze podataka smatraju se dodavanje, brisanje ili popravljanje cele ili dela sadržaja baze podataka koji za rezultat imaju novu verziju baze podataka.
Pravo prvog izdavača slobodnog dela traje 25 godina od dana prvog izdavanja ili prvog saopštavanja javnosti na drugi način.
Pravo izdavača štampanih izdanja na posebnu naknadu traje 50 godina od zakonitog izdavanja dela.
Rokovi za potrebe utvrđivanja datuma prestanka imovinskih prava nosilaca srodnih prava računaju se od 1. januara godine koja neposredno sledi za godinom u kojoj se desio događaj koji je relevantan za početak roka.
7.6. Lica na koja se zakon odnosi
Član 148.
Interpretatoru, proizvođaču fonograma, proizvođaču videograma, proizvođaču emisije, proizvođaču baze podataka, izdavaču štampanih izdanja i izdavaču slobodnog dela, koji je strano lice, priznaju se prava predviđena ovim zakonom na osnovu međunarodnog ugovora koji je ratifikovala Republika Srbija, ili na osnovu uzajamnosti između Republike Srbije i zemlje kojoj on pripada.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, proizvođaču baze podataka koji je pravno lice koje nema sedište u Republici Srbiji, priznaju se prava predviđena ovim zakonom samo ako je poslovanje tog lica trajno i neposredno povezano sa privredom Republike Srbije.
U slučaju sumnje u postojanje uzajamnosti, objašnjenje daje Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije.
ZA STRANE AUTORE I NOSIOCE SRODNIH PRAVA KOJI UŽIVAJU ZAŠTITU NA OSNOVU OVOG ZAKONA VAŽE ROKOVI TRAJANjA TIH PRAVA IZ OVOG ZAKONA S TIM DA ISTIČU NAJKASNIJE NA DAN KADA ISTIČE ZAŠTITA U DRŽAVI ČIJI SU ONI DRŽAVLjANI ILI U KOJOJ IMAJU SVOJE SEDIŠTE, I NE MOGU BITI DUŽI OD ROKOVA PROPISANIH OVIM ZAKONOM.
Član 149.
Interpretatoru koji je strani državljanin priznaju se moralna prava bez obzira na to da li su ispunjeni uslovi iz člana 148. ovog zakona.
IV. OSTVARIVANjE AUTORSKOG
I SRODNIH PRAVA
Član 150.
Nosilac autorskog ili srodnog prava može svoje pravo ostvarivati individualno ili kolektivno osim u slučajevima iz člana 29. stav 2, čl. 39, 40, 117, 127, 142. i 146. ovog zakona kojima je propisano obavezno kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
1. Individualno ostvarivanje
Član 151.
Individualno ostvarivanje autorskog i srodnih prava može se vršiti neposredno ili preko zastupnika na osnovu odgovarajućeg punomoćja.
Zastupnici u individualnom ostvarivanju autorskog i srodnih prava mogu biti fizička ili pravna lica.
2. Kolektivno ostvarivanje
2.1. Organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava
Član 152.
Autorsko i srodna prava kolektivno se ostvaruju preko organizacije za kolektivno ostvarivanje tih prava (u daljem tekstu: organizacija).
Organizacija se ne osniva radi sticanja dobiti.
Organizacija je specijalizovana za ostvarivanje određenih vrsta prava povodom određenih predmeta zaštite, u skladu sa statutom.
Član 153.
Nosioci autorskog, odnosno srodnih prava preko organizacije kolektivno ostvaruju isključiva imovinska autorska, odnosno srodna prava, kao i pravo na potraživanje naknade za sva svoja dela, odnosno predmete srodnog prava.
U slučaju ostvarivanja isključivih imovinskih prava, nosioci autorskog, odnosno srodnih prava ugovorom na isključiv način ustupaju svoja prava organizaciji, sa nalogom da ona u svoje ime a za njihov račun zaključuje ugovore sa korisnicima autorskih dela i predmeta srodnih prava (u daljem tekstu: korisnici) o neisključivom ustupanju tih prava.
U slučaju ostvarivanja prava na naknadu, nosioci autorskog, odnosno srodnih prava daju nalog organizaciji da u svoje ime a za njihov račun naplati naknadu od korisnika.
Organizacija ima pravo da vrši kontrolu nad iskorišćavanjem predmeta zaštite sa njenog repertoara.
Organizacija ima pravo da pred sudom i drugim organima štiti prava koja su joj nosioci autorskog, odnosno srodnih prava poverili na kolektivno ostvarivanje.
Na zahtev organizacije, nadležni organi koji vode evidenciju o podacima koji su od značaja za utvrđivanje iznosa naknada, dužni su da te podatke daju na uvid organizaciji.
2.2. Osnivanje organizacije
Član 154.
Organizaciju osnivaju autori, odnosno nosioci autorskog ili srodnih prava, odnosno njihova udruženja (u daljem tekstu: osnivači).
Član 155.
Osnivački akt organizacije je ugovor o osnivanju.
Osnivački akt organizacije koju osniva jedno udruženje je odluka o osnivanju.
Član 156.
Organizacija ne može da obavlja ni jednu drugu delatnost osim delatnosti iz člana 153. ovog zakona.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, organizacija može da:
1) vrši delatnost kojom se ostvaruju umetnički, stručni ili socijalni interesi nosilaca prava;
2) obavlja pojedine administrativno-tehničke usluge u ime i za račun ILI U SVOJE IME A ZA RAČUN druge organizacije, na osnovu pisanog ugovora.
Član 157.
Osnivači organizacije su dužni da od nadležnog organa pribave dozvolu za obavljanje delatnosti organizacije.
Samo jedna organizacija može dobiti dozvolu za kolektivno ostvarivanje autorskog odnosno srodnih prava za istu vrstu prava na istoj vrsti dela, odnosno predmeta srodnog prava.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti osnivači podnose osnivački akt organizacije, statut, izvod iz registra pravnih lica, ukoliko su osnivači pravna lica, dokaz o poslovnom sedištu organizacije, podatke o broju autora, odnosno nosilaca prava koji su ovlastili organizaciju da ostvaruje prava na njihovim delima, odnosno predmetima srodnih prava, popis dela, odnosno predmeta srodnih prava koji će činiti repertoar organizacije, dokaze o ispunjenosti kadrovskih, tehničkih i organizacionih pretpostavki za efikasno kolektivno ostvarivanje prava koja su im poverena i dokaz o uplati propisane administrativne takse, koja je prihod budzeta Republike Srbije.
Član 158.
Dozvola za obavljanje delatnosti se izdaje organizaciji koja je podnela zahtev u skladu sa članom 157. stav 3. ovog zakona, ukoliko ispunjava sledeće uslove:
1) ima sedište u Republici Srbiji;
2) njeni osnivači predstavljaju većinu nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava iz oblasti na koju se odnosi delatnost organizacije, a imaju prebivalište u Republici Srbiji ili su njeni državljani;
2) NjENI ČLANOVI, KOJI SU JE NA OSNOVU OVLAŠĆENjA ILI UGOVORA OVLASTILI DA OSTVARUJE PRAVA NA NjIHOVIM DELIMA, ODNOSNO PREDMETIMA SRODNIH PRAVA, PREDSTAVLjAJU VEĆINU NOSILACA AUTORSKOG, ODNOSNO SRODNIH PRAVA IZ OBLASTI NA KOJU SE ODNOSI DELATNOST ORGANIZACIJE, A IMAJU PREBIVALIŠTE, ODNOSNO SEDIŠTE U REPUBLICI SRBIJI ILI SU NjENI DRŽAVLjANI;
3) ima kadrovske, finansijske, tehničke i organizacione pretpostavke da može efikasno da ostvaruje prava domaćih i stranih nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava u Republici Srbiji, odnosno domaćih nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava u inostranstvu iz oblasti na koju se odnosi njena delatnost.
4) osnivački akt i statut organizacije su u skladu sa odredbama ovog zakona.
Član 159.
Smatraće se da organizacija ispunjava uslove iz člana 158. stav 1. tačka 3. ovog zakona ako ima:
1) poslovni prostor opremljen uobičajenom komunikacijskom i informatičkom opremom;
2) zaposlenu osobu koja ima završen pravni fakultet i najmanje dve godine stručnog iskustva i znanje jednog svetskog jezika;
3) zaposlenu osobu koja ispunjava propisane uslove za vođenje računovodstva i ima najmanje dve godine stručnog iskustva na poslovima organizovanja i vođenja računovodstva.
Stručna sprema i znanje jezika dokazuje se odgovarajućim ispravama, a stručno iskustvo dokumentacijom iz koje je vidljivo gde je i na kojim poslovima iskustvo stečeno.
Član 160.
Nadležni organ dužan je da donese rešenje o izdavanju dozvole za obavljanje delatnosti, odnosno rešenje o odbijanju zahteva u roku od 30 dana od dana podnošenja urednog zahteva za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti.
Ukoliko je podneti zahtev za izdavanje dozvole neuredan u smislu čl. 157. i 159. ovog zakona ili dostavljeni osnivački akt ili statut sadrže odredbe koje nisu u skladu sa odredbama ovog zakona, nadležni organ će pozvati podnosioca zahteva da u roku od 15 dana od dana prijema primedbi uredi podneti zahtev prema iznetim primedbama.
Ukoliko u ostavljenom roku podnosilac zahteva ne uredi svoj zahtev u skladu sa primedbama nadležnog organa, nadležni organ će zahtev odbaciti.
Rešenjem o izdavanju dozvole za obavljanje delatnosti organizacija stiče pravo da u trajanju od pet godina od dana izdavanja rešenja obavlja poslove kolektivnog ostvarivanja autorskog, odnosno srodnih prava.
Organizacija ima pravo da neograničeni broj puta zahteva obnovu dozvole za obavljanje delatnosti, na način i u postupku propisanom ovim zakonom za pribavljanje dozvole.
ZAHTEV ZA OBNOVU DOZVOLE ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI PODNOSI SE NADLEŽNOM ORGANU NAJKASNIJE 90 DANA PRE ISTEKA VAŽEĆE DOZVOLE.
Odluke nadležnog organa iz st. 1. i 3. ovog člana su konačne i protiv njih se može pokrenuti upravni spor.
Član 161.
Organizacija stiče svojstvo pravnog lica upisom u registar u koji se upisuju udruženja u skladu sa zakonom koji uređuje pravni položaj udruženja.
Uz prijavu za upis u registar iz stava 1. ovog člana osnivači organizacije su dužni da podnesu rešenje nadležnog organa o izdavanju dozvole za obavljanje delatnosti.
Brisaće se iz registra iz stava 1. ovog člana i iz evidencije iz člana 163. ovog zakona organizacija koja pre isteka perioda iz člana 160. stav 4. ovog zakona ne obnovi dozvolu za obavljanje delatnosti ili kojoj dozvola za obavljanje delatnosti bude oduzeta na osnovu člana 162. ovog zakona nakon sprovedenog postupka likvidacije ili stečaja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak likvidacije ili stečaja udruženja.
Član 162.
Nadležni organ oduzeće organizaciji dozvolu za obavljanje delatnosti kad utvrdi:
1) da je dozvola za obavljanje delatnosti izdata na osnovu neistinitih podataka;
2) da je organizacija prestala da ispunjava neki od propisanih uslova za izdavanje dozvole iz člana 158. ovog zakona;
3) da organizacija teže i ponovljeno krši odredbe ovog zakona;
4) da organizacija nije ispunila svoju obavezu iz člana 186. ovog zakona.
Pre oduzimanja dozvole za obavljanje delatnosti, iz razloga navedenih u stavu 1. tač. 2, 3. i 4. ovog člana nadležni organ će pismenim putem ukazati na nepravilnosti u radu organizacije, naložiće mere za otklanjanje nepravilnosti i odrediti rok za njihovo otklanjanje.
Rešenje o oduzimanju dozvole iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
O izdavanju rešenja iz stava 1. ovog člana nadležni organ obavestiće nadležni organ koji vodi registar u koji je organizacija upisana.
Rešenje o izdavanju, obnovi i oduzimanju dozvole za obavljanje delatnosti objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Član 163.
Organizacija se upisuje u evidenciju organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava koju vodi nadležni organ.
U evidenciju organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava iz stava 1. ovog člana upisuje se: naziv i sedište organizacije, delatnost organizacije, datum upisa, obnove upisa i brisanja organizacije iz evidencije, ugovori o saradnji sa inostranim organizacijama i podaci o članstvu u međunarodnim organizacijama.
O promenama činjenica koje se upisuju u evidenciju organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, organizacija je dužna da obavesti nadležni organ u roku od 15 dana od dana nastanka promene.
Promene iz stava 3. ovog člana upisuju se u evidenciju organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Podaci iz evidencije organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava dostupni su svim zainteresovanim licima.
2.3. Organi organizacije
Član 164.
Organizacijom upravljaju njeni osnivači i članovi u skladu sa statutom organizacije.
Organi organizacije su: skupština, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor.
2.4. Opšti akti organizacije
Član 165.
Opšti akti organizacije su: statut, tarifa, plan raspodele i drugi opšti akti kojima se uređuju određena pitanja iz delatnosti organizacije.
Statut je osnovni akt organizacije i drugi opšti akti moraju biti u saglasnosti sa njim.
Pojedinačni akti koje donose organi i ovlašćeni pojedinci u organizaciji moraju biti u skladu sa opštim aktom organizacije.
Član 166.
Statut organizacije sadrži odredbe o vrsti i predmetu prava koja se na kolektivan način ostvaruju preko organizacije.
Statut organizacije donosi skupština organizacije.
Član 167.
Plan raspodele sadrži kriterijume na osnovu kojih organizacija raspodeljuje nosiocima autorskog, odnosno srodnih prava prihod koji je u vidu naknade za iskorišćavanje predmeta zaštite prikupila od korisnika.
Načela plana raspodele su: srazmernost, primerenost i pravičnost, zavisno od: vrste predmeta zaštite, načina iskorišćavanja predmeta zaštite, obima iskorišćavanja predmeta zaštite i drugih ciljeva utvrđenih aktima organizacije.
Plan raspodele utvrđuje skupština organizacije.
Član 168.
U skladu sa statutom i odlukama svojih organa organizacija izdvaja deo prihoda prikupljenog od korisnika za pokriće troškova svog rada.
2.5 Pojam tarife
Član 169.
Tarifa je opšti akt organizacije kojim se utvrđuje visina i način određivanja naknade koju organizacija naplaćuje korisnicima za pojedine oblike iskorišćavanja autorskih dela i predmeta srodnih prava i obveznicima plaćanja posebne naknade.
2.5.1 Pravila za određivanje tarife
170.
Tarifa mora da bude primerena vrsti i načinu iskorišćavanja autorskog dela, odnosno predmeta srodnog prava.
Ako je iskorišćavanje predmeta zaštite nužno za obavljanje delatnosti korisnika (u slučaju emitovanja ili koncertnih korišćenja predmeta zaštite i sl.) tarifa se određuje po pravilu u procentualnom iznosu od prihoda koji korisnik ostvaruje obavljajući delatnost u okviru koje iskorišćava predmete zaštite. Taj iznos mora da bude u srazmeri sa značajem koji za prihode korisnika ima iskorišćavanje predmeta zaštite sa repertoara organizacije.
Ako iskorišćavanjem predmeta zaštite korisnik iz stava 2. ovog člana ne ostvaruje prihod, tarifa se određuje u procentualnom iznosu od troškova potrebnih za obavljanje delatnosti u okviru koje se iskorišćavaju predmeti zaštite, vodeći računa o značaju koji iskorišćavanje predmeta zaštite ima za delatnost korisnika.
Uz naknade koje su određene na način propisan st. 2. i 3. ovog člana, tarifom se određuju i najniži iznosi naknada za iskorišćavanje predmeta zaštite sa repertoara organizacije.
Prilikom određivanja tarife uzimaju se u obzir tarife kolektivnih organizacija država čiji je bruto društveni proizvod približne vrednosti bruto društvenom proizvodu Republike Srbije.
Član 171.
Ako iskorišćavanje predmeta zaštite nije nužno za obavljanje delatnosti korisnika već samo korisno ili prijatno (na primer u slučaju prevoznih sredstava, smeštajnih i ugostiteljskih objekata, trgovinskih i zanatskih radnji, tržnih centara, izložbenih prostora, i tome slično) i pod uslovom da je određivanje takve tarife u procentualnom iznosu nemoguće ili nerazumno teško, tarifa se može odrediti u paušalnom iznosu.
Prilikom određivanja visine paušalne naknade vodiće se računa o:
1) vrsti i načinu iskorišćavanja predmeta zaštite;
2) geografskoj lokaciji sedišta korisnika;
3) vrsti i veličini prostora u kojem se koriste predmeti zaštite;
4) trajanju i obimu iskorišćavanja i cenama usluga korisnika.
Član 172.
Ako se iskorišćavanje autorskih dela vrši zajedno sa iskorišćavanjem predmeta srodnih prava, odnosno ako za jedno iskorišćavanje ima više nosilaca prava, tarife se određuju srazmerno.
Za određivanje srazmere između tarifa naknada za autorsko pravo i srodna prava merodavna je uobičajena međunarodna praksa.
2.5.2 Pregovori i sporazum o tarifi
2.5.2.1 Pregovori o tarifi
Član 173.
Organizacija inicira pregovore o tarifi objavom poziva REPREZENTATIVNIM udruženjima korisnika i individualnim korisnicima u „Službenom glasniku Republike Srbije”, na svojoj internet stranici i u jednom visokotiražnom dnevnom listu.
2.5.2.2 Sporazum o tarifi
Član 174.
Tarifa se, nakon obavljenih pregovora između organizacije i reprezentativnog udruženja korisnika, određuje sporazumom u pisanoj formi. Kao reprezentativno smatra se ono udruženje korisnika koje na teritoriji Republike Srbije predstavlja većinu korisnika iz određene delatnosti, odnosno ono kome je reprezentativnost priznata na osnovu drugih propisa. Ako nema takvog udruženja, reprezentativnost će se utvrđivati na osnovu broja korisnika koje udruženje predstavlja, aktivnosti udruženja, stepena organizovanosti udruženja i slično.
Tarifa se može odrediti i sporazumom u pisanoj formi između organizacije i individualnog korisnika ako je prema prirodi poslovanja takvog korisnika on jedini koji obavlja tu vrstu delatnosti u Republici Srbiji. Na individualnog korisnika shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na reprezentativno udruženje korisnika.
Ustanove javnog radiodifuznog servisa su individualni korisnici sa kojima, u smislu stava 2. ovog člana, organizacije određuju tarifu sporazumom u pisanoj formi.
Tarifu određenu na način iz st. 1. i 2. ovog člana, organizacija objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a tarifa stupa na snagu osmog dana od dana objave.
Do okončanja postupka određivanja tarife na način predviđen ovim članom naknada se plaća prema postojećoj tarifi.
2.5.2.3 Obavezna sadržina pismenog sporazuma
Član 175.
Pismeni sporazum iz člana 174. mora da sadrži:
1) iznos naknade za iskorišćavanje autorskih dela, odnosno predmeta srodnih prava sa repertoara organizacije;
2) uslove za korišćenje autorskih dela odnosno predmeta srodnih prava sa repertoara organizacije;
3) rok i način naplate naknade;
4) okolnosti korišćenja zbog kojih se visina određene naknade u tarifi uvećava ili smanjuje.
2.5.2.4 Određivanje predloga tarife od strane Upravnog odbora organizacije
Član 176.
Ako u roku od 60 dana od dana objave poziva iz člana 173. ovog zakona ne bude postignut sporazum ili nema reprezentativnog udruženja korisnika iz određene delatnosti u okviru koje se koristi predmet zaštite, predlog tarife određuje upravni odbor organizacije. Tako određen predlog tarife dostavlja se Komisiji za autorsko i srodna prava (u daljem tekstu: Komisija) na mišljenje.
Do okončanja postupka određivanja tarife na način predviđen ovim članom naknada se plaća prema postojećoj tarifi.
2.5.2.5 Određivanje jedinstvenih tarifa JEDINSTVENIH TARIFA za ostvarivanje prava iz čl. 117. i 127. ovog zakona
Član 177.
Jedinstvena tarifa JEDINSTVENE TARIFE za ostvarivanje prava iz čl. 117. i 127. ovog zakona određuje ODREĐUJU se sporazumom u pisanoj formi između organizacije proizvođača fonograma i organizacije interpretatora s jedne strane, i reprezentativnog udruženja korisnika s druge strane.
Organizacija proizvođača fonograma i organizacija interpretatora zajednički iniciraju pregovore o jedinstvenoj tarifi JEDINSTVENIM TARIFAMA i zajednički pregovaraju sa reprezentativnim udruženjem korisnika u postupku i na način određen čl. 173. i 174. ovog zakona.
Jedinstvenu tarifu određenu na način propisan stavom 1. ovog člana organizacije zajednički objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Tarifa stupa na snagu osmog dana od dana objave u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Ukoliko u roku od 60 dana od dana objave poziva iz člana 173. ovog zakona nije postignut sporazum iz stava 1. ovog člana, predlog jedinstvene tarife određuju upravni odbori organizacija na osnovu pismenog sporazuma.
Predlog jedinstvene tarife dostavlja se Komisiji na mišljenje.
2.5.2.6 Određivanje jedinstvene tarife za ostvarivanje prava na posebnu naknadu
Član 178.
Jedinstvena tarifa za ostvarivanje prava na posebnu naknadu iz čl. 39. i 146. ovog zakona koja se plaća od prve prodaje ili uvoza u Republiku Srbiju uređaja za tonsko i vizuelno snimanje i praznih nosača zvuka, slike i teksta, određuje se sporazumom u pisanoj formi između organizacija koje ostvaruju prava onih nosilaca autorskog i srodnih prava kojima je ovim zakonom dato pravo na posebnu naknadu s jedne strane i reprezentativnog udruženja proizvođača, odnosno uvoznika uređaja za tonsko i vizuelno snimanje i proizvođača, odnosno uvoznika praznih nosača zvuka, slike i teksta.
Organizacije iz stava 1. ovog člana zajednički iniciraju pregovore o jedinstvenoj tarifi, zajednički pregovaraju u postupku i na način određen čl. 173. i 174. ovog zakona i zajednički objavljuju jedinstvenu tarifu iz stava 1. ovog člana u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Jedinstvena tarifa određena na način propisan st. 1. i 2. ovog člana stupa na snagu osmog dana od dana objave u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Ukoliko u roku od 60 dana od dana objave poziva iz člana 173. ovog zakona nije postignut sporazum iz stava 1. ovog člana, predlog jedinstvene tarife iz stava 1. ovog člana određuju upravni odbori organizacija na osnovu pisanog sporazuma.
Predlog jedinstvene tarife dostavlja se Komisiji na mišljenje.
Ukoliko u roku od 90 dana od dana objave poziva iz člana 173. ovog zakona, organizacije iz stava 1. ovog člana ne podnesu Komisiji zahtev za dobijanje mišljenja o predlogu jedinstvene tarife, tu tarifu odrediće Komisija.
Naplatu posebne naknade iz stava 1. ovog člana vrši organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih muzičkih prava uz prethodno postignut pismeni sporazum sa organizacijama koje su učestvovale u pregovorima o jedinstvenoj tarifi o visini troškova naplate posebne naknade i režimu raspodele posebne naknade između organizacija iz ovog stava.
Organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih muzičkih prava dužna je da ukupno ubranu posebnu naknadu, po odbitku sporazumno određenih troškova naplate posebne naknade, raspodeli autorima i preda organizacijama interpretatora i proizvođača fonograma odnosno videograma na sledeći način: 40% autorima, 30% interpretatorima i 30% proizvođačima fonograma i proizvođačima videograma.
2.6. Shodna primena drugih zakona
Član 179.
Na organizaciju shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje pravni položaj udruženja, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
2.7. Obaveze organizacije
Član 180.
U poslovanju organizacije sa korisnicima postoji pretpostavka da organizacija ima ovlašćenje da deluje za račun svih nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava u pogledu onih prava i onih vrsta predmeta zaštite koji su obuhvaćeni njenom delatnošću.
Nosilac autorskog, odnosno srodnog prava koji nije sa organizacijom zaključio ugovor iz člana 153. ovog zakona može da obavesti organizaciju, pismenim obaveštenjem, da će svoja prava ostvarivati individualno, osim u slučajevima iz člana 29. stav 2, čl. 39, 40, 117, 127, 142. i 146. ovog zakona kojima je propisano obavezno kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Organizacija je dužna da korisnike izvesti o imenima nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava iz stava 2. ovog člana.
Nosioce autorskog, odnosno srodnih prava, koji nisu obavestili organizaciju da svoja prava žele da ostvaruju individualno, organizacija je dužna da prilikom raspodele naknade tretira ravnopravno sa nosiocima autorskog, odnosno srodnih prava koji imaju sa organizacijom ugovor iz člana 153. ovog zakona.
Član 181.
Organizacija je dužna da korisnike i zainteresovanu javnost redovno obaveštava preko masovnih medija i objavom u elektronskoj formi na svojoj internet stranici o sledećem:
kategorijama nosilaca prava koje predstavlja;
imovinskim pravima koja ostvaruje;
3) kategorijama korisnika predmeta zaštite i drugim fizičkim ili pravnim licima koji su obveznici plaćanja naknade;
4) sadržini opštih akata organizacije (statut, tarifa, plan raspodele i dr.);
5) broju i listi bilateralnih ugovora zaključenih sa inostranim organizacijama;
6) podacima o ovlašćenim zastupnicima organizacije;
7) radnom vremenu organizacije.
Organizacija je dužna da svakom korisniku ili drugom licu koje ima pravni interes, pruži obaveštenje o svom repertoaru i o uslovima pod kojim ostvaruje autorsko odnosno srodna prava.
Član 182.
Organizacija je dužna da pored podataka iz člana 181. ovog zakona sledeće podatke učini dostupnim članovima organizacije putem svoje internet stranice:
listu članova skupštine, upravnog odbora i nadzornog odbora;
godišnji izveštaj o poslovanju;
3) informacije o zasedanju skupštine (datum, vreme, mesto zasedanja, dnevni red, odluke skupštine);
4) odluke upravnog odbora i nadzornog odbora.
Član 183.
Organizacija je dužna da sa svakim zainteresovanim korisnikom, odnosno udruženjem korisnika pod ravnopravnim i primerenim uslovima zaključi ugovor o neisključivom ustupanju prava iskorišćavanja predmeta zaštite sa njenog repertoara.
Ugovor iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: vrstu predmeta zaštite, način iskorišćavanja predmeta zaštite, visinu i način plaćanja naknade organizaciji, vreme trajanja ugovora.
Član 184.
Organizacija je dužna da nosiocima autorskog, odnosno srodnih prava, koji su sa njom zaključili ugovor iz člana 153. ovog zakona i nosiocima autorskog i srodnih prava iz člana 180. stav 4. ovog zakona, raspodeli sav prihod ostvaren od naknade prikupljene od korisnika, izuzev sredstava određenih za pokriće troškova svog rada, a u skladu sa planom raspodele.
Izuzetno, statutom organizacije može se izričito predvideti da se određeni deo tih sredstava izdvoji za kulturne namene, kao i za unapređenje penzijskog, zdravstvenog ili socijalnog statusa članova organizacije. Visina tako izdvojenih sredstava ne sme biti veća od 10% neto prihoda organizacije.
Član 185.
Raspodela iz člana 184. ovog zakona mora biti zasnovana na preciznim podacima o iskorišćavanju predmeta zaštite.
Ukoliko preciznih podataka o iskorišćavanju predmeta zaštite nema, odnosno ukoliko bi prikupljanje preciznih podataka predstavljalo za organizaciju neprihvatljiv organizacioni i finansijski teret, dozvoljeno je da se plan raspodele zasnuje na procenama koje proizilaze iz relevantnih i proverljivih činjenica.
Član 186.
Organizacija, na osnovu ugovora sa odgovarajućim inostranim organizacijama, obezbeđuje kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava domaćih nosilaca u inostranstvu, kao i stranih nosilaca u Republici Srbiji.
Obavezu iz stava 1. ovog člana organizacija je dužna da ispuni u roku od pet godina od dana sticanja prve dozvole za obavljanje delatnosti.
2.8. Obaveze korisnika
Član 187.
Korisnici su dužni da u skladu sa članom 183. ovog zakona od organizacije pribave prava za iskorišćavanje predmeta zaštite pre početka korišćenja predmeta zaštite, U SVIM SLUČAJEVIMA KADA JE DOBIJANjE DOZVOLE ZA ISKORIŠĆAVANjE PREDMETA ZAŠTITE PROPISANO OVIM ZAKONOM.
Korisnici su dužni da obaveštavaju organizaciju o nazivu predmeta zaštite, učestalosti i obimu iskorišćavanja, kao i o drugim okolnostima koje su relevantne za obračun I RASPODELU naknade koja se prema tarifi plaća.
Podaci iz stava 2. ovog člana dostavljaju se organizaciji u roku od 15 dana od dana početka korišćenja predmeta zaštite, na način i u formi određenoj opštim aktima organizacije.
Korisnici koji su na osnovu ovog zakona ovlašćeni da iskorišćavaju predmete zaštite bez dozvole nosioca prava a uz obavezu plaćanja naknade, dostavljaju podatke iz stava 2. ovog člana jedanput mesečno na način i u formi određenoj opštim aktima organizacije.
Organizacije za radiodifuziju su dužne da jednom mesečno dostavljaju popis emitovanih predmeta zaštite organizacijama čije predmete zaštite iskorišćavaju na način i u formi određenoj opštim aktima organizacije.
Korisnici su dužni da ovlašćenim licima organizacije, u toku kontrole iskorišćavanja predmeta zaštite, omoguće uvid u dokumentaciju i podatke relevantne za obračun naknade koja se prema tarifi plaća.
Za obaveze korisnika solidarno odgovaraju: lice koje koristi predmet zaštite, vlasnik, držalac i zakupac prostora u kojem je predmet zaštite korišćen, kao i organizator aktivnosti u kojoj je došlo do korišćenja predmeta zaštite.
U slučaju spora između organizacije i korisnika oko visine naknade, korisnik je dužan da plaća organizaciji iznos predviđen prethodno važećom tarifom, do pravosnažnog okončanja spora. Ako se sporni iznos odnosi na tarifni stav koji nije postojao u prethodno važećoj tarifi, korisnik je dužan da plaća organizaciji iznos predviđen novom tarifom u poseban fond koji se ne raspodeljuje nosiocima prava, do pravosnažnog okončanja spora.
2.9. Nadzor nad radom organizacije
Član 188.
Nadzor nad radom organizacije vrši nadležni organ koji kontroliše da li organizacija obavlja svoje poslove u skladu sa izdatom dozvolom i u skladu sa odredbama ovog zakona.
Radi ostvarivanja nadzora organizacija je dužna da dostavlja nadležnom organu:
1) godišnji izveštaj o poslovanju, godišnji obračun NAKNADA i izveštaj ovlašćenog revizora;
2) sporazume između organizacije i reprezentativnih udruženja korisnika;
3) izmene statuta, tarife i njihove izmene, plan raspodele naknade i njegove izmene, SVE DRUGE OPŠTE AKTE I NjIHOVE IZMENE, ugovore sa odgovarajućim inostranim organizacijama, sudske i upravne odluke u kojima je organizacija jedna od strana.
Organizacija dostavlja dokumenta i podatke iz stava 2. ovog člana u roku od 15 dana od dana njihovog usvajanja, odnosno dobijanja izveštaja, odnosno od dana nastanka promene.
Član 189.
Organizacija je dužna da za svaku poslovnu godinu, u roku od šest meseci od njenog završetka, usvoji odnosno pribavi:
1) godišnje izveštaje organa upravljanja i nadzornih organa o iznosu naplaćenih naknada, njihovoj raspodeli, poslovanju kolektivne organizacije, izvršavanju sporazuma zaključenih sa reprezentativnim udruženjima korisnika i o izvršavanju ugovora sklopljenih sa inostranim organizacijama;
2) izveštaj ovlašćenog revizora;
3) predlog finansijskog plana organizacije za narednu godinu koji uključuje plan troškova njenog poslovanja.
Odredbe ovog člana ne utiču na obaveze koje organizacija ima prema drugim propisima u pogledu finansijskog poslovanja, izveštavanja i revizije.
Član 190.
Godišnji izveštaj o poslovanju, godišnji obračun NAKNADA i knjigovodstvo moraju biti predmet revizije.
Reviziju poslovanja organizacije može obaviti samo ovlašćeni revizor, u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
Na izveštaj revizora shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
Član 191.
Nadležni organ ima pravo da njegovi predstavnici prisustvuju sednicama organa organizacije, kao i pravo uvida u poslovne knjige i drugu poslovnu dokumentaciju.
Predstavnik nadležnog organa ima pravo da na sednicama organa organizacije iznosi mišljenje o svim pitanjima koja se odnose na poslove kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava i na poštovanje zakonskih propisa, bez prava glasa.
Nadležni organ može zahtevati od organizacije pismeni odgovor u vezi pitanja koja se odnose na delatnost i poslovanje organizacije.
Ako utvrdi nepravilnosti u radu organizacije nadležni organ će ukazati na njih, naložiti sprovođenje mera za njihovo otklanjanje i odrediti rok za otklanjanje nepravilnosti.
V. KOMISIJA ZA AUTORSKO I SRODNA PRAVA
1. Komisija za autorsko i srodna prava
Član 192.
Komisija za autorsko i srodna prava je stručno telo ovlašćeno da u oblasti ostvarivanja autorskog i srodnih prava daje mišljenje o predlogu tarife koji predlažu organizacije.
Komisija nije stalno telo.
1.1. Sastav Komisije
Član 193.
Komisiju čine predsednik i četiri člana.
Predsednik i članovi Komisije imenuju se iz reda istaknutih stručnjaka koji svojim dosadašnjim radom i poznavanjem problema primene autorskog i srodnih prava mogu da doprinesu ostvarivanju ciljeva zbog kojih je Komisija osnovana.
1.2. Imenovanje Komisije
Član 194.
Predsednika i članove Komisije imenuje Vlada na predlog rukovodioca nadležnog organa. Pored predsednika i članova, imenuju se i zamenik predsednika i dva zamenika članova Komisije koji moraju ispunjavati uslove predviđene članom 193. ovog zakona.
Radi pripreme predloga iz stava 1. ovog člana rukovodilac nadležnog organa u „Službenom glasniku Republike Srbije”, na svojoj internet stranici i u jednom visokotiražnom dnevnom listu, objavljuje javni poziv organizacijama i reprezentativnim udruženjima korisnika da predlože kandidate za članove Komisije i njihove zamenike i to: po dva člana Komisije i jednog zamenika člana Komisije. Predsednika i zamenika predsednika predlaže nadležni organ.
Organizacije i reprezentativna udruženja korisnika mogu u roku od 30 dana od dana objave javnog poziva iz stava 2. ovog člana dostaviti nadležnom organu pismene, obrazložene predloge za kandidate za članove Komisije i njihove zamenike.
Na osnovu dobijenih predloga iz stava 3. ovog člana nadležni organ predlaže Vladi sastav Komisije.
Ukoliko nadležni organ smatra da predloženi kandidati ne ispunjavaju uslove iz člana 193. ovog zakona može još jednom ponoviti javni poziv.
Mandat predsednika i članova Komisije, kao i njihovih zamenika traje četiri godine. Po isteku mandata predsednika i članova Komisije, kao i njihovih zamenika, nadležni organ ponovo sprovodi postupak predlaganja prema odredbama ovog člana.
Predsednik i članovi Komisije, kao i njihovi zamenici kojima je mandat istekao, mogu biti ponovo imenovani.
1.3. Prestanak funkcije predsednika ili člana Komisije
Član 195.
Član Komisije može da bude razrešen dužnosti pre isteka vremena za koje je imenovan ako:
1) ne obavlja svoju dužnost na savestan ili nepristrasan način;
2) trajno izgubi sposobnost obavljanja dužnosti zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga;
3) iz drugih opravdanih razloga sam zatraži da bude razrešen.
Člana Komisije razrešava Vlada.
1.4. Sporedni poslovi i administrativna pomoć
Član 196.
Nadležni organ obezbeđuje radni prostor i opremu za rad Komisije i pruža joj neophodne administrativno-tehničke uslove za rad.
Nadležni organ obavlja sve računovodstvene poslove u vezi isplate naknade za rad članovima Komisije.
1.5. Pokretanje postupka pred Komisijom za autorsko i srodna prava
Član 197.
Postupak za dobijanje mišljenja o predlogu tarife organizacija pokreće pisanim zahtevom koji podnosi Komisiji najkasnije u roku od 90 dana od dana objave poziva iz člana 173. ovog zakona.
Ako su predlog jedinstvene tarife sporazumno odredile dve ili više organizacija, onda te organizacije zajednički pokreću postupak za dobijanje mišljenja o predlogu jedinstvene tarife pred Komisijom.
1.5.1. Sadržaj zahteva za dobijanje mišljenja o predlogu tarife
Član 198.
Zahtev za dobijanje mišljenja o predlogu tarife mora da sadrži:
1) podatke o podnosiocu, odnosno podnosiocima zahteva;
2) predlog tarife;
3) ako su se vodili pregovori, navode o dosadašnjem toku i rezultatima pregovora o tarifi, kao i obrazloženje zašto nije postignut sporazum o tarifi;
4) DOKAZ O UPLATI SRAZMERNOG DELA NAKNADE ZA RAD KOMISIJE.
Zahtev za dobijanje mišljenja o predlogu tarife dostavlja se u dva primerka.
1.6. Postupak pred Komisijom
Član 199.
Jedan primerak zahteva iz člana 198. ovog zakona Komisija dostavlja reprezentativnom udruženju korisnika, odnosno individualnom korisniku i poziva ga da se na njega izjasni u roku od 30 dana od dana njegovog prijema.
UZ IZJAŠNjENjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA REPREZENTATIVNO UDRUŽENjE KORISNIKA, ODNOSNO INDIVIDUALNI KORISNIK DOSTAVLjA I DOKAZ O UPLATI SRAZMERNOG DELA NAKNADE ZA RAD KOMISIJE.
Ukoliko se reprezentativno udruženje korisnika ne izjasni u ostavljenom roku na dostavljeni zahtev, Komisija daje mišljenje, na osnovu podnetog zahteva.
Komisija može da zakaže konsultacije sa predstavnicima organizacije i reprezentativnog udruženja korisnika ukoliko smatra da je to potrebno.
1.7. Mišljenje Komisije
Član 200.
Mišljenje Komisje iz člana 192. ovog zakona sadrži ocenu o tome da li predlog tarife organizacije obuhvata ona prava za koja ta organizacija ima dozvolu za kolektivno ostvarivanje izdatu od strane nadležnog organa i da li je naknada određena u skladu sa pravilima za određivanje tarife propisanim ovim zakonom.
Komisija daje mišljenje na sednici, većinom glasova Komisije. Mišljenje Komisije potpisuje predsednik Komisije.
Mišljenje iz stava 1. ovog člana Komisija daje u roku od 60 dana od dana prijema zahteva iz člana 198. ovog zakona.
Mišljenje se dostavlja organizaciji i reprezentativnom udruženju korisnika, odnosno individualnom korisniku.
Organizacija objavljuje tarifu u „Službenom glasniku Republike Srbije” u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja ukoliko je Komisija u svom mišljenju ocenila da predlog tarife obuhvata ona prava za koja ta organizacija ima dozvolu za kolektivno ostvarivanje izdatu od strane nadležnog organa i da je naknada određena u skladu sa pravilima za određivanje tarife propisanim ovim zakonom.
Ukoliko je Komisija mišljenja da predlog tarife ne obuhvata ona prava za koja ta organizacija ima dozvolu za kolektivno ostvarivanje izdatu od strane nadležnog organa ili da naknada nije određena u skladu sa pravilima za određivanje tarife propisanim ovim zakonom, organizacija je dužna da u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja Komisije iz ovog stava, ponovi pregovore sa reprezentativnim udruženjem korisnika, ili da u istom roku dostavi novi predlog tarife Komisiji na mišljenje.
Ukoliko nakon razmatranja novog predloga tarife iz stava 6. ovog člana, Komisija oceni da naknada nije određena u skladu sa pravilima za određivanje tarife propisanim ovim zakonom doneće sama odluku o tarifi.
1.8. Troškovi postupka pred Komisijom
Član 201.
Predsednik i članovi Komisije imaju pravo na naknadu za svoj rad. Naknadu snose stranke koje učestvuju u postupku pred Komisijom, u podjednakim delovima.
Visina naknade za rad člana Komisije iznosi 20% osnovne mesečne plate sudije okružnog suda VIŠEG SUDA, za postupanje po jednom zahtevu za mišljenje o predlogu tarife, a visina naknade za rad predsednika Komisije jednaka je naknadi člana, uvećana za 10%.
Vlada će posebnim propisom urediti način plaćanja naknade za rad Komisije.
VI. EVIDENCIJA AUTORSKIH DELA
I PREDMETA SRODNIH PRAVA
Član 202.
Radi obezbeđenja dokaza nosioci autorskog i srodnih prava mogu da deponuju primerke svojih dela i predmeta srodnih prava kod nadležnog organa.
Primerci dela i predmeta srodnih prava koji se deponuju moraju biti u formi pisanog dokumenta (rukopis, štampani tekst, muzička partitura), zvučnog, vizuelnog ili audiovizuelnog zapisa ili u digitalnoj formi.
Nadležni organ vodi evidenciju za svaku vrstu autorskih dela i predmeta srodnih prava.
Nosilac autorskog i srodnih prava dužan je da prilikom deponovanja i unošenja u evidenciju autorskog dela ili predmeta zaštite srodnog prava da istiniti i potpun podatak o svom autorskom delu i predmetu zaštite srodnog prava.
Podaci u evidenciji smatraju se istinitim dok se suprotno ne dokaže.
Savesno lice koje je povredilo tuđe autorsko ili srodno pravo uzdajući se u tačnost podataka u evidenciji ne odgovara za naknadu štete zbog povrede tog prava.
Unošenje u evidenciju i deponovanje primeraka autorskih dela i predmeta srodnih prava ni na koji način ne utiče na nastanak i trajanje prava koja su utvrđena ovim zakonom.
Sadržaj evidencije iz stava 3. ovog člana i uslove koje treba da ispunjavaju primerci dela i predmeta srodnih prava koji se deponuju uređuju se posebnim propisom.
Član 203.
Za unošenje u evidenciju i deponovanje primeraka autorskih dela i predmeta srodnih prava plaća se propisana taksa.
VII. ZAŠTITA AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA
Član 204.
Povredu autorskog ili srodnog prava predstavlja neovlašćeno vršenje bilo koje radnje koja je obuhvaćena isključivim pravima nosioca autorskog ili srodnog prava, neplaćanje naknade propisane ovim zakonom ili ugovorom, kao i neizvršavanje drugih obaveza prema nosiocu autorskog ili srodnog prava, propisanih ovim zakonom.
Član 205.
Nosilac autorskog prava, interpretator, proizvođač fonograma, proizvođač videograma, proizvođač emisije, proizvođač baze podataka i sticalac isključivih ovlašćenja na autorska i srodna prava može tužbom da zahteva naročito:
1) utvrđenje povrede prava;
2) prestanak povrede prava;
3) uništenje ili preinačenje predmeta kojima je izvršena povreda prava, uključujući i primerke predmeta zaštite, njihove ambalaže, matrice, negative i slično;
4) uništenje ili preinačenje alata i opreme uz pomoć kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvršena povreda prava, ako je to neophodno za zaštitu prava;
5) naknadu imovinske štete;
6) objavljivanje presude o trošku tuženog.
Autor, odnosno interpretator ima pravo na tužbu za naknadu neimovinske štete zbog povrede svojih moralnih prava.
Odredba stava 1. tačke 3. ovog člana ne odnosi se na:
1) građevinski realizovana dela arhitekture;
2) razdvojive delove predmeta kojim je izvršena povreda prava, ako proizvodnja tih delova i njihovo stavljanje u promet nisu protivzakoniti.
Umesto zahteva za uništenje ili preinačenje predmeta kojima je izvršena povreda prava tužilac može zahtevati da mu se predaju ti predmeti.
Član 206.
Ako je povreda imovinskog prava učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom, tužilac može, umesto naknade imovinske štete, zahtevati naknadu do trostrukog iznosa uobičajene naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite, da je to korišćenje bilo zakonito.
Član 207.
Nezavisno od odredbe člana 9. stav 2. ovog zakona, ako je ime tužioca naznačeno na primerku ili drugom obliku materijalizacije autorskog dela, odnosno predmeta srodnog prava, on će se smatrati nosiocem autorskog prava na tom delu, odnosno srodnog prava na tom predmetu zaštite, dok se ne dokaže drukčije.
Postupak po tužbi zbog povrede autorskog i srodnih prava je hitan.
Član 208.
Pored slučajeva predviđenih odredbom člana 204. ovog zakona, povredu prava predstavlja i:
1) iskorišćavanje bilo kog predmeta zaštite uz upotrebu neovlašćeno umnoženih primeraka tog predmeta zaštite, odnosno na osnovu neovlašćene emisije;
2) držanje u komercijalne svrhe primeraka autorskog dela ili predmeta srodnog prava, ako držalac zna ili ima osnova da zna da je reč o neovlašćeno proizvedenom primerku;
3) proizvodnja, uvoz, stavljanje u promet, prodaja, davanje u zakup, reklamiranje u cilju prodaje ili davanja u zakup ili držanje u komercijalne svrhe uređaja, PROIZVODA, SASTAVNIH DELOVA, RAČUNARSKIH PROGRAMA koji su prevashodno konstruisani, proizvedeni ili prilagođeni da omoguće ili olakšaju zaobilaženje bilo koje EFIKASNE tehnološke mere, i koji nemaju drugu značajniju svrhu osim navedene;
4) zaobilaženje bilo koje EFIKASNE tehnološke mere ili pružanje ili reklamiranje usluge kojom se to omogućava ili olakšava;
5) uklanjanje ili izmena elektronske informacije o pravima, ili stavljanje u promet, uvoz, emitovanje ili na drugi način javno saopštavanje autorskog dela ili predmeta srodnopravne zaštite sa kojeg je elektronska informacija o pravima neovlašćeno uklonjena ili izmenjena, a da pri tom počinilac zna ili ima osnova da zna da time podstiče, omogućuje, olakšava ili prikriva povredu autorskog prava ili srodnog prava.
Izraz „tehnološke mere” u smislu stava 1. ovog člana, označava svaku tehnologiju, uređaj ili deo koji je konstruisan da tokom svoje namenske upotrebe onemogući ili ograniči radnje u vezi sa autorskim delom ili drugim predmetom zaštite, za koje nosilac autorskog ili srodnog prava nije dao saglasnost. TEHNOLOŠKE MERE SMATRAJU SE EFIKASNIM KADA NOSIOCI PRAVA IZ OVOG ZAKONA KORIŠĆENjE SVOJIH AUTORSKIH DELA ILI PREDMETA SRODNIH PRAVA OGRANIČAVAJU PUTEM KONTROLE PRISTUPA ILI PUTEM ZAŠTITNOG POSTUPKA KAO ŠTO SU ENKRIPCIJA, DEFORMACIJA ILI DRUGA TRANSFORMACIJA AUTORSKOG DELA ILI PREDMETA SRODNOG PRAVA ILI PUTEM MEHANIZAMA ZA KONTROLU UMNOŽAVANjA KOJIMA SE POSTIŽE CILj ZAŠTITE.
Izraz „informacija o pravima” u smislu stava 1. ovog člana, označava svaku informaciju koja potiče od nosioca prava i koja identifikuje autorsko delo ili predmet srodnopravne zaštite, autora, odnosno nosioca prava, ili informaciju o uslovima korišćenja dela ili predmeta srodnopravne zaštite, ili bilo koji broj ili šifru koja predstavlja takvu informaciju.
ČLAN 208A
NOSILAC PRAVA KOJI KORISTI TEHNOLOŠKE MERE PREMA ODREDBAMA OVOG ZAKONA DUŽAN JE DA LICIMA KOJA NA OSNOVU ODREDBI OVOG ZAKONA O OGRANIČENjIMA AUTORSKOG PRAVA IMAJU ZAKONITI PRISTUP PRIMERKU DELA I PREDMETU SRODNOG PRAVA, NA NjIHOV ZAHTEV, U NAJKRAĆEM MOGUĆEM ROKU, OMOGUĆI DA OSTVARE SADRŽAJNA OGRANIČENjA PRAVA, IZMENOM ILI OTKLANjANjEM TEHNOLOŠKIH MERA ILI NA DRUGI NAČIN.
ODREDBA STAVA 1. OVOG ČLANA NE PRIMENjUJE SE NA DELA ILI DRUGE PREDMETE ZAŠTITE KOJI SU UČINjENI DOSTUPNIM JAVNOSTI NA OSNOVU DOGOVORENIH UGOVORNIH USLOVA NA NAČIN KOJI OMOGUĆAVA PRIPADNICIMA JAVNOSTI DA IM PRISTUPE SA MESTA I U VREME KOJE SAMI ODABERU.<0}
NOSILAC PRAVA, UVOZNIK ILI DRUGO LICE KOJE JE PRIMENILO TEHNOLOŠKE MERE ILI KOJE IMA OVLAŠĆENjE DA IH OTKLONI MORA NA SVAKOM PRIMERKU DELA ILI PREDMETA SRODNOG PRAVA, IZRAĐENOM ILI UVEZENOM U KOMERCIJALNE SVRHE, JASNO I VIDLjIVO DA NAZNAČI UPOTREBU TEHNOLOŠKIH MERA PREMA ODREDBAMA OVOG ZAKONA I DA NAVEDE:
PODATKE O UPOTREBLjENOJ TEHNOLOŠKOJ MERI I NjENIM UČINCIMA;
2) SVOJE IME, ODNOSNO NAZIV I KONTAKT ADRESU ZA OMOGUĆAVANjE EFIKASNOG OSTVARIVANjA SADRŽAJNOG OGRANIČENjA PRAVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
AKO NOSILAC PRAVA NE POSTUPI U SKLADU SA ODREDBOM STAVA 1. OVOG ČLANA, TVRDEĆI DA NEPOSTOJE USLOVI POD KOJIMA JE DOZVOLjENO ISKORIŠĆAVANjE DELA, ODNOSNO PRIMERKA SRODNOG PRAVA NA OSNOVU ODREDBI O OGRANIČENjIMA AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA KOJI SU PROPISANI ODREDBAMA OVOG ZAKONA, LICE KOJE HOĆE DA OSTVARI SADRŽAJNA OGRANIČENjA PRAVA MOŽE DA PODNESE TUŽBU PROTIV NOSIOCA PRAVA I DA ZAHTEVA PRISTUP AUTORSKOM DELU, ODNOSNO PREDMETU SRODNOG PRAVA I KORIŠĆENjE U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA KOJE SE ODNOSE NA OGRANIČENjA AUTORSKOG PRAVA.
Član 209.
Autorsko pravo i pravo interpretatora ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.
Predmet prinudnog izvršenja mogu biti samo određena imovinska potraživanja koja proizlaze iz prava iz stava 1. ovog člana.
Nedovršena dela i neobjavljeni rukopisi ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.
Član 210.
Na zahtev nosioca prava koji učini verovatnim da je njegovo autorsko ili srodno pravo povređeno, ili da će biti povređeno, sud može da odredi privremenu meru oduzimanja ili isključenja iz prometa predmeta kojima se vrši povreda, odnosno meru zabrane nastavljanja započetih radnji kojima bi se mogla izvršiti povreda.
Član 211.
Na zahtev nosioca prava koji učini verovatnim da je njegovo autorsko ili srodno pravo povređeno, odnosno da može doći do povrede tog prava ili da postoji opasnost od nastanka neotklonjive štete, kao i da postoji opravdana bojazan da će dokazi o tome biti uništeni ili da će ih kasnije biti nemoguće pribaviti, sud može odrediti meru obezbeđenja dokaza bez prethodnog obaveštenja ili saslušanja lica od koga se dokazi prikupljaju.
Obezbeđenjem dokaza, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se pregled prostorija, knjiga, dokumenata, baza podataka i dr. kao i zaplena dokumenata i predmeta kojima je povreda izvršena, ispitivanje svedoka i veštaka.
Licu od koga se dokazi prikupljaju, sudsko rešenje o određivanju mere obezbeđenja dokaza biće uručeno u trenutku prikupljanja dokaza, a odsutnom licu čim to postane moguće.
Član 212.
Privremene mere, odnosno obezbeđenje dokaza iz čl. 210. i 211. ovog zakona mogu se tražiti i pre podnošenja tužbe, POD USLOVOM DA SE TUŽBA PODNESE U ROKU OD 30 DANA OD DANA DONOŠENjA REŠENjA O ODREĐIVANjU PRIVREMENE MERE, ODNOSNO REŠENjA O ODREĐIVANjU OBEZBEĐENjA DOKAZA.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, rešenjem kojim se određuje privremena mera, odnosno obezbeđenje dokaza, odrediće se rok u kome mora biti podneta tužba, s tim da taj rok ne može biti kraći od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere, odnosno rešenja o određivanju obezbeđenja dokaza.
U SLUČAJU DA SE TUŽBA NE PODNESE U ROKU OD 30 DANA OD DANA DONOŠENjA REŠENjA O ODREĐIVANjU PRIVREMENE MERE, ODNOSNO REŠENjA O ODREĐIVANjU OBEZBEĐENjA DOKAZA, PRIMENjUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJI UREĐUJE IZVRŠNI POSTUPAK
Žalba protiv rešenja kojim je sud odredio privremenu meru iz člana 210. ovog zakona ne odlaže izvršenje rešenja.
Član 213.
Sud može naložiti tuženom da da obaveštenja o trećim licima koja su povezana sa povredom ili preda dokumente koji su u vezi sa povredom.
Lice koje ne izvrši svoju obavezu iz stava 1. ovog člana odgovara za štetu koja iz toga proizađe.
Član 214.
U slučaju spora za utvrđenje prava izdavača, odnosno lica koje je objavilo delo čiji autor nije poznat, u smislu člana 13. ovog zakona sud je dužan da obezbedi da se anonimnost autora sačuva.
VIII. KAZNENE ODREDBE
Član 215.
Kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 3.000.000 dinara privredno društvo ili drugo pravno lice koje:
1) neovlašćeno objavi, zabeleži, umnoži ili javno saopšti na bilo koji način, u celini ili delimično, autorsko delo, interpretaciju, fonogram, videogram, emisiju ili bazu podataka, ili stavi u promet ili da u zakup ili u komercijalne svrhe drži neovlašćeno umnožene ili neovlašćeno stavljene u promet primerke autorskog dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije ili baze podataka (čl. 16, 20, 21,22, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 116, 126, 131, 136. i 140);
2) u cilju pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog protivpravno stavi u promet ili da u zakup primerke iz stava 1. ovog člana, za koje zna da su neovlašćeno objavljeni, zabeleženi ili umnoženi (čl. 16, 20, 21, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 116, 126, 131, 136. i 140);
3) proizvede, uveze, stavi u promet, proda, da u zakup, reklamira u cilju prodaje ili davanja u zakup ili drži u komercijalne svrhe uređaje, PROIZVODE, SASTAVNE DELOVE, RAČUNARSKE PROGRAME, koji su prevashodno konstruisani, proizvedeni ili prilagođeni da omoguće ili olakšaju zaobilaženje bilo koje EFIKASNE tehnološke mere, ili koji nemaju drugu značajniju svrhu osim navedene (član 208. stav 1. tačka 3);
4) zaobilazi bilo koju EFIKASNU tehnološku meru ili pruža ili reklamira usluge kojima se to omogućava ili olakšava ( član 208. stav 1. tačka 4);
5) ukloni ili izmeni elektronsku informaciju o pravima, ili stavi u promet, uveze, emituje ili na drugi način javno saopšti autorsko delo ili predmet srodnopravne zaštite sa kojeg je elektronska informacija o pravima neovlašćeno uklonjena ili izmenjena, i pri tom zna ili ima osnova da zna da time podstiče, omogućuje, olakšava ili prikriva povredu autorskog prava ili srodnog prava (član 208. stav 1. tačka 5);
6) u svojstvu vlasnika građevine izvrši određene izmene na građevini koja predstavlja materijalizovani primerak dela arhitekture, a preradu dela nije prvo ponudilo autoru dela (član 38);
7) organizaciji ne dostavi ili ne dostavi u propisanom roku, podatke o nazivu predmeta zaštite, učestalosti i obimu iskorišćavanja, kao i o drugim okolnostima koje su relevantne za obračun I RASPODELU naknade koja se prema tarifi plaća (čl. 39. stav 7. i 187. st. 2, 3, 4. i 5);
8) obavlja poslove kolektivnog ostvarivanja autorskog, odnosno srodnih prava bez dozvole nadležnog organa (član 160. stav 4).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu.
Predmeti izvršenja privrednih prestupa i predmeti koji su bili upotrebljeni za izvršenje privrednog prestupa iz stava 1. ovog člana biće oduzeti a predmeti izvršenja privrednih prestupa biće i uništeni.
Presuda kojom je učiniocu izrečena kazna za privredni prestup iz stava 1. ovog člana javno se objavljuje.
Član 216.
Za radnje iz člana 215. stav 1. tačke 1, 2, 3, 4, 5. i 7. ovog zakona kazniće se za prekršaj preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.
Za radnju iz člana 215. stav 1. tačka 6. ovog zakona kazniće se za prekršaj fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara.
Predmeti izvršenja prekršaja i predmeti koji su bili upotrebljeni za izvršenje prekršaja iz st. 1. i 2. ovog člana biće oduzeti, a predmeti izvršenja prekršaja biće i uništeni.
Član 217.
Kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara privredno društvo ili drugo pravno lice koje:
1) bez navođenja imena autora ili interpretatora ili pod drugim imenom u celini ili delimično objavi, izvede, predstavi, prenese izvođenje ili predstavljanje ili emituje tuđe autorsko delo ili iskoristi tuđu interpretaciju ( čl. 15. i 114. stav 1. tačka 2);
2) bez dozvole autora izmeni ili preradi tuđe autorsko delo ili tuđu snimljenu interpretaciju (čl. 17, 31. i 114. stav 1. tačka 3);
3) u svojstvu galeriste ili organizatora javne prodaje originala likovnih dela, odnosno izvornih rukopisa u roku od 30 dana od dana prodaje primerka originala dela, odnosno rukopisa ne obavesti autora dela o imenu i adresi prodavca njegovog dela, o imenu i adresi novog vlasnika dela i o ceni po kojoj je delo prodato ili ne plati autoru 3% iznosa od prodajne cene dela (čl. 35. stav 1. i 36. st. 1 i 2);
3) U SVOJSTVU PROFESIONALNOG TRGOVCA UMETNIČKIM DELIMA (PRODAJNI SALONI, UMETNIČKE GALERIJE, AKCIONARSKE KUĆE I SL.) U ROKU OD 30 DANA OD DANA PRODAJE ORIGINALA DELA LIKOVNE UMETNOSTI, NE OBAVESTI AUTORA DELA O NAZIVU, ODNOSNO IMENU I ADRESI PRODAVCA, POSREDNIKA I KUPCA NjEGOVOG DELA, I O CENI PO KOJOJ JE DELO PRODATO I NE PLATI AUTORU IZNOS NAKNADE OD PRODAJNE CENE DELA (ČLAN. 35. ST. 1, 4, 5, 6, 7. I 9);
4) prilikom unošenja u evidenciju i deponovanja kod nadležnog organa, autorskog dela ili predmeta zaštite srodnog prava da neistiniti ili prikrije pravi podatak o svom autorskom delu ili predmetu zaštite srodnog prava ( član 202. stav 4);
5) u svojstvu izdavača proda neprodate primerke dela kao staru hartiju a da ih nije prethodno ponudio autoru, odnosno njegovom nasledniku da ih otkupi (član 81);
6) LICIMA KOJA NA OSNOVU ODREDBI OVOG ZAKONA O OGRANIČENjIMA AUTORSKOG PRAVA IMAJU ZAKONITI PRISTUP PRIMERKU AUTORSKOG DELA ILI PREDMETA SRODNOG PRAVA, NE OMOGUĆI DA OSTVARE SADRŽAJNA OGRANIČENjA PRAVA, IZMENOM ILI OTKLANjANjEM TEHNOLOŠKIH MERA ILI NA DRUGI NAČIN (ČLAN 208A STAV 1.);
7) NA PRIMERKU AUTORSKOG DELA ILI PREDMETA SRODNOG PRAVA IZRAĐENOM ILI UVEZENOM U KOMERCIJALNE SVRHE, NE OZNAČI JASNO I VIDLjIVO UPOTREBU TEHNOLOŠKIH MERA (ČLAN 208A STAV 3).
Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu.
Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 200.000 dinara.
Za radnje iz stava 1. tačke 4. i 5. ovog člana, kazniće se i fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara.
Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje u roku od 30 dana od dana prodaje primerka originala dela, odnosno rukopisa ne obavesti autora dela o imenu i adresi kupca i ne plati iznos od 3% od prodajne cene (član 35. stav 1. i 36. stav 2).
NOVČANOM KAZNOM U IZNOSU OD 10.000 DO 50.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ FIZIČKO LICE KOJE U ROKU OD 30 DANA OD DANA PRODAJE ORIGINALA DELA LIKOVNE UMETNOSTI, NE OBAVESTI AUTORA DELA O NAZIVU, ODNOSNO IMENU I ADRESI PRODAVCA, POSREDNIKA I KUPCA NjEGOVOG DELA I O CENI PO KOJOJ JE DELO PRODATO I NE PLATI AUTORU IZNOS NAKNADE OD PRODAJNE CENE DELA (ČLAN 35. ST. 1, 4, 5, 6, 7. I 9).
IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 218.
Autor, interpretator, proizvođač fonograma, proizvođač videograma i proizvođač emisije, čije je trajanje prava isteklo do dana stupanja na snagu ovog zakona ne može tražiti utvrđivanje prava po ovom zakonu.
Član 219.
Postojeće organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava koje su obavljale poslove ostvarivanja ovih prava pre stupanja na snagu ovog zakona, nastavljaju sa radom i posle stupanja na snagu ovog zakona.
Svi subjekti iz stava 1. ovog člana dužni su da usklade svoj statusni oblik i svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od 180 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Radi usklađivanja pravne forme, postojeće organizacije su dužne da izvrše prijavu upisa i promene pravne forme u Registar udruženja i podnesu zahtev za brisanje iz Registra privrednih subjekata u koji su upisani.
Subjekti iz stava 1. ovog člana dužni su da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona objave poziv iz člana 173. ovog zakona.
Član 220.
Primena člana 29. stav 2. ovog zakona, odlaže se do osnivanja u Republici Srbiji odgovarajuće organizacije za kolektivno ostvarivanje prava, a najkasnije do dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Član 221.
Potvrđivanjem Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, odredbe ovog zakona o zaštiti autorskog prava, prava interpretatora, prava proizvođača fonograma i prava proizvođača emisija, izuzev odredaba čl. 14. do 18. primenjivaće se i na fizička i pravna lica koja su obuhvaćena odredbom člana 1. stav 3. tog sporazuma.
Odredbe čl. 35. i 36. ovog zakona primenjivaće se na lica koja su državljani ili imaju prebivalište u državi članici Svetske trgovinske organizacije, samo pod uslovom reciprociteta.
Član 222.
U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ će objaviti poziv iz člana 194. stav 2. ovog zakona a najkasnije po isteku 60 dana od dana objave poziva, rukovodilac nadležnog organa će predložiti Vladi kandidate za izbor članova Komisije i njihovih zamenika.
Vlada će imenovati kandidate za predsednika i članove Komisije kao i njihove zamenike u roku od 30 dana od dana dobijanja predloga od nadležnog organa.
U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ će predložiti Vladi listu tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknada na osnovu člana 39. ovog zakona
Vlada će utvrditi listu uređaja i predmeta iz člana 39. stav 10. ovog zakona u roku od 60 dana od dana dobijanja predloga od strane nadležnog organa.
Do utvrđivanja liste iz stava 4. ovog člana, lica iz člana 39. stav 2. ovog zakona ne plaćaju naknadu za računare, računarsku opremu i komponente, kao i sve vrste računarskih memorija.
Član 223.
Komisija je dužna da donese Poslovnik o radu Komisije u roku od 30 dana od dana obrazovanja Komisije.
Član 224.
Podzakonski propisi za izvršenje ovog zakona biće doneti u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja podzakonskih propisa predviđenih ovim zakonom primenjuju se odredbe propisa donetih na osnovu Zakona o autorskom i srodnim pravima („Službeni list SCG”, broj 61/04), izuzev odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 225.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:
1) Zakon o autorskom i srodnim pravima („Službeni list SCG”, br. 61/04);
2) Odredbe čl. 34, 35, 42, 43. i člana 44. stav 1. tač. 1. i 3. Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine („Službeni glasnik RS”, broj 46/06).
Član 226.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa-Vlada
Obrađivač-Ministarstvo prosvete i nauke, Zavod za intelektualnu svojinu
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima
Draft law on amending the Law on Copyright and Related Rights
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
a) Shodno potpisanom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane (Poglavlje VII, Naslov VI, Usklađivanje propisa, primena prava i pravila konkurencije, član 75.3.), postoji obaveza Republike Srbije da preuzme neophodne mere kako bi najkasnije pet godina od dana stupanja na snagu Sporazuma obezbedila nivo zaštite intelektualne, industrijske i komercijalne svojine koji je sličan nivou koji postoji u Zajednici, uključujući i delotvorna sredstva za sprovođenje tih prava. Ista odredba predviđena je i Prelaznim sporazumom (Poglavlje III, član.40.3.).
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
b) Usklađivanje je proces koji će trajati tokom primene Sporazuma i Prelaznog sporazuma, a potpuna usklađenost će biti postignuta u roku koji je definisan Sporazumom i Prelaznim sporazumom, tj. 5 godina od dana stupanja na snagu Sporazma i Prelaznog sporazuma. Zaključkom Odbora za sprovođenje Prelaznog sporazuma rok za usklađivanje je počeo da teče od 1. januara 2009. godine.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
v) Predlog zakona o izmenama i dopunam Zakona o autorskom i srodnim pravima ispunjava u potpunosti obaveze koje proizilaze iz Sporazuma (član 75.3.) i Prelaznog sporazuma (član 40.3.).
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
d) Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju nije predviđeno donošenje navedenog propisa, ali je donošenje navedenog predviđeno planom Vlade Repubklike Srbije, Krajnji rok za donošenje ovog propisa je kraj juna 2011. godine.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Ugovor o funkcionisanju EU, Poglavlje o osnovnim pravima Evropske unije, naslov II član 17-potpuno usklađen.
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Celex No.32009L0024 Directive 2009/24/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009 on the legal protection of computer programs (Codified version).(OJ L111)Direktiva 2009/24 EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23 aprila 2009 godine o pravnoj zaštiti računarskih programa (kodifikovana verzija). Službeni list 111 Potpuno usklađeno Celex No. 32006L0116 Directive 2006/116/EC of the European Parliament and of the Council of 12 December 2006 on the term of protection of copyright and certain related rights (codified version). (OJ L 372) Direktiva 2006/116/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 12 decembra 2006 godine o trajanju zaštite autorskog i srodnih prava (kodifikovana verzija). Službeni list 372 Potpuno usklađeno Celex No.32006L0115 Directive 2006/115/EC of the European Parliament and of the Council of 12 December 2006 on rental right and lending right and on certain rights related to copyright in the field of intellectual property (codified version) (OJ L 376 27.12.2006.).Direktiva 2006/115/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta od 12. decembra 2006 godine o pravu zakupa i pravu posluge i određenim pravima srodnim autroskom pravu u oblasti intelektualne svojine (kodifikovana verzija Službeni list 376 od 27.12.2006. godine Potpuno usklađeno Celex No. 32001L0084 Directive 2001/84/EC of the European Parliament and of the Council of 27 September 2001 on the resale right for the benefit of the author of an original work of art Corrected by 32001L0084R(01) (OJ L 272 13.10.2001.). Direktiva 2001/84/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta od 27. septembra 2001. godine o pravu preprodaje u korist autora izvornog umetničkog dela Službeni list 272 13.10.2001 Potpuno usklađeno Celex No.32001L0029 Directive 2001/29/EC of the European Parliament and of the Council of 22 May 2001 on the harmonisation of certain aspects of copyright and related rights in the information society Corrected by 32001L0029R(01) Corrected by 32001L0029R(02) Corrected by 32001L0029R(03) (OJ L 167 22.06.2001.) Direktiva 2001/29 EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 22. maja 2011. godine o usaglašavanju određenih aspekata autorskog i srodnih prava u informatičkom društvu, korigovana 32001L0029R (01), korigovana 32001L0029R(02), korigovana 32001L0029R(03), Službeni list 167 od 22.6.2001. godine Potpuno usklađeno Celex No. 31993L0083 Council Directive 93/83/EEC of 27 September 1993 on the coordination of certain rules concerning copyright and rights related to copyright applicable to satellite broadcasting and cable retrans Direktiva Saveta 93/83/EEZ od 27. septembra 1993. godine o usklađivanju određenih pravila o autorskom i srodnim pravima koja se primenjuju na satelitsko emitovanje i kablovsko reemitovanje Službeni list 248 od 06.10.1993. mission. (OJ L 248 06.10.1993.) Delimično usklađeno Celex No. 31996L0009 Directive 96/9/EC of the European Parliament and of the Council of 11 March 1996 on the legal protection of databases. (OJ L 77 27.03. 1996.)Direktiva 96/9 Evropskog parlamenta i Saveta od 11.3.1996. godine o zakonskoj zaštiti baza podataka Potpuno usklađeno
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS sporazum), Deo II, Standardi koji se odnose na važenje, obim i korišćenje prava intelektualne svojine, Odeljak I Autorsko i srodna prava, čl.9-14.-potpuno usklađeno.
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS sporazum), Deo III, Sprovođenje prava intelektualne svojine, Odeljak III Privremene mere član 50.-potpuno usklađeno.
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS sporazum), Deo VII, Institucionalana uređenja; završne odredbe, član 70.2.-potpuno usklađeno
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
Delimična usklađenost Predloga zakona sa pojedinim i malobrojnim odredbama Direktive broj 93/83/EEZ od 27. septembra 1993. godine o usklađivanju određenih pravila o autorskom i srodnim pravima koja se primenjuju na satelitsko emitovanje i kablovsko reemitovanje proizilazi iz sledećih okolnosti: za primenu pojedinih odredaba nisu stvoreni preduslovi i organi koje predviđaju navedeni propisu EU, dok su pojedine odredbe neprimenljive na unutrašnje tržište te će se potpuna usklađenost postići pristupanjem Republike Srbije Evropskoj uniji
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
Usklađivanje je proces koji će trajati tokom primene Sporazuma i Prelaznog sporazuma, a potpuna usklađenost će biti postignuta u roku koji je definisan Sporazumom i Prelaznim sporazumom, tj. 5 godina od dana stupanja na snagu Sporazma i Prelaznog sporazuma. Zaključkom Odbora za sprovođenje Prelaznog sporazuma rok za usklađivanje je počeo da teče od 1. januara 2009. godine..
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine- TRIPS, je preveden na srpski jezik dok ostali navedeni izvori prava EU nisu prevedeni na srpski jezik.
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima nije preveden na službene jezike EU.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
U izradi Propisa nisu učestvovali konsultanti.
.
Analiza efekata
Materija autorskog i srodnih prava uređena je Zakonom o autorskom i srodnim pravima koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila je u decembru 2009. godine. Postojećim Zakonom Republika Srbija je u potpunosti uskladila ovu oblast sa međunarodnim obavezama proisteklim iz dva međunarodna ugovora i to: WIPO Ugovorom o autorskom pravu i WIPO Ugovorom o interpretacijama i fonogramima. Takođe, materija autorsko-pravne zaštite u velikoj meri je usklađena sa pravnim tekovinama Evropske unije i Sporazumom o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (u daljem tekstu: TRIPS).
Međutim, odgovarajući na pitanja iz upitnika Evropske unije koja su se odnosila na Poglavlje 7. „Pravo intelektualne svojine”, utvrđeno je da pojedine odredbe određenih direktiva Evropske unije koje regulišu materiju autorskog i srodnih prava nisu dosledno prenete u domaći zakon. Iz napred iznetih razloga najveći deo predloženih izmena i dopuna je upravo rezultat neophodnosti da se pojedine odredbe direktiva Evropske unije koje regulišu materiju autorskog i srodnih prava dosledno prenesu u odredbe domaćeg zakona. Sve predložene izmene i dopune su u skladu sa sa pregovaračkom pozicijom Republike Srbije za poglavlje 7. „Pravo intelektualne svojine”. Takođe, u toku pregovora u vezi sa pristupanjem Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji pokazalo se da pojedine, malobrojne odredbe Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne-TRIPS, nisu na dosledan način prenete u Zakon o autorskom i srodnim pravima. Iz napred iznetih razloga, pokazalo se neophodnim da se izvrše dodatna usklađivanja ovog osnovnog autorskopravnog propisa u Srbiji sa pomenutim međunarodnim izvorom i direktivama EU. Sva rešenja predviđena Predlogom zakona o izmenam i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima prvenstveno imaju za cilj da otklone uočene nedostatke važećeg zakona.
Problemi koje zakon treba da reši i ciljevi koji će se donošenjem zakona postići
Problemi koji treba da budu rešeni donošenjem Zakona
Problem koji predloženi Zakon treba da reši jeste problem neusklađenosti pojedinih odredbi domaćeg propisa koji reguliše zaštitu autorskog i srodnih prava sa pojedinim odredbama TRIPS-a i pravnim tekovinama Evropske unije. Kako je Republika Srbija, potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, preuzela obavezu da uspostavi zonu slobodne trgovine i da uskladi domaće zakonodavstvo sa propisima koji spadaju u pravne tekovine Evropske zajednice i kako je ovim sporazumom, pravo intelektualne svojine ocenjeno kao jedno od prioritetnih područja koja imaju direktni uticaj na stvaranje zone slobodne trgovine, to je bilo neophodno hitno uskladiti odredbe Zakona o autorskom i srodnim pravima sa svim pravnim tekovinama EU. Naročito, uzimajući u obzir obaveze preuzete u toku pregovora o pristupanju Srbije EU, kao i rokove za izvršenje pruzetih obaveza. Akcionim planom Vlade Republike Srbije određeno je da je krajnji rok za usvajanje Zakona o izmenama i dopunama zakona o autorskom i srodnim pravima, kraj juna 2011. godine.
Takođe, u toku pregovora u vezi sa pristupanjem Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji pokazalo se da pojedine, malobrojne odredbe Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne-TRIPS, nisu na dosledan način prenete u Zakon o autorskom i srodnim pravima.
Ciljevi koji treba da budu postignuti donošenjem Zakona
Osnovni cilj koji se želi postići donošenjem ovog Zakona jeste potpuno usklađivanje Zakona o autorskom i srodnim pravima sa odredbama TRIPS-a i pravnim tekovinama EZ, odnosno svim Direktivama EZ koje regulišu materiju autorskog i srodnih prava. Usklađivanje odredbi Zakona o autorskom i srodnim pravima sa TRIPSOM i pravnim tekovinama EZ predstavlja jedan od uslova za pristupanje Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, odnosno jedan od uslova koji mora da bude ispunjen radi odluke o pristupanju Srbije EZ.
Takođe, donošenjem ovog Predloga zakona postići će se još efikasnije ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Da bi se bolje razumelo kako će osnovni cilj biti ostvaren, u nastavku ćemo dati analizu ciljeva nekoliko ključnih odredaba Zakona.
a) Pravo sleđenja (čl. 7-8. Predloga.) Ovo pravo autora egzistira u našem pravnom sistemu već više od 30 godina, međutim, isto pravo, koliko je izrađivaču propisa poznato, nikada nije ostvareno u praksi zbog toga što se većina prometa originalnih dela likovne umetnosti i dalje odvija iz privatnih ruku u privatne ruke, bez ikakvog publiciteta, što otežava praktičnu primenu prava sleđenja. Pravo sleđenja ustanovljeno je za autore dela likovne umetnosti, jer se uvažava činjenica da su ti autori, u pogledu mogućnosti za iskorišćavanje svojih dela, uskraćeni okolnošću da je najčešće jedini oblik iskorišćavanja njihovog dela – prodaja originalnog primerka. Reč je o pravu autora da pod određenim uslovima i u određenom obimu učestvuje u ceni ostvarenoj daljom prodajom njegovog dela. Kako direktiva EZ o pravu sleđenja iz 2001. godine na celovit način uređuje primenu ovog prava, to je predloženim izmenama u čl. 7. i 8. Predloga uređen način, kao i uslovi primene ovog prava, kako bi se odredbe domaćeg propisa uskladile sa pravnim tekovinama Evropske zajednice ali i da bi se omogućila efikasnija primena ovog prava u Srbiji. Iz tih razloga je preciznije propisana definicija prava sleđenja, propisani jasni uslovi za primenu ovog prava, određeno je šta se sve smatra originalom dela likovne umetnosti za potrebe primene ovog prava, ko su solidarni dužnici naknade na ime prava sleđenja, ko ima obavezu obaveštavanja autora o učinjenoj preprodaju dela i sl.
b) Ograničenja autorskog prava (čl. 11-19. Predloga)
Ovim predlogom vrše se izmene pojedinih odredaba Zakona o autorskom i srodnim pravima kojima se uređuje materija ograničenja autorskog prava. Izmene se pre svega ogledaju u otklanjanju nedostataka postojećih odredaba putem njihovog preciznijeg uređivanja, a manjim delom i u uvođenju potpuno novih ograničenja autorskog prava, uz preciziranje jasnih uslova pod kojim se određeno pravo autora može iskorišćavati na osnovu odredbi o ograničenjima iz zakona. Takođe, nove ili izmenjene i dopunjene odredbe o ograničenjima autorskog prava u potpunosti zadovoljavaju zahteve iz člana 13. TRIPS-a. U svakom konkretnom slučaju, obim ograničenja isključivih prava nije u suprotnosti sa normalnim iskorišćavanjem dela niti nerazumno vređa legitimne interese autora. To su ujedno i tri osnovna zahteva iz člana 13. TRIPSa kao i iz člana 5.5. Direktive o informatičkom društvu. Predloženim izmenam i dopunama kompletna materija ograničenja autorskog prava je revidirana i u potpunosti usklađena sa čl. 13. TRIPS-a kao i sa odredbama Direktive o informatičkom društvu.
v) Pravo proizvođača baze podataka (čl. 23-25. Predloga)
Pravo proizvođača baze podataka je uređeno odredbama važećeg zakona kroz materiju srodnih prava. Mađutim, u toku postupka izrade odgovora na pitanja Evropske Komisije, ocenjeno je da pojedine odredbe Direktive o bazama podataka koje se odnose na pravo proizvođača baze podataka, nisu na pravilan način prenete u odredbe domaćeg propisa, kao i da pojedine odredbe iz Direktive o o bazama podataka, (kao što su obaveze ovlašćenog korisnika baze podataka), nisu uopšte prenete u domaći propis. Iz tih razloga je predložena izmena pojedinih odredbi koje regulišu prava proizvođača baze podataka, tako što je propisan obim zaštite proizvođača baze podataka, dok su odredbe o isključivim imovinskim pravima proizvođača baze podataka u potpunosti usklađene sa odredbama člana 7. Direktive o bazama podataka. Takođe, odredbe Direktive o bazama podataka koje regulišu obaveze ovlašćenog korisnika baze podataka, a koje su nedostajale u domaćem propisu, su predloženim izmenama i dopunama dosledno prenete.
g) Obaveze nosioca prava u vezi sa primenom i otklanjanjem tehnoloških mera (čl. 40. i 41. Predloga)
U postupku ocenjivanja usklađenosti odredbi domaćeg propisa sa odredbama direktiva EU koje regulišu materiju autorskog i srodnih prava, ocenjeno, je od strane Evropske Komisije, da odredbe domaćeg propisa uopšte ne sadrže odredbe koje rešavaju pitanje obaveze nosioca prava da izmeni ili otkloni tehnološke mere na primerku autorskog dela kako bi licima koja imaju pravo na pristup primerku autorskog dela (na osnovu ograničenja i izuzetaka autorskog prava), bilo omogućeno da pristupe primerku autorskog dela. To je ujedno i zahtev iz člana 6. stav 4. Direktive o informatičkom društvu. U odgovorima na pitanja Evropske komisije Republika Srbija se izjasnila da će odredbe člana 6. stav 4. Direktive o informatičkom društvu preneti u domaći propis kroz izmene i dopune zakona
Tehnološke mere označavaju svaku tehnologiju, uređaj ili deo koji je konstruisan da tokom svoje namenske upotrebe onemogući ili ograniči radnje u vezi sa autorskim delom ili drugim predmetom zaštite, za koje nosilac autorskog ili srodnog prava nije dao saglasnost. Uz pomoć primene tehnoloških mera na svakom primerku autorskog dela ili predmeta srodnog prava, nosioci prava ograničavaju korišćenje svojih dela tako što kontrolišu pristup samom delu, ili kontrolišu umnožavanje putem mehanizama za tu kontrolu ili to čine putem zaštitnog postupka kao što su enkripcija, deformacija ili druga transformacija autorskog dela ili predmeta srodnog prava. Primenom tehnoloških mera na primerku dela nosilac prava kontroliše korišćenje svojih prava. Činjenica je da je za svako korišćenje autorskog dela neophodna dozvola nosioca prava. Međutim u određenim zakonom propisanim, specijalnim slučajevima, isključiva imovinsko pravna ovlašćenja autora su ograničena ili u potpunosti suspendovana. To su oni slučajevi u kojim je procenjeno da interesu autora treba pretpostaviti interes neke društvene grupe ili opšti društveni interes. Reč je o sledećim interesima: javne sigurnosti i pravosuđa, javnog informisanja, unapređenja slobode duhovnog stavralaštva i sl. U tim slučajevima zakonom je propisano ograničenje pojedinih isključivih imovinsko pravnih ovalšćenja autora. To znači da pod zakonom propisanim uslovima određena lica ili institucije imaju dozvolu da na osnovu odredbi Zakona o ograničenjima autorskog prava, koriste na određeni način autorsko delo bez obaveze da zatraže dozvolu od autora ili da plate naknadu za to korišćenje. Međutim, u situaciji kada nosilac autorskog ili srodnog prava, na primercima dela primeni tehnološke mere zaštite, u praksi može da se desi da lica koja imaju pravo na pristup primerku autorskog dela (na osnovu ograničenja i izuzetaka autorskog prava), to svoje pravo ne mogu da iskoriste upravo zbog primene tehnoloških mera koje mu, primera radi nedozvoljavaju da primerak dela umnoži za svoje lične, nekomercijalne potrebe. Takva sistuacija može da se desi, na primer kada svako od nas kupi primerak najnovijeg muzičkog izdanja svoje omiljene grupe na CD-u. Zakon dozvoljava da fizičko lice za svoje lične, nekomercijalne potrebe umnoži primerak dela. Međutim u praksi može da se dogodi da je nosilac prava primenio tehnološke mere zaštite na tom primerku dela tako da je ugradio mehanizam kojim kontroliše umnožavanje primeraka dela ali takav da uošte nije moguće umnožiti primerak dela, odnosno u ovom slučaju i autorskih dela i predmeta srodnih prava (muzička dela, interpretacije i fonogram). Tada, bez odredbi koje obavezuju nosioca prava da otkloni ili izmeni primenjene tehnološke mere na primercima dela, lice koje ima pravo da pristupi primerku dela to svoje pravo ne može da iskoristi. Odredbe koje obavezuju nosioca prava koji koristi tehnološke mere da licima koja na osnovu odredbi ovog zakona o ograničenjima autorskog prava imaju zakoniti pristup primerku dela i predmetu srodnog prava, na njihov zahtev, u najkraćem mogućem roku, omogući da ostvare sadržajna ograničenja prava, izmenom ili otklanjanjem tehnoloških mera su nedostajale u domaćem propisu. Takođe nedostajala je i odredba koja obavezuje nosioca prava, uvoznika ili drugo lice koje je primenilo tehnološke mere ili koje ima ovlašćenje da ih otkloni da na svakom primerku dela ili predmeta srodnog prava, izrađenom ili uvezenom u komercijalne svrhe, jasno i vidljivo naznači upotrebu tehnoloških mera.
d) Retroaktivna zaštita za prava interpretatora i proizvođača fonograma (član 45. Predloga)
Ovim predlogom propisuje se retroaktivna zaštita za fonograme i na njima snimljene interpretacije u trajanju od 50 godina od beleženja odnosno prvog izdanja ili objavljivanja. Međutim reč je o nepravoj, tzv, lažnoj retroaktivnoj zaštiti za fonograme i na njima snimljene interpretacije u trajanju od 50 godina od beleženja odnosno prvog izdanja ili objavljivanja. Naime, odredbama važećeg zakona propisano je opšte pravilo kako se računaju rokovi trajanja za srodna prava (pravo proizvođača fonograma, interpretatora, proizvođača videograma, emisije, baѕe podataka itd) i to pravilo je propisano članom 147. stav 8. Zakona koji se nije menjao. Taj član kaže da se rokovi za potrebe utvrđivanja datuma prestanka imovinskih prava nosilaca srodnih prava računaju od 1. januara godine koja neposredno sledi za godinom u kojoj se desio događaj koji je relevantan za početak roka. Dakle to pravilo koje važi za sva srodna prava već postoji u važećem propisu, međutim kako je Srbija preuzela obaveze u toku pregovora za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji da domaći propis u svemu uskladi sa odredbama TRIPS-a koji međunarodni ugovor izričito u članu 14.6. i 70.2. TRIPS-a upućuje na implementaciju člana 18. Bernske konvencije i u slučaju prava proizvođača fonograma i interpretatora i zahteva predloženu formulaciju odredbe, to je ovom predloženom odredbom Zakon usklađen sa zahtevim iz čl. 14. st. 6. i čl. 70. st. 2. TRIPS-a i ujedno se na taj način ispunjavaju preuzete obaveze iz pregovora oko pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Mogućnosti za rešenje problema
Odgovarajući na pitanja iz upitnika Evropske Komisije koja su se odnosila na Poglavlje 7. „Pravo intelektualne svojine”, utvrđeno je da pojedine odredbe određenih direktiva Evropske unije koje regulišu materiju autorskog i srodnih prava nisu dosledno prenete u domaći zakon. Sve predložene izmene i dopune su u skladu sa pregovaračkom pozicijom Republike Srbije za poglavlje 7. „Pravo intelekualne svojine”. Takođe, u toku pregovora u vezi sa pristupanjem Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji pokazalo se da pojedine, malobrojne odredbe Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne-TRIPS, nisu na dosledan način prenete u Zakon o autorskom i srodnim pravima a republika Srbija je u vezi sa tim zvanično zauzela stav da će izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima što hitnije uskladiti domaći propis sa odredbama TRIPS-a.
Iz napred iznetih razloga, nijedna druga mogućnost rešenja ovog problema nije razmatrana. Predlagač je zaključio da je neophodno doneti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima i to iz sledećih razloga:
1. Saglasno Ustavu Republike Srbije, pravo svojine može biti ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona. Takođe, saglasno Bernskoj konvenciji, države potpisnice mogu u svojim nacionalnim zakonodavstvima propisati ograničenja autorskog prava samo u specijalnim slučajevima, pod uslovom da obim ograničenja isključivih prava nije u suprotnosti sa normalnim iskorišćavanjem dela i koji nerazumno ne vređaju legitimne interese autora. Imajući navedeno u vidu, nova ograničenja autorskog prava i srodnih prava u svrhu parodije, radi prerade dela, radi korišćenja dela kao nebitnog sastojka uz glavno delo, moguće je samo na osnovu zakona. Zbog svega navedenog, neophodno je i jedino moguće Zakonom izmenama i dopunama Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima urediti pitanje ograničenja autorskog prava i srodnih prava.
2. U pregovaračkom procesu u vezi sa pristupanjem Republike Srbije Evropskoj uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, zvanično je zauzet stav da se domaći propis o autorskom i srodnim pravima izmeni i dopuni kako bi se otklonile uočene neusklađenosti sa pravnim tekovinama EU i odstupanja od odredbi TRIPS-a.
3. Rešenje ostalih napred navedenih problema zahteva poboljšanje postojećih instituta i dodatno preciziranje odredaba koje su već sadržane u važećem zakonu, što se može postići samo donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima.
Očekivani efekti predloženog zakona i uticaj na privredne subjekte
Predloženim rešenjima u delu ograničenja autorskog i srodnih prava uglavnom se detaljnije uređuju već postojeća ograničenja autorskog prava. Usvajanjem predloženih rešenja omogućiće se delotvornije sprovođenje zakona i otkloniti postojeće nejasnoće do kojih je dolazilo prilikom primene odredaba kojima se uređuju ograničenja autorskog prava. Predlogom se precizno uređuju uslovi pod kojima je autorsko pravo suspendovano u korist medija koji izveštavaju o tekućem događaju, što će im omogućiti nesmetan rad i izveštavanje. Predlogom se bolje i detaljnije uređuju ograničenja autorskog prava u svrhu neposrednog poučavanja od čega će koristi imati obrazovne ustanove. Predlogom se uvode ograničenja autorskog prava u svrhu parodije čime se po prvi put jasno uređuje ova oblast, a što bi trebalo da dovede do otklanjanja zabuna do kojih u javnosti dolazi u vezi sa pravom na parodiju i da smanji broj sudskih postupaka koji se s tim u vezi nepotrebno vode. Izmenama Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima koja se odnose na ograničenja autorskog prava u autorskopravni sistem Srbije uvode se jasnija pravila koja će olakšati poslovanje njihovim adresatima.
Predložena rešenja u odredbama o pravu sleđenja doprineće efikasnijem ostvarivanju ovog prava autora likovnih dela. autorskog i srodnih prava
Predloženim izmenama u vezi sa uvođenjem retroaktivne zaštite za prava interpretatora i proizvođača fonograma otklanjaju se primedbe SAD u vezi sa pristupanjem Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji
Odredbe Zakona biće u potpunosti usklađene sa propisima EU i Svetske trgovinske organizacije.
Troškovi koje će primena novog zakona izazvati za građane i privredu
Sprovođenje ovog zakona ne iziskuje dodatna sredstva iz budzeta Republike Srbije.
Da li su zainteresovane strane imale mogućnost da iznesu primedbe
Kako je osnovni cilj ovog Zakona potpuno usklađivanje Zakona o autorskom i srodnim pravima sa odredbama TRIPS-a i pravnim tekovinama Evropaske unije, odnosno svim Direktivama EZ koje regulišu materiju autorskog i srodnih prava, to je predlagač, pripremajući zakon, tesno sarađivao i konsultovao se sa predstavnicima Ministarstva trgovine i usluga, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Kancelarije za evropske integracije U toku pripreme ovog zakona predlagač je obavio niz konsultacija i sa članovima Komisije za autorsko i srodna prava. Takođe, u toku pripreme ovog zakona predlagaču su podnete i određene inicijative za izmene i dopune zakona, kao na primer, inicijativa za izmene zakona podneta od strane Organizacije proizvođača fonograma Srbije-OFPS. Zainteresovane strane su iznele svoje stavove koji su u velikoj meri uticali na konačna rešenja u ovom zakonu.